Test II

1. Zakon ponude
Zakon ponude glasi: sa porastom cena raste spremnost prodavaca da prodaju veu koliinu
roba.
2. Faktori ponude
a) Cene same robe koja se prodaje
b) Tekue cene faktora proizvodnje koje su neophodni radi proizvodnje robe
c) Raspoloiva tehnologija kojom se stvaraju proizvodi
d) Cene drugih roba koje bi prodavac mogao da proizvede na osnovu faktora proizvodnje
kojima raspolae
e) Oekivanja u pogledu buduih kretanja cena
f) Broj prodavaca, odnoso veliina grane u kojoj se nalaze proizvoai
3. Kriva ponude-nacrtati
1-2=a; 2-4=b; 3-7=E; 5-8=c; 7-9=d; 9-10=e
Cena 1-6; koliina 1-12
4. Promena faktora ponude
a) Tehnoloki progress
b) Promena cena faktora proizvodnje
c) Promena veliine grane
5. Zakon tranje
Zakon tranje glasi: sa smanjivanjem cena raste spremnost potroaa da kupe veu
koliinu roba.
6. Faktori tranje
a) Dohodak potroaa koji ele da kupe robu
b) Imovina kojom raspolau kupci
c) Oekivanja u pogledu kretanja buduih cena roba ili budueg dohotka, odnosno promeni
vrednosti imovine
d) Cene drugih roba koje konkuriu u potronji ili je njihova potronja povezana sa
upotrebom date robe
e) Ukus i preferencije potroaa, u ta se ubraja i stanje trenutnih modnih hitova
f) Broj stanovnika ije potrebe zadovoljava posmatrano trite
7. Promena faktora tranje
a) Promena dohotka potroaa
b) Promena ukusa potroaa
c) Promena cena povezanih roba
8. Kriva tranje-grafik
1-12=a; 2-9=b; 3-6=E; 5-4=c; 7-3=d; 9-1=e,
Cena-koliina
9. Karakteristike trita potpune konkurencije
a) Brojni uesnici
b) Homogene robe
c) Slobodan ulazak i izlazak iz grane
d) Potpuna obavetenost
e) Uspostavljanje trine ravnotee
f) Postupak uspostavljanja trinih cena

10.

Ravnotea cena-grafik I definicija

Ravnotee cene formiraju ravnoteu na tritu i sa objektivnog i sa subjektivnog stanovitva.

Sa objektivnog stanovita pri ovim cenama ne formiraju se nikakvi vikovi u ponuenim ili
traenim koliinama. Ponuene koliine tano odgovaraju traenim koliinama. Nema niti vika
niti manjka robe.
Sa subjektivnog stanovita namere potroaa su ostvarene jer su kupili eljene koliine roba.
1-2+1-12=a; 2-4+2-9=b; 3-6=E; 5-4+5-8=c; 7-3+7-9=d; 9-2+9-10=e
Cena-koliina
11.

Promena ravnotee usled porasta dohotka-objasniti

Porast dohotka izaziva porast tranje i stvaranje vika tranje nad ponudom. Zato rastu
cene i ponuda roba pri emu se nova ravnotea formira pri viim cenama u veim koliinama
prodate robe.

12.

Promena ravnotee usled porasta cena faktora proizvodnje-objasniti

Porast cena faktora proizvodnje pomera navie krivu ponude jer poskupljuje proizvodnju.
Nova ravnotea se formira pri viim cenama i manjom koliinom prodate robe.

13.

Kapital-pojam i oblici
Kapital je novac koji se investira u elemente procesa proizvodnje i ima mogunosti da se pri
zavretku proizvodnog procesa ,,oplodi, odnosno uvea.
Oblici: a) u novanom obliku
b) u obliku samih elemenata procesa proizvodnje, koji se ve nalaze u proizvodnom
procesu.

14.
Kamata i kamatna stopa
Kamata je minimalni iznos koji bi zajmodavac ostvario kao profit, da je svoj kapital uloio u
proces proizvodnje, umesto to ga je pozajmio zemljoprimaocu.
Kamatna stopa predstavlja cenu po kojoj zajmodavac, odnoso vlasnik kapitala, na tritu
kapitala zajmoprimaocu pozajmljuje kapital. Kamata je cena upotrebe kapitala, tj. cena za
korienje kapitala jer zajmoprimalac mora posle odreenog vremena vlasniku kapitala
(zajmodavcu) da vrati kapital (glavnicu) i kamatu.
15.

Od ega zavisi visina kamatne stope

Visina kamatne stope zavisi od ponude i tranje za kapitalom, od profitabilnosti investicija
i od uticaja drave u oblasti kreditno-monetarne politike.
16.
Renta i cena zemlje
Renta je cena upotrebe zemlje tj. cena za korienje zemlje za odreeno vreme. Zemlja
ostaje kao vlasnitvo vlasniku zemlje, jer zakupac mora posle odreenog vremena vlasniku
zemlje i da vrati zemlju i plati rentu. Cena zemlje = (renta/k)*100
17.
Kriva ponude i tranje za zemljom-nacrtati
renta
D

D
S
povrina
18.

Pojava nezaposlenosti-grafikom

A B
E

t
19.

koliina rada
Mere za poveanje nadnica iznad ravnotenog nivoa-objasniti
a) Restrikcije ponude rada
b) Ugovaranje viih nadnica
c) Podizanje izvedene tranje za radom

20.

Domainstvo-pojam
Domainstvo predstavlja skup lica koja ive zajedno u istom stanu ili kui i uz isto ognjite.
Prema definiciji NISES-a domainstvo je skup osoba koja dele isti stan , bez obzira na to da li
su u srodstvu.

21.

Izvori dohotka domainstva

Dohodak domainstva potie iz dva izvora:
a) iz proizvodne aktivnosti ili dravne imovine ili
b) iz transfera koji odobrava drava ili lokalne zajednice.

22.

Potronja i sklonost ka potronji

Potronja je upotreba rasporeenog dohotka. Izdavanje iz dohotka za potronju naziva se
sklonost ka potronji.

23.

Portfolio-pojam
Portfolio znai investirati u vie razliitih oblika finansijske aktive.

24.

Preduzee-pojam

Preduzee je pravni oblik samostalne privredne organizacije koja obavlja ekonomsku delatnost
radi zarade, odnosno stvaranja vika prihoda, iznad trokova proizvodnje ili trokova poslovanja.
Preduzee je pravni oblik profitne organizacije.
25.

Bilans stanja i bilans uspeha-definicije

Bilans stanja je pregled imovine (sredstva) preduzea na odreeni dan i to prema
obliku (aktiva) i izvorima finasiranja (pasiva).
Bilans uspeha je pregled poslovanja preduzea za odreeni vremenski period.

26.

Zavrni raun preduzea-pojam

Zavrni raun preduzea predstavlja njihov finansijski izvetaj u kome su navedeni svi
izvori prihoda i rashoda u toku godinu dana i u kome je utvren i rasporeen iznos profita,
odnoso, gubitka preduzea.

27.

Finansijsko izvetavanje-pojam
Finansijsko izvetavanje je proces periodinog dostavljanja finansijskih informacija opte
namene osobama izvan preduzea, koje ih koriste za efikasno donoenje ekonomskih odluka
i to u formi finansijskih izvetaja.

28.

Revizorsko miljenje i oblici

Revizorsko miljenje je profesionalno miljenje revizora (revizorske kue), koje on iznosi u
revozorskom izvetaju i kojim on, na osnovu temeljno obavljenih revizorskih testova i
procedura iznosi svoj sud. Oblici:
a) Neuslovljeno miljenje
b) Uslovljeno miljenje
c) Nepovoljno ili negatovno miljenje

29.

Vrste preduzea-nabrojati
Postoje tri osnovna oblika privatnih preduzea:
Sopstvena preduzea
Drutva lica ili ortakluci
Drutva kapitala

Kod kolektivnih preduzea:

o
o

Drutvena i kooperativna preduzea

Javna preduzea

30.

Prednosti i nedostaci sopstvenog preduzea

Prednosti: vlasnik zadrava punu vlasniku i poslovnu kontrolu nad preduzeem; ova
preduzea se relativno brzo i lako osnivaju.
Nedostaci: vlasnik teko dolazi do novog kapitala neophodnog za proirivanje privredne
aktivnosti, jer zatim predstavlja osnovni oblik finasiranja investicija. Poseban nedostatak
vlasnikog preduzea lei u odsustvu kontinuiteta, poto odlazak u penziju ili smrt vlasnika
esto dovodi do zatvaranja ovih preduzea.

31.

Prednosti i nedostaci ortakog drutva

Prednost: svi ortaci moraju da ulau novanu imovinu. Neki od njih mogu da uloe i stvari,
prava, rad ili usluge to se sve obraunava i izraava u novcu, omoguava formiranje vee
mase kapitala.
Nedostaci: donoenje zajednikih odluka esto predstavlja mukotrpan posao.

32.

Drutvo sa ogranienom odgovornou-objasniti

Je takvo drutvo u kome svaki od ulagaa uestvuje sa odreenim ulogom. Ulozi ne moraju
biti jednaki i mogu se sastojati iz novca, stvari i materijalnih dobara. Drutvo za svoje
obaveze odgovara celokupnom uloenom imovinom, ali lanovi drutva ne odgovaraju
svojom imovinom za obaveze drutva.

33.

Prednosti i nedostaci akcionarskog drutva

Prednosti: omoguavaju lako prikupljanje novog kapitala i time brzu ekspanziju preduzea
koja imaju uspeh na tritu.
Nedostaci: plaaju porez na dobit, nakon toga plaaju porez na dividende i na kraju sami
vlasnici plaaju porez na ukupan prihod.

34.

Podela akcionarskih drutva-objasniti

Dele se na otvorena i zatvorena akcionarska drutva.
a) Zatvorena akcionarska drutva ne iznose svoje akcije na javnu prodaju, niko nema
ulog vei od polovine kapitala, direktori imaju ovlaenje da odbiju da daju saglasnost
na promet akcija, ne postoji upravni odbor i niko izvan kompanije ne moe da utie na
njenu poslovnu etiku.
b) Otvorena akcionarska drutva izlau svoje akcije na javnu prodaju, njihove akcije
se kotiraju na berzama...

35.

Specifinost drutvenog preduzea

Skuptinu preduzea obrazuju predstavnici zaposlenih, drava ima pravo da preduzme
upravljanje nad preduzeem, ako njegovi organi necelishodno koriste drutvenu imovinu;
zaposleni imaju pravo da participiraju u profitu, a preduzee ima obavezu da reinvestira
zadrane profite.

36.
Kolektivna preduzea-nabrojati
Drutveno preduzee
Preduzee u zadrunom vlasnitvu
Preduzee u meovitoj svojini
Javno preduzee
37.

Javno preduzee-objasniti
To je dravno preduzee koje proizvodi javna dobra i prua javne usluge. Ono je u javnom
vlasnitvu.

38.

Malo preduzee-objasniti

Malo preduzee osniva pojedinac-preduzetnik, koji je istovremeno i menader i vlasnik

preduzea.
Malo preduzee zahteva visok stepen specijalizacije upravljakih i poslovnih funkcija, to
moe zahtevati strunog konsultanta (menadera) u radu.
39.

Srednje preduzee-pojam i prednosti

Problem definisanja srednjeg preduzea svodi se na broj zaposlenih i na veliinu kapitala.
Ako se uzme broj zaposlenih, zanemaruje se veliina kapitala, i obrnuto.
Komperativne prednosti preduzea srednje veliine u odnosu na velika preduzea dolaze do
izraaja i zadovoljavaju visoko specijalizovane tranje, obavljaju katering poslova, kao i
proizvodnju sa trita, koja karakteriu brza i esta prilagoavanja.

40.

Preduzetnika dobit-pojam
Preduzetnika dobit ostvaruje se na neizvesnom i nesavrenom tritu. Neki preduzetnici
ostvaruju dobit, a neki gubitak.

41.

ema preduzetnike aktivnosti

Novac za
faktore

Faktori
preduzetnit

Robe
i

Novac od
realizacije

VLASNICI
POTROAI
PREDUZET
FAKTORA
ROBA I USLUGA
42. PREDUZETNITV
Relativna i apsolutna veliina NIK
preduzea
Apsolutna veliina preduzea, izraava se brojem zaposlenih, vrednou kapitala, veliinom
prodaje i profita i rezultira zanaajnim ekonomijama obima.
Relativna veliina se meri njegovim udelom na tritu. Ta trina mo, koje preduzee stie na
osnovu svoje veliine daje mu diskreciju u odreivanju i kontroli cena, koliine i vrste proizvoda
koje proizvodi.
43.

Glavna obeleja modernih korporacija

a) Vlasitvo korporacija odreuju oni koji dre deonice ili akcije preduzea.
b) U principu deoniari kontroliu preduzea iji su oni vlasnici.
c) IBM, GENERAL MOTORS ili EXXON nemaju nikakvu kontrolu nad njima, jer su toliko
raspreni da ne mogu preglasati vrsto uanane menadere.
d) Menaderi i direktori korporacija pravno su ovlaeni da donose odluke za korporaciju.

44.

Prednosti i nedostaci korporacija

Prednosti:
a) vlasnici akcija ne snose odgovornost za poslovanje ve korporacija kao zakonski
odgovorno lice za sve vrste dugovanja. Vlasnici akcija snose samo rizik na
uloeni kapital, ali im nije ugroena lina imovina.
b) Korporaciju vode dobro plaeni menaderi i eksperti.
c) Prenosivost vlasnitva je jednostavna i laka.
d) Korporacije su dugotrajna preduzea (stabilna) sem u sluaju smrti glavnog
akcionara,
Nedostaci:
a) Dvostruko oporezivanje jer plaa porez na prihode i profite, a akcionari posebno
porez na svoje dividente.
b) Mnogo manja kontrola od strane vlasnitva i znatno vea od strane drave.
c) Nedovoljna motivisanost zaposlenih , posebno u velikim korporacijama.
d) Nedovoljna tajnost zbog podnoenja izvetaja akcionarima, itd.

45.

Princip produktivnosti-definicija i formula

Princip produktivnosti je zahtev da se sa to manjim troenjem radne snage ostvari to
vea proizvodnja. P=Q/L
Q-koliina proizvoda; L-utroak radne snage; P- kompleks produktivnosti

46.

Princip ekonominosti-definicija i formula

Ekonominost svodi se na zahtev da se ostvari odreena vrednost proizvodnje sa to
manjim trokovima za ostvarivanje te proizvodnje.
Ekonominost je poslovanje koje uz najmanje trokove postie najvei privredni uinak,
racionalnost.
E=V/T; E-ekonominost, V- proizvodna vrednost, T-trokovi

47.

Princip rentabilnosti-definicija i formula

Rentabilnost je jedan od osnovnih ekonomskih principa gazdovanja. Svodi se na tenju da
se ostvari maksimalan profit s minimalnim produmljenim kapitalom. R=P/Kp
R-rentabilnost; P-profit; Kp-prodimljeni kapital

48.

Likvidnost i solventnost-definicije
Likvidnost je sposobnost preduzea da izmiruje svoje kratkorane obaveze onako kako
one dospevaju.
Solventnost se drugaije zove finansijska sigurnost preduzea ili stanje dugoronih
rizika ulaganja u preduzea. To je njegova sposobnost da u roku podmiruje otplate
dugoronih obaveza i kamate po njihovom osnovu.

49.
Poslovni plan (biznis plan)-pojam
Poslovni plan je integralni skup ciljeva, politika, strategija i seta pojedinanih programa
aktivnosti za implementaciju izabrane koncepcije biznisa preduzea.
50.
Organizaciona struktura
Organizaciona struktura je najvaniji deo svake organizacije, svakog preduzea. To je sistem
odnosa meu ljudima radi izvravanja odreenih zadataka.
51.
Organizaciona politika
Organizaciona politika je skup uputstva uspostavljenih kako bi menadment jednostavnije i
lake definisao, utvrdio strateke ciljeve preduzea i uspenije nadgledao sprovoenje glavne
strategije preduzea.
52.
Organizaciona kultura
Organizaciona kultura je sistem vrednosti, uverenja i obiaja unutar svake organizacije, koje
su u interakciji sa organizacionom strukturom.
53.
Koncept marketing mix-a
Koncept marketin mix-a je potreba da se obezbedi optimalna kombinacija instrumenata
marketinga, kao to su: proizvod, cene, kanali prodaje i promocija, koji je u literaturi i poslovnoj
praksi afirmisan kao 4P.
54.

Alternativni ekonomski sistemi-nabrojati i objasniti

Obiajna privreda uglavnom je bila zastupljena u prolosti, iako se mogu i danas nai
u nekim primitivnim civilizacijama.
Komandna (planska) privreda resursi su uobiajno dravno vlasnitvo. Problemi ta,
kako i za koga proizvoditi reavanju se donoenjem planova- od kratkoronih, preko
srednjeronih do dugoronih.
Trina privreda- gde se ex post reavaju problemi ta, kako i za koga proizvoditi. To se
dogaa posredovanjem ponude, tranje u na toj osnovi formiranjem cena, koje
primoravaju proizvoae da proizvode ono to je drutveno potrebno.

55.

Naturalna privreda-pojam

Naturalna privreda je istorijski oblik privreivanja. Naturalna privreda je oblik proizvodnje u

kojoj proizvodi rada ne dolaze do potroaa putem razmene trita, ve ih direktno prisvaja i
troi sam proizvoa ili drugo lanovi zajednice kojoj pripada.
56.
Azijski nain proizvodnje-definicija
Azijski nain proizvodnje je neturalni naziv za nain proizvodnje prestarih orijentalnih
despotija, koji se temelji na optinskom vlasnitvu zemljita, koje se zajedniki koristilo i davalo
u posed pojedinim porodicama. Na osnovu podele materijalnog i duhovnog rada i na dravnoj
organizaciji koja je vodila javne radove oko regulisanja vodenih tokova i navodnjavanja.
57.
Robna proizvodnja-pojam
Robna privreda ili robna proizvodnja ili trina privreda je oblik drutvene proizvodnje u
kojoj proizvodi rada ne ulaze neposredno u potronju, ve pristiu do potroaa preko trita,
odnoso na osnovu razmene jednog proizvoda za drugi proizvod, ili kupoprodaje proizvoda
pomou novca. Proizvod rada postaje roba, a drutveni karakter induvidealnog rada koji je
utroen u njenoj proizvodnji nakando se potvruje u razmeni.
58.

Osnovne faze robne proizvodnje-navesti i objasniti

Prosta robna proizvodnja ili sitna robna proizvodnja zasniva se na privatnom
vlasnitvu samostalnih neposrednih proizvoaa, obrtnika i seljaka, i na proizvodnji za
zadovoljavanje njihovih potreba putem razmene i trita.
Kapitalistika robna proizvodnja ona se razvila iz proste robne proizvodnje
eksproprijacijom sitnih robnih proizvoaa, koncetracijom sredstva za proizvodnju u
rukama kapitalista i pretvaranjem neposrednih proizvoaa u klasu najamnih radnika.
Socijalistika robna proizvodnja karakteristian je za socijalizam.

59.
Osnovne karakteristike kapitalistike robne proizvodnje-nabojati
a) Vlasnici sredstva za proizvodnju ne uestvuju direktno u procesu proizvodnje, oni za to
koriste tuu radnu snagu, tj. najamne radnike;
b) Cilj proizvodnje je vrednost, tj. novac koji se ulae sa ciljem da bi se uveao;
c) Tehniku osnovicu ine maine;
d) Osnovna proizvodna jedinica je fabrika;
e) Proizvodi se za nepozantog kupca, za trite i u velikom obimu - zato je to masovna
(serijska) proizvodnja.
60.

Mikroekonomski ciljevi savremenog drutva-nabrojati

Ekonomska efikasnost
Pravedna raspodela i
Ekonomska sloboda

61.

Makroekonomski ciljevi savremenog drutva-nabrojati

Privredni rast
Puna zaposlenost i
Stabilnost cena

62.
Feudalizam-pojam
Feudalizam je drutveno-ekonomsko ureenje koje se temelji na privatnom zemljinom
vlasnitvu i eksploataciji kmetova od strane feudalaca. Osnovno sredstvo za proizvodnju je
zamlja.
63.
Kapitalizam-pojam
Kapitalizam je drutveno-ekonomski sistem koji se temelji na privatnoj svojini sredstva za
proizvodnju i eksploataciju prirodnih i ljudskih resursa od strane kapitala.
64.
Socijalizam-pojam
Socijalizam je termin koji se pojavio poetkom 40-ih godina 19.veka. cilj joj je ukidanje
privatnog vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju u eksploataciju oveka nad ovekom.

65.
Tri teorijska pravca socijalizma-objasniti
Utopijski socijalizam re je o uenju o idealnom drutvenom ureenju koje se zasniva na
drutvemnom vlasnitvu nad sredstvma za proizvodnju i optoj jednakosti ljudi u proizvodnji,
raspodeli i upravljanju, koji treba da zameni kapitalizam i sistem odnosa koji u njemu vlada.
Reakcionarni socijalizam polazi od interesa neke preivele drutvene klase ili neke
druge skupine pripadnika drutva.
Nauni socijalizam je marksistiko shvatanje i obajnjenje socijalizma kao drutvenog
ureenja koje istorijski i logiki navodno ,,neizbeno izrasta na ruevinama kapitalizma, na
odreenom nivou njegovog razvoja.
66.
Smerovi socijalizma u praksi-objasniti
Realni socijalizam je izraz koji se upotrebljava u SSSR-u i istono evropskim zemljama kao
naziv zavladajui drutveni poredak u tim zemljama.
Samoupravni socijalizam je izraz koji se upotrabljava u SFR Jugoslaviji, kao sistem
drutvenih odnosa koji se zasnivao na drutvenom vlasnitvu sredstava za proizvodnju i pravu ,,
udruenih radnih ljudi u radnim organizacijama i drutveno-politikim zajednicama.
Kineski socijalizam
67.
Agrarno drutvo-pojam
Agrarno drutvo oznaava dravu i privredu u kojoj je poljoprivreda dominantna delatnost, a
preteni deo stanovnotva zaposlen u poljoprivredi.
68.
Industrijsko drutvo-pojam
Industrujsko drutvo je drutvo u kome preovladava nepoljoprivredno stanovnitvo, a
pretean deo njenog drutvenog proizvoda i nacionalnog dotka potie od industrijske delatnosti.
69.
Postindustrijsko drutvo-pojam
Postindustrijsko drutvo je ekonomski razvijeno drutvo u kome pod uticajem naunotehnike revolucije dolazi do takvih promena u radu i ivotu ljudske zajednice, koje oslobaaju
oveka od fizikog rada i svakog drugog prevelikog bavljenja poslova u neposrednij materijalnoj
proizvodnji.
70.
Poslovne banke-pojam
Poslovne banke su finansijski posrednici koji u svojim depozitima prikupljaju slobodna novana
sredstva stanovnitva i privrede i preko zajmova ili usemravaju ka domainstvima, preduzeima
i dravi, koji uz plaanje kamate dobijaju i pravo da privremeno koriste tui novac.
71.

Oblici novca-navesti i objasniti

Robni novac razne stvari su u raznim vremenima sluile kao novac: stoka, krzno, vino,
bakar... Novac u obliku raznih roba je gotovo iskljuivo ogranien na metale-srebro i zlato.
Papirni novac- upotreba papirnog novca brzo se irila u svim segmentima ivota i rada, jer je
pogodno sredstvo razmene. Papirne novanice se lako prenose i lako ih je skladititi. Paljivim
utiskivanjem broja , holograma i sl., novac se titi od falsifikata.
Bankovni novac to su ekovi koji su vueni na fondove poloene u bankama ili drugim
finansijskim institucijama.
iralni novac novac pedstavlja ukupna potraivanja na tekuim raunima to ih vode
kreditne ustanove (banke) za svoje komintente. Omoguava da se obavljaju isplate bez prenosa
efektivnog novca i isplate gotovine.
Transakcijski novac koristi se za transakcije.

72.
Pojam i podela valuta
Valuta predstavlja vrednost domaeg novca prema stranom novcu. Valuta je novac koji slui
kao zakonito sredstvo plaanja.
Podela valute:
1) Potpuno zatvorene valute
2) Apsolutno konvertibilne valute

3) Ogranieno konvertabilne valute

73.
Pojam i uzroci inflacije
Inflacija je pojava u privredi do koje dolazi usled poveanja novane mase u odnosu na robnu
masu.
Uzroci:

74.

Prekomerna opta, zajednika i investiciona potronja

Vei uvoz od izvoza
Poremaaji privrede usled ekonomske krize
Ratovi, velike sue, poplave, itd.

Vrste inflacije
a) Inflacija trokova
b) Inflacija tranje
c) Uvezena inflacija
d) Strukturna inflacija
e) Psiholoka inflacija

75.
Kocepti antiinflacione politike
1) Gradualika strategija
2) ok terapija
76.
Devalvacija-pojam
Devolvacija je oblik revalorizacije ili depresijacije novca, koja znai zakonsko smanjenje
slubenog pariteta, tj. vrednosti novane jedinice u odnosu prema teinskoj jedinici zlata, koju
ona do sada predstavlja.
77.
Revalvacija-pojam
Revalvacija je oblik revalorizacije ili apresijacije novca koja znai zakonsko poveanje
slubenog pariteta (kursa), tj. vrednosti novane jedinice u odnosu prema teinskoj jedinici
zlata, koji je ona do tada predstavljala (poveanje merila cene).
78.

Faze ,,pranja novca

1) Oslobaanje od gotovine steene nezakonitim aktivnostima i njeno transformisanje u
negotovinska sredstva (plasiranje),
2) Raskidanje veza izmeu novca i kriminala,
3) Oprani novac se vraa u cirkulaciju i integrie u legalnu ekonomiku i finansijski sistem

79.
Kamatna stopa-definicija i formula
Kamatna stopa je utvrena cena zajmovog kapitala za godinu dana na kapital vrednosti 100,
odnosno: k=(K/ZK) * 100
K-kamatna stopa; K-ukupna godinja kamata na pozajmljeni kapital; ZK-zamovni kapital.
80.

Bankarski poslovi-nabrojati i objasniti

a) Aktivni poslovi banka daje kredite, zaraunavajui aktivnu kamatnu stopu(davanje
kredita po tekuem raunu, davanje hipotekarnih zajmova, itd.)
b) Pasivni poslovi banka se javlja u ulozi dunika (primanje tednih uloga, primanje
depozita,itd.)
c) Neutralni poslovi banka obavlja poslove na raun treeg lica (isplate, naplate,itd. za
koje naplauje proviziju)

81.
Kredit-pojam i vrste
Kredit je imovinsko pravni odnos izmeu poverioca i dunika u kojem poverioc ustupa
duniku svoj novac, robu ili druge usluge na odreeno vreme i uz odreene uslove, a dunik se
obavezuje da e ugovorom predviene dunosti uredno ispunjavati i nakon isteka roka, dug
vratiti, odnosno platiti.
Vrste kredita:
1) Trgovaki

2) Bankarski
82.
Kreditni rizik-objasniti
Kreditni rizik je rizik koji preuzima zajmodavac ili poverilac, da zajmoprimalac ili dunik nee
ispuniti svoje finansijske obaveze. Kreditni rizik se pojavljuje u ugovorima o dugu, koji zahtevaju
bezuslovnu otplatu odreenog dana. Dunik ne moe ispuniti svoju obavezu ako nema
potrebnih sredstava ili ako proceni da ga poverilac ne moe prisiliti da je ispuni.
83.
Centralna banka-pojam u funkcije
Centralna banka je banka banaka: vri emisiju novca; regulie ponudu novca, kredita,
kamatnu stopu, devizni kurs; vri superviziju finansijskog sistema; organizuje platni promet.
84.
Monetarna politika-pojam i vrste
Monetarna politika je deo makroekonomske politike, koju neposredno sprovodi centralna
banka. Glavni cilj monetarne politike je: niska stopa inflacije, platno-bilansna ravnotea, visoka
stopa zaposlenosti i odgovarajui rast drutvenog proizvoda.
Vrste:
a) Restriktivna
b) Ekspanzivna