Vrednovanje projekata

u okviru informacionih tehnologija

Asistent Tamara Golubovi

Vremenska vrednost novca

Svi smo upoznati sa sistemom po kome funkcioniu banke. Kada ostavimo novac
u banku, kaemo da nam na taj novac ide kamata, i zaradimo svakog meseca ili
godine neki procenat samo zato to drimo na novac u banci. Koliki procenat
dobijamo zavisi od kamatne stope.
Takodje, poznato nam je da kada uzimamo kredit iz banke, moramo da platimo
kamatu. Znai pored iznosa koji smo pozajmili i moramo da vratimo (koji se zove
glavnica), moramo dodatnu sumu da platimo banci (koju zovemo kamata).

Znai u oba sluaja se preferira novac koji je dostupan u sadanjem

trenutku, i to se naziva vremenska vrednost novca.
Drugim reima, ako mi imamo novac sada i damo ga banci, ona e nam za neko
vreme vratiti vie nego to smo joj dali. Ako banka ima novac sada i da ga
nama, mi emo njoj vratiti za neko vreme vie nego to smo uzeli.
Iza ovakvog sistema stoji filozofija da je oveku vrednije ono to ima sada nego
ono sto e imati u budunosti. Tj. da ovek preferira sadanjost u odnosu na
budunost, to je u neku ruku prirodno, jer je budunost uvek neizvesna, ili bar
neizvesnija od sadanjosti.

Vremenska vrednost
novca
Na osnovu pomenute filozofije je zapravo nastao ceo bankarski
sistem, tj. princip kapitalizacije i diskontovanja.
ta to znai?

Ako vas neko pita da li bi ste radije uzeli sada 100 evra ili za mesec dana 100 evra,
ta biste izabrali? Sigurno da biste uzeli sada, iako vam moda sada ne trebaju te
pare, moda i znate da e vam ba za mesec dana trebati, ali svejedno ete ih pre
uzeti sada i uvati kod sebe mesec dana. Zato? Ako razmislite, jedini razlog je da
zapravo niste sigurni da li ete ih zaista dobiti za tih mesec dana, i to ne zbog
realnih razloga ve zbog oseaja neizvesnosti koju budunost nosi.
A ako bi vas neko pitao da li hoete da uzmete sada 100 evra ili za mesec dana 120
evra? I dalje biste najverovatnije uzeli sada 100 evra.
Medjutim ako vam neko ponudi za mesec dana 150 evra ili sada 100, moda biste
se ipak u tom sluaju odluili da za mesec dana uzmete 150.
Ova mala analiza nam govori da je oveku vrednije 100 evra sada nego u
budunosti, to e svakom biti logino bez razmiljaja. A zato je to tako ovek, bi
se zapitao tek u drugom sluaju, kada izmedju 100 evra sada i 120 u budunosti, on
opet izabere 100 evra sada. To znai da je oveku 100 evra u sadanjosti vrednije
nego 120 evra u budunosti, iako realno gledano, tj. matematiki, je suma novca od
120 evra vea i vredi vie od 100 evra, bez obzira da li se gleda sada ili za mesec
dana. A tek kada bi suma u budunosti bila znaajno vea, u ovom primeru 150
evra, ovek bi izabrao tu opciju. To bi znailo da mu 100 evra sada jednako vredi
kao 150 evra za mesec dana.

Vremenska vrednost novca

Od toga se polazi, a onda je prirodno pitanje koje se namee koje su to vrednosti na koje
raste ili opada suma novca i za koje vreme. U primeru malo pre pitanje bi bilo koliko
novca treba da vam ponude za mesec dana da biste to uzeli umesto 100 evar sada. To su
u stvari oni uslovi koje dobijamo kada uzimamo kredite u bankama ili kada ostavljamo
novac u bankama i vezani su za pojam kamatne stope.
Proces umanjenja buduih vrednosti i njihovo preraunavanje u ekvivalentne sadanje
vrednosti naziva se d i s k o n t o v a n j e (da bismo znali koliko onih 150e vredi danas,
moramo da diskontujemo taj iznos).
Obrnut proces diskontovanju se naziva k a p i t a l i z a c i j a (kom iznosu u budunosti je
ekvivalentno dananjih 100 evra).

K a m a t n a s t o p a je glavni pokazatelj kako e da se uveava ili smanjuje suma

novca tokom vremena. Cena novca je utvrena i izmerena kamatnom stopom,
procentom koji se periodino primenjuje i dodaje na iznos novca tokom odreenog
perioda vremena. Ovaj princip ne vai samo za novac, ve za bilo kakve proizvode,
dobra, usluge. Svako preferira ono to e da dobije u sadanjosti ili u skorijoj budunosti,
jer svi imaju prirodan instinkt da je budunost nesigurna i ne moe da se predvidi.

Kamata i kamatna stopa

Kamate se uvek obraunavaju za neki osnovni vremenski interval koji nazivamo period
obrauna, i koji se propisuje zakonom ili definie u ugovoru. Period obrauna najee je
jedna godina, ali moe biti i mesec, polugodite ili bilo koji drugi vremenski interval.
Pod pojmom kamatna stopa podrazumeva se iznos koji se plaa na 100 novanih jedinica
za neki osnovni vremenski interval.
Drugaije reeno, ona predstavlja odnos izmeu kamate i pozamljenih novanih sredstava.
Moe se izraziti u procentima ili u decimalnom zapisu.
Npr godinja kamatna stopa od 7% znai da se za vreme od godinu dana, na svakih 100
evra, plaa kamata od 7 evra. Jednostavnije posmatrano, to znai da e za godinu dana
kamata iznositi 7% od ukupnog iznosa koji smo pozajmili.
S obzirom na to moemo definisati kako se rauna kamata na osnovnu kamatne stope i
poetnog iznosa:
a) Ako je kamatna stopa izraena u procentima, kamata se rauna tako to se poetni iznos
pomnoi sa kamatnom stopom pa podeli sa sto. Ako imamo poetni iznos od 200 evra, a
kamatnu stopu od 6%, kamata se rauna kao 200*6/100=12.
b) Ako je kamatna stopa izaena u decimalnom zapisu, tj kao 0.06, onda kamatu raunamo
jednostavnim mnoenjem poetnog iznosa sa kamatnom stopom. 200*0.06=12. Tih 0.06 u
decimalnom zapisu je zapravo onih 6/100 od malo pre. Znai kamatna stopa u decimalnom
zapisu se dobija kada se kamatna stopa izraena u procentima podeli sa 100.
) Da analiziramo malo sta smo dobili. Pozajmili smo 200 evra, i izraunali da kamata za
godinu dana na tih 200 evra iznosi 12 evra. Znaci za godinu dana moramo da vratimo 212
evra. Od tih 212 evra koje vraamo, 200 se zove glavnica, i to nam ne predstavlja troak,
kao sto nam istih tih 200 na poetku ne predstavlja dobit, jer ako posmatramo ceo period,
koliko smo dobili toliko smo vratili. Ono to nam predstavlja realan troak je kamata, tj. ovih
12 evra. U analizama novanih tokova potrebno je znati ta nam je glavnica a ta kamata i
kada se one tokom perioda koji posmatramo ostvaruju.

Faktor kapitalizacije
Da ponovimo, kapitalizacija predstavlja proces raunanja kolikom
iznosu e neka dananja suma novca biti jednaka u budunosti.

P = poetna, sadanja vrednost

Sn = konana, budua vrednost
n = broj perioda
r = kamatna stopa
I = kamata

Pretpostavimo da je u banku uloena glavnica (poetna tj. sadanja

vrednost) P, po kamatnoj stopi r. Zanima nas kolika e biti konana
vrednost te sume na kraju n-tog perioda (r je dato u procentima).
Za poetak, raunamo kolika e vrednost biti na kraju prve godine.

Znai vrednost na kraju prve godine S1 se dobija kada poetnu

vrednost saberemo sa iznosom kamate za tu prvu godinu.

Faktor kapitalizacije

Vrednost na kraju druge godine dobijamo kad saberemo

ukupan iznos koji smo imali na kraju prve, i kamatu koju
smo dobili za to to je taj iznos S1 stajao jo godinu dana u
banci. Znai kamata se u ovom koraku rauna u odnosu na
iznos S1, i tako se dobija vrednost novca na kraju druge
godine S2. kamata za drugu godinu u odnosu na iznos S1

Ako bi isto ovo uradili za treu godinu imali bismo:

kamata za treu godinu u odnosu na iznos S 2

Faktor kapitalizacije
Analogno napred izvedenom sledi da
e iznos novca uloenog u sadanjem
trenutku, posle n godina biti jednak:

FA K T O R
K A P I TA L I Z A C I J E
Faktor kapitalizacije moe da se pie i jednostavnije, kao
n

(1+r)

sa tim da se ima u vidu da je kamatna stopa r ovde u

decimalnom zapisu a ne u procentima.

Faktor kapitalizacije
Faktor kapitalizacije ilustrujemo na sledeem primeru:
Poetni iznos
Godinja kamatna stopa

P=100 din.
r=10%

Vrednost poetnog iznosa uveanog za

kamatu na kraju prve godine

100(1+10/100)=100*1.1=11
0 din.

Vrednost poetnog iznosa uveanog za

kamatu na kraju druge godine

110(1+10/100)=110*1.1=12
1 din.

Vrednost poetnog iznosa uveanog za

kamatu na kraju tree godine

121(1+10/100)=121*1.1=13
3,1din.

Isto ovo bismo dobili da smo poetni iznos 100 pomnoili sa

(1+10/100)3, to je zapravo faktor kapitalizacije, i time znatno skratili

Faktor kapitalizacije - primeri

tedia je danas uloio u banku 80 000 N.J.
Banka odobrava 7.5% kamatu godinje.
Kolikim e iznosom raspolagati tedia na
kraju este godine?

Faktor kapitalizacije primeri

Ako vam neko trai danas 1000 evra i kae
da e vam za 2 godine dati 1500 evra, da li
vam se isplati da mu date, ako je kamatna
stopa jednaka 7%.

=1144,9

Isplati se, zato to bi u banci taj novac

porastao na 1144,9 evra. Medjutim ako biste
imali posao u koji moete da uloite tih 1000
evra koji bi doneo za dve godine vie od
1500 evra, onda bi to bila bolja opcija.

Faktor kapitalizacije - primeri

Uz koju je kamatnu stopu banka obraunala kamate na sumu

od 15000 N.J. za 3 godine ako je odobrila kamatu od 3120 N.J.?

Kao to smo pominjali, sumu novca na kraju godine raunamo kao zbir poetnog
iznosa i kamate za tu godinu. Mi imamo kamatu datu za tri godine tako da
moemo pisati da je iznos na kraju tree godine S3 jednak poetnom iznosu plus
data kamata, ime dobijamo vrednost novca na kraju tree godine, i sa tom
vrednou na osnovu standardne formule sa faktorom kapitalizacije dobijamo

Faktor diskontovanja
Da ponovimo, diskontovanje predstavlja umanjenje buduih
vrednosti i njihovo preraunavanje u ekvivalentne sadanje
vrednosti. To je obrnut proces od kapitalizacije.
Na prethodnim slajdovima smo raunali koliko neki iznos
novca vredi u budunosti, a sada nas zanima ako emo
imati neki iznos novca za n broj godina, koliko to zapravo
vredi danas.
Znai iz formule
sada elimo da
dobijemo sadanju vrednost P:

ili

ili

FA K T O R D I S K O N T O V A N J A

Faktor diskontovanja

faktor diskontovanja ili diskontni faktor, i u

Faktor
literaturisesenaziva
obino obeleava sa d.

Znai diskontni faktor predstavlja broj kojim neki iznos budueg

priliva (Sn) treba da se pomnoi kako bi se izraunala njegova
sadanja vrednost.

Visina diskontnog faktora je odredjena visinom diskontne stope ri

vekom trajanja n. to je diskontna stopa vea i vremenski rok
trajanja dui, diskontni faktor je nii.

Upotrebu diskontnog faktora pokazujemo na obrnutoj kalkulaciji iz

primera
sa slajda 10:

Faktor diskontovanja primeri

Ako danas odradite neki posao, platie vam za
4 godine 2000 evra. Ako je kamatna stopa
jednaka 6,8% kolika je vrednost tog novca
danas, tj. Koliko zapravo vredi va rad poto
ga vi obavljate danas?

Za 3 godine dobijate iznos od 5000 evra. Treba

da pozajmite danas pare koje ete od tih para
vratiti. Ako je kamatna stopa 5%, koliko para
najvie moete da traite (da onaj ko
pozajmljuje ne bude u gubitku)?

Faktor diskontovanja - primeri

Izraunati faktor diskontovanja za period od 6 godina pri kamatnoj
stopi
od 7%.
0,666
Koliko iznos od 200 evra dobijen za 6 godina vredi danas, pod
navedenim uslovima?

Izraunati faktor kapitalizacije za period od 6 godina pri kamatnoj

stopi od 7%.

Koliko e dananjih 133,2 evra vredeti za 6 godina, pod navedenim

uslovima?

Koncepti diskontovanja BOY i EOY

BOY - beginning of year
EOY - end of year
Kao to je ve pomenuto kamate se uvek obraunavaju za neki osnovni vremenski interval koji
nazivamo period obrauna i to je najee jedna godina. Takodje svi prilivi i odlivi novca se
posmatraju po godinama. Medjutim postoji razlika u tome da li se rauna da se sve deava na
poetku ili na kraju svake godine. Zbog toga postoje i ova dva koncepta doskontovanja.
Knjigovodjstvena praksa koja za obraun uzima poetak godine (beginning of year - BOY)
pretpostavlja da se sve promene deavaju u prvom danu izabrane godine. Npr za treu godinu
vrednost promena je zabeleena u prvom danu tree godine.
Knjigovodjstvena praksa koja za obraun uzima kraj godine (end of year - EOY) pretpostavlja da se
sve promene deavaju u poslednjem danu izabrane godine. Npr. za prvu godinu vrednost promena
je zabeleena u poslednjem danu prve godine.
Ako mi raunamo koliko neki iznos/iznosi vrede u sadanjem trenutku - tj ako vrimo proces
diskontovanja, treba nam da svedemo iznose na poetak prve godine.
Tako da:
Ako u datom sluaju imamo koncept diskontovanja BOY, gde je iznos ve obraunat na poetku
godine, u prvoj godini ne moramo da diskontujemo, tj. uzimamo iznos iz prve godine kao takav, ne
delimo ga sa (1+r). Iznos iz druge godine delimo sa (1+r) jer njega umanjujemo za jednu godinu (sa
poetka druge godine na poetak prve godine). Iznos u treoj godini delimo sa (1+r) 2, i tako redom.
Ako u datom sluaju imamo koncept diskontovanja EOY, gde je iznos obraunat na kraju svake
godine, moramo i u prvoj godini da diskontujemo tj delimo sa (1+r) (jer je iznos na kraju godine a
nama treba da ga izraunamo za poetak godine). A iznos iz druge godine delimo sa (1+r) 2 to ga
vraa prvo sa kraja druge godine na poetak druge godine, pa onda na poetak prve godine.

Praktina
posledica
opredeljenja za jedan ili
drugi
knjigovodstveni
koncept je u tome da je,
zbog
nediskontovanja
vrednosti promena u
prvoj godini, sadanja
vrednost po konceptu
poetka godine (BOY)
vea
od
sadanje
vrednosti po konceptu
kraja godine (EOY), to
se vidi iz formula sa
slike.
Znai ako bismo imali
sadanju
vrednost
izraunatu
po
BOY
konceptu, a treba nam
po EOY konceptu, samo
bismo je podelili sa
(1+r).
Tokom ovog predmeta
smatraemo da se uvek
koristi
koncept
EOY
(osim ako je u zadatku
naglaeno
drugaije)

Primeri

Treba da uradite sada neki posao za koji e vas isplaivati u narednih 5

godina na sledei nain. Na kraju prve godine dobiete 500 evra. Na kraju
druge godine 550 evra. Na kraju tree godine 470 evra. Na kraju etvrte
godine 490 evra i na kraju pete godine 600 evra. Koliko vredi va rad sada,
ako je kamatna stopa jednaka 7,2 %?

S1=500

S2=550

S3=470

S4=490

S5=600

Da ste samo sabrali sume dobili biste 500+550+470+490+600=2610 evra. Ali zbog vremenske
vrednosti novca, tj. zbog toga to to kasnije dobijete novac on zapravo manje vredi, ta suma na
dananji dan ustavri vredi 2121,3 evra po gore navedenim uslovima.

Primeri

Treba da pozajmite nekom novac. Trai vam 3000 evra, a

vratie 3400 evra na sledei nain: na kraju prve godine
1100 evra, na kraju druge godine 800 evra i na kraju tree
godine 1500 evra. Da li biste pozajmili novac, ako je
kamatna stopa jednaka 5 %?
1100
800
1500

3000

Primeri u excelu
Ako su data dva broja
A=300 i B=500, a treba
izraunati njihov zbir, to
bi se u excelu radilo na
prikazan nain. Prvo se
unesu u polja C3 i E3
oznake A i B. Zatim se
ispod tih polja unese
vrednosti 300 i 500.
Zatim se u nekom polju,
na slici u polju C7 unosi
formula. Svaka formula
se zapoinje sa znakom
jednakosti, a zatim se ili
upie polje C4
tastaturom ili se
kursorom klikne na dato
polje, zatim + pa isto za
polje E4. Onda se klikne
na znak kao sto je
prikazano na slici.
Neke od osnovih
raunskih funkcija date

Primeri u excelu

da uradite sada neki posao za koji e vas isplaivati u narednih 5 godina na sledei nain.
aju prve godine dobiete 600 evra. Na kraju druge godine 720 evra. Na kraju tree godine 500 evra.
aju etvrte godine 430 evra i na kraju pete godine 800 evra. Koliko vredi va rad sada, ako je kamatna
jednaka 6,5 %?

Neko uplati 6 puta na pocetku svake druge godine 300e. Koliko ima u banci novca na kraju
12 godine ako je kamatna stopa 6%.

Uplatili ste danas u banku 1000e. Koliko treba da uplatite za 2 godine, ako zelite da za 4 godine imate
na racunu 5555e. Godisnja kamatna stopa je 5.87%.

Ako se danas i na kraju prve godine uplati u banku 100 e, a na kraju druge godine isplati 100e,
koliko ce biti u banci na kraju trece godine . Godisnja kamatna stopa je 6%.