GLIKOGEN

Glikogen
Glikogen je homopolimer glukoze ija je primarna
funkcija da organizmu obezbedi brzu energiju.

GLIKOGEN
Primarno se sintetie u jetri i miiima, mada
mogu da ga sintetiu i mozak i materica.
analog biljnom skrobu, pa ga esto i zovu
ivotinjski skrob.
U citoplazmi se nalazi u obliku granula i igra
veoma vanu ulogu u ciklusu glukoze u jetri.
Glikogen formira energetske rezerve koje
mogu vrlo brzo da se razloe do glukoze i
iskoriste u organizmu ,ako su potrebe za
glukozom poveane

Hepatociti (NA SLICI glikogen je

PINK boje) sadrze oko 8% glikogena
odmah posle obroka.
Samo onaj glikogen koji se nalazi u
jetri se moe iskoristiti za
energetske potrebe itavog
organizma,
Miine rezerve glikogena se
koriste samo za energetske potrebe
miia
Miii sadre oko 1% ukupnog
glikogena u organizmu.
Jo manja koliina se moe nai u
bubrezima , u mozgu i u leukocitima.
Materica takodje stvara rezerve
glikogena za vreme trudnoe za
potrebe fetusa.

GLIKOGENEZA

Proces sinteze glikogena oznaava se kao

glikogeneza.
Sinteza glikogena ce se odvijati u organizmu
, u sluaju da je koncentracija glukoze i/ili
ATP poveana.

 Za sintezu glikogena potreban je poetni segment

glikogena - GLIKOGENIN, koji je glikoproteinske
prirode.
Prvi glukozil ostatak vezuje se za polipeptidni lanac
glikogenina, sa ijim hidroksi aminokiselinama (serin,
treonin, tirozin) uspostavlja O-glikozidnu vezu.
Naredni ostatak glukoze nadovezuje se na prethodni
stvaranjem -1,4-glikozidne veze.
GLIKOGENIN ostaje sauvan i
uslovima gladovanja,
kada preovladava
glikogenoliza.

GLIKOGENEZA

1.Glikogeneza zapoinje fosforilacijom

glukoze u glukozo-6-fosfat,
u jetri delovanjem glukokinaze,
a u miiima djelovanjem heksokinaze.
U oba sluaja neophodan je ATP i Mg 2+
Glucose + ATP -----> glucose-6-PO4 + ADP

2. U narednoj reakciji glukozo-6-fosfat

se prevodi u glukozo-1-fosfat,
dejstvom enzima
fosfoglukomutaze.

Glucose 6-PO4 <------------> Glucose 1- PO4

Mg2+

3. Glukozo-1-fosfat i uridin-trifosfat (UTP)

pod uticajem glukozo-1-fosfo uridiltransferaze
(UDPG-pirofosforilaze) reaguju i nastaje
aktivni nukleotid uridin-difosfat-glukoza
(UDPG).
Glucose 1-PO4 + UTP ---------> UDP-glucose + PPi

UDP- glukoza je direktni izvor glikozil ostataka sa

aktivisanom OH grupom na C1 atomu.
Enzim glikogen sintaza (glukozil transferaza)
prenosi aktivisani glukozil ostatak na neredukujui
kraj glikogena i katalizuje nastanak -1,4glikozidne veze, izmeu C 1 aktivnog glukozil
ostatka i C 4 terminalne glukoze lanca glikogena.

 Tako se molekul glikogena produio za jedan

molekul glukoze.
Ponavljajuim delovanjem enzima glikogen sintaze
uveava se osnovni lanac glikogena do duine od
najmanje 11 glukozil ostataka
Tada su stvoreni uslovi za dejstvo enzima grananja
glikogena, koji prenosi najmanje 6 glukozil
ostataka i formira ravu lanca glikogena sa -1,6glikozidnom vezom. Zahvaljujui dejstvu ovog
enzima molekul glikogena je izrazito ravast.

GLIKOGENOLIZA

Proces razlaganja glikogena, GLIKOGENOLIZA, tj.

mobilizacija deponovanih molekula glukoze iz glikogena je
sloen, enzimski katalizovan proces.
Glikogen je u organizmu ovjeka prisutan u svim elijama,
ali ga najvie ima u jetri i miiima (do 5% teine jetre i
oko 0,5-1% miine mase).
Glikogen jetre uestvuje u odravanju glikemije, dok
glikogen miia slui kao izvor energije samih miia.
Glikogenoliza je katalizovana brojnim enzimima, a prvi u
nizu je fosforilaza (glikogen fosforilaza), koja raskida
-1,4-glikozidnu vezu. Fosforilaze jetre i miia, iako
imaju istu funkciju, donekle se razlikuju

1. Glikogen fosforilaza jetre se javlja u dva

oblika: glikogen fosforilaza a je aktivni oblik,
a glikogen fosforilaza b je neaktivni oblik.
2. Glikogen fosforilaza miia je funkcionalno
slina sa istoimenim enzimom jetre, ali se
imunoloki i genetski znaajno razlikuju.
Glikogen fosforilaza je dimer, a svaka
podjedinica sadri piridoksal-fosfat. Aktivni
su samo dimerni oblici enzima.

1. Razgradnja glikogena poinje dejstvom

aktivirane glikogen fosforilaze (u miiima i u
jetri). Pro tome se deava fosforilitika
razgradnja tj. uvodjene molekula neorganskih
fosfora.
2. Kidanjem alfa-1,4 glikozidnih veza iz glikogena
se ,sa neredukujuceg kraja, odvaja odgovarajui
broj molekula glukozo-1 fosfata.
Glikogen (n) + Pi <----->Glikogen (n-1) + Glukozo-1-fosfat

2. Skraivanje lanca polimera glikogena tee sve do

onog trenutka dok se ne priblii mestu grananja
glavnog lanca alfa-1,6 glikozidnim vezama, na
rastojanje od 4 glikozil ostatka.
Tada deluje enzim trisaharid transferaza, koja
trisaharadni segment prenosi na glavni lanac, koji se
produzava.
Posle premetanja tri glikozil ostatka, mesto grananja
je dostupno dejstvu enzima degrananja (amilo-1,6glukozidaza) koji kida alfa-1,6 glikozidnu vezu. To se
odvija hidrolitickim putem, i dobija se molekul Dglukoze, a ne glukoza 1-fosfat.

Trisaharid transferaza

Glikogen fosforilaza

4. Molekul glukozo-1-fosfat niti

moe da napusti intraelijski
prostor i predje u krv, niti moe
direktno da se koristi kao
energetski materijal, jer se ne
razlae glikolizom.
Zato je neophodno da se pod
dejstvom fosfoglukomutaze
prevede u glukozo-6-fosfat koji
moe da se ukljui u glikolizu.
Glukozo-6-fosfat se moe
prikljuciti pentozo-fosfatnom
putu preko enzima glukozo-6dehidrogenaze do stvaranje
NADPH I pentoza.

5. U JETRI i u manjoj meri u bubrezima (Ne u MIIIMA)

nalazi se enzim glukozo-6-fosfataza, koji razlaze glukozo-6fosfat do glukoze, koja odlazi u cirkulaciju.

Veza Glikogeneze I Glikogenolize sa ostalim

metabolikim putevima
1. Glikogen se razgradjuje i nastaje iz glukoze 1 fosfata
2. Glukoza-1-fosfat do glukoze-6-fosfata
(phosphoglukomutaza reversibilna reakcija)
3. Od glukoze-6-fosfat do glukoze (SAMO JETRA i
BUBREZI - za cirkulaciju)
4. Glukoza-6-fosfat iz glukoze preko kinaza (hexokinaze
ili glukokinaze)
5. Od glukoze-6-fosfat do i od glikolize (katabolizam)
and glukoneogenezu (anabolizam)
6. Od glukoze-6-fosfata do pentoznog puta
(NEreverzibilno) za redukujue agense (NADPH) i ribozu
za nukleinske kisleine

Regulacija glikogeneze i glikogenolize

Fosforilacija i defosforilacija
glikogen sintaze (anabolizam
glikogena) i glikogen-fosforilaze
(katabolizam glikogena)

Postoje dva oblika glikogen

sintaze:
fosforilisani, ili neaktivni oblik d

defosforilisani, tj. aktivni oblik

- i
Ova dva oblika mogu da prelaze
jedan u drugi.
U fiziolokim uslovima sinteza
glikogena zavisi od glikogen
sintaze -i, koja nastaje iz
glikogen sintaze -d delovanjem
dva enzima: protein fosfataze i
protein kinaze-A

Postoje dva oblika glikogen fosforilaze:

fosforilisani, ili aktivan

oblik - a
defosforilisani, tj. neaktivni
oblik - b
Ova dva oblika mogu da
prelaze jedan u drugi.
U fiziolokim uslovima
razgradnja glikogena zavisi
od glikogen fosforilaze a
koja nastaje iz glikogen
sintaze -b delovanjem dva
enzima: protein fosfataze i
fosforilaze kinaze-A .

Hormonska regulacija

Glukagon i epinefrin (adrenalin)

Hepatociti poseduju - 1 i - 2 receptore za kateholamine, kao i
receptore za glukagon.
Vezivanje glukagona za receptore aktivira membranski enzim adenil
ciklazu, a posledino nastajanje cAMP-a vodi aktivaciji glikogen sintetaze.
Pojedini proteinski hormoni (epinefrin i glucagon) mobiliu glikogen i
aktiviraju glikogenolizu tako sto se vezuju za svoje receptore sa
ekstraelijske strane plazma membrane.
Po vezivanju hormona za svoj receptor, adenilat ciklaza, membranski
enzim, se aktivira i katalizuje sintezu ciklinog AMP (3',5'-AMP) iz ATP-a
ATP --> cAMP + PPi
Ciklini AMP aktivira protein kinazu A koja regulise inaktivaciju glikogen
sintaze i inhibiciju glikogenezu i aktivaciju fosforilaze kinaze i aktivaciju
glikogenolizu.
Dakle, za vereme gladovanja (glukagon) ili u stresnim situacijama
(epinfrin) , eer koji se nalazi kao rezerva u glikogenu se mobilie i
koristi kao gorivo u organizmu

Insulin izraava antagonistini efekat , suprotan od

adrenalina.
Insulin favorizuje taloenje glikogena kao eerne
rezerve tako to aktivira sintezu glikogena
(glikogenezu) i inhbira degradaciju glikogena
(glikogenolizu).
Insulin je anabolik
Posle vezivanja za svoj receptor , insulin aktivira
tirozin kinazu koja je vezana za insulinski receptor
sto dovodi do aktivacije razlicitih signalnih
transdukcionih puteva koji , na kraju, aktiviraju
protein fosfatazu 1.
Protein fosfataza 1 se odvaja od fosforilaze i
katalizuje defosforilaciju glikogen sintaze do njene
aktivne forme i favorizuje sintezu glikogena

Kalcium Jon
Za 1 receptore hepatocita vezuje se noradrenalin,
to pokree mobilizaciju Ca 2+ iz mitohondrija, a
porast koncentracije ovog katjona aktivira
kalmodulinsku komponentu kinaze.
Kinaza fosforilie glikogen fosforilazu b, u aktivni
oblik, to vodi razlaganju glikogena. Slino ciklinom
AMP-u, Ca2+ deluje kao sekundarni glasnik koji
aktivira miinu fosforilazu kinazu.
Dejstvo Ca2+ na fosforilazu kinazu favorizuje
glikogenolizu.

Alosterijska regulacija glikogen fosforilaze

Inaktivna forma glikogen fosforilaze se jo naziva T-forma (tense) , dok

aktivna forma je dobila ime R-forma (relax).
AMP se normalno vezuje za inaktivnu T-formu fosforilaze-b.
Vezivanjem AMP-a dolazi do komformacionih promena kod fosforilaze-b
,tako da prelazi u R-formu ili aktivnu formu BEZ FOSFORILACIJE
Ovaj alosterijski efekat AMP je neophodan za energetske potrebe ELIJE
Glukoza alosterijski inhibira fosforilazu tako aktivira transformaciju
aktivne T-forme u inaktivnu R-formu

Alosterijska regulacija glikogen sintaze

Poveano akumuliranje glikoze-6-fosfata dolazi do

aktivacije glikogen sintaze transformacije glukoze-6fosfata u glikogen.
Glukoza 6-fosfat se alosterijski vezuje za fosforilisanu
inaktivnu glikogen sintazu-d i transformie u aktivnu
fosforilisanu glikogen-sintazu (bez defosforilacije).

-THE END-