1.

Karakteristike i podela otpadnih voda

Klasifikacija otpadnih voda:

po nainu nastajanja (industrijske i komunalne);

po sastavu;

prema zahtevima za istoom;

zakonska regulativa u ovoj oblasti.

Osnovna podela otpadnih voda je:

Industrijske otpadne vode;

Komunalne otpadne vode.

Sastav i koliina industrijskih otpadnih voda se veoma razlikuju i zavise od porekla mogue ih je predvideti.
Sastav komunalnih otpadnih voda je ujednaeniji, a koliina zavisi od veliine
zajednice u kojoj nastaje.

2.Zahtevi za kontrolom kvaliteta otpadnih voda

Uzorkovanje:
Otpadna voda pre preiavanja;
Otpadna voda posle preiavanja;
Uzorkovanje otpadnih voda koje sadre opasne materije traje 24 asa;
Uzorkovanje za operativni monitoring otpadnih voda traje 2 asa ili se u izuzetnim
sluajevima uzima trenutni uzorak.
Merenje protoka vodenog toka i toka otpadnih voda ili frekfencija isputanja;
Odreivanje odmah po uzorkovanju onih karakteristika koje se menjaju sa
vremenom: pH, utroak KMnO4, amonijak; nitriti, volatili, ..
Odreivanje karakteristika koje se ne menjaju sa vremenom: u laboratoriji.
Metode analize su standardizovane za pojedine konstituente.

3.Metode preiavanja otpadnih voda

1. Fizike metode preiavanja;
2. Hemijske metode preiavanja:
Neutralizacija;
Precipitacija;
Destruktivne metode;
......
3. Fiziko-hemijske metode preiavanja :
Adsorpcioni/hemisorpcioni postupci;
Ekstrakcioni postupci;
Flotacioni postupci;
Membranski postupci;
Elektrohemijski postupci.
4. Biohemijske metode preiavanja;
5. Kombinovane metode preiavanja;

4.Uklanjanje suspendovanih estica iz voda taloenjem

Odredjivanje brzine talozenja u slucajevima kada nije moguce proceniti teorijsku

vrednost-obim cestica,neujednacena gustina cestica, neujednacena velicina
cestica.
Bistrenje
se
izvodi
u
bazenima
za
bistrenje-clarifiers,
rezervoarima\skladisnim rezervoarima, jalovistima i vestackim jezerima.
Duzina, sirina i dubina jalovista, taloznika i drugih objekata za bistrenje
odredjuje se:
na bazi neposrednog eksperimenta,
veliine i tipa postrojenja za tretman voda, proraunom zapremine
nastalih otpadnih voda, odnosno brzine protoka,
neophodnog vremena stajanja (taloenja) i
potrebnog stepena bistrenja
Podela taloznika po rezimu rada na:
1. periodicne
2. kontinualne(horizontalni,vertikalni, radijalni i tankoslojni )

Kako povecati efikasnost taloznika:

1. Povecanje povrsine talozenja
Ograniceno troskovima izgradnje-povecanje povrsina znaci efikasnije bistrenje, ali I
veca investiciona ulaganja u objekat.
2. Smanjenje viskoznosti tecne faze
Povecanje \odrzavanje temperature vode. Moguce je za manje kolicine vode, ali se
retko praktikuje.
3. Povecanje velicine cestica-otkrupnjavanje
-Koagulacija
-Flokulacija
-Fizicka obrada voda

5.Preiavanje otpadnih voda filtracijom

Primenjuje se za:
Predtretman otpadnih voda-bistrenje
Kao sekundarno razdvajanje faza cvrsto-tecno, pri odvodnjavanju muljeva
nastalih pri razdvajanju suspenzija nastalih precipitacijom.
Principi:

Izbor

tipa filtracije zavisi od citavog niza faktora:

Fizicke karakteristike cestica
Fizicke I hemijske osobine filtrate
Koncentracija suspenzije
Vrednost filtrate\cvrste faze
Zahtevana cistoca filtrate
Zahtevana cistoca kolaca\pogace

Filtracija kroz filtracioni medijum:

Regeneracija filtracionog medijuma

6.Neutralizacija otpadnih voda

Neutralizacija otpadnih voda

Za neutralizaciju kiselina koriste se: CaCO 3, CaO, Ca(OH)2, MgCO3, NaOH,

KOH.
Za neutralizaciju baza koriste se: CO2, H2SO4 i HCl.
Izbor reagensa zavisi od naina izvoenja neutralizacije, daljeg procesa
preiavanja vode, korienja neutralizovane vode itd.
Neutralizacija kiselih voda
Filtracija kroz porozan sloj koji sadri karbonatne materijale kao to su
krenjak, mermer, dolomit, magnezit i dr.
Unoenje odreene koliine supstance za neutralizaciju u odreenu koliinu
vode.
Neutralizacija alkalnih otpadnih voda

Koriste se isti postupci kao i za kisele otpadne vode, samo se kao reaktivi
koriste rastvori kiselina.

Dobre i lose strane metode

Reakcija je veoma brza I potpuna
Mala su invesiciona ulaganja u postrojenja
Dobijeni proizvodi reakcije su hemijski stabilni I ekoloski, najcesce, prihvatljivi
Moguce je da se izvodi zajedno sa nekim precipitacionim postupcima
Zahteva se utosak hemikalija. Stara tehnologija.
Velike kolicine rastvorne soli koje nastaju mogu da se nepovoljno odraze na
okolinu, pa je potrebno da se kolicina takve soli ukloni iz vode pre ispistanja
Zamenjuje se novim, najcesce separacijom-membranskim postupcima

7.Precipitacione metorde preiavanja otpadnih voda

Osnovni princip- da se joni metala uklone iz otpadnih voda u obliku slabo rastvornog
jedinjenja, hidroksida najcesce, ali u nekim slucajevima u obliku slabo-rastvorne
soli- karbonata, hlorida, sulfide, fluoride.

Precipitacioni procesi\hemijsko talozenje

Princip: Dodavanjem odgovarajueg reaktanta u otpadnu vodu vri se izdvajanje u

vidu teko rastvornih jedinjenja. Koncentracija zagaujue supstance preostale u
otpadnoj vodi odreena je rastvorljivou novonastalog jedinjenja.
Primena: Izdvajanje tekih metala iz otpadne vode: Cu, Cd, Cr, Ni, Zn, Fe, u vidu
teko rastvorljivih hidroksida, pod uslovom da se ovi elementi nalaze u vodi kao joni.
Cu++ + 2 NaOHCu(OH)2 + 2 Na+
Novonastali hidroksid bakra moe se izdvojiti iz rastvora filtracijom. Koliina
hidroksida tekih metala koji se izdvajaju kao teko rastvorljivi zavisi od pH rastvora

Precipitacija hidrolizom

Precipitacija jonima

Agensi za precipitaciju

Dobre I lose strane precipitacije jonima

Reakcija jonske precipitacije je brza I potpuna. Ciljani metal moze da se ukloni iz

otpadnih voda gotovo kontitativno, ukoliko se obezbede optimalni uskovi (pH)
Tehnologija je dosta jednostavna-investiciona ulaganja nisu velika
Pogodna za tretiranje malih kao I velikih kolicina voda.
Zastarela tehnologija. Neselektivna.
Zahteva nepovratnu upotrebu hemikalija. Nekad skupih.
Nastali mulj moras da se, nakon razdvajanja faxa odlozi na deponiju ili da se dalje
procesira.

Precipitacija redukcijom

Dobre i lose strane homogene redukcije

Spora reakcija. Koristi se za dobijanje metalnih prahova.

Neophodna je prethodna separacija I koncentrisanje jona metala koji bi se
redukovao.
Neophodna je dorada dobijenog proizvoda-razdvajanje faza, pranje, susenje
Znatna su investiciona ulaganja
Mogu se koristiti samo neki industrijski efluenti
Dobija se komercijalni proizvod
Proces je selektivan-uklanjaju se samo ciljani joni

8. Koagulacione metode preiavanja otpadnih voda

Sitne estice, posebno one koje se pribliavaju koloidima, imaju sklonost za
adsorpciju jona iz voda na njihovim povrinama. Na povrini takvih estica se stvara dvojni
elektrini sloj dgovarajueg istog predznaka, usled ega se one meusobno
odbijaju.Dodatkom elektrolita naelektrisanje estica se smanjuje; joni elektrolita se
adsorbuju u dvojnom elektrinom sloju i smanjuju elektrokinetiki potencijal.Kao rezultat
toga se javlja koagulacija estica dejstvom Van-der-Valsovih sila. Za negativno
naelektrisane estice efikasni koagulasu elektroliti koji sadre vie valentne katjone: kre,

kalijumhlorid, natrijumhlorid, ferohlorid, ferosulfat, aluminijumsulfat, itd.) Efikasnost

koagulatora je vea ako je vea valentnost jona koji nosi suprotno naelektrisanje u odnosu
na esticu; ako je povrina minerala pozitivno naelektrisana, onda su efikasni koagulatori
anjoni kiselina, posebno SO42- grupa .
Koagulacija regulisanjem rezima neutralizacije:
Preiavanje otpadnih voda zagaenih jonima metala sa visokom valentnou
(>3), koji mogu izmenom pH vrednosti da promene vrednost i znak naelektrisanja
Dvoreimska neutralizacija
I deo otpadne vode - neutralizacija do pH 3,8 4,5 uz formiranje pozitivno
naelektrisanih hidroksida metala
II deo otpadne vode - neutralizacija do pH 10 12 uz formiranje negativno
naelektrisanih hidroksida
Naknadno meanje ovih delova dobija se neutralna voda sa pH manjim od 8,5;
dolazi do koagulacije i time se poveava brzina taloenja; neutralisana voda se bistri
a talog ide na zgunjavanje, dehidrataciju i skladitenje
PRIMENA: preiavanje kiselih voda, zagaenim uglavnom jonima Fe i Al; vreme
bistrenja u talonicima 1-8 h, u toku jednog perioda obrazuje se 10 do 40 % taloga
Koagulacija promenom reagenasa
Za ubrzavanje taloenja koriste se:
- Kre (pH otpadnih voda se ponekad poveava i do 12)
- Sulfati Fe i Al - pH se sniava
Uvoenjem soli Al i Fe dolazi do reakcije hidrolize, pri emu nastaju hidroksidi malo
rastvorljivi u vodi
Al2(SO4)3 + 6 H2O 2Al(OH)3 + 3H2SO4
Al(OH)3 ..........4,5-7,0
FeCl3 + 3H2O Fe(OH)3 + 3HCl
Fe(OH)3 ..........4-6 i 8-10
FeSO4+ 2 H2O 4Fe(OH)2 + H2SO4
Fe(OH)2 ...........8,5-10,5
4Fe(OH)3 + O2 + H2O 4Fe(OH)3
Kiselina koja se stvara u procesu mora biti neutralisana , ili se ravnotea pomera
ulevo
Kao koagulanti se koriste: Al2(SO4)3, Fe2(SO4)3, FeSO4, FeCl3,
(NH4) 2SO4, MgCl2+ Ca(OH)2,
Elektrokoagulacija
Proces elektrokoagulacije podrazumeva odvajanje vrstih estica od rastvora, uz stvaranje
koagulanata in situ elektrolitikim rastvaranjem elektrode od aluminijuma ili gvoa. Tokom
procesa koagulacije na katodi dolazi do izdvajanja vodonika koji izlazi iz sistema i estica koja se
sa koagulantima izdvaja na povrini vode, zbog ega se proces naziva esto i elektroflotacijom.
Materijali za elektrode su ploe od Al, Fe ili otpadni materijal od ovih metala nastao nakon
procesa glodanja ili slino, u pakovanoj formi .
Primena elektrokoagulacije:
-Efikasna u otklanjanju suspendovanih soli, ulja ili masti iz voda
-Primenjuje se za preiavanje voda za pie u manjim ili gradovima srednje veliine, morske
vode, tople vode za industrijske potrebe gde velika postrojenja za tretman voda nisu
ekonomina.

-Efikasna metoda za uklanjanje mutnoe i boje vode, gvoa, silikata,preiavanje emulzija

voda-ulje, glinene suspenzije, vode sa nitritima. Pogodna metoda za otklanjanje ili destrukciju
algi i mikroorganizama iz vode za pie. Takoe se koristi i u tretmanu otpadnih voda iz tekstilne i
naftne industrije.
Koloidni koagulanti-najcesce su prirodnog porekla i imaju naelektrisanje suprotnog znaka od
naelektrisanja cestica. Deluju i kao elektroliti. Razelektrisanje cestice pri sudaru koaguliraju. Tako
otkrupljene brze se taloze.
Povecanje efikasnosti koagulacije fizickim metodama-Magnetna obrada, Zagrevanje,
Ultrazvucna obrada. Sve se primenjuju za manje kolicine vode. Princip je isti kod svih. Obradom
vode menja se kolicina naboja cestica, pa se one, pri medjusobnom sudaru, spajaju u vece
agregacije.
Treba odrediti: koncentacije cestica, velicina cestica, brzina talozenja, velicina i znak
elektricnog polja, temperatura vode, zahtev za cistocom posle obrade.

9.Flotacione metode preiavanja otpadnih voda

Slozeni fizicko-hemijski proces pri kojem se vrsi uklanjanje suspendovanih, koloidnih
i delom rastvorenih materija, uz pomoc mehurica gasa. Mehurici gasa se preciscavaju na
povrsini cestice cineci je kasim i nastali kompleks isplivava na povrsinu tecnosti.
Na vrhu tecnosti formira se flotacioni mulj koji se kontinualno odvodi skimerima. Kao
gas najcesce se koristi vazduh. Proces formiranjaa kompleksa cestica-mehur odvija se na
granici tri faza: cestica-vazduh-voda, sto predstavlja slozen sistem.
Kod procesa flotacije razlikuju se tri bitna koraka:
-Formiranje mehurica gasa
-Formiranje agregacije mehur-cestica
-Isplivavanje i uklanjanje pene.
Faktori koji uticu na proces flotacije:
-Velicina mehurica gasa
-Koncentracija mehurica gasa
-Povrsinske pojave
Metode flotacije (vrsi se na osnovu nacina obezbedjivanja mehurova vazduha):
-Flotacija dispergovanim vazduhom
-Flotacija rastvornim vazduhom
-Elektroflotacija

Primena flotacije u tretmanu otpadnih voda:

-Smanjenje ukupnog organskog opterecenja
-Uklanjanje metala, fenola
-Uklanjanje povrsinski aktivnih materija
Elektroflotacija:
Izdvajanje polutanata na povrini vode uz pomo malih mehurova vodonika i kiseonika koji
se stvaraju elektrolizom vode.
Elktrohemijska reakcija na katodi redukuje vodonik iz vode do elementarnog gasa.
Na anodi tee proces oksidacije jona kiseonika iz vode do gasa kiseonika.
Faktori koji uticu na efikasnost elektroflotacije:
- Potronja elektroenergije (zavisi od izgleda ureaja, materijala od kojeg se
prave elektrode)
- Potronja hemikalija
Efikasnost uklanjanja polutanata ( zavisi od veliine mehurova koji prolaze
kroz sistem)