1. Istorija farmacije: definicija, zadatak, radna podrucja za obradu.

Def. Istorija farmacije je primenjena istorija zdavstvene kulture, pa prema tome

ona predstavlja deo opste istorije ~ove~anstva. je primenjena nauka koja se bav
i istra`ivanjem i izu~avanjem celokupne farmacije, farmaceutske struke i svih nj
enih aspekata od najranijih tragova do danas, od za~etaka do savramene farmaceut
ske struke.
Zadatak. Na nau~noj osnovi istra`i nastanak i razvoj farmacije sa stru~nog, nau~
nog, tehni~kog, pravnog, dru{tvenog i deontolo{kog aspekta.
Oblasti izu~avanja:
1. istorijski razvoj farmaceutske struke
-nastanak I razvoj farmaceutske profesije
-nastanak I razvoj farmaceutske deontologije
-podru~ja rada farmaceuta kroz vekove
-eti~ki principi I eti~ki kodeksi farmaceuta
-uloga farmaceuta u zdravstvenoj za{titi
-razvoj stru~nih farmaceutskih asocijacija
-odnos farmaceuta prema drugim zdravstvenim slu`bama
-organizacija farmaceutske slu`be kroz vekove
-nastanak I razvoj Ph I takse za lekove
-razvoj farmaceutskog pribora I utenzilija
2. istorija i razvoj apoteke
-osnivanje i razvoj apoteka kroz vekove
-vrste apoteka (gradske, manastirske, bolni~ke, privatne, dr`avne, vojne)
-oprema i unutra{nji ure|aji apoteka
-pribor i aparatura
-apotekarske mere, tegovi i vage
-tehnol. Farmaceutskog rada
-farmaceutski I pomo}ni kadrovi koji rade u apotekama
-zakonski propisi o apotekama, radu apoteka I du`nostima farmaceuta u toku rada
-stru~na kontrola apoteka
-osnivanje, opremanje i razvoj galenskih laboratorija i ostalih delova apoteka
-na~ini snabdevanja lekovima i parafarmaceutskim sredstvima
-promet i trgovina lekovima
3. istorija lekova (MATERIA MEDICA):
-nastanak i istorijski razvoj od najjednostavnijih do savremenih L
-nastanak I istorijski razvoj pojedinih farmakolo{kih gr. L
-izrada u apotekama kroz vekove
-razvoj i upotreba razli~itih lekovitih oblika kroz istoriju
-razli~ita shvatanja I hipoteze o razvoju L
-lekovito bilje: organizacija prikupljanja, izu~avanja I prerada
-botani~ki vrtovi
-organoterapijski lekovi
-hemoterapeutski lekovi
-opsolentni lekovi
-kozmeti~ka, dijetetska I higijenska sredstva
-standardizacija lekova
4. istorija farmaceutske {tampe i literature
-stru~na far {tampa
-stru~ni I nau~ni far radovi I monografije
-far priru~nici I u|`benici
-far enciklopedije I leksikoni
-far bibliografije
5.

razvoj farmaceutskog obrazovanja i visoko{kolske ustanove kroz istoriju

-na~in obrazovanja farmaceuta

-nastanak I razvoj visoko{kolskog sistema I institucija za {kolovanje farmaceuts
kih kadrova
-nastanak I razvoj pojedinih farmaceutskih disciplina
-nastanak I razvoj zavoda na fakultetima
-istorija nastave I nastavnih programa
-nau~no istra`iva~ki rad
-{kolovanje srednjih I pomo}nih stru~nih kadrova za rad u apotekama I ostalim fa
rmaceutskim istitucijama
6. istorija famaceutske ind
-nastanak i razvoj
-istrazivanje i ind proizvodnja pojedinih vrsta L
-organizacija informisanja o L, marketing I reklamiranje
-snabdevanje ind lekovima; veletrgovine I veledrogerije
-fabrike lekova
-uloga farmaceuta u nastanku I razvoju farm ind
7. etnofarmacija (nauka koja se bvi izu~avanjem obi~aja)
-narodni lekovi kroz vekove u za{titi zdravlja ljudi
-narodni lekovi koji su prihva}eni u {kolskoj farmaciji
-analiziranje i verifikacija delotvornih sup u narod L
-lekaru{e i dr. pisana dela iz etnofarmacije
8. farmacija u ratovima i elementarnim katastrofama
-farmaceuti i apoteke u ratovima kroz istoriju
-organizacija farmaceutske slu`be u ratovima
-izrada i proizvodnja L i sanitetskog mat u ratovima
-org far delatnosti u elementarnim nepogodama i katastrofama
9. biografije farmaceuta
-istaknutih nau~nika i pronalaza~a lekova, hem. elemenata, analiti~kih I sintets
kih postupaka
-zaslu`nih za unapre|enje i razvoj farmaceutske struke
-istaknutih u stru~noj nastavi i obrazovanju
-kulturnih radnika i prosvetitelja; javnih I politi~kih radnika; umetnika, slika
ra, vajara, pesnika i pisaca
10. uloga farmacije u op{toj kulturi i umetnosti:
-uloga farmaceuta i apoteka u kulturnom i dru{tvenom `ivotu
-odraz farmacije na knji`evnost, likovnu i muzi~ku umetnost
-odraz umetnosti na arhitekturu, izgled I ure|enje enterijera apoteke
-odraz umetnosti na apot pribor I posu|e
-odraz religije na farmaciju
-farnaceuti I farmaceutski motivi kao objekti literarnih I umetni~kih dela
11. nastanak I razvoj farmaceutske deontologije (u~enje o lekarskoj etici, eti
~kom pona{anju lekara u svim odnosima I oblicima lekarske delatnosti)
12. doprinos farmacije razvoju nauka
2. Zna~aj izu~avanja istorije farmacije. Nau~ne I pomo}ne discipline od posebnog
zna~aja za izu~avanje istorije farmacije.
Zna~aj izu~avanja:
za{tita zdravlja I prevencija bolesti
kolevka primenjene hemije ( stru~no obrazovanje u oblsti hemije (stru~no obraz
ovanje u oblasti hemije, univerzitetske literatura, univer. Laboratorije, farmac
. Hem.)
doprinos farmaceuta botanici I farmakognoziji
doprinos hemiji `ivotnih namirnica(bromatologiji), biohemiji, toksikologiji..
doprinos osnivanju farmac. ind
doprinos gra|anskoj kulturi I op{tem razvoju dru{tva

Nau~ne I pomo}ne discipline od posebnog zna~aja za istoriju farmacije:

*Prirodne nauke
*Klasi~ni jezici (gr~ki, latinski, sirijski I arapski)
*Paleografija (poznavanje starih pisama tj. ve{tina ~itanja starih rukopisa)
*Etnografija (nauka koja se bavi izu~avanjem obi~aja)
*Op{ta I nacionalna istorija
*Arheologija
*Metrologija (nauka o merama)
*Numizmatika (nauka koja se bavi prou~avanjem starinskog novca I starih medalja)
*Etimologija (nauka izu~avanja porekla I zna~enja re~i)
*Heraldika (nauka o grbovima)
*Istorija umetnosti
*Muzeologija
*Bibliografija (pomo}n nauka koja se bavi {to potpunijim sakupljanjem I opisivan
jem {tampanih dela jedne nau~ne oblasti)
*Arhivistika
3. Istorija zdravstvene kulture. Zna~aj izu~avanja. Izvori za prou~avanje. Perio
dizacija farmacije. Uloga farmacije u dru{tvu.
Istorija zdravstvene kulture: razvojni put ve{tine le~enja I pripreme lekova
*nagonska potreba, spoznaja
*empirijska - `ene imale saznanja o dejstvu bilja
a)--- #
*demonisti~ko-magijska neke bolesti koje ~ovek nije mogao da le~i
b)---# prip
isuje demonima I takve bolesti le~e odabrani (sve{tenik, vra~)
*religijska (TEURGI^NA) medicina i farmacija- bolest shvatana kao kazna od boga
*eksperimentalna medicina I farmacija
*nau~na ({kolska) farmacija i nau~na {kolska medicina- razdvajanje medivine I fa
rmacije u 13. veku. Medicinom I farmacijom se bave {kolovani ljudi, tada je utvr
|eno da }e se dobiti lek ako se eksperiment ponovi na ta~no utvr|en na~in.
#- etnomedicina i etnofarmacijau nerazvijenim zemljama jo{ uvek zastupljen stari
na~in le~enja
Izvori za prou~avanje istorije:
Verodostojne istorijske ~injenice na osnovu kojih se sti~u odre|ena saznanja, ce
lovita ili parcijalna, ~ijom se uporednom analizom dolazi do nau~no proverene is
tine. Postoji vi{e vrsta izvora ~ija va`nost nema istu istorijsku te`inu I na~aj
:
Izvori prvog reda- apsolutna autenti~nost
Izvori drugog reda- dokazuju sa velikom sigurno{}u
Izvori tre}eg reda- nedovoljna pouzdanost
Eskulap- gr~ki bog zdravlja, pa su njegove statue bile na ulasku u hramove I zdr
avstvene ustanove; (ima zmiju oko {tapa, u Gr~koj su le~ili zmijama)
Izvori za izu~avanje farmacije mogu se podeliti u 5:
1) originalni predmeti- lekovi, apotekarski pribor, posu|e apoteke, o~uvane ar
heolo{ke iskopine, nadgrobni spomenici, grobnice iz rimskog perioda, piramide, o
staci gr~kih hramova
2) pismeni izvori- arhivska gra|a I zvani~na dokumenta: ra~uni lekova, u|`beni
ci I ~asopisi, zapisi pojedinaca u vidu biografija ili dnevnika, zapisana predan
ja..
3) usmeni izvori- biografije mogu da usmere
4) razno: muzejske zbirke, mape, planovi, skice, umetni~ke fotogafije, slike,
ikone, freske..
5) etnografija: nauka koja se bavi izu~avanjem obi~aja
Periodizacija istorije farmacije:
1.

le~enje u praistoriji

bavile su se `ene, matrijarhat, empirijska i nagonska medicina i farmacija, demo

nsko-magijsko shvatanje bolesti; `ivotinjski i biljni lekovi
2. za~eci farmacije u STAROM VEKU (farmacija potamskih kultura I anti~ka far)
-farmacija starih isto~nih kultura
religijsko shvatanje bolesti, teurgi~na mediko-farmac.
-anti~ka farmacija
filozofsko shvatanje bolesti
3. srednjovekovna farmacija
-Vizantijska, Arapska i Zapadnoevropska farmac. (religijsko shvatanje le~enja, h
ri{}anstvo, islam)
-eksperimentalna epoha feudalnog doba (Alhemija 8-16. vek)
-osamostaljenje medicine od farmacije u 13. veku Fridrihovim ediktom
4. eksperimentalna i nau~na od 15. do 17. veka
-pehemijatrija (15-16)
-ijatrohemija (16-17)
-mineralo-fizi~ka i bilolo{ka istra`ivanja
-sinteze u oblasti organke hem.
5. zlatno doba 18-19. veka
-otkri}a lekova imunostimulatora, vakcine, antitoksini, antiinfektivi lekovi (21
. vek)
-kvalitativna istra`ivanja u oblasti fitohemije- izolovanje akt principa
-lekovi biolo{kog porekla i seroterapija
6. moderna farmacija 20-21. veka (industrijalizacija lekova i sinteza)
-industrijalizacija farmac. hem. i nova otkri}a L
-sinteza lekova (anksiolitici, analgetici, antihipertenzivi, antiaritmici, imuno
modulatori..)
-u starim kulturama za~eci Mesopotamije i Egipta, pa u Evropi u Gr~koj i Rimu, a
Arapi kasnije osvajaju pola Evrope i sa~uvali tekovine Gr~ke i Rimske medicine
i farmacije (i tako objedinjuju saznanja Evrope I dalekog I bliskog istoka).
Uloga farmacije u dru{tvu. ???
ZA^ECI I RAZVOJ FARMACIJE U STAROM VEKU
-lekovi dominantno biljnog porekla
-nije pravljena razlika izma|u hrane, leka I za~ina
-veliki uticaj religije
-interesovanje za eksperiment
4. Za~eci i razvoj farmacije kod isto~nih kulturnih naroda. Nastanak i razvoj fa
rmacije i medicine u Kini. Periodizacija istorije farmacije. Dijagnoza i le~enje
.
RELIGIJSKO shvatanje bolesti, teurgina medicina I farmacija. Kod naroda dalekog
I bliskog istoka I sredozemlja, u dolini reka, se razvijaju POTAMSKE kulture u d
olinama plodnih reka. Kineska, Indijska I Mesopotamijska medicina I farmacija. S
tarojevrejska med I farmac, zdravstvena kultura stare Persije I Egipta.
-lekovi dominantno biljnog porekla
-nije pravljena razlika izma|u hrane, leka I za~ina
-veliki uticaj religije
-interesovanje za eksperiment (kasnije koriste Grci I Rimljani)
eksperiment Grci, Rimljani
prete~a recepta Egipat
apoteke u jednoj ulici Mesopotamija
bolnice Indija
najranija knjiga o lekovima Kinezi

Kina

5.000

(7.000 stara civilizacija)

potamska kultura sliv `ute reke

pronalasci:
-papirus, {tamparija, svila, porcelan, barut, kompas
-le~enje I izradu lekova smatraju bo`anskim delom
-imperatori su prvi le~itelji (lekaro-apotekari)
Dela ostala pod imenom jednog ~oveka-imperatora- su dela vi{e ljudi (autora)
Fu-Shi Huang-Ti Nei-ching Shen-Nung
2 principa u ~itavoj prirodi
YIN
YANG
voda
vatra U~enje Huang-Tia o internoj medicini
akupunktura-senzibilizacija ta~aka, danas priznata volovsko srce 70droga/dan, b
og zdravlja

Dijagnoza I le~enje:
Dg/ promena pulsa
pregled urina- organolepti~ki: boja, miris, ukus (sladak kod dijabetesa), talog
Le~enje/
Zaustavljanje krvarenja- upotreba `elatine
U{ivanje rana- uhvati se tvrdokrilac, stavi na ranu, otkine mu se glava, pusti k
op~e i u{ije
Variolizacija
Akupunktura-senzibilizacija odre|enih ta~aka
Narkoza- pomo}u: Aconitum (jedi}a), Datura, Hyoscyamus
5. Starokineska farmakoTh. Lekoviti oblici. Apotekarski pribor. Konfu~ije.
Biljne droge koje je Kina dala ~ove~anstvu (farmakoTh):
Rheum officinale
Camphora
Thea chinesis
Cortex Punicae Granati
Papaver Somniferum= OPIUM uzgajenje u V veku, zloupotreba u XVII veku (`vakanje
i pu{enje)
Lekoviti oblici: 1.PRA[KOVI, 2.MASTI (spolja)
INA
-INFUZI, DEKOKTI, EKSTRAKTI
+ MED! U 50% lekovitih preparata

1.PILULE, 2.SOKOVI, 3.LEKOVITA V

Apotekarski pribor:
1. posu|e i prese za ekstrakiju
2. sita
3. destilacioni aparat
4. razno lab posu|e
Konfu~ije. (551-479p.n.e)
Nije lekaro-apotekar ve} mislilac i filozof.
Osniva~ religije koja se smatra prete~om Budizma.
DELA=> isticao MORALNE VREDNOSTI lekaro-apotekara starokineske kulture.
-ceniti ljudski `ivot
-SVI pacijenti podjednako pravo le~enja
-po{tovati druge ljude, uvek imati na umu patnju pacijenta a ne MATERIJALNU dobi
t.

5.Za~eci I razvoj farmacije kod isto~nih kulturnih naroda. Nastanak irazvoj farm
acije u Indiji u veda periodu. Lekoviti oblici I staroindijska materia medica.
Doline reka Inda I Ganga 4.000 p.n.e
SANSKRIT= pisani izvori prvog reda (zapisi stari 6.000 god)
TEURGI^NA (religijska) far I med
a) bolest kazna poslata od boga
b) le~itelji= Bramanski sve{tenici; uglavnom mada ima I LAIKA
c) hramovi su bolnice
d) ru~ne apoteke lekaro-apotekara
e) higijenski ( voda je sveta, razne Th/ vodom) i dijetski (razli~ite dijete =
~ista i ne~ista hrana) propisi na verskom nivou
Svi su morali da se kupaju u Indiji.
Periodizacija.
1. veda
(2.000-1.000 p.n.e)
2. predbudisti~ki period
(1.000-600 p.n.e)
3. budisti~ki period
(od 600 p.n.e)
vede= svete indijske knjige (veda=znanje). Sa~uvane su neke vede od kojih su bi
tne:
RIGveda- najstarija sveta knjiga (2.000 p.n.e)
-opisuje neke lekovite preparate = mali br. i lekove
-tarionik sa pistilom, apotekarske utenzilije- pribor za merenje
ATHARVAveda
-opisi bolesti, biljnih I `ivotinjskih droga, higijenskih propisa, razli~itih le
kova I teh izrade, moralne osobine-date za one koje le~e, osim {to je to HUMAN,
PLEMENIT to je I ODGOVORAN posao.
Staroidijska materia medica.
Izvorna riznica lekova:
Rauwolfia serpentina, Allium sativum, Zingiber officinalis, Cinnamomum, Gossypiu
m (filtriranje, ce|enje), Indigo, Saccharum officinarum, CurCUMA longa (indijski
{afran, bojenje), TamarINDUS indica
+`ivotinjsko mleko, krv..
SHARkara- na sanskritu zna~I istisnut a zatim ukuvan sok {e}erne trske
Saccharum= lek I pomo}na mat, korigens, konstituens, konzervans, confectiones=>d
obija se kuvanjem sve`eg soka ili spra{ene biljne droge sa {e}erom; pravljene su
I sa medom).
[e}er je u{ao u far tek kad je po~eo da se gaji u Evropi.
Do tad su koristili smrdljivu smolu (ASA FOETIDA) persijskog porekla.
Metode ekstrakcije: sa vodom, mlekom, vinom, biljnim uljima..
Postupak fermentacije: sa medom ili {e}erom na sobnoj T. U zemljanim posudama pu
lverizovana droga + med ({e}er)=> fermentuje
Lekoviti oblici. Iz predbudisti~kog perioda
Klistri, supozitorije, inhalacije, sve`i sokovi (succi liquidi), pilule, pra{kov
i, infuzi, dekokti, ektrakti
7.Razvoj far u Indiji u predbudisti~kom i budisti~kom periodu. Lekoviti oblici I
staroindijska materia medica. Uticaj Arapa na {irenje medicinskih znanja sa Ist
oka.
Predbudisti~ki period. (1.000-600 p.n.e)

CHAraka. (`iveo je izma|u 1.000 i 800 p.n.e)

-najve}i me|u {kolovanim lekaro-apotekarima
-lekoviti oblici- klistiri, supozitorije, inhalacije, sve`I sokovi, pilule, pra{
kovi, infuzi, dekokti, ekstrakti
Metode ekstrakcije: sa vodom, mlekom, vinom, biljnim uljima..
Postupak fermentacije: sa medom ili {e}erom na sobnoj T. U zemljanim posudama pu
lverizovana droga + med ({e}er)=> fermentuje
CHAraka SamHITA ^arakino znanje
-Vi{e se bavio lekovima.
-Oko 2.000 droga (te{ko identifikovane botani~ke vrste)= nekoliko naziva za istu
drogu, zna~I manje droga.
-ZAKLETVA: opisao je me|usobni odnos le~itelja, lekaro-apotekara prema bolesnom
~oveku, princip humanosti u zdravstvu, diskriminaciju paijenta..
Izvod: le~itelj treba da `ivi u slozi sa kolegama, sa njima bi trebao da se kons
ultuje..
SUSHruta SamHITA (1.000-800)
-lekaro-apotekar vi{e okrenut hirurgiji
opis lekova
posu|a, pribora za izradu L
postupci izrade
Doza lekova odre|uju se prema: starosti bolesnika, vitalnosti, toleranciji (3.00
0 p.n.e)
Budisti~ki period. (od 600 p.n.e)
Bower-ov rukopis (400-200 p.n.e)
-napisali Budisti~ki sve{tenici na brezinoj kori u stihovima
-opis hem postupaka za dobijanje lekova MNERALNOG porekla: sublimacijom, `arenje
m, kalcinacijom iz ruda Au, Ag..
a) crni Hg-sulfid (sifilis) + boraks + so + kre~njak
b) pepeo Hg jed + pupoljak jasmina => le~enje tuberkuloze
c) pepeo Hg jed + sve` sok oleandra => le~enje astme
Pravili su kombinacije mineralno-biljnog porekla za per os upotrebu.
Rimljani su se ovo koristili SAMO spolja na ko`u.
Arapi uvode promene: smatraju da je samo mineralni deo zaslu`an za Th ef.
Uticaj Arapa na {irenje medicinskih znanja sa Istoka.
332-306.
Arapi su
Biolo{ki
Kineski:

p.n.e ratovi Aleksandra Makedonskog, i pohod na Indiju

zna~ajni za prenos znanja, o ~emu svedo~e Arapski nazivi:
izvor: Papaver Somniferum
droga: opium
Fu-Yung
Arapski: Afyum

8. Nastanak I razvoj farmacije I medicine u Egiptu. Periodizacija istorije farma

cije. Izvori za prou~avanje farmacije.
Kralj Mena 4400 p.n.e je osnovao dr`avu, mo}no carstvo sa mnogo dinastija
-veruju u zagrobni `ivot zbog ~ega podi`u piramide (grobnice faraona, sa~uvane m
umije)
Faraoni su bili obrazovani, podsticali su razvoj nauke, otkrivanje lekova i usav
r{avanje le~enja:
* Kraljica MariSANEH (oko 3600 p.n.e)
- je progla{ena za vrhovnu sve{tenicu boga Tota
*kraljica HATshePSUT (1504-1483 p.n.e) je slala nau~ne ekspedicije do Crvenog mo
ra da ispitaju nove biljne droge

* Faraon Tutmozis III imao je botani~ki vrt u Karnaku

-Egip}ani su bili pismen narod: hijeroglife, papirusi-umotani u rolne, znali da
proizvode mastilo + ovladali su izradom stakla, e-majla, boja. Faraoni jesu bili
pismeni ali su diktirali pisarima.
-Usavr{ili su KOZMETIKU (senduci u piramidama-grobnicama, jer su zajedno sa fara
onima sahranjivali I njihove `ene koje su imale puno kozmetike)
Piramide su zna~ajni izvori informacija:
-Keopsova piramida (na sl. sve{tenik u jednoj prostoriji le~i `enu..)
-grobnica kraljice METuLOTER: originalni pribor, ku}na apoteka: 2 dozir ka{ika o
d ALABASTERA (vrste gipsa), stojnice za ~uvanje preparata kod ku}e (glina, stakl
o, alabaster ~ak I drveta)
Izvori za prou~avanje:
- sa~uvani kameni crte`I koji prikazuju le~enje i izradu lekova
- originalni pribor za izradu lekova, posude za ~uvanje L, doziranje lekova u
hramovima, piramidama, palatama
- papirusi sa medicinskim sadr`ajem (svitci tj. Rolne pisne hijeroglifskim pis
mom oko 30cm {iroke, razli~ite du`ine)
- mumije
9.Medicinski papirusi kao pokazatelji zdravstvene kulture u doba faraona:
1. zbirke Rp za pojedine bolesti
2. stru~ne knjige iz odre|ene med oblasti
Na osnovu analize dva najva`nija papirusa za farmaciju su Ebersov I Londonski, z
namo da su lekove propisivali u formi sli~noj dana{njem Rp.
Papirus Ebers. Georg Ebers (1875) oko 1550 p.n.e, rolna 20,23m x 30cm
Delo je kolegijuma sve{tenika u Tebama. Knjiga po~inje re~ima: Ovde po~inje knjig
a o izradi lekova za sve delove ~ove~ijeg tela. Sadr`i 108 gusto ispisanih poglav
lja, 829 Rp za pripremanje i upotrebu lekova.
Ginekologija- Papirus Karsl-berg.
Utvr|ivanje trudno}e I uputstvo za odre|ivanje pola deteta: mora{ p{enicu I je~am
staviti u platnenu vre}icu, `ena mora po vre}ici svakodnevno da pu{ta vodu. Ako
I jedno I drugo seme proklija- rodi}e. Ako proklija samo p{enica rodi}e de~aka,
ako proklija samo je~am-devoj~icu. Ako zrna ne proklijaju- ne}e roditi. (Kasnije
je potvr|ena ta~nost metode???)
NAZIV LOKACIJA DANAS SADR@AJ
Hearst Kalifornija (Berkli univerzitet) Lekovi za crevne parazite, le~enje s
r~anih oboljenja I ujeda divljih `ivotinja
London London (Britanski muzej) Lekovi I teh izrade lekovitih oblika
Chester-Beatty London (Britanski muzej) Crevne bolesti I oboljenja anusa
Kahun London (Britanski muzej) ginekologija
Ebers Lajpcig Zbirka recepata lekova I metode le~enja
Berlin Berlin (Egipatski muzej) Lekovi za le~enje bolesti krvnih sudova
10.Pribor za izradu lekova. Posude za ~uvanje i doziranje lekova iz staroegipats
ke civilizacije.
Pribor za izradu lekova. tarionik i pistil, sita, ru~ni mlinovi, lon~i}I za `are
nje, dvokraka vaga (od 1400 p.n.e)=> preuzeli iz Indije.
Posude za ~uvanje i doziranje.
Ungventariji= ~uvani parfemi i masna ulja, te~ne masne sup, najvi{e su se korist
ili
Balsamariji= ~uvali se balsami, na|eni u hramu
Posude za pomasti* od alabastera, stakla, gline (fajans) *preparati polu~ konzis

tencije
-vrlo lepo dekorisane, neke i trajno signirane
-cilindri~na posuda za pomasti od alabastera koja nosi ime kraljice HATshePSUT (
oko 1480 p.n.e). Najbogatije su dekorisane one posude koje su sadr`ale lekove ko
ji su najvi{e cenili, signatura: ime vlasnika, imena droge..
Raznobojni stakleni sudovi iz Egipta i sa bliskog istoka koji su se koristili za
kozmeti~ke preparate. Interesantnih dekoracija, proizvodnja stakla je dostigla
svoj vrhunac u Egiptu oko 1400 p.n.e.
Cevasti balsamaniji sa glavenim delom u obliku {ake, za make-up o~iju (kohl), am
fora za ~uvanje parfema.
Sve posude su bile jako malih dimenzija. Poznate su i kutije od drveta u kojima
su sme{tene kerami~ke posude za ~uvanje masti (1500-1400 p.n.e).
Posude za ~uvanje MLEKA, o~uvane, iz Tebe (oko 1400 p.n.e), smatrali su da se ml
eko `ene koja je rodila zdravo mu{ko dete mo`e koristiti u Th de~ijih bolesti.
Posude za ~uvanje oftamolo{kih preparata: podeljene na 5 cilindri~nih udubljenja
I u svakom delu je bio razli~it preparat i svaki je na posudi iamo signaturu, n
ano{eni su bronzanim ili drvenim {patulama.
11.Prevencija I le~enje u Egiptu. Mumificiranje. Mumija kao lek.
Lekoviti oblici. Pra{kovi, pilule, dekokti, infuzi, kataplazme, hasteri=emplasta
, sapuni, globule, supozitorije, klistiri (enema) => za pra`njenje rektuma, te~n
i preparati; kapi i masti za o~I, sredstva za ka|enje
FarmakoTh. Opium, koren mandragore, Stryhni semen, Juniperi fructus, Coriandri f
ructus (miro|ija I lek-stomahik- mada su smatrali da {titi od demona), Granati c
ortex, Sinapis semen, Aloe, Ricini semen et oleum, Sennae folium, Rhei rhizoma e
t radix
Papaver somniferum var. album- gajena, koristile su se ~aure
Opium= analgetik, mnogo pre opiuma, mak se koristi zbog makovih ~aura, spre~aval
i su decu da jako vi~u (kuvali su makove ~aure i davali deci- uspvljivali su dec
u)
Allium cepa et Allium sativum= naro~ito u za{titi od bolesti (beli luk davali gr
aditeljima piramide, pa je na piramidi zapisano koliko je belog luka pojedeno do
k je gra|ena)
Beli luk- kao ce|eni sok succi liquidi (gnje~ena glavica), sir}etni rastvor acet
a (zgnje~ena glavica u rastvor jednake koli~ine sir}eta i vode), uljani ekstrak
olea cocta (zgnje~ena glavica sa maslinovim uljem). Kori{}eni su za ko`ne bolest
i, kao melemi i per os naj~e{}e kod plu}nih bolesti (tuberkuloza).
Organoterapija=ne~ista apoteka nema~ki termin- kori{}eni ekskreti i sekreti `ivoti
nja i biljaka: mokra}a, mleko, `u~, izmet, stavljali u lekove u `elji da isteraj
u demone, kao uzro~nike bolesti. U Ebersovom papirusu spominje se ~ak 55 lekova
za unutra{nju I spolja{nju primenu koji sadr`e urin I feces, uz nagla{eno porekl
o: da li je od `ivotinje I koje, da li je od mu{karca ili `ene..
samo u krajnjoj
nu`di, zadr`ana ~ak do 20. veka u zvani~nim farmakopejama.
Sredstva za ka|enje u obliku pilula- KIFHI
Hijeroglifima se bolest ozna~avala crvom jer u tada{njem Egiptu ljudi su umirali
kad dobiju gliste.
Smatrali su da je za prevenciju bolesti va`no odr`avanje higijene.
U grobnice su ostavljali vence belog luka i plodove koriandera ({titli od demona
), verovatno zbog neprijatnog mirisa (nezreli plodovi koriandra)
Prevencija I le~enje. Zbog klimatskih uslova u kojima su `iveli=> odr`avanje hig
ijene; razlikovali su ~ist I zaga|en vazduh, u Ebersovom papirusu se navodi pneum
a `ivota i pneuma smrti i to je prvi pisani dokument o teoriji pneume. Popravljali
su vazduh raznim kadovima I inhalacijama- kyphi (sredstvo za ka|enje u obliku pi
lule). Hjeroglif koji zna~I bolest predstavljan u obliku crva.
Terapija.
1. redovno klistiranje (faraoni su imali posebne lekare koji su bili zadu`eni
za klistiranje; posmatrali Nil I uvideli da kad kanali nisu ~isti do|e do poplav
e, zato su ~istili svoje kanale=creva, da ne bi do{lo do zastoja hrane, telesnih
te~nosti i krvi)

2. pu{tanje krvi- pijavicama i pomo}u o{trih predmeta i spec instrumentima opi

sanim u Ebersonovom papirusu
3. gnojne i inficirane rane le~ili oblogama i kauterizacijom ?
4. ko`ne bolseti uspe{no su le~ili plesnivim hlebom
5. bili su dobri okulisti: trahom= tzv. egipatska bolest
6. uspe{no le~ili mnoge ginekolo{ke bolesti
Mumije kao pokazatelj zdravstvene kulture faraona.
Prou~avanjem mumija otkriveni su mnogobrojni uro|eni i ste~eni poreme}aji, a zah
valjuju}i patolo{kim promenama na mumijama danas znamo o bolestima iz doba farao
na, kao {to su: giht, skleroza, tubrkuloza, reumatizam..
Na mumijama su prona|ene zubne proteze, mostovi od bronze, navlake na zubima.
Na`alost mnoge mumije su o{te}ene, hramovi su obijani da bi se do{lo do mumija,
verovalo se da poma`u izle~enju. Npr. Ako je tada{nji ~ovek imao problema sa o~i
ma, uzimao bi oko mumije.
Mumificiranje faraona vr{eno je u blizini reka, na velikim stolovima. Bilo je ta
jna, danas nije potpuno razja{njen. Dug proces= 70 dana.
Neka vrsta dehidratacije i va|enja mekih organa (kamope- spec ukra{ene posude za
~uvanje mekih organa pokojnika). Nayon (natron)- prirodna so, potapali telo, si
rovina koja postoji u Egiptu, izra|ena od Na2CO3 i NaHCO3 sa primesama NaSO4 i N
aCl. Premazivanje sme{om za balsamovanje. Uvijanje u lanene krpe i glinu i zatim
bi predavali porodici drveni sanduk, ukra{eni- sarkofag.
Mumija kao lek.
Mummeta- persijski naziv za smolastu mat iz regiona Mrtvog mora (verovatno sirov
a nafta). Bila je skupa i mogli su je koristiti samo bogati, zato je smi{ljena z
amena za pravu mumiju, a to je bila egipatska sme{a za balsamovanje: natron + bi
tumen + biljne smole + biljna ulja. => nepoznata ta~na formula.
Egipatska mumija je bila lek u obliku pra{ka za le~enje ko`nih bolesti, a u sred
njem veku se koristila u preparatima za per-os primenu u obliku tinktura eliksir
a, balsama ili terijaka za le~enje stoma~nih problema, oboljenja jetre, epilepsi
je, pa ~ak I kuge.
MUMIA VERA (AEGYPTICA)- lek oficinalan u Ph
MUMIA MINERALIS- falsifikat, pra{ak asfalta
Egip}ani nisu balsamovana tela nazivali mumije, ve} se taj naziv kasnije javio.
Mumija kao lek, postala ime za balsamovano telo. Mumija (danas) preparat u Rusij
i- smola retkog ~etinara iz Sibira
323. p.n.e Aleksandar Mak. Stigao do Egipta I osnovao Aleksandriju
30. p.n.e Rimljani od Egipta napravili svoju provinciju
624. god. Arapi pokorili Egipat I Aleksandriju. Tu je bila ogromna medicinska {k
ola iz gr~kog perioda sa ogromnom bibliotekom, sa preko 700.000 knjiga, papirusa
I manuskripta (smatralo se da su je Arapi zapalili, ali izgorela je pre njihovo
g dolaska).
12. Uticaj faraona i religije na razvoj farmacije u Egiptu. Prete~e Rp. Medicins
ke {kole i {kolovani lekaro-apotekari.
Uticaj religije. Vrhovni bog zdravlja je Thot (Tot) ili Duhit ili Ph-ar-maki= da
vatelj sigurnosti (oko 3.000 p.n.e)
?Imhoter (oko 2900 p.n.e) filozof, matemati~ar, pisar I le~itelj na dvoru kralja
Zosera, progla{sen za boga zdravlja (humanizovani bog zdravlja)
Le~enjem se bave sve{tenici u hramovima uz molitve, a u posebim prostorijama u h
ramu se izra|uju lekovi koji su bili poznati kao ASI-T (prete~a bolni~ke apoteke
). U {kolama gde su se {kolovali sve{tenici, postojala je hijerarhija: ni`i, vi{
i i vrhovni sve{tenici. Lekaro-apotekari u Egiptu: {kolovani lekaro-apotekari:
lekari-internisti
okulisti
zubari
Osnivanje med. {kola u blizini hramova u gradovima: Memfis, Sais i Teba. @ene mo
gu da se {koluju i da se bave le~enjem. Sve{tenstvo kontroli{e rad lekaro-apotek

ara.
Prete~a recepta.
-svi sastojci koji ulaze i koli~ine
-na~in izrade lekova, oblik koji treba izraditi i na~in upotrebe (recepti sadr`e
temperaturu primene, doziranje i dejstvo leka)
-recepti po~inju sli~no kao dana{nji neka se uzme tj. Rp/
-ima dosta skra}enica, koje su tada{njem stru~njaku bile poznate
-navodi se sastav 1:2:4:8:16 (taj odnos je kasnije prihva}en u sistemu apotekars
kih mera iz Salerna). Odnos sastojaka u receptima bio je dat samo za vrlo efikas
ne I jako deluju}e droge i nije bio dat u svim receptima.
-osnovna jedinica je KITA koja je iznosila 9g.
- biljne droge tj. hermeti~ka imena droga (prema delovima tela `ivotinja, ne zna s
e za{to su tako imenovani kad nema nikakve sli~nosti sa biljkama)- su problem u
tuma~enju recepta, tako da nisu svi Rp protuma~eni. Ovakva imena i skra}enice su
kori{}ene da bi se lekaro-apotekari za{titili od laika i samomedikacije (oni ni
su sami pisali Rp, to su radili pisari). npr.Altheae radix-mi{ji rep.
13. Nastanak i razvoj farmacije i medicine u Mesopotamiji. Izvori za prou~avanje
. Periodizacija istorije farmacije. Zmija kao simbol medicine i farmacije.
Pre Mesopotamije Indija- koja je zbog najezde Arapa propala, ali su Arapi prenel
i Indijsku farmakoTh u Evropu i dali nazive medicinskih pojmova i droga na sansk
ritu; upore|ivanjem snskripta i arapskog vidimo sli~nost.
sanskrit
arapski
latinski
Sharkara
Sukkar
Saccharum
Karpura
Kafur
Camphora
Mesopotamija- u prevodu, zemlja izme|u 2 reke, Eufrata i Tigra. 3 epohe:
* sumerska (4.800-2.400 p.n.e)
* vavilonska (2.400-1.000 p.n.e)
* asirska epoha (1.000-540 p.n.e)
Izvori za prou~avanje. (Puno je izvora za prou~avanje iz Mesop. Ali oni nisu ost
ali tamo gde su prona|eni ve} su svuda po svetu, najvi{e ih ima u Londonu i Luvr
u u Parizu)
1. ostatci gradova sa hramovima (asirski grad Niniva)
2. glinene plo~ica sa zapisima klinastim pismom, idiogrami su de{ifrovani
3. medicinske glinene plo~ice (najvi{e sa~uvanih u Britanskom muzeju u Londonu
, oko 660; dok je glina vla`na ukle{e se znak koji su tuma~i znali) opis bolesti
, sastav leka, na~in primene lekova, uz elemente magije (uputstva I molitve za u
klanjanje demona).
Glinene plo~ice sa medicinskim sadr`ajem.
Plo~ice iz Ninive (VII vek p.n.e) biblioteka poslednjeg asirskog kralja Asurbani
pala, prona|ena pod ru{evinama starog grada Ninive na obali Eufrata (u Britansko
m muzeju u Londonu preko 30.000 od ~ega 660 plo~ica sa medicinskim sadr`ajem)
Na lokalitetu nekada{njeg grada URUKA prona|eno je 30 plo~ica sa Rp i opisima bo
lesti
NIPURSKA glinena plo~ica predstavlja jednu od najstarijih recepturnih knjiga na
svetu (stara skoro 5.000 god) Prona|ena nedaleko od Nipura u dana{njem Iraku, a
danas se ~uva u Muzeju Univerziteta u Pensilvaniji u Filadelfiji. Nema elemenata
magije I religije.
Sadr`I 12 Rp za masti i neke lekove za unutra{nju primenu, u kojima se pominje p
reko 250 biljnih vrsta, kao i droge `ivotinjskog porekla.
Biljnog porekla (3 najva`nije):
mak (Papaver somniferum) mesopotamijskog je poreka, uzgajao se zbog masnog ulj
a, a kasnije zbog dobijanja opiuma (analgetik), ozna~en sa 2 idiograma na glinen
im plo~icama: radost+sre}a= biljka sre}e
tatula (Datura stramonium) gajena biljka, med se koristio za proizvodnju piva
(kao vehikulum) i u flasterima i zavojima za le~enje ko`nih bolesti i ~ireva. Pi
vo su pili cev~icama {to od njih preuzimaju Egip}ani.

 Mandragora (Mandragora officinarum) imala je magijsko i simboli~ko zna~enje zb

og ~ovekolikog izgleda korena i alkaloidnog sastava, sli~an sa polnim organima
-medicinska vina-kao afrodizijak i opijaju}e sredstvo
-amuleti (amajlije) za za{titu od bolesti, demona, nosili oko vrata; a i za le~e
nje neplodnosti `ena.
Velebilje (Atropa belladonna)
Maj~ina du{ica (Thymus serpilum)
Sena (Cassia spp.)
Vrba (Salix alba)
{afran (Crocus sativus)
Nar (Punica granatum)
Kim (Carum carvi)
Cimet (Cinnamomum celyanicum)
Smokva (Ficus carica)
Beli luk (Allium stivum)
`ivotinjskog porekla:
*mleko, zmijska ko`a (njihov bog zdravlja sa zmijom oko {tapa), kornja~in oklop,
rog od nosoroga=> afrodizijak
Zmija kao simbol medicine i farmacije.
Eksperimenti su vr{eni na robovima, tako su sticana znanja o lekovima i otrovima
.
Sumersko-vavilonski bog zdravlja NINgizida prikazan sa zmijom oko {tapa ili sa 2
zmije oko {tapa
Ningizida=Nin-azu tj. gospodar le~itelja- legenda o Gilgame{u i besmrtnoj zmiji od
koje je nau~io ve{tinu le~enja i podmla|ivanja, video je kako menja ko{uljicupodmla|uje se!
Farmaceuti (danas) zmija oko ~a{e
Lekovi
zmija oko {tapa
14.Lekoviti oblici asirsko-vavilonske farmakoTh. OrganoTh.
-pra{kovi za spolja{nju i unutra{nju primenu
-pra{kovi za inhalaciju
-sapuni (kuvanjem `ivotinjske masti sa alkalijama), oni su prvi po~eli, prihvati
li Rimljani
-flasteri (smole i masne podloge, sa pulverizovanim drogama ili sokovima)
-obloge (melemi)
-supozitorije, klistiri
-masti I kremovi (KOZMETI^KI KREMOVI) na bazi susamovog ulja, maslinovog, ricinu
sovog ili `ivotinjske masti (svinjska mast, gove|I loj)
-losioni
-te~ni preparati za o~i
-pilule, (bra{no-ekscipijens; med-vezivno sred; ukuvani smokvin sok-sred za obla
ganje)
-elektuarijumi- preparati za per os, ka{asti, na bazi meda sa spra{enom biljnom
komponentom, dozirani na ka{ike
-rastvori za per os primenu na bazi piva, lekovita vina
Organoterapija. (vidi 11pit.)
15.Medicinske {kole u Mesopotamiji. [kolovani le~itelji. Apoteka. Sistem mera i
tegova. Kazne za nesavestan rad.
Medicinska {kola u Uruku.
Asipu=internista; Asu=hirurg;

Pasisu=apotekar

[kolovani lekari su po zvr{etku obrazovanja dobijali pe~atni valjak sa uklesanim

imenom (iz sumerske epohe). U Mesopotamiji se prvi put u istoriji farmac javlja
:
apoteka magaza, skladi{te

Ulice sa apotekama u Vavilonu, pa su ih pacijenti mogli lak{e prona}I; lak{a raz

mena iskustva i znanja me|u lekarima I farmaceutima.
Sistem te`inskih mera.
TALENT ( 30kg)
MINA (500g)
[EKEL(8,333g)
Tegovi su bili u obliku `ivotinja (patke, guske) verovali su da }e ovako izmeren
i lekovi biti efikasniji (ne zna se za{to ba{ te `ivotinje).
Dvokraka vaga. Njihov sistem izrade koristili su drugi narodi npr Rimljani.
Hamurabijev zakonik. (1792-1750 p.n.e)
Prvi zakonik o robovlasni~kom dru{tvu.
On je izvor prvog reda koji dokazuje da su imali {kolovane stru~njake za lekove
i le~enje. (nije jedini zapis ali je prvi) Kazne I nagrade u zavisnosti od dru{t
venog statusa pacijenta. Ako je bolesnik umro krivicom lekaro-apotekara ili izgub
io oko, treba lekaro-apotekaru odrezati obe ruke. Ako je bolesnik bio rob, lekar
o-apotekar mora da ga nadoknadi drugim robom.
16. Starogr~ka medicina i farmacija pre Hipokrata: po~eci i razvoj zdravstvene k
ulture, izvori za prou~avanje med i far, periodizacija istorije far. Kritska med
i far.
* predhipokratsko doba (2.000-460 p.n.e)
* hipokratska med i far (460-375 p.n.e) => zlatno doba Gr~ke po~inje sa Perikleo
vim periodom I traje do smrti Aleksandra Velikog, poklapa se sa dobom Hipokrata,
Aristotela
* posthipokratska mad i far (375-143 p.n.e)
Helenska (Jelinska) kultura. Nastala oko 2.000 p.n.e kada su se Gr~ka plemena Do
rci, Jonjani i Ahajci doselili I me{ali sa starosedeocima. Kad su ova plemena st
igla ve} su zatekli minojsku (Kritsku) kulturu- ciji je centar na ostrvu Krit- n
a njemu je Knossos- gde su na|ene iskopine stare 8.000god. Krit je imao veze, ra
zmenu kulture i robe, istoka i zapada, naro~ito sa Egiptom i Mesopotamijom, bio
poznat po lekovitim biljkama=> odatle ih Ahajci prenose na Peloponez,kopneni deo
Gr~ke, i na ostale delove Gr~ke.) Prodor Feni~ana sa Egejskog mora.=>
Prihvatili su vavilonske jedinice mera. Alfabet stvoren po uzoru na feni~anski
alfabet, okrugla slova. Prihvatili pergament za pisanje. Postavljeni temelji cel
okupne ljudske umetnosti i nauke (filozofija, matematiika, fizika, istorija, arh
itek.).
Gr~ka je prva kultura u sredozemlju koja je medicinu i farmaciju oslobodila praz
noverja i mistike, odbacili su do tada izra`eni religiozni dogmatizam i na taj n
a~in omogu}ili razvoj nau~ne misli u ovoj oblasti!!!
Faktori bitni za procvat Gr~ke med i far
-geografski polo`aj (bujna vegetacija, trgovina, kopno i razu|ena obala, uticaj
Feni~ana i Egip}ana)
-nasle|e minojske civilizacije- dobro poznavanje biljaka
-sloboda mi{ljenja, izra`avanja, istra`ivanja koja nije bila sputana autoritetim
a dr`ave i religije (nema apsolutne monarhije, svaki grad je dr`ava i nema zatvo
renih sve{teni~kih kasti).
-kriti~ki na~in mi{ljenja je negovan u Gr~koj i skolnost ka posmatranju ~oveka i
prirode
Izvori za prou~avanje.
pisani izvori (Homerovi epovi Ilijada i Odiseja IX-VIII vek p.n.e; sa~uvani ra
dovi iz oblasti medicine, farmacije, botanike, toksikologije, filozofije)
arheolo{ki predmeti (posude za lekove npr. posude za ~uvanje ulja I te~nih pre
parata stari oko 500g. p.n.e; ostatci hramova, kamene stele, votivni darovi, sat
ue gr~kih i minojskih bogova i boginja zdravlja: Asklepija i njegova }erka Higij
a, Velike Minojske boginje lekova i le~enja=> uvek prikazana sa uzdignutim rukam
a i sa ~aurama maka na obodu kape na glavi (glinena statua)). Askepius- vrhovni
Gr~ki bog zdravlja, sa {tapom oko koga je obmotana zmija; asklepijev {tap=> jest
e simbol medicine. Higija sa zmijom oko ~a{e, ona cedi zmijski otrov u ~a{u=> on
a je simbol farmacije.


Homerovi epovi Ilijada i Odiseja.
Opisao je pohod na Troju I Asklepija, njegove }erke i sinove. Homer je ve{tinu l
e~enja smatrao plemenitom umetno{}u. Daje veran opis velikog broja rana i bolest
i. Spomenuo je 63 biljne vrste od toga najve}I broj lekovitog bilja (neke su sa
Krita). Neke biljke nose imena po junacima epa. (npr Inula Helenium-oman- po lep
oj Jeleni, `eni spartanskog kralja Menelaja, Achillea millefolium-hajdu~ka trava
- po Ahajskom junaku Ahilu). Smatrao je da `ene poseduju znanja o le~enju biljka
ma. Tako|e smatra da i le~itelji trebaju da idu u boj, i da su oni junaci. Bogov
i su slali bolest za grehove. Artemis- {alje smrt gre{nicama na poro|aju. Inpote
p je humanizovan bog u Egiptu. Asklepije je bio tesalski knez i u~estvovao je u
pohodu na Troju.
Gr~ki bogovi zdravlja: Apolon-vrhovni u~itelj, Artemis
-njegova sestra, boginja poro|aja (gre{nim `enama je slala smrt) Asklepije-glavn
i bog zdravlja (humanizovan bog) Higija-boginja zdravlja Asklepije-tesalski knez
u~estvovao u Trojanskom ratu gde ga je Homer opisao kao hrabrog i dobrog lekar
a. Lat. Eskulap-zvali su ga I bo`anski le~itelj-Homer
(1143-1190 p.n.e=> na zna
se ta~no god, ali se pretpostavlja da je tad morao `iveti)
+ sinovi: Mahaonhirurg
Podealirije- internista
Higija- izra|ivala lekove (~a{a sa zmijom)
Panakeja- uspe{na u pravljenju lekovakome da lek on ozdravi (svele~iteljka).
17. Eskulap, simboli med i far, kult zmije, le~enje u asklepionima u predhipokra
topvo doba, asklepijadi.
*Verovalo se da se zmija podmla|uje time {to odbacuje ko{uljicu, a da njome odba
cuje i bolest.
O simbolu asklepijevog {tapa postoje razli~ita tuma~enja koja se baziraju na ist
orijskim ~injenicama , verovanjima i mitologiji.
Mit. Asklepije stajao naslonjen na {tap i gledao prijatelja na samrti, do{la je
zmija koju je on ubio, a zatim je do{la i druga koja je nosila travku u ustima i
o`ivela zmiju. Onda on uzima tu travku i njome o`ivljava prijatelja. Bogovi se
zbog toga naljute na njega pa ga ubiju, ali se pokaju pa ga o`ive i on je od tad
sin Apolona.
Novija su tuma~enja o falusu = mu{ki polni organ. Stvarno zna~enje zmije oko {ta
pa- zmijski otrov- najbolje definicija leka
Predhipokratsko doba
Asklepije je najstariji lekaro-apotekar u Gr~koj. Asklepijevi hramovi=ASKLEPIONI
- nazvani tako u ~ast Asklepiju/ oko 300 asklepiona/ svetili{ta i le~ili{ta u Ep
idaurusu i Korintu (su najpoznatiji hramovi, smatralo se da je tamo le~io sam As
klepije). U osnovi je bila teurgi~ko-empirijska med i far.
Poznati asklepioni: Epidaurus, Korint, Rodos, Knidos, Ju`na Italija, Kos, Kaftat
u Hrvatskoj. Okolina asklepiona na ostrvu Kos u periodu antike je pod sumnjom.
Ina~e asklepioni su bili pored mora, gde je ~ist vazduh i prijatna klima.
Aristofanov opis le~nja iz IV veka p.n.e
Le~enje je kombinacija molitve, zavetnih darova, verskih obreda, sugestija, dije
te, kupnja I upotrebe lekova (ex-tempore pripremljenih).
Votivni (=zavetni) darovi, `rtveni, posvetni, zavetni darovidonose ih oni koji su
izle~eni, predmeti su pravljeni u obliku delova tela koji je izle~en, u pririod
noj veli~ini, patolo{ki izmenjeni ({ake, stopala, `enske grudi, jetra..), pravlj
eni od terakote.
Stele=plo~e na ulazu u hramove=> medicinska dokumentacija na kamenim stelama (na
dorskom jeziku u Epidaurusu), sadr`e imena pacijenata sa istorijom bolesti-po{t
o je postojala konkurencija me|u Asklepionima, zapisivali su se uspe{no izla~eni
; po hramovima su crte`i koji prikazuju uspe{no izle~ene koji donose darove Askl
epiju iz zahvalnosti.
lekitos= posuda za ~uvanje ulja i te~nih preparata
Asklepijadi.
Ovako su se nazivali sledbenici Asklepija ({kolovani ljudi). Sve{tenici koji su
dobri le~itelji, pripremali su lekove (kasnije su bili laici koji bi se javili d
a ih obu~e, nisu bili sve{tena lica). Morali su biti dobri psiholozi => radi vrl
o ~este sugestivne Th. * Uzgajali su zmije (NE otrovne) u prostoriji povezanoj s

a prostorijom za pacijente. Zapaljenom krpom bi isterali zmije u prostoriju gde

je pacijent, oni kojima se jo{ mo`e pomo}I bi poiskakali iz prostorije. (kod du{
evnih bolesnika primenjivano, tzv {ok Th)=> u Cavtatu I Kartagini (u severnoj Afri
ci, na teritoriji dana{njeg Tunisa) obja{njenje: pravi pacijenti bi ostajali a u
mi{ljeni be`ali.
[kole= asklepioni su blizu hramova.
18.Hipokrat: Corpus Hipocraticum. Teorija kraza i u~enje o bolestima. Podela lekov
a i blici doziranja. Sledbenici Hipokratovog u~enja.
Hippocrates (460-375 p.n.e) prelaz V u IV vek p.n.e
Rodio se na Kosu (gradi} Kos), i `iveo 85 god. [kolovao se u asklepionu u KosuKoi~ka medicinska {kola, u kojoj je njegov otac Herakleid bio nastavnik.
Upoznao se sa znanjima i ve{tinama drugih medicinskih {kola po sredozemlju i dal
ekom Istoku
Sakupljao medicinska znanja i proveravao ih. Samo ona znanja za koja je proverio
da su dobra, prenosio je na svoje u~enike I sledbenike. Primenjivao je ALOPATSK
I na~in u~enja. CONTRARIA CONTRARIIS CURANTUR (ko ima povii{enu tem treba mu je
skidati).
CORPUS HIPOCRATICUM (59-spisa,10-su njegovi, 2 su posebno interesantna, ostali )
~ovek je sam sebi najbolji le~itelj => ovo zna~i da uvek prvo treba krenuti od dij
ete, sve`eg vazduha, kupki, pa ako ni{ta ne pomogne, onda primeniti lek. 2- meto
di u le~enju I lekovi u 2 spisa. Kadovi su ~inili aromaTh ali su davali i mistik
u le~enju.
Prevencija bolesti. Lepo je da se le~itelj brine da bolestan ozdravi, ali je jo{
bolje da se pobrine da se zdrav ne razboli! Hrana kao lek. Va`na je pravilna is
hrana; posmatrao je uticaj hrane na zdravog i bolesnog ~oveka. Dg bolesti (sli~n
a kao kod Kineza). Na osnovu pregleda urina (boja, miris, talog, ukus). Zdravom
~oveku bar jednom godi{nje treba ispustiti krv i dati klistir. Zdrav vazduh je v
a`an za izle~enje.
Zakletva za asklepijada
Le~enje je smatrao svetom du`nosti lekro-apotekara/besplatno le~enje (smatrao je
da airoma{ne treba le~iti besplatno, a i bogate ako nemaju odmah da plate). Pis
ao je o lekarskim du`nostima, a zapisao je zakletvu asklepijada, koju je i sam p
olagao. Ona je udarila osnove anti~ke etike-kao prvo NE[KODLJIVOST, HUMANOST i D
OBRO^INSTVO.
*Smatra se da su Pitagorejci napisali zakletvu (Hipokratovu) a da je Hipokrat za
pisao zakletvu asklepijada. Svi oni koji su dolazili da budu obu~avani u asklepi
one, morali su da pola`u ovu zakletvu: II pasus- po{ten odnos prema svojim u~ite
ljima jer oni nisu imali penziju, u~enici su brinuli o u~iteljima, zatvoren krug
onih koji su obu~avani. III- naneti nepravdu {titi}u ga od svega {to mu mo`e {ko
diti- kao prvo, va`no je da ne nanese{ {tetu
IV- ne prihvatanje entanazije, abortusa, kontraceptiva.
V- treba se baviti samo onim za sta je stru~an- odnosi se samo na hirurge
VII nehoti~no o{te}enje ne{kodljivost; izjedna~ava polove I robove I slobodne ljud
e, kad je lek I le~enje u pitanju => za~eci pravi~nosti i nediskriminacije
VIII- obaveza ~uvanja tajne (profesionalna tajna)
Humoralna medicina-teorija kraza. (KRAZA=`ivotni sokovi)
Ova teorija je bila va`e}a jo{ 1.000 god posle Hipokrata, Hipokrat je uzeo ideju
od filozofa Empedokla, izgleda da je dopunio..
Krv, sluz, crna `u~, `uta `u~, ovi `ivotni sokovi moraju biti u odre|enom odnosu
, ravnote`I (EU.KRAZIJA- ravnote`a, zdravlje; DIS.KRAZIJA- nerav, bolest) da bi
bili zdravi. Na ovu ravnote`u uti~e fizis- `ivotna sila. Lekovi su tu da se pokr
ene fizis.
Podela lekova. lekovi koji hlade (laneno seme, kiselo vino)
lekovi koji greju (beli luk, sla~ica)
lekovi koji su{e, zasu{uju (med, masti)
lekovi koji vla`e (maj~ina du{ica) kao ekspektorans.

Tekst Hipokratove zakletve.

19.Gr~ki filozofi i njihova uloga u razvoju med misli u anti~koj Gr~koj. (VII-V
vek p.n.e)
Miletska {kola. -Tales,
-Anaksimander,
-Anaksimen,
-Leukip
Pitagorina {kola. -Pitagora,
-Alkemeon
Herakleid iz Efesa, Demokrit iz Abdena (Tasos).
Anaksimander. Postavio je materijalisit~ku teoriju o neuni{tivosti materije. Pne
uma- osnova `ivota! (pneuma se prvi put javlja oko 1.000 god ranije u Ebersovom
papirusu-Egipat (~ist i prljav vazduh)).
Pitagorina {kola u Ju`noj Italiji, filozof, zalagao se za prevenciju i dijetetik
u.
Empedoklo. Filozof I lekaro-apotekar koji se smatra tvorcem teorije o 4 elementa
: voda, vazduh, zemlja, vatra
Demokrit. Sve se sastoji iz pra~estica- atoma koji su u odre|enom polo`aju. [ta
}e biti materija zavisi od odnosa ~estica u slobodnom prostoru. Ovo su prihvatil
i Arapi, na ~emu se i zasniva alhemija=> otkriti silu koja utie na raspored ~est
ica I koja }e drvo da pretvori u zlato.