TEHNIKA SKOKA UVIS

Tehnika Stredl
Zalet je odluujui faktor za postizanje uspeha u skoku
uvis. Visoka brzina zaleta povezana sa efi- kasnim
.ritmom poslednjih koraka umnogome obja- njavaju bri
uspon biveg svetskog rekordera Vale- rija Brumela
(brzina tranja u poslednja tri koraka pre odskoka iznosi 5
7 m/sec.). Duina zaleta iz- nosi 711 treih poraka
oko 15 m. Ugao zaleta je 2530 prema letvi. Postoje
tendencije da ovaj ugao bude jo otriji. Zalet treba da se
izvodi slo- bodno, bez ikakvih naprezanja. Sledei 'crtei
dopri- nee potpunijem sagledavacnju tehnike tranja u
za- letu.
Tehnika skoka uvis Stredl. Na kinogramu je prika -

zana tehnika skoka biveg svetskog rekordera Valerija Brumela ('SSSR). Njegov svetski rekord iznosio je
2,28 m. Tehnika Brumela je obrazac odlino izvedene
tehnike skoka uvis.

Zalet poinje iz mesta tranjem ili sa nekoliko kor^ka

hodanja. Kontrolne marKe potsavljaju se na poetku
zaleta i na poetku drugog koraka ispred odskoka. _Za
vreme tranja vidi se stremljenje ska- kaa ka kretanju
napred, uz postepeno sniavanje teita tela na raun
irokog i slobodnog rada nogu ITtranju.
Bitna karakteristika tehnike tranja u zaletu jesle
forsirano izbacivanje potkolenica napred. Zabaciva- nje
potkolenice predstavlja tehnku greSku. Ruke rade kao
kod obinog tranja.
Za vreme tranja zaleta doskok se vri preko pu- nog
stopala sa brzim prelaskom prelo pete. eIa teina
skakaa osTonjena je na potpbrnu nogu (noga na koju je
skaka doskoio). Telo skakaa riagnuto je napred za
okgJiSfL
Za'kakaa uvis najvanije da povee zalet sa
odskokom, a za to su bitna poslednja dva koraka: levadesna-leva (ukoliko je odskona noga leva). Zbog toga
treba se posebno pozabaviti sa tehnikom izvo- enja ova
dva koraka.
Skaka izbacuje potkolenicu odskone noge (levajtgko'da je ona sl<oro opruena. Uovom koraku on
dolaTodskonom nogom na drugu kontrolnu marku
(drugi korak ispred odskoka). U poslednja dva ko- raka on
e izvriti promenu ritma. Ritam u posled- nja dva koraka
odluujui je za skok u celini. Du- ina ovog koraka iznosi
oko 6,5 stopa (190200 cm).
Snanim opruanjem odskone noge uz izrazito
izbacivanje potkolenice zamajne noge, skaka je
obezbedio duinu pretposlednjeg koraka koji je oko 7
7,5 stopa (220240 cm). Velika je greka za-

bacivanje i okretanje ramena. Na crteu se odlino vfdf

aktivno guranje" u poslednja dva koraka.
Skaka ie doskoio na zamajnu nogu, tako da je_
odmah pri dodiru tla preao na puno stopalo. Za- majna
noga je jae savijena to dovodi do maksimal- nog
sputanja teita tela pred odskok. Odavde ustva- ri
zapoinje faza odskoka jer se kasnije teite tela stalno
dalje podie uvis.
Duina poslednjeg koraka skrauje se za 11,5
stopu, tako da iznosi 6 stopa (oko 180190 cm). Ovo
skraivanje poslednjeg koraka dovodi do ubrza- nja
odskoka. Sem toga smanjuje se mogunost koe- nja
brzine zaleta i dozvoljava brzi prelaz ka odskoku.
Skaka dodiruje tlo izbacivanjem opruene potkolenice (sl. 1) odskone noge sa brim prelaskom preko
pete na puno stopalo. dok se karlica i ramena kreu i
lialje""napred (si. ij j . Ovo kretanje karlice, bez ..prT
padanja". odluujue je za poslednju fazu odskoka. Naroita panja treba da se obrati na postavljanje stopala u
dva poslednja koraka. koji treba da budu paralelni sa
pravcem zaleta.
Odskona noga se savija usled pritiska.J<retanje
gornjeg dela tela i karlice usmereno je uvis^ Zamaj- na
noga, koja je u predhodnoj fazi zapoela zamah iz

Od momenta postavljanja odskone noge pri skoku

uvis, pa do kraja odskoka ne sme biti prekida u kretanju. Skaka prelazi preko odskone noge koje
se na kraju hitro opruza. Bitno je da su pokreti brzi,
ali ne i greviti.

kuka, nastavlja kretanje napred. Cela faza postavljanja i malog savijanja odskone noge moe ovako da se
opie: kontrakcija (postavljanje) oputanje (savijanje amortizacija) kontrakcija (odskok).
Usavrenim pokretom opruene zamajne noge skaka zamahuje prema letvi. Zamah se vri iz kuka. Ukoliko je zamah iz kolena onda ne dolazi do potpunog
opruanja prilikom odskoka (karlica se vraa nazad).
Energinim zamahom opruene zamajne noge skaka upravlja svoje telo vertikalno uvis, -do njegovog
punog opruanja. To su pokreti koje treba da od- likuje
brzina i irina amplitude (sl. 34).
Zamajna noga, po prelasku horizontale, neto se
malo savija u kolenu. U ovom zavrnom momentu
odskoka skaka visoko podie lako savijenu zamajnu
nogu i ruku. naroito desnu (desna strana skakaa), te
tako daje telu obrtanje oko uzdune ose (sl. 4).
,Od momenta postavljanja odskone noge pa do kraja
odskoka ne sme biti prekida u kretanju. Ska- ka ..prelazi"
preko odskone noge koia se na^Erajii hitro oprua.
Bitno je da gti pokreti brzi. aU ne i greviti.
Po zavretku odskoka. nastavlja se podizanje skakaa^jLviS- Zapoinje refleksno privlaenje odskone
noge uz telo. Stopalo zamajne noge dostiglo je visimrietve,'a-desna_TUl<'a've je usmerena preko letve
p re ma t ILPTI. 5}~
Dolaskom nad letvu skaka ,.gura" stopalo zamajne noge preko i niz letvu, dok odskonu nogujitzo savija
i zajedno sa levom rukom privlai uz telo. Na ovaj nain

postie se jo snanije oBrtanjje' tela oko uzdune ose

(sl. 6).
Akcija snanog i brzog savijanja i privlaenje
odskone noge uz telo je zavrena. Stopalo zamajne
noge, prstima okrenutim ka doskoitu i dalje nastavlja aktivno guranje" prema tlu (sl. 7).
Skaka ponire i brzo prenosi teite oko letve,
..otvarajui" pri tome jako savijenu odskonu nogu. Na
ovaj nain skaka doprinosi okretanju tela oko poprene
ose (sl. 8).
Uz pomo ruku skaka vri doskok na desni bok i
rame (sl. 9). S obzirom da se danas skae na skakalitima sa elastinom podlogom (sunerasta guma,
itd.), ne obraa se posebna panja na tehniku doskoka. Ukoliko neki skaka izvodi nepravilan odskok
(pada na lea i sl.) greku treba traiti u odskoku ili kod
otvaranja odskone noge nad letvom.

Mladi skaka uvis, koji na slici desno skae

tehnikom FLDP, koristi dobro pri tome zamah
zamajnom no- gom i rukama. Meutim, veoma je
korisno, prilikom obuavanja tehnike, primenjivati i
tehniku skoka uvis MAKAZE. kao to to izvodi i
ova mlada skakaica na istoj slici.

METODIKA
STREDL*

OBUAVANJA

SKOKA

UVIS

Uspeh u skoku uvis obezbeuje se selekcijom i savremenom

metodikom obuavanja. Pri izboru ne treba se rukovoditi samo
osnovnim rezultatom, ve treba obratiti panju i na telesne (visina,
telesna razvijenost, brzina itd.) i psihike predispozicije.
Redosled obuavanja u skoku uvis tehnikom stredl":
1. Stvaranje jasne predstave o tehnici skoka uvis u celini, putem
demonstracije boljih skakaa, filmova, kinograma i dr.
Najbolje je: dobro izvedena demonstracija.
2. Opta i specifina fizika priprema skakaa, kroz razne vebe
istezanja i jaanja, datih u prilogu.
3. Savlaivanje i usavravanje tehnike pravilnog odskoka, sa
usklaivanjem zamaha zamajne noge.
4. Savlaivanje i usavravanje ritma zaleta, pove- zano sa
prethodnim radom na usavravanju te- hnike odskoka.
5. Savlaivanje pokreta za vreme prelaza preko letve. U tu svrhu
primenjuju se imitacione ve- be ..otvaranja".
6. Savlaivanje i usavravanje skoka u celini merenje zaleta
uestvovanje na takmienjima.
Obuavanje postavljanja odskone noge, vri se u mestu, iz
koraka, a zatim iz hoda. U tu svrhu koristimo se raznim vebama sa
fiksiranim polo- ajem u trenutku postavljanja odskone noge na tlo
(sl. 1), zatim skokovima sa dohvatom raznih obeenih predmeta
glavom, ramenom, bokom, sa okretima za 180360 i dr. Kod svih
ovih vebi odskono stopalo treba da je postavljeno na tlo u pravcu
zaleta. Trup treba da je nagnut unazad. Kod izvoenja ovih vebi iz
kretanja, treba ubrzati ri- tam poslednja tri koraka. Veoma je korisna
veba u metodici obuavanja: postavljanja stopala na tlo, odskok uz
pomo medicinske (sl. 3). Kod izvoenja. medicinku postavimo na
tlo, dva koraka ispred ve- baa, brzo iskoraimo desnom nogom, pa
se sa te iste noge hitno gurne karlica unapred i postavi skoro
opruena leva noga stopalom na medicinku (stopalo paralelno sa
tlom). Trup treba da je neto nazad. Iz ovog poloaja izvesti skok
nagore, pot- pomognut jakim zamahom opruene desne noge iz
110 karlice, unapred i gore. Medicinka e omoguiti

veu i slobodniju amplitudu pokreta prilikom za- maha. Doskok se

vri na desnu nogu (zamajna). Obuavanje i usavravanje zamaha
zamajne noge, takoe se vri uz pomo raznih vebi. To su pre
svega uzmahivanja opruenom nogom u mestu, ho- danju i tranju,
bez odskoka od tla. Zatim vebe zamaha opruenom zamajnom
nogom do horizon- tale, u mestu, hodanju i laganom tranju, sa i
bez odskoka (sl. 2). Kao najefikasnija veba javlja se dohvatanje
obeenih predmeta stopalom zamajne noge u mestu, hodanju i
laganom tranju. To moe da bude obeena lopta (sl. 4), preka od
gol tan- gle, grana nekog drveta I dr. Pre obuavanja i usavravanja prelaza preko letve, treba objasniti po- etniku da se
obrtanje tela oko uzdune ose tela skakaa, postie u odskoku,
podizanjem zamajne noge i istoimene ruke (,,blok" desne strane
tela skakaa, ukoliko je leva noga odskona). Takoe treba
napomenuti poetniku da se ovo obrtanje oko uzdune ose prekida
otvaranjem" odskone noge nad samom letvom. Ovlm on dobija
rotaciju oko poprene ose. Ovde se koriste razne vebe u mestu
kretanju. Veoma su korisni razni skokovi sa okretanjem trupa
pirueti". Sluimo se imitacionim vebama prelaza preko letve, koje
se izvode na tlu (sl. 5 a, b, c). gde veba u potporu leeem za
rukama imitira poloaj otvaranja" odskone noge. Sledea
varijanta ove vebe je otvaranje" odskone noge iz stojeeg stava,
iz koga veba vri brz pretklon uz dodir stopala zamajne noge
prstima istoimene ruke (u ovom sluaju desna ru- ka I noga), uz
istovremeno odvoenjp leve noge (sl. 6). U ovoj poziciji izdrati par
sekundi. Sa dru- gom varijantom iste vebe postie se relativno
naj- bri uspeh u obuavanju (sl. 7), a istovremeno se povezuju
prethodne radnje. Veba stane levim bo- kom blie (ako je
odskona noga leva), podigne stopalo zamajne noge, iznad letve
visine 3040 cm, pa iz ovoga poloaja vri odskok nagore uz istovremeno brzo sputanje zamajnog stopala i desne ruke prema tlu.
Ovo je ustvari primenjena pret- hodna veba. Posle savlaivanja
vih napred nabro- janih vebi, vri se povezivanje svih radnji na
ska- kalitu. Samo treba zapamtiti da se tehnika ui na malim i
srednjim visinama, a takmii na velikim.

Na slikama od 1 do 7 prikazana je metodik obuava- rtja

skoka uvis tehnikom ,rstredl".