Veoma bitno delo, pre svega za napredak u politikom smislu ljudi, jer nam

ova knjiga prua uvod o tome kako se na ljude pre svega primenjuje
hijerarhija i kako tu hijerarhiju sprovoditi i ouvati. Ovakav pogled mora biti
primenjen sa najvieg stepena hijerarhije, tj. iz ugla vladaoca, naime, on
mora imati uvid kako na stanje u dravi gleda svaka klasa i da razume te
take gledita. Kada ima oseaj za to i kada je vladar drave zapravo
mudar, toliko da shvata poglede svake klase, onda mu znatno vie ide od
ruke da ne bude omraen od strane naroda. Ono to je veoma bitno u vezi
ove knjige, jeste zapravo ta informacija, da veina stvari o kojoj Makijaveli
pie, i dan danas toje i prate se od strane naih, pa i stranih funkcionera
drava. Na alost, mnogo je vie pobeglo u negativu stranu, pogreno
shvaeno tumaenje, koje pre svega kako danas smatraju, mora imati
linu dobit, umeto dobit drave. Etika naela polako nestaju da bi nakon
600 godina u potpunosti iezla, i bila zamenjena linom dobiti pojedinca.
toga smatram da je pre svega bitno, ako ne i nuno da ovakvo delo
dobije analizu u duhu naeg vremena.
Sam process vladavine u dravi, mnogo je laki nasledstvom nego tek
porobljenom zemljom, ukoliko je ta zemlja tek porobljena, ona se nalazi u
problemima vezanim za zakone koje je imala ta drava pre dolaska novog
vladara. Drugi i bitniji problem jesu ljudi, i kako da se zadobije njihovo
poverenje. Zadovoljiti narod jeste najtea stvar, da bi se to ostvarilo
vladalac mora imati umerenost. Vladar ima mo, i veliku verovatnou
ouvanja svoje pozicije. Naime Makijaveli smatra da ljude treba tretirati na
lo nain, pre svega da bi se plaili vladara i da bi imali potovanja prema
njemu, on mora posedovati okrutnost i strahopotovanje, iako treba da se
uzme u obzir granica tog straha i takvog ponasanja da ne bude omraen
od strane naroda. Moemo da kaemo da vladar ima obaveze kada osvoji
dravu, koje mora ispuniti da bi to due opstao na vlasti. Pre svega treba
da ubije ostatak loze prethodnog vladara, da bude svestan da ne sme da
menja zakone i da ne poveava namet graanima. Ovo tree je moda i
najbitnije, jer ljudi sami po sebi kreu da se bune tek kad na svojoj koi
osete zlo. Turin, koji je osvojio Grku moze da nam poslui kao okrutan
primer

tiranina

koji

je

zbog

okrutnosti

uspeo

odrati

vlast

najnepogodnijim sluajevima, naroito u zemljama u kojima se nije priao

njegov jezik. Makijaveli se zalagao za politiku pridobijanja ljudi ili ubijanje
ljudi. Zato sve ljude treba vreati pre svega. To se moe desiti u dva
naina: slabije vreanje prema kojem su ljudi osvetoljubivi, i potpuno
vreanje podanika i graanina, gde se nakon toga oni osecaju jadno i
nemocno za bilo kakav vid osvete.Ukoliko narod nije zadovoljan oni su u
mogucnosti da dovedu I stranca, tj. pojedinci su skloni tome ne bi li
zadovoljili narod, jer su oni ubeeni da ine dobro delo, i da je vladar taj
koji je zapravo lo. Za Makijavelija, Rimljani su primer na koji treba da se
ugledaju ostali vladari, zato to su bili otri I sve tehnike voenja drzavom
su sprovodili kako treba, nikad nisu mocnim ljudima davali vie moi, uvek
su bili hrabri, tanije toliko hrabri, da nijedan rat nisu hteli izbei , samim
tim oni su uradili prevenciju od pada vladavine u pojedinjenim oblastima.
Kako kae narodna poslovica: Bolje spreiti nego leiti. Ja lino, smatram
njihovu imperiju kranje bahatom I krvolonom, iako takvi, oni su trebali
itoriji ostaviti drugaiji pogled, pogled kakav nije trebalo da se ponovi, a
kamoli da se na njih gleda kao ugledna mona imperija. Rimljani su
verovali da se rat ne moe odloiti, a ako se to uradi odlae se u
neprijateljevu prednost. Sa druge strane imamo primer za sve obaveze
koje kako smo rekli vladar mora ispuniti, nisu ispunjene i koje poticu od
Luja kralja Francuske. On je dao monima jos vise moi, sam doveo
stranca u zemlju i njima uklonio monog neprijatelja. Ono to je zapravo
on uradio, moze se rei da je kranje nepromiljeno. Iako Makijaveli zajedno
sa Kardinalom dolazi do recenice: da onaj ko pomogne drugome da
postane moan, sam pada1. Razlog istine u toj recenici potie od samog
pojma moi, i nacin na koji je ta mo stecena. Ako je davao moc ljudima na
lukav nain, onda je morao razmiljati da ce na lukavstvu i da ostane, tj.
da ce njegov prijatelj videti lukavstvo na delu i eventualno sam uraditi ito.
Sama mo po sebi jeste neto za im se u itoriji ljudske vrste uvek jurilo,
mada samo po sebi ne predstavlja nita vie do umiljenosti superiornosti
nad drugim ljudima.

1 Makijaveli Vladalac 33 strana

Ovde imamo mnogo izuzetnih primera u itoriji i naine na koji su oni

uspeli da sauvaju zemlju, Aleksandar na primer je uspeo da je sauva,
tako to je svojim potinjenima davao zemlju na upravu, da budu vladari,
ali ne sopstveni vladari, ve vladari koji su vie kao glasnici, i prenose
njegovu naredbu. Bitno je rei da narod ne sme zavoleti glasnike ve sam
vrh, a da bi to opstalo po mom miljenju ukoliko doe smena vladara u
pojedinjenim zemljama, ne bi trebalo da bira bivi vladar naslednika, ve
Aleksandar lino, tako bi pokazao divljenje prolom i divljenje dolasku
novog. Pa bi i taj nov bio nista manje do obinog glasnika glavnog vladara
nad vladarima.
Makijaveli je dosta govorio o nainu voenja vojske, kako se braniti i kako
pametno napadati. On je to se ovoga i drugih stvari tie, sam rekao da
ljudi treba da se ugledaju na prethodne mudre vladare i da gledaju
pozitivne strane svih i da ih oponaaju, ali takoe da gledaju negativnu i
da to ne rade. Klasian princip za koji moemo rei i sami: istorija je majka
ivota. Razlog zato sam u samom startu napisao da treba da gledamo u
duhu naseg vremena jeste ba iz ovog razloga, zato to srljamo u
budunost kroz sadanjost ponavljajui prolost, oekujuci drugaije
rezultate, a alosna istina je, da se mi i nismo mnogo pomerili iz mranog
doba. Za Makijavelija najvei poduhvat u vladavini jesu pravljenje novih
zakona. Neto najopasnije i najhrabrije to vladar moze uraditi. Naravno,
problem se ne sastoji samo od faktora kako e zakoni glasiti, ve i od
spoljanjih faktora ljudi, nain na koji ga prihvataju i elja. elja iz razloga
jer e se prvi pobuniti ljudi kojima zapravo stari zakoni odgovaraju, dok od
ostalih, vladar nee dobiti preveliku podrku jer se ljudi plae promena i
novih stvari. Naime mora se paziti tokom pravljenja novih zakona na
slobodu graana, odatle potiu najvee pobune. Zato danas imamo primer
svetske demokratije u kojoj niko nema uticaj na promene a svi se pitaju.
Moemo takoe videti, kada drave donose nove rigorozne zakone da pre
nego to postave zakone naprave napad na psihu graana, ne bi li ih
pripremili, a pod tim i videli reakciju, i naravno nakon toga postavili ili
ublaili te nove zakone.Ali nakon svega, slaem se da su menjanje
pojedinjenih zakona pametna stvar, jer vladalac mora postaviti nove
temelje u novoj dravi.

to se samog osvajanja zemlje tie, moemo rei da ouvanje vladavine

zavisi od toga na koji je nain zemlja steena. Ukoliko je steena sreom,
bie samo potrebno vreme ili trenutak kada srea prestane da vodi glavnu
ulogu, i tada vlada pada. Takoe moe biti osvojena i tuim orujem ali
tada se mora paziti da se to oruje ne okrene lako protiv vas. U veini
sluajeva ovako se zavravalo, mada je kroz istoriju bilo vladara koji su
ispali mudri i uz pomoc tue pomoci i srece. Kao na primer Vojvoda
Valentino, koji je imao ogromnu mo uz pomo sree i tue vojske, iako
svoj plan nije sproveo do samog kraja u delo zbog smrtne bolesti, moemo
rei da je bio mudar tako to je svoje neprijatelje uspeo da porazi izuzetno
vetim planiranjem buduih dogaa. Nikolo je pored zakona za dobru
dravu smatrao da mora imati I dobru vojsku. to se same vojske tie, ona
moe biti sainjena od najamnikih, sopstvenih, pomonih I meovitih
vojnika. U najgorem sluaju se pribegava najamnikoj vojsci, jer su oni pre
svega kukavice koje su tu zbog novca. Najhrabriji su kada se ne ratuje, a
kada rat pone, svi se razbee. Zbog takvih razloga vojska je potrebna da
bude sopstvena, pre svega da se oseti konekcija izmeu samih vojnika, da
se oseti jedinstvo koje ih spaja i koje ih gura. Mi u dananjici moemo da
budemo svedoci nacionalizma i patriotizma, iz kojeg vidimo da je ljude
lako izmanipulisati i pretvoriti ih u vojnike. To je jedan od razloga gde ljudi
zapravo imaju osecaj da su zajedno u tome, izuzetno udno ali veoma
efektivna empatija koja se razvija u duama svakog pojedinanog vojnika.
Pomona vojska je sve ali ne korisna. To je vojska koju vladar trai od
drugih monih ljudi da mu pomogne u ratovanju. Ishod sa pomonom
vojskom je katastrofalan. Ukoliko vladar sa pomonom vojskom izgubi
bitku on propada, a ukoliko dobije bitku, postaje njihov zarobljenik.
Meovita vojska je bolja od pomone i najamnike, ali nije bolja od
sopstvene vojske vladara. Vladar je duzan da postuje svoju vojsku, ukoliko
hoe da vojska bude zadovoljna, mora ratovati, ali opet sa druge strane
ima i narod koji ne voli ratovati previse. Mudar vladar mora uspesno da
napravi balans, da oslabi mocne komsije a pomogne slabijim da ojacaju,
takoe on mora uspostavi balans izmeu sopstvenog naroda i vojske, a taj
posao nije nimalo lako izvriti. Neki primeri u naoj istoriji su bili izuzetni.

Moram da se vratim na nae vreme tj. na vreme Hitlera i njegove vojske.

Hitler je za vreme drugog svetskog rata radio stvari koje su prevazile
granicu normale, a opet je imao glas svog naroda i volju svoje vojske na
svojoj strani. Poenta jeste zapravo ovde da je Makijaveli bio u pravu kada
je rekao da je to vetina voenja drave, na alost i u praksi se pokazalo
kao surova istina, a ovo je samo jedan od tih primera. Vladar uvek mora
praktikovati ratnu vebu, a to se veba na dva naina, umno i fiziki. Umno
jeste itanje istorije i uenje greaka iz prolosti, i imamo fiziku vebu a to
su poznavanje reljefa teritorije koja se brani ili napada, vetina lova,
navikavanje tela na promenu fizicke temperature i drugo.
to se samog vladara tie, jedna od najbitnijih stvari jeste da bude
promiljen i da ne bude naivan. Da se postavi tako da ga narod voli i da ga
se narod plai. Ukoliko je to mogue, ukoliko nije, onda je bolje da se samo
plai, nego da ga samo voli. Glavni razlog toga je Makivelijev stav prema
ljudima. On smatra da kada ljudima ispunjava materijalne stvari da e te
voleti, barem dok nisi u nevolji, kada bude u nevolji, nee biti tu za tebe
jer je samo prijateljstvo loe poelo tj. poelo je materijalnih stvari, a pravi
odnosi se zasluuju potovanjem i plemenitou. Iz te take jasno nam je
zato on zastupa strah, kada ve mora da bira jedno. Takoe za sve to
vreme, ne sme narod da ga omrzi. U dananje vreme, politicari se uspeli
da dou pre same percepcije o ljubavi i strahu, danas je ovek digao ruke i
prepustio vlast i deo svoje moi ljudima u politici(drutveni zakom). Svesni
kakva je politika u svetu nita ne preduzimaju, i ja mislim da je to zbog
psihickog nivoa graana. Danas je narod zaokupljen sopstvenim stvarima,
dok je ranije bila duznost graana(duznost je i danas, ali tada se ta
duznost potovala) da zna zakone. Moemo da vidimo da ljudi u
Makijevelijevom dobu su imali veu svest o zakonima, iako tada nije
vladala demokratija, vladar se plaio naroda. Danas je to sve izokrenuto, a
glavni razlog jeste demokratija i njena sloboda.On daje savet vladarima da
nece biti omren ako sugraanima ne oduzima zemlju, ene i ako im ne
poveava namete. Naivnost je najnepoeljnija, naime ponekad je dobro biti
zao. Ma koliko ovo zvucalo kontradiktorno, Makijaveli nije hteo da zvuci
kao idealista, ve je bio realan u tom trenutku na svet koji se nalazio oko
njega, tako da on ovde samo javno iznosi injenice koje se rade mnogo

godina i pre i posle njega. Naime, vladar mora biti svestan svojih vrlina i
mana, nekad e mu mana spasiti zivot nekad vrlina,a nekad ba suprotno
tj. nekad e mu i mana i vrlina unititi ivot. Zato veti vladari moraju da
raspolau svojim manama i vrlinama na pravi nain, a to zahteva
promiljanje. Jedna od osobina mogu biti dareljivost i tvrdiluk. I mana i
vrlina mogu biti dobre, samo ukoliko postoje granice, ako ne postoje
granice, vladar nee opstati dugo. Pametan vladar e da bude dareljiv
kada daje tue stvari, tako e mu i ugled rasti, ali kada daje svoje dobija
grdne kritike o grabljivosti(jer ukoliko daje, eventualno e isprazniti
dravnu kasu, a da bi je napunio mora da povea namet), od kojih ljudi
umeju da zamrze, naime moemo da vidimo od samog starta jos kako
kree, a to je da ovek, koji eli biti vladar ne poinje potpomagati
siromanu klasu ve potpomaze bogatu, da bi tek nakon to postane
vladar potpomogao siromanu. Tako da sama dareljivost lei u iskustvu
trenutka. Ukoliko vladar dobije titulu tvrdice, ljudi ga nece podnositi, ali ga
nece ni omrznuti.
Za vladare postoji dva naina borbe: silom i zakonima. Zakoni su za ljude,
a sila je za ivotinje. Da bi vladalac bio dobar, potrebno je da spoznaje oba
naina, stim to sila moze da se iskaze u vise naina. Mora znati kad da
bude krvoloan kao lav i lukav kao lisica. Prvenstveno, ovo Makijaveli
koristi kao lekciju vladarima kada treba da podre sopstvenu rec a kada
ne. asno je biti ovek od rei, ali nekad je pametnije i sopstvenu re
pregaziti. Mada je prvenstveno da vladalac dobija ratove i glas naroda.
Kada to ima re moe biti i pregazena, nece biti velikih problema. Mozemo
rei da on ovde u nekom smislu opravdava licemerje, ako to licemerje ne
primeti veina.
Kao to smo ranije rekli, najopasnije po vladara jeste zapravo mrnja od
strane naroda. Da bi to izbegao, vladalac mora da nae nain da uspostavi
pravilno sprovoenje zakona. Stoga su ljudi izmislili skuptinu, da loi
zakoni za narod i bogatae idu preko njih, ne bi li krivili kralja. Dok dobre
vesti i zakone u talasima i polako dodeljuje kralj, ne bi li to due sjajila
dobrota samog kralja. Moemo rei da se na slian nain ovo i dan danas
primenjuje, samo umesto zatienog kralja imamo zaticene profitere koji
imaju veliku ulogu u pojedinjenim dravama. Imamo primere koji su

zapravo ljudi od asti i koje je narod mnogo voleo. Marko filozof je zbog
potovanja pravde i senata ceto iao u sudnicu i drzao govore govoreci:
"moramo nastojati kaznama ne uguiti iskre dobra, koje se eto sakrivaju
na dnu kriveva srca"2
Vladalac mora biti odluan i po delima, vii od ostalih. Pa ak i kada bira
prijatelje i neprijatelje. Kada dve susedne zemlje ratuju, dunost vladara
jeste da pomogne jednoj strani, jer je nemeanje kasnije robovanje.
Najbitnije izjasniti se pored koga ete se boriti. Neprijatelj, kako kae
Makijaveli e uvek od vas traiti da ostanete po strani, ukoliko oni
izvojevaju pobedu, vi ste sledei na meti i sami necete imati anse, tako
da je to prvi znak da pomognete drugoj monoj sili.
to se tice najpoznatije reenice koju pripisuju Makijaveliju: Cilj opravdava
sredstvo nije zapravo tako, ve je: Smatram da joj je cilj dobar (ukoliko
ikad smemo zlo shvatiti dobrim) ako je izvrena samo jednom, da bi se
sauvala vlast, i vie se ne ponavlja, ve se pretvara u dela iz kojih mogu
da izvuku najveu korist podanici3. to uopste ne prikazuje loa dela na
nain kao da su uvek opravdana ve jedno loe za korist dobrog, moe biti
opravdano. U realnosti to moze biti pod velikim pitanjem, mada se sam
Makijaveli poziva na svrhu zlog dela vladara. Kao to on kaze, cilj je bitan,
ali da bi ste imali plemenit cilj onda se mora uraditi i plemenito tj. nuno
zlo. Moje lino gledanje na ovo jeste da u idealnom svetu ovo nikad ne bi
trebalo da se koristi, a u realnom da se izbegava, mogue je i u realnom
ovo izbei ali svet danas po kakvom sistemu funkcionie bi vas spustio na
najniu lestvicu drutva, to je sa jedne strane negativno, sa druge je
pozitivno, na kraju krajeva, biti ovek je moda najvea stvar koju ljudi
mogu postii u ovom ivotu. Na kraju glavno pitanje ostaje, koliko sudbina
ima udela u svemu ovome? Po mom misljenju svako je tvorac sopstvene
sudbine, iako Makijaveli zbog verskog odnosa pria u svom delu, da
sudbina ima ogroman uticaj ali da se da ukrotiti. Interesantno je videti
kako je opstalo ovo delo i kako je se koristilo u daljoj budunosti, moda od
jednih kljunih pitanja je, da li smo zaista napredovali od tog vremena u
2 http://www.nova-akropola.hr/Clanci/Razno/Detail.aspx?Sifra=401
3 Makijaveli Vladalac 83 strana

politickom smislu? jer i danas imamo ratove, ubijanja, nepotovanje

kultura, robovanje dece irom sveta. Ja mislim da ovek nije napredovao,
samo svet van njega, iako jeste on uzrok tok napredovanja, on sam na
alost ne ide mnogo napred iz godine u godinu, osim sto se jedino
napreduje i poveava broj zakona. Na samom kraju voleo bih da citiram
Platona, koji kae:
Dobrim ljudima ne trebaju zakoni da im kae kako da se ponaaju
odgovorno, a zli ljudi e nai nain da zaobiu zakone