,

Crni luk, Allium cepa L.

Crni luk je zeljasta, dvogodinja, monokotiledona, stranooplodna biljka.

Znaaj i rasprostranjenost
-

Crni luk

Zauzima znaajno mesto u ljudskoj ishrani

Koristi se sve, osuen ili na razliite naine pripremljen
Bogat je vitaminima i mineralnim materijama
Koristi se kao lek protiv crevnih oboljenja, kao oblog za reumatske i zapaljive procese,
regulie rad srca i nivo eera u krvi
- Ljut ukus i specifian miris daju mu eterina ulja
Povrine pod crnim lukom u nekim zemljama Evrope (ha)

Autori:
FAO tim: Pascal Bernardoni, Olivera Jordanovi, Dragana Tar, ore Moravevi,
Radivoj Nadlaki, Dragan Terzi, Florian Farka, Miroslav Ivanovi
Izdava:
FOOD AND AGRICULTURE ORGANIZATION OF THE UNITED NATIONS
ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA HRANU I POLJOPRIVREDU

Povrine pod crnim lukom u nekim zemljama Evrope (ha)

50000
40000
30000

Dizajn i priprema za tampu: Milan Novii, Westerna

FAO Coordination Office for Serbia and Montenegro
FAO Kancelarija za koordinaciju projektima u Srbiji i Crnoj Gori
ora Radojlovia 2, 11 000 Beograd
Tel. 011/2661-713, 2661-796, 2661-892

panija

Poljska

SCG

Rumunija

Holandija

BJRM

Italija

0
Maarska

tampa: Lavalu

10000

Nemaka

Zahvaljujemo se poljoprivrednim proizvoaima koji su svojim iskustvom pomogli

izradu ove broure

20000

Hrvatska

Donor:
Government of the Kingdom of Norway
Vlada Kraljevine Norverke

- U Srbiji se crni luk gaji na oko 21.000 hektara sa veoma niskim prosenim prinosom od
6 do 8t/ha
- U svetu se najvie gaji u Kini (785.713 ha), Indiji, Pakistanu, Rusiji, Ukrajini
- Prosean prinos u Evropi je oko 17.5 t/ha
- Stara je gajena biljka ijim se centrom porekla smatra Srednja Azija
- Predstavlja jednu od vodeih povrtarskih kultura u svetu

01

Trite i marketing
- Samo 10% ukupne proizvodnje crnog
luka se izveze
- Poslednjih nekoliko godina cena na
veliko se kree u rasponu od
0,10 do 0,17 /kg
- Gaje se najveim delom stare sorte
koje u ovom momentu nisu trine
- Proseni prinosi su nam jako mali
- Mali je broj skladita za pravilno
uvanje crnog luka
- Adekvatno pakovanje i brendiranje
robe tek je u zaetku

Morfoloke osobine
CRTE 1

LUKOVICA
LIST
- uplja liska (pero) i
- Cilindrini lisni rukavac

LANO STABLO
(skup lisnih rukavaca)

02

Cene crnog luka na kvantau 2004/05 (din/kg), 1)STIPS

PRAVO STABLO (dance ili plitica)

je veoma skraeno. Iz apikalnog
meristema razvijaju se listovi
i pupoljci.

KOREN
- Primarni koreni (odumire sa
pojavom prvog pravog lista)
- Sekundarni korenov sistem je
rasporeen kruno po itavoj
povrini stabla prema rasporedu
listova (prve godine). Druge godine
korenia nema na sredinjem
ispupenom delu koji se naziva
PETA (Crte 2)

1)STIPS - Sistem trinih informacija poljoprivrede Republike

Srbije, www.stips.minpolj.sr.gov.yu

Predstavlja zadebljale
osnove listova u kojima
se deponuje hrana. Oblik
lukovice je najee
okruglast, spljoten ili
ovalno izduen.

PUPOLJAK (klica)
Formiraju se na plitici.
Moe ih biti 1-20. Iz
jarovljenih pupoljaka
izbijaju cvetonosna
stabla.

03

CRTE 2
CVETONOSNO STABLO (BIK)
Razvija se iz klice, jedno ili vie. Pojava
je uglavnom uslovljena temperaturom,
veliinom lukovice i sortom. Cevasto je, sa
karakteristinim proirenjem pri osnovi i
pupoljkom na vrhu koji je obavijen opnom.
Po pucanju opne iz pupoljka se obrazuje
loptasta cvast.

1. Suvi ovojni listovi

2. Unutranji mesnati
otvoreni listovi
3. Unutranji mesnati
zatvoreni listovi koji
tite klicu i sa njom
ine gnezdo
4. Peta
5. Dance ili plitica (pravo
stablo)

CVAST je tit, loptastog oblika sa nekoliko

stotina cvetova.
Uzduni presek

Popreni presek

CVETOVI su beli na dugim drkama.

Opraivanje je entomofilno (insektima).
ZATO CVETA KAD MU VREME NIJE?

04

KAKO NASTAJE LUKOVICA?

Poetak rasta lukovice iniciran
je duinom dana.Nastajanje
lukovice
(glavienje)
kod
sorata kratkog dana se javlja
pri duini dana od 10 od 12, a
kod sorata dugog dana 14-16
asova.
Osnovni inioci koji e dovesti
do glavienja su odreena
duina dana, ali i dovoljna
(kritina) masa lia. To znai
da biljka crnog luka mora
imati dovoljno lia da bi u njoj
uopte dolo do stimulacije
glavienja, jer je list taj biljni
organ koji reaguje na duinu
dana. Tako, ukoliko se kasni
sa sadnjom luka u jesen,
biljke nee formirati dovoljno
lia da odreaguje na duinu
dana. Kako dani postaju krai
biljka nastavlja da produkuje
listove i to je oigledan proces u toku zimskog razvitka lukova. Nakon to je dolo do
stimulacije glavienja sama lukovica e se najbre razvijati pri viim temperaturama
i pri dobrom vodnom reimu.

Temperatura
Cvetanje se gotovo u potpunosti inicira temperaturama i duina dana nema znaaja.
Izlaganje biljke crnog luka u odreenoj fazi razvoja (7-10 listova ili u fazi arpadika)
temperaturama niim od 10oC u trajanju od dve do tri nedelje osnovni je razlog
iscvetavanja. Osim dueg hlaenja, krupniji arpadik ili via faza razvoja biljke takoe
rezultiraju veim % iscvetavanja.
Ukoliko niske temperature budu naglo smenjene viim, obeshrabrie se iscvetavanje.
Proleni luk iz direktne setve daleko manje ima problema sa pojavom cvetonosnog stabla.
Veliina lukovice
Kod arpadika manjeg od 13 mm i rasada manjeg od 6 mm u preniku tee e doi do
pojave cvetonosnog stabla. Razvijenije, dobro ubrene biljke lake idu u cvet. Biljka sa 6
listova e bre krenuti u cvet, nego sa 4-5 listova.
Kada je arpadik poloen pri sadnji to e znaajnije poveati pojavu iscvetavanja.
Ranija sadnja e dovesti do razvitka veeg useva koji e generalno imati najvie listova u
toku zime to e rezultirati veim procentom iscvetavanja (jesenja proizvodnja). Vee doze
ubrenja dodate poetkom sezone mogu rezultirati prekomeran rast, to e verovatno
dovesti do cvetanja kod veeg broja biljaka.
Sorte
Sorte kratkog dana su osetljivije na iscvetavanje od sorata dugog dana.
PLOD je aura (tobolac) sa 6 semena.
SEME je sitno, smeurano, uglasto, izrazito crne semenjae (barutnjak). U 1g ima 250-300
semena. Zadrava klijavost 3-4 godine.

05

Ciklus razvia crnog luka

Toplota
Umerenih je zahteva prema toploti,
- Minimalna temperatura za nicanje je
2-4oC, a optimalna oko 22oC
- Optimum za rast vegetativnih organa
je oko 18oC, a lukovice i semena od 20
do 23oC
- Podnosi mrazeve od -6oC (faza nicanja),
pa do -15oC (u fazi razvijenih listova i
lukovice)

Botaniki posmatrano crni luk je dvogodinja biljka, ali u zavisnosti od naina gajenja
moe biti i trogodinja.

II godina

I godina

III godina

Vlaga

Trogodinja biljka (gajenje preko arpadika)

Seme
06

A r p a d i k

Seme

Konzumna lukovica

Konzumna lukovica
I godina

Seme

Seme

II godina

Dvogodinja biljka (direktna setva semena)

i uspevanja

Uslovi uspevanja
Zemljite

Koren crnog luka ima slabu usisnu i probojnu mo. Crni luk najbolje uspeva na lakim do
srednje tekim zemljitima. Optimalna kiselost zemljita za gajenje crnog luka je pH 6,2 do
6,5. Pri nioj ili vioj kiselosti zemljita usvajanje pojedinih hraniva je neravnomerno, to
direktno moe imati za posledicu lo kvalitet lukovica i smanjen prinos.

- Proizvodnja kvalitetnih lukovica,

kao i ostvarivanje visokih i stabilnih
prinosa usko je povezano sa dobrom
obezbeenou useva vlagom
- Proizvodnja luka iz rasada i iz arpadika
kod nas se najee obavlja u suvom
ratarenju, ali uz visoke rizike u
proizvodnji
- Proizvodnja luka direktnom setvom
semena obavlja se samo ukoliko postoji
mogunost da se usev navodnjava

Svetlost
- Crni luk ima velike zahteve prema
svetlosti, pa se intenzivna proizvodnja
odvija na dobro osunanim povrinama
(bez senke) sa normalnim strujanjem
vazduha kroz usev
- Kao meu usev u vonjacima i
vinogradima dae bolje rezultate nego
veina drugih kultura, ali e mu prinos
biti znatno redukovan

07

Gajenje crnog luka

Obrada zemljita i ubrenje

- Zbog slabog korenovog sistema obrada mora biti blagovremena i kvalitetna, a vreme i
nain obrade zavise od naina gajenja crnog luka
- Posebnu panju obratiti na stepen zakorovljenosti i vrste korova, jer neki korovi kao npr.
palamida (Cirsium arvense) mogu onemoguiti uspeno gajenje crnog luka
- Zbog rane prolene setve sa pripremom zemljita kree se u jesen. Ore se na dubinu
30-35 cm uz rasturanje oko 600-800kg/ha mineralnog hraniva (npr. 8:16:24 ili10:20:30)
- Predsetvena priprema mora biti veoma kvalitetna kako bi nicanje bilo to lake i
ravnomernije. Pored setvospremaa u novije vreme se koriste maine koje formiraju
gredice na koje se seje seme (direktna setva)
- Uporedo sa predsetvenom pripremom treba dodati kompleksno mineralno ubrivo
formulacije 1:1:1 u koliini 200-400kg/ha
- Kritini periodi za hranom su u fazi 3-4 lista i poetkom formiranja glavice kada se biljke
prihranjuju sa po 100-120kg/ha KAN-a
08

IPAK, ZA PRAVILNO UBRENJE POTREBNO JE URADITI HEMIJSKU ANALIZU ZEMLJITA,

JER SAMO SA NJOM MOEMO ADEKVATNO DODATI HRANU BILJCI I REDUKOVATI
TROKOVE UBRENJA (sada iznose oko 310 Evra/ha).
Praktian nain provere spremnosti zemljita za
obradu bi bio, da se uzme zemljite u aku i od
njega napravi grudva koju putamo slobodnim
padom da padne sa visine od oko 1,5m. Ukoliko
se grudva po padu na zemlju rasprsne, vlanost
zemljita dozvoljava nesmetanu obradu.

Plodored
- Na istu parcelu ne treba ga vraati barem 3-4
godine zbog mogunosti irenja bolesti i tetoina
- Crni luk je dobar predusev za veinu ratarskopovrtarskih kultura (sem za lukoviasto povre)
- Veina kultura posle kojih se moe izvriti
blagovremena jesenja obrada zemljita
predstavlja dobre preduseve crnom luku. Treba
izbei setvu luka posle leguminoza (ostavljaju
azot), jer se lukovice slabije uvaju. Ukoliko su
prethodne kulture tretirane herbicidima na bazi
atrazina takoe takve njive treba izbei
- U plodoredu obino dolazi iza kultura koje su
dobro ubrenje stajskim ubrivom

Naini gajenja
Tri su osnovna naina gajenja crnog
luka u cilju iskoriavanja lukovice:

1. Iz arpadika
2. Direktnom setvom i
3. Iz rasada

Proizvodnja lukovica iz arpadika

09

U Srbiji se na najveim povrina crni luk gaji na ovaj nain. Hranljive materije u
lukoviicama omoguavaju ekstenzivniju proizvodnju, bez navodnjavanja. Pri ovakvoj
proizvodnji prinosi su dosta manji, bolesti i tetoine su prisutnije, poetno ulaganje u
sadni materijal je dosta vee u odnosu na proizvodnju direktnom setvom semena. Dobijene
lukovice imaju vei procenat suve materije u odnosu na lukovice proizvedene iz direktne
setve semena.
PROIZVODNJA ARPADIKA
- Trogodinji ciklus razvoja gde se prve
godine seme gusto seje i na taj nain
se silom dobijaju sitne glavice
prenika do 2,2cm, koje idue godine
daju krupnu, konzumnu lukovicu
- Setva se obavlja u vieredne trake
(120cm) sa 6-12 redova. U redu se seme
seje gusto, pri emu se utroi od 80 do
120kg/ha semena. Dobijaju se prinosi i
do 20t/ha
- Arpadik se kalibrira i pakuje. Najbolja je
srednja frakcija (10-20mm), dok
krupna (preko 20mm) i sitna frakcija (do
10mm) ostvaruju loije rezultate u
proizvodnji

Suenje izvaenog arpadika

SETVA
PRIPREMA ZEMLJITA ZA SADNJU ARPADIKA
Na prolee, im vremenske prilike dozvole, izvriti pripremu
zemljita i sadnju arpadika. Iz arpadika crni luk se moe
ranije saditi u odnosu na direktnu setvu.

SADNJA

10

- Sadnju obaviti to je ranije mogue, a najkasnije

do kraja marta
- Mehanizovana (sadilicama) ili runa na ravno tlo
ili na gredice
- Kvalitetan, zdrav i kalibriran arpadik
preduslov je uspene proizvodnje. Pre sadnje
obavezno izvriti dezinfekciju arpadika
- Rastojanje izmeu redova je najee 30cm,
a u redu 7-10cm
- Na veim povrinama ostavljati tehnoloke
trake sa kojih e se obavljati zatita i
prihranjivanje useva
- Obino se sadi oko 500-800kg arpadika, ali
to zavisi od krupnoe lukoviica i kvaliteta
rada sadilice
- Ovako posaen luk ranije nie i pre zavrava
vegetaciju (sredina jula)

Direktna setva semena u trake

- Setva se obavlja rano u prolee od

sredine februara do kraja marta
- Seme se seje u dvorede ili vieredne
trake (zavisno od tipa sejalice)
- Rastojanje izmeu redova u traci je od
11 do 25cm
- Broj biljaka u redu je od 30 do 35
- Za jedan hektar je potrebno 5-8kg
semena
- Dubina setve je do 2cm
Pravilan raspored biljaka u polju garantuje
dobijanje, po obliku, ujednaenijih
lukovica.
Setvena norma
Koliina semena zivisi od razmaka izmeu redova i u redu (broja biljaka po dunom metru).
Za dobijanje krupnijih lukovica potrebno je od 26 do 30 biljaka na duni metar, a sitnijih
30-35.
11

Primer.
UDR=10.000/1,5*5=33.333m
UDR = 10 000/T*R
UDR ukupna duina redova (m)
10.000m2 1 hektar
T irina trake (m)
R broj redova u traci

Ukoliko smo planirali 30 biljaka po dunom metru,

ukupnu duinu redova (UDR) mnoimo sa 30 i
dobijamo u naem sluaju (ema 3) da je oprimalan
broj biljaka/ha oko 1 milion.
33.333m*30=1.000.000
Raunajui da je poljska klijavost oko 70% dolazimo
do podatka da za planirani sklop biljaka moramo
posejati oko 1.430.000 semena.
1.000.000*100/70=1.428.570 semena

Proizvodnja lukovica direktnom setvom semena

Ovo je rentabilniji vid proizvodnje crnog luka koji se u potpunosti moe mehanizovati.
Osnovni preduslov ovakve proizvodnje je nezakorovljeno, strukturno, humusno zemljite i
postojanje mogunosti navodnjavanja.
Pri ovakvom nainu proizvodnje obradi zemljita treba posvetiti posebnu panju, jer u rano
prolee treba kvalitetno posejati sitno seme luka. Planirajte predusev koji se ranije skida i
posle koga ostaje dovoljno vremena da se osnovna obrada uradi kvalitetno i na vreme.

EMA 1

27cm
150 cm

Gajenje crnog luka iz rasada

- Crni luk iz rasada uglavnom se koristi za proizvodnju mladog luka ili za proizvodnju
konzumnih glavica za sveu potronju
- Poetkom avgusta pripremaju se leje na otvorenom polju. Leja se dezinfikuje, poubri,
dobro usitni i izravnja
- Za ovu proizvodnju kod nas se uglavnom koriste sorte belih ovojnih listova sa vrlo
krupnim glavicama i sa niskim procentom suve materije. Najpoznatije su sorte majski i
junski srebrnjak
- Setva se obavlja tokom avgusta meseca sa 8-10g semena/m2 . Potrebno je odravati
optimalnu vlanost zemljita, a pri jakom suncu mlade biljke treba seniti
- Sadnja luka se obavlja u prvoj dekadi oktobra u fazi 3-4 lista. Takva biljka e do zime
dobro da se ukoreni i spremna da ue u period niskih temperatura
- Na ovaj nain proizveden luk moe se plasirati kao mladi luk u vezicama. Kada dozri (maj
i jun) prodaje se konzumna glavica
- Dozrela lukovica se kratko moe uvati
- Zatiti mladog luka od bolesti i tetoina mora se posvetiti posebna panja
12

Proizvodnja mladog luka

PROIZVODNJA MLADOG LUKA NA OTVORENOM POLJU
- Proizvodnja mladog luka moe biti iz rasada, arpadika ili
sadnjom lukovica manjih od 3cm u preniku
- Najzastupljenija je proizvodnja iz arpadika
- Sadi se na dubinu 5-6cm od polovine oktobra do polovine
novembra kako bi se biljke ukorenile i razvile 3-4 lista do zime
- Preporuuje se gusta sadnja na 15-20x5cm
- U prolee se usev moe prihraniti sa manjom dozom azotnog
ubriva (npr. 50kg/ha KAN-a)
- upa se od kraja marta

- Berba je sukcesivna, biljke se upaju, skrauje im se koren, eventualno i

lie, peru se i pakuju u vezice, kako se obino i prodaju

Sorte crnog luka (Tabela 1 na strani 16)

Zalivanje sistemom kap po kap
1. LJUTE (preko 14% suve materije; visok
sadraj saharoze i eterinog ulja;
odlino se uvaju)
2. POLULJUTE (12-14% suve materije;
sadraj saharoze i glukoze je podjednak;
ima manje eterinog ulja u odnosu na
ljute sorte)
3. SLATKE, ARLAME ili LUK KABA (6-10%
suve materije i malo eterinog ulja)

Mere nege crnog luka

Valjanje

13

Pokorica

Primenjuje se posle setve, a pre nicanja

biljaka. Ovom merom se razbija pokorica i
uspostavlja bolji kontakt zemlje i semena
to doprinosi lakem i ujednaenijem
nicanju.

Okopavanje
Mera koja se vie primenjuje na manjim
povrinama. Njom se unitavaju korovi
i rastresa zemljite. Izvodi se na maloj
dubini.

PROIZVODNJA MLADOG LUKA U ZATIENOM PROSTORU

- Poto luk nema velike zahteve za toplotom moe se gajiti u
plastenicima bez grejanja samostalno ili kao meu usev u
salati, spanau i dr.
- Za sadnju se koristi krupan arpadik (2-3cm) koji se sukcesivno
na svakih 15-20 dana sadi od kraja oktobra do kraja februara
- Moe se uraditi i vrlo gusta sadnja (lukovica do lukovice) gde
se lukovice prekriju sa 2-3 cm rastresite zemlje

Meuredna kultivacija i prihranjivanje

Ukoliko razmak izmeu redova dozvoljava
obino se ova mera obavi dva puta u toku
vegetacije zajedno sa prihranjivanjem
azotnim ubrivima.

Pokorica je est razlog neujednaenog

klijanja i nicanja useva luka

Tabela 1 - Najzastupljenije sorte crnog luka na naim njivama

NAZIV SORTE (semenska kua)

OPIS SORTE

CENA

Loptasta lukovica, uti ovojni listovi, belo, sono

meso umerene ljutine. Dobro se uva.

1 / 20g

Lukovica je pogaasta, srednje krupna, boja

ovojnih listova svetlo ljubiasta do bakarna, a boja
sonih listova bela sa prugama ljubiaste nijanse,
ljutog ukusa, veoma vrsta.

1 / 20g

Lukovica je pogaasta, srednje krupna, bele boje,

slabe ljutine, Loe se uva, pa se koristi samo za
sveu potronju

1 / 20g

Okrugle lukovice, bakarno uta boja ljuske, belo

meso.Teina glavice 60-80g. Dobro se uva.

oko 1 / kg arpadika

HOLANDSKI UTI

Pljosnata lukovica sa uto-smeim ljuskama, bele

boje mesa. Teina glavice je 50-60g. Vrlo dobro
se uva.

oko 1 / kg arpadika

DAYTONA F1 (Bejo Zaden)

Okrugla lukovica, tamno smee ljuske, belog

mesa. Ima oko 12% suve materije. Dobro se uva.

117 / 250.000 sem.

Luk za zimsku proizvodnju. Ima lepe, okrugle

glavice sa tankom utom ovojnicom

121 / 250.000 sem.

Sorta crvene boje koja je namenjena za zimsko gajenje. Lukovice su tamno crvene, sjajne i
okrugle.

123 /250.000 sem.

VITEZ (VERTES) (ZKI)

Lukovica je okruglasta, braon boje i dobro je

zatvorena. Ima visok prinos. Zbog uniformnosti i
snano razvijene biljke dobro podnosi stres.

85 /250.000 sem.

KUN F1 (ZKI)

Srednje kasni hibrid. Tolerantan je prema bolestima. Lukovice su okrugle sa dobro zatvorenim
vratnim delom.Dobro se skladiti.

115 /250.000 sem.

JAZ F1 (ZKI)

Srednje kasni hibrid, dobro se skladiti. Lukovica

je uto braon boje, srednje veliine i vratni deo je
dobro zatvoren

115 /250.000 sem.

VIHAR F1 (Nunhems)

Rani hibrid, ujednaenih glavica, sa tankim

vratom. Zbog snanog korenovog sistema dobro
podnosi visoke temperature.

48 /100.000 sem.

CANDY F1 (Seminis)

Rani hibrid sa okruglim i vrlo krupnim lukovicama.

Koa je zlatne boje. Ima blag ukus, boja mesa je
bela. Preporuuje se za sveu upotrebu.

100 /250.000 sem.

MARS F1 (Seminis)

Srednje rani hibrid. Atraktivnog je izgleda zbog

crvene ljuske. Moe se dugo uvati u skladitu.

100 /250.000 sem.

Lukovice su okrugle i imaju svetlo braon boju.

Meso je kremasto i sono. Sazreva za oko 110
dana od nicanja. Dobro se uva.

100 /250.000 sem

ELODY F1 (Clause)

Luk srebrenjak. Dobre je otpornosti na iscvetavanje. Koristi se za berbu kao mladi luk i za glavicu.

100 /250.000 sem

STURON F1 (S&G)

Hibrid velike uniformnosti. Lukovice su blago

spljotene, uto braon boje.Ima visok sadraj suve
materije (preko 14%). Dugo se uva. Dobar je i za
proizvodnju mladog luka (puliranje)

69 /250.000 sem

Hibridna varijanta sorte Mundo. Mako-bronz tip

visokoujednaenih lukovica. Visok sadraj suve
materije omoguava dugo uvanje ovom hibridu
luka.

124 /250.000 sem

Rani hibrid, krupnih, okruglih lukovica visokog

kvaliteta. Ima veoma snaan korenov sistem.
Postie visoke prinose i dobro se skladiti.

140 /250.000 sem.

Rani hibrid. Ima dobru toleranciju na procvetavanje. Tamno braon-utih suvih listova, okruglih i
vrstih glavica, srednje veliine. Dobro se uva do
5 meseci.

120 /250.000 sem.

Kasni hibrid sa krupnom glavicom odlinog

kvaliteta. Dobro se uva.

140 /250.000 sem.

JASENIKI UTI (Sm. Palanka)

JASENIKI CRVENI (Sm. Palanka)

MAJSKI SREBRENJAK (Sm. Palanka)

KUPUSINSKI JABUAR (NS)

RADAR

(Bejo Zaden)

ELECTRIC (Bejo Zaden)

14

PRESTIGE F1 (Seminis)

MUNDIAL F1 (S&G)

BURGOS F1 (Nickerson-Zwaan)

ATOS F1 (Nickerson-Zwaan)

DA CAPO F1(Nickerson-Zwaan)

Navodnjavanje
To je mera nege bez koje se danas ne
moe zamisliti proizvodnja lukovica iz
semena. Luk iz arpadika startuje sa
rezervom hrane i vode u lukovici, pa
je manje podloan uticaju spoljanjih
faktora sredine.
Korenov sistem se kod crnog luka stvara
i regenerie tokom cele sezone gajenja
kako staro korenje odumire. Rast korena
je naroito aktivan u poetku vegetacije.
Odgovarajua vlaga zemljita je vana za
stalan rast korena i snabdevanje listova i
glavice potrebnim materijama.
15
U peridu formiranja lukovice (najvea lisna masa)
deficit vode se manifestuje na vrhovima listova koji
se sasuuju. Takve biljke treba to pre zaliti.

- Navodnjavanje se moe vriti oroavanjem, sistemom kap po kap

- Zalivne norme, kao i vreme zalivanja zavise od velikog broja faktora, pa ove probleme
u velikoj proizvodnji treba da ree strune i iskusne osobe
- Veoma je bitno da tokom prve tri nedelje vlanost zemljita bude adekvatna, naroito
u povrinskom sloju od 6 do 10cm
- Navodnjavanje e zavisiti od tipa zemljita, temperature, brzine vetra i kie
- Najvee potrebe luka za vodom su od faze 3-4 lista, pa do zavretka formiranja
glavice. Sa zrenjem lie luka poinje da gubi funkciju i pada. Sa navodnjavanjem
tada treba prekinuti, jer vea koliina vode moe dovesti do ovodnjenosti biljke,
to dovodi do masovnog razvoja bolesti i propadanja uskladitenog luka. Takoe se
olakava vaenje i podstie stvaranje zatitnih ovojnih ljuski lukovice
- U zavisnosti od koliine padavina i stanja useva potrebno je izvriti 5-12 zalivanja sa
zalivnom normom od oko 30 litara/m2
- Treba navodnjavati u veernjim ili nonim satima da biljka ne bi usled temperaturnih
kolebanja trpela prevelik stres

j
Vaenje crnog luka
Crni luk se vadi kada oko 50% biljaka
polegne, tanije kad omeka vrat
lanog stabla.
Vaenje moe biti runo (na manjim
povrinama), ili obino mainski,
adaptiranim vadilicama za krompir,
ili specijalnim vadilicama za luk.

16

Nakon vaenja treba ga ostaviti na

parceli u trakama nekoliko dana da
se prosui i da se zatvori vrat stabla
kako ne bi dolo do kvarenja luka.
isti se na njivi, gde se noem odseca
lano stablo najmanje 2cm iznad
lukovice. Tako pripremljena lukovica
e bolje zatvoriti vrat stabla.
Sakuplja se runo ili mainski.
Obino se pakuje u jae vree (dreher
pletivo) da zbog teine dakovi ne bi
pucali.
Oteene i bolesne lukovice ne treba
skladititi, jer e postati izvor bolesti
za ceo uskladiteni luk.

Pakovanje

Tradicionalno suenje i uvanje lukova u domainstvu

- Pleteni venci (domainstvo)

- Vree
- Kartonske, drvene i plastine gajbice

uvanje
Optimalni uslovi za uvanje:
- Temperatura 0oC
- Relativna vlanost vazduha od 65 do 70%
Kontrolisana atmosfera
U ovakvim skladitima se regulie sadraj
pre svega kiseonika (do 5%) i ugljen-dioksida
(10%). Na ovaj nain se pojedine sorte luka
na temperaturi od 4,5oC mogu uvati i vie od
jedne godine.
Prorastanje lukovica
Zbog loih uslova uvanja dolazi do ove pojave
koja se spreava primenom u polju regulatora
rasta kao npr:
- Fazor 80 WG, primenom najkasnije 30 dana
pred vaenje sa 3-4kg/ha ili
- Royal MH-30, primenom 15 dana pre
vaenja u dozi 12,5l/ha
ta utie na uspenost uvanja luka?
- Visoke temperature u vreme berbe koje utiu
da se vrat lukovice dobro zatvori i da se
ovojni listovi osue
- Sorte sa veim brojem ovojnih listia i viim
% suve materije se bolje uvaju
- Dobro odnegovan luk, pravilno ubren i
zatien od bolesti i tetoina se bolje uva
- Optimalna temperatura, relativna vlanost
vazduha i dobri higijenski uslovi u skladitu
omoguavaju kvalitetno i dugo uvanje

17

Bolesti i tetoine

Tabela 2 - Najee korieni preparati pri zatiti crnog luka

PROGRAM ZATITE LUKA
Setva semena
Razvojni stadijum

PREPARAT

Deluje na

Pre
setve

Posle
setve

Posle
nicanja

3-4
lista

1,5-2
l/ha

ILI

1,5-2
l/ha

Sadnja arpadika/rasada
6-8
listova

Vaenje
arpadika

Pre
sadnje

Pre
nicanja

Posle
nicanja

3-4
lista

1-1,5
l/ha

ILI

1-1,5
l/ha

4-6 l/ha

ILI

4-6
l/ha

6-8
listova

Vaenje
lukovica

Karenca

Plamenjaa luka Peronospora destructor

HERBICID
Goal, Savagol

Ronstar

42
Jednogodinje
travne i
irokolisne
korove

Stomp 330 E
Fusilade super

0,75-1 l/ha
+
0,75-1 l/ha

77
63

Jednogodinji
i viegodinji
travni korovi

49

Gar luka

OVP

5 l/ha

5 l/ha
1-2 l/ha
2-4 l/ha

1-2 l/ha
2-4 l/ha

FUNGICID
Tiram TMTD S 80

70 g/kg

Antrakol WP 70

14

2-2,5 kg/ha

2-2,5 kg/ha

Acrobat MZ

14

2 kg/ha

2 kg/ha

Blauvit

18

5-10
g/kg

21

0,3-0,5 %

0,3-0,5 %

21

1,6 kg/ha

1,6 kg/ha

Ridomil gold Z

28

2,5 kg/ha

2,5 kg/ha

Ridomil gold MZ

14

2,5 kg/ha

2,5 kg/ha

Ronilan DF

28

0,1 %

0,1 %

28

0,1 %

0,1 %

28

0,2 %

0,2 %

1 l/ha

Dakogal WP 75

Sumilex 50 WP
Ciram S 75
Quadris

Plamenjaa

Siva trule

Ra

INSEKTICID
Galition G-5
Volaton 500 EC

Zemljine
tetoine,
lukova muva

Hlorpirifos G 7,5

Diazinon
Actara 25 WG
Mospilan 20 SP

Lukova muva

Lukova muva
Lisne vai

Confidor 200 SL
Sistemin 40 EC,
Perfekthion

Lisne vai,
tripsi

70

40
kg/ha

40
kg/ha

42

80-100
kg/ha

80 -100
kg/ha

63

150200
g/ar

150-200
g/ar

70

0,25%

zalivanje

14

0,01-0,02 %

0,01-0,02
%

14

0,025 %

0,025 %

14

0,05 %

0,05 %

21

0,1 % ili 600 ml/ha

0,1 % ili 600

ml/ha

OVP karenca je obezbeena vremenom primene

Pri tretiranju lukova pesticidima obavezno koristiti okvaivae (Citowet, Trend 90, ...).
Nije dozvoljena primena nijednog pesticida u proizvodnji mladog luka !!!
Pre upotrebe pesticida obavezno proitati i slediti uputstvo o njegovoj primeni. Potovati karencu !!!

Najtetnije oboljenje luka u nas.Gljiva se

odrava u zaraenim lukovicama, viegodinjim
lukovima, divljim vrstama i u ostacima u
zemljitu.
SIMPTOMI BOLESTI
Simptomi sistemine infekcije nastaju na
biljkama koje se razvijaju iz zaraenih glavica.
Biljke su zakrljale, svetlozelenog lia,
savijaju se na dole i u vlanim uslovima imaju
sivoljubiast izgled usled razvoja spora gljive
na njima.
Lokalni simptomi poinju bledoutim ovalnim
ili izduenim pegama razliite veliine. Na
njima parazit sporulie u vlanim uslovima, pa
dobijaju sivoljubiastu boju. Oteena mesta
naseljavaju neke gljive, sekundarni paraziti, i
formiraju prevlaku crne boje. Patogen dospeva
u lukovice, one brzo trule i teko se uvaju.
MERE SUZBIJANJA
- Za setvu ili sadnju koristiti zdravo
seme ili arpadzik
- Plodored najmanje tri godine
- Izbor sunanih parcela izloenih
vetrovima
- Primena fungicida

19

Gar crnog luka Urocystis cepulae

Bela trule luka posledica je infekcije gljivom
Sclerotium cepivorum, dok ruiastu trule
korena i osnove lukovica crnog, belog
i praziluka izaziva gljiva Pyrenocheta
terrestris. Ove gljive se odravaju u zemljitu
i prenose sadnim materijalom. Zaraene
biljke zaostaju u porastu, venu i lako se
upaju.

Ovo je rasprostranjeno i tetno oboljenje lukova, ali se u nas

javlja samo u nekim podrujima
- Parazit prezimljava u zemljitu ak i do 15 godina
- Biljka je osetljiva na infekciju u kratkom periodu, od
klijanja do pojave prvog lista, a to je vreme od 2 do 3
nedelje. Posle toga biljka je otporna
SIMPTOMI BOLESTI
- Na kotiledonima nastaju lokalne ozlede tamne boje i
izduenog oblika
- Zaraene biljke su zakrljale, njihovo lie se uvija i
smeurava
- Na sonim liskama podzemnog i prizemnog dela stabla
obrazuje se mnotvo sitnih ispupenja crne boje
ispunjenih aavom masom spora gljive
20

Vlana trule se manifestuje potpunim

raspadanjem tkiva lukovice u vidu sluzave
kaaste mase, kao posledica infekcije
bakterijama roda Erwinia. Deava se na
polju ili u skladitu, praena neprijatnim
mirisom.

MERE SUZBIJANJA
- Viegodinji plodored
- Dezinfekcija zemljita i semena

Trule lukova

Siva trule

Siva trule prouzrokuje gljiva Botrytis allii, a

odrava se u zemljitu na biljnim ostacima.
Infekcija se deava krajem vegetacije, u
uslovima vlanog i prohladnog vremena.
Simptomi su u u vidu trulei vratnog dela
glavice.
Zelenu trule izaziva Penicillium spp. i prema
njoj je naroito osetljiv beli luk. Gljiva se
razvija ispod zatitne ljuske ena formirajui
zelenu micelijsku prevlaku. Deava se da se
proiri i u njegovu unutranjost.

Ruiasta trule

MERE ZATITE
- Najmanje petogodinji plodored i
dezinfekcija sadnog materijala
- Vlano i toplo vreme u doba vaenja
luka pogoduju razvoju ovih bolesti
- Suenje glavica posle vaenja i pravilno
skladistenje umanjuju mogunost
razvoja prouzrokovaa trulei
- Primenjivati fungicide pri pojavi prvih
simptoma sive trulei

Virus ute krljavosti crnog luka

Zelena trule

Bela trule

- Ovo je rasprostranjeno oboljenje crnog luka

i praziluka
- Virus se prenosi semenom i sadnim
materijalom. Na polju ga prenose lisne vai
- Proizvodnju arpadika i izvodnica za seme
organizovati daleko od proizvodnje glavica
- Pri jaoj pojavi unitavati lisne vai

21

(oydv)
Virus ute krljavosti crnog luka

Skoibube, gundelji, sovice

BIOLOGIJA TETOINE
- Polifagne tetoine velikog broja povrtarskih useva
- tetu ine larve koje se hrane podzemnim delovima
biljaka. Larve skoibuba su injaci, larve gundelja
nazivaju se grice, dok znaajne tete prave gusenice
podgrizajuih sovica

Lukove muve

Majski gundelj-imago

1. Minirajua lukova muva napada crni luk,

praziluk, a javlja se u drugoj polovini aprila
meseca ili tokom jeseni. Poslednjih godina
dominantna vrsta kod nas.

SIMPTOMI OTEENJA
- Gusenice se hrane korenom i drugim podzemnim delovima
biljke, najee mladim i sonim organima
- Gusenice podgrizajuih sovica oteuju ili potpuno
pregrizu prizemni deo stabla
- Mesta oteena ishranom ovoh tetoina su pogodna za
ulaz nekih parazita, a najee biljke venu i sue se

22

2. Muva crnog luka se javlja tokom maja

(vreme cvetanja vinje) i obino napada
crni luk, ree i druge vrste lukova. Druga
generacija se javlja u junu, ali nanosi znatno
manje tete.

MERE SUZBIJANJA
- Plodored
- Suzbijanje korova
- Primena granuliranih insekticida u redove ili poceloj
povrini

Momenat tretiranja protiv lukovih muva

se odreuje pomou utih lepljivih ploa
ili posuda. Za minirajuu muvu ploe se
postavljaju od 15. marta, a za muvu crnog
luka krajem aprila.

23

SAMO PRAVILNO SPROVEDENA INTEGRALNA ZATITA USEVA UINIE DA BUDETE

Tripsi
Oteenje od tripsa

U uslovima toplog vremena i niske relativne

vlanosti vazduha javljaju se tripsi. Za kratko
vreme mogu da uine da usev postane beo,
usled velikog broja oteenja na listovima. Ne
postoje dovoljno efikasni insekticidi koji mogu
da unite tripse koji se nalaze izmeu listova
luka. Meutim, ako vreme zahladni i zakii
luk se brzo oporavlja, bez nekog znaajnijeg
uticaja na prinos.

Dva vrste lukovih muva mogu ugroavati

proizvodnju lukova:

Oteenje od herbicida

ZADOVOLJNI PRINOSOM I

ZADOVOLJNI KVALITETOM

Tabela 3 - Kalkulacija trokova proizvodnje

Kultura:

CRNI LUK (Direktna setva semena)

Povrina:

1 ha
Troak operacije/primene

Operacija

Troak
1 operacije/
primene

Broj operacija

Troak inputa
UKUPNO

Cena inputa

Koliina
(kg/L)

UKUPNO

UKUPNO
TROAK
PRIMENE +
INPUTI

Ukupno
utroeno dana
neplaenog
rada

PRIPREMA ZEMLJITA

OPERACIJA

UKUPNI TROKOVI

Priprema zemljita

UKUPAN BROJ RADNIH DANA

7,750

Setva

48,500

Oranje

4,000

4,000

4,000

ubrenje

15,120

Tanjiranje

1,200

1,200

1,200

Mere nege

10,800

Setvospremanje

1,200

1,200

1,200

Hemijska zatita od korova

10,010

Valjanje

1,000

1,000

1,000

Hemijska zatita od bolesti i tetoina

6,750

7,740

Berba/etva

8,000

33,780

45,500

48,500

UKUPNO SETVA

48,500

140,360

34

12,800

UKUPNO PRIPREMA ZEMLJISTA

SETVA
Setva

Prodaja
3,000

3,000

9,100

UKUPAN TROAK

UBRENJE
NPK

200

200

KAN

200

Foliarno
ubrivo

200

UREA

24

VREDNOST DNEVNICE

600

18

700

12,600
0

200

14

100

1,400

1,600

400

80

320

720

15,120

10,800

UKUPAN PRIHOD (Bez zaraunatog rada)

219,640

10,800

UKUPAN PRIHOD (sa zaraunatim radom)

199,540

UKUPNO UBRENJE

VREDNOST NEPLAENOG RADA

OEKIVANI PRINOS (kg)

20,100

OEKIVANA CENA (din)

45,000

25

UKUPNO
360,000

MERE NEGE
Trokovi
navodnjavanja

1,350

10,800

0
UKUPNO TROKOVI MERE NEGE

TROKOVI HEMIJSKE ZATITE OD KOROVA

Goal

200

400

1,600

960

1,360

Starane

200

400

1,650

1,650

2,050

Lontrel 300

200

200

6,000

0,5

3,000

3,200

Pantera

200

400

1,500

3,000

UKUPNI TROKOVI HEMIJSKE ZATITE OD KOROVA

3,400
10,010

TROKOVI HEMIJSKE ZATITE OD BOLESTI I TETOINA

Sampion

200

200

650

1,950

2,150

Ridomil gold
mz

200

200

800

2,5

2,000

2,200

Actara

200

400

500

2,000

2,400

6,750

8,000

8,000

UKUPNI TROKOVI HEMIJSKE ZATITE OD BOLESTI I TETOINA

TROKOVI BERBE/ETVE
Mainsko
vaenje

8,000

8,000

0
UKUPNO BERBA/ETVA

TROKOVI PRODAJE
Pakovanje

600

10

6,000

2,200 kom.

15,400

21,400

Transport

6,000

12,000

10

38

380

12,380

33,780

UKUPNI TROKOVI PRODAJE

U kalkulaciju trokova nisu uneti trokovi zemljita, kapitala i osiguranja useva.

Gospoinci 20. avgust 2003. godine