NUKLEARNA FIZIKA

OSNOVNE KARAKTERISTIKE ATOMSKOG JEZGRA

Otkrie atomskog jezgra (Raderford, 1911., rasejanje estica) - skoro celokupna masa atoma je skoncentrisana u
prostoru dimenzija 10-15 , jezgro je deset do hiljadu puta manjeg
radijusa od atoma. Ono sadri protone (pozitivna
elementarna naelektrisanja) i neutrone. Broj protona Z
odreuje redni broj elementa u Periodnom sistemu
elemenata, a zbir broja protona (Z) i neutrona (N) daje
atomski maseni broj A.

Na slici: Litijum (tri elektrona u atomu) je metal koji

spontano gori u vodi, dok je helijum (sa dva elektrona u
atomu) inertan gas koji ne podlee hemijskoj reakciji.
Elektroni u atomu utiu na razliite hemijske osobine
elemenata, dok sastav jezgra utie na fizike osobine
hemijskog elementa.

Skulptura mamuta, duine samo 3.7cm koja je isklesana od mamutove

kljove, delo je umetnika koji je iveo u severozapadnoj Nemakoj pre
35000 godina. Koji fiziki principi omoguavaju vremensko datiranje?

A N Z

A
ZX

Aje atomski maseni broj (broj nukleona) i razlikuje se od

relativne atomske mase A r .
Izotopi nekog hemijskog elementa su atomi ija jezgra
imaju jednak redni broj Z, a razliit broj neutrona N.

Razliiti izotopi istog elementa imaju neznatne razlike u nekim

fizikim osobinama kao to je taka topljenja i kljuanja i difuzija.

Jezgro nema otru ivicu, priblino je sfernog oblika, a

veliina poluprenika jezgra zavisi od masenog atomskog

broja:
R R0 A1/ 3
gde je R0 eksperimentalna konstanta

R0 1.2 10 15 m

Masa protona i masa neutrona je priblino jednaka i moe se izraziti preko 1u

Osnovne karakteristike atomskog jezgra

1u 1.660538782(83) 10 27 kg

mn 1.0087u ,

m p 1.0073u

Gustina jezgra je priblino ista kod svih atoma, tj. ne zavisi od

vrste atoma.
U jezgru osim odbojne elektrostatike sile izmeu protona, deluje
jaka nuklearna sila (interakcija) koja dri sve nukleone (protone i
neutrone) na okupu (gravitaciona privlana sila je zanemarljiva).
Jaka nuklearna interakcija je sila kratkodometnog tipa i ne zavisi
od naelektrisanja (priblino je jednaka izmeu dva protona, dva
neutrona ili protona i neutrona). Poto proton u jezgru deluje
odbojnom elektrostatikom silom na sve druge protone, a
privlane jake nuklearne sile deluju samo izmeu najbliih
suseda, da bi jezgro ostalo stabilno sa porastom broja protona u
jezgru raste i broj neutrona .

Nakon izvesnog broja protona (Z>83) i neutrona u jezgru

dalje poveanje broja neutrona vie ne moe odrati
stabilnost jezgra. Takva nestabilna jezgra se spontano
raspadaju - radioaktivnost (Bekerel, 1896.).

DEFEKT MASE JEZGRA I ENERGIJA

VEZE
masa 4.0330u

masa 4.0026u

DEFEKT MASE JEZGRA I ENERGIJA

VEZE

DEFEKT MASE JEZGRA I ENERGIJA

VEZE

Ukupna masa jezgra nije jednaka zbiru masa protona i neutrona

koji ga sainjavaju, ve je neto manja. Razlika u masi jezgra i
njegovih sastavnih delova se naziva defekt mase m i odgovara
energiji veze Ev nukleona u jezgru.

m Zm p ( A Z )mn

m j ( A, Z )

Energija veze Ev je energija koju je potrebno uloiti za razlaganje

jezgra, odnosno energija koja se oslobodi pri stvaranju jezgra.
Prema Ajntajnovoj relaciji o ekvivalentnosti mase i energije,
defektu mase m odgovara energija veze Ev izraena preko
relacije:

E v mc

to je energija veze vea, vea je i stabilnost jezgra.

PRIRODNA RADIOAKTIVNOST
Prirodna radioaktivnost se
definie kao spontana transformacija jezgra nestabilnog izotopa jednog hemijskog elementa u izotop
drugog hemijskog elementa.
Manifestuje se emisijom alfa
i beta estica, antineutrina i
elektromagnetnog
(gama)
zraenja. Osobine:
hemijsko dejstvo
izaziva jonizaciju,
i luminaciju

RADIOAKTIVNI NIZOVI

238
206
U
..........
..
92
82 Pb

U
r
a
n
i
j
u
m
o
v
n
i
z

Neptunijumov
niz

237
209
Np
..........
..
93
83 Bi

208
235
207
Torijumov niz 232
90Th............ 82 Pb, Aktinijumov niz 92 U ............ 82 Pb

RADIOAKTIVNI RASPAD

Radioaktivni raspad je
sluajan, statistiki proces
nemogue je tano predvideti koje jezgro e se u
kom trenutku raspasti, ali
se moe odrediti broj
jezgara koji e se raspasti
posle izvesnog intervala
vremena.

dN Ndt

Zakon radioaktivnog
raspada:

N t N 0 e t

 Aktivnost

(brzina raspada) radioaktivnog materijala

dN
A
N
dt

Konstanta

radioaktivnog raspada odreuje

verovatnou raspada
Vreme poluraspada vremenski interval nakon kojeg
se broj neraspadnutnih jezgara smanji na pola.
T1/ 2
Jedinica

ln 2

za aktivnost Bekerel

1raspad
1Bq
s

10

1Ci 3.7 10

Bq

1 Ci je priblino aktivnost 1g izotopa radijuma 226 Ra

VRSTE RADIOAKTIVNOG RASPADA

RADIOAKTIVNI RASPAD

U raspadu se emituje estica (jezgro helijuma, pozitivno

naelektrisana estica), pri emu se deava tzv. transmutacija
jezgra, proces promene jezgra jednog u jezgro drugog elementa.
A
Z X

A 4
Z 2Y

4
2 He

U procesu alfa raspada mogu se razlikovati dve faze: formiranje

alfa estice od dva protona i dva neutrona u jezgru, i emisija alfa
estice iz jezgra. Separacija etiri nukleona u nezavisnu esticu
je omoguena saturacijom nuklearnih sila i formirana alfa
estica u tom sluaju trpi manju silu privlaenja susednih
nukleona.
Energetski spektar emitovanih estica je diskretan, a
vrednosti energija su strogo odreene jer su energije nukleona u
jezgru kvantovane kao i energije elektrona u omotau atoma.

RADIOAKTIVNI RASPADTUNEL EFEKAT

RADIOAKTIVNI RASPAD
Postoje tri vrste raspada: raspad,+raspad i K-zahvat.

U raspadu se emituje estica (elektron, negativno

elementarno naelektrisanje) pri emu se takoe deava
transmutacija jezgra.
Jedan neutron se preko delovanja tzv. slabe nuklearne
interakcije (sile) transformie u proton, pri emu se uz
emisiju elektrona javlja i antineutrino. Antineutrino je
estica praktino nulte mase (tanije, veoma male mase),
bez naelektrisanja, antiestica
od neutrina. On deli
_
energiju nosloboenu
p e vu raspadu sa ostalim produktima
raspada.

A
Z X

Z A1Y 10e

+RADIOAKTIVNI RASPAD
U + raspadu se emituje + estica i neutrino.
Jedan proton u jezgru se, preko delovanja tzv. slabe
nuklearne interakcije (sile), transformie u neutron.

pne v

A
Z X

A
0
Z 1Y 1 e

U K-zahvatu se jezgro oslobaa vika energije zahvatom

elektrona iz atomske orbitale (najee K-ljuska, glavni
kvantni broj n=1), pri emu se proton jezgra transformie
u neutron, a jedina emitovana estica je neutrino.

p e n v

RADIOAKTIVNO ZRAENJE
raspad se u principu nikada ne koristi kao termin, i ne
predstavlja nezavisnu vrstu radioaktivnog raspada jezgra.
Gama zraenje ustvari prati alfa i beta raspad, s obzirom
da jezgro potomak posle ovih procesa esto ostane u
pobuenom stanju. Jezgro pri prelazu u osnovno ili nie
pobueno energetsko stanje emituje gama foton na isti
nain kao to pri prelasku iz vieg u nie pobueno stanje
emituje fotone u optikom ili Xdelu spektra.
Velika prodornost gama zraka se objanjava visokim
energijama gama fotona. Razlika izmeu energijskih
nivoa atomskog jezgra je oko 0.1MeV , dok u atomu E ne
prelazi vrednost elektron-volta.

A
*
A
Z X Z X

INTERAKCIJA RADIOAKTIVNOG
ZRAENJA SA MATERIJOM
Emitovano radioaktivno zraenje razliito prodire kroz
materiju - prodornost raste pri promeni vrste zraenja.
Pri prolasku radioaktivnog zraenja kroz materiju,
dolazi do gubitka, tj. predaje energije apsorbujuem
materijalu.

estice na svom putu (usled velike mase putanja im je

prava linija) jonizuju ili ekscituju estice materije kroz
koju prolaze, brzo gube energiju i imaju veoma mali domet
(u vazduhu oko 10 cm).
Zaustavlja ih sloj papira, sloj izumrlih elija koe ili sloj
vazduha od samo nekoliko cm. Znatno vea opasnost od
estica preti ako se radioaktivni materijal koji ih
emituje nalazi u ivom organizmu, odnosno inhalira.

estice (elektroni) pri prolasku

kroz materiju takoe vre ekscitaciju
(pobuivanje) elektrona u orbitama
atoma materije i/ili jonizaciju i imaju
izlomljenu putanju.
Pored toga, usled naglog usporavanja
naelektrisanih
estica
(elektroni ili pozitroni) emituje se i
tzv. zakono X-zraenje.

zraci (kvanti elektromagnetnog zraenja) imaju najvei

domet i predaju materiji svoju energiju u nekoliko procesa:
1.
Fotoelektrini
efekatpotpuno
predaju
energiju
elektronima atomskih omotaa koji izlaze iz atoma
materijala apsorbera. Takvi elektroni, slino esticama, u
sekundarnom efektu jonizuju sredinu kroz koju se kreu.
Ovaj efekat je dominantan pri niskim energijama kvanata.
2. Komptonovo rasejanje na kvazi-slobodnim elektronima je
proces kada kvanti samo delimino gube energiju, a deo
energije primaju elektroni u materijalu apsorbera. Ovi
elektroni se dalje ponaaju kao i estice i vre ekscitaciju
elektrona ili jonizaciju atoma materije, a oslabljeni kvanti
izazivaju fotoefekat. Ovaj efekat je dominantan pri srednjim
energijama kvanata.

3. Stvaranje para elektron-pozitron (par-efekat): kada fotoni

zraka imaju energiju veu od dvostruke energije mirovanja
elektrona E >2m0c, moe doi u polju jezgra atoma apsorbera
do stvaranja elektrona i njegove antiestice, pozitrona.
Nastali elektron i pozitron ekscituju i jonizuju sredinu kroz
koju se kreu. Ako im je energija mala, oni anihiliraju ponovo se stvaraju 2 kvanta koji zatim preko fotoelektrinog
efekta i Komptonovog rasejanja interaguju sa materijom.
Slabljenje
intenziteta zraenja pri prolasku kroz
materijal debljine x ima eksponencijalni oblik (zakon
apsorpcije zraenja):

I ( x) I 0 e l x

l - linearni koeficijent apsorpcije; zavisi od vrste apsorbera i energije zraka.

KAMERA
Gama
kamerajemerni
instrument
unuklearnoj
medicini koji, za razliku od, na primer,rengenske cevi,
uopte ne zrai.
Vrlo osetljiv detektorjonizujueg zraenja, koji moe
dokazati izuzetno malu koliinuradioaktivnostiu telu
ispitanika.
Slikanjem
gama
kamerom,
odnosno
dokazivanjemgama zraenjakoje dolazi iz tela bolesnika,
nakon
to
se
inekcijom
uvenubolesnika
unosiradionuklid(obinotehnecijum-99m), dobija scintigramkorienjemscintilatora.

Zraenje se znaajno koristi u

medicini za destrukciju tkiva
tumora.
Vetaki proizvedeni izotopi se
koriste kao radioaktivni izvori
Prednost imaju kratko vreme ivota
i vee aktivnosti.
Lokacija izotopa u organizmu na
osnovu emitovanog zraenja.
Tiroidna lezda131 I
Tehnecijum

99

Tc

( gama linija 143 keV)

T1/ 2 8.02 dana

T1/ 2 6.01 h

Radioaktivni trejser (radioactive

Scintigram plua
tracer).
Radioaktivni tricijum 3H se koristi za tagovanje molekula u
kompleksnim organskim reakcijama. Radioaktivno tagovanje npr.
molekula pesticida se koristi za praenje njihovog toka u lancu ishrane.

BIOLOKI EFEKAT
Fizike veliine koje opisuju bioloko dejstvo radioaktivnog
zraenja opisuju udruene efekte fizikih i biolokih procesa
u ivom organizmu pri delovanju ove vrste zraenja.
Apsorbovana energija u materijalu, E , koji je izloen
D
zraenju, izraava se jedinicama za energiju (J).
Kada je izloeni materijal ivo bie, posledice izlaganja nisu
srazmerne samo apsorbovanoj energiji, nego zavise od vrste
zraenja (alfa estice, fotoni, elektroni, neutroni...) i od
naina izlaganja (celo telo, delovi tela).
Apsorbovana doza je energija jonizujueg zraenja
apsorbovana od strane jedinice mase supstance izloene
zraenju:

E D
D
m

J
1Gy

kg

Uinak zraenja ne zavisi samo od predate energije

nego, nego veoma zavisi i od vrste zraenja, od naina
izlaganja, od frekvencije izlaganja i od mnogih drugih
faktora.
Ekvivalentna doza: H D
1Sv
R

Efektivna ekvivalentna doza, E se definie kao zbir

ekvivalentnih doza H u kritinim organima i tkivima,
korigovane tkivnim teinskim faktorima, T, koji su
mera radioosetljivosti tih organa:

1Sv

Vrednost teinskog faktora predstavlja

verovatnou da e se desiti odreen
bioloki efekat kad se ozrai neki
organ.

NUKLEARNE REAKCIJE

Nuklearne reakcije su vetaki izazvane transformacije

atomskih jezgara usled njihove interakcije sa razliitim
esticama ili sa drugim jezgrima. U veini sluajeva u ovim
reakcijama uestvuju dva jezgra i dve estice:

Aa Bb

ili

A( a, b) B

Energija nuklearne reakcije je razlika u kinetikoj energiji

izmeu produkata nuklearne reakcije i estica koje ulaze u
reakciju. Energija reakcije se moe nai iz razlike masa
estica koje ulaze u reakciju i koje su produkti reakcije.

Q m A ma mB mb c 2 EkB Ekb EkA

Reakcija je egzotermna (oslobaanje energije), ako je Q>0.

Reakcija je endotermna, ako je Q<0.

NUKLERNA FISIJA

Nuklearna fisija je takva nuklearna reakcija pri kojoj se jezgro

atoma nekog hemijskog elementa, pobueno zah- vatom
neutrona, cepa na dva aproksimativno jednaka dela koja se
nazivaju fisioni produkti, uz emisiju jednog ili vie neutrona i
velike koliine energije.

Nekontrolisana lanana reakcijaatomska bomba

Kontrolisana lanana reakcijanuklearni reaktor

NUKLEARNA FUZIJA
Nuklearna fuzija je proces spajanja lakih jezgara, sa
relativno malom energijom veze po nukleonu, u masivnije
jezgro vee energije veze po nukleonu. Osloboena
energija u tom procesu je znatno vea nego u procesima
fisije (3.5 MeV po nukleonu).
Za
ostvarivanje fuzije, neophodno je savladavanje
elektrostatike sile odbijanja izmeu pozitivnih jezgara
koje ulaze u proces.
Velika kinetika energija veem broju jezgara se moe
saoptiti jedino na temperaturama reda 108 K,
prevoenjem fuzionog goriva u stanje plazme (smea
elektrona i jezgara - jonizovana materija).
Problem kontrole stanja plazme jo uvek nije uspeno
2
3
4
1
reen.
1 H 1 H 2 He 0 n

ZADACI ZA VEBU