Zadovoljstvo

Aleksandar Loven: ZADOVOLJSTVO
kreativni pristup ivotu
Izdava: "BATA", Beograd, Bistrika 28

Za izdavaa: Miodrag Dramianin i Gradimir Stojakovi
Naslov originala:
Ale.\ander Lowcn, M.D.
PLEASURE A Creative Approach to Life
za Jugoslaviju: "BATA1
Slog & prelom: LASERIX

tampa: "BAKAR", Bor
Tira: 3.000 primeraka
YU ISBN 86-7685-020-8
Aleksandar Loven
ZADOVOLJSTVO
KREATIVNI PRISTUP IVOTU
PREVOD: DIVNA PERIC-TODOROVIC MIRJANALUKOVI
"BATA"
BEOGRAD
1991.
Ostale knjige A leksandra Lovena objaviemo sukcesivno u istoj biblioteci

The Language of the Body
Love and Orgasm
The Betraval of the Body
Fear of Life
Depression and the Body
The way to vibrant health
Narcissism: Denia! of the True Self
Love, Sex and Your Heart
The Spirituality of the Body
Mome sinu Fredu i Rikiju, Jo-jou, Emiru i Feji,

koji znaju kako da uivaju u ivotu
PREDGOVOR
Al pravu decu boju neka krepi obilja ivog ovaj prizor lepii to nastaje, to veno tka i buja, nek
obujmi vas ljubavlju beskrajnom, pojavi koja nestalno leluja vrst oblik dajte svojom milju trajnom.
citat iz Fausta1
Nije u domenu ovekovih moi da upravjja-zadovoljstvom ili da ga kontrolie. Po Geteovom
miljenju to je dar Boiji onima koji su se identifikovali sa ivotom radujui se njegovojTepoti i
divoti. Za uzvrat ivot ih je obdario ljubavlju i milou. Ali Bog ih upozorava, svoje neposrnule sinove
i prave vernike: Mada je zadovoljstvo efemerno i nesupstancijalno, imajte ga stalno na umu, jer ono
sadri smisao ivota.
Meutim, za mnoge ljude je zadovoljstvo re koja izaziva pome-ana oseanja. S jedne strane,
zadovoljstvo je u naem umu povezano sa idejom neeg "dobrog". Prijatne senzacije se doivljavaju
kao dobre, hrana koja nam prija ima dobar ukus, a za knjigu koja jeprijatna za itanje kaemo da je
dobra knjiga. Ipak, mnogi ljudi bi ivot posveen zadovoljstvu smatrali promaenim. Naa pozitivna
reakcija na tu re je ograena sumnjom. Plaimo se da zadovoljstvo moe odvesti oveka na opasan
put, uiniti da zaboravi svoje obaveze i zaduenja i ak da korumpira njegov duh ukoliko ga ne
kontrolie. Za neke ljude ta re ima lascivno znaenje. Zadovoljstvo, posebno tele1 Johann Wolfgang von Goethe, Faust, prev. na engleski Bertram Jessup, New York, The Philosophical Librarv, 1958, str. 23. Na srprsko
hrvatskom Johan Volfgang Gete, Faust, prevod Branimir ivojinovi, Beograd, Prosveta 1989, str. 43.
PREDGOVOR
sno, oduvek je smatrano glavnim iskuenjem avola. Kalvinisti mi veinu zadovoljstava smatrali
grenim.
Svaka osoba u naoj kulturi ima neke rezerve u vezi sa zadovoljstvom. Moderna kultura je vie
ego orijentisana negotelo orijentisana, sa rezultatom daje mo postala primarna vrednost, dok je
zadovoljstvo svedeno na drugorazrednu poziciju. Ambicija modernog oveka je da vlada svetom i
komanduje selfom. Istovremeno, on nikada nije osloboen straha da to ne moe postii, ni sumnje da
bi uopte bilo dobro kada bi se to postiglo. Meutim, postoje zadovoljstvo podravajua i kreativna
snaga u linosti, ona se nada (ili ima iluziju) da e postizanje tih ciljeva omoguiti zadovoljavajui
ivot. Tako je ovek gonjen od svoga ega da postie ciljeve koji obeavaju zadovoljstvo, ali zahtevaju
negiranje zadovoljstva. Situacija modernog oveka je slina Fausto-voj, koji je prodao svoju duu
Mefistu za obeanje da ne moe biti iskupljen. Mada je obeanje zadovoljstva iskuenje avola, nije u
avolovoj moi da prui zadovoljstvo.
Faustova pria nije manje vana danas nego u Geteovo vreme. Kao to Bertram Desap 2 istie u
predgovoru svoga prevoda Fausta, "Izmeu magije esnaestog veka i nauke dvadesetog, nema prekida
u aspiracijama i namerama da se dominira ivotom i da se ivot kontrolie. Ako nita drugo, njegov
znaaj je znatno povean sa opadanjem moralnog autoriteta svemonog Boga." Elias Kaneti kae:
"ovek je ukrao svog Boga."3 Stekao je mo da osudi i uniti, mo koja je prethodno bila u nadletvu
kanjavajueg boanstva. Sa prividno neogranienom moi i bez sputavajue snage, ta e oveka
spreiti da sebe uniti?
Moramo shvatiti da smo svi kao Dr. Faust, spremni da prihvatimo iskuenje avola. avo je u
svakome od nas u formi ega koji nudi zadovoljenje elja pod uslovom da postanemo pokorni njegovoj
tenji za dominacijom. Egova dominacija linou je avolska perverzija oveje prirode. Ego nikada
nije trebalo da bude gospodar tela, ve njegov odan i posluan sluga. Telo nasuprot egu, eli
zadovoljstvo a ne mo. Telesno zadovoljstvo je izvor iz koga proistiu sva dobra oseanja i dobro
miljenje. Ako j"e tglesno zadovoljstvo oveka razoreno, on postaje ljuta, frustrirans i mrzovoljna
osoba. Njeno miljenje
2.
3.
Ibid.. str. 7.
Elias Canncti, Crow<ls and Power. New York. The Viking Press, 1963, str. 468.
PREDGOVOR
postaje iskrivljeno, dok je kreativni potencijal izgubljen. Ona razvija stav destrukcije prema sebi.
Zadovoljstvo je kreativna snaga u ivotu. To je jedina sila, dovoljno jaka da se suprotstavi
potencijalnoj destruktivnoj moi. Mnogi ljudi veruju da ta uloga pripada i ljubavi. Ali, ako je ljubav
vie od reci, mora se bazirati na doivljaju zadovoljstva. U ovoj knjizi pokazau kako doivljavanje
zadovoljstva ili bola odreuje nae emocije, miljenje i ponaanje. Diskutovau psihologiju i biologiju
zadovoljstva i ispitati njene korene u telu, prirodi i univerzumu. Tada emo razumeti daje zadovoljstvo
klju kreativnog ivota.
l. PSIHOLOGIJA ZADOVOLJSTVA
Moralnost zabave
Obinom posmatrau moe izgledati da je Amerika zemlja zadovoljstva. Izgleda kao da se njeni
ljudi trude da se dobro provedu. Oni mnogo slobodnog vremena i novca provode u traenju
zadovoljstva. Reklame to odraavaju i koriste. Skoro svaki proizvod ili usluga prodaje se uz obeanje
da e rutinu ivljenja transformisati u zabavu. Novi deterdent ini pranje sudova zabavom, nova
preraena hrana omoguava da se obroci lako pripremaju, a nova kola treba vonju po optereenim
autoputevima da uine zabavnom. Ako ti proizvodi nae tehnologije ne obezbede obeano
zadovoljstvo, ovek je podstican da pobegne na neko udaljeno arobno mesto gde se svako zabavlja.
Prirodno, namee se pitanje da li Amerikanci zbilja uivaju u svom ivotu. Najozbiljniji
posmatrai tekueg stanja veruju daje odgovor ne. Oni misle da opsesija zabavom odaje odsustvo
zadovoljstva.1 Norman M. Lobenz je objavio 1960 g. studiju o amerikoj tenji za zabavom, pod
naslovom Da lije iko srean? Lobenz nije naao srene ljude i u svom zakljuku se pita da li ovek
moe dostii sreu. Naao je meutim, da ono to se nalazi pod maskom veselosti krije u sebi
poveanu nesposobnost za pravim zadovoljstvom. " 2 Primetio je novu moralnost zabave koju ovako
opisuje: Danas je vano zabavljati se, ili
1.
Lewis
Mumfordova
opaska
zivnom
radu."
Norman
M.
Companv, 1960, str. 75.
2.
Ibid., str. 19.
"Kompulzivna
Lobsenz,
Da
igra
je
jedina
prihvatljiva
ti
je
iko
srean?
Garden
alternativa
kompulCity
Doubledav
&
11
PSIHOLOGIJA ZADOVOLJSTVA
odavati utisak osobe koja se zabavlja ili misliti da se zabavlja ili se u krajnjoj liniji pretvarati da se
zabavlja... ovek kome nije zabavno je sumnjiv." 3
On je osumnjien da je jeretik ili izdajnik novog moralnog koda. Ako pokua da bude jedan od
onih koji se vesele, ali u tome ne uspe, drugi e ga aliti. Jadni Joe. Ali, ukoliko itavo zbivanje
smatra tupavim i dosadnim, bolje mu je da nade uljudno izvinjenje i napusti grupu. On se ne usuuje
da pokae samoobmanu a njegovo trezveno i kritiko prisustvo moe imati upravo taj efekat. On
shvata da nema prava da razbija iluzije i prekine igre koje ljudi u ime zabave igraju. Ako je neko deo
gomile po svom izboru ili pozivu, ne moe napadati njene vrednosti.
Moralnost zabave predstavlja pokuaj da se zarobi zadovoljstvo detinjstva kroz pretvaranje.
Deija igra, posebno ona kojom se imitiraju aktivnosti odraslih, sadri stav "hajde da se pretvaramo".
Pretvaranje se moe sastojati u tome da su kolaii od blata prava torta i da je Doni lekar. To
pretvaranje je neophodno zbog toga to omoguava detetu da se potpuno preda celim srcem aktivnosti
igre. Odrasli koji se pridrue igri moraju takode prihvatiti situaciju pretvaranja kao realnu; ako to ne
uine ispadaju iz igre. Deca se bez pretvaranja ne mogu ozbiljno prepustiti svojim aktivnostima, a bez
takvog preputanja nema zadovoljstva.
Odrasli koji se pretvara da uiva obre taj proces. Okree se ozbiljnim aktivnostima kao to su
alkoholisanje i seks sa stavom da to ini zbog zabave. Nastoji da ozbiljne stvari u ivotu pretvori u
zabavu, a to su zaraivanje za ivot i podizanje dece. Naravno, u tome ne uspeva. Pre svega to su
aktivnosti koje nose veliku odgovornost; a na drugom mestu, ozbiljan pristup stvarima, biva na taj
nain izbegnut, stoje odlika deije igre. Moralnost zabave izgleda napravljena tako da sprei
posveenost. Ako je radi zabave, ovek se ne mora tome posvetiti.
Jedna od glavnih premisa ove studije jeste da je osnovni uslov zadovoljstva totalno predavanje
onome to ovek radi. Delimino predavanje predstavlja oveka podeljenog i u konfliktu. Deca imaju
sposobnost da se potpuno predaju svojoj igri. Kada dete kae da mu je igra bila zabavna, ne znai da
mu je bila smena.4 Ono to misli kroz
3.
4.
12
Ibid., sir. 15.

igra rei fun i funnv. prim. prcv.
kobajagi situaciju u igri u koju ulazi punog srca, iz koje izvlai veliki deo zadovoljstva kroz
izraavanje sebe.
Opte je poznato da deca u igri izraavaju kreativne impulse koji postoje u ljudskoj linosti. esto
je u tim aktivnostima sadran visok stepen imaginacije. Lakoa sa kojom dete moe da se pretvara
pokazuje da je njegov svet unutranji, koji sadri bogatstvo oseanja na koja se moe osloniti. Zbog
toga stoje relativno osloboeno odgovornosti i pritiska, njegova imaginacija moe preobratiti okolinu
u svet vila koji nudi neograniene mogunosti za kreativno izraavanje sebe i za zadovoljstvo.
Kreativnost odraslih proizlazi iz istog izvora i ima istu motivaciju kao kreativna igra dece. Potie
iz elje za zadovoljstvom i potrebe za izraavanjem sebe. Oznaena je istim ozbiljnim stavom koji
karakte-rie deiju igru. Ako i deija igra i ona proizvodi zadovoljstvo. U kreativnom procesu ima ak
i elemenata zabave, jer itava kreativnost poinje sa pretvaranjem, to jest, ona zahteva udaljavanje od
onoga to je poznato kao spoljanja realnost, a da bi se dopustila nova i neoekivana pojavljavanja iz
imaginacije. to se toga tie, svaka kreativna osoba je kao dete.
Odrasli mogu da se angauju, i to ine u istom pretvaranju i kobajagi procesu kao deca, mada sa
manje lakoe. Njihova imaginacija moe transformisati izgled stvari sa ciljem igre ili rada. Na primer,
ena e u svojoj imaginaciji preurediti sobu u svome domu i bie s razlogom zadovoljna zbog
korienja kreativnog talenta kao zabave. Naravno, kada doe do toga da se preduzmu stvarni koraci
za takve promene, posledice postaju ozbiljnije, a element zabave sve manji. To moe da postane i
posao, esto se deava da tako i bude, ali moe da se obavlja i dalje sa zadovoljstvom. Kada i igra i
posao sadre u sebi kreativnu imaginaciju, ako se uz to radi o prijatnom doivljaju, onda je jedina
razlika meu njima u vanosti posledica. Odrasli se mogu zabavljati onda kada su njihove aktivnosti
odvojene od ozbiljnih posledica i tada se ponaaju sa stavom "hajde da se foliramo." Tako je klovn
smean onome ko moe uestvovati u pretvaranju da je on ozbiljan. Ne bi bilo smeno kada bi on
stvarno bio takav. Sav humor se zasniva na kapacitetu da se udaljimo od spoljne realnosti da bismo
dopustili slobodnu igru imaginacije.
Zabavno je kada je realnost ukinuta samo u ovekovoj svesnoj imaginaciji a sa prijatnim
efektima. Nije zabavno kada nestane zado
13
voljstvo, to svako dete zna. Ma koliko bilo u kobajagi situaciji, dete ostaje u kontaktu sa svojim
oseanjima i svesno je svoga tela. Ta unutranja realnost se nikada ne povlai: Ako dete ogladni,
povredi se, ili zbog bilo ega izgubi zadovoljstvo, igra je za njega gotova. Ono ne obmanjuje sebe. Ta
unutranja realnost deteta nikada se tokom detinje igre ne ukida; samo se spoljanja pojavnost stvari u
deijoj imaginaciji transformie.
Negiranje unutranje realnosti je forma mentalne bolesti. Razlika izmeu imaginacije i iluzije,
izmeu kreativnog "pretvaranja" i obmanjivanja, zavisi od sposobnosti da se u svojoj unutranjoj
realnosti ostane onaj pravi, da bi ovek znao ko je on i ta osea. To je ista razlika koja odvaja zabavu
kao zadovoljstvo od takozvane zabave koja je bekstvo od ivota.
U svojoj mati mogu sebe zamisliti kao velikog naunika, neustraivog istraivaa ili nadarenog
umetnika. Ali, verujem da nemam iluzija u vezi tih mentalnih slika. Moja mata moe ispitati
mogunost da postanem neto od toga; moja percepcija mora potvrditi injenice moga postojanja.
Misli mi mogu lutati; nogama moram ostati na podlozi. Zabavno je pretvarati se jedino kada je osoba
sigurna u svoj identitet i ukorenjena u realnosti svoga tela. Bez adekvatnog oseanja sebe, pretvaranje
fantazije postaje paranoja, a to nije zabavno.
Jedan razlog za nedostatak zadovoljstva u ivotu jeste taj to mi pokuavamo da se zabavljamo
stvarima koje su ozbiljne, dok smo ozbiljni oko aktivnosti koje treba da su zabavne. Fudbal ili kartanje
su aktivnosti koje u osnovi ne iziskuju ozbiljne posledice; mogu se igrati iz zabave, ali ih ljudi
uzimaju za ozbiljno kao daje to pitanje ivota ili smrti, zavisno od ishoda. Nije stvar u tome da oni
igraju ozbiljno, jer i deca ozbiljno igraju; to je pre ozbiljnost sa kojom gledaju na ishod, to unitava
zadovoljstvo. (Koliko zadovoljstva je izgubljeno u igrama golfa, zato to nije postignut oekivan
rezultat!) S druge strane, aktivnosti koje su istinski ozbiljne, kao to su seks, korienje droga i brza
vonja, esto se rade "iz vica".
Zaokupljenost zabavom je reakcija na sivilo ivota. To objanjava zato Njujork, koji se
opravdano opisuje kao najsivlji grad, paradira sa parolom "grada zabave". Traganje za zabavom
proistie iz potrebe da se pobegne od problema, konflikata i oseanja koja se teko podnose i koja
preplavljuju oveka. Zbog toga je zabava za odraslog tako snano vezana za pijanstvo ili za beanje
od pritiskajueg oseanja
14
praznine ili dosade kroz droge. Korienje LSD se naziva "odlaenjem na put", to otkriva tesnu
povezanost sa idejom bekstva. Korisnik droga menja svoju unutranju realnost, dok spoljanja
situacija ostaje ista. Dete, kao to smo videli, transformie svoju sliku spoljnjeg sveta dok zadrava
realnost unutranjeg doivljavanja.
Pojam zabave je vezan za ideju ludovanja, nestaluka. Ludovanje je neprihvatanje drutvene
realnosti, realnosti poseda, oseanja ili ak ivota druge osobe. Vonja ukradenim kolima, opijanje
maloletnika, vandalizam - sve to spada u kategoriju nestaluka koji uesnicima stvara iluziju da se
zabavljaju. Posledice nestaluka esto su sasvim ozbiljne i po onome to im sledi, retko pruaju
zadovoljstvo. Omladina, esto ini nestaluke da bi dala oduka svojoj ozlojedenosti protiv
reatnoslilToja im obuzdava matu i ograniava zadovoljstvo^^tfe su nestaluci stvarno naivni, to jest
kada ne predstavljaju opasnost i nisu destruktivni, oni su deo zabave tinejdera i slue premoavanju
perioda izmeu detinjstva i odraslog doba. Meutim, kada to nije sluaj, nestaluk gubi karakter
zabave i postaje beznadeno nastojanje da se pobegne od realnosti.
Kod odraslih, traganje za zabavom podriva njihov kapacitet za zadovoljstvom. Zadovoljstvo
zahteva ozbiljan stav prema ivotu, predavanje sopstvenom postojanju i radu. To se moe posmatrati
kao ivotni posao, bilo da se neko igra kao dete ili radi kao odrasli. Nestaluk, bez obzira na
oiglednu zabavnost, mora se zavriti bolom, kao stoje sluaj sa svim pokuajima izbegavanja da se
prepusti ivotu.
andor Rado je napomenuo daje "zadovoljstvo veza koja spaja". Po meni to znai da nas
zadovoljstvo spaja sa naim telima, sa realnou, sa prijateljima i sa poslom. Ako osoba u
svakodnevnom ivotu ima dovoljno zadovoljstva, nee imati elju da bei.
Moralnost zabave zamenjuje puritansku moralnost i upravlja ve nekoliko vekova ponaanjem
mnogih Amerikanaca. Puritanstvo je bilo stroga veroispovest koja je branila bilo kakvu frivolnost. Na
primer, kartanje ili ples bili su zabranjeni. Nain odevanja i forma ophoenja bili su strogi. Puritanac
se predavao poslu sa Bogom, stoje u praksi znailo biti produktivan. Ali, dok je bilo lako podizati
decu, bilo je mnogo tee imati dobre useve. ivot Pilgrima i njihovih potomaka nije bio lak. Borba za
ivot ostavljala im je malo vremena za zabavu. Ipak, bilo bi pogreno rei da je ivot puritanaca bio
lien zadovoljstva. Meutim, njihova zadovoljstva su bila jednostavna; sastojala su se od
15
dobrih oseanja koja je neko imao kada je ivot tekao glatko i u harmoniji sa okolinom. Tihi arm
sela Nove Engleske, koji i danas postoji, nosi svedoanstvo o zadovoljstvima koja su oni znali.
Mnoge sile su doprinele slomu te moralnosti. Imigranti iz Istone Evrope i mediteranskih
zemalja doneli su na ameriku scenu vie boja i nove ukuse. Industrija je donela bogatstvo koje je
lagano uveavalo puritanske poglede. A nauka sa svojom sluavkom, tehnologijom, promenila je
pojam produktivnosti od line ekspresije na mehaniki proces. Rezultat je bio gubljenje onih
moralnih principa koji su u prolosti davali smisao puritanskoj etici.
Reakcije idu do ekstrema. Danas je moralnost zabave zasnovana na uverenju da "sve moe da
proe". Za one koji veruju u ovu pretpostavku, osoba koja je uzdrana je otpadnik ili izdajica. On ne
samo da splanjava njihov entuzijazam, ve baca sumnju na njihove osnovne pretpostavke. S druge
strane, puritanci su gledali ljubitelje zabave sa slinom sumnjom, kao sledbenike avola. avo, kau,
ima svu zabavu, i to je oigledno mesto za avola i njegovo zlo ponaanje u naim ivotima.
Stvarna_zabayajrinogo doprinoîj^dostiivljeiija Ali, da bismo izbegli da postanemo avoli, ne
smerno usvojiti moralnost zabave tipa "sve moe da proe" kao nain svoga ponaanja.
Videli smo daje zadovoljstvo osnovni sastojak zabave, ali da ono to se podvodi pod zabavu ne
mora da prua zadovoljstvo. Srea takode ima odreeni odnos sa zadovoljstvom. U sledeem delu
istra-iemo znaenje sree i njen odnos prema zadovoljstvu.
San o srei
Detinjstvo se univerzalno smatra najsrenijim periodom neijeg ivota. Deca meutim nisu
svesna da su siena. Ako pitate dete: "Jesi li sreno?" nee umeti da odgovori. Sumnjam da bi ak
znalo znaenje te reci. Lako e vam rei da li se zabavlja ili ne. Odrasli imaju tendenciju da vide
svoje detinjstvo kao sreno, jer, posmatrano unazad ono izgleda bez oblaka, osloboeno briga i
problema koji okruuju zrelost. Ali, prolost, kao i budunost, nije san. Samo sadanjost ima opazivu
realnost.
Da li je srea san prolosti ili budunosti? Da li je to samo san ili je sadanja realnost? Da li ima
ljudi koji su istinski sreni? Ovo su pitanja na koja ne mogu iskreno odgovoriti. Osoba koja je
posvetila
16
svoj ivot viim ciljevima, moe imati to oseanje. Kaluerica na primer, koja se verno posvetila
Bojem radu, kako ona to vidi, moe svesno rei "srena sam". Njen ivot meutim ima mnogo
slinosti sa deijim ivotom. Pod starateljstvom igumanije ona nema nikakvu odgovornost koja pada
na plea odrasle osobe. Njena posveenost moe otkloniti svaku linu anksioznost i ostaviti njen um
osloboen za razmiljanja o uzvienosti Boga. Ali, njena situacija je jedinstvana i poredena sa
sitacijom obine ene sadri elemente nerealnosti.
Konfuije je rekao da ne moe biti srean doklegod postoji ijedna osoba koja pati. Jedna osoba
koja pati je bila oblak na njegovom nebu, koji bi kvario blaenstvo perfekcije. Ako je perfekcija
kriterijum sree, onda je srea san koji se ne moe u potpunosti ostvariti. Meutim, moe biti cilj
naih nastojanja, jer svi tragamo za perfekci-jom. ak i kada shvatimo da je to nedostian ideal.
Deklaracija Nezavisnosti garantuje svim ljudima pravo na ivot, slobodu i traganje za sreom. Mudro
se uzdrava od uveravanja ljudi da je to vie od legitimnih ciljeva.
uo sam ljude kako kliu "tako sam srean", kada im se iznenada desi srean dogaaj. Ne
sumnjam daje usklik autentian. Zavretak Vijetnamskog rata uinio bi ljude srenim. Koliko bi to
trajalo? Onoliko koliko bi trajala euforija koja prati takve dogaaje. Seam se ushienja koje je
izazvao kraj II svetskog rata.
Za dan, dva ili due ljudski duh se vinuo poto je breme spalo sa leda, a teina tragedije
otklonjena iz srca. Za vrlo kratko vreme druge borbe su okupirale njihovu energiju, a druge brige
poele pritiskati srca. Srea je bila istinska ali kratkog veka.
Istonjaki monarh je jednom konstatovao, "Vie od trideset godina sam radio ta sam hteo,
preputao se sklonostima, ali ne mogu rei da sam tokom tih godina vie no jednom ili dvaput doiveo
trenutke sree." Ako moan vladar ne moe dostii stanje sree, koliko teko to moe biti za obinog
oveka? Ne bih se sloio meutim sa Loblencom da oveku nije sueno da bude srean. Ja ne znam
ta mu je sueno da bude. Smatram da je srea oseanje koje se javlja u specijalnim situacijama i da
nestaje kada se situacija promeni.
Povratak sina iz rata je srean dogaaj za majku. Pre tog dogaaja majka bi komentarisala, "Kako
u biti srena kada se Don vrati kui". Njegov povratak e privremeno ispuniti majku oseanjem
sree i tada e rei, "Kako sam srena." U stvari ona misli, "Tako sam srena to
17
se Don vratio." Istovremeno ona moe biti vrlo tuna zbog toga to je drugi sin i dalje u borbi, ili joj
je mu bolestan ili... Njeno oseanje sree je povezano sa specijalnom situacijom i ne odraava ceo
njen
/i vol.
Ako bi neko danas rekao, "Srean sam," bilo bi na mestu pitati, "Zbog ega si srean? Jesi li dobio
zgoditak na lutriji?" Podrazumeva se da osoba mora biti srena zbog neega. Nismo naivni da
verujemo da neko moe biti srean bez razloga. Razlog e uvek biti ili izbega-vanje tragedije ili neki
dobitak, bilo materijalni ili druge prirode. To je valjan razlog ukoliko ima mo da ponese oveka,
makar trenutno.
Oseanje sree se javlja kada se neko prenese iza svoga selfa ili van selfa. To je jasno kada
posmatramo sreu dvoje koji se vole. Zaljubljena osoba je u oblacima; noge joj ne dodiruju podlogu.
Ona je ne samo van sebe, ve je i van sveta. Dok je na sedmom nebu svet nestaje ili se Ijuti kao aura
leptira. Osea se osloboeno od svih briga i to osloboenje je osnova oseanja sree.
Ideja oslobaanja implicira prethodno ograniavanje, to nam kae da je srea oslobaanje od
nesree. Ako nas odreena situacija ini nesrenim, suprotno od te situacije e biti doivljaj sree.
Poto smo nesreni zbog Vijetnamskog rata, biemo sreni kada se taj rat zavri. Osoba nesrena zbog
svoje finansijske situacije bila bi srena kad bi ula daje nasledila pristojnu sumu novca. Ako je
traganje za sreom univerzalno, to mora znaiti da veinu ljudskih bia more brige koje teko
pritiskaju na duh. Oni takode mogu da zamiljaju budunost u kojoj su te brige nestale. Ta slika je
njihov san o srei. Bez sna je nemogue upoznati sreu.
Kada se nepovoljna situacija promeni, doivljava se kao ostvarenje sjiova, razvija se stanje
euforije koje ima slinosti sa stanjem sna. oveku je teko da poveruje daje to istina, izgleda kao san.
Kada je oseanje sree vrlo snano, osoba moe rei, "Ne mogu da verujem daje to istina; mora da
sanjam." Um, preplavljen stanjem uzbuenja, gubi svoj normalni smisao za realnost. "Daj da te
dodirnem ponovo," kae presrena majka, " Ne verujem da si to stvarno ti." A neko utine sam sebe da
bi se uverio da ne sanja. Kao i san, i srea polako bledi, ostavljajui samo seanje. Zahtevi i problemi
svakodnevnog ivota poinju da dominiraju umom a euforino stanje brzo nestane.
Srea i zabava spadaju u kategoriju transcentedentalnog doivljavanja. U oba sluaja postoji
sumnja u svakodnevnu realnost ivota te
18
osobe. U oba sluaja duh se oslobaa sa oseanjem radosti. Na nesreu, sva transcendentalna iskustva
su vremenski ograniena. Duh nije i ne moe ostati slobodan. On se vraa u telo, svoje fiziko
prebivalite, vraa se u tamnicu selfa, gde opet biva pod hegemonijom ega i njegove orijentacije na
realnost.
Svi mi oseamo da ivot treba da bude vie od puke borbe za preivljavanje, da treba da bude
radosno iskustvo i da su ljudi proeti ljubavlju. Ali, kada nam u ivotu nedostaju ljubav i radost, mi
sanjamo o srei i tragamo za njom. Pri tom nam promakne da je osnova za srean ivot u naim
telima, u zadovoljstvu koje oseamo u telu, i da bez tog telesnog zadovoljstva, ivljenje postaje
neprijatna neophodnost preivljavanja u kojoj uvek postoji pretnja tragedijom.
Priroda zadovoljstva
U osnovi svakog doivljaja stvarne zabave ili sree, nalaze se telesne senzacije zadovoljstva. Da
bijedna aktivnost bila zabavna, ona mora pruati zadovoljstvo. Ako je pak bolna, teko bi se mogla
opisati kao zabavna. Zbog nedostatka zadovoljstva, "kobajagi zabava" je samo neprijatno foliranje.
Ista stvar vai za oseanje sree. Bez oseanja zadovoljstva, srea je samo iluzija. Prava zabava i
prava srea dobijaju znaenje zavisno od zadovoljstva koje ovek osea u datoj situaciji. Ali, nije
neophodno zabavljati se ili biti srean da bi se doivelo zadovoljstvo. ovek moe uivati u
svakodnevnim uslovima ivota, jer je zadovoljstvo nain bitisanja. ovek je u stanju zadovoljstva
kada mu pokreti teku slobodno, ritmino i u harmoniji sa okolinom. To u ilustrovati sa nekoliko
primera.
Posao koji obavljamo, obino se ne smatra izvorom zabave ili razlogom za sreu, meutim, kao
to svako zna, moe biti izvor zadovoljstva. To naravno zavisi od uslova rada i stava koji ovek ima
prema zadatku. Poznajem mnogo ljudi koji nalaze zadovoljstvo u svom radu, ali niko od njih nije
rekao daje rad bio zabavan ili da gaje uinio srenim. Posao je ozbiljan; zahteva odreenu disciplinu i
predavanje aktivnosti. Ima za cilj odreeni rezultat i po tome se razlikuje od igre u kojoj ovek moe
biti ravnoduan prema ishodu. Ali, posao moe pruati zadovoljstvo, ukoliko njegovi zahtevi angauju
energiju osobe slobodno i ravnomerno. Niko ne moe uivati u aktivnosti u kojoj je sputan spoljnim
silama, ili u poslu koji zahteva vee troenje energije
19
nego to je u stanju da proizvede. Ako se tada radna situacija voljno prihvati, oseae se onoliko
zadovoljstvo koliko energije tee slobodno i ritmino ka radnoj aktivnosti. I nezavisno od
zadovoljstva koje proizlazi iz postignua, doivljavae se znaajno oseanje zadovoljstva u ritminom
reagovanju svoga tela.
Posmatrajte dobrog stolara kako radi, i naslutiete zadovoljstvo koje on osea u koordinisanju
pokreta svoga tela. Izgleda kao da radi bez napora, jer su njegovi pokreti laki i teku glatko. Ako su,
nasuprot tome pokreti trapavi i slabo koordinisani, bilo bi teko videti kako on uiva u radu ili kako je
dobar stolar. Nije vano da li kaemo da je on dobar radnik zato to uiva u svom poslu ili uiva u
poslu zato to ga dobro obavlja. Ova dva su jasno povezana. Zadovoljstvo koje on osea u svom telu,
povezuje se dobrim kvalitetom sa proizvodom koji odraava njegovo zadovoljstvo.
Iz istog razloga neke ene vole kune poslove; ak i obavljanje poslova kao to je ienje,
brisanje praine, moe im pruati zadovoljstvo. ena koja voli ienje, zaista uiva u fizikoj
aktivnosti u kojoj uestvuje. Ona se predaje cilju graciozno, a njeni pokreti su relaksirani i ritmini. S
druge strane, ena koja uri obavljajui te poslove ili ih radi mehaniki, moe postii pozitivan
rezultat, ali to joj nee pruiti zadovoljstvo. To vai za svaki drugi aspekt voenja domainstva.
Zadovoljstvo kuvanja je u skladu sa lakoom obavljanja posla, i to zadovoljstvo zavisi od
identifikacije sa aktivnou. Kada se ovek identifikuje sa nekom aktivnou, onda sve tee slobodno
i spontano. To proticanje oseanja je zadovoljstvo.
Konverzacija, da uzmemo drugi primer, je jedno od estih zadovoljstava u ivotu, ali ne znai da
svaki razgovor prua zadovoljstvo. oveku koji muca prianje teko pada, stoje sluaj i sa osobom
koja ga slua. Osobe koje su inhibirane u izraavanju oseanja nisu dobri pripovedai. Nita nije
dosadnije od sluanja osobe koja govori monotono, bez oseanja. Mi uivamo u razgovoru u kome
postoji komunikacija oseanja. Doivljavamo zadovoljstvo u izraavanju oseanja i sa zadovoljstvom
reagujemo na izraavanje oseanja druge osobe. Glas, kao i telo, su medijumi kroz koje oseanja teku.
Kada se to proticanje odvija na lagan i ritmian nain onda je prijatno i onome ko govori i onome ko
slua.
Poto prijatnost predstavlja proticanje oseanja kao reakciju na sredinu, obino je pripisujemo
situaciji koja je izaziva. Otud ljudi
20
razmiljaju o zadovoljstvu u smisla zabave, seksualnih odnosa, odlaenja u restoran ili bavljenja
sportom. Svakako, postoji zadovoljstvo 11 situacijama koje podstiu proticanje oseanja, ali tretiranje
zadovoljstva na nain da se ono izjednaava sa situacijom je ogranieno i nerealno. Zabava je prijatna
samo onda kada je ovek raspoloen da se na taj nain zabavlja; ista situacija moe da bude muna
ukoliko osoba eli da miruje. Malo ima situacija koje mogu biti toliko bolne ili uznemirujue kao
stoje seksualni odnos u kome se ne razvija protok oseanja. ak i gurmanski obrok nije uivanje
ukoliko osoba vie voli jednostavniju hranu. Slino tome, dok loi uslovi rada mogu smanjiti
zadovoljstvo poslom, dobri uslovi ne dovode nuno do zadovoljstva.
Da bi se razumela priroda zadovoljstva, treba da ga uporedimo sa bolom. Oba opisuju kvalitet
reagovanja oveka na situaciju. Kada je reakcija pozitivna, oseanje tee prema van, govorimo o
oseanju zadovoljstva. Kada je reakcija negativna i nema ritminog proticanja oseanja, situaciju
emo opisati kao neprijatnu i bolnu. Ali, postoje doivljaj zadovoljstva ili bola odreen onim to se
deava u telu, onda bilo koji unutranji poremeaj koji spreava proticanje oseanja dovodi do
doivljaja bola, bez obzira na privlanost spoljanje situacije.
ZMovoljstv-O i-bol imaju polarni odnos, to se potvruje injenicom daje oslobaanje od bola
pTaeno doivljajem zadovoljstva. Iz istog razloga, gubitak zadovoljstva dovodi do stanja bola. Ali',
zbog toga" sto povezujemo zadovoljstvo sa specifinom "situacijom i bol sa specifinim povredama,
mi ne shvatamo da je naa svesna samo-per-cepcija uvek uslovljena tim oseanjima. Normalna osoba
ne bude ni trenutka bez izvesne svesnosti o stanju svoga tela. Na pitanje "Kako ste?" ona e
odgovoriti "Odlino, dobro, loe, grozno." Ako bi rekla, "Ne oseam nita," to bi bilo priznavanje
duhovne smrti. Tokom svih sati budnog stanja naa oseanja fluktuiraju du ose zadovoljstvo-bol.
Meutim, ima drugih razlika izmeu bola i zadovoljstva. Izgleda da bol ima supstancijalni
kvalitet, ija je ozbiljnost esto direktno povezana sa intenzitetom tetnog delovanja. Opekotina
drugog stepena je nesumnjivo bolnija od opekotine prvog stepena. Bol je prilino konzistentan, to
znai da bolan stimulus na slian nain deluje na veinu ljudi. Dok ljudi imaju razliit prag reagovanja
na bol, malo ko se ne bi sloio u vezi prirode i efekta bola. Takode, bol tei da bude lokalizovan, jer
telo sadri odreene receptore za bol i nerve koji slue
21
da se lokalizuje izvor bola. Ako su ti nervi blokirani anestetikom, bol nestaje.

Nasuprot tome, zadovoljstvo izgleda nesupstancijalno. Dok nam dobra nicla otvara apetit, od dve
dobre nicle nam moe biti muka. esto se deava da nam veera koja nas je radovala jue, danas
izgleda sasvim neuzbudljivo. Zadovoljstvo zavisi u velikoj meri od raspoloenja. Teko je uivati u
lepoti kada je neko depresivan, kao to je teko uivati u mirisu rua dok imamo kijavicu. Ali, dok je
dobro raspoloenje preduslov uivanju, ono ne garantuje zadovoljstvo. Previe esto mi se deavalo
da idem u bioskop ili pozorite sa velikim oekivanjima i dobrog raspoloenja duha a da izaem
ispuvan i razoaran. Zadovoljstvo zahteva slaganje unutranjeg stanja i srjoljne situacije^
Razliitost naeg reagovanja na zadovoljstvo i bol moe se, bar delimino, objasniti injenicom da
je bol signal opasnosti. Bol ukazuje na pretnju integritetu organizma i mobilie svoje svesne
mogunosti na bazi hitne intervencije. Sva ula su budna, a muskulatura napeta i spremna za akciju.
Da bi se suoili sa pretnjom, moramo znati taan poloaj opasnosti, proceniti njen intenzitet, i
zaustaviti sve druge aktivnosti dok situacija ne postane bezbedna.
Velika je nesvesna komponenta zadovoljstva, emu moe da se zahvali za njegov spontani
karakter. Ono ne podlee komandovanju. Moe se pojaviti tamo gde se ne oekuje: cvee koje raste
kraj puta, razgovor sa nepoznatom osobom ili dosadno drutveno vee koje postane izvanredno. S
druge strane time se moe izbei dugotrajno pripremanje za dobar provod. U stvari, to se vie neko
trudi da se dobro provede, to je manja ansa da se to dogodi. I, ako se uhvati za naeno zadovoljstvo,
kao za slamku, ono nestaje za tili as. Robert Brns pie:
Ali zadovoljstvo je kao razvejane bulke kada ih ubere, latice otpadnu.
U zadovoljstvu volja se gubi, a ego odustaje od hegemonije nad telom. Kao slualac koncerta koji
zatvorenih oiju doputa da ga muzika ponese, osoba koja doivljava zadovoljstvo, doputa oseajima da dominiraju njenim biem. Proticanje oseanja preuzima prvenstvo nad razmiljanjem i voljom.
Zadovoljstvo se ne moe posedovati.
22
ovek mu se mora predati, to jest, dopustiti zadovoljstvu da uzme prevlast.

Dok reakcija bola ini osobu samosvesnijom, reakcija zadovoljstva iziskuje smanjenje samosvesti.
Zadovoljstvo izmie samosvesnoj osobi kao to ga nema ni kod egoiste. Da bi ovek uivao on mora
da se prepusti, to jest da dopusti telu da se slobodno ponaa. Inhibirana osoba ne moe lako da doivi
zadovoljstvo jer njeno nesvesno zadrava proticanje oseanja u telu i blokira prirodnu telesnu
pokretljivost. Kao posledica toga, pokreti su joj nespretni i neritmini. Egoist, mada izgleda kao da se
ponaa bez inhibicija, ne uiva u svom egzibicioniz-mu. Sva njegova panja i energija su usmereni na
imid koji se trudi da predstavi. Njegovim ponaanjem dominira njegov ego, ono je upravljeno
postizanju moi a ne doivljaju zadovoljstva.
Proces kreativnosti
U ovoj studiji bi trebalo da se pokae da zadovoljstvo obezbeduje motivaciju i energiju za
kreativan pristup ivotu. Svaki kreativan akt poinje prijatnim uzbuenjem, prolazi kroz fazu patnje i
kulminira u radosti ekspresije. Poetno uzbuenje se moe pripisati inspiraciji. Neto ude u osobu i
zavlada njenim duhom: nova vizija, nova ideja, uzbudljiv materijal, ili seme koje oplodi jaje da bi
zapoeo novi ivot. To stvara zaee koje postepeno stie formu i oblik proradivanjem ideja i vizija.
Kompletiranje kreacije je oznaeno oslobaanje celokup-ne tenzije uz oseanje dubokog zadovoljstva,
ispunjenosti i radosti oslobaanja. Od poetka do kraja ceo. kreativni proces je motivisan tenjom ka
zadovoljstvu.
Zadovoljstvo ne samo da obezbeduje motivacionu snagu za kreativni proces, ono je i proizvod tog
procesa. Kreativni proces je novi nain doivljavanja sveta. On predstavlja nova uzbuenja i nudi
nove kanale izraavanja sebe. Stvara se u pravom smislu novo zadovoljstvo koje nije ranije postojalo.
Obino o kreativnosti razmiljamo u smislu proizvodnog rada u umetnosti koji je u svom
dinamikom aspektu paralelan sa osnovnim kreativnim aktom ivota, zaeem i raanjem deteta.
Prema tome, obino pretpostavljamo da kreativnost sadri transformaciju zamisli u objekat, ali treba
priznati da ne mora svaki akt kreacije biti ovaploen u materijalnom objektu. Putujui ili narodni
peva stvarao je pesme i
23
poeme koje su postojale samo u njegovoj mati ili seanju. Isto vai za igrae, proroke i matematiare,
ija se kreativnost sastoji od novih momenata, novih uvida, novog sagledavanja odnosa. Kreativni akt
se moe odrediti kao bilo koja forma izraavanja koja donosi novo zadovoljstvo i smisao ivotu.
Nema dva doivljaja u ivotu koja su istovetna, i nema dva zadovoljstva koja su identina. Svako
zadovoljstvo je na neki nain novo zadovoljstvo. Iz toga proistie da svaka akcija ili bilo koji proces
koji poveavaju zadovoljstvo ili doprinose radosti u ivotu, jesu deo kreativnog procesa. Ovaj koncept
proiruje polje kreativne akcije da bi ukljuio bezbrojne ekspresije ivih organizama koje unapreuju
zadovoljstvo i radost. Prava re u pravo vreme je kreativan akt. ak i tako male stvari kao to je dobro
pripremljen obrok, nov ukras u stanu ili drutveni dogaaj, mogu biti kreativna izraavanja ukoliko
doprinose zadovoljstvu u ivotu. U tom irem smislu svaki aktoveka moe biti prilika za kreativno
izraavanje.
Zadovoljstvo i kreativnost su dijalektiki povezani. Bez zadovoljstva nema kreativnosti. Bez
kreativnog stava u ivotu nema zadovoljstva. Dijalektika proistie iz injenice da su i kreativnost i
zadovoljstvo pozitivni aspekti ivota. iva osoba je senzitivna i kreativna. Kroz svoju kreativnost
ovek je u harmoniji sa zadovoljstvom, a kroz kreativni nagon trai svoju realizaciju. Zadovoljstvo
ivljenja ohrabruje kreativnost i ekspanzivnost, a kreativnost doprinosi zadovoljstvu i radosti ivljenja.
24
2. ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM

IVOTNOUDisanje, pokret i oseanje
Svakoje ponekad doiveo zadovoljstvo nakon oporavka od bolesti ili nezgode. ovek, ve prvog dana
po uspostavljanju normalnog zdravlja, osea ushienje, radost to je iv. Kako je sjajno disati duboko!
Kako je uzbudljivo kretati se slobodno sa lakoom. Bolest ini da ovek postane svesniji svoga tela i
vanosti dobroga zdravlja. Na alost, svest o tome se brzo izgubi a divno oseanje koje to prati brzo
izbledi. im osoba pone da se bavi uobiajenim aktivnostima, postaje obuzdavana silama koje je
odvajaju od njenog tela. Postaje preokupirana dogaajima i objektima spoljanjeg sveta i brzo
zaboravlja otkrie da se zadovoljstvo sastoji u opaanju daje ovek pun ivota ovde i sada to znai
pun ivota u telesnom smislu.
Odvojivi se od tela, ovek prestaje da misli u telesnim terminima. Ignorie prostu istinu da mora
disati da bi bio iv i daje onoliko ivlji koliko bolje die. Moe postati svestan s vremena na vreme da
mu je disanje sputano, i po nekad, posebno pod stresom, moe utvrditi da zadrava dah, ali to pripisuje
panji. Moe ak priznati sa rezigniranim osmehom, da mu ubrzani tempo ivota ne dozvoljava da
die. Meutim, sa godinama dolazi do tunog otkria, da se ta telesna funkcija, kao i druge telesne
funkcije, vremenom pogorava ukoliko se ne koristi na odgovarajui nain. Jednom, kada pone
oteano da die, ovek bi dao sve da moe lako da die. On shvata daje disanje pitanje ivota i smrti ili
da je ivot pitanje disanja.
25
ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU
Druga prosta istina koja hi trebalo da bude sama po sebi jasna jeste da se osoba izraava kroz telo
isto onoliko koliko se ispoljava kroz um. Ne moe se ovek podeliti na um i telo. Uprkos ove istine,
sva prouavanja linosti se koncentriu na um, sa relativnim zapostavljanjem tela. Telo jedne osobe
mnogo govori o njenoj linosti. Kakvo dranje neko ima, kakav pogled, ton glasa, poloaj vilice,
poloaj ramena, lakoa pokreta, spontanost gestova, sve to govori ne samo ko je ta osoba nego i da li
uiva u ivotu ili se osea bedno i neprijatno. Moemo da zatvorimo oi pred tim ekspresijama druge
osobe, na isti nain na koji i ta osoba moe zatvoriti svoj um za svesnost o svome telu, ali oni koji to
rade sebe obmanjuju predstavom koja nema veze sa realnou postojanja. Istina o telu moe biti bolna,
ali blokiranje tog bola zatvara vrata mogunosti za zadovoljstvo.
ovek dolazi na terapiju zato to ne uiva u ivotu. Negde u svom umu svestan je da mu je
kapacitet za zadovoljstvo umanjen ili izgubljen. Razlog zbog koga dolazi je depresija, teskoba,
oseanje neade-kvatnosti i tako dalje, ali to su simptomi dubljeg poremeaja, naime, nemogunosti da
se uiva u ivotu. U svakom sluaju moe se pokazati da ta nesposobnost proistie iz injenice da
pacijent nije pun ivota u svom telu i umu. Taj problem se ne moe potpuno razreiti isto mentalnim
pristupom. On mora biti simultano obuhvaen na fizikom i psiholokom nivou. Kada osoba postane
puna ivota, njen se kapacitet za zadovoljstvo potpuno obnavlja.
Principi i praksa bioenergetske terapije poivaju na funkcionalnom identitetu uma i tela. To znai
daje svaka prava promena u miljenju osobe i prema tome u ponaanju i oseanjima, uslovljena
promenama u funkcionisanju tela. Dve funkcije koje su najvanije u tom smislu su disanje ipokret.
Obe ove funkcije su poremeene kod svake osobe koja ima emocionalni konflikt hroninih miinih
napetosti koje su fiziki pandan psiholokim konfliktima. Kroz te miine napetosti konflikti postaju
strukturirani u telu. Kada se to desi, oni ne mogu da se razree dok se ne oslobodi tenzija. Da bi se
oslobodile te miine napetosti ovek ih mora oseati kao ogranienje izraavanja sebe. Nije dovoljno
samo biti svestan bola koji nanose. A mnogi ljudi ni toga nisu svesni. Kada miina napetost postane
hronina, uklanja se iz svesti i ovek prestaje da bude svestan napetosti.
Oseanje je definisano disanjem i pokretom. Organizam osea samo ono to se kree unutar
sopstvenog tela. Na primer, kada je ruka
26
ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM 1VOTNOU
nepokretna due vreme, postaje ukoena i bez oseaja. Da bi se osetljivost povratila mora se
uspostaviti kretanje. Kada je smanjeno disanje, tada je i pokretljivost celog tela umanjena. Otud je
zaustavljanje disanja najefikasniji nain da se spree oseanja. Ovaj princip vai u obrnutom smeru.
Onoliko koliko jake emocije stimuliu i produbljuju disanje, toliko i stimulacija i produbljivanje
disanja mogu izazvati jake emocije.
Smrt je zatvaranje disanja, prestanak pokreta, gubitak oseanja. Biti pun ivota znai disati
duboko, kretati se slobodno i oseati potpuno. Ove istine se ne mogu prenebregnuti ukoliko
vrednujemo ivot i zadovoljstvo.
Kako disati dublje

Mnogi lekari i terapeuti prenebregavaju vanost pravilnog disanja za emocionalno i fiziko
zdravlje. Znamo daje disanje neophodno za ivot, da kiseonik obezbeduje energiju za kretanje
organizma, ali ne shvatamo da nepravilno disanje smanjuje ivotnost organizma. esta alba na umor
i iscrpljenost najee se ne pripisuju loem disanju. Meutim depresija i umor su direktan rezultat
smanjenog disanja. Metabolike vatre slabo gore u odsustvu kiseonika, kao i vatra drveta bez strujanja
vazduha. Umesto da zrai od ivosti, lo disa je hladan, tup i beivotan. Nedostaju mu toplina i
energija. Njegova cirkulacija je direktno pod uticajem nedostatka kiseonika. U hroninim sluajevima
loeg disanja arteriole postaju stegnute a opadne i broj crvenih krvnih zrnaca.
U nedavno izvedenom eksperimentu, objavljenom 5. septembra 1969. u "Novostima medicinskog
sveta" odreen broj senilnih pacijenata u bolnici bio je smeten u barkomoru, gde im je davana
poveana koliina kiseonika. Teorija iz tog eksperimenta bila je da poto smanjeno snabdevanje
mozga kiseonikom proizvodi poremeaje mentalnog funkcionisanja, onda bi poveanje snabdevanja
kiseonikom moglo dovesti do poboljanja mentalnog funkcionisanja. Mnogo sluajeva senilnosti
nastaje zbog skleroze arterija mozga, to smanjuje protica-nje krvi i kiseonika u elije mozga.
Pozitivni rezultati eksperimenta iznenadili su lekare. Kod mnogih pacijenata je dolo do znaajnog i
sigurnog poboljanja u miljenju i linosti. "Svi koji su bili pod tretmanom postali su aktivniji, bolje
su spavali, traili novine i aso27
zadovoljstvo svojom punom ivotnou
pie da itaju, i stoje najvanije vratili su se starim navikama voenja rauna o sebi." Kod nekih
sluajeva efekat se zadrao i posle poetne serije tretmana. To je bila preliminarna studija, kako su
sami eksperi-mentalori naglasili. Bie ponovljena i podvrgnuta daljem razjanjavanju. Meutim, njen
znaaj je ogroman.
Mnogi ljudi loe diu. Disanje im je plitko sa tendencijom da zadravaju dah u bilo kojoj situaciji
stresa, ak i u tako prostim situacijama kao to su vonja auta, kucanje pisma, ili ekanje na poslovni
razgovor, ljudi ograniavaju disanje. Rezultat toga je poveanje napetosti. Kada ljudi postanu svesni
disanja, tada shvate koliko esto zadravaju dah i inhibiraju disanje. Pacijenti esto sami komen-tariu
"Primeujem koliko malo diem."
Postao sam svestan odnosa disanja i napetosti jo u koledu. Kao lan ROTCa uestvovao sam u
gaanju pukom. Gaanje mije bilo haotino, cilj neujednaen. Jedan od oficira, posmatrajui me,
save-tovao je, "Pre nego to pritisne okida uzmi tri duboka udaha. Pri treem izdahu isputaj vazduh
lagano i dok to radi postepeno pritiskaj okida." Posluao sam njegov savet i bio sam zapanjen kada
sam shvatio da mi je ruka sigurnija i da pogaam u sred mete. Ovo iskustvo se pokazalo vreclnim i u
drugim situacijama. Imao sam obiaj da sedim u zubarskoj stolici u stanju napetosti, steui vrsto
ruke. To ne samo daje poveavalo moj strah, ve, kao to sam naknadno otkrio poveavalo je i bol.
Kada sam preusmerio svoju panju na disanje, bio sam prijatno iznenaen otkriem ne samo da se
manje plaim, ve je izgledalo i da me manje boli. Duboko disanje je imalo slian relaksirajui efekat
na moje ponaanje na ispitima. Posveujui vreme disanju, mogao sam bolje da organizujem svoje
misli.
Mnogo godina kasnije u mojoj profesionalnoj praksi shvatio sam da je smanjeno disanje direktno
odgovorno za nesposobnost koncentracije i nervozu koja mui mnoge studente. esto su od mene
traili savete roditelji ija deca imaju problema sa kolom. Pregled deteta je uvek otkrivao da postoji
tenzija u telu i daje disanje minimalno. Dete postaje nervozno kada pokua da usmeri panju na
kolske zadatke za dui period vremena. Um mu vrluda. Osea da mora da se kree. Ono sedi i bori se,
ali ne moe da ui sa lakoom. Odrasli koji ne diu dobro, imaju sline probleme. Njihova
koncentracija i efektivnost su smanjeni.
Nesposobnost da se die potpuno i duboko takode je odgovorna za propust da se postigne potpuno
zadovoljstvo u. seksu. Zadravanje
28
disanja pri pribliavanju vrhuncu prekida snane seksualne senzacije. Normalno, dah se izbacuje
uporedo sa pokretom karlice prema napred. Ako se udisanje dogodi tokom pokreta karlice unapred,
dijafragma se gri i spreava preputanje koje je neophodno za orgastiko rastereenje. Svako
spreavanje disanja tokom seksualnog akta smanjuje seksualno zadovoljstvo.
Neadekvatno disanje stvara anksioznost, razdraljivost, i napetost. Ono je u osnovi nekih
simptoma kao to su klaustrofobija i agorafobija. Klaustrofobina osoba osea da nema dovoljno
vazduha u zatvorenom prostoru. Agorafobina osoba postaje preplaena na otvorenom prostoru zato
to on stimulie njeno disanje. Svaka tekoa u disanju stvara anksioznost. Ako je tekoa velika ona
vodi do panike i uasa.
Zato je ljudima toliko teko da diu potpuno i lako? Odgovor je da disanje stvara oseanja, a ljudi
se boje da oseaju. Oni se boje da oseaju svoju tugu, bes ili strah. Kao deca zadrali su dah da ne bi
plakali, povlaili su ramena i skupljali grudi da bi zadrali bes, stezali grlo da bi spreili plakanje.
Efekat svakog od tih manevara jeste da ogranii i smanji disanje. Nasuprot tome, potiskivanje
oseanja dovod i do iste inhibicije disanja. Sada, kao odrasli ljudi, oni inhibiraju disanje kao bi drali
oseanja pod kontrolom. Tako, nesposobnost da se normalno die postaje glavna prepreka
oporavljanju emocionalnog zdravlja.
Uopteno govorei, poto se potiskivanje ne moe ukloniti dok se ne uspostavi disanje, vano je
razumeti mehanizme koji blokiraju disanje. Diskutovau dva tipina poremeaja disanja. U jednom,
disanje je u manjoj ili veoj meri ogranieno na grudi, sa relativnim iskljuivanjem trbuha. U drugom,
disanje je uglavnom dijafragmat-sko, sa relativno malim pokretima grudi. Prvi tip disanja je tipian za
shizoidnu linost, drugi za neurotsku.
Kod shizoidne osobe dijafragma je nepokretna a stomani miii zgreni. Te tenzije zaustavljaju
senzacije u donjem delu tela, posebno seksualna oseanja u karlici. Grudi se dre u ispumpanom
poloaju, uglavnom su uzane i zgrene. Grudi se dre u ispumpanom poloaju, uglavnom su uzane i
zgrene. Disanje je ogranieno rezultat ega je neodgovarajue snabdevanje kiseonikom i usporen
metabolizam. Udisanje je bukvalno usisavanje vazduha i zahteva agresivan odnos prema sredini.
Agresija je meutim smanjena kod shizoidnog koji je emocio29
ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM tVOTNOU
nalno zatvoren za svet oko sebe. On pokazuje nesvesnu kolebljivost da die, zbog toga stoje fiksiran
na uterinom nivou, gde su se potrebe za kiseonikom reavale bez njegovog napora. Da bi se
prevaziao shizoidni blok udisanju, mora se osloboditi uas koji je u njemu i mobilisati agresija. On
mora oseati da ima prava da postavlja zahteve ivotu; u najprimitivnijem smislu, da ima pravo da
usisa ivot.
S druge strane, kod neurotske osobe ija agresija nije toliko blokirana kao kod shizoidne, grudi su
nepokretne, dok su dijafragma i gornji deo trbuha relativno slobodni. Grudi se uglavnom dre u
isturenom poloaju, plua sadre velike koliine rezervnog vazduha. Neurotska osoba ima tekou da
izdahne vazduh do kraja. Dri se svoje rezerve vazduha kao mere obezbedenja. Izdisanje je pasivan
proces; onje ekvivalent preputanju. Potpuno izdisanje je preputanje, predaja telu. Isputanje vazduha
se doivljava kao gubljenje kontrole ega se neurotska osoba plai. Dijafragmatsko disanje neurotiara
je efektiv-niji tip disanja nego grudno kod shizoidnog. Dijafragmatsko disanje obezbeduje maksimum
vazduha sa minimalnim naporom, stoje dovoljno za obine potrebe. Meutim, ukoliko nisu i grudi i
trbuh ukljueni u napor disanja, jedinstvo tela je razbijeno i mogunost emocionalnog reagovanja
ograniena.
Normalno ili zdravo disanje ima jedinstven i potpuni kvalitel. Udisanje poinje pokretom trbuha
prema van sa grenjem dijafragme a oputanjem agdominalnih miia. Talas irenja se tada prostire
prema gore obuhvatajui toraks. Disanje nije preseeno na pola kao stoje sluaj kod ljudi sa
problemima. Izdisanje poinje kao preputanje u grudima i nastavlja se talas kontrakcija u karlici. To
stvara senzacije strujanja du prednje strane tela sve do genitalnih organa. Kod zdravog disanja
prednja strana tela se kree valovitim pokretom kao jedna celina. Ta vrsta disanja se vida kod male
dece i ivotinja kod kojih emocije nisu blokirane. Takvo disanje u stvari obuhvata itavo telo a
napetosti u bilo kom delu remete taj normalan sled. Normalno, tokom udisanja dolazi do laganog
pokreta karlice unazad, a tokom izdisanja do pokreta unapred. Na primer, nepokretnost karlice remeti
taj obrazac. Pod normalnim uslovima pri udisanju javlja se lagani pokret karlice unazad a pri izdisanju
prema napred. To je ono to je Rajh nazvao refleks orgazma. Ako je karlica ukoena bilo u pokretu
prema napred ili prema nazad, ta uravnoteavajua akcija karlice je onemoguena.
30
Glava je takode aktivno ukljuena u proces disanja. Zajedno sa grlom, ona formira veliki organ za
usisavanje koji dovodi vazduh do plua. Ukoliko je grlo stegnuto ta akcija usisavanja je smanjena.
Kada se vazduh ne usisava disanje je plitko. Kod beba je primeeno da svako remeenje impulsa
sisanja utie na njihovo disanje. I sam sam primetio kod pacijenata da im usisaju vazduh, disanje
postane dublje.
Veza izmeu sisanja i disanja vidi se jasno kod puenja cigareta. Prvi dim se uzima jakom akcijom
sisanja koja uvlai dim na nain na koji bi ovek udahnuo vazduh. Javlja se privremeno oseanje
zadovoljstva dok dim ispunjava grlo i plua a osoba osea da joj plua postaju iva, stoje reakcija na
iritirajue dejstvo duvana.
Takvo korienje cigareta da bi se pokrenuo pokret disanja, stvara zavisnost od duvana. Prvi dim
je praen drugim, pa treim i tako dalje. Puenje tako postaje kompulzivno, odvojeno od svoje
prvobitne stimulacije. to vie osoba pui, to manje die. Meutim, zbog svog prvog iskustva, ona se
ne moe osloboditi oseanja da joj cigareta pomae pri disanju.
Funkcija puenja na stimulisanje disanja vidi se u dve situacije, jutarnja cigareta i puenje pod
stresom. Jutarnjom cigaretom poinje dan nekih ljudi, ali takode ostaju vezani za cigaretu za ostatak
dana. U situacijama stresa prosena osoba tei da zadri dah. To je ini anksioznom. Da bi poela da
die i da bi prevazila anksioznost, ona uzima cigaretu. Tako se navika ustaljuje: Posegni za cigaretom
kada si pod stresom. Moto kompulzivnih puaa moe biti: udahni vazduh umesto dima.
Dubina disanja se meri duinom respiratornog talasa a ne amplitudom. to je dublje disanje to se
talas disanja prostire dublje ka donjem stomaku. Kod stvarno dubokog disanja respiratorni pokret
dosee u tom delu tela. irenje plua prema dole ogranieno je dijafragmom koja odvaja toraks od
abdomena. Prema tome, kada govorimo o abdominalnom disanju ne mislimo da vazduh stvarno
prodire u stomak. Abdominalno disanje opisuje telesni pokret pri disanju. Njegovo irenje i oputanje
doputaju dijafragmi da se spusti. Ali, od jo veeg znaaja je injenica da jedino kroz abdominalno
disanje talas ekscitacije vezan za disanje moe da zahvati elo telo.
U napomenama gore komentarisao sam razliku izmeu shizoidnog i neurotskog disanja. Prvo je
preteno ogranieno na grudni ko, a drugo na podruje dijafragme. Dijafragmatsko .disanje se
proiruje
31
samo ka gornjem delu abdomena, tako da, mada je dublje od disanja shizoidne osobe, ne kvalifikuje
se kao stvarno duboko disanje. Sa te take gledita dubina disanja je odraz emocionalnog zdravlja
osobe. Zdrava osoba die itavim svojim biem, ili jo specifinije, pokret njenog disanja se proire
duboko kroz telo. Kod mukarca se moe kazati da "die u svoja muda".
Disanje se ne moe odvojiti od seksualnosti. Indirektno ono obez-beduje energiju za seksualno
pranjenje. ar strasti je jedan aspekt metabolike vatre iji je znaajan element kiseonik. Poto
metaboliki proces obezbeduje energiju za sve ivotne funkcije, snaga seksualnog nagona je nuno
odreena tim procesima. Dubina disanja direktno odreuje kvalitet seksualnog pranjenja.
Jedinstveno ili totalno disanje, respiracija koja ukljuuje itavo telo vodi orgazmu koji ukljuuje elo
telo. Opte je poznato da seksualno uzbuenje stimulie disanje i ini ga dubljim. Meutim, nije opte
poznato da plitko ili neadekvatno disanje smanjuje nivo seksualnog uzbuenja. Ogranieno disanje
spreava irenje uzbuenja i dri seksualna oseanja lokalizovana u genitalnim podruju. Nasuprot
tome, seksualna inhibicija, strah da se dopusti seksualnim oseanjima da preplave karlicu i telo, jedan
je od uzroka plitkog i ogranienog disanja.
Talas disanja normalno tee od usta do genitalnih organa. Na gornjem kraju tela to je vezano za
erotska zadovoljstva sisanja i hranjenja. Na donjem kraju to je vezano za seksualni pokret i seksulano
zadovoljstvo. Disanje je osnovna pulsacija (irenje i skupljanje) itavog tela; prema tome, to je
osnova zaHoivljaj zadovoljava i bola. DubOtanRsahje je znak da organizam doivaljava puno
erotslco zadovoljstvo na oralnom nivou i da je sposoban da doivi potpuno seksualno zadovoljenje i
na genitalnom.
Duboko disanje napaja telo i bukvalno ga ini ivim. A jedna od
oiglednih injenica o ivom telu jeste da ono izgleda puno ivota: Oi
su sjajne, miini ton dobar, koa je svetla, telo toplo. Sve to se deava"
kada osoba die duboko. ~ "~
Proste vebe disanja obino su od male koristi za prevazilaenje problema vezanih za poremeaje
disanja. Takve vebe ne utiu na miinu tenziju i psiholoke konflikte koji spreavaju duboko
disanje. A vea koliina udahnutog vazduha, to je posledica ovih vebi, ne ulazi potpuno u krvotok i
nije apsorbovana tkivom. Samo kada telo osea potrebu za veom koliinom kiseonika i ini spontani
napor da
32
die dublje, tada osoba kroz disanje postaje ivotinja. Treba da budemo svesni este tendencije da
zadravamo dah kada smo pod stresom i da inimo napor da diemo lako i duboko. Posveujui vreme
disanju moemo se donekle suprotstaviti pritiscima koji nas prisiljavaju da radimo bez prestanka.
Pacijenti u Bioenergetskoj Analizi podstiu se da rade specijalne vebe koje oputaju miinu
napetost tela i stimuliu disanje. Te vebe se takode mogu preporuiti optoj populaciji sa recima
opreza u vezi efekta, jer ona mogu osloboditi neka oseanja i stvoriti anksioznost. One takode mogu
dovesti do vee svesti o sebi, ali u tom procesu osoba moe oseati bol u onim delovima tela koji su
prethodno bili imobilisani. To posebno vai za donji deo leda. Ni oseanja koja se pojavljuju, niti
anksioznost ili bol, nisu razlog za zabrinutost. Te vebe ne treba da se rade kompulzivno ili do granica
iscrpljenja, jer one same po sebi nee resiti komplikovane probleme linosti koji mue mnoge ljude.
Dok pacijenti tokom terapije rade te vebe za produbljivanje disanja, skoro bez razlike oseaju
senzacije trnjenja u razliitim delovima tela: stopalima, dlanovima i licu, a retko u elom telu. Ako
senzacije trnjenja postanu intenzivne, onda se mogu pojaviti i senzacije umrtvljenosti i paralize. Te
senzacije^medicini poznate kao paras-tezija, smatraju se simptomima hiperventilacije7Lekari to
tumae kao oslobaanje prevelike koliine ugljen dioksida iz krvi zbog intenzivnog disanja. Ne
verujem daje to tumaenje potpuno tano. Trkai koji teko diu ne razvijaju te simptome. Ja to
posmatram kao znak snabdevenosti tela velikom koliinom kiseonika koju telo ne moe da iskoristi.
Moe oseati vrtoglavicu zbog preteranog naboja koji remeti uobiajenu ravnoteu. I vrtoglavica i
parastezija nestaju kada se disanje vrati na normalu.
Sa poveanjem pacijentovog kapaciteta da tolerie vii nivo uzbuenja i veu koliinu kiseonika,
parastezija i vrtoglavica se smanjuju i nestaju. Sa nastavljanjem rada na disanju marci koji su
povrinska eksitacija imaju tendenciju da se prodube u specifina oseanja. Oseanja koja se esto
pojavljuju i dostiu ekspresiju jesu tuga, enja., i plakanje. To moe otvoriti put besu. Tupost i
paraliza su indikacije straha a grenje lica je znak "poveanog uzbuenja. Sa porastom pacijentove
tolerancije za oseanja, te reakcije takode nestaju.
33
Osnovna veba disanja u Bioenergetici radi se tako to se osoba izvije unazad preko smotanog
ebeta na stolcu visokom ezdesetak santimetara. To je pokazano na slici 1.
slika l.
Kada se radi kod kue, stolac treba da bude postavljen paralelno sa krevetom tako da glava i ruke
koje su ispruene unazad vise preko kreveta ili ga dodiruju. Postoje ovo stres_oynj_p_oioaj, usta
treba da budu otvorena da bi se omoguilo da se disanje razvije slobodno i lako. MhbgTIjuI imaju
tendenciju da zadraju dah'u tom poloaju, kao to to ine u veini stresnih situacija. Toj tendenciji se
treba svesno suprotstaviti. Noge treba da bude paralelne, sa stopalima postavljenim elom duinom na
podu, udaljenim jedno od drugog nkojrideset santimgtara, a karlica treba da visi slobodno. Ako taj
poloaj stvara bol u donjem delu leda, to je indikator tenzije" u tom predelu. Ako se osoba u tom
poloaju opusti, disanje e postati dublje i punije (vie abdominalno i sa veom amplitudom).
Smotano ebe je smeteno meu lopaticama na leima, ali se poloaj moe menjati kako bi mobilisao
miie leda.
Ovaj poloaj ne treba odravati ukoliko postane previe neprijatan ili ako se ovek osea kao da se
davi. Poetnicima se preporuuje da ponu polako i da, sem u specijalnim sluajevima, ne odravaju
ovaj stresovni poloaj due od dva minuta. Cilj ove vebe je da pobolja neije disanje a ne da testira
izdrljivost.
Efektivnost ove vebe se pokazuje kroz injenicu da kod velikog broja ljudi dovodi do plakanja ili
oseanja teskobe. Seam se pacijent-kinje kod koje se tokom prvog korienja stolca pojavila panika.
Uzela
34
je nekoliko dubokih udaha kada se iznenada nala na nogama traei vazduh- Trenutak kasnije
briznula je u pla i njena panika je nestala. Duboko disanje za koje ona nije bila pripremljena, otvorilo
je vrata oseanju tuge koja je izvirala iz njenog grla. Nesvesno, tako je pokuavala da prigui
oseanja, njeno grlo se zatvaralo i ona nije mogla da die. To je bio jedini put da sam video da neko
reaguje na ovu vebu na taj nain, meutim, to pokazuje njenu moguu snagu.
Ja redovno koristim tu vebu da produbim svoje disanje i da se oslobodim tenzije medu
ramenima. Drim stolac u svojoj spavaoj sobi i esto ga koristim ujutro pre doruka. To pomae da
se prevazide tendencija povijanja ramena, koja je esta kod veine ljudi. Sama veba je nastavak
prirodne tendencije ljudi da se protegnu preko naslona stolice to mnogi ljudi ine spontano, kada
provedu dosta vremena u sedeem poloaju povijeni unapred. Sve ivotinje se protegnu nakon
ustajanja, a ova veba je najefektivniji vid protezanja. Poto provedem minut ili due u ovom poloaju
na stolicu diui duboko, napravim suprotan poloaj drugom vebom.
U toj drugoj vebi osoba se savija unapred dok ne dodirne pod vrhovima prstiju. Stopala su
udaljena oko trideset santimetara, sa nonim prstima blago uvuenim prema unutra, i blago povijenim
kolenima. Ne treba se oslanjati rukama; itava teina tela je na nogama i stopalima. Glava visi stoje
mogue oputenije. Teite treba daje negde na pola puta izmeu peta i prednjeg dela stopala. To je
ilustro-vano na slici 2.
slika 2.
Ovu vebu koristimo u bioenergetskoj terapiji da bismo doveli osobu u kontakt sa njenim nogama
i stopalima. U isto vreme ona
35
stimulie abdominalnu muskulaturu koja je istegnuta prvom vebom. Opet, usta treba da budu
otvorena da bi se omoguilo razvijanje lakog i slobodnog disanja. Ako osoba u bilo kojoj vebi
zadrava dah, vrednost vebe je izgubljena.
Kada se ova veba ispravno radi, noge treba da ponu da vibriraju ili podrhtavaju i da nastave sve
dok traje disanje, ponekad ak poveavajui intenzitet. Ta vibracija je normalna. Sva iva tela
vibriraju u stresnom poloaju.
Prirodno, disanje je nevoljna ritmika aktivnost tela pod kontrolom vegetativnog nervnog sistema.
Ono je takode i predmet svesne kontrole, tako da osoba moe namerno poveati ili smanjiti brzinu i
dubinu udaha. Svesno disanje meutim ne utie na tipian nevoljni nain disanja, koji je blisko
povezan sa emocionalnim reagovanjem osobe. Nevoljne vibracije tela s druge strane imaju direktan
efekat na disanje. Vibracije nogu i drugih delova tela stimuliu i oslobaaju pokrete disanja. To se
deava zbog toga stoje vibratorno stanje tela manifestacija njenog emocionalnog reagovanja.
Disanje je takode direktno ukljueno u stvaranje glasa, stoje druga vibratorna aktivnost tela.
Inhibicija plakanja, vritanja i vikanja, strukturirana je u tenzijama koje ograniavaju disanje. Dete
koje je ueno da "deca treba da se vide a ne da se uju", ne diu slobodno. Prirodna tendencija da se
neto izgovori, da se isplae ili izvriti, priguena je grem u muskulaturi vrata. Ta tenzija utie na
kvalitet glasa, stvarajui glas koji je previsok, prenizak, bezizraajan ili piskav. Ako je disanje
povratilo svoju punu dubinu, glas treba daje doveden do svog punog kapaciteta, a specifina napetost
u vratu osloboena.
Oslobaanje miine napetosti

Svaka hronina miina napetost predstavlja ograniavanje slobode pokreta i ekspresije. Cilj
bioenergetske terapije je prema tome da obnovi prirodnu pokretljivost tela. Pokretljivost se odnosi na
spontane ili nevoljne pokrete tela od kojih zavise veliki svesni pokreti. Pokretljivost osobe se odraava
na ivahnost njene izraaj nosti lica i kvalitet gestova kao i na opseg emocionalnog reagovanja.
Telesna pokretljivost je osnovna spontanosti u celini, koja je osnovni sastojak i u zadovoljstvu i u
kreativnosti. Spontanost je ekspresija deteta u nama,
36
a njen nedostatak je znak da je osoba presekla veze sa detetom i detinjstvom.

Bioenergetska terapija poinje disanjem, poto ono obezbeduje energiju za pokret. Zatim,
ograniavanje disanja namee ograniavanje telesne pokretljivosti. Respiratorni talasi povezani sa
pokretima disanja osnovni su pulsatorni talasi tela.. Kako ti talasi prolaze kroz telo, oni aktiviraju ceo
muskularni sistem. Njihov slobodan pokret garantuje spontanost oseanja i ekspresije. To znai da
dokle god je ovekovo disanje puno i duboko, nema prepreka proticanju oseanja. Disanje indukuje
pokret, stoje sredstvo za izraavanje oseanja.
Kod svih ljudi produbljivanje disanja dovodi do vibriranja tela. Vibriranje poinje u nogama, i ako
postane dovoljno snano, moe se proiriti na elo telo. Vibracije mogu biti tako snane da se ovek
osea kao da e se raspasti. Strah od raspadanja je fizika suprotnost strahu od preputanja,
odustajanja od ego odbrana i od toga da se bude svoj. Niko se ne raspadne u pravom smislu te reci,
niti se zbog toga iije ego odbrane potpuno smrve, mada se ovek osea uzdrman takvim iskustvom.
Kroz te vibracije tela, osoba postaje svesna izvanredne snage svoje linosti koje je nepokretna zbog
hronine miine napetosti. A takode osea da oslobaanje tih snaga ini da se osea ivlje, i osea da
doprinosi doivljaju zadovoljstva.
Zdrava_ospba je vibratprne linosti. Zdravo telo je pulsatorno i vibrantno. U stanju zdravija
telesne vibracije su relativno fine i stalne, kao zujanje automobila koji glatko klizi. Kada motor u autu
zamre, to oseamo po nedostatku vibracija. Na slian nain, moe se rei da su osobe ija tela ne
vibriraju, emocionalno mrtve. S druge strane, telo koje se suvie snano trese, posea na auto ije su
sveice zaprljane, ventil zarao, a kuglino leite nepodmazano. Kada se te smetnje otklone,
vibracije postaju predenje. Predenje je zvuk auta koji glatko ide. To je takode oseanje koje imamo o
telu koje glatko funckionie - telu koje se kree sa lakoom i gracilnou ivotinje.
'J3yJ^!LuJjuj^^m JeluL su hronine miine napetosti. One se razvijaju kao inhibicija impulsa i ne
mogifse potpuno proraditi izuzev kroz oslobaanje inhibiranog pokreta. Ali, pre nego to se to desi,
one treba da se uine svesnim i da se ispune emocijama. To je ono to vibracije postiu. Svaki
hronino napet mii je zgren mii koji treba da se protegne da bi se aktivirao njegov potencijal za
pokret. Protezanje zgrenog miia, koji je elastino tkivo, stvara vibracije, koje
37
mogu varirati od finog podrhtavanja do krupnog treenja, zavisno od stepena napetosti i iznosa
protezanja. Nezavisno od kvaliteta, vibracije slue da razlabave hronini spasticitet miia. esto se
za neke ljude kae da ih treba dobro prodrmati. Telo upravo to pokuava da uini kroz nevoljne
vibracije i oputanja - naime, da prodrma osobu, daje razlabavi od njenog fiksiranog i krutog sistema
pokreta.
Jeste li primetili kako bebina bradica podrhtava neposredno pre nego to pone da plae?
Podrhtavanje je uvod u jae vibracije ili konvulzivne pokrete koji se javljaju sa plakanjem.
Pacijentima se esto deava da se vibracije koje ponu u nogama proire na grudi i grlo i tada ponu
da jecaju. Vibracije takode mogu da oslobode druge spontane ekspresije. Video sam spontane pokrete
utiranja nastale iz intenzivnih vibracija u nogama, kada pacijent lei na leima sa izdignutim
nogama. Taj infantilni poloaj lako dovodi do vibracionog podrhtavanja u nogama. To je prikazano na
slici 3.
slika 3.
Osoba lei na krevetu sa izdignutim nogama, blago savijenih kolena, sa krajnje savijenim
stopalima. Glava se dri oputeno u leeem poloaj u da bi smanjila ego kontrolu. Ruke lee sa
strane. Ako se odrava zabacivanje peta, to e istegnuti miie listova i noge e poeti da vibriraju.
Zadravanje daha prekida vibracije; lagano i duboko disanja ga poveava.
Sem nevoljnih vibratornih pokreta, koji su osnova bioenergetskog rada sa telom, koriste se i brojni
ekspresivni pokreti da bi pokrenuli i oslobodili potisnute impulse i oseanja. Ti pokreti poinju svesno
i izvode se voljno, ali esto mogu postati nevoljni kada se povea emocionalni naboj koji proima
pokret.
38
Jedan od najprostijih i najlakih ekspresivnih pokreta korienih ci a se smanji miina tenzija

jesteCJutiranje:_kreveta>. Osoba lei na krevetu sa ispruenim nogama i utira gore i
doTeTToredenom ritmu. utiranje treba da se radi sa oputenom nogom, tako da noga na krevetu
bude opruena. Kada je telo relativno slobodno od tenzije, onda sa talasom pokreta koji prolazi kroz
telo, disanje postaje sinhronizovano sa utiranjem, a glava se die i sputa sa svakim utom. Ta totalna
telesna reakcija se nee pojaviti ukoliko se telo dri ukoeno ili ukoliko jaka tenzija u vratu spreava
da se glava pokree. Sa stalnim vebanjem ovek ui da se preputa pokretima koji tada postaju
slobodniji i koordinisaniji.
slika 4.
utiranje je ekspresivni pokret. utnuti znai protestvovati a svaki ovek ima neto protiv ega bi
protestvovao: Prema tome, to je pokret koji svako moe da izvede. Ja to preporuujem svim svojim
pacijentima i sugeriem im da rade 50 do 200 uteva dnevno, raunajui svaki ut posebno. Najbolji
krevet za tu svrhu je onaj kojim ima gumeno-penasti madrac debljine od oko deset santimetara,
meutim svaki krevet moe biti od koristi. Pacijenti koji su redovno radili ovu vebu izvetavaju da
ona izrazito pozitivno deluje na njih. Oseaju se ivo-tnije, energinije i relaksiranije nakon'prirnene te
proste vebe. Ne kolebam se da je preporuim svim mojim itaocima jer nema naina da se radi
pogreno i nema opasnosti od njenog korienja. Neko moe otkriti da su mu pokreti trapavi i
nekoordinisani, da se brzo zamara i da ut nema kvalitet snage. To je indikacija daje samoizraavanje
te osobe bilo blokirano dok je bila dete. To je razlog vie da se nastavi sa utiranjem. Slika 4 ilustruje
tu aktivnost.
39
Da bi se utiranje uinilo jo smisaonijim, u terapijskoj situaciji se f pacijent usmerava da recima

izrazi odgovarajue oseanje. Moe govoriti "Ne" ili "Neu" ili "Ostavi me na miru". Ti iskazi se
izgovaraju glasno sa dugim e ili i zvukom. Korienje glasa na ovaj nain mobi lie dublje disanje to
esto doprinosi emocionalnom kvalitetu akcije. Korienje zvuka i reci sa pokretom takode slui
integracJjLego s_tavaj>ajelesngm ekspresijom, poboljavajui koordinaciju i kontrolu. Kada se
pacijenti slobodno prepuste zvuku i pokretu, utiranje postaje ubrzano a glas dostie najviu taku.
utiranje postaje nevoljno, a pacijent u tom trenutku doivljava akciju kao emocionalnu ekspresiju.
Ma koliko bilo intenzivno oseanje, osoba je potpuno svesna sebe i moe svojom voljom prekinuti
pokret.
Slian emocionalni pokret moe da se izvede i rukama. U toj vebi pacijent lei na krevetu sa
savijenim kolenima. Tada, sa obe pesnice stegnute, podie ruku iznad glave i snanim pokretom ih
sputa pored tela. Dok to radi, ohrabrujemo pacijenta da govori "Ne" ili "Neu 1 Pokret se ponavlja
odreen broj puta da bi glas zvuao uverljivije a udarac efektivnije. Mnogi pacijenti imaju tekoa u
snanom izraavanju negativnih oseanja. Glas im esto ima ton moljkanja, plakanja ili straha a
pokreti ruke su mehaniki i bez moi. Ako neko izaziva pacijenta recima "Hoe", dok ovaj radi
vebu, moe se meriti sposobnost suprotstavljanja autoritetu. Neki pacijetni zbunjeno prestaju, dok
drugi promene svoj iskaz u "Hou". Malo njih prihvata izazov i suprotstavlja se terapeutu sa
intenzivnijim "Neu".
Ti pokreti ne samo da izazivaju oseanja, ve takode stimuliu disanje i ukoliko pacijent sebi
dozvoli da doivti i izrazi negativna ili neprijateljska oseanja, dovode telo do vibriranja. Mnoge
druge ekspresije se mogu koristiti tim pokretima kao to su "Idi do avola" ili "Mrzim te". Svako
nesvesno uzdravanje manifestuje se direktno kao nedostatak koordinacije. Ta nekoordinacija je
posebno uoljiva kada pacijent pokuava da izvede pokrete temper tantrama. U toj vebi se udara
nogama, jednom pa drugom, iz poetnog poloaja sa savijenim kolenima. U isto vreme ruke
naizmenio udaraju po krevetu. Kada su ti pokreti koordinisani, leva ruka i leva noga se kreu
istovremeno, smenjujuu samo strane tela. Glava se rotira prema onoj.strani gde se izvodi pokret
prema dole. Nedostatak koordinacije se manifestuje kada se ritam kretanja nogu razlikuje od pokreta
ruku. U tom sluaju ruke imaju tendenciju da ubrzaju, dok pokreti nogu postaju usporeni. Ili se
40
javlja fenomen ukrtanja; leva noga se kree sinhrono sa desnom rukom, dok se desna noga kree sa
levom rukom. Fenomen ukrtanja se deava zbog neukljuivanja tela; udovi se kreu nezavisnoo kao
kraci na vetrenjai. Ne retko glava se okree prema suprotnoj strani od kretanja ruku i nogu.,
ukazujui na izvestan stepen disocijacije izmeu glave i tela. Nekoordinisani pokreti ine da se
pacijent osea. nezadovoljno.
Udaranje kreveta, kao i utiranje, moe se preporuiti svakome. Uveo sam kao linu praksu da
radim ove vebe u situacijama kada oseam da mi se u telu stvara napetost, ili kada oseam bes koji
ne elim na nekog da istreseni. Ja u udariti krevet ritmino pedesetak puta ili vie, koristei ruke
jednu za drugom. To ima jai efekat na smanjenje tenzije u gornjem delu tela, nego to bi se postiglo
utiranjem, posebno smanjuje tenziju oko ramena a takode ini disanje dubljim. Kada se ova veba
izvodi graciozno sa potpunim istezanjem ruke prema gore i pozadi, izgleda da se ovek osea
relaksirano i veselo. iVInoge majke su mi kazale da umesto da udare dete, radije odu u spavau sobu i
iskale bes na krevetu. Na taj nain postiu rastereenje bez oseanja krivice. Nepotrebno je rei da to
ini atmosferu u kui mnogo prijatnijom.
Sem navedenih vebi koje razvijaju sposobnost izraavanja nega-Uvnosti, neprijateljstva i besa,
bioenergetska terapija koristi i pokrete koji izraavaju nenost, ljubav i elju. Mnogim ljudima nije
lako da posegnu rukama i usnama da bi dali poljubac, da bi sisali, da bi dodirnuli i zagrlili. Miini
gr u vilici, grlu i rukama esto ini da ti pokreti izgledaju nespretno. Kao rezultat toga, osoba se
koleba da uini taj pokret, osea se nesigurno kada to pokua. A poto kolebljiv pokret esto izaziva
ambivalentnu reakciju, osoba se na kraju osea jo neadekvatnije i odbaenije. Vera u sebe je svesnost
da se moemo izraziti potpuno i slobodno u bilo kojoj situaciji sa pokretima koji su odgovarajui i
graciozni.
Moe izgledati neobino da su i spontanost i samo-kontrola bez obzira na prividnu kontradikciju,
obe aspekti prirodne pokretljivosti. Samo-kontrola implicira posedovanje sebe, stoje odlika osobe koja
je u kontaktu sa svojim oseanjima i koja ima kontrolu nad svojim Pokretima. Ona ima samokontrolu, zato to moe izabrati kako da se izrazi, poto njena pokretljivost nije ograniena ili ukoena
hroninim miinim napetostima. Ona se prema tome razlikuje od kontrolisane
i 41
osobe, kompulzivne linosti, ijim ponaanjem diktira tenzija ili od impulsivne, ije je ponaanje
reakcija na tu tenziju. U bioenergetskoj terapiji je esto iskustvo da sa oslobaanjem pokreta, osoba
stie vie kontrole.
Gracilnost je kvaliter. kojim se opisuje osoba ije je telo osloboeno hroninih tenzija. Njeni
pokreti su gracilni zbog toga to su spontani a takode koordinisani i efikasni. Postoje spontanost
sutinski element gracilnosti, prava gracilnost se ne moe dostii uvebavanjem. Gore navedene
vebe e imati malo vrednosti ukoliko se koriste bez sves-nosti o pravom cilju zbog koga su
napravljene, naime, oslobaanja miine napetosti. Kada su te tenzije osloboene, gracilnost je prirodan rezultat.
Oseanje i svest o sebi

Aksiom bioenergetske analize je daje osoba ono to osea svojim telom. ovek ne moe oseati
svoju okolinu na drugi nain do akcijama okoline na nêno telo. Osea kako joj telo reaguje na
stimuluse koji dolaze od sredii ie i onda projektuje ta oseanja na stimulus. Tako, kada osea m
toplinvi vae ruke dok se nalazi na mojoj ruci, ono to oseam je u stvari toplina moje ruke izazvana
vaom rukom. Sva oseanja su telesna percepcija. Ako telo jedne osobe ne reaguje na sredinu, ono
nita ne osea.
Svest o S'Sbi je funkcija oseanja. To je zbir svih telesnih senzacija u jednom trenutku. Kroz svest
o sebi osoba saznaje ko je ona. Tako saznaje ta <;e deava u bilo kom delu tela; drugim recima u
dodiruje sa sobom. Na primer, osea strujanje oseanja u svom telu povezano sa disanjem i osea sve
druge spontane ili nevoljne telesne pokrete. Ali, takode je svesna miinih tenzija koje joj
ograniavaju pokrete jer to takode s.tvara senzacije. Osoba kojoj nedostaje svest o sebi pati od
samosvesti. Umesto da osea kontakt sa svojim telom, ona to vidi iz unutra sa oko:m svoga uma. Ne
biti u kontaktu sa svojim telom iz unutra osea se udmo i nespretno, to ini oveka samosvesnim u
ekspresiji i pokretima.
Kod osobe bez svesti o sebi postoje podruja tela kojima nedostaju senzacije i koj e prema tome
ne postoje u svesti. Na primer, mnogi ljudi nisu svesni ekspresije svoga lica. Oni ne znaju da li
izgledaju tuno, besno, ili imaju izraz gaenja. Neka lica imaju tako oigledan izraz
42
zadovoljstvo svojom punom ivotnosu

l,ca hola da je posmatrau udno da ovaj toga nije svestan. Druga podruja lela kojili ljudi-obino nisu
svesni su noge, zadnjica, leda i ramena-. Svaka osoba zna da poseduje noge, zadnjicu, leda i ramena,
ali ih ne osea kao ive clelove svoga tela. Ne moe rei da li su joj noge relaksirane, da li je zadnjica
stegnuta ili zabaena unazad, da li su leda uspravna ili povijena, ramena dignuta ili sputena.
Nedostatak svesti o tome znai da je osoba izgubila itav opseg fiuikcionisanja tih delova lela koji
nedostaju u svesti. Osobi koja ne osea svoje noge, nedostaje oseanje sigurnosti zato to ne osea da
e je noge drati. Ona je emocionalno nesigurana na svojini stopalima i osea potrebu za nekim ili
neim da joj prui potporu. Zadnjica funkcionie kao protivtea za odravanje normalnog uspravnog
poloaja. Kada je zadnjica uvuena prema napred, gornji deo tela ima tendenciju da kolabira. To se
moe spreiti ukoliko se produi grudni ko i ukoe leda. Uvuena zadnjica podsea na poloaj psa sa
repom medu nogama. Osoba koja ima takvo dranje tela izgubila je prirodnu koketnost, to se moe
nadoknaditi preteranom ego pozom baziranom na rigidnosti. S druge strane, ukoliko je zadnjica
povuena unazad, osoba gubi sposobnost pokretanja karlice prema napreci na seksualno agresivan
nain. Njeno telo razvija lordozu, stoje izrazito uclubljenje u preclelu krsta. Ona pati od seksualne
neadekvatnosti zbog nesposobnosti da slobodno i potpuno rastereti seksualna oseanja.
Pod normalnim uslovima, karlica se dri slobodno i uporedo sa disanjem se kree spontano napred
i nazad. Taj pokret je tokom seksualnog odnosa pojaan i rezultira u nevoljnim pokretima orgazma.
Pokret unazad dovodi senzacije i oseanja u karlicu, dok pokret prema napred odvodi ta oseanja do
genitalnih organa. Hronina tenzija u kariki koja ograniava pokretljivost karlice, smanjuje orgastiki
potencijal. Tuna stvar je da te tenzije takoe smanjuju svesnost, tako da osoba ne zna ta nije u redu
sa njenim seksualnim funkcionisanjem. Moe kriviti sebe ili partnera, bez ikakvog razumevanja
uzroka tih tekoa.
Zbog hronine tenzije, prosena osoba ima malo oseanja u svojim leima. Obino se vidi da su
leda ili rigidna kao da su nesavitljiva ili su tako gipka kao da ne pruaju oslonac telu. U oba sluaja
osoba gubi sposobnost da "podri" svoja oseanja ili da ih nosi na svojini leima. Pi'eterana rigidnost
vodi do kompulzivnosti, a previe labavosti do impulzivnosti. Zbog nedostatka senzacija u leima,
osoba ne moe
43
ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM 1VOTNOSU
mobilisati svoju ljutnju da bi prevazila frustracije. Kod ivotinja kao to su pas ili maka moe se
videti kako se leda bukvalno diu kada je ivotinja ljuta. ak se i dlaka du leda podigne dok je taj
deo leda pod emocionalnim nabojem. ovek sa problemima postaje iritabilan ili ide u stanje besa, ali
mu nedostaje sposobnost da izrazi ljutnju na direktan nain.
Tenzija u leima je generalno povezana sa tenzijama koje imobiliu ramena. Tenzija u ramenima
utie na dve vane funkcije. Jedna je da se posegne rukama i druga da se udara. Kada su ramena
fiksirana u izdignutom poloaju, osobaje "obeena'^kao daje stavljena na vea-licu. IzdjgDUtajan^m_sjjJzrazltraha, zbog ega u strahu ramena idu navie. Osoba sa izdignutim ramenima je obeena
svojom nesposob-nou da posegne ili udari i prema tome, nije u stanju da se prepusti.
Osoba koja nije svesna toga je i neoprezna. Njena slika o sebi se ne slae sa slikom koju prezentira
drugima a njeno naivno rjrihvatanje te slike ostavlja je otvorenom za nepredvidiva ponaanja. Covek
koja misli da predstavlja muevnu figuru zato to ima napumpane grudi, moe biti okiran kada shvati
da drugi ljudi to vide kao pozu. Drugim recima, lako gaje obrlatiti pozama i fasadama. Vi ste svesni
drugih ljudi u onom stepenu u kome ste svesni sebe i samo u onom stepenu u kome oseate sebe,
moete oseati za drugu osobu.
.Gubitak svesti o sebi uzrokovanje hroninim miinim tenzijama. Ta tenzija se razlikuje od
normalne tenzije ivljenja po tome to je postojana. To je nesvestan miini spasticitet koji je postao
deo telesne strukture ili naina bitisanja. Zbog te injenice, osoba nije svesna da ima miine tenzije
sve dok joj ne ponu priinjavati bol. Kada se to desi, moe oseati tenziju koja je u osnovi toga, ali
nema svesti o tome ta to znai i zato se razvija. I potpuno je bespomona da uini bilo ta da smanji
tenziju. U odsustvu bola meutim, mnogi ljudi su potpuno nesvesni naina na koji se dre i kreu.
Oseaju se udobno u svom strukturiranom stavu, nesvesni ogranienja koja ti stavovi imaju na njihov
potencijal ivljenja.
JVlij postaje napet samo pod stresom. Kada se tejojcree lagano, ono ne osea napetost. Stresovi
mogu bitf vostfuki, fizikTT emocionalni; Dizati veliku teinu fiziki je stres, kao i nastavljanje
pokreta ili aktivnosti kada je mii umoran. Osetivi bol tenzije, osoba prekida aktivnost ili sputa
teret. Meutim, ako nema naina da se stres otkloni, mii e se zgriti. Emocionalni stres je kao i
fiziki; miii
44
optereuju oseanjima kojih se ne mogu osloboditi. Oni se gre da hi drali ili zadrali oseanje, kao
to to ine sa teinom, i ako se oseanje nastavi dovoljno dugo, miii e se zgriti jer se ne mogu
osloboditi tenzije.
se
Svaka emocija koja ne moe biti osloboena predstavlja stres za mii. Razlog ovom je taj stoje
emocija naboj koji vri pritisak da bi se oslobodila. Nekoliko primera e to ilustrovati. Tuga ili
oseanje povredenosti oslobaaju se kroz plakanje. Ako je plakanje inhibirano zbog roditeljskih
zabrana ili drugih razloga, miii koji normalno bivaju aktivni tokom plakanja, postaju napeti. To su
miii usana, grla, arudi i stomaka. Ako je to oseanje bes koji ne moe da se oslobodi, miii leda i
ramena postaju napeti. Inhibiranje impulsa ujedanja vodi do tenzije u vilici, inhibiranje utiranja do
tenzije u nogama. Korelacija miine tenzije i inhibicije je tako tana da ovek moe, prouavati
miine tenzije da kae koji su impulsi ili oseanja inhibirani.
to se miia tie, mala je razlika izmeu spoljanjeg i unutranjeg stresa. Oba stvaraju tenziju u
miiu. Fiziki stres je uopte kraeg trajanja od emocionalnog koji ima tendenciju da opstane due i
da postane nesvestan.
Kada mii ode do spazma, on ostaje zgren dok se ne ukloni stres. Ovo se moe potvrditi kroz
gr noge na primer. Da biste se oslobodili gra, morate promeniti poloaj i pokrenuti zgnjeen mii.
Gr je meutim vrlo akutna tenzija koja ne doputa alternativu. Tenzije koje nastaju kroz ponavljanje
iskustva, tako potuljeno da osoba teko da i postane svesna tenzije. ak i kada je svestan tenzije, ne
zna nain da je se oslobodi. Mora da ivi sa njom, a jedini nain da se ivi sa tenzijom je da se na nju
zaboravi.
Relaksiran mii je mii sa energetskim nabojem. To je kao napunjen pitolj spreman da opali.
Okida koji oputa mii je impuls iz eferentnog nerva. Oputanje miia dovodi do grenja, to se
prevodi u pokret. Zgnjeen mii ne moe da se pokrene dok ne bude ponovo napunjen energijom. Ta
energija se dovodi do miia u formi kiseonika i eera. Bez snabdevanja dodatnom energijom,
nemogue je osloboditi zgrene miie. Vaan faktor u tom procesu je kiseonik, poto se bez dovoljno
kiseonika metaboliki proces zaustavlja. Ta injenica stavlja u prvi plan vanost disanja za relaksaciju
i uklanjanje represije. Kada je pacijentovo disanje dublje, njegovi miii e poeti spontano da
vibriraju dok se pune energijom.
45
Kod nekih pacijenata vibracije se mogu preokrenuti u spontane ekspresivne pokrete dok se telo
oslobaa potisnutih impulsa. Obino pokreti poinju svesno, a potisnuti impulsi se izazivaju kada
pokret postigne potpuni kvalitet. Pacijent moe poeti utiranjem kaua, prvo samo radi vebe, ali
kada se prepusti pokretima to se iri po elom telu stvarajui emocionalno oslobaanje. Ti miii
takode mogu da se oslobode kroz ekspresivne pokrete, to jest, pokrete u kojima aktivnost izraava
potisnuto oseanje. Dokle god se pokret izvodi mehaniki, potisnuti impulsi se dre u pozadini i nema
efektivnog oslobaanja tenzije.
Koju ulogu igra analiza u bioenergetskoj terapiji? Naglasak u ovoj glavi je bio na fizikim
aspektima terapije, to moe itaocu stvoriti utisak da analitiko razumevanje karaktera igra
sekundarnu ulogu. To naravno nije tano. Za pacijenta je podjednako znaajno da zna uzroke svojih
konflikata kao to je znaajno i da stekne svest o sebi kroz telesne aktivnosti. Ta dva procesa moraju
biti usklaena da bi terapija bila efektivna. U bioenergetskoj terapiji se koriste svi modaliteti
psihoterapije i psihoanalize da bi se poboljalo razumevanja i ispolja-vanje sebe. To ukljuuje
interpretacije snova i proradivanje transfer-nih situacija. Meutim, nasuprot drugim formama
psihoterapije, rad na telu je osnova na kojoj se grade ego funkcije razumevanja sebe i svesti o sebi.
Osnovni bioenergetski pojam je da svaki sklop hroninih miinih tenzija mora da se proradi na tri
nivoa: (1) njena istorija ili uzrok u infantilnoj situaciji ili detinjstvu, (2) njeno trenutno znaenje u
smislu karaktera te osobe i (3) njeni efekti na telesno funkcionisanje. Samo takav holistiki pogled na
fenomene miinih tenzija moe dovesti do promena u linosti koje imaju trajnu vrednost. To vodi do
nekoliko znaajnih stavova.
l. Svaka grupa hronino stegnutih miia predstavlja emocionalni konflikt koji je nerazreen i
verovatno potisnut. Tenzija nastaje iz impulsa koji trai svoj izraz koji nailazi na ogranienja bazirana
na strahu. Tenzija vilice moe predstavljati konflikt izmeu impulsa da se grize i straha da bi takva
akcija vodila do kanjavanja od strane roditelja. Ista tenzija takode moe biti povezana sa impulsom
da se plae i strahom da to moe izazvati roditeljski gnev ili odbacivanje. Tenzije imaju multiple
determinante, poto su svi delovi tela ukljueni u svaki emocionalni izraz. To znai da svaka
emocionalna tenzija mora
46
hiti preraena u terminima svih pokreta u kojima napeti mii moe uestvovati. Ako je mogue, treba
da se uini svesnim specifian konflikt sadran u napetom miiu, i to na dva naina: kao impuls koji
to ciri i kao strah koji on predstavlja.
2. Svaki hronino zgren mii predstavlja negativan stav. Poto
blokira izraavanje nekog impulsa, efektno je rei, "Ne, Neu".
Budui nesvesna impulsa i tenzije koja ga blokira, jedino to osoba
moe da oseti je "Ne mogu". A bez svesti osoba zbilja ne moe da
pokrene delove tela kontrolisane miiima. To "Ne mogu" poinje da
se me nj a u "Neu" kada osoba postane svesna uzdravanja koje postoji
u tenziji. Svesno izraavajui negativan stav, osoba oslobaa miie
od nunosti nesvesnog blokiranja impulsa i kroz taj manevar stie
mogunost izbora da li hoe da izrazi impuls ili da se uzdri od
izraavanja. Na primer, mnogi pacijenti inhibiraju plakanje i ne mogu
da se predaju svojoj tugi. Od njih prvo traim da udaraju pesnicom po
krevetu, kao stoje opisano u prethodnom delu, i da kau "Neu da
plaem". Iznenaujue je kako esto to vodi direktno do jecanja.
Generalizovani negativan stav izraen u akciji uzdravanja napetog miia, proiruje se i ukljuuje
i terapeuta i terapeutsku situaciju. Prikriven je fasadom ljubaznosti i saradnje. ovek moe da prodre
kroz tu fasadu bolnom analizom transfera ili da odmah stavi teite u terapiji na ekspresiju
negativnosti. Svaki pacijent u bioenergetskoj terapiji konfrontira svoj skriveni negativizam radei
fiziki i vokalno na ekspresiji neprijateljstva i negativnosti.
3. Bioloki aspekt miine tenzije je njen odnos sa kapacitetom za
zadovoljstvo. Totalna tenzija smrti manifestovana u stanju rigor mortis, jeste potpuno odsustvo bilo kog kapaciteta za oseanje zadovolj
stva ili bola. Na kapacitet za zadovoljstvo je smanjen u onom stepenu
u kome hronina tenzija imobilie nae telo. Ovo saznanje moe
obezbediti motivaciju za ponekad bolan cilj oslobaanja tih tenzija.
Bez tog saznanja i razumevanja bioenergetske dinamike disanja, po
kreta i oseanja, ovek je u nemogunosti da ugrabi radost ivota. U
beznau ovek razvija iluziju da uspeh i mo mogu da transformiu
iskustvo bez radosti u zadovoljavajui ivot.
47
3. BIOLOGIJA ZADOVOLJSTVA
Uzbuenje i osvetljenje
U prvoj glavi izneo sam neka zapaanja o prirodi zadovoljstva sa psiholoke take gledita. To
je bilo praeno diskusijom o disanju, pokretu i oseanju i analizom njihovog znaaja na
zadovoljstvo ivljenja punim kapacitetom. U ovoj glavi vratiu se na fenomen zadovoljstva i
ispitati ga kao bioloki proces.
Svako zna daje zadovoljstvo rezultat zadovoljenja potreba. Dobra ilustracija tog principa su
iskustva koja pruaju zadovoljstvo kao uzimanje hrane kada smo gladni, spavanje kada smo
pospani. Potreba stvara stanje napetosti, koje kada se rastereti kroz zadovoljenje potrebe, stvara
prijatno oseanje olakanja. Frojd je prihvatao takvo gledanje na zadovoljstvo. Meutim, pojam
zadovoljstva koji je sveden na rastereenje napetosti ili zadovoljenje potreba, mada je oigledno
valjan, predstavlja suvie usko objanjenje ljudskog ponaanja.
Ljudi u stvari uivaju u odreenoj vrsti i odreenom stepenu napetosti. Nalaze zadovoljstvo u
situacijama izazova, kao to su takmiarski sportovi, jer napetost poveava nivo uzbuenja.
Nadola-enje uzbuenja je samo po sebi prijatna senzacija kada je povezana sa mogunou
njenog rastereenja. U seksu je ta intenzifikacija uzbuenja nazvana predzadovoljstvo, za razliku
od naknadnog zadovoljstva, zadovoljstva rastereenja i orgazma. Meutim, kada nema anse da
doe do rastereenja ili kada je zadovoljstvo odloeno, elja i potreba Postaju bolna stanja,. Tako
su i potreba i zadovoljenje, aspekti doivljaja zadovoljstva bez ikakvog remeenja ili konflikta.
49
BIOLOGIJA ZADOVOLJSTVA
Poto su primarne potrebe organizma povezane sa odravanjer integriteta, zadovoljstvo je

povezano sa oseanjem dobrobiti koji s pojavljuje kada je taj integritet osiguran.
U svojoj najprostijoj formi, zadovoljstvo je odraz zdravog rad vitalnih procesa tela. Lesli Stefan
naglaava istu stvar istiui: "Mo ramo pretpostaviti da su zadovoljstvo i bol korelati izvesnih stanja
koji se grubo mogu posmatrati kao ravnomerni i poremeeni rad fiziki mainerije, a u tim stanjima
moraju uvek biti prisutne senzacije" Nema neutralnog stanja. Osoba se osea dobro ili loe u skladu s;
svojim stanjem fizikog funkcionisanja. Ako su oseanja potisnuta osoba e biti depresivna.
Zadovoljstvo se onda moe definisati kac senzacija koja se razvija iz glatkog odvijanja tekueg
procesa ivota
Tekui proces ivota je meutim mnogo vie od pukog preivlja vanja; to je vie od odravanja
fizikog integriteta organizma. Sposob nost preivljavanja naena je kod mnogih osoba sa
emocionalnin poremeajima, koje se ale da ne oseaju zadovoljstvo ivljenja. U tin sluajevima je
proces ivota zaustavljen. Zadovoljstvo i preivljavan} nisu istovetni. Cilj ivota nije statika
ravnotea, jer to je smrtîvo yk]ju^lis_C?PPni?.?I e_ -rasta ' kreativnosti. To je ono zbog ega j<
doivljavanje neeg novog sutinski sastojak zadovoljstva. Ponavlja nje istovetnog iskustva je
dosadno i mi koristimo izraz "umreti cx dosade" da pokaemo u kojoj meri nedostatak uzbuenja
znai negi ranje ivota.
Bioloki, zadovoljstvo je tesno vezano za fenomen rasta, koji je vaan izraz tekueg procesa
ivota. Rastemo usvajajui okolinu u na bia fiziki i psiholoki. To obuhvata posezanje i uzimanje
vazduha hrane i utisaka. Uivamo u produavanju i irenju naih bia: poveanju nae snage, razvoju
motorne koordinacije i sposobnosti, proirenjt socijalnih odnosa i obogaivanju naih ivota. Zdrava
osoba ima apeti za ivot, za uenje i asimilaciju novih iskustva u svoju linost.
Odnos izmeu zadovoljstva i rasta objanjava zato je mladost period aktivnog fizikog i
mentalnog razvoja, blia zadovoljstvu cx kasnijeg doba. To takode objanjava zato zadovoljstvo
starijih Ijud ima vie intelektualnu formu, postoje taj aspekt njihove linosti uvek sposoban da se
razvije. Mladi ljudi, kao to svako zna, imaju ve kapacitet za uzbuenje od starijih.
Tajna zadovoljstva je skrivena u fenomenu ekscitacije ili uzbude nja. ivi organizam poseduje
nerazdvojni kapacitet da odrava
50
ava svoj nivo uzbuenja; ne menja se od inertnosti do reaktiv-kao maina kojoj je motor ukljuen
ili iskljuen. U ivom
organizmu postoji stalno uzbuenje koje se smanjuje i poveava kao reakcija na stimulus iz sredine.
iroko govorei, poveanje uzbuenja vodi zadovoljstvu, a smanjenje dosadi i depresiji.
Fenomen ekscitacije javlja se i u neivoj prirodi. U fizici se za elektron kae daje ekscitiran kada
se kree ka spoljnoj orbiti. Elektron menja svoj poloaj hvatajui foton, deli svetlosne energije. Kada
se elektron oslobodi energije, opet se u formi svetlosti, vraa predanjoj orbiti, manje ekcitiranom
stanju. Osvetljavanje zemljine atmosfere je drugi primer ekscitatornog procesa u prirodi. Kada se
sunce die na horizontu, njegova energija bombarduje omota gasova oko nae planete. Tu energiju
elektroni pokupe u atome atmosfere, koja postaje ekscitirana i emituje svetlost. injenica daje prostor
taman pokazuje daje dnevna svetlost ekscitatorni proces u naoj atmosferi, proizveden sunevom
energijom. Svetlost elektrine sijalice se moe posmatrati kao rezultat istog procesa. Sa prelaenjem
elektrine struje kroz vlakno sijalice, elektrina struja ekcitira elektrone vlakna uzrokujui da ovi daju
svetlost.
Svetlost je takode aspekt uzbuenja u ivim organizmima. Mi blistamo od zadovoljstva, sijamo od
sree, zraimo u ekstazi. Zraenje ive osobe se najjasnije vidi u sjaju u oima, ali moe biti
manifesto-vano i u celokupnom izgledu. Seam se primedbe moga sina kada je njegova majka
komentarisala to se nije nasmejao kada je fotografisan u koli. "Ali mama", ree on, "moje oi sijaju
kao dijamanti". U intenzivnom zadovoljstvu potpunog seksualnog orgazma, razvijaju se senzacije koje
se opaaju kao zraenje. Blistanje zaljubljene osobe je direktan izraz radosti.
Osvetljenost ljudskog bia nije samo metaforiki nain govora. Ljudsko telo je uokvireno "poljem
sila" koje je opisano kao aura ili atmosfera. To su mnogi pisci, ukljuujui Paracelzusa, Mesmera,
Kilnera i Rajna, posmatrali i komentarisali. Moj kolega, Dr. Don Piekakos, posvetio je prouavanju
tog fenomena petnaestak godina. To polje ili aura moe se videti golim okom pod odreenim
uslovima. To je prikazano na slikama rane renesanse kao zraenje oko glave svetaca.
Znaenje tog polja za nau sadanju diskusiju je da ono odraava nivo uzbuenja u telu. Kako se
unutranje uzbuenje poveava sa
nove
51
oseanjem zadovoljstva, tako boja polja postaje intenzivnije plava irina polja se poveava. U stanju
bola elo polje se smanjuje, vero vatno zbog akcije simpatetiko-adrenalnog sistema koji povlai krv
s povrine tela. To polje takode pulsira, tojest, pod normalnim uslovim se pojavljuje i nestaje u
proeku petnaest do dvadeset pet puta u minuti Broj pulsacija kao i boja polja, povezani su sa
stepenom uzbudenj tela. Kada telo, zbog dubljeg disanja i vie oseanja ide u nevoljn vibratorne
pokrete, broj pulsacija moe da dostigne etrdeset il pedeset u minuti; u isto vreme irina polja se
poveava a boja postaj svetlija.
Uzbuenje u ivom organizmu razlikuje se od onog u neivo prirodi, uglavnom zbog toga to je
smeteno u zatvoren sistem. Tek je zatvoreno koom koja deluje i kao odbrana koja titi organizam
o( preplavljujuih nadraaja spolja i kao omota koji uva unutranj naboj. ivi organizam ima
sposobnost ne samo da odrava svoj niv( uzbuenja iznad onog u okolini, ve takode da povea taj
nivo na raui sredine. ivot se odvija nasuprot drugom zakonu termodinamike zakonu entropije.
Evolucija i rast svake osobe svedoe da je ivo proces koji tee prema veoj organizaciji i veoj
energiji.
Ljudi se razlikuju po kapacitetu za uzbudivanje i odravanje uzbuenja. Neki ljudi su sumorni,
previe ozbiljni ili uzdrani. Izgled kao da ih nita ne uzbuuje. Drugi se preterano lako uzbuuju,
jak< su napeti, nemirni, hiperaktivni. Nisu u stanju da zadre uzbuenje preputaju se svakom
impulsu. Te razlike se mogu odnositi na sklo pove miinih tenzija u telu, koji odreuju karakternu
strukturu osobe Ta teza je istraena i prouena u mojoj knjizi Fizika dinamih karakterne strukture. l
Zbog toga to je ivo telo zatvoren sistem koji sadri unutranj naboj ili uzbuenje, ono ima i
unutranju pokretljivost. To je staln pokret u snenom ili budnom stanju. Srce lupa, krv tee, plua se
sin i skupljaju, varenje se nastavlja i slino. Neprekidno se kree kros prostor. Drugim recima ivo je.
Kada izgubi unutranju pokretljivost ono je mrtvo.
Kod viih organizama, posebno oveka, pokreti tela su podeljen u dve klase, voljene pokrete koji
se ine svesno, i koji su ego usmereni
l Prvo izdanje knjige izalo je pod navedenim nazivom, dok su ostala izdanja objavljen pod naslovom "Jezik tela", The Language of the BoJy Collier
Books. New York, (prin
prev.)
52
na nevoljne pokrete kojih osoba moe ali ne mora biti svesna. Razlika medu tim klasama nije otra.
Svi voljni pokreti su nadreeni nevoljnim pokretima koji su osnovni. Na primer, odluka da se hoda je
svesna; specifini pokreti kojima se hodanje izvodi uglavnom su nesvesni i nevoljni- Nae reagovanje
na stimulus ili situacije koji sadre u velikoj meri nesvesne ili nevoljne komponente, mi opisujemo
kao spontane. Zdravu osobu karakterie visok stepen pokretljivosti ili spontanosti. Kod depresivnih
stanja su i pokretljivost i spontanost smanjeni.
Ta razmatranja pokazuju direktnu vezu sa procesom ivota i zadovoljstva. ivot (energetski
proces) > uzbuenje --> pokret..--> zadovoljstvo. Te veze su direktno vidljive kod deteta koje
bukvalno skae od radosti kada je uzbueno. U stanju uzbuenja ovek ne moe da sedi mirno.
Pokrenut je da igra, tri, peva. Doivljaj daje ovek pokrenut iz iznutra za razliku od namerne akcije
kretanja, u osnovi je svih oseanja.
Spektar zadovoljstvo-bol
Oseanja zadovoljstva ili bola odraavaju se na kvalitet nevoljnih telesnih pokreta. Ovi za uzvrat,
izraavaju vrstu i stepen unutranjeg uzbuenja. Ima bolnih stanja uzbuenja kao i prijatnih. Svako
stanje je manifestovano kroz odreene nevoljne pokrete koji omoguavaju posmatrau da pravi razliku
medu njima.
Subjektivno, ono to neko doivljava u zadovoljstvu ili bolu, kvalitet je telesne pokretljivosti. To
je ono na ta se misli kada se govori o glatkom ili poremeenom radu fizike mainerije. Hipoteza
koja je u osnovi tog koncepta je da ovek moe oseati samo ono to se kree. Oseanje je senzorna
percepcija unutranjeg pokreta.
Analiza pokreta koji su u osnovi razliitih senzacija u spektru zadovoljstvo-bol uinie te pojmove
jasnijim. Taj spektar je dole prikazan. Kree se od agonije kao ekstrema bola do ekstaze kao ekstrema
zadovoljstva. Srednja taka spektra "oseati se dobro", Predstavlja normalno stanje telesnih funkcija.
AGONIJABOLNESPOKOJDOBRA OSEANJA ZADOVOLJSTVO
RADOSTEKSTAZA
a. Agonija oznaava bolno stanje koje je izvan granica tolerancije organizma. U agoniji telo se
uvre i krivi kroz serije konvulzivnih Pokreta. Krajnja agonija smrti je konvulzija takve vrste.
53
b. Boi, nasuprot agoniji, implicira da nisu predene granice tole

rantnosti tela. U agoniji je integritet organizma doveden u pitanje;
bolu mu se samo preti. Bol se izraava kroz uvijanje tela i trzajeve koj
su manje konvulzivni od onih u agoniji. Razlika je meutim samo
stepenu.
c. Nespokoj je blaa forma bolnog razdraenja. Telo se vrpolji ili
migolji od nespokoja, ali pokreti nisu tako greviti kao u prethodnim
stanjima.
d. "Dobra oseanja" predstavljaju stanje lagodnosti i relaksacije u
telu manifestovane mirnim i harmoninim pokretima. Osnovno stanje
zadovoljstva izraeno je u iskazu "Dobro se oseam".
e. Kako se uzbuenje penje u spektru ka strani zadovoljstva,
pokreti tela postaju intenzivniji i bri, odravajui pri tom koordina-j
iju i ritam. Kada je zadovoljna, osoba se osea meko, vibrantnoj
poletno; oi su sjajne a koa topla. Moe se rei da telo prede oa
zadovoljstva.
f. Radost oznaava poveanje prijatnog uzbuenja tako da tele
izgleda kao da plee. Pokreti su ivi i graciozni.
g. U ekstazi, najjaoj formi prijatnog uzbuenja, strujanja u tein
su tako snana daje osoba prosto "zapaljena" kao zvezda. Osea daj
na sedmom nebu. Ekstaza se doivljava u punom seksualnom orgazm
u kome pokreti takode imaju konvulzivni karakter, ali su jedinstven
i ritmini.
Razlika medu pokretima na ove dve strane spektra jeste u prisustvi ili odsustvu koordinacije i
ritminosti. U svim bolnim stanjima telesi pokreti su nekoordinisani i greviti; u zadovoljstvu su
glatki i ritmin: Pokret je jezik tela. Na osnovu kvaliteta pokreta jedne osobe; moe s odrediti kako se
ona osea. Majke mogu na osnovu ekspresije i telesni pokreta bebe rei da li je ona u stanju
nespokoja ili joj je dobro doivljava zadovoljstvo. Logian ishod je da ovek, zbog navedeni razloga,
nastoji da izbegne bol, i da se priblii zadovoljstvu.
Iz ove analize oigledno je da se zadovoljstvo ne moe definisal kao odsustvo bola. Iako je tano
da oslobaanje od bola esto stvar oseanje zadovoljstva to je fenomen koji se pojavljuje. Bol ini
ovek svesnim svoga tela. Kratko vreme nakon oslobaanja od bola ovek) svestan zadovoljstva
ivotom. im se bol zaboravi, nestaje i zadovolj stvo zbog oslobaanja od bola. Pod pritiskom ego
nagona za uspehon i statusom, brzo gubimo svest o telu. Telo postaje upregnuto voljom
54
pokretljivost i spontanost bivaju smanjene. Na nesreu, nae este ' -kustvo je, kao to se Samjuel
Donson izrazio, daje "ivot napredovanje od jednog hou do drugog, a ne od jednog zadovoljstva do
drugog".
Loginije je definisati bol u smislu zadovoljstva nego obrnuto.
Zadovoljstvo u formi dobrih oseanja, osnovno je stanje zdravog tela. gol oznaava neke poremeaje
tog osnovnog stanja. Prema tome, bol predstavlja gubitak zadovoljstava, kao stoje bolest gubitak
zdravlja. Psiholoki, mi bol doivljavamo kao gubitak zadovoljstva, kao kada kaemo, "Boli me tvoje
odbacivanje". S druge strane, kada se u ljudskom odnosu ne oekuje zadovoljstvo, onda se poremeaj
tog odnosa ne doivljava kao bolan.
U prirodi nema neutralnog stanja i nema neutralnog stanja u ljudskom organizmu koje odgovara
odsustvu zadovoljstva ili bola. Odsustvo oseanja je patoloko. To stanje koje nije retko, znak je da su
oseanja potisnuta. Potiskivanje oseanja se stvara hroninim miinim tenzijama koje spreavaju i
ograniavaju pokretljivost tela, smanjujui senzacije na taj nain. U odsustvu pokreta nema nieg to
bi se osealo.
Karakteroloka i fizika rigidnost koja proizlazi iz hronine miine tenzije, razvija se iz potrebe
da se potisnu bolne senzacije. Oigledno, niko ne bi eleo da potiskuje prijatne senzacije. Kada se
kroz bioenergetsku terapiju razree hronine miine tenzije, oekivalo bi se da se u svesti pojave
bolna seanja i oseanja. Sposobnost pacijenta da prihvati i tolerie ta bolna oseanja, odreuje njegov
kapacitet da doivi i prijatna oseanja. Diktum "Nema zadovoljstva bez patnje" treba tumaiti da znai
da je kapacitet za doivljavanje zadovoljstva vezan za sposobnost da se osea bolnost uznemirujue
situacije.
Nervna regulacija reagovanja

Ljudski organizam je opremljen sa dva nervna sistema koja inte-griu i reguliu njegovo
reagovanje. Prvi, cerebrospinalni, koordinira akcije voljnih miia sa proprioceptivnim i
eksteroceptivnim ulnim stimulacijama. Takode regulie ton miia i odrava njihov poloaj. Pokreti
koje kontrolie su u razliitom stepenu pod svesnom kontro-'ni kod razliitih ljudi. Na primer, neko
moe svesno pokretati ui;
55
neko drugi moe voljno da napne bicepse. Miii ne koje ovaj sistc reaguje su popreno-prugasti,
skeletni miii tela.
Drugi sistem je autonomni ili vegetativni nervi sistemi, koji rej lie osnovne telesne procese kao
to su disanje, cirkulacija krvi, r srca, varenje, eliminacija, luenje lezda i reakcije enice. Miii koje
deluje zovu se glatki miii jer im nedostaje prugasta struktu veih, skeletnih miia. Aktivnost
autonomnog nervnog sistema n pod svesnom kontrolom, odakle mu i potie ime. On se sastoji od d
dela poznata kao simpatiki i parasimpatiki, koji deluju antagonist ki. Na primer, simpatiki nervi
ubrzavaju rad srca, dok ih parasimp tiki usporavaju.
U Funkciji orgazma, 2 Wilhelm Rajh istie da je parasimpati sistem operativan kadgod postoji
sirenje, produavanje, hiperemij, ili zadovoljstvo. Nasuprot tome, simpatiki funkcionie kadgod
organizam gri, kada se krv povlai sa periferije tela, kada se poja bledilo, anksioznost ili bol.
Identinost parasimpatike inervacije oseanjem zadovoljstva je jasna. U zadovoljstvu se telo iri,
povr sko tkivo je ispunjeno tenostima i krvlju a enice se suavaju da izotrile fokus. Simpatiki
sistem kroz inervaciju adrenalnih lezc mobilie telo da bi se suoilo sa bolom ili pretnjom opasnou.
( priprema organizam za borbu ili bekstvo; u tom procesu ula su budn (enice proirene), mii srca
je stimulisan, krvni pritisak povien, potronja kiseonika poveana.
Ta dva dela imaju suprotan efekat na smer protoka krvi. Parasii patika akcija iri periferne
arteriole, poveavajui protok krvi povrini i stvarajui povrinsku toplotu. Srce se usporava do lagan
kucanja. Akcija simpatikog sistema gri povrinske arteriole, teraji krv ka unutranjosti tela da bi se
obzebedilo vie kiseonika za vital organe i muskulaturu. Tako parasimpatika akcija pomae irer
organizma i posezanju prema okolini, to e rei, pomae reakc zadovoljstva. Simpatika akcija stvara
kontrakcije i povlaenje sredine, to jest, stvara reakciju bola.
Svaka bolna situacija je situacija opasnosti na koju osoba reagq simpatetiko-adrenalnim sistemom,
poveavajui stanje tenzije i sve o okolini. Ta tenzija proizlazi iz stanja preterane napetosti u miiii u
fazi pripremanja za akciju. To se razlikuje od hronine mii
2 W. Reich. The Function or the Orgasm. New York, Orgone Institute Press, 1942. p. 2 na naem jeziku "Funkcija orga/.ma", A- Delo. 1988.
56
tenzije opisane u prethodnom delu, koja je nesvesna i predstavlja stalno stanje spremnosti proisteklog
iz opasnosti u prolosti. Poveana sve-sn'ost ukljuuje aktivno angaovanje volje. U opasnosti osoba
ne reaguje spontano; svaka akcija predstavlja proraunat pokret sa ciljem uklanjanja opasnosti.
Volja je mehanizam opasnosti. Aktivira se svaki put kada je potrebno neto vie od prirodnog
napora da bi ovek mogao da se suoi sa krizom. Na primer, potrebna je snaga volje da bi se otkrila
neprijateljska pozicija u ratu, dok bi prirodna reakcija bila da se, ukoliko je to mogue, pobegne.
Slino tome, potrebna je snaga volje da se opstane u munim nastojanjima, poto bi prirodna reakcija
bila da se opasni poduhvat napusti. Volja slui funkciji preivljavanja pri suoavanju sa situacijama
koje naTprepiavljuju. Kada je volja aktivirana, mobilisana je i voljna muskulatura tela, kao to su
graani jedne nacije mobilisani u ratu. Svesni ego preuzima punu kontrolu a normalno ponaanje se
stavlja u drugi plan. U opasnosti ovek nema ni namere ni vremena za zadovoljstvo. Ritmini i
graciozni nevoljni pokreti koji izraavaju zadovoljstvo moraju da se povuku pred kontrolisanim
pokretima koji izraavaju odlunost. Ta razlika se moe ilustrovati kroz primer jahaa koji je uivao u
jahanju, doputajui konju veliku slobodu pokreta. Suoen sa opasnou, jaha preuzima potpunu kontrolu nad konjem, koji tada moe biti forsiran izvan svojih prirodnih granica; ali u toj situaciji
zadovoljstvo jahanja je nestalo i za jahaa i za konja.
Volja je antitetska zadovoljstvu. Korienje volje implicira da je neko u tako bolnoj situaciji da je
potrebno da mobilie sve snage organizma. Kada je volja uposlena da bi se dostigao ak i minoran cilj,
telo reaguje kao da je u opasnosti; simpatiko-adrenalni sistem biva stimulisan da bi se obezbedila
dodatna energija za taj napor. Ako je cilj imperativan, oseaj opasnosti se na telesnom nivou poveava,
lui se vie adrenalina, miina tenzija je vea, vie krvi se povlai sa povrine tela. Bilo daje cilj
fizike prirode, kao dizanje tekog tereta, ili psiholoke, kao pisanje lanka u zadnji as, to stvara
stanje tenzije koje je na onoj starni spektra gde je bol. Poznata slika reportera za Pisaom mainom,
napetog, nervoznog, frustriranog, koji pali cigaretu jednu za drugom, ilustruje intenzitet fizikog
napora koji je nametnut psiholokim ciljem.
57
Po svojoj prirodi, svaki cilj stvara situaciju nunosti, jer bi bik besmisleno kada cilj ne bi
predstavljao izazov i zatevao izvestan napor Ali, postavljanje ciljeva je takode funkcija kreativnog
procesa. im inspiracija kristalie u koncepciju, cilj je formulisan, bar onaj izraavanju koncepcije u
odgovarajuoj formi. Postavljanje ciljeva je takode deo principa realnosti koji pod zatitom ega
modifikuje princip zadovoljstva. Princip realnosti zagovara da e osoba odloiti nepo-i sredno
zadovoljenje, ili e tolerisati bol, a sve radi veeg zadovoljstva] u budunosti. U stvari, princip
realnosti je razliita formulacija za kreativni proces. Oba predoavaju vee zadovoljstvo i bolje
uivanje u ivotu kao rezultat napora potrebnog da se postigne cilj. Meutim, ako neko izgubi iz vida
tu injenicu, cilj postaje besmislen.
Za ogroman broj ljudi postizanje cilja predstavlja kriterijum uspe-ha. im se jedan cilj ostvari
pojavi se drugi. Svako postignue obezbeduje momentalnu radost koja ubrzo nestane, inei time
novi cilj neophodnim: nova kola, bolja kua, vei presti, vie para i tako dalje. Naa kultura je
opsedniita prestiom. Stalno tragamo za odreenim ciljevima, ivimo u stanju nude, ljudi dobijaju
visok krvni pritisak, ireve, tenziju i anksioznost. Ponosimo se svojom akcijom, zaboravljajui da
svako forsiranje zahteva aktivaciju simpatiko-adre-nalnog sistema.
Ne zahteva svaki cilj odlaganje zadovoljstva. Videli smo da stanje tenzije moe biti prijatno
ukoliko postoji verovatnoa da doe do rastereenja i zadovoljenja potrebe i elje koja je u osnovi
toga. Oekivanje zadovoljstva je samo po sebi prijatan doivljaj. Pod tim okolnostima neophodan
napor je lak i relaksiran, aktivnost se odvijaj glatko, a pokreti tela zadravaju visok stepen
koordinacije i ritminos-j ti. Rad te vrste je prijatan. Ali, ovek moe tako raditi samo ako nemaj
beznaa, kada je sama aktivnost podjednako vana kao i cilj, i kadal ishod ne dominira nad sredstvom.
Mi ne ivimo da bismo proizvodili,! ve proizvodimo da bismo iveli. Preokupiranost ciljevima i
postignu-; em karakterie ljude koji se plae zadovoljstva.
Strah od zadovoljstva
Govoriti o strahu od zadovoljstva izgleda kao kontradikcija. Kako neko moe da se boji od neega
to je za njega dobro i poeljno? Meutim, mnogi ljudi izbegavaju prijatne situacije, a drugi doivjja-j
58
;u stvaran bol kada prijatno uzbuenje postane previe intenzivno.

r-ida sam ove ideje izloio na jednom predavanju, nekoje pitao, "kako
bianjavate iskaz 'Prosto boli koliko je dobro"?" Ovo pitanje me je
odselilo na primedbu koju je jednom prilikom napravio moj pacijent:
"Boli dobro". Vrlo je poznato da neki ljudi nalaze zadovoljstvo u bolu.
Ova prividno mazohistka reakcija zahteva neka objanjenja.
Razmotrimo situaciju osobe koja otkriva da se ukoila jer je dugo vremena provela u jednom
poloaju. Protezanje stegnutih miia je bolno, mada se dok se to radi obnavlja cirkulacija i ovek se
osea dobro. Drugi primer je osoba koja iscedi ir kada ovaj sazri, da bi smanjila pritisak. Procedura je
bolna, ali kada ir prsne i oslobodi se sadraja, ono to se osea je prijatnost i zadovoljstvo. U oba
sluaja prijatnost proizlazi iz oslobaanja tenzije, koja se ne bi mogla postii bez podnoenja izvesnog
bola. Skoro svaka poseta lekaru ili zubaru znai izvestanbol koji se prihvata voljno da bi se oseali
bolje. Izdrati bol radi zadovoljstva, deo je principa realnosti. Nema nieg mazohistikog u tome. Ono
to traimo je zadovolsjtvo, a ne bol.
Slina je motivacija i seksualnog mazohiste kome prijaju batine koje dobija. Potreban mu je bol da
bi se oslobodio napetosti. Telo mu je zgreno, a miii zadnjice i karlice tako napeti da seksualno
uzbuenje ne prodire dovoljno snano kroz genitalne organe. Udaranje, odvojeno od svog psiholokog
znaenja, prekida tenziju i oputa miie, doputajui proticanje seksualnog uzbuenja. Rajh je u
svojoj studiji o mazohizmu pokazao da mazohist nije zainteresovan za bo\per se ve trai zadovoljstvo
koje mu postaje dostupno kroz bol.
Ono po emu se mazohist razlikuje od normalne osobe jeste stalna
potreba za bolom da bi se doivelo zadovoljstvo. U svom beznadenom
pokuaju da postigne oseanje zadovoljstva, on opet i opet izaziva iste
bolne situacije. Izgleda da ne ui iz svog iskustva. Njegov pristup je
nekreativan. ~
Mazohistiko ponaanje je vie motivisano eljom za potvrivanjem nego eljom za
zadovoljstvom. Potvrivanje zahteva potinjava-nje koje je za mazohistu predrekvizit za zadovoljstvo.
Stav potinja-vanja koji je u osnovi mazohistike linosti, minira svaku kreativnu aktivnost. Nasuprot
tome, njegovo potinjavanje ga gura u provoka-hvna ponaanja to mu donosi kaznu. Ako se ne
razree duboko usaeno oseanje krivice i strah koji proimaju njegovu linost, niazohist ide u krug,
stalno traei bol da bi doiveo zadovoljstvo, ali
59
zavravajui sa vie bola nego zadovoljstva. Vano je napomenuti se traume ne opaaju uvek
neposredno kako bolne. esto rez napra Ijen otrim noem ne oseamo odmah, ve koji trenutak
kasnije, ka iznenadan bol kao talas oseanja preplavi povredeno mesto. Rez no stvara lokalizovan ok
koji ostavlja traumatizirano mesto na trenut okamenjeno. Ista se stvar deava sa psiholokim
traumama. Uvreda. esto ne opaa sve dok se ne izgovori. Bol zbog uvrede izgleda kao ( nas pogodi
tek kasnije, i tada reagujemo navalom besa. Moe biti nas uvreda uhvati nesmotrene i da smo
nespremni da reagujemo. A to tumaenje ne objanjava naknadnu reakciju na fiziku povredu.
Bol, kao i svako drugo oseanje, jeste opaanje pokreta. Nasupn zadovoljstvu u kome pokreti teku
glatko i ritmino, pokreti kc izazivaju senzacije bola su isprekidani i greviti. Rez je bolan dok ne
stvore novi kanali koji e omoguiti da krv tee slobodno kr< povredeno mesto. Tada se bol povlai.
Uvreda je bolna jer izaziva bi koji ne moe odmah da se izrazi. Oslobaanje tog besa ublaava bo Dok
se ne uspostavi normalan protok oseanja, situacija pritisl opstaje (pokretna snaga se gradi iza
prepreke), i taj pritisak ili tenzi doivljavaju se kao bolni.
Najbolja ilustracija tog pojma bola je situacija sa promrzlinam Trauma promrzavanja je ugalvnom
bezbolna, ali je odmrzavan bolno. Osoba sa promrzlinama moe biti nesvesna svog stanja sve dc ne
ude u toplu prostoriju. Tada bol poinje i pojaava se sa vraanje krvi u smrznut ekstremitet.
Zamrzavanje dela tela je esto koriei kao anestetika procedura, jer prekida senzacije. Otud bol od
proi rzlina nastaje zbog pritiska koji se poveava kada telesni fluidi k( nose energiju, krv i limfu,
pokuavaju da silom stignu do skupljen prostora smrznutog ekstremiteta.
Bolje upozorenje na probleme, signal opasnosti. U sluaju proi rzavanja to je znak da proces
odrmrzavanja mora biti postupan da se izbegla bilo kakva trajna povreda tkiva. Ako je pritisak preja
skupljene, smrznute elije pucaju dovodei do nekroze toga del Tretman promrzlina zahteva
postepeno poveavanje temperature da se ta opasnost izbegla. ak i kada se tako postupa osetie se
malo bol a to je nuno da bi se obnovila funkcija.
Strah od zadovoljstva je strah od bola koji se neizbeno razvi kada ekspanzivni impulsi koji spolja
pritiu dou do zgrenih i vezan regiona tela. Rajh je opisao mazohistiki strah od zadovoljstva kz
60
.rah od raspadanja ukoliko uzbuenje treba da postane prejako. Da u- se to stanovite razumelo

moramo posmatrati osobu ije je telo
eto j stegnuto kao da je u situaciji slinoj smrzavanju. Ona je nirznuta u svojoj nepokretnosti i
nedostatku spontanosti. U situaciji zadovoljstva, ona je izloena toplini stvorenoj proticanjem krvi ka
o'eriferiji lela kroz akciju parasimpatikih nerava. Njeno telo pokuava da se proiri, ali irenje postaje
bolno kada se suoi sa otporom h'ronino stegnutih miia. Senzacije ak mogu biti zastraujue.
Osoba osea da e eksplodirati ili se raspasti. Njen neposredni impuls je da izae iz te situacije.
Meutim, podrhtavanje i treenje predstavlja prekidanje miine tenzije i njenih psiholokih
pandana, ego odbrana. To je onda terape-utska reakcija, pokuaj od strane tela da se istrese od
rigidnosti koja ograniava pokretljivost i inhibira izraavanje oseanja. To je manifestacija telesnog
samoleeeg poseda. Ako se to ohrabruje, kao stoje sluaj u bioneregetskoj terapiji, i ako se dopusti da
se nastavi, obino se zavri plakanjem. Preplavljujue zadovoljstvo e esto dovesti do plakanja, kao
to lomi i rigidnost tela. Primeri te reakcije su brojni. Mnoge ene plau nakon zadovoljavajueg
seksualnog iskustva. Ljudi plau kada se sretnu sa prijateljem ili roakom koga vrlo dugo nisu videli.
Izraz koji se koristi je "Toliko sam srean da bih plakao".
Budui da smo odrasli, mi imamo mnoge inhibicije u vezi plakanja. Plakanje opaamo kao znak
slabosti, enskosti ili detinjastosti. Osoba koja je blokirana u odnosu na plakanje, blokirana je i u
odnosu na zadovoljstvo. Ona se ne moe prepustiti oseanju tuge niti se moe prepustiti oseanju
zadovoljstva. Postaje anksiozna u situacijama zadovoljstva. Anksioznost proizilazi iz konflikta
izmeu elje da se prepusti i straha od preputanja. Konflikt se mora pojaviti kad god je zadovoljstvo
dovoljno snano da zapreti rigidnosti.
Konvulzivno pranjenje kroz plakanje je primarni mehanizam oslobaanja tenzije kod ljudskog
bia. Mnoga deca plau kada su u nevolji, a sva deca plau kada ih neto boli. na interpersonalnom ili
psiholokom nivou, njihovo plakanje je zov za majkom. Bioloki, to je reakcija na stanje kontrakcije u
telu. Ako posmatramo bebu u stanju nelagodnosti ili bola, primetiemo da njeno telo postaje kruto i
ukoeno. Ali, nasuprot odraslom, njeno vibrantno i ivo mlado telo ne moe odrati tu ukoenost. Prvo,
vilice ponu da podrhtavaju, bradica da se skuplja i u trenutku je elo telo u gru do jecaja. Majka zna
da
61
je bebino plakanje znak nevolje i uri da ukloni poremeaj. Be meutim ne plae da bi dozvala
majku, jer e esto nastaviti da pla iako je ona tu, sve dok se ne oslobodi tenzije.
U psihijatrijskoj praksi se vidi funkcija plakanja za smanjer tenzije. Pacijenti bez razlike izjavljuju
da se bolje oseaju nak<| dobrog plakanja. Neki ak kau "Treba mi da se isplaeni". Pos plakanja
pacijentovo telo je meke, disanje lake i dublje, oi sjajnij a boja koe bolja. Moe se osetiti kako
tenzija naputa telo dok ovek preputa plakanju. Kada je pacijent previe inhibiran da dopustio
nevoljnim pokretima plakanje da se proire, tada plakanjj prestaje da ima taj efekat. U toj situaciji
dodir ili reci razumevanj mogu da otklone inhibiciju u dovoljnoj meri da se pojavi potpui; pranjenje.
Strah od zadovoljstva je strah od bola, ne samo fizikog bola, kc izaziva zadovoljstvo u zgrenom
i ukoenom telu, ve psiholoka od gubitka, frustracije i poniavanja. U toku odrastanja prevazilazir te
bolove potiskujui svoju tugu, strah i bes. U tom procesu umanjujemo na kapacitet za ljubav, radost i
zadovoljstvo. OseanJ su potisnuta telesnim tenzijama u formi hronine miine stegnutost Ono to
radimo u stvari je potiskivanje svih oseanja koja predstavljaj osnovu za depresivnu tendenciju u
linosti. Umrtvljujui sebe odnosu na bol, mi umrtvljujemo sebe u odnosu na zadovoljstvo.
Ne moemo obnoviti kapacitet za radost a da ne doivimo ponov nau tugu. I ne moemo osetiti
zadovoljstvo a da ne prodemo kroz b^ ponovnog raanja. A ponovo smo roeni onda kada imamo
hrabre da se suoimo sa bolom u naem ivotu bez potpomaganja iluzijar Postoji dvojni aspekt bola.
Mada se radi o signalu opasnosti i pretnj integritetu organizma, bol takode predstavlja pokuaj tela da
isprav efekte povreda i pokuaj obnavljanja integriteta organizma.
Seam se prie koju sam itao o hirurgu u Vijetnamu. On operisao u bolnici u prvoj liniji, radei sa
povredama ljudi koji stizali sa bojnog polja. Najozledenijima je davao privremen tretma pre nego to
e biti prebaeni u bolnicu. Dok je lekar operisao, mlad povreden vojnik, koji je leao na poljskom
krevetu, bolno je plaka^ ekajui da red doe na njega.
"Molim vas doktore" vikao je vojnik, "dajte mi morfijum, ne mogl da podnosim bol." Ali, doktor
nije obraao panju na njegov zahtev|
62
ppnorter koji je to posmatrao pitao je doktora zato mu ne olaka

patnje.
"Bol", rekao je doktor, "je jedina stvar koja ga odrava u ivotu." Morfijum bi smanjio vojnikovo
vitalno funkcionisanje i uinilo njegovu smrt neizbenom.
Ako se plaimo bola, biemo uplaeni od zadovoljstva. To ne znai da ovek mora da trai bol da
bi naao zadovoljstvo, kao to to ini mazohist. Nesposoban da se suoi sa bolom u sebi, mazohist
projektuje svoj bol u spoljanje situacije. To znai da ne moramo beati od bola suoavanja sa sobom
ukoliko elimo da doivimo radost.
63
4. MO SPRAM ZADOVOLJSTVA
Pojedinac mase
Prirodna tenja organizma za zadovoljstvom je normalno zadrana samo u dve situacije: u interesu
preivljavanja i radi jo veeg zadovoljstva. U situacijama u kojima postoji pretnja ivotu,
zadovoljstvo i kreativnost postaju irelevantne vrednosti. Vano je samo preiveti, i osoba e trpeti bol i
zapostaviti zadovoljstvo da bi ostala iva. Nezavisno od te situacije, osoba e odloiti neposredno
zadovoljenje potrebe ili elje, ako bije to vodilo jo veem zadovoljstvu u budunosti. Ona e takode
podnositi izvestan stepen bola da bi postigla cilj koji izgleda da omoguava znajano zadovoljstvo.
Kreativan proces esto iziskuje izvestan bol u procesu dovoenja zamisli do ostvarenja. Ni u jednoj od
ovih situacija trtvovanje zadovoljstva se ne moe smatrati destruktivnim aktom. Zadovoljstvo je jo
uvek osnovni cilj te osobe.
Meutim, postoji jedna situacija koja vodi destruktivnom ponaanju prema sebi. Ta situacija je
naseljenost, ili jo odreenije, prenaseljenost. Poznato je da kod ivotinja, kada se premai optimalna
naseljenost u smislu ivotnog prostora, u akciju stupaju destruktivne snage da bi se smanjio broj
jedinki. Eksperimentalno je pokazano da Populacija pacova, osuena na ogranien prostor, postaje
destruktivna kada naseljenost prede odreenu meru. Razvija se neurotsko ponaale; gubi se
zainteresovanost za istou; majke naputaju ili unitavaju Svoje mlade; jai mujaci napadaju i ubijaju
slabije.
Objanjenje koje se daje za takvo ponaanje je da su ivotinje u uslovima preterane gustine,
postale uznemirene zbog preteranog broja kntakata koje imaju jedne sa drugima. S jedne strane ti
kontakti ih
65
MO SPRAM ZADOVOLJSTVA
uzbuuju, stimuliu, ali s druge strane ih ograniavaju u pranjenji oslobaanju nadraaja zbog
uslova prenaseljenosti. Zato postaju n pete, nervozne, i destruktivne.
Paralela izmeu neurotskog ponaanja pacova i savremenog ovi ka koji takode ivi u uslovima
prenaseljenosti, nije ostala neprimeo na. Psihijatri se meutim kolebaju da prihvate injenicu o
prenaselji nosti kao uzroku onih emocionalnih bolesti koje vide u svojim ordin; cijama. Prvo, te
bolesti se razvijaju kod ljudi koji ne ive u prenas Ijenim uslovima. Drugo, ne postaje destruktivan
svako ko ivi prenaseljenim uslovima. I tree, najvie emocionalnih problema del nitvno vodi do
korena u ranom detinjstvu u porodici. Paralela meutim tako zapanjujua da se ne moe ignorisati.
Zatim, mnoj studije su pokazale da su emocionalne bolesti ee u sredinama niskim prihodima a
velikom naseljenou.
Sugresisao bih daje zajedniki imenitelj svih neurotskih ponaao smanjeno doivljavanje sebe. To
ukljuuje gubitak oseanja identitet smanjenu svest o svojoj individualnosti, smanjeno izraavanje
sebe, smanjenje kapaciteta za zadovoljstvo. Prenaseljenost svakako dopr nosi tim ogranienjima
linosti kao raspoloiv uzrok dok je porodici situacija neposredan uzrok. Porodica, kao stoje Vilhelm
Rajh istak jeste operativan agent drutva.
Mada niko ne zna optimalnu gustinu naseljenosti za ljude, ne mo; se negirati da ivimo u
masovnom drutvu i da njegovi lanovi izvesnom stepenu pokazuju destruktivno ponaanje prema
sebi. Umejj to da tee ka zadovoljstvu, to je normalno, oni se nagone da postU uspehe i opsednuti su
idejom moi. Ni nagon ni opsesija ne doprinc kreativnom pristupu ivotu. Oni su destruktivne sile u
linosti.
U masovnom drutvu uspeh je oznaka po kojoj se pojedinac izdva iz gomile. Za uspenu osobu se
kae daje neto "postigla". To sar znai da je stekla ime. Postigavi to pojedinac bi trebalo da moe se
zavali i uiva u ivotu dok ostatak gomile, onaj bezimeni, m nastaviti svoju borbu za uspeh. Uspenoj
osobi gomila zavidi, njenom uspehu vidi auru moi i zamilja da kroz uspeh svi druj problemi nestaju
ili se bar znaajno smanjuju.
Mi racionalno znamo da uspeh ne sadri magina svojstva. Medu tim, emocionalno smo svi u
manjoj ili veoj meri posveeni uspehu l jednoj ili drugoj formi, finansijskoj, politikoj, atletskoj,
drutvene ili ak branoj. Bilo koje podruje da izaberemo za svoje postignue
66
ehu pridajemo toliki znaaj da on esto postane dominantan pokre-3 naeg ivota.
f o je razumljivo, postoje u naoj kulturi orijentisanoj na ciljeve,
n1iljanje u smislu uspeha i poraza neto prirodno. Od trenutka kada uemo u kolu na javni ivot
je obeleen ocenama uspeha ili neuspe-ha Napredovanje u koli je predstavljeno postignuima
sukcesivnih ciljeva i to onda postaje ansa naeg odraslog ivota. Poto su ciljevi ukljueni u
planiranje (svaki plan ima cilj) treba da pratimo takvu emu sve dok postoji potreba da planiramo
aktivnosti na linom ili drutvenom nivou. Ne mogu da predvidim nestajanje te potrebe u kompleksnom drutvu.
Meutim, problem kojim se ovde bavimo jeste poveana tendencija da uspeh sam po sebi postane
osnovni cilj. Ako, na primer, ja planiram da napiem knjigu, moj cilj je daje objavim. Kada postignem
taj cilj mogu rei da sam uspeo. Ali po miljenju javnosti to nije uspeh. Ako bi knjiga kojim sluajem
zauzela mesto na listi best selera, ja bih stvarno postigao uspeh. Stekao bih priznanja koja su iz nekog
razloga sutinska za predstavu o uspehu.
Da li se moe rei da je borba za uspeh isto to i tenja za priznanjem? Ima injenica koje
podravaju to gledite. U svakom polju postignua razvijene su procedure i praksa da obezbede
proglas koji uspah zahteva. U filmu to je nagrada Oskar, u pozoritu Njujork to je nagrada Toni i
slino. Uspean biznismen je slavljen na rukovima i veerama, umetnik na prijemu i otvaranjima.
Sve te aktivnosti su praene sa to je mogue vie publiciteta, da bi se pojaala predstava uspene
osobe.
Ta predstava, kako je prezentirana publici u mas medijima, prikazuje uspenu osobu kao srenu
osobu. Ona je okruena nasmejanom porodicom, svaki lan porodice izgleda kao da se kupa u
sunevom sjaju uspeha. Nema ni oblaka na horizontu njene srene budunosti. Ja slika moe kasnije
potamneti kada problemi njenog privatnog ivota svesno izbiju na videlo, ali za to vreme e druga
uspena osoba pkupirati panju javnosti da bi dodala nov sjaj slici uspeha. Javnosti J e izgleda potrebna
figura koju e oboavati, i mas media udovoljava toj potrebi. Uspena osoba je heroj tehnoloke ere.
Heroji nisu novi. Svaki period stvara izvestan broj osoba koje se Razlikuju po postignuu od
drugih lanova zajednice. Njihovo proglaavanje slui drugima kao inspiracija da slede njihov primer.
O heroju
67
se ima predstava da je to osoba koja ovaplouje vrline do najvi) stupnja. Vrlina moe biti hrabrost,
mudrost, vera, ali je uvek li atribut taj koji je oigledan kroz postignue heroja. Heroj ne tei;
priznavanjem. Motivacija za njegovu akciju ne moe biti egoistii jer drukije ne bi bio pravi heroj.
U naoj kulturi sam uspeh ne implicira superiorne vrline. Knjij nije nuno najbolja zato to se
nala na listi bestselera. Mnoge knji; koje to postiu, obraaju se masovnom tritu i praene su veliki
publicitetom. Dok uspeh u poslu moe zahtevati visok stepen poslovij sposobnosti, taj kvalitet se
nikada ranije nije smatrao linom vrlinoni Danas se vrednuje postignue, a ne lini kvaliteti. Ponekad
se usp^ postie kvalitetima koji nisu nita drugo do vrline. Sve do pada, Hitle^ je ogroman broj ljudi
irom sveta smatrao uspenim. Naravno, osoti sa superiornim sposobnostima moe odrati uspeh;
meutim, ono | se priznaje nisu njene vrline ve njeno postignue.
Stvarno postignue je esto relativno nevano. Autor est dobri knjiga moe biti manje uspean od
autora jednog bestselera. Priznan. je ono to se rauna. Bez priznanja ovek se ne moe smatrati
drutv no uspenim.
Postii uspeh znai izdii se iznad gomile, izdvojiti se iz mase Iju i biti priznat kao pojedinac. Za
pisca to znai da se smatra znaajni ono to on kae ili napie. "Na njega se rauna" je nain na koji je
b opisan jedan uspean autor. Pre uspeha sa njim se nije "raunalo" ma< je ono to je pisao pre uspeha
moda imalo veu vrednost nego n koji je sledio. Kroz uspeh on je postao znaajan. To stalno sreem
im osoba postane uspena, sluaju je sa potovanjem. Poto je < uspeo, njegove rei mogu da otkriju
tajnu sree nama ostalima koji jo uvek borimo. Uspena osoba je vana svima koji ele da bu<
uspeni.
Predstava o uspehu kao pokretakoj snazi u ljudskom ivotu relativno nova. Ona je uvek igrala
vanu ulogu u ljudskom ivotu, prolosti su meutim dominantne predstave bile religijske prirode bi
1. svemonom vladaru. Te zajednike predstave su sluile da ujedii

ljude i da ih dovedu u vezu sa viim, to jest super-individualnil
ciljevima. Predstava to moe postii jer je usmerena na miljenje osol
2. usmerava njenu energiju. Prema tome, moe biti upotrebljena <
kontrolie njeno ponaanje. Nauili smo kako da manipuliemo pr<
cesom misaonih formacija kroz oglase ili kroz kontrolu sredstav
68
formisanja. Ta mo obezbeduje monicima koji imaju bolji pristup

Hstvima javnog komuniciranja, da oblikuju vrednosti drutva. Po--m se radi o njihovim sopstvenim
vrednostima, moe se oekivati da speh i m budu medu najvanijima.
Uspeh je reflektor koji izdvaja pojedinca iz mnotva. U stvari, u dananjem svetu nije neophodno
da se postigne neto posebno da bi ovek bio uspean; ako reflektor izdvoji pojedinca, on je na putu
uspeha. Ako vas fotografie magazin "Life" i ako pie o vama, moete se smatrati uspenim. Ako se
pojavite u tv ou uspeli ste. Reflektor je postao tako moan, da kada se zaustavi na nekom za trenutak,
taj neko biva izdvojen za ceo ivot. Ali, istim procesom su ostali ljudi baeni u jo dublju senku.
Poto je uspeh simbol po kome se u oima javnosti pojedinac razlikuje od mase, on je proizvod
sistema koji stvara masu. Moe izgledati kao kontradikcija ako se kae daje tenja za uspehom takode
jedna od znaajnih snaga koje stvara masovna kultura. Ali, pravi odnosi su uvek dijalektini. Ako
masovno drutvo gaji tenju za uspehom, onda je podjednako tano i da predstava o uspehu postane
jedna od kohezivnih snaga u masovnom drutvu.
Mas media nisu jedine snage koje stvaraju individuu mase, to jest, osobu bez javnog identiteta.
Zabava za mase i proizvodi za mase su drugi delovi sistema. Kakvu individualnost moe neko oseati
vozei Ford ili evrolet. Na autoputevima ima skoro milion od svakog od njih. Da bi prevazile taj
nedostatak neke agresivne osobe pokuavaju da budu prvi vlasnici najnovijih modela. Ako smo
prisiljeni da kupujemo identine proizvode i da ivimo u identinim kuama, ta vana podruja
izraavanja sebe su zatvorena. Ali, masovna proizvodnja ak zahteva da radimo na istim poslovima.
Moemo biti jedan od dvadesetak sekretara na poslu, jedan od stotine prodavaa u okrugu, jedan od
hiljade radnika u fabrici; mi smo pojedinci mase koji mogu biti zamenjeni bez remeenja rutine.
Zabava mase ima ak jedan podmukao efekat, jer zadire u na Privatan ivot. Za nas, gledaoce
televizije ak se i ne zna. Sedimo u Polumraku gledajui sliku, nemamo odnos prema izvoau ak ni
foliko da kupimo ulaznicu. Uskraena nam je mogunost da odreagu-J emo aplaudirajui ili
uskraujui aplauz. Mi smo ta velika nepoznata Publika, na koju se ne rauna sem u smislu broja.
Jedina oduka za na
69
ego je identifikacija sa onima koji su u centru panje, sa uspeij

osobama. -j
Sem tenje za moi, drutvo mase takode indikuje svojim lana
ma opsesiju moi. Tenja za uspehom se razvija iz potrebe da se stelj
priznanje, da se postigne identitet, makar samo javni, i da se osq
osea znaajnom. Borba za moi proistie iz potrebe da se razv
unutranje oseanje bespomonosti i da se nadoknadi unutranje oj
anje beznaa. Za osobu postoje dva aspekta moi. Jedan je bogatsd
a drugi autoritet. Oba mogu doprineti oseanju moi kod onoga kq
poseduje, to slui stvaranju pseudo-individualnosti sline onoj k
uspene osobe. Bogatstvo i autoritet izgleda da obezbeduju priliku]
izraavanje sebe, priliku koja se negira ljudima ogranienih sredstaj
i niih pozicija. j
Ali, izraavanje sebe polazi od pretpostavke da ovek ima sebe izrazi. Ni bogatstvo ni autoritet ne
mogu sluiti tome da stvori s tamo gde on ne postoji. Nisam jedini medu psihijatrima kod k< dolaze
bogati ljudi sa ozbiljnim emocionalnim poremeajima na t tmanu, to ini da se i oni i njihove
porodice oseaju jadno. Mnogi njih se u stvari oseaju krivim zbog bogatstva koje poseduju, uprkos
prividnim prednostima, esto ispada kao teret. Autoritet t moe biti i vei nedostatak, budui da
namee obavezu o odravai poloaja i pozicija koje su u konfliktu sa njegovim oseanjim eljama.
Osoba od autoriteta veruje da ona duguje lojalnost siste: koji joj je omoguio autoritet, uprkos
injenici da podriva njen li integritet.
Destruktivan kvalitet tenje za uspehom esto postane manifesi onda kada se postigne uspeh. Pre
nekog vremena imao sam na tretma poslovnog oveka koji je posle truda od nekoliko godina, postif
uspeh kome se nadao. Obratio mi se zato stoje bio depresivan. Us{ nije stvorio dobra oseanja i
oseanje osloboenja koje je oekivj Drugi je sluaj glumice koja se mnogo trudila da bude priznata.
Kz je to konano postigla, postala je depresivna. Takvi dogaaji su ta esti da sam shvatio da se
depresija razvija kada se razbije iluzija, tim sluajevima iluzija je bila da uspeh vodi srei i doprinosi
za( voljstvu.
Poto su uspeh i mo osnovne vrednosti drutva mase, osoba k< ih prihvati postaje individua
mase i gubi svoju pravu individualno Ona o sebi vie ne misli kao o osobi odvojenoj od gomile jer je
n;
70
'marni interes da se izdigne iznad gomile. U isto vreme je vrlo vano h'ti orihvaen od gomile. Ona
naputa diskriminirajui stav prave idjviclualnosti radi konformizma. Njeno ponaanje je usmereno
na ,uproinu stranu od zadovoljstva, ka prestiu; ona se bori za status i enje se socijalnim lestvicama.
Najgore je to to se te vrednosti uvlae u njen kuni ivot. One postaju kriterijum po kome se
procenjuju deca, koja moraju biti prihvaena i istaknuta.
Krivica za to stanje u stvari se ne moe prebaciti na ljude koji vladaj sistemom. Televizijski
urednik nije odgovoran to nas gura u individualnost mase. Greka nije u nedostatku kvaliteta tv
emisija. itav sistem je pogrean jer mu je cilj da se dopadne najveem broju, a nain koji se koristi je
da uposli najnii zajedniki emocionalni imenitelj.
Postajemo individua mase kada se identifikujemo sa sistemom, prihvatajui njegove vrednosti.
Meutim, ne moemo se lako izolovati iz sistema jer on obuhvata svaki aspekt nae kulture. Moramo
da kupujemo neke od masovno izraenih proizvoda jer su jeftiniji, mada ne nuno i bolji. Moramo
povremeno itati tampu, mada nalazim da ona malo doprinosi mojoj dobrobiti. I, ako ne elimo da
budemo bez radija i televizije, trebalo bi makar da budemo diskriminativni u vezi izbora programa.
Moramo biti diskriminativni ako ne elimo da nam mozak bude ispran preteranom propagandom i
reklamama kojima smo obasuti, a sve u korist sistema. To moemo postii samo ako uvamo nau
pravu individualnost i ne dopustimo da budemo zavedeni nagradama koje sistem nudi onima koji
postignu uspeh.
Sistem moe pruiti mogunost agresivnim osobama da postanu glumci u drami, i da ne ostanu
deo publike koja se ne vidi i ne uje. Neko mora da vodi ou ili bar to tako izgleda. One osobe koje se
popnu na vrh hijerarhije moi, smatraju se uspenim. Ima hijerarhije u svakom podruju: poslu,
politici, drutvu, umetnosti i tako dalje. I ima hijerarhije u svakom segmentu tog polja. Svaka
organizovana aktivnost stvara hijerarhiju moi. U svakoj hijerarhiji, velikoj ili maloj, osobu koja je na
vrhu i ima vlast najvee moi, oni koji su na skali 'spod nje vide kao uspenu.
U stvari, niko istinski ne vodi ou; niko nema stvarnu vlast moi. Oni na vrhu su deo sistema kao i
ovek na najniem mestu totemskog stuba. Oni mogu biti zamenjeni podjednako lako kao i neko od
Potinjenih. Nema kreativnih ljudi iji rad nosi oznaku njihove indi71
St
al ml
vidualnosti. Njihova funkcija, kao i funkcija individue mase, jes odrava tok oua, da odrava
funkcionisanje sistema, rad ma Naravno, na vrhu je drugaije, ali samo u smislu moi, ne u s
zadovoljstva. Na vrhu ovek moe imati ego zadovoljstvo po kq se izdvaja od mase, ali ne zato stoje
pojedinac. Oslanja se na ranu mase ljudi ija mu je podrka neophodna za njegov poloaj. On s
razlikuje od njih. On je individua mase na kojoj se reflektor zadr] neko vreme. On je osoba posveena
borbi za mo i nepovezana svojim telom i orijentacijom ka zadovoljstvu.
Prava individualnost
U prethodnom delu sam skicirao neke od drutvenih faktora l igraju ulogu u razvoju individue
mase. Sreom, nema ljudskog t koje je potpuno individua mase. Svako od nas zadrava jedan od sv
individualnosti koji sistem nije uspeo da razori. Svako od nas j stanju da doivi izvestan stepen
zadovoljstva, i prema tome da ra kuje ono stoje njemu znaajno od propagande "kako postati uspea
Bez oseanja zadovoljstva ovo razlikovanje je nemogue.
Nismo navikli da mislimo na zadovoljstvo kao na neto t< osnova linosti. U javnom umu
individua je osoba koja se izdvaji gomile. Ali javnost ne zna tu osobu, poznaje samo njen imid. Uve
mas medijima imid izgleda veliki i impresivan. Otkrie da stva osoba nije uopte kao njen imid
doivljava se kao ok. uveni ai ispadne stidljiv i kolebljiv sagovornik. Vrlo poznata glumica se scene
ponaa kao povuena osoba, bez emocionalnog reagovai uveni biznismen malo ta ima da kae o
stvarima mimo njego1 posla, i tome slino. Ako sebi ne dopustimo da budemo zasleplj imidom, onda
ubrzo shvatamo da neto nedostaje u linim ive tih individua. Ne retko, njihov uspeh je nadoknada za
nedost smisla u privatnom ivotu. Na nivou linosti, oni nas ne impresionif smislom svoje
individualnosti.
Kao psihijatar imao sam priliku da radim sa mnogo osoba koje mogu smatrati uspenim. Njihova
potreba za mojom pomoi bil pokazatelj da su izgubili oseaj sebe, oseanje individualnosti i lii
identiteta. Jednom mije dolazio uveni umetnik koji je dostigao da je sebi postavljao pitanje "Ko sam
ja?" Njegovradjebiocenjenl individualistiki i ekspresivan. Bio je vrlo poznat i visoko se kotit
72
r je ti sebi bio zbunjen i nesiguran, nesiguran u svoj identitet, sa 3 dostatkom oseanja sebe. Oseao
se nestvarno jer je bio van kontakta 11 svojim telom. I dok je njegov umetniki rad obezbedivao u
velikoj rneri ego zadovoljenje, nedostajalo mu je oseanje zadovoljstva zbog samog ivota, to samo
za sebe daje smisao postojanju.
Takode sam poznavao ljude koji su imali oseanje uzbuenja u vezi ivota. Oni nisu bili entuzijasti
koji bi proklamovali svoju posveenost ivotu. Takve proklamacije bacaju sumnju da se radi o
pokuaju da ovek sebe ubedi da je ivot vredan ivljenja. Oni nisu sledbenici neega ili fanatici neke
veroispovesti. Oni se nisu posvetili velikim postignuima. Vana stvar u vezi njih je da kada ih
sretnete, odmah znate da ste u prisustvu individue. Taj utisak se ne stie na osnovu onoga to su oni
kazali ili uradili, ve je to neto o vezi linosti, neto fiziki.
Oni zrae jakim oseanjem zadovoljstva. Oi su im sjajne, ponaanje ivo. Oni vas gledaju sa
interesovanjem i sluaju sa panjom. Kada govore izraavaju oseanja i ono to su rekli ima smisla.
Kreu se lako jer im je telo relaksirano. Ako posmatrate njihove telo, postajete svesni unutranje
vitalnosti koja se manifestuje kroz lepu kou i dobar miini tonus. Intuitivno znate da su to ljudi koji
uivaju u ivotu. Naravno, takvim ljudima nije potreban tretman.
Kada kaem da ti ljudi zrae zadovoljstvom, time hou da kaem da se ovek osea prijatno u
njihovom drutvu. Zadovoljstvo je biti u njihovoj blizini, kao stoje umrtvljujue biti sa depresivnom
osobom, tuno biti sa tunom i tako dalje. Zadovoljstvo je na kraju ritmina vibracija tela, koje samo
komunicira sa atmosferom i afektima drugih u neposrednoj okolini. Takode mogu opisati takvu osobu
kao vibrant-nu linost, jer to je taj kvalitet koji ini da ih budemo svesni. Trebalo bi da se to deava
bez naglaavanja da su oni individue, jer nema dva organizma sa identinim sklopom ritma. Svako je
jedinstven sa suptilnim varijacijama sa kojima priroda obdaruje svako novo bie.
Od jednake je vanosti i injenica da takvi ljudi oseaju svoju individualnost i znaju svoj identitet.
Oni su sve vreme u direktnom dodiru sa svojim oseanjima i prema tome znaju ta ele i ta ne ele.
Kada govore, njihov stav je uvek poseban, jer nema dva oveka sa êntinim oseanjima. I znajui to
oseaju, retko propuste da izraze subjektivan razlog za njihov lini sud. To se izraava kao "Volim tu
Predstavu zato to...," ili "Ne dopada mi se ta glumica; suvie je
73
uobraena, suvie kruta i previe se oslanja na manirizme," i slii Takvi ljudi imaju ukusa. Bez ukusa
ovek se ne moe zakleti da individua. Prava individualnost ne stoji van gomile, ona je poi gomile.
Drugi ljudi pak imaju ono to nazivamo "magnetna" lino Privlai vas oseanje moi koje izbija
iz njih. Oni dominiraju na sv; okupljanjima jer nadglasaju sve takmace. U njihovom telu ima tenz
koja stvara auru neizvesnosti u atmosferi. Oseale se uzbueno kao e se neto znaajno dogoditi,
postajete malo napeti i anksiozni. osobe takode zrae, ali zraenje nije prijatno. To je sila koja:
ograniena i njen efekat je da ograniava prisutne.
Mo stvara oseaj individualnosti, ali samo u odnosu na dru ljude. "Magnetna" linost, ili kao
uje nadalje zvati individua me isprazni se kada ostane sama, jer se sila ne moe drugaije dorv
izuzev kroz mo privlanosti. Kada je reakcija negativna, to se objj ka neprijateljstvu, jer je negativna
reakcija negiranje "individualne te osobe. Te individue moraju biti deo gomile, gde se izdvajaju svoje
dominacijom. One nisu prave individue, jer odvojene od svoje ule - da dominiraju - one nemaju pravi
identitet.
Karakteristika po kojoj se individua moi izdvaja je egoizam, projektuje predstavu superiorne
osobe, neto kao supermen, i svj akcija je napravljena tako da pojaa tu predstavu. On mora uspean,
neuspeh je nezamisliv; to je suvie ljudski i prema tome te izraz slabosti. Taj tip osobe nije
identifikovan sa svojim telom moe izgledati kao da je u izvanrednoj kondiciji. Ono ne moe izgle
drugaije sem da potvrdi tu predstavu. Ono je instrument njegove vc i dovedeno do perfekcije kao
maina spremna za rad, naime, da pr potporu masivnom egu koji se oslanja na njega. On moe biti
uspej direktor, obino je uspean sportista i uvek uspean ljubavnik, to ne vidi jeste daje neuspeo kao
ljudsko bie.
Govori sa egoistom o prijatnosti on e ti priati o dogadajir Diskutuj o svojim oseanjima, on e
opisati svoje planove i projek Njemu ne nedostaju reci da govori o sebi, ali to nikada ne ini*
intimnom nivou gde se razmenjiiju svoja najdublja oseanja. Taka sam poznavao takve ljude.
Povremeno dou u moju kancelariju i konsultacije. Niko od njih nikada nije ostao kao pacijent. Misac
potinjavanju drugoj osobi, ak i terapeutu, previe je zastraujua'! papirne egoe.
74
Za mnoge ljude cena uspeha je previsoka i samim tim nagrada bez znaaja. Oni odbacuju sistem, ili
vladajui poredak i ipjau da budu individue mase. Njihov nain da se iz toga izvuku je , jzbegnu
borbu za moi i odreknu se bilo kakvih linih ambicija. Oni .' oatiaju iz takmienja i zajedno sa drugima
istomiljenicima formiraju "hipi" zajednice Njujorka, San Franciska i drugih mesta.
Hipi pripadaju dugoj tradiciji buntovnitva protiv vrednosti i obiaja masovnog drutva. To je
duga tradicija koja ide unazad bar do an ak Rusoa, ali buntovnitvo nikada nije bilo toliko
rasprostranjeno i toliko buno kao stoje to danas. U prolosti je bilo ogranieno na umetnike i
intelektualne krugove. Sadanje buntovnitvo je anti-inte-lektualno kao i anti-materijalno i jeste, ili je
bilo jako orijentisano ka drogama.
Kao i svim ivim biima, i hipijima je potreban identitet i moraju pokuati da potvrde svoju
individualnost. To ine stilom oblaenja, nainom ivota koji je neobian. Hipi nosi dugu kosu da bi
se razlikovao od gomile. Jedan od mojih mladih pacijenata je u vezi svoje kose do ramena
prokomentarisao, "Ljudi me zbog toga gledaju, i to mi se svia." Iseci mu kosu i unitie njegov
imid. Isto vai i za odelo. Ono je istovremeno i pristojno a ima formu samopotvrdivanja. Stoje
bizarnije, to vie panje privlai. Hipiji su svakako doprineli bizarnom nainu odevanja.
Da li je onda hipi prava individua? Radio sam sa mnogo tih ljudi. Njihov problem je bio oslabljeno
doivljavanje sebe i nesiguran i uplaen ego. Da bismo razumeli hipija ne smemo se upecati na
njegovu priu o ljubavi. Ljubav zvui uzbudljivo, ali odvojeno od muzike to je okupljanje usamljenih
ljudi u beznadenoj potrebi za nekim kontaktom sa drugim ljudskim biima. Ako je i ljubav vie od
puke reci, mora se manifestovati u oseanjima, posebno u oseanju zadovoljstva, a tuno je koliko to
nedostaje kod hipija.
Moe izgledati daje moja kritika previe ozbiljna. Jaje zasnivam n; hipijima koje sam video i koje
znam. Oni koji su doli u moju kancelariju izgledali su pre beivotno, iscrpljene energije, sa nedostatkom vitalnosti. Tela su im bila stegnuta, disanje ozbiljno ogranie- n, seksualna funkcija
poremeena. Zapravo, neki od njih su mi se i obratili zbog seksualne nemoi.
Hipi obino poinje naputanjem kole, gde je pritisak za njega Prevelik, a zahtevi preteki.
Njegovo odustajanje od borbe je uzroko75
MO SPKAM ZADOVOLJSTVA
vano nesposobnou da se izdri napor; kasnije to biva racionalizoi no jezikom disidentstva i

suprotstavljanja. Zabrinuti roditelji su, no jednom dovodili svoju decu koja su neuspena u koli i koja
s saooclbrani usvojila hipi stil. Roditelji su skloni da za tu sima okrive loe drutvo koje je odvelo
njihovog sina na pogrean Proputaju da vitle Fizike uslove i probleme linosti koji su uinil potez
neizbenim.
Ilustrovau taj probleni sluajem mladog oveka od sedamn godina kome nisu stvari ile od ruke.
Roditelji su oseali odboji prema njegovoj dugoj kosi i zaputenom odelu. Nije bilo te sil nagrade koje
bi ga navele da promeni svoj izgled ili da se zainteresuje za kolu. Ono to ih je najvie uznemiravalo
bilo je to je on imao mentalni kapacitet za rad. Nedostajala mu je rizu stabilnost da se koncentrie na
svoje uenje, to oni naravno nisu zn
On je bio mrava mlad ovek sa uzanim licem i praznim oii Grudni ko je bio mali i stegnut. Bio
mu je potreban napor da dub< udahne. Telo je pokazivalo preteranu fleksibilnost. Muskulaturi bila
slabo razvijena. Govorio je ravnim glasom, bez dizanja ili spu nja pogleda. Nije odgovarao na moja
pitanja ni sa da ni sa ne i davao informacije. Kasnije, kako je terapija napredovala, komun ija medu
narna se popravila.
Lienje je tom pacijentu teko padalo. Kada je pokuavao d koncentrie na knjigu, oi su mu
postajale teke i postajao je posp Misli su mu lutale, a volja nije bila dovoljno jaka da mu odr
usmerenu panju. Prosto nije imao energije da sebe pokrene. Osn< mehanizam za proizvodnju
energije u njegovom telu bio je u kva On nije dovoljno disao, a bez odgovarajueg unoenja kiseon
energija mu je bila sniena. Pokazivao je tipian poremeaj shizoi linosti, iji su uzroci i efekti
proueni u prethodnoj knjizi.1
Moj pacijent nije imao izbora, sem da napusti kolu. Nije ii alternative, sem da se povee sa
drugima koji su doiveli sli tekoe. Postao je hipi, jer je to nudilo neki izlaz. Puio je marihua ali nije
imao nijedan trip sa LSD.
Veza, izmeu telesnog funkcionisanja i ponaanja, koju sam ra istakao, bila je prihvatljiva ovom
pacijentu. Izloio sam nekoi zapaanja o njegovom izgledu. Ja nisam ni za ni protiv duge kose,
l Aleksandar Lovven. The Betraval of ihe Body. Nov York, The Macinilian Company,
76
iten izgled jeste ekspresija nedostatka oseanja za telo. ovek ne oseati neto u telu to nije
izvor zadovoljstva i u skladu sa tim ie telo i njegov izgled.
Taj mladi ovek je imao veoma malo zadovoljstva u svome telu,
je isto kao da se kae da je uopte imao zadovoljstva. Telo mu je bilo i' zgrenom stanju, a ritmika
aktivnost znaajno smanjena. Terapija je bila usmerena na taj problem, kao i na njegove psiholoke
konflikte. Ali, najvie ga se kosnula fizika terapija. Kada je disanje nestalo stimulisano a telo poelo
da vibrira, on je uzviknuo, "kako je ovo dobro. Nikada nisam mislio da se mogu oseati ovako dobro."
U celini posmatrano hipi nije povezan sa svojim telom na zadovoljavajui nain. Njegova
orijentacija je daleko od tela. Korienje droga, od marihuane do LSD, samo je beg od tela. Te droge
umrtvljuju telo dok uzbuuju um. Mogu poveati raspon senzorne svesnosti, ali ograniavaju opseg i
intenzitet pokreta. Hipici se obino predstavljaju kako lee unaokolo. Njihova ljubav je erotska, to
jest, senzulana, ali to nije genitalna strast. Za to je takode potrebna energija.
H ipijevsko odbacivanje vrednosti masovnog drutva je valjano, ali moramo shvatiti da je bazirano
na nesposobnosti za takmienje. U svojoj ulozi kao opozicije, hipi postiu pseudoindividualnost koja
poiva pre na negativnim nego na pozitivnim stavovima. Njihov nain ivota nije uzemljen u
identifikaciji sa telesnim zadovoljstvom. Time se izbegava bol koji se ne moe izbei kada postoji
elja za zadovoljstvom. U bekstvu od masovnog drutva, hipiji bee iz samog ivota. Hipijevski nain
nije kreativan pristup problemu.
Iluzija moi
Privlanost moi izgleda da je ogromna, posebno za one koji oseaju da im je uskraena. Sindikati
se bore za mo, studentske pobune nastaju radi moi, nacije ratuju radi moi. Nita nije podiglo crnce
sa takvom vatrenou kao slogan "Crna Mo." Ljudi su izgleda v'jni da se bore i umiru radi moi; oni
nee ili ne mogu na slian nain da se posvete zadovoljstvu. U emu je misterija moi?
Pogledajmo znaenje moi. iroko govorei, mo je sposobnost
a s
e manipulie ili kontrolie okolinom. U tom smislu sve ivotinje
Psediiju neku mo; sve one manipuliu okolinom da bi zadovoljile

je potrebe. Dabar pravi branu, detli bui rupu, ptice prave gnezda.
77
ovek manipulie najvie od svih, ali sve dok njegova mo ostaje li mo, on se ne razlikuje od drugih
ivotinja. Kada je ovek lo kopljem ili lukom i strelom, ravnotea u prirodi je bila neporemee
Situacija se promenila kada je mo postala bezlina sila koju je o mogao da upregne svojom voljom.
Razvoj moi je pria civilizacije. Civilizacija i mo poinju pr tomljavanjem ivotinja i razvojem
zemljoradnje, to jest stvaran bogatstva. Prva mo bila je u rukama vladara, u njegovoj kontroli
zalihama hrane. Kroz tu kontrolu on je mogao upravljati nad svq podanicima, koji bi ustupili svoju
energiju njegovim ciljevima da za uzvrat dobili sigurnost koju je ovaj nudio. Mo se postep
poveavala kako je ovek uio da upregne prirodne sile i da njih energiju usmerava svojim ciljevima.
Ona se proporcionalno pove vala kako su plemena postajala drave, a drave se ujedinjavale stvore
nacije. Bre se razvijala kada je otkrivena parna mainj otpoelo sa korienjem latentne energije
uglja. Onda su brzim k( cima dole maine sa unutranjim sagorevanje, elektricitet i nuklea energija.
Iznos moi koju ovek ima na raspolaganju je zastraujui. Ve jem da je u ovom trenutku istorije
ovek pustio duha iz boce koj lako moe razoriti ukoliko ne zna njegov nain rada. Stara izreka k da
mo korumpira osobu. To se uglavnom odnosilo na vladare ili os< na poloajima autoriteta, poto su
oni jedini koji su u prolosti in mo, ali izreka je dovoljno iroka da pokrije sve aspekte moi. K
mislimo o destruktivnom aspektu moi, zamiljamo uas moderU ratnog vaara: napalm, antipersonalne koljke i konano nuklea oruje. To je zastraujue samo po sebi, ali ja sam vie zabrinut
podmuklog efekta moi na ljudsku linost.
Mo je antiteza zadovoljstvu. Njen odnos sa zadovoljstvom je kao i odnos ega i tela. Zadovoljstvo
proistie iz slobodnog protica oseanja ili energije u telu i izmeu tela i njegove okoline. Mcx razvija
kroz zauzdavanje i kontrolu energije. To opisuje osno razlikovanje izmeu osobe zadovoljstva i osobe
moi. Mo se ra; iz kontrole i deluje uz pomo kontrole. Nema drugog naina deloval Ovaj koncept
treba da ilustrujem sa nekoliko primera. Voda hiljl slobodnih ljudi nema mo, mada ti ljudi mogu biti
efikasna borb snaga kada su ujedinjeni sa zajednikim ciljem. Njegovo voS bazira se na uticaju. S
druge strane komandant hiljadu vojnika
78
MO SPUAM ZADOVOLJSTVA
jer moe svojom voljom kontrolisati i usmeravati njihove akcije. n/ ta'r nema mo, on je samo sila. On
ima energiju. Kontroliui snagu -A navodei ga da okree vetrenjau, mi generiramo mo. Mo se ada
se snaga tekue vode kanalie i usmerava da bi okretala toak
Zadovoljstvo je osecanje harmonije izmeu organizma i njegove edine. To nije statiki koncept, jer
se sredina stalno menja ili biva menjana, stvarajui prilike za nova i vea zadovoljstva. Mo je s druge
strane i kontroliua i remetea. Ona die zid izmeu ovekaTprirod-" ^jTokruja. To 'ga titi, ali ga i
izoluje. Osoba koja ivi u modernom stanu u gradu, zagrevanom zimi, hlaenom leti i koja ide na
posao u slinu vrstu graevine, podsea na ivotinju u Zoo vrtu ili ribu u akvarijumu. Njoj je
obezbedeno preivljavanje, obezbeden joj je konfor, ali su joj negirani uzbuenje i zadovoljstvo
otvorenog polja, stimulacija menjanja godinjih doba i sloboda u neogranienom prostoru. Jadna je ta
riba koja bi zamenila slobodu i opasnostunora i reke, za sigurnost akvarijuma,
~ Stiui kontrolu nad prirodom, ovek je postao predmet iste te kontrole koju je nametnuo okolini.
Podmukla opasnost moi je njen remetei efekatna ljudske odnose. Osoba koja poseduje mo
postaje superiorna figura, dok je osoba u odnosu na koju se mo iskazuje svedena na objekat.
Korienje moi negira jednakost ljudskih bia i mora voditi konfliktu i neprijateljstvu. To posebno
vai za bliske, line odnose koji postoje u porodici.
U trenutku kada pitanje moi ude u odnos mua i ene, taj par je u nevolji. Slabija osoba uvek
osea pretnju, i razvija se prikrivena borba za moi koja nagriza postojea dobra oseanja i ljubav
medu njima. Ali, najtetniji efekat moi, nalazi se u odnosima roditelja i dece. Mo se uvek koristi radi
kontrole deteta, pretpostavimo u interesu deteta, ali u stvarnosti u interesu roditelja. Svako kanjavanje
je demonstracija moi, negira detinju individualnost, potisk"uj'e"hj'ego-~ -iojzraavanje sebe
negirajui pravo drugaijeg miljenja.
Cesto su mi dolazili roditelji koji su se alili da njihovom detetu nedostaje sloboda odluivanja, da
ne znaju ta ele. Jednog mladog Coveka roditelji su doveli kod mene zbog nesposobnosti da se odlui
23
Mio ta. Pria koja se odmotala bila je sledea. Svaka elja koju je . la(li ovek imao kao dete,
morala je roditeljima biti izloena i ukoliko a Dovoljno razloga i odobrena. Njegova elja za
zadovoljstvom nije
79
bila dovoljno znaajna. U ime racionalnosti koristili su svoju mo bi kontrolisali detinje akcije, a
rezultat je bio potiskivanje det tenje za zadovoljstvom a povezano sa tim, potiskivanje kreativ
impulsa linosti. To je pria koju previe esto ujem u mn porodica.
Roditelji koriste mo da bi kontrolisali dete, jer su i sami bil slian nain kontrolisani kada su bili
mali. Kao objekti moi, on sada odreeni da pokau mo ak nad sopstvenom decom, t najlaki nain
pokazivanja moi. Izgleda da pokazivanje moi vra njihovoj glavi ideju da su oni individue koje imaju
pravo na sv zahteve, koje smeju da izraze. Psihoanalitika teorija nam done nudi objanjenje kako se
ta veza razvija.
U psihoanalitikom miljenju opte je prihvaeno da dete do na svet sa oseanjem omnipotencije.
To oseanje proizilazi iz njego intrauterinog ivota, gde su sve njegove potrebe bivale automa
zadovoljene. Oseanje omnipotencije je dalje pojaano dojenj Mlada svest bebe, vidi svet kroz dojku.
Ako je ona na raspolaga ona osea da je ceo svet njen. Kasnije e shvatiti da postoji i dt dojka koju e
milovati rukom dok sisa prvu. U to doba, beba bukvs ima svoj svet u svojim rukama. Proirivanje
svesti e je postep initi svesnom majke. Njeno telo, koje je u poetku opaalo produetak sebe,
postaje nezavistan objekat. Ali, dokle god ms potpuno odgovara na detinje zahteve da bude noeno i
dojeno, i d e se oseati omn (potentno u svojoj sposobnosti da upravlja veli svetom.
U zdravom odnosu majke i deteta, dete deli sa majkom zadov stvo koje osea dok sisa. Majka
takode uiva u tome. A kada se bel oi sretnu sa majinim, oseanje koje se medu njima deava mofl
opisati kao radost i ljubav. Nema drugog kontakta izmeu maj deteta koji ih moe ispunjavati vie od
dojenja. I ako bi taj proces pi svoj prirodni tok, nastavio bi se negde do tree godine ili due. K dete
poraste, ono sisa samo kada ustane, ide u krevet ili mu je potre sigurnost da je svet i dalje netaknut i
da je njegova mo da upra linim svetom nesmanjena.
Sa raenjem, dete e nuno biti odvojeno od sise. Odvajanje sise moe a i ne mora da bude
traumatske iskustvo, ali ono je neizbe kao i trauma roenja. Dete zakorauje u novi svetu kome
lagano shi da vie nije omnipotentno, da druge osobe imaju potrebe kojinU
80
izai u susret i da je uzajamna saradnja neophodna. Dete e 111 -hvaliti taj novi svet sa novim
uslovima i mogunostima drugaijih Prl, ov0ijstava u onom stepenu u kome je dojenje zadovoljilo
detinje oralne potrebe.
Dete koje nije zadovoljeno na taj nain, uskraeno je, frustrirano. P ocj0nalno je uskraeno
zadovoljstva, to je pravo svake ljudske hebe, a psiholoki je uskraeno oseanja vanosti i
omnipotencije. Frustracija je manja ukoliko majka dri bebu, neno se njome bavi, sa brigom punom
ljubavi, ali bez obzira na to, nedostatak zadovoljstva od sisanja jeste uskraivanje.
Moe mi se zameriti da stavljam prevelik naglasak na dojenje. Frojdu i Rajhu je zamereno da
stavljaju prevelik naglasak na seks. Ali, dojenje i seks su primarna izraavanja nae prirode sisara.
Odbaciti ih znai negirati nae ivotinjske naslede, a to sadri i negiranje tela.
Video sam prednosti dojenja kod sopstvenog deteta i kod dece mojih pacijenata. Ne tvrdim da to
reava sve probleme. Kategoriki stojim iza tvrdnje da zadovoljeno dete predstavlja manji problem od
uskraenog deteta. Dojenje ima mnogo drugih prednosti. One itaoce koji se interesuju za tu funkciju,
uputiu na organizaciju majki koje su dojile ili doje svoju decu. Organizacija je poznata kao "La Li
liga" (La Leche Leaque). Oni imaju sedita u veini amerikih gradova.
Kadgod dete osea da mu se uskrauje zadovoljstvo, ono se bori da ga dobije. To vrlo lako moe
dovesti do konflikta sa roditeljima. Stvar se brzo transformie u borbu za mo. Roditelj, oseajui daje
njegovo pravo da kontrolie situaciju dovedeno u pitanje, ne ustee se da posegne za svojom
superiornom moi da bi sproveo staje naumio. On moe koristiti kanjavanje kao pomono sredstvo,
ili pretnju "skraenjem ljubavi da bi postigao potinjavanje deteta. Kada se to Jednom desi, povueni
su potezi borbe za moi izmeu roditelja i deteta to se moe nastaviti godinama bez prekida, pri
emu su deca uvek ona koja gube jer su zavisna od svojih roditelja. Na kraju e roditelji takode blt' oni
koji gube. Oni gube onu duboku vezanost i ljubav koji se j?zyijaju jedino kroz zajedniko uee u
zadovoljstvu i radosti. Uclrastajui u takvoj kui deca eznu za danom kada e imati mo da ade ono to
ele. Postoje nedostatak moi u detinjem umu vezan za skraivanje zadovoljstva, izgleda logino da se
zadovoljstvo moe kroz mo.
81
Predstava uspeha je iluzorno ispunjenje uskraenja dojke. Os koja tei za moi i bori se za uspeli,
ima fiksacije na infantilnom ni\ Njen sanje da jednom kada postigne uspeh ili ima mo, moe di
izleava a da drugi ispunjavaju njene elje. Imae mo da komatu drugima iz okoline da
zadovoljavaju njene potrebe. Moi e sebe! mazi onako kako nije mogla dok je bila beba. Njen cilj je
regrcsiv a kada postigne cilj moe doiveti gorko razoaranje. Postoje postoj priznanje i mo, ima
nesvesmi fantaziju da se moe vratiti svojoj mi radi zadovoljenja potreba. Ali, prekasno je. U njenim
grudima vie mleka, a impuls za sisanjem je ostao zaleen na stegnutim usr
Postoje rno antitetska zadovoljstvu, ona moe poveati doi\ zadovoljstva. Da bi to postigla
mora bit u kreativnom odnosu zadovoljstvom. Kroz mo moemo napraviti nau okolinu privlau jom,
mnoge ciljeve moemo uiniti lake dostinim, i moemo pi riti svoje kontakte sa univerzumom. Mo
pojaava i poveava ov< ego. To moe biti pozitivan razvoj ukoliko ego ostane identifikc sa telom i
orijentisan ka izraavanju i zadovoljavanju svojih ivo skih instikata. Ja se ne zalaem za povratak
prirodi. Mi ne bismo i verovatno ne bismo mogli da odustanemo od potencijala koji le moi. On moe
biti i konstruktivan i destruktivan. Jedini ljudi mogu konstruktivno da se nose sa moi su oni ije su
potrebe zad Ijene u detinjstvu i koji znaju kako da uivaju u ivotu.
Mo sobom nosi ogromnu odgovornost da se ne zloupotrebi za ciljeve. U pohlepi lako moemo
unititi lepotu zemlje. Nismo da od toga da to uinimo. Kada se mo nade u rukama osobe kq
frustrirana u ivotu, situacija je opasna. Bilo daje mo novac, sn auto ili puka, pretnja ljudskom
blagostanju je ogromna. Frustri osoba velia mo] njeni idoli su personifikacije moi: Dems B
ûperrnerPi slino. Sta su to ako ne fantazije frustriranog detetaf
U skladu sa porastom nae moi, koreni zadovoljstva se m< uroniti dublje i vre u zemlji. U
tom smeru lei nada.
82
5 EGO: IZRAAVANJE SEBE ' SPRAM

EGOIZMA
Izraavanje sebe
Proces evolucije ivotinja vodio je kroz poveavanje kompleksnosti i veu organizaciju strukture,
ka poveanju smisla za individualnost. Pratei efekat takvog razvoja jeste potreba da se izrazi ta
individualnost. U prethodnoj glavi smo videli da kada je ta potreba osujeena uslovima socijalnog
ivota, kao to je prenaseljenost ili formacije masovnog drutva, razvijaju se tendencije destrukcije
prema sebi. Pod tim uslovima potreba za izraavanjem sebe poprima neurot-sku formu i postaje tenja
za uspehom i elja za moi.
Biolozi su poeli da priznaju da je potreba za izraavanjem sebe samo malo manje vana od
potrebe za preivljavanjem. Ako se pitamo, "Preivljavanje radi ega?" jedini smisaoni odgovor je radi
zadovoljstva i radosti ivljenja, to se ne moe odvojiti od izraavanja sebe. Adolf Portman u svojoj
zanimljivoj knjizi Novi putevi u Sociologiji, istie znaaj toga u sledeoj reenici: "Metabolizam moe
sluiti preivljavanju individue, ali ma koliko bilo to znaajno, moramo imati naumu da osoba ne
postoji radi metabolizma, ve da pre metabolizam slui manifestnoj individualnoj egzistenciji."1
Izraavanje sebe je ma-mfestacija individualnog postojanja.
Naglasak na izraavanju sebe daje novu dimenziju biologiji. Ponaanje ivotinja se ne moe
procenjivati izolovano u smislu svoje ^rednosti za preivljavanje. Preivljavanje i izraavanje
sebe su tesno funkcije. Portman to jasno istie u svojoj knjizi. On primei Portmann, New Paths in Biology. New York, Harper & Row, 1964, str. 152.
83
EGO: IZRAAVANJE SEBE SPRAM EGOIZMA
uje da ima bezbrojno mnogo primera kako se ouvanje sebe i izra vanje sebe kombinuju u jednom te
istom organu.2 Pominje larings l jedan primer, govorei o odnosu sa govorom i pevanjem. Biolc
sledei posmatranja Konrada Lorenca, posmatraju pesmu ptica pre l funkciju obeleavanja teritorije
nego kao izraz unutranjih oseaij Za one koji se oduevljavaju cvrkutom ptica, divno je znati da on si
obema funkcijama.
Psihologija je nova dimenzija koja se dodaje bilogiji naglaaf njem znaajnosti izraavanja sebe.
Ono to je spolja izraeno odraz ono to se deava unutar organizma. Izraavanje sebe kao manifes
aspekt individualnosti, odnosi se prema svesti o sebi i opaanju kao unutranji ili psihiki aspekt
postojanja pojedinca. Prema Por nu, "raskoan izgled (medu ivotinjama) uvek je odraz bogatog i
tranjeg sveta."3 Ali, taj unutranji svet nije samo mentalni fenom Da ponovo citiramo Portmana:
"Niko ne moe lokalizovati unutra svet, jer, mada priznajemo centralni znaaj mozga, znamo da unut
nj i ivot u celini ukljuuje telo u celini."4
Ljudska bia koja su dostigla vii stepen razvoja nego dr ivotinje, imaju veu potrebu da sebe
izraze. A. poto su svesnija svoje individualnosti, njihovo izraavanje sebe ima kor nente svesti. Ako
nam nedostaje sjajno perje ptica ili raznobojno kt drugih sisara, mi smo to vie no zamenili bojom i
razliitou kreativnih proizvoda. Odea koju nosimo, kue koje gradimo, nost i zanati, pesme i ples,
sve to je manifestacija naeg osnov impulsa za izraavanjem sebe. Ma kako korisnim ciljevima sluilj
stvari, ne moe se prenebregnuti njihova uloga u zadovoljenju pot za izraavanjem sebe.
Na svesnom nivou, izraavanje sebe je funkcija ega i tela. Prij tome, razlikuje se od izraavanja
sebe na nesvesnom nivou, jer su l druge samo manifestacija sebe na telesnom nivou. Boja neije kosi
oiju, forma je telesnog izraavanja sebe, to ne uskrauje ego. kreativne akcije su nuno svesne i ego
igra znaajnu ulogu u forrr sanju i sprovoenju kreativnog impulsa. Ali, taj impuls se ne stv? egu.
Njegova geneza je vezana za telo, njegova motivacija je u t< za zadovoljstvom, a inspiracija u
nesvesnom.
84
2.
3.
Ibid., str. 151.
4.
Ibid., str. 35.
Ibid., str. 155.
Izraavanje sebe, kreativnost i zadovoljstvo tesno ju povezani. cvaka forma izraavanja sebe ima
kreativni element i vodi prijatnosti Zadovoljstvu. Na primer, ena koja pee kola, izraava svoju \
1
1(jividualnost kroz taj kreativan akt. Ima zadovoljstvo od aktivnosti i seanje zadovoljstva zbog
postignua. Sem toga, ima posebnog adovoVjswa koje prati postignue. "Napravila sam kola", je
izraavanje sebe na telesnom nivou, to ispunjava telesnu potrebu da se uradi neto'aktivno i
kreativno. "Napravila sam kola" je izraavanje sebe na ego nivou i prua posebno ego zadovoljenje.
U ovom deki u se detaljnije pozabaviti tim dvema vrstama zadovoljstva.
postizanje znanja i ovladavanje vetinama vane su ego funkcije i predstavljaju glavne izvore ego
zadovoljstva. "Ja" hoe da zna i eli da bude u mogunosti da dela. "Ja" eli da bude aktivna snaga u
oblikovanju svog ivota. Malo nas se moe prisetiti uzbuenja koje smo doiveli kada smo nauili da
hodamo, govorimo ili itamo, ali je veina nas doivela uzbuenje koje prati postignua kao to su
vonja bicikla, pravljenje kolaa, skijanja, vonja kola ili govorenje stranog jezika. Ta postignua
obezbeduju ego zadovoljenje koje ne treba da se posmatra odvojeno od zadovoljstva zbog procesa
uenja ili od zadovoljstva zbog onoga to te vetine mogu pruiti u budunosti.
Svaki projekat koji preduzmemo i zavrimo, prua to dvojno zadovoljstvo, jedno na fizikom
nivou kroz prijatnost i aktivnost i drugo na ego nivou kroz svest o postignuu. Ta dvostruka nagrada
odgovara dvojnosti ljudske prirode. S jedne strane, mi smo svesni uesnici u drami ivota i postoje
tako, svesni smo naih individualnih uloga. Meutim, preesto nas ta samosvest zaslepi pa zaboravimo
da smo s druge strane, kao i ivotinje, deo eme prirode, da-ivimo u sopstvenim telima i da nain
telesno zadovoljstvo zavisi od uravnoteenog odnosa sa_ErlrQ<iom.
Kada smo tako zaslepljeni, postajemo ego svesni, to znai egoistini . Egoist mesa ego sa selfom i
veruje da sve to doprinosi njegovom egu, poboljava interese selfa. To je tano samo unutar odreenih
uskih granica, koje u kasnije odrediti. Stavljanjem ega na prvo mesto, bre se normalan odnos ega i
telesnog selfa to moe voditi destruk-!lvn?m Pnaanju. Telesni ego je osnova na kojoj se ego bazira.
xiaavanju osnove poboljava elu strukturu linosti. Popravljanje wpva malo ini za temelje, âda se
rtvuje zadovoljstvo radi ego kao to je uspeh, rezultat moe biti katastrofalan.
85
Posmatrajmo na primer osobu koja ivi iznad svojih mogun da bi ostavila utisak na svoje
susede. Posedovanje velike kue skupog auta naduvae njegov ego, ali e mu zadati i znatan
uznemirenje kada bude morao da plati za ivot na visokoj nozi. moe ignorisati bol jedino
disocirajui se od realnosti. Ako potisk bol, on preseca i sve mogunosti za zadovoljstvo. rtvovanje
zai voljstva stavlja pod znak pitanja vrednost ego zadovoljenja koja proistekla iz njegove imovine.
ak i kada osoba moe sopstvenim radom zaraditi dovoljno kupuje i odrava ivot na visokoj
nozi, ego zadovoljenje koje mii omoguava teko da je vredno tolikog ulaganja vremena i energ
Jedna je stvar raditi za neto to ini pravo zadovoljstvo: druga je st kada objekat slui prosto
pojaavanju imida te osobe. Poto smo ljudi bia sa egom, svesna sebe, nismo nesvesni predstave o
samima. Predstava o nama je znaajna jer predstavlja linost. Ose koja se identifikuje sa predstavom
pre nego sa telesnim selfom egoist.
Nema predstave o sebi koja je dovoljno velika da obezbedi tele: zadovoljenje koje ini ivot
smisaonim. Ego koji nije zadovoljal svojim korenima kroz telesna zadovoljstva, stvara neutoljivu gl
Osoba kojom dominira nezastiti ego, pod stalnim je pritiskom; proiri svoj imid. Njeni ego nagoni
poprimaju kvalitet nepopust vosti koji nadmauje sva lina razmatranja da bi se postigli cilje; Osoba
koja krene u tom smeru, ne moe se_zaustavjti. Ako zar iTniuHuToTafaT^nora se podjednako estoko
truditi da zaradi jo mili pa onda trei i lako redom. Dodatni novac teko moe poveati nje sigurnost
ili oprineti materijalno oseanju zadovoljstva, mada izgl< da nagon za zaraivanjem novca postie
momentum pri svakom pa anju bogatstva. Njen ego je kao luft balon koji mora da se penje i vie i
vie, irei se sve dok ne prsne.
Novac ima ogromnu privlanost za ego jer predstavlja mo. Sva poveanje bogatstva ili moi
doprinosi ego zadovoljenjuTt'o omoj ava egu da misli da je vladar svoga sveta. Moe izgledati kao da
mali razmak izmeu sticanja znanja, ovladavanja sposobnosti! osvajanja prirode, ali to je razlika koja
odvaja_integrisanogjflyfika egoistinog, otuenog, opsednutog moi. Potreba za moi_jejxi
"cbvekove nesigurnosti i znak neadekvatnpstijn'egovog ega. Dok n
86
eatstvo mogu poveati zadovoljstvo ivotom, oni to ine samo 1 da kada cilj ivota nisu oni sami.
Novac nije jedino podruje u kome operiu ego nagoni. Podruje , jniarskog sporta nabijeno je ego
interesom, tako da iz analize \iih fenomena moemo stei dalje uvide u prirodu tih interesa, riedaocu
na utakmici, koji je navija jednog tima, pobeda njegovog t'rna donosi zadovoljstvo. Ako je pravi
oboavalac, nije nuno ni da gleda samu utakmicu uivo ili na TV. Sama ideja da je njegov tim dobio
ili izgubio, nosi jak emotivan naboj. Za oboavaoca je sam in gledanja izvedbe, esto od sekundarne
vanosti. Ako njegov tim izgubi on moe biti gurnut u depresiju koja potpuno brie zadovoljstvo.
Tako jake reakcije su razumljive ukoliko neko ima lini udeo u ishodu. Oigledno mnogi ljudi imaju
velika ego ulaganja u svoje omiljene igrae ili timove i oseaju se osloboeno ili prevareno zavisno od
njihove izvedbe.
Oboavalac se identifikuje na ego nivou sa objektom svog oboavanja. Kroz tu identifikaciju,
postignue njegovog heroja postaje u izvesnom smislu i njegovo lino. On ima lino zadovoljstvo iz
herojskog postignua, mada nije uestvovao u aktivnosti. Jer oboavalac, identifikujui se sa herojem,
slui funkciji izraavanja sebe na nain zamene. Za atletu, izvedba je prava forma izraavanja sebe;
njegovo je totalno bie ukljueno u takmienje. Postoje kod oboavaoca samo ego taj koji je ukljuen,
njegovo uee je ogranieno, kao i njegova uloga gledaoca, ali on emocionalno reaguje kao da je
potpuno ukljuen. On u stvari izraava sebe kroz ego identifikaciju.
Svaka ego identifikacija predstavlja formu izraavanja sebe. Osoba iz naeg prvog primera, koja je
kupila veliku kuu, kae svetu, "Vidi. Ja sam vlasnik ove kue. Ja se identifikujem sa tim." Meutim,
samo njegov ego se identifikuje sa kuom, ukoliko osoba sama nije uzela aktivnog uea u
dizajniranju ili konstrukciji kue. Slino, soba koja je skupila veliku sumu novca identifikuje se sa
tim novcem. Kada kae, "Vredim dva miliona dolara," misli zapravo "Ja sam dva dolara." A navija
koji se identifikuje na ego nivou sa Njujor-Gigantima, reaguje sa oseanjem, "Ja sam Njujorki
Giganti." to on stvarno kae je "Mi smo dobili utakmicu."
Izraavanje sebe kroz ego identifikaciju moe izgledati kao supsti- ut za pravu stvar, zapravo za
izraavanje sebe kroz kreativnu aktiv-nost. Ego je meutim tako moan da utie na ponaanje koje
onda osobi
87
koja se identifikuje izgleda kao prava stvar. U svim vrstama ide kacije, mora postojati neki aspekt
realnosti. Ako je neko lan k| ispravno je da osea lini ponos kada je klub uspean. Mnogi Iji
iclentifikuju sa svojom kolom i oseaju da se uspesi i porazi njj uenika odnose i na njih. Dok ta
identifikacija moe da bude u ne sluajevima preterana, primer je vezanost za staru kolu, ta vez ima i
osnove u injenici da smo kao lanovi kole bili aktivno uklju u programe i druge stvari vezane za
kolu. Patriotizam je drugi pr ego identifikacije koji ima realnu osnovu, jer proistie iz sopstve
lanstva u zajednici.
Kroz ego identifikaciju osoba osea daje deo drutva, uklju u njene tenje, uspehe i poraze. Bez
takve ego identifikacije, osol se oseala odseeno od tokova i zbivanja u socijalnoj situac izolovana
od interesa zajednice. Bila bi prisiljena da nade zadovolj i smisao unutar svojih granica, to niko ne
moe potpuno da posti Ego kroz identifikaciju proiruje svoje granice, poveavajui mo nosti za
prijatnost i zadovoljstvo.
Problem se javlja kada osoba pretera sa irenjem granica, to kada njena egp_identifljs.ac.ya
kompenzira nedostajale identifikaci sobom. Kod zdrave osobe ego je uzemljen u oeanjima teia i id
fikovan sa telesnim selfomriraavanje sebe je onda primarno u ftj kreativnog ivljenja a
samo"sekundarno kroz ego identifikaciju, je identifikacija sa telom slaba i tanjuna, identitet osobe je
mut njeno izraavanje sebe u kreativnom iyptu"zSatno smanjerioTTaj osoba, koja je otuena od
telesnog selfa, mora traiti identitet i i izraavanja sebe kroz ego identifikaciju. To postaje njegov
nain izraavanja sebe i u tom sluaju predstavlja jadnu zamenil pravu stvar.
Preveliko investiranje ego identifikacije odvlai energiju od koji se iscrpljuje u onom iznosu u
kome se ego naduvava. zadovoljenja koja se dobijaju kroz ovakva investiranja, ne dopri uivanju u
ivotu. Kao i iluzije, koje su druga funkcija disocira ega, one mogu odravati duh, ali ne ine nita za
telo. uo sam mu uspene ljude kako se ale da nemaju "pravog zadovoljstva" od sv<j prividnih
uspeha.
Postoji drugi aspekt uloge ega u izraavanju sebe, a to je pc za priznavanjem. Svaki svesni akt
izraavanja sebe, doivljava; nepotpuno ukoliko ne izazove reakcije drugih lanova zajednice. A
88
reakcija na postignue pozitivna, zadovoljstvo od postignua se J e veava. Ako je negativna,

zadovoljstvo se smanjuje. Kreativna P. jja koja proe neprimeeno, obino ostavlja oveka sa
oseanjem f istriranosti. Pisac je razoaran ako niko ne ita njegovu knjigu, likat" je razoaran ako
niko ne reaguje na njegove slike, kuvar je nezadovoljan ako niko ne primeti njegov rad. Izgleda da
nam svima treba priznavanje nae individualnosti. Bez tog priznavanja, teko je odrati identitet ili
odrati oseanje sebe.
Imajui ego, ovek je svestan daje pojedinac, ali je takode svestan daje odvojen i sam. Onoliko
koliko eli da bude pojedinac, toliko eli da bude prihvaen i kao deo grupe. Prva elja je zadovoljena
kroz akt izraavanja sebe, druga kroz priznavanja vezana za akt. Poto obe elje plove ka egu, njihovo
ispunjenje vodi ego zadovoljenju. Moemo takode raspoznati kvantitativni faktor u tom procesu. Jai
ego je vezan za vii nivo individualnosti, za veu potrebu za izraavanjem sebe i za intenzivniju
potrebu za priznavanjem. Slabiji ego ima manji nagon za izraavanjem sebe i zadovoljan je sa manje
priznanje.
elja za priznavanjem u osnovi je fenomena statusa. Iznos priznanja odreuje neiji status, a nagon
za statusom proistie iz potrebe ega za priznavanjem. Status je fenomen koji je zajedniki ljudima i
mnogim ivotinjama. Redosled kljucanja u ivinarniku, redosled jedenja u krdu, prioritet u selekciji
pri parenju, esto su odreeni statusom. Za ivotinjske vrste, staus slui da osigura preivljavanje
najboljih! to se tie pojedinaca, to pojaava njegovo oseanje identiteta i daje potporu njegovom egu.
Dokle god se ego identiflkuje sa telom, stoje sluaj kod ivotinja, status je u vezi sa fizikim darom
jedinke. Ali, medu ljudima mnogi drugi faktori koji nemaju veze sa telom, odreuju poloaj
pojedinaca.ili status u drutvu. Naslede, bogatstvo, nain govora, porodini odnosi, sve to igra
znaajnu ulogu u odreivanju statusa.
Kada status nije pravi pokazatelj linih kvaliteta osobe, deluje kao ometajua sila, disocirajui ego
od tela. Status oblikuje ego predstavu osobe. Vii status, vea predstava, jer mi vidimo sebe samo kroz
oi Drugih. Ali, mi oseamo sebe iz unutra, ukoliko smo u kontaktu sa Svojini telom. Kada predstava
odgovara onome to oseamo tekoe Se ne pojavljuju. Nedostatak saglasnosti remeti nae oseanje
identiteta. Postajemo zbunjeni u vezi onoga ko srno mi. Svesni um je u 'skuenju da se identiflkuje sa
predstavom i da odbaci realnost tela. To
89
odvajanje tela od ega vodi nerealnosti ivota. Osoba postaje opsedr predstavom koju ima o sebi,
zabrinuta je u vezi poloaja koji in preputa se borbi za moi da bi pojaala svoj status. Zadovoljsti
kreativnost blede u pozadini njenog ivota.
Uloga ega u zadovoljstvu \

Kada je ego identifikovan sa telom, onda igra vanu ulog zadovoljstvu. Jnkj^gp doputa
veejjivanje u jvoju. Slab ego si njuje kapacitet za zadovoljstvo. Taj stav se moe razumeti ako se
zarnTTi kao luk, a ego kao svesna snaga koja povlai strelu i savija l U toj zamisli, let strele je
doivljaj zadovoljstva, jer predsta oslobaanje tenzije tela. Jak ego stvara veu tenziju u luku ili poi
veu tenziju tela. Tako e se postii dui let odapete strele. Kada nije potpuno zategnut jer je ego slab,
strela pada nemono na Zapostavljajui na trenutak pitanje da li strela pogaa cilj ili ne, ti da
shvatimo daje zadovoljstvo predstavljeno slobodnim letom str I u stvari, zadovoljstvo je gaati
strelom kroz vazduh i osetiti njei kao izraz ovekovih napora.
Gaam strelom kroz vazduh ona pada na zemlju ne znam gde.
Veina ljudi je previe ego-svesna da bi bila zadovoljna prosi prijatnou. Ako gaaju strelom,
potrebni su im ciljevi koji bi izazov za njihove sposobnosti. Gaanje odreenog cilja dodaje r element
toj slici. Ako se pogodi cilj, uspeh poveava zadovoljstvt aktivnosti tako da se stie dodatno ego
zadovoljenje. Propust d< pogodi cilj stvara ego razoaranje koje otupljuje prosto zadovolji gaanja
strelom. Posebno zadovoljstvo koje uspeh obezbeduje, tak slui kao podsticaj za vei trud. Uspesi
ine ego jaim tako dl ponavljanjem pokuaja ego moe iskazati u jo veoj snazi. Sa n< pehom ego
slabi, to smanjuje i volju. Kada je ego identifikovai telom, onda uspeh poveava telesni kapacitet da
tolerie tenziju shoi tome da doivi zadovoljstvo. Kada ta identifikacija nedostaje, us ide u glavu,
naduvava ego i iskuava oveka da se proiri izvan sv kapaciteta.
Ego takode moe da se poredi sa generalom. On je glava lino ali, za razliku od generala koji je
glava armije, ego je u prvoj li
90
kta sa spoljnim svetom. To sam locirao u eoni deo mozga, blizu ' i drugih organa ula. To
podruje je deo tela koji prima najvie
mulacije iz sredine to egu olakava funkciju percepcije. I kroz svoju f, ntrolu voljnih pokreta, ego
odreuje ton naeg odnosa sa sredinom. Normalno, irenje ega u situacijama pozitivnog reagovanja
okoline , rjznavanje izraavanja sebe) ini da elo telo zrai od uzbuenja. Kada ego oslabi jer je
osnova u te l u slaba i kada nema spoljnog priznavanja, rezultat je depresija.
Na suprotnom kraju tela nalazi se centralni aparat, centar seksualnih funkcija.
SeksJe_ovapJ_Qdenje zadovoljstva i kreativnosti. Ne znai da su sva zaSivoljtva seksualna, ili da su
sve seksualne aktivnosti prijatne. Seksualnost je osnovni telesni kanal za pranjenje tenzije i najvaniji
TcfeattvnTTrapojedinca. Izmeu ta dva pola oragnizma posroje pulsacije energije. Ta polarnost je
zasnovana na oitoj injenici da se gornji deo tela primarno tie unoenja ili punjenja, dok je donji deo
ukljuen u proces eliminacije i otputanje. Proticanje energije ili oseanja izmeu dva pola je kao
klatno. Energetski proces tela odreuje ritani klatna. Kada je napravljen zadovoljavajui kontakt sa
sredinom, energija i oseanja teku u gornji deo tela. To stimulie ego itelo postaje uzbueno. Poto se
dostigne izvestan stepen uzbuenja, pravac proticanja se obre. Energija i oseanja teku prema dole u
kanale otputanja, bilo kroz seksualne pokrete ili kroz neke druge. Budui da smo ivotinje na zemlji,
kreemo se u odnosu na podlogu. Tako, kada je dete uzbueno, ono skae od radosti. ivotinje na
slian nain skau i jure, a odrasli ljudi pleu. Sva energija se prazni kroz zemlju.
U svim fenomenima klatna, pokret u jednom pravcu je jednak onom u suprotnom. Protok oseanja
u sekusalne organe nije vei od Protoka oseanja prema gore ka glavi i vie versa. To znai da snaga
e
ga odreuje intenzitet seksualnog nagona a da iznos seksualnog zadovoljstva utie na snagu ega.
Taj odnos ega i seksualne funkcije moe se proiriti na sve forme zadovoljstva. to je jai ego, to je
vee zadovoljstvo. Zauzvrat, zadovoljstvo hrani ego. to vie zadovoljstva neko ima, to mu je ego
snaniji. Jai ego moe izdTatf vee uzbuenje, koje se, kada doe do osloboenja, transformie u
zadovoljstvo.
. To pendularno kretanje energije izmeu dva bola tela, to jest, 2niedu gornje i donje polovine tela,
deava se stalno tokom budnog
91
stanja. Svaki korak koji napravimo ukljuuje svest o pravcu i ose kontakta sa podlogom. Ako
nedostaje ovo drugo, hodamo meha ili lebdimo kao duhovi. Kada ta pulsacija energije ili oseanja pt
slobodno, svaki korak i svaki pokret ine zadovoljstvo. Kac aktivnosti intenzivnije, pulsacije
poveavaju i stepen i ritam. stepen uzbuenja je obino praen brim ritmom, kao to se de pri tranju
ili plesu. Obe te aktivnosti, u poredenju sa hodat iziskuju veu svest o cilju aktivnosti i vei oseaj tela
u pokre jedne strane ima veeg uea ega a s druge veeg oslob zadovoljstva. Prisustvo tih pulsacija
garantuje da bilo ta da c radi, um i telo funkcioniu zajedno u harmoniji, da bi dop< efikasnosti akcije
i osigurali zadovoljstvo.
Zadovoljstvo se doivljava kada postoji potpuno predavanje i tela nekoj aktivnosti. To je rezultat
totalnog predavanja i oseanju, uporedo sa svesnou da su cilj i vreme akcije na si mestu. Ako je,
sem toga, postignut cilj, ovek ima duboko ose zadovoljstva. Tri faktora zajedno stvaraju to posebno
oseanje p nog zadovoljstva: unutranje uzbuenje, svesna koordinacija sa menjenou pokreta i
spoljni eljeni rezultat. Kada se um, telo i p spoje u trenutku line istine, ima se oseanje ispunjenosti.
U trei spajlfrija~uzbudenje prelazi granice selfa i prenosi osobu do v radosti.
Ljudi koji su doiveli te trenutke znaju da oni imaju skoro mi kvalitet. Trenutak pre krajnjeg
dogaaja ovek intuitivno osea se to dogoditi. Pre nego to fudbaleru doe lopta do noge on oseati
da e dati gol. U seksu i pre"nego to se doe do vrhunca, osea iz unutra da e orgazam biti
ekstatian. Pre nego to se rei na papir, onaj koji pie moe biti svestan da e to biti izvanredna i
Moda je najei primer kuglanje, gde ovek im baci kuglu ose e to biti dobar pogodak. Kada se to
dogodi izgleda kao da neke sile upravljaju naim akcijama.
Fudbaler moe govoriti o uvremenjenosti, ljubavnik moe go1 o svojim oseanjima, a pisac moe
pripisati svoje postignue ima iji. Ti termini samo pokazuju daje postignuta izvanredna harna izmeu
selfa i sveta, stoje uinilo da se akcija obavi bez napora ishod izgleda neizrêan. U svojim
ogranienim aktivnostima < ivotinja poznaje tu radost perfektne harmonije. Njeni pokreti celini
nepogreivi, uvremenjenost je neverovatno tana, a preda'
92
je uvek totalno. Divlja ivotinja naravno ivi u veoj harmoniji 'V vojom sredinom nego to to
ljudi postiu. Sa Oseanje potpune harmonije sa sredinom koja vodi perfektnoj
ijj je princip u osnovi Zen majstorstva. Zen majstor je postigao a oell integracije u kojoj je on jedan
sa svojim akcijama i svojim S etoni- On je potpuno on sam i potpuno bez sebe u isto vreme. Ta
kontradikcija se moe objasnit*totalnom identifikacijom ega sa telom. Rnzlika izmeu volje i htenja je
odstranjena. Samo kada i ego i telo hoe isto, tada tek) reaguje nepogreivo i nepokolebljivo u odnosu
na volju ega.
Bilo bi naivno verovati da ta perfektna harmonija moe da se odrava sve vreme i u svim
podrujima ivota. Sreni su oni ljudi koji su to postigli u makar jednoj sferi aktivnosti. Unutar te
sfere njihova akcija ima oznaku majstora. Drugi su to spoznali za trenutak i to je ono to Abraham
Maslov naziva "vrhunsko iskustvo". To je osnova oseanja radosti. A to je ujedno i princip koji je u
osnovi kreativnog pristupa ivotu.
Uloga Ega u bolu

Ego operie predsjavama, a zadovoljenje ega proizlazi iz realizacije njegovih predstava. Na primer,
svi mi imamo predstave o sebi koje stalno nastojimo da ostvarimo. Ta slika predstavlja mogunost
koju se nadamo da dostignemo. Ego inspirie na trud, upravlja i koordinie naim aktivnostima.
Njegova realizacija obeava sreu. Covek koji mnogo radi moe matati o lenarenju, majka moe
matati
0 budunosti svoje dece, pisac o velikom delu koje e napisati.
Predstave su deo ivota svake osobe. One se stvaraju proticanjem
oseanja prema gore i van u ego i prema svetu. Proiruju nae vidike
1
duh. One uzbuuju telo i stvaraju senzacije zadovoljstva - anticipi

ranog zadovoljstva, jer pravo zadovoljstvo eka realizaciju predstave
1
otputanje uzbuenja koje se tada deava.
Svaki projekat koji se preduzme ukljuuje i predstavu. Biznismen *oji zapoinje novi poduhvat, ve
zamilja sebe kako obavlja posao. Domaica planirajui novo ureenje stana, zamilja sebe kako ivi
u . Te predstave su uzbudljive jer ovek oekuje da e mu ivot
Prijatniji nakon realizacije. Ali, do realizacije moe da ne doe.
93
EGU: IZRAAVANJE SfMi SPRAM EGOIZMA
Ako jc ego disociran od tcla, moe da ne doe do proti uzbuenja prema dole. Ne pojavljuje se
prijatno rastereenje uzi; uja. l Ironine miine napetosti koje predstavljaju potisnute nega i
neprijateljske impulse, koe oslobaanje uzbuenja krozkoordj ne i gracilne pokrete tela. Potisnutom
seksulanomanksioznou eno je nalaenje prirodnog odTika uljuba\ i. Poremeeno je l Inom
nesigurnou, koja proistie iz ranog odnosa sa majkom kasnije utie na odnos te osobe^prema
zernjjj} to je simbo proirenje pojma majke. Osoba koja~nije"0obro uzemljena, i bukv i figurativno,
plai se da se prepusti. Ona je, kako to kaemo "zai na". Rezultat je"~neKpT)s6UTi6st"croivljavanja
zadovoljstva i povij stanja tenzije i bola.
Uzbuenje kome je spreeno kretanje prema dole, d_onpsj_pre^j naboj egu i stvara nove
predstave koje treba da se spoznaju zadovoljstvo moglo da se doivi. Preduzimaju se novi projekti, se
novi napori, ali efckat toga je samo poveanje tenzije i bola. je videti kako se razvija spirala samodestruktivnosti. ovek me se penje sve vie i vie na drutvenoj lestvici, pri emu svaki ini ego
zadovoljstvo koje se uskoro pretvara u nezadovoljstvo, da se zaradi vie, da se kupi vea kua, odri
visi politiki poU; napie vie knjiga. Swiko_rjrpticanje prema gore, koje nije pra<! protokom prema
dole i rastereenje uzbuenja, slui samopovf " stanja bola, koji onda produBTJujellioaranost ega od
teja.
Disocirani ego brka predstavu sa realnou. On vidi predstavu kraj umesto daje vidi kao sredstvo
da se stigne do kraja. Ciljevi inj kompulzivni kvalitet, a zadovoljstvo ivljenja je izgubljeno. Tu istina
koju psiholozi istiu, da smo mi ljudi orijentisani ka Pravimo greku zamenjujui cilj sa
zadovoljstvom, proputar vidimo daje cilj samo obeanje zadovoljstva, a ne i garancija. li tendenciju
da vidimo postignue cilja samo po sebi kao nagradu. se neizbeno cilj zamenjuje drugim, dok se
odlaganje zadovolji nastavlja u beskraj. Napredak per se postaje krajnji cilj, a nai postaju zauzdani
statistikim tabelama i grafikonima.
Krajnji rezultat ego tenji je depresija i smrt. Odlaganje tele| zadovoljstava iscedi ovekova dobra
oseanja i iscrpljuje energiju, l ili kasnije, napor kolabira i ego, kao balon koji se podigao previe
pada, gurnuvi osobu u depresiju. Ako se to desi, ivot ose poteen, jer depresija prekida besmislene
tenje i omoguava tel|
94
i- Kod nekih ljudi meutim, ego se dri do gorkog kraja. Pad S 'i se dogodi u toj situaciji je pre
fiziki nego psiholoki. Koliko esto - erno za ljude koji su umrli oll srca, raka ili slinih uzroka, a bili
su
-pragu ostvarenja svoga cilja. Lino znam nekoliko sluajeva kod kojih se to dogodilo. Postoje
granice tolerancije tela na stres, i kada
e prede preko te granice, razvija se bolest.
Egoizam
O psihijatrima se esto govori i kao o "smanjivaima glave". Takvo odreenje pokazuje da im je
jedan od glavnih ciljeva smanjenje nacluvenog ega njihovih pacijenata. Ono to oni u stvari rade jeste
da spuste pacijenta na zemlju. Otklanjajui iluzije, pacijent stupa u bolji kontakt sa realnou a
njegovo funkcionisanje se poboljava. Popularno reeno to se vidi kao proces smanjivanja; ego je
doveden na veliinu tela i uzemljen u funkcijama tela. Psihoterapeut ne napada direktno pacijentov
ego. Takav pristup bi imao katastrofalan efekat, jer se osoba iclentifikuje sa svojim egom. Kolaps ega
moe, kao to sam ranije napomenuo, da gurne osobu u depresiju ili samoubistvo. Umesto toga,
pacijent stupa u kontakt sa realnou svoga postojanja kao psiholokog bia, to jest, u kontakt sa
svojim telom i oseanjima. U onom stepenu u kome pacijent prihvata svoja oseanja i identifikuje se
sa svojim telom, on je osloboen bola nastojanja da zadovolji predstavu koja mu je nametnuta od
roditelja i drutva.
Predstava koja dominira veinom ljudi danas jeste predstava uspe-ha. U jednoj ili drugoj formi,
mnogi ljudi nastoje da postignu uspeh. ena se trudi da bude uspena supruga, uspena majka ili
uspeanlan visokog drutva. Mukarac se trudi da bude uspean ljubavnik, uspean biznismen ili
uspean profesionalac u poslu. Ako neko ne postigne uspeh moe se smatrati gubitnikom. Tendencija
da procenjujemo ljude ua osnovu uspeha ili poraza, pokazuje stepen u kome nama dominira ego. Imati
takav stav prema ivotu je destruktivna akcija, ozbiljnija od stava sadranog u emocijama krivice, stida
i uobraenosti. Izgleda da izbegavanjem tereta krivice koji je optereivao nae pretke, mi sebe
Ptereujemo veim teretom odgovornosti za uspeh ili poraz.
Preuzimanjem te odgovornosti, ovek postaje egoist. Vidi sebe ^ a vladara sveta ili gospodara
due. Nikada ranije u ljudskoj istoriji cvek nije bio toliko obestan. U svim prethodnim periodima,
ovek je
95
sebe video kao subjekt viih zakona, kao deo veeg reda, kao if ment viih sila. Uvek je bilo
pojedinaca iji je egoizam bio moralnih principa, koji su preuzimali autoritet boanstva. Nj osvajanja
urezuju trag bola i patnje. Rane koje su oni inficirali nisu zaleile. Ali, ti osvajai su bili prolazni
fenomen. Njihova je sa njihovom smru nestajala, a njihov uticaj bio uravnoteen i kim religioznim
ubedenjem ljudi.
U dvadesetom veku ta situacija se dramatino promenila. ^ je dokusurila a tehnologija podrivala
ovekovo verovanje u natpr ne sile koje imaju mo da oblikuju njegov ivot i njegovu sud Dva
svetska rata su rasprila veru u moralni zakon i prirodnu pn A uspon psihologije uinio je oveka
svesnim emocionalnih ft koji odreuju njegovo miljenje. Konano, sa pronalaskom autoi la i
prekidom ivota u komunama, svaka osoba je postajala indji koja se osea odgovornom za svoj
sopstveni ivot. To je odgovo koja uliva strahopotovanje, odgovornost sa kojom se samo moe sa
smirenou suoiti. Naivan i lep moderan ovek zakq je u ulogu koja je upranjena od boga,
nesvestan da u tom procesu svoju duu.
Govoriti o dui nezgodna je stvar. Niko ne zna ta je to, a n su spremni da tvrde da ona ne postoji.
Ja u to opisati kagjkvalitet Za osobu koja ne osea da je ona deo ire eme, koja ne osea* njen ivot
deo prirodnog procesa koji je vei od nje same, moe s daje bez due. Dua je ono to spaja oveka sa
prolou i to se posveti budunosti. Ona ga vezuje za zemlju i ini da ima < prema svim ivim
stvorovima. Ona je osnova za identifikaci kosmikim fenomenima i izvor okeanskog oseanja
jedinstva s smosom. Ako ovek ima duu, on moe da prodre kroz uske gn selfa i da doivi radost i
ekstazu jedinstvenosti sa univerzumom pak nema duu, on je zatoen u tamnicu svoga uma, a
zadovoljstv je ogranieno samo na ego zadovoljenja.
ovek bez due je egoist. On vidi svet samo kroz vezu sa so ena i deca takvog oveka su samo
proirenje njegove slike o Njegova interesovanja odravaju njegove ego potrebe. Ako sic primer, to
radi da bi dokazao sposobnost da impresionira druge sv vetinom. Velianstvenost planine sa snanim
pokrivaem, san zaleeno drvee, ne dotie ga se. Ako vodi ljubav, to ini sa oseanja. Ego
zadovoljenje osvajanja ene ili njenog zadovoljan
96

je mu Je oc' saniS doivljaja ljubavi. On moe biti drutveno vaZflJn ali njegovo uee u
stvarima proistie iz njegove ego identi-SVCS iie' On moe biti "uspean" ili moe sebe smatrati
gubitnikom, | f' . njegov ego arbitar svih akcija.
Egoist m's'' se^' âo kreativnoj osobi, jer on se stalno izraava.
to on stvarno izraava jeste njegova slika o sebi, liena lepote,
t ricilllost' '^' *st'ne- Ti kvaliteti pripadaju osobi koja je u dodiru sa
h hliii11 silania ivota, silama koje stvaraju i odravaju ivot i to ne
. n,o ljudski ivot, a jo manje ivot pojedinanog ljudskog bia.
i'tina, lepota i gracilnostdefiniu odnos organizma prema okolini. Oni
i nokazuj11 daje taj odnos harmonian, u stanju da stvara zadovoljstvo
i orijent'san ka<tfivanjii u ivotu) Svaka ivotinja, od gliste u zemlji
l do morskog praseta u vodi, ima te kvalitete. Oni imaju duu, te stoga
izraavaju sebe i kreativne su. Be due ne bi bilo prave kreativnosti,
niti prave umetnosti. Ali, dok ivotinja ivi svoju umetnost, ovek
svoju projektuje. U oba sluaja prava umetnost je izraz dubokih
oseanja organizma, manifestacija due.
Dvadeseti vek je video roenje egoistinog oveka i smrt prave umetnosti. To su krupne
reci i iroka generalizacija, ali ima obilje injenica koje to potkrepljuju. Poto je umetnost
dvadesetog veka ekspresionistika, bilo koje izraavanje se moe smatrati umetnou. Vie
nije vano ta se izraava. Lepota, gracilnost i istina su irelevantne. Situacija bi bila smena
da nije injenice daje umetnik kao egoist podravan od kritiara i prodavaa umetnine koji
su takode egoisti. Kritika na osnovu sopstvenih ideja odluuje staje znaajno, a prodavci
odluuju ta se moe prodati na osnovu popularnosti i mode. Prodaja umetnosti je postala
pomodna prodaja, gde se ne zna ko diktira trend, ali u kome trend koji se nametne odreuje
uspeh.
Egoistian ovek ima arogantnost da veruje da je sve to radi ekspresivno i znaajno, bilo da
se radi o umetnosti, arhitekturi, ekonomiji, tretiranju prirode. On zna da su gradovi runi,
daje priroda pljakana, reke prljave a vazduh zagaen, ali on naivno veruje da sa Ovoljno
moi i novca on moe napraviti raj. Zar ne shvata da je tenja za moi nad prirodom unitila
osnovu kreativnog
nosa njega i prirode? Da gaje njegova tehnologija otuila od procesa lv'jenja? l da mu je
tehnologija opljakala spiritualnost? j. nc> on ne shvata potpuno te stvari. On vidi um kao
sutinu svoje
n s
ti, dok na telo gleda kao na postavu na kojoj dragulji uma sijaju
97
i blistaju. Posledica takvog stava je da je telo puki mehanizam odrava operacije uma. Mogue je
naravno, da se proiri pojam i da ukljui telo, da fiziki self postane istoznaan sa somatskim takva
proirenja su esto samo racionalizacija da bi se prikrila < kova sklonost umu a predrasuda protiv tela.
Dua oveka je njegovo telo. Kroz svoje telo, linost je deo i deo prirode. U razvoju i
organizaciji svoga tela, ovek prolazi sve stupnjeve evolucije. Vidimo daje ontogeneza rekapitulacija
geneze. Telo sadri istoriju ivota na zemlji. Ukljuuje mnoge z nike elemente prirode, mada su
kombinovani na jedinstven nai je predmet zakona prirode, iji je on stvarni deo. Onda, otkud pr sude
prema telu? Zato se omalovaava u korist uma?
Mnogi odgovori se nameu sami, mada ni jedan ne izgleda an. Telo oveka nije mnogo drugaije
od tela drugih sisara mad je svestan um jedinstven. Otkrivi to nedavno u toku istorije evoh ovek je
zagospodario nad svim drugim ivotinjama, sa prez prema njihovoj gluposti i neznanju. Okrenuo se
protiv svoga te ono predstavlja njegovu ivotinjsku prirodu. Takode se okrenuop tela zbog toga stoje
ono deo prirode, dok je njegov um samo n lino. ovek moe verovati da poseduje svoj um, ali nikac
poseduje svoje telo. Ima procesa u telu koje um nikada ne moe sh ili kontrolisati - udaranje srca,
nadolaenje oseanja, enja za Iji Iju. A zato to um ne moe potpuno da kontrolie telo, plai se teli
to se plai nepoznatih prirodnih sila.
Telo je opipljivo; raste i nestaje. Umje, kako izgleda, etel ist, nepodmitiv. Telo je teko, podlee
zakonu gravitacije. Um j< njegova misao transcendira vreme i prostor. Telo je povredivo; da bude
povredeno i slomljeno. Nasuprot njemu, um izgleda nes div. Deca imaju izreku koja to ilustruje. Kada
im se vrnjaci n oni odgovaraju: tap i kamen mi mogu slomiti kosti, ali me r moe povrediti. U
poredenju sa ivotinjama koje su u ranoj is ovekovi preci, ovekovo telo je slabo i relativno
bespomono-,1 njegov svesni um je bio moan. Mogao je da ih nadmudri i na i da ih nadmai.
Ali, telo ima oseanja, i samo ono moe da doivi zadovolji radost i ekstazu. Ono samo ima
lepotu, gracilnost, jer, odvojen tela, ti termini su besmisleni. Pokuajte da definiete lepotu ikakvog
odnosa sa telom i videete koliko je to nemogue. Ako k
98
. iei;u,.j neto stoje prijatno oima, vi ste u svoju definiciju ukljuili plementa tela, prijatnost i oi. Nae telo je
ono koje uiva u sveini dva j.a> slatkom ukusu iste vode, izgledu plavog neba, pesmi ptica, P . ,'Cvea i slino.
Ako smo u kontaktu sa svojim telom, onda
- /-mio u tome da budemo deo prirode, da moemo sa njom da llZ'ie'limo njene divote. Ako se identifikujemo
sa svojim telom, onda P nl0 duu, jer se kroz telo identifikujemo sa svim kreacijama.
Kao psihijatar, ja svakodnevno viam patnje egoistinog oveka. Bilo da seê v't'' k'10 uspeiiog ili ne> osnovna
stvar na koju se zalije , :e nezadovoljan, da se osea neispunjeno, nesposobno da doivi radost i zadovoljstvo.
Postoje vari kontakta aTelom, on ne osea bolno sfanje\' kome se nalazi; nesvestan je hroninih miinih
tenzija koje blokiraju njegovo ispoljavanje. Njegov problem proistie iz disocija-cije miljenja i oseanja, iz
nepoverenja prema oseanjima kao vodiu ponaanja, i iz straha od nevoljnih telesnih reakcija. Imajui vere u
disocirani ego, on se uzda u "racionalnu" misao i volju za reakcijama koje treba da bude emocionalne i
motivisane prijatnim oseanjem. Nije neobino da pre ili kasnije, postane depresivan i nalazi da je ivot prazan
i bez smisla.
Takvog pacijenta zovem egoistom jer on eli da zna kako da to bolje odigra svoju ulogu, kako da dostigne
svoju ego sliku. Taj naglasak na "kako" pre nego na "zato", koji je tipian u naem tekuem pristupu ivotu,
karakterie egoistian stav. On podrazumeva da ovek moe da uini sve ukoliko ima prave informacije. On
oznaava uobranost uma, jer ignorie injenicu daje miljenje uslov-Ijeno oseanjem i da je kreativnost
funkcija telesnog zahteva za
| zadovoljstvom. Kao i svi psihijatri, ja treba da smanjim pacijentov naduveni ego, ali me pacijenti ne opsiju kao
"smanjivaa glave". To
| Je zato to radim i sa telom i sa umom. Cilj bioenergetske terapije je da obnovi jedinstvo linosti, da ponovo
zasnuje identifikaciju ega sa telom i da oslobodi telo hroninih miinih tenzija koje blokiraju njenu
Pokretljivost i sputavaju disanje.
U integrisanoj linosti ova razlika koju sam podvukao izmeu
ljenja i oseanja, voljnih i nevoljnih pokreta tela, ega i tela, ne

Postoji, izuzev kao veslaki konstrukt, artefakt govora i diskusije.
'^liiti nivoi lunkcionisanja nisu vidljivi golim okom. Nijedna misao

'Je izgovorena bez neke primese oseanja u glasu. Nema napisane
j C| koja ne nosi emocionalni naboj. Nema telesnih pokreta koji se ne

99
opaaju kao prijatnost ili bol. Ego ne fimkcionie kao odvojen en To je deo jedinstvene strukture koju
zovemo pojedinac. To je j aspekt ili gledite (gledite odozgo) jedinstvene linosti jedne os Pojedinac
postoji, prosto tako. Kao i svi drugi ivotinjski orj zrni, on nastoji da uini to svoje postojanje to
prijatnijim. Tom moe prii iz dva pravca. Ako mu se prilazi sa strane tela, shvati je zadovoljstvo
stanje harmonije sa prirodom i ljudskom sredi Osetie da je radost ono to spaja unutranje i
spoljanje, i da ekstazi granice selfa potpuno rasplinjuju. Znae da ego, u defini svoje individualnosti,
potencira svoju predaju. To je pristup oso duom. Ako pak pristupimo tom cilju sa take gledita ega,
on e za moi i uspehom. Njegova postignua e mu dati trenutno ose ego zadovoljstva, ali e
njegovo zadovoljstvo biti minimalno i nieno na senzulanu gratifikaciju. Postoje suvie svestan svoga
nikada nee spoznati radost predavanja. Zamenie sliku o indivi nosti sa pravom individualnou. To
je pristup egoiste, osob due.
100
ISTINA, LEPOTA I ' GRACILNOST
Istina i zabluda
Biologe ve due vreme impresionira uspon oveka do dominacije u ivotinjskom carstvu. Ova se
dominacija ne dovodi u pitanje, kada se ima u vidu ogromna mo u njenoj primeni danas. Ali, nije
uvek bilo tako. Pre nego to je stekao ovu mo, ovek je bio fiziki u relativno nepovoljnijem poloaju
u odnosu na ivotinje koje je lovio ili koje su njega lovile. Nije imao ni veliku brzinu niti veliku snagu.
Nedostajali su mu onjaci kojima pavijan titi sebe. Bio je ogoljen, izloen, povredi v. Tokom razvoja
nauio je da koristi tap i kameni no, ali to nisu bila ba sjajna oruja. Velika prednost koju je imao u
borbi za opstanak, bio je razvijeniji mozak. Ako nije mogao da nadvlada ili prestigne druge ivotinje,
on ih je mogao nadmudriti, to je i inio. Vie nego ijedna druga ivotinja, ovek je iveo koristei
svoj razum. U svakoj prirodnoj sredini opstanak esto zavisi od mudrog postupanja. Onaj ko je lovljen
mora uvek biti budan za moguu opasnost i svestan puta kojim moe da pobegne. Lovac mora znati
kuda plen Prolazi, kako da mu prie i kako da ga ubije. Ali, lovac isto tako mora biti vest u korienju
prikradanja i varki, jer plen koji je oprezan, mora biti uhvaen dok ne pazi. U toj borbi za opstanak,
ovek je nadvladao svoje protivnike.
U bilo kojoj diskusiji o istini i zabludi, moramo razumeti da Prevara ima znaajnu ulogu u
odnosima oveka i ivotinje. U mnogim blastima ivota ona ima pozitivnu vrednost. U igri fudbala
na primer, mi navijamo za igraa koji koristei prevaru, ume da izbaci protivnika
101
ISTINA. LEPOTA I G R AGILNOST
iz ravnotee i postigne prednost. Igre su skrivene i kamuflirane i| razloga. U boksu se finta kojom se
protivnik zavede, smatra obelj majstora.
Veina ratnih strategija bazirana je na upotrebi zavaravar jedan general koji mudro nastupa, nee
neprijatelju telegrafski ni svoj napad; uloie sav trud da sakrije i maskira svoje potez zavaravanje ne
igra ovako vanu ulogu samo u sferi fizikih Igra pokera bi izgubila ar kada bi zavaravanje bilo
zabranjenoj ne bi bio izazovan kada varka ne bi bila sastavni deo igre. U m situacijama, pravilna
upotreba varke moe oznaiti granicu iz pobede i poraza.
Uopteno govorei, sposobnost varanja je vano preimus svim situacijama suprotstavljanja ili
borbe. Tako bi bilo naivno i| obazriv za mogunost prevare u situaciji u kojoj ima dominac moi.
U situacijama u kojima je potrebna saradnja i razumevanje,' je nepoeljno i uvek se vrednuje
negativno. Prevariti osobul volimo je uvek akt izdaje. Prevara unitava zadovoljstvo kojef veza treba
da obezbedi. Daleko ozbiljnije posledice su od zavara sebe. Samoobmana je pogubna.
U situaciji konflikta, svesno korienje prevare zahtevaj objektivnosti koji poveava nivo
svesnosti. Da bismo pravilno sv vrednost prevare, treba da se postavimo na mesto protivnika, tnija
stvar u mislima osobe koja planira prevaru, jeste odgovori vog protivnika. "Ako ja krenem ovako ili
kaem ovo, ta e on i ili uraditi"? A uspeh prevare zavisi od toga koliko tano procenji 1 tu reakciju.
Uspeno korienje prevare zahteva da ovek iskor sebe i postane svestan i sebe i onog drugog.
Zapaanje jedne moje pacijentkinje skrenulo mi je panju na \ prevare za svest o sebi. Ona mije
rekla da se sea trenutka kada Jj put poslatala svesna sebe ili svoje individualnosti. Imala je okoj ili
pet godina kada su njeni roditelji traili objanjenje za netoJ ona uinila protiv njihove volje.
Odjednom joj je sinula misao \ mora da im odgovori istinito. "U tom trenutku" rekla je "postali svesna
sebe kao nezavisnog bia. Shvatila sam da imam mo i prevarim." Mada sam ovo uo pre dvadeset
godina, nisam to; vio, jer me je pogodilo kao da sadri vaan uvid u ljudsku line
102
ISTINA. LEPOTA I GRACILNOST

.--
Svesnost izrasta iz prepoznavanja razlika. Ovaj konceptje postavio 7Vio Erik Nojman u knjizi "Poreklo
i istorija svesnosti." To znai ' ,,o ;e neko svestan svetlosti, mora daje doiveo mrak. Osoba ili
- .'Otinja koja ivi samo na svetlu ili samo u tami, ne moe biti svesna z! :ecjnog ni drugog. Slino, da
bi znao ta se nalazi gore, ovek mora miti ta znai biti dole. Da bi bio svestan svog bia, isto tako
mora hiti svestan bia drugog oveka. Slino, svest o sebi mora zavisiti od nrepoznavanja para
suprotnosti ili alternativa samoizraavanja. Ako osoba moe da govori samo istinu, njoj nedostaje
izbor. Bez izbora njeno izraavanje sebe je ogranieno a njena svesnost smanjena. Svest da ovek ima
izbor da govori istinito ili ne, pojaava upravljanje ego ponaanjem, postoje egodelujui kroz intelekt,
sudija istinitosti. Ovaj izbor u stvari postavlja ego u upravljaku poziciju linosti. Kroz sposobnost da
napravi razliku izmeu istine i lai, dobrog i loeg, ego, koji se identifikuje sa intelektom, postaje
centar svesti o sebi.
Moe li osoba stei sposobnost da razlikuje istinu od lai, a da ne istrai oblast prevare. Verujemo
da ne moe. Mnoga deca su prola kroz rane faze razvoja u kojima su govorila lai. Laje esto
negiranje nekog postupka koji su roditelji smatrali pogrenim. Na primer, dete moe uzeti novac koji
se nalazi razbacan okolo i sakriti ga. Kada se suoi sa roditeljima i njihovom optubom daje uzelo
novac, dete na najbezazleniji nain negira da bilo ta zna o tome. Kasnije ono to moe priznati, ili se
novac moe pronai medu njegovim stvarima. Veina roditelja bi napravila stranu scenu i kaznila
dete za laganje, ali, ako su mudri, oni e smatrati incident kao detetovo istraivanje istine i lai koje e
ono nauiti da pravilno koristi.
Potiskivanje detetove sposobnosti da vara, mora imati razarajui efekat na njegovu linost u
razvoju. Ovom problemu nisam pridavao ninogo panje, sve dok ga nije istakla jedna od mojih
pacijentkinja nakon predavanja koje sam odrao o ulozi prevare u miljenju. Ova Pacijentkinja je
patila od ozbiljnog nedostatka oseanja sebe. ak nije 'mala ni normalnu fasadu sa kojom se veina
ljudi suoava sa svetom. Bila je vrlo otvorena u izraavanju oseanja, ali su njena oseanja bila
neiskrena. Sva njena obeanja da e se popraviti, da e vie brinuti o Sebi na primer, nisu imali efekta
na njeno ponaanje. Uprkos stalnom "kazivanju na kontrast njenih stavova i ponaanja, nije mogla da
vidi a su njene reci bile prazne fraze smiljene jedino da pribave moje Ociobravanje. Njen stav je bio
jedinstven u stepenu u kome je odbijala
103
ISTINA, LEPOTA I GRACILNOST
svaku sugestiju daje njena prividna saradnja samo maska za neg stav ispod toga. Ovo to sam joj
rekao dodirnulo je strur pacijentkinje i proizvelo sledei sadraj. Naveu njene stavov^
Nikada nisam mogla da slaem. Uvek sam morala da gc istinu. Sve to sam smislila, oseala ili
elela, zavisilo je majke, tako da sam mnogo brinula o tome ta ona hoe. Ne znan je shvatila da ne
mogu nita da sakrijem od nje."
"Ja ne bih mogla da laem, ali sam uvek oboavala tu sposc Nisam se bojala da u biti loa
devojica, ve da u biti devojic neto prikriva. Oseala sam da nemam prava nita da sakrij^ majke.
Ona je uvek bila u pravu. Imala je izuzetnu vetinu otkr lai. Vodila sam dnevnik koji je ona itala.
elela sam da me pri ali ona to nikada nije pokazivala. Jedini meni poznati nain da st< ljubav, bio je
da joj udovoljavam. Oseala sam da nemam ni pravo na privatnost."
Ovoj pacijentkinji se desilo da se njena potreba za privati potreba da zadri neke line stvari za
sebe, da stekne svest o seb ako je neophodno neto i prikrije da bi zatitila sebe, sve pretvorilo u
samoobmanu, kroz potiskivanje ove prirodne po Poto se odrekla svoje privatnosti, izgubila je oseaj
sebe. Nespo da lae, ona nije znala ni istinu. Skoro da nisam imao tei sluaj i svoje prakse.
Dok je moja pacijetkinja uskratila sebi pravo da lae, njena j je na njoj vebala svoju vetinu. Njen
navodni interes bio je za njenu elju da dominira. "Bila sam odgajana kao eksper Morala sam da
budem neobina," govorila je moja pacije Uprkos ovim saznanjima, ona nije bila u stanju da pruceni
majine destruktivnosti. Ona nikada nije uvidela majinu preva
Deca se u naoj kulturi vaspitavaju tako da se laganje smatra l neispravnim i grenim. Ova praksa
je zasnovana na injenicif pogubno lagati u situacijama koje zahtevaju saradnju radi pc zajednikog
cilja. La podriva poverenje i uvodi antagonizam razara zadovoljstvo koje pruaju te veze. Meutim,
ako isk izloi oveka kazni i bolu, onda e biti potreban vei napor da! iskren, postoje prirodna
tendencija organizma da izbegava bol.' e napraviti taj napor ako je u pitanju manji bol. Kada pret
prevazide nivo izdrljivosti, prisiljavanje osobe da govori istinu | svojih interesa, stavlja je u konflikt
sa samom sobom i remeti int
104
linostiDemokratske vlade tite svoje graane od ovog tetnog "f'kta, pruajui ustavne garancije
protiv samokanjavanja. Na nesre-S oclns izmeu roditelja i dece nema takve zatitne mehanizme.
' poznata je izreka da su pravila izmiljena da bi se krila, a mlada , a slj naroito sklona izbegavanju
pravila. Traei slobodu i zado-,0]jstvo, deca se prirodno bore protiv ogranienja. Ako roditelji
kanjavaju decu da bi ih nauili pravilima, teko je shvatiti kako deca mogu cia izbegnu lai. Jedina
mogunost za dete koje je neto skrivilo, jeste da sve preuti. Na alost, pravo na utanje u veini
porodica nije prihvaeno. Kao rezultat toga, imamo ili dete koje stalno lae, ili ono koje nije u stanju
da slae, jer je potisnulo doivljaj sebe.
Pravo postavljanja pravila i korianja kazni, veba je moi. Zasnovana je na postavci da se
neprijateljske i negativne snage drutva mogu kontrolisati jedino primenom sile. Ali, mo po sebi
dovodi do antagonizama koji remete saradnju i zajedniko ivljenje. Moramo prihvatiti injenicu da
takve snage postoje u veini zajednica u kojima ivimo, i da su realno i potrebni neki zakoni i vlast,
kako bi velike zajednice mogle nesmetano da funkcioniu. Ali, ako uvedemo takav princip u kuu i
porodine odnose, mi razaramo osnovu za zadovoljstvo i radost porodinog ivota. Kada sila ude u
kuu na velika vrata, u vidu kanjavajuih roditelja, nepoverenje i la ulaze na .zadnja vrata Fobliku
buntovne i laljive dece.
1J domu koji je voden principom zadovoljstva, nasuprot onom kojim se upravlja silom, rastu deca
koja su sigurna u sebe, koja znaju razliku izmeu istine i lai i koja mogu da saraduju da bi dola do
zadovoljstva i radosti. To ne znai da ova deca ne bi u odreenom sluaju lagala. U svakom domu
postoje neka pravila: uvek postoj i strah d kazne, neka veba moi. Da bi se odralo poverenje i
ljubav koji vezuju porodicu, pravila se dre na minimumu, i odreena su da bi obezbedila
zadovoljstvo svim lanovima porodice. Kanjavanje i pri-s''a jasno pokazuju da su ljubav i poverenje
oslabljeni, a saradnja i uzajamno zadovoljstvo umanjeni. La se po sebi nikada ne kanjava, J er ona
samo ukazuje na to da treba da se razvije vie uzajamnog Pverenja.
Kada roditelj kazni dete, on izdaje poverenje koje dete ima u njega.
ete veruje da roditelj nee uraditi nita to bi ga moglo povrediti i da
Ce
uiniti sve da mu prui zadovoljstvo i sreu. Ali kada to vai samo

a r
eirna, a primenjuju se bol i kazna, deca se oseaju iznevereno i
105
ISTINA. U;PUTA l GKACTLNOST
obinanuto. Objanjenje da je kanjavanje primenjeno za dc rtve, samo je racionalizacija. Mi

zatvaramo krivca da bi drutvo, kanjavamo clete da bi ga naterali na poslunost i potir nje volji
roditelja. Mnogi roditelji ak veruju daje kazna dobra; "Batina je iz raja izala" izreka je koja potie iz
kulture koja je ne pravo na seks i zadovoljstvo. To odraava nekreativni pristup:
Ni jedan pojedinaan faktor nije vie odgovoran za gubitak^ kovog kreativnog potencijala, no
stoje samoobmana. Ona ima i oblika. U prvoj glavi sam opisao kako zavaravamo sebe kroz i zabave.
Verovanje u mo je drugi oblik samoobmane, egoizam je a ubeclenje daje kazna korisna je etvrti.
ovek zavarava sebe| put kada nije iskren prema sebi. Ali, cia bi mogao da bude iskren ( sebi, on mora
da zna koje i ta osea. Ako su ova oseanja potij njegovo ponaanje e bili izraz ideja koje su mu
ulivane, a njegovog istinskog bia ili selfa.
Samoobmana je rezultat gubljenja kontakta sa telesnim ovek koji ne osea ta se dogaa u
njegovom telti, nema kor sobom. Njegova ula, a samim tim i doivljaji, pogreni nemogunosti da se
osloni na svoje doivljaje, on veruje onon mu se kae ili to proita, kada mu se to predstavi kao objej
injenica, jer on sam nema naina da utvrdi istinu. Podloj reklami, sloganima, a povreduje ga velika
la. Pratei trenutnu,! on misli daje postao individua, dok je u stvari samo individua;] Samoobmana
nije pravi izbor. Samoobmanjivanje se postie neko tako duboko izneveren u svojim linim
relacijama, da veruje svojini ulima.
Miljenje i oseanje
Miljenje se obino smatra suprotnim od oseanja. Rac osoba se stavlja spram impulsivne, koja
postupa po svojim ose bez velikog premiljanja. Naredba razuma je "Stani i razmisli^ nam moe
izgledati kao protivrenost kada kaemo cia je ono SI osea, usko povezano sa onim to misli. Ako
ispitujemo miljenja, biemo iznenaeni koliko je miljenje povezano al njima, koliko je mnogo
emocija u osnovi naeg miljenja. Vfi svakodnevnog miljenja je subjektivan. Mislimo o sebi,
oseamo, ta emo uraditi, kako emo to uraditi itd. Potr
106
ISTINA. LEPOTA I GRAC1LNOST
napor volje da bismo postigli objektivnost u misaonim

rn-P jvi jljenje ima dvojini ulogu u odnosu na oseanja. Kada se trudimo
nljslimo objektivno, miljenje se suprotstavlja oseanjima. U dru-ni sluaju, ono je subjektivno i
prilino obojeno oseanjima. U ^ bjektivnom miljenju, linija misli ide paralelno sa oseanjem.
U \iektivnom miljenju, ona ide suprotno od oseanja, odn. ovek na seanje gleda kritiki. Ova
dvojna uloga miljenja u odnosu na oseanje, sugerieda postoji dijalektika veza izmeu ova dva
procesa. Moe se dokazati da oni imaju zajedniko poreklo u nesvesnom, ali se razilaze i javljaju se
kao suprotnosti na nivou svesnosti. Sa take gledita svesnosti, miljenje i oseanje predstavljaju
razliite aspekte funkcije percepcije. Oseanja su ulno opaanje telesnog procesa i nose energetski
naboj ili afekt. Oseanja se mogu kvantitativno razlikovati. Ljutnja spram besa, na primer, ima razliit
intenzitet, ili afekti vni naboj. Ove kvantitativne razlike nam omoguuju da napravimo emocionalni
spektar oseanja ljutnje. Ali i sama ljutnja je podlona promenama intenziteta. ovek moe biti manje
ili vie ljut. Misao je, s druge strane, psihika percepcija telesnog procesa u formi predstave.
Predstava, ili misao o sebi, ne nosi nikakav naboj i nema kvantitativni aspekt. Ali, poto ne postoji dve
identine zamisli, one se kvantitativno razlikuju. Motivaciona snaga ili naboj miljenja, povezan je sa
oseanjima koja ga prate. Ova veza izmeu miljenja i oseanja prikazana je na sledeem dijagramu.
percepcija svcsnost
oseanje uzbuenje
misao
slika
soma \ / psiha
kvantilet ^~V kvalitet
tclcsni pokret
Bioenergetski telesni procesi

107
ISTINA, LEPOTA l GRAC1LNOST
Funkcionalno jedinstvo miljenja i oseanja proistie iz nji zajednikog porekla u telesnom

pokretu. Svaki pokret tela koji opaamo, pobuuje i miljenje i oseanje. Svest o oseanjima se u
razliitim delovima mozga, u kojima se formira miljenje, za oseanja, zadovoljstvo ili bol, kao i
razliite emocije, locira srednjem mozgu i hipotalamusu. Kada nervni impulsi, poli telesnim
pokretima stignu do ovih centara, ovek postaje s oseanja. Impuls se ne zadrava na ovim niim
centrima, ve id drugim nervima, do modanih hemisfera, gde se formiraju pre i simboliko
miljenje. Poto su hemisfere novije i razvijenije ture mozga, mi se u rasuivanju oslanjamo na
procese miljen na najvie oblike svesti. To nam objanjava kako moemo da m
1. svojim oseanjima, ali ne i da oseamo misli. Ali, postoje pere
funkcija svesnosti uopte, sve dok smo svesni i kreemo se, inu
2. oseanja i misli.
Shvatanje da telesni pokreti stvaraju oseanja i misli, i] suprotno uobiajenom verovanju. Navikli
smo da vidimo pokr rezultat miljenja i oseanja, a ne obratno. To je zato to posnu sve line dogaaje
kroz ego koji zauzima najvii poloaj u hije funkcija linosti. Gledano odozdo, pokretne samo da
prethodi n i oseanjima, ve obezbeduje materijal za njih. Ovi infbrn pokreti su nevoljni telesni
pokreti. Voljni pokreti, s druge proistiu iz oseanja i misli.
Ako bi miljenje i oseanje stavili na prvo mesto medu te dogaajima, moramo da zanemarimo
jednu vanu injenicu k( vori suprotno. Fundamentalni kvalitet ivog organizma je n sposobnost
spontanog kretanja. iv je zato to se kree, i mi; da je mrtav, kada mu telo postane nepokretno. Kod
oveka si otkucaje srca, ili traimo znake disanja. Kada odluujemo da lije ili iv, ne pitamo za
oseanja i misli. S pravom rasuujemo da mrtvog oveka nema, a da su prisutni samo kod ivog.
S take gledita svesnosti, ovi znaci nisu uvek prisutni, svesnost pri spavanju izbledi, tada i
svesna oseanja i misli i Oni se mogu pojaviti u snovima, ali se onda zna daje sanjanje pl pojaanom
telesnom aktivnou, naroito brzim pokretima Kada nema pokreta, nestaje i oseanje. Ako due ne
pokreemo ona utrne i ne oseamo je. Kaemo da je zaspala. Mada je m namerno pokrenuti, ne
oseamo je. Obnavljanje cirkulacije,
108
ISTINA. LEPOTA I GRAC1LNOST
, nje Ovaj fenomen je takode posmatran kod shizofrenih uslova, seC,0stoji gubitak osetljivosti u
elom telu. Pacijent se moe aliti da
ie telo mrtvo. Ovaj fenomen poznat kao depersonalizacija, moe
pokreta i ponovnim uspostavljanjem Seze izmeu misli i oseanja.
nU
''zleiti stimulacijom disanja i
o odnosu miljenja i pokreta govorili su mnogi autori. andor reiici je isticao da je muskularna
aktivnost pomo miljenju. Potpusrno poraeni kada pokuavamo da dublje sagledamo problem. Silvano Arieti je napravio put
razvoja od exocepta, proste unutranje reprezentacije motornog pokreta i reagovanja, do kompleksnih
pojmova filozofije i nauke. Reeno je daje svaka misao poetna akcija, i da nam miljenje omoguuje
da testiramo neki postupak u mislima, pre no to ga izvedemo. U tom smislu, miljenje se razlikuje od
oseanja, koje tera oveka da reaguje istog trenutka.
Ako miljenje proistie iz pokreta, iz toga sledi da se vei intelektualni kapaciteti oveka izvode u
naelu iz veeg opsega pokreta koje je on u stanju da izvede. Vei opseg pokreta, za svoju
koordinaciju, zahteva sloeniji nervni mehanizam. S tim u vezi, znaajno je daje u motornoj regiji
mozga vea povrina i vie neurona ukljueno u pokret ruke, nego u bilo koji drugi deo tela. To se vidi
po finim i sloenim pokretima koje ljudska ruka moe da izvede.
Ovaj odnos izmeu pokreta i miljenja, moe objasniti injenicu da su pokreti mentalno retardirane
osobe mlitavi i trapavi. To se moe objasniti injenicom da deca sa oteenjem mozga ne mogu da
razviju motornu koordinaciju i vetinu zdrave osobe. Ali je jasno pokazano da se ak i sa modanim
oteenjima, vebama moe poboljati motorna koordinacija, to poboljava i ukupno miljenje
deteta. U odsustvu dokazanog oteenja mozga, nije uvek jasno ta je uzrok a to posledica. Logino
je prihvatiti da e dete kome je motorno Kraavanje ozbiljno usporeno, biti glupo, ili moda, ak,
mentalno ôstalo. U sledeoj glavi u govoriti o ovakvom sluaju.
Superiorna sposobnost miljenja oveka u poredenju sa drugim lyotinjama, takode je funkcija
njegove pojaane svesnosti. ovek je JUnogo svesniji sebe i svoje okoline nego ijedna druga
ivotinja. Dok Je itav fenomen svesnosti jo uvek misterija, ne moe se izolovano P sniatrati visok
nivo svesnosti oveka. Ona je praena, na drugom . ra.l11 tela, poveanom seksualnou. ovek ima
ee seksualne elje, aca seksualna oseanja, i vee seksualno reagovanje od bilo koje druge
109
ISTINA. LEPOTA l GRACILNOST
ivotinje. On, drugim recima, ima veu seksualnu energiju, ali ne postoji specifina seksualna
energija, to znai da on ima energije i za seksualnost i za svesnost.
Subjektivnost i objektivnost
Nae miljenje je subjektivno kada je oslonac posmatranja u samima, a nae miljenje je
orijentisano ka izraavanju naih ose i zadovoljavanju naih potreba. Da bi mislili objektivno, taka
p< tranja mora biti van nas samih, a razumevanje uzronih odnosa n< biti pod uticajem linih
oseanja i elja. Objektivno miljenje te definie kauzalne veze pre u smislu akcije, nego oseanja, jer
a su vidljivi, javni dogaaji, dok su oseanja unutranji i pri dogaaji. Oseanja se ne mogu dokazati
objektivno i zato ne mesta u objektivnom miljenju.
Pitanje koje se javlja je sledee: Moe li miljenje ikad potpuno odvojeno od oseanja? U stvari,
kada razmatramo pr objektivnog miljenja, odn. neemocionalnog miljenja, ono iz kontradiktornije od
emocionalnog ili subjektivnog miljenjat A razum potpuno odvojen od oseajnog dela bia, onda se
pretv kompjuter koji radi samo na osnovu informacija koje se ubace u n To je programirano miljenje.
U ogranienim uslovima, Ijudsl moe da funkcionie na taj nain. Miljenje studenta koji n
geometrijski problem, podsea na operacije kompjutera. Studel bi resio problem, nastoji da se seti svih
informacija koje je nau< geometrije. Ako su ove informacije netane, ne moe da resi proti jer ni
njegova oseanja, ni lino iskustvo nisu od velike pomoi.
Sve dok je ovek iv, telo se slati impulse u mozak, obavetav taj organ o svojim aktivnostima i
proizvodei oseaje, oseanja i i U istom obliku naih najapstraktnijih odluka, nae misli nisu l
uplitanja linih shvatanja. Ova ometanja oteavaju posao objekti miljenja. esto je potreban znaajan
napor volje da se zadri pi usmerena na problem koji nije line prirode. Kada je telo u s zadovoljstva i
kada problem prua kreativan izazov, ometan minimalna. Pod ovakvim uslovima, misao manje luta.
Ali takvi u su retki u kulturi ili sistemu obrazovanja koji negira ulogu zadovol u kreativnom procesu.
110
IS'I INA, LLPorA I GRACILNOST
neko mora da se bori sa bolnim oscanjima koja mu se ,(!ll u svesti, objektivno miljenje postaje predmet
samodiscipline. Iia'n;i oseanja uvek stvaraju vie smetnji nego prijatna, jer se bol ^'"vljava kao znak opasnosti.
Da bi mislio objektivno, dok je telo u
iiu bola, ili bez zadovoljstva, ovek mora da umrtvi telo da bi
sta
.,Djio oseaj bola. Ovo "umitvljavanje" odvaja misao od tcla i
l n
! J0(jj do mehanikog ili kompjuterizovanog miljenja. Kreativno

'^ljenje, koje zavisi od slobodnog toka nesvesnih ideja, ostvaruje se
nio kada je telo najivlje i nesputano. Ne moemo da izbegnemo
jkljuak da se kvalitet ovekovog miljenja, a verovatno i njegov sadraj, ne mogu potpuno odvojiti od
emocionalnog stanja tela.
jo je tee imati objektivno miljenje, kacla se ovek trudi da bude objektivan u vezi svog ponaanja. Postoje
ponaanje prilino odreeno oseanjima, ovek mora da bude svestan svojih oseanja da bi objektivno procenio
svoje ponaanje. Na primer, ako ovek nije svestan svoje mrnje, on e svoju negativnu reakciju objasniti loim
odnosom drugih prema njemu. On ne vidi svoje ponaanje kako ih drugi vide, i ne moe da vidi svoju ulogu u
izazivanju negativnih reakcija. Bez svesti o svojim emocijama i motivima, ovek ne moe biti potpuno
objektivan prema-sebi. Oi intelekta mogu da procene samo logiku neijeg razmiljanja na osnovu opaenih
oseanja. Ali ako je ovek svestan svojih oseanja i moe da ih izrazi subjektivno, moe da ima stvarno
objektivan stav. On, na primer, moe rei: "Oseam da sam neprijateljski raspoloen i razumem zato ljudi
reaguju negativno prema meni." Stvarna objektivnost zahteva odgovarajuu subjektivnost.
Mi smo mnogo objektivniji kada je u pitanju ponaanje drugih ljudi, nego kada smo sami u pitanju. Video
sam u toku savetovanja branih parova, da svako od njih vidi jasno greke drugog, ali ne vidi Svoje. Stara
francuska izreka kae da su ljudi kao potar koji je nosio duplu potansku torbu prebaenu preko ramena. U
prednjoj torbi su b'le sve greke drugih ljudi, a zadnja je sadrala njegove mane. Mi, bukvalno, ne moemo da
vidimo sebe; mi samo oseamo ta se dogaa u naim telima. Iz tog razloga, poeo sam da praktikujem da se ne
las
pravljam sa onima koji kritikuju moje ponaanje. Shvatio sam da llv'ek postoji neki razlog za to. j., Da bi bio
stvarno objektivan, ovek mora razumeti i objasniti svoj
Cl11
stav ili oseanje. Bez te subjektivne osnove napor da se bude

111
objektivan, zavrava kao pseudoobjektivnost. Psiholoki term pseudoobjektivnost je racionalizacija.

Mehanizam racionalizacije je da negira subjektivno oseanje pokree misao ili akciju i da opravda
neiji stav ili ponaanje n uzrokom. Kada neko kae: "Ja sam to uradio jer... "-on tako prebs
odgovornost za svoje ponaanje na neku spoljnu silu. To pon moe biti dobro, ali je mnogo ee
izgovor za neiji neusp neadekvatnost. Samo vrlo retko takva samouveravanja zadovolji i drugu
osobu. Umesto da dajemo objanjenja, mnogo je bol izrazimo oseanja i elje. Vil Duran je primetio
daje "izgovor to danas zna svaki ak, samo tehnika za racionalizaciju elje. 5
Objektivno miljenje nudi malo pomoi u mnogobrojnim pr mirna i konfliktima sa kojima se
sreemo svakog dana. Nijedna i ne moe da odgovori svom detetu na osnovu objektivnog milj Ako
tumai dobro pla svog deteta, to e biti zato to razume dett oseanje koje je iza plaa i reaguje sa
oseanjem na bebinu poti Majka koja se trudi da bude objektivna sa svojom decom, odbl svoju
prirodnu funkciju, i u stvari naputa svoju decu. Ona nije majka, ve bezlina snaga. ovek se ne
moe odnositi prema iji drugoj osobi objektivno, jer objektivna veza svodi ljude na <6b
Miljenje se ne moe nikada odvojiti od oseanja, postoje neko radi odreeno njegovom eljom
za zadovoljstvom ili strane bola, nijedan in ne moe biti potpuno nepristrasan, nijedan pos bez
nekog linog interesa. Svaka misao je povezana sa oseanj ona e ili podrati oseanje ili mu se
suprotstaviti, zavisno od k terne strukture oveka. Kod zdrave osobe, miljenje i oseanj paralelno,
odraavaju jedinstvo' linosti.
Kod neurotine osobe, miljenje se esto suprotstavlja ose naroito u onim oblastima u kojima
postoji konflikt. Shizofrenos se karakterie odvajanjem miljenja od oseanja, to je jeda tipinih
simptoma bolesti.
Jedna injenica koja se javlja u svim psihijatrijskim radovh nesposobnost isto objektivnog
miljenja da resi emocionalne pr me pojedinca. Takvo miljenje je, u stvari, vrsta otpora prema ni
terapeuta, jer odrava stanje disociranosti koje je u osnovi emoci nog poremeaja. Svaka analitika
procedura, od psihoanalizi
5 Will Durant, Pleasure of Philosophy. New York, Simon and Schusler, Inc., 1966, fli 112
nergetske terapije, tei prevazilaenju pseudoobjektivnosti paci- m ja bi on mogao da dopre do

svojih oseanja. Sve dok je to jel? utn0> komunikacija izmeu pacijenta i lekara ostaje samo intelek-P r'jna
veba koja ne utie na promenu pacijentovog ponaanja. Uglav- tuafll je najtei onaj pacijent koji
zadrava intelektualnu nezavisnost od JJapijskog napora.
U svetlu ove injenice, moemo se zapitati zato se objektivno ^ljenje vrednuje tako visoko i zato
se sposobnost da se misli apstraktno smatra najviim postignuem ljudske svesti. U naem
obrazovnom sistemu, poenta je stavljena ba na ove sposobnosti. Ali, ak iako nekome to nije jasno,
ima razloga koji opravdavaju ovo prihvaeno shvatanje. Objektivno miljenje, naroito apstraktno,
osnovni je izvor znanja, a znanje je mo. Civilizovana drutva su hijerarhija moi. Onaj ko ima mo,
ili je moe stei, zauzima vanu poziciju u takvim drutvima. Mo znanja je, uz to, najvea vrednost
za sigurnost drutva. Ali, znanje ima malo vrednosti kada je u pitanju emocionalno blagostanje
oveka.
Kreativno miljenje je, s druge strane, duboko ukorenjeno u subjektivnom stavu. Sve velike
filozofske teorije imaju jak subjektivni naboj, koji je paljivom itaocu jasan. Ova lina, ili
subjektivna orijentacija, ne samo da dodaje aromu filozofskom pisanju, ve tran-sformie intelektualni
rad u ljudski dokument. Pisanje koje nema ovaj kvalitet, suvoparno je i nezanimljivo. Svi drugi oblici
kreativnog miljenja, bilo u nauci, umetnosti ili obinom ivotu, poinju od subjektivne osnove.
Kreativna osoba nije nesposobna da misli apstraktno, ve naprotiv. Subjektivna osnova i apstraktni
razvoj kreativnog miljenja, su organsko jedinstvo koje nije prisutno u takozvanom isto objektivnom
miljenju.
Ljudi ne misle kreativno, jer je njihovo subjektivno miljenje Oteeno. Naueni su da: 1. takvo
miljenje smatraju manje vrednim, 2' da ne veruju svojim oseanjima i da razumom proveravaju svoje
Ponaanje, 3. da zadovoljstvo nije dovoljan cilj u ivotu. Zbog ovog Poremeaja, ljudi koriste
intelektualne kapacitete da bi racionalizovali Svje ponaanje ili postaju usmereni ka bezlinim
stvarima. Nije ûobiajeno da sretnemo dobrog apstraktnog mislioca kome nedos-*$ ono to zovemo
zdrav razum.
Miljenje poinje sa oseanjem i razvija se iz potrebe da svoje Ponaanje prilagodimo realnosti
situacije. Ono se zavrava mudrou,
113
ISTINA. LEPOTA l GRAC1LNOST
stoje priznavanje ovekovog odnosa sa univerzumom, iji je < Sutina mudrosti je, kao to je veliki
Sokrat istakao, "pozr sama". Osoba koja ne zna sebe, ne moe ni misliti za sebe, i: mislite kreativno.
Lepota i gracilnost
Ljudi oseaju da je istina lepa, a da su neiskrenost i nepo runi. Ima i takvih verovanja, kao na
primer daje lepota istin ovom odeljku u govoriti o vezi lepote i zdravlja, jer se zdravlje smatrati
istinom tela. Lepota nije, kako se to obino misli, u oki psihijatrije. Ideja daje lepota na bilo koji nain
vezana za me zdravlje, izgleda kao udna misao. Izvestan broj psihijatara je i vio da medu mentalnim
bolesnicima ima naizgled lepih ena i zg mukaraca. Moje iskustvo je suprotno. Nijedna shizoidna
pacij nja, koju sam tretirao, nije doivljavala svoje telo kao lepo, i ja| sloio sa njihovom
samoprocenom. Bilo bi zaista udno daj nikakve veze izmeu lepote i zdravlja. Moda bi trebalo da
revic svoje ideje o lepoti i zdravlju.
Zdrava deca izgledaju lepo; mi oboavamo njihove bistie c ten, lepa i ivahna mlada tela. Naa
reakcija na ivotinju se zasfl istim kvalitetima: vitalnost, gracioznost i ivost. Mi zdravu i\
doivljavamo kao lepu pojavu, bilo daje to maka, pas, konj ilij Suprotno, bolest ili patnja nas
odbijaju. Teko je u bolesti lepotu. U slici utopije Samjuela Batlera, opisanoj u knjizi "Erev bolest je
bila jedini zloin, zbog koga su hapsili ljude. To je ekst shvatanje bolesti, koje vreda nau osetljivost.
Mi moemo da i o bolesnoj osobi kao runoj. Mi saoseamo sa njenom ne\ naroito ako nam je bliska,
i zato ne prihvatamo odbojnost bolest kod nas izazivala. Takva oseanja su izrazito ljudska;: ivotinje
unitavaju svog bolesnog lana.
Ako bi lepotu odvojili od zdravlja, odvojili bi je od naj\ aspekta postojanja. Stvorili bi svet
odvojenih vrednosti, onit pojedincima obezbeduju fiziko blagostanje, dok bi druge bit koje se bave
apstraktnim pojmovima lepote, to nema nieg zaj kog sa zdravljem. Grci, ija je kultura jedna od
osnova nae kn nisu pravili ovu razliku. Oboavali su telesnu lepotu kao izraz i nog i fizikog
zdravlja. Njihovi filozofi su izjednaavali lepc
114
ni. Oni su i u skulpturama i arhitekturi izrazili divljenje koje su
cal i prema lepoti kao osobini boanstva.

Grka tradicija lepote, koja se prenela na rimsku, stoji nasuprot ijgjoznog shvatanja starih Jevreja,
koje je zabranjivalo bilo koje fu0avanje forme ili oblija. Hebrejski bog bio je apstakcija kojoj se ije
moglo fiziki pribliiti. Njegove zapovesti su bile moralni zakon ko;j se mogao razumeti samo
mentalno ili psiholoki. Kod Jevreja se dobar ivot sastojao u pokoravanju Zakonu, koji je prema
stepenu blagostanja koje je obezbeivao lanovima Jevrejske zajednice, dodavao elemenat lepote
njihovim ivotima. Ali, lepota je bila drugorazredna vrednost u odnosu na moralnost.
Dve kulture su na kraju, u toku hrianske ere, ule u konflikt. Hrianstvo je sadravalo elemente
obe kulture i postiglo je sintezu u obliku Hrista, koji je u svojoj linosti bio otelotvorenje shvatanja
lepote, zajedno sa idejama pravde i moralnosti izvedenih iz hebrejske kulture. Ova sinteza se nije
nikada potpuno ostvarila, jer je telo smatrano inferiornim u odnosu na duh. Rimski uticaj na rano
hrian-stvo, zabranjivao je ivot zadovoljstva na zemlji. Njihov spas je bio u carstvu Neba, a to su
mogli postii kroz posveenje i verovanje. Kako je hrianska crkva rasla i dobijala mo, okrenula se
protiv tela i telesnog zadovoljstva. Lepota je postala duhovni pojam.
Zapadna kultura je nasledila ovu podeljenost tela i duha ili tela i miljenja. To je odgovorno i za
dihotomiju koja postoji u modernoj medicini, koja vidi fiziku i mentalnu bolest kao dva odvojena
fenomena. Medicinska misao je nauena da misli o bolesti kao sluajnom fenomenu koji nema veze sa
linou. Ovakvo shvatanje se razvilo kao reakcija na misticizam srednjevekovnog hrianstva, koje
je posma-tralo bolest kao kaznu za greh. A to vodi ka mehanicistikom shvatanju tela u kome je fizika
lepote takode, sluajni kvalitetkoji nema nikakve yeze sa zdravljem.
Medicinska profesija vidi zdravlje kao odsustvo bolesti, a takode zadovoljstvo shvata kao odsustvo
bola. A poto su sumnjiavi prema simuliranju bolesti, lekari nisu voljni da opiu neki poremeaj kao
"lest, sve dok ne postoje vidljivi znaci koji potvruju dijagnozu. U , e'ji da izbegnu subjektivnost, oni
ignoriu svoja ula i oslanjaju se na '"strumente. Instrumenti su od pomoi u fiziolokim merenjima, i
ôgu se koristiti da procene mehaniko stanje organa ili sistema. Ali n'jedan instrument ne moe da
izmeri nain funkcionisanja organizma.
115
ISTINA. LEPOTA l GRACILNOST
Za to nam je potrebno pozitivno shvatanje zdravlja. U formu tog shvatanja, ne moemo zanemariti
znaaj zadovoljstva, lej gracilnosti.
Kada gledamo zdravo dete, mi ne vidimo njegovo zdrav stanje. Ono to vidimo, jeste dete koje
doivljavamo kao ener graciozno i lepo. Ove fizike znake tumaimo kao izraz zd Razlikovanje
zdravlja i bolesti je vrsta procene. Prosean ovel ovu procenu na osnovu svojih ulnih utisaka. Ima li
ikakvu vr ovakva procena?
Jedna od teza ove studije, jeste da zadovoljstvo oznaava zdravog funkcionisanja u organizmu.
Ako je tako - onda je takode, izraz zdravlja - to potvruje da je veza izmeu le zadovoljstva
uspostavljena. Mi mislimo o lepoti kao o neemu prijatno za oi - lepa ena ili lepa slika, na primer.
Lepota u najelementarnijem smislu, izraava sklad elemenata u pojavi ili tu. Prisustvo disproporcije
ili nesklada je rui. Ali za statinu s moemo rei daje lepa. Sklad ili red, moraju proistei iz unutr
uzbuenja koje obasjava objekt, i koje ujedinjuje njegove ra elemente. Ovaj kvalitet, koji ini da nam
objekt izgleda lepp, na i u muzici koja nanije prijatna. Buka, ili samo neskladne note, izazvati bol.
Uivanje u lepom zasniva se na njegovoj sposobnosti da nae telesne ritmove i stimulie protok
oseanja u telu. Ako n lepu stvar, reagujemo zadovoljstvom, to je zato to se uzbudi objekta prenosi na
nas. Tako i mi postajemo uzbueni. Ako nei reakcije, mi ne oseamo zadovoljstvo. Vano je istai da
oseamo lepotu u objektu. Ovo moe biti nedostatak naih uli moda objekt nezanimljiv. Teko je
shvatiti kako neto nezani moe biti lepo, ili kako nezanimljiva osoba moe doiveti lepq
Nae reagovanje na ljude paralelno je naim reakcijama i na objekte u okolini. Nas uzbuuje lepa
osoba, jer je sama uzbw Oseamo zadovoljstvo u drutvu lepe osobe, jer se ona osea zbog sebe. Mi
zato imamo opravdanja da je smatramo zd osobom.
Bolestan ovek ne moe da ostavi na nas takav utisak. Nj nedostajati unutranje uzbuenje da bi
nas stimulisao i oseanj voljstva da bismo se oseali dobro. Ako uopte deluje, on e
116
ISTINA. LEPOTA I GRACTLNOST
Uiriti depresivni uticaj. Mogli bi ga zamisliti kao lepog, samo uz (bujniju matu.
Uzbuenje i tok oseanja koji ide uz zadovoljstvo, fiziki se Lifestuju kao gracioznost.
Gracioznost je lepota pokreta i dopunjuje Lotu oblika u zdravom organizmu. Kao i lepota, ona je
izraz zado-lljstva. U stanju zadovoljstva ovek se kree graciozno. Bol remeti ,vekove pokrete.
Re "gracilnost" ima znaenje koje sugerie uzviene ljudske luli tete. Koristi se kao znak
potovanja. Pozdrav "Vaa milosti" koji odnosi na one koji zasluuju potovanje isti je kao pozdrav
"Vaa [kselencijo". To znai da osoba koju tako oslovljavamo ima posebnu judsku osobinu,
gracilnost, koja u krajnjem sluaju, proizilazi iz tegove srodnosti sa boanstvom. U ranim periodima
za kraljeve se trovalo da uivaju autoritet bojom voljom, koji je njihovoj linosti )dao poseban
kvalitet gracioznosti.
Biblija nas ui da je ovek stvoren po obliju boga, prema tome, Ivaki ovek poseduje deo
gracioznosti, odnosno, slian je bogu. Frojd je pokuao da pokae da je ovek stvorio Boga po obliju
svog oca. |Mi za svako malo dete, otac je osoba uzvienih vrlina, ovek gracil-Inosti i u oima deteta
slian Bogu. Po Bibliji, ovek je izgubio boju l naklonost kada je pojeo voe sa drveta saznanja i
nauio o dobru i zlu. l Kada je ovek poeo da misli o dobru i zlu, mora da se oseao kao J stonoga
koja se paralisala kada je morala da odlui kojom nogom prvo i krene. Onog trenutka kada ovek mora
da misli o pokretu, prekida l se spontani tok oseanja kroz telo. Prekid u ritmikom pokretu dovodi l
do negracioznosti.
Sve ivotinje su graciozne u pokretima. Kada gledamo pticu u letu, izgleda nam kao pojava lepote
u pokretu. Skakutanje srne i skok tigra, 'maju kvalitet koji izaziva divljenje. Primitivni ljudi su
zadrali mnogo d te ivotinjske gracioznosti koja se u procesu civilizacije, progresivno gubila.
Potpuno je izgubljena kada ovek nije slobodan da sledi Svje instinkte i oseanja.
Sa gubitkom lakoe, postoji i gubitak gracilnosti. Onaj ko je
daren lakoom, graciozan je. On je otvoren, topao i popustljiv.
oren je, jer nikakva tenzija ne zadrava tok oseanja. Nije razvio
Utv
'kakve neurotine ili shizoidne odbrane od ivota. Topao je, jer
ner
gija nije vezana za emocionalne konflikte. Ima vie energije, pa

117
zato i vie oseanja. On drugima prua zadovoljstvo bez nape mu je svaki pokret tela izvor
zadovoljstva za sebe i druge.
Kod ljudi, nedostatak fizike lakoe nastaje zbog hronine i lame tenzije koja blokira spontane
ritmike pokrete tela. Svaka l predstavlja emocionalni konflikt koji je bio razreen inhibicijon snih
impulsa. To nije pravo reenje, jer potisnuti impulsi put ka povrini u iskrivljenom obliku. Muskularna
tenzija, inhil i izmenjeno ponaanje znaci su da je konflikt jo uvek aktiv nesvesnom nivou. ovek
koji pati od ovakvih konflikata prijatan ni graciozan. Nije mentalno zdrav, a u pogledu stresova koji
odravaju muskularne tenzije, ne moe se smat fiziki zdravim.
Argument koji se istie protiv ovog shvatanja, jeste da su naizgled graciozni ljudi, emocionalno
poremeeni. Tu se mi plesae i atletiare, iji se pokreti smatraju gracioznim. Ali, nost ovih izvoaa
je nauena reakcija, a ni u kom sluaju ne gracioznost divlje ivotinje. Izvoai izgledaju graciozno
samcif su angaovani u vebi koju su usavrili. ak i tada, njihovo izvc nije bez napora. Ono samo
izgleda tako, posmatrano sa distance, l toga, ovi su izvoai esto potpuno neveti u svom ophoenju.
test graciozfTbsti je u uobiajenim, svakodnevnim pokretima u; etanje, razgovor, kuvanje ili igra sa
decom.
Lepota telesnih oblika i gracioznost telesnog pokreta su spolj objektivni pokazatelj i. Zdravlje je
nedeljivo; ukljuuje stanje J nog i fizikog blagostanja. Niko ne moe biti mentalno zdrav, a 1 bolestan
ili fiziki zdrav, a mentalno bolestan. ovek moe f ovako podcijene suenje samo ako ignorie
jedinstvo linosti, an lekar, radei rutinski pregled, ne primeti prazan pogled, st vilice, i hladno telo
koje karakterie shizoidnu osobu. Ili ako i pl ove znake emocionalnog poremeaja, on ih ne povezuje
sa zdravljem. Ovaj pregled je esto ogranien na proveru telesnih stanja, koja pokazuju organsku
povredu, ali ne funkcic poremeaj itave linosti. Prosean psihijatar, s druge strane, ne l tela svojih
pacijenata. On ne primeuje njihovo plitko disanje, ukfl tela, uplaen pogled. Ili, ako i vidi ove znake
emocionalnog pc aja, on ih ne povezuje sa problemima koje pacijent iznosi^ pozitivnih kriterijuma
zdravlja, ne moemo procenjivati totalno|
118
ISTINA, LEPOTA I GRACILNOST
Onisanje oveka. Kriterijumi koje smatram najpogodnijim za ovu ^'jju, su telesna lepota i telesna gracioznost.
?V
oseaji lepote i gracioznosti su uroeni kod ljudi. Mala deca su roito osetljiva za ove kvalitete. Kada dete vidi
lepu enu, ono " vikne: "Ti si lepa". Naalost, previe ljudi je slino onoj gomili iz "rie o carevom novom odelu,
koja je zanemarila svoja ula i divila 'l carevim nevidljivim haljinama, sve dok jedno dete nije reklo daje ar nagLjudi su se podvrgli ispiranju mozga, prihvatajui diktate ^de, ak i kada je to bilo u suprotnosti sa subjektivnom
istinom jihovih ula. Osoba koja je rob mode, podredila je svoj lini ukus optem ukusu. Ova situacija se tako
pogorala, daje tanko, izdueno shizoidno telo, postalo uzor enske lepote. Ovakvo stanje stvari mogu pripisati
injenici da se veina ljudi odrekla svojih ula.
Lepota i gracilnost su cijevi ka kojima je usmerena veina naih svesnih napora. Mi elimo da budemo lepi i
graciozniji jer oseamo da ovi kvaliteti vode ka radosti. Lepota je cilj svake kreativne akcije, na linom nivou u
naim domovima, i okolini, i kao umetnost u poslu. Uprkos ovom interesu za lepo, svet stalno postaje runiji. Ja
verujem daje to zato stoje lepota postala pre ukras, nego vrlina, pre ego simbol, nego nain ivota, a rezultat toga
je, da je lepota izgubila svoje pravo znaenje kao predstava zadovoljstva.
119
SAMOSVESTI ' SAMOPOTVRDIVANJE
Spoznaja i suprotstavljanje
ovek ne moe biti svestan svoje individualnosti sve dok ne stekne pravo i sposobnost da prihvati
svoju individualnost. Prosto reeno, svest o sebi zavisi od prihvatanja sebe. Potvrivanje sebe
podrazumeva ideju suprotstavljanja, i razlikuje se u tom smislu, od izraavanje sebe, koje to ne
podrazumeva. Samoprihvatanje je objava individualnosti nasuprot snaga koje je negiraju. Takve snage
postoje u drutvu i u kui. Da bi uzeo u zatitu ovekovu individualnost, Ustav SAD sadri pravo
slobode.govora, vaan element koji sadri pravo neslaganja. Ako nema prava da izrazi neslaganje,
osoba je oslabljena, a kreativnost umanjena.
esto sam bio impresioniran zapaanjem da nesposobnost pacijenta da spozna sebe, ide paralelno
sa njegovom nemogunou da kae ne. Ako ga pitam "Da li ste, kao dete, imali napad besa" ili "Da li
ste dojeni?", on neizbeno odgovara sa "Ne znam". To to se ne seamo svog najranijeg ivota, donekle
je razumljivo, obzirom na Frojdovo objanjenje da su rana seanja potisnuta. ak i pitanja koja se
odnose na sadanjost "Zato se smejete?" "ta oseate", "Sta elite", esto 'zazivaju isti odgovor: "Ne
znam".
Ako pacijent ne moe da kae Ne, to se vidi u njegovom ponaanju Pod stresom u ivotnim
situacijama. On ne moe da kae NE, ne moe 2'atko da odbije preterane zahteve, i ne moe da odbaci
pritisak scijalne sredine. Ista tekoa se javlja i u terapiji kada pacijent Pkuava da vie ili glasno
izgovori NE i NEU, dok udara pesnicama
121
SAMOSVEST l SAMOPOTVRDIVANJE
ili utira nogama duek. Ne osea se uverljivost i zvunost u Pokreti su mu nekoordinisani i slabi. U
glasu se esto oset straha, kroz pojavu rastue intonacije ili je glas prekinut i oj utisak bezuspenog
suprotstavljanja (protesta). ak i posu koji gleda pacijentove akcije na filmu, uoava nedostatak samo
divanja.
Paralele izmeu nepoznavanja sebe i karakteroloke slab nemogunosti da kae NE, navodi me na
pomisao da mora da njima postoji i neka logika veza. Kada pacijent kae "Ne znar takode kae "Ja
ne NE", mislei "Ja ne kaem NE". Slin zvunosti izmeu reci znati (nou) i ne (nou), moe biti
jednoj sluajna, ali to rada pitanje: U kojoj meri je negacija sutinski sa znanja. [
Znanje je funkcija razlikovanja. Da bi znali staje A, mora razlikovati od svega to nije A. Znanje
izrasta iz uoavanja n Prva razlika koju organizam moe da raspozna, je razlika i onoga stoje dobro ili
prijatno za telo i onoga to ono osea kao ak i tako elementarne razlike kao to su dan i no, svetio i
tamj i dole, van domaaja su novoroeneta. Dok su bebine oi otv ona ivi u svetu u kome je telesni
self itav svet, i drugi, ili ne-s postoji u svesti. Kako poinje da razlikuje razliite aspekte sp sveta,
beba ih u svojoj svesti registruje telesnim osetima. postaje osoba koja pretvara nemir u zadovoljstvo,
glad u sito tom ranom nivou, pak, bebino ponaanje je isto impulsivno. reakcije su nevoljne. Nije
nauila da misli, i nema nikakvo zna
Da bi se napravio korak od impulsivne reakcije do mi potrebno je uvoenje frustracije i negacije.
Kada bi impulsivn ije organizma bile u stanju da ispune sve nae potrebe i elje^ bila neophodna
svesna misao. Potreba za svesnim miljenjem se jedino kada automatske radnje ne mogu da zadovolje
organizi svim eksperimentima uenja kod ivotinja, imamo frustraciju poluge koju ivotinja mora da
upotrebi da bi postigla eljeni < jednom od najpoznatijih od takvih eksperimenata, banana je p Ijena
van kaveza, van domaaja majmuna. Posle izvesnog broja pelih pokuaja da rukom dohvati bananu,
majmun je najzad pr tap koji je bio u kavezu. Koristei tap kao produetak ruke, i
l Ret'i "ne znam" na engleskom I don'l know, po zvunosti podsea na "ne N" (pril 122
SAMOSVEST I SAMOPOTVRIVANJE
, tv0
Sfe
<rlo n
tap
J0livati bananu. U ponovljenim pokuajima, koristio je tap kao J jm/q ve posle nekoliko neuspenih
pokuaja daje dohvati rukom. bi se rei da je majmun nauio novu vetinu, da je uenje miljenje, i
daje u tom procesu stekao znanje kako da koristi na nov nain.
Uloga frustarcije u miljenju je oigledna; uloga negacije nejasna. stracija ne vodi nuno ka
miljenju; moe se lako okrenuti u ljutnju hes. Ovo su u stvafi prirodniji odgovori na frustraciju.
Miljenje se ' oe postii samo ako se energija spreene elje ne oslobodi kroz
ljutnju
ili bes. Ponekad pre no to frustracija preplavi ivotinju, ona
mora prekinuti svoj bezuspean napor. "Stani i razmisli" je stara izreka. "Stop" koje je tako
neophodno za miljenje, jeste neizgovoreno Ne, negativna naredba iz vieg centra koji zadrava
emocionalnu reakciju i omoguava vioj aktivnosti da preuzme kontrolu.
Ova naredba koja prekida nesvrsishodan napor i preusmerava energiju impulsa u nov kanal, glas je
ega u njegovoj kreativnoj funkciji. U kreativni impuls ulaze tri elementa: Prvi je snaan impuls koji
tei ispunjîijiâdpvolistvu^ drugi je prepreka koja spreava ispunjenje, na uobiajenLnarTrr raîr^rie~mera'samQQatrole ili samodiscipline koja spreava da se osujeeni impuls pretvori u destruktivno ponasarijeT" Ako je motivacija za zadovoljstvo slaba, napor moe da se
smarrjTo"paustajTnj'a. Ako je samodisciplina slaba,, ona e se javiti kao~bes.
Zdrav egb dri dizgine nevoljnih pokreta tela. On ne podmee svoje iluzije kao elje tela. Njegov
uticaj je u smislu ograniavanja, i j to je osnova samokontrole. To je prikazano u sledeem sluaju.
Mlad ovek, koga sam poznavao, bio je zahvaen vodenom strujom, i uprkos svim pokuaj ima i
naporima da pliva, nije mogao da se izbavi. Videi da postaje zaplaen i oajan, rekao je sebi: "Ne
panici." Istog trenutka mu je sinula misao da treba da tedi snagu i potrai pomo. To je uinio 'bio je
spaen. Ovaj primer bi se mogao ponoviti mnogo puta.
Moje je stanovite da su sposobnost da se kae NE sebi i sposobn s
t da se kae NE drugima, samo dve strane iste medalje. Ako se
ju pravo i mogunost da se ispolji suprotstavljanje, onda samoci
plina i samokontrola nuno trpe.
Da postavimo ovo pitanje malo drugaije. Kako nae dete raste, n e neizbeno doi u konflikt sa
svojim roditeljima. Ali, pretpos-| "no da je ono neobine prirode, tako da slua sve to majka kae i
123
SAMOSVEST J SAMOPOTVRDIVANJE
izvrava njene naredbe doslovce. "Jedi taj pire!", nareuje maji to uradi bez pogovora. Ako bi se ovaj
program sprovodio nivoima, kako bi dete ikada nauilo da misli? Ono nee imati j da misli, jer majka
zna najbolje. Nee imati potrebe da ui, jer| e predvideti sve probleme i savladati sve neizvesnosti.
Ne nikakvo znanje, jer nema potrebe za znanjem. Sreom, nijedu malno dete se ne rada sa takvom
dispozicijom, jer bi zavrjj bespomoni idiot.
Kada dete slua naredbe, njemu je uskraena mogunost i stekne znanje. To ne znai da nikada ne
treba nareivati Naredbe su potrebne kada neto iskrsne, a ne u situacijama ui. Ove druge zahtevaju
slobodnu igru volje, ako hoemo| dogodi miljenje.
"Ja ne znam" poinje u kui. To se deava kada roditelj deje suprotstavljanje i jaa svoju volju
uprkos prigovorima To je tako uobiajeno, da esto proe nezapaeno. Posle svej dete stvarno zna?
Roditelj zna najbolje i izvesno je da su njego najbolja. Ali zahtevi zbog kojih se javlja konflikt izmeu
rc deteta, retko se mogu razreiti velikim znanjem. Dete se udaljif liko koraka u samousluzi i brina
majka mu naredi da se vrati, ne vrati dovoljno brzo moe se desiti da ga gnevna majka izuc sam video
mnogo puta. Silina sa kojom se: naredbe esto ^ zastraujua je. "Prestani to", "Sedi mirno", "Ne diraj
kola ene su takvim tonom autoriteta da je ovek zapanjen kako nel imaju smelosti da se odupru.
Neko ko sa strane gleda roditelje i decu, moe samo da zaklj je retko kada u pitanju "Mama zna
najbolje", ve je to pitanje aut i poslunosti. Dete mora da naui da slua roditelje, inae oni st da nee
imati nikakvu kontrolu nad njima, i da e postati loe| strah previda injenicu da je dete socijalno bie,
ija su sr. ponaanja samoizraavajua, a ne samounitavajua. Dete je, menta roenja, vodeno
impulsima iji su koreni u mudrosti teli poemo od pretpostavke da se disciplina mora spolja
nametnuti*! samodisciplina se ne moe razviti. Dete postaje posluno iz st to nije isto to i
samokontrola. "Dobro", posluno dete, rtvujuf pravo da kae NE, gubi i sposobnost da misli n,a
sebe.
Verovanje da e deca "postati loa" ako im se ne nemetne di^ na, znai nedostatak vere u ljudsku
prirodu. Deca se ne raaj
124
SAMOSVEST I SAMOPOTVRDIVANJE
dovita, ali to mogu postati kada su roditelji neprijateljski i suzbijaju f 11 ,iezavisnost. U oima deteta
takav roditelj je udovite kome se "dino moe suprotstaviti njegovim sopstvenim metodama. Tako
dete ^ staje isto kao i njegov roditelj. Zapanjujue je kako ljudi lako P upravljaju osnovni zakon
reprodukcije, da iver ne pada daleko od udovino ponaanje roditelja je nedostatak potovanja za
ndividualnost deteta. Nehumano je od roditelja to ne prihvate svoje dete onakvo kakvo je, ve
nastoje da ga modeliraju prema nekoj svojoj zamisli o tome kakvo dete treba da bude.
Sva deca u svom razvoju, prolaze kroz fazu negativizma. Na uzrastu od osamnaest meseci do dve
godine, ono e rei NE mnogim roditeljskim zahtevima i ponudama. To NE izraava detetov rast
svesnosti da moe misliti za sebe. To je esto tako spontano da dete moe u stvari da kae NE i za
neto to mu se svia. Seam se kada sam ponudio svom malom sinu njegov omiljeni kola. Pre no to
ga jeuopte pogledao, okrenuo je glavu u gestu odbijanja. Kratak pogled, gaje podsetio daje to eljeni
objekt, i uzeo gaje. Svako insistiranje s moje strane, bi ojaalo njegovo poetno ojdbijanje.
Da li emo dozvoliti detetu da pravi sopstveni izbor u nekoj situaciji, zavisi od okolnosti te
situacije. U principu, moramo uvek potovati detetovo pravo da kae NE. Praktino, preporuuje se
da dete pravi sopstveni izbor kad god je to mogue. To dozvoljava detetu da razvije oseaj
odgovornosti za sopstveno ponaanje, stoje prirodna tendencija svih organizama. Kada roditelji
suzbiju poetne napore deteta da uspostavi samoregulatorni sistem, nastaje konflikt koji je najtee
prevazii. Dete koje ima pravo da kae NE svojim roditeljima, raste u odraslu osobu koja zna koje i
ta hoe.
Nametanje naina miljenja popularno se naziva ispiranje mozga. Osobi se moe isprati mozak,
samo ako su savladani njeni otpor i volja. Mora joj se oduzeti pravo da kae NE. Sve dok ima ovo
pravo, ona e Pokuavati da nade reenja za sebe. Moe praviti greke, ali e uiti. pacijetni koji ne
mogu da izraze svoje neslaganje ne mogu postii nita za sebe. Trae od terapeuta odgovore koje on
nema. Oni ne znaju ta ^varno hoe i ko su u stvari. Sreom, samo malo pacijenata je potpuno lsPranih
mozgova. Veina njih pati od relativno ograniene sposobnosti da ispolji sebe, ali ta ogranienost je
odgovorna za njihove tekoe i nedostatak samospoznaje.
125
SAM' ^ . t.ST l SAMOPOTVRDIVANJE
Samokontrola i "NE"
Svaki organizam je okruen membranom koja ga odvaj i odreuje njegovo individualno
postojanje. To znai daje to sam,J talni energetski sistem ije se sve razmene sa okolinom deavaju t?'
membranu. Jasno je da zdravlje organizma zavisi do fimkcionisanja ove membrane. Ako je
nepropustljiva, nita nee Svaka iva membrana ima selektivnu propustljivost koja, nj dozvoljava da
hrana ude, a tetni produkti izau.
Kod ljudskih bia, funkcionalna membrana tela se sastoji odi masnog i vezivnog tkiva ispod koe,
i vretenastih miia ili misi uestvuju u voljnim pokretima. Ovi miici su ukljueni u me jer formiraju
oklop oko celog tela upravo ispod koe, i kao i igraju ulogu u funkciji percepcije. Koa i specijalni
ulni or povrini tela primaju sve ulazee stimuluse. Vretenasti misi uestvuju u voljnim pokretima,
zajedno sa svojim propriocej nervima ukljueni su u percepciju izlazeih impulsa. Postoje! povrinske
membrane u ljudskom telu, kao to su obloge digi trakta i respiratornog sistema, ali one nisu direktno
povi linou.
Veza ove funkcionalne membrane sa sveu se najbolji razumeti posmatranjem tela kao
jedinstvene elije. Stimuli deluju spolja na povrinu, izazivaju oseanje ako je njihov i: dovoljan da
proizvede efekat na povrinu. Slino, impulsi iz njosti tela se opaaju, kada dou do povrine.
Svesnost je po' fenomen; on ukljuuje i povrinu svesti i povrinu tela. Frojd je ego, koji obuhvata
funciju percepcije i svesnosti, kao "p povrine na povrinu". Deavanja na povrini tela projektu}
povrinu mozga, gde se ostvaruje percepcija.
slimulus
granina membrana
impuls
odgovor
slimulus
ko/.a i masno i vezivno tki-vo i prugasta muskulatura
126
SAMOSVESV I SAMOPOTVRDIVANJE
î dogaaji ili pokreti se deavaju u telu, a da ne dopiru do Mi inae nismo svesni rada srca, ne
primeujemo pokrete sve,a j ne oseamo stvaranje i unutranji tok urina. Uopteno, kada cretranju
aktivnost deluje na povrinu tela, javlja se senzacija. Na l'nl er kada nam srce bije takvom snagom da
prouzrokuje podizanje Pr .Il0tr koa, oseamo da srce udara. Teoretski, impulsi nastaju u "" rru
organizma, i usmereni su prema van, ka objektima u spoljnom , m- Mi. ipak, nismo svesni ovih
impulsa, dok ne dopru do miinog SV tema gde se deava radnja koja e ostvariti cilj impulsa.
Percepcija p zavisi od stvarne kontrakcije miia. Impuls se opaa kada miii ostanu "gotovi" da
deluju ili "spremni" da odgovore.
Miini sistem koji je previe elastian ili nema koheziju, dozvoljava impulsima da prou bez
adekvatne ego kontrole, i pre nego to su potpuno registrovani u svesti. Ponaanje ljudi sa ovim
nedostatkom e biti ili impulsivno ili histerino. Uprkos njihovoj hiperaktivnosti ili snanim izlivima
besa, oseanja su kod ovih osoba redukovana. Oni ispoljavaju nedostatak samostalnosti i samokontrole
i njihov ego se moe opisati kao slab. Impuisivnost i histerino ponaanje su uobiajeni kod nekih
shizoidnih linosti. S druge strane, nefleksibilna membrana zbog rigidnog sklopa itave muskulature
blokira ekspresiju oseanja i ograniava oslobaanja impulsa. Rigidna osoba pokazuje manjak
spontanosti, i njeno ponaanje ima tendenciju ka kompulsiv-nom (prisilnom) i mehanikom
ponaanju. Muskulaturna rigidnost takode umanjuje oseanje, jer muskularni sistem ne moe da
reaguje ili odgovara, slobodno.
Granina membrana, naroito koa, takode ima zatitnu funkciju, obzirom na ulazna dejstva.
Dozvoljava individui da izdvoji stimuluse ' razlikuje one na koje treba da odgovori i one koje treba da
ignorie. Kada je koa nedovoljno snabdevena krvlju, kao kod shizofrenih uslova, osobu lako
preplavljuju stimulusi koji dolaze iz njene okoline. Na svakodnevni govor izjednaava preosetljivost
sa "imati tanku kou" i neosetljivost sa biti debelokoac. Bilo koji deo tela koji je Privremeno ogoljen
tako je osetljiv da ak i daak vazduha na toj oblasti
NE" funkcionie kao psiholoka membrana koja je na mnogo
a paralelna sa funkcijom fizioloke membrane koju smo gore
Cln
P'sali. to spreava da ovek bude preplavljen spoljnim pritiscima i

2v
'java mu da pravi razliku medu zahtevima i obavezama kojima
127
je stalno izloen. To se bori i protiv pojaane impulsivnosti, jer koja moe da kae NE drugima,
takode moe da kae NE i s eljama kada je to neophodno. To odreuje ego granice pojedinca] kao to
fizika membrana odreuje telesne granice.
Rei NE je izraz protivljenja, to je osnova oseanja ideni Proti vei se drugome, ovek u stvari
kae: "Ja sam ja, ja nisam imam svoje miljenje". Ali ta sa ovekom koji stalno govori ne moe da
kae da. Ovo pitanje se uvek postavlja kada o ovoj govorim na predavanjima. ovek koji ne moe
da kae DA, boji e ga taj postupak neopozivo obavezati na akciju. Ne veruje d; pravo da promeni
miljenje, i njegova negativna pozicija je od od straha da bude kontrolisan. Njegovo NE nije stav
proti vljenj; objava povlaenja ili neuestvovanja. To je pasivno sklanjanjej in suprotstavljanja
drugom. Kada se njegov NE provera on je tihog glasa i nekoordinisan sa fizikim pokretom. esto i
snagu kada je izazvan.
"NE" kao izraz samoizraavanja crpe svoju snagu iz pozr sebe. Da bi bio u stanju da uspeno kae
NE, ovek mora da i je, i ta eli. elje i impulsi se mogu spoznati samo kada d povrinu ili graninu
membranu organizma. Snaga ove me zato, .zavisi od unutranjeg naboja organizma. Ali, u isto vre:
titi integritet organizma. Pravo da kaemo NE omoguuje nam da marno. Postoji dvosmerna veza
izmeu tenje za zadovoljsi sposobnosti da se kae NE, izmeu samoizraavanja i tvrd iva nj a.
Samopotvrdivanje znai da ovek misli svojom glavom. U shvatanju da ovek ima svoje
miljenje, sadrano je i pravo i in< nost da moe da promeni svoje miljenje. Kada izraava svoje nje
ili istie svoju individualnost, ovek je spremniji da saslua shvatanje. Promena iz NE u DA je
relativno laka; mnogo je obratno. Zatim, NE daje oveku vreme da misli i odlui, i krajnji pristanak
se zato moe uzeti kao rezultat zrele odluke. znao svoje miljenje, treba da ima na umu svoje NE.
Bez mogunosti da kae NE, neiji pristanak je samo oblik nosti, a ne izraz slobodne volje. " Jes
men" je uobiajeni pogrdni za oveka koji se boji da trai svoje pravo. Moemo sumnjati da ove
popustljivosti laov ili potisnuti negativizam, i instinktivno nepoverlj ivi prema osobi koja ne moe da
kae NE. U svom
128
nl
radu, vie puta sam video kako pacijenti koji razviju sposobnost
kau NE, postaju pozitivniji u svojim stavovima i sigurniji u hovu ispravnost. Oni su sigurni u
sebe. Ovo poboljanje se vidi u Jjedeemprimeru.
" pre nekoliko godina, leio sam osamnaestogodinju, mladu enu, a je bila usporena i u
emocionalnom i intelektualnom razvoju. Uz
njena miina koordinacija je bila teko naruena, stoje simptom tipian za retardirane ljude.
Naizgled, Lusi je bila vrlo vesela i prijatna osoba koje je uz malo napora uradila veze i pokrete koje
sam joj sugerisao. Ali, njeni pokreti su bili vrlo ogranienog trajanja i predstavljali su pre gest saradnje
nego ozbiljan poduhvat. Ona bi na primer, udarala nogama o kau nekoliko puta dok je govorila NE,
tihim glasom koji je bio neubedljiv. Onda bi, samo posle nekoliko trenutaka aktivnosti, stala i gledala
bi u mene da vidi da li joj odobravam ili ne. Bilo je jasno da je Lusi bilo potrebno moje odobravanje, i
to sajri uinio u isto vreme kada sam je ohrabrio da to jae izrazi.
utiranje je infantilan oblrk telesnog pokreta, i Lusi je uivala to joj je bilo dozvoljeno da
regredira. To je takode i oblrk protivljenja; utnuti neto znai protestvovati. Ona je volela da utira
nogama, ali to nije povezivala sa samopotvrdivanjem. U poetku nije glasno govorila NE. Bilo je
skoro nemogue naterati je da vie ili vriti. Izgledalo je da se plai da glasno trai bilo koje pravo za
sebe.
Za vreme tretmana uhvatio bih poneki sluajan zraak bistrog razuma iza njene maske tuposti. Bilo
je momenata kada bi Lusine oi srele moj pogled sa izrazom razumevanja. Kada bi se to dogodilo,
njene oi bi za trenutak izgubile tupost i postale sjajne i osetljive. Imao sam utisak da me je
prouavala da vidi koliko moe da mi veruje. U drugom sluaju, kada sam je zamolio da iroko otvori
oi sa izrazom straha, ona se ukoila i postala potpuno nepokretna. Jednom kada sam Jj palevima
pritisnuo miie du nosa, koji aktiviraju refleks osme-ha, kako bih blokirao osmeh, one jabuice su
joj se okrenule navie alice se iskrivilo u groteskan izraz. Izgledala je kao potpuni idiot, i ja sam
shvatio da je prekinula svaki kontakt sa mnom, i da se povukla u nerazumevanje zbog nekog dubokog
unutranjeg straha. Bila je to vrlo ûobiajena odbrana ali u isto vreme i uspena. Suoivi se sa tom
Jasnom idiotijom, roditelji bi se oseali nemoni da nametnu svoju v'ju detetu.
129
Uas je etioloki faktor na psiholokom nivou u predodredi^ osobe za shizofreniju. Uas je

paraliua emocija koja zamrzav^ i odvaja linost. Kod podvojene linosti veza izmeu misli i
prekinuta, i dovodi do gubitka osetljivosti za realnost. Ludilo slui odbrana i negacija uasa.
UJaj_u^]_syjojuj,nagu kada realnost iz smisao. Na isti nain glupost moe biti odbrana~b"sTrat
koje dete moe doiveti ako se suprotstavi dominantnom rodit Deji otpor nije vie izazov za ego
roditelja. Ako nita drugo, me zaostalo dete moe ispoljiti svoj otpor bez straha da e se to sh kao
supretstavljanje.
U skladu sa ovim idejama, tretman sa Lusi je postigao ja(| njenog ega kroz izraavanje
suprotstavljanja i razvoj bolje mij koordinacije. utiranje je postalo snanije i istrajnije, a njeno N! i
glasnije. Ona je takode udarala duek reketom, ponavljajui "ne| Bioenergetske vebe su kod nje
takode koriene da prodube dis| i opuste telo. Bilo mi je drago da vidim kako se na kraju tretmana
zapaalo znaajno poboljanje kod pacijentkinje. govorila, a njene ideje su dolazile slobodnije. Iznad
svega, sr se tupost u oima i ponaanju.
Moglo bi se oekivati daje razvoj ega navede na neko suprc ljanje roditeljima. Predoio sam tu
mogunost, i oni su se sloij joj dopuste vie slobode. Rezultat je bio njeno postepeno otva linosti
koje su svi primetili. Ova pozivima reakcija na terapiju l uglavnom bazirana na odnosu koji se razvio
izmeu mene i Lusi.J je oseala da bih je ja podrao kada bi ispoljila svoja oseanja i i prihvatio njeno
suprotstavljanje ak i protiv mene. Verujem takode oseala daje smatram za inteligentnu osobu, mada
je imala i opseg interesovanja i ograniena shvatanja. Ona je shvatila onoga to smo nastojali da
postignemo i uestvovala je u radu najlj stoje mogla.
Njena sposobnost da izrazi oseanja bila je blokirana ekstret fizikom tenzijom u telu. Miii na
vratu su bili skupljeni u kvrge. Pokuaj da ih olabavim masaom, bio je bolan, i ja sami prestajao sa
masaom, kada bi ona postala uplaena. Na svakoj se mogao sam da radim vie sa njom. U poetku,
Lusi nije mog podnese nikakav stres due od nekoliko trenutaka. Njena toler je polako rasla kako je
tenzija slabila, a njeno disanje je slobodnije i dublje. U poetku je pomerala ruke i noge kao lutka|
130
tnlll ili oseanja. Kako je bila slobodnija u izraavanju sebe, njeni okreti su postali ispunjeni
oseanjem. Ona je udarala i utirala ivlje nje 11 g'as Je rastao u intonaciji i snazi kada je izgovarala svoje
NE i Rezultat je bio stalno poboljanje koordinacije.
jedan od najuspenijih postupaka, bila je igra. Svaki put kada je rekla NE, ja sam rekao DA; ako bi
rekla "neu" ja sam odgovarao hoe". Nije prolo mnogo, a njen glas je postao glasniji od mog i ona
je nastavljala, kada sam ja odustajao. Veina dece uiva u ovoj jitj-j. Ako se eliminiu fizike snage i
ne koristi se nikakvo zaplaiva-nje, Jeca se oseaju ravnopravna sa svojim protivnikom. Sluajno sam
se ukljuio u takmienje sa Lusi u nadvlaenju konopca. Bio sam zaprepaen strahom koji je pokazala
od ispoljavanja svoje snage protiv mene. Ali ak se i taj strah smanjio kako smo nastavljali igru.
Lusina terapija se zavrila kada se njena porodica preselila u drugi kraj zemlje. Radili smo zajedno
jednom nedeljno oko dve godine. Jsa krajnje bilo perioda kada bi sluajni posmatra mogao videti
Lusi kao sasvim normalnu osobu. Napravila je znaajan napredak, i nadao sam se da e se uz
ohrabrivanje i podrku, to nastaviti. Sreom, imala je tu vrstu podrke od jednog lana svoje porodice.
Mentalna zaostalost je esto prouzrokovana oteenjem mozga, a ozbiljniji sluajevi verovatno su
takvog porekla, ali u ovom sluaju istorija bolesti nije ukazivala ni na kakvu traumu ili bolest koji bi
uticali na Lusino stanje. Video sam dva druga sluaja van svoje medicinske prakse, gde se
emocionalna i intelektualna tupost razvila kod normalne dece koja su bila savladana od strane
roditelja i koja su iz straha, postala submisivna. Van svake je sumnje, da strah, naroito trajan, ima
poraavajui efekat na linost. oveku se moe ispirati mozak jedino kada gaje strah odvojio od
njegovog zdravog razuma.
Deje NE se moe potisnuti, ali se ne moe eliminisati. Ono ostaje dejstvujue na nesvesnom nivou
i strukturira se u hroninoj miinoj tenziji, primarno u oblasti vrata i glave. Miii koji okreu glavu
levo 'desno u gestu negacije, postaju vrsti i stegnuti da bi inhibisali ovaj Pokret. Osoba postaje
ukoenog vrata, i njeno neizgovoreno Ne, ftsnja se u nesvesnu tvrdoglavost. Miii vilice se steu da
bi postavili vi'icu ili u rigidan izraz, izraz prokosa ili u stav da nastavljamo po Svom. Muskularne tenzije
se razvijaju u jeziku da bi se potisnuo uzvik Prkosa.
131
Ova hronina muskularna tenzija predstavlja nesvesnu Postoje pokretljivost osobe, ovim
tenzijama, smanjena, onaj kae "neu da se kreem". Njena telesna krutost je nesvesan < zamenjuje
protivljenje koja ne moe da se izrazi. Na nesreu, i uopten stav protiv svakog zahteva okoline, i
prema tome je! raavajui.
Ako NE nije potisnuto, ve samo blokirano od normalnog vanja, vodi do iracionalnog, negativnog
ponaanja. To je pr kojim se sreu mnogi nastavnici u svojim naporima da odr razredu. To je na lep
nain, obradila jedna od mojih pacijentki| je predavala na vioj koli u Njujorku.
Veina njenih uenika je dolazila iz poremeenih por| mnogi su patili od emocionalnih
poremeaja. Njena predavan^ esto prekidana stalnim nemirom koji je povremeno izbijao l na
neposlunost. Umesto pokuaja da se sa ovim nemirom l om disciplinom, to moda ne bi uspelo, ona
je usmer blokiranu negativnost. U sredini svake jutarnje i popodnevr poredala bi uenike u red koji je
marirao kroz uionicu nogama i viui "neu." Ne, neu." Ovaj postupak je bio pra vebama disanja.
Moja pacijentinja nije pokuavala da proveri rezultate svog eksperimenta. Ali mije rekla daje bila dena
uspenou ovog postupka. Dozvoljavajui izraavan^ negativnih oseanja, njeni uenici su bili
prijemiviji pr predavanjima.
Sposobnost kritikog miljenja

U svojim izvrsnim serijama eseja "Portreti iz memorije", 3 Rasel je izneo sledee zapaanje o sebi:
"Uvek kada sam da utim, skeptini intelekt mi je doaptavao sumnje, lia\ lakog entuzijazma drugih
ljudi, i ubacivao me u sumornu nost". Mada svestan bola koji je trpeo zbog svog skeptinog iu Rasel
ga nije mogao uutati. Bio je sastavni deo oveka i| sastavni deo njegovog rada. Ovo shvatanje
pobuuje dva va nja: Da li bi Rasel bio mislilac kakav je, da nije skeptikog i I drugo, moe li iko
imati stvarni intelekt, ako ne bi obuhva skepticizma? Moj odgovor na oba pitanja je Ne.
132
Skepticizam Rasela je izraz njegove individualnosti i nezavisnosti.

jg osobina slobodnog mislioca koji stvara svoje sopstvene sudove " uazi linog iskustva. To je misao
oveka koji moe da kae Ne. !rko ne raoe da posumnja u Raselovu sposobnost da izrazi suprotno On
je bio uhapen 1915. god. jer nije odobravao Britanski u Prv' svet;ski rat. Bio je odbaen od svojih
liberalnih kolega W protivljenja Ruskom komunizmu dvadesetih godina. Optuen je
organizovanje otpora Vijetnamskom ratu 1965. god. Bez obzira ta mislimo o ovim akcijama, ne
dovodi se u pitanje hrabrost i integritet j,0jj su ubrzali ove akcije. Ovaj integritet je prisutan u svim
Raselovim pisanjima, jer je to i kvalitet njega kao oveka.
Bila bi velika greka verovati da Raselu nedostaje entuzijazma. Sve to se odnosi na njega, svake
crta njegovog pisanja, prikazuje ga kao oveka koji je u velikoj ljubavi sa ivotom, pozitivnog u
osnovi i konstruktivnog u shvatanju. Njegov intelektualni skepticizam je blago ogranienje koje
siguran ego namee prirodnom entuzijazmu. Nasuprot tome, laki entuzijazam prosene osobe je
oajniko traenje znaenja i sigurnosti. Nemajui unutranje jezgro uverenja, masovni ovek se
vezuje za svaku novu ideju, koja trenutno moe posluiti kao podrka njegovom sigurnom egu. Laki
entuzijazam je znak prevrtljivog ljubavnika.
Sposobnost kritikog miljenja ili skeptini intelekt, nije isto to i biti negativistian i nepoverljiv.
Istinski kriticizam zahteva vienje koje je zasnovano na iskustvu i potkrepljeno jasnim objektivnim
razmiljanjem. Iskustvo od koga zavisi sposobnost kritikog miljenja mora biti lino, a ne dogma
kojoj je neko nauen. Kriticizam sa take gledita dogme, znak je zatvorenog miljenja. Rasel nije
skeptik ili neko ko sumnja. On je onaj koji veruje u oveanstvo. On veruje da 'iudska bia imaju
uroenu sposobnost da ive u skladu sa svojim Syetom i da se raduju. Ali, on nije naivan i nema iluziju
da e se nai Jednostavan odgovor na ljudsku dilemu. On je filozof koji je prouavao ""iljenje drugih
ljudi i koji je, zato, uen. Njegova kreativnost izrasta ^njegovog trajnog napora da integrie ova dva
sveta, subjektivan i ol)jektivan.
Kritinost je sutinska za kreativno miljenje. Svaki napredak u znanja izrasta iz postavljanja
pitanja, i negiranja ustaljenih
atanja. Nijedan dalji pomak u miljenju se ne moe napraviti bez , a samim tim, i menjanja ranijih
shvatanja i formulacija.
133
Kopernik je odbacio Ptolomejevski koncept daje Zemlja centar < i pokazao da je Zemlja planeta koja
obilazi oko Sunca. Darvinje] sholastiko uenje daje Bog stvorio sve ivotinjske vrste. Postavj teoriju
evolucije. Ajntajn je osporio primenljivost Njutnove fizik astronomske fenomene i uveo teoriju
relativnosti. Psihoanaliza otkrila tajne nesvesnog, da Frojd nije bio izazvan prihvaenim sf tanjima
histerije. Ovi pronalasci su bili mogui, jer je svako od -ljudi imao sopstveno miljenje i hrabrost da
kae "NE". Istraivg miljenje je skeptini intelekt u znatieljnom i radoznalom smisli
Svaki pojedinac ima neto da doda knjizi znanja zasnovane jedinstvenosti njegovog linog
iskustva. Dva oveka nikada ne svet istim oima. Svaki ovek ima jedinstveno telo i ivi jedinst ivot.
Zato, svi mi moemo biti kreativni mislioci ako prihva svoju individualnost. Mi, ipak, odbacujemo
svoju individualnosti podredimo svoje miljenje glasu autoriteta. Moramo nauiti ta; ritet zna, ali
emo uiti jedino kada sluamo autoritet ukljuujui slj kritike sposobnosti.
Pojedinac stie znanja kada se informacija primi i asimili^ linost. Dok se to ne dogodi,
informacija je kao alat koji je neupc ljiv, jer osoba ne zna kako da rukuje njime. Uenje nije jednost
stvar dobijanja informacija. Uena osoba zna kako da primer informaciju u ivotu, naroito u svom.
Ona to povezuje svojim os njima i integrie u iskustvu. To postaje drugo ulo, koje je p| priroda
znanja. To je ono to mislimo, kada na primer, kaemc stolar zna kako da napravi orman. Jasno da on
ima neophodne injj macije, ali uz to ima i vetinu koja mu omoguuje da koristi s\ informacije bez
mnogo razmiljanja o tome. Njegove informacije deo njegove vetine, koja je pravo znanje. Njegovo
znati-kako, peat njegovog iskustva, i u oblasti njegovog rada to odreuje njeg<| individualnost.
Stolar ui svoj zanat radei ga, a dete ui o ivotu ivei ga. M| moemo da nauimo dete kao da
ivi. Uenje prua informacije '. se moraju preobratiti u znanje da bi bile korisne. Katalizator za
transformaciju je lino iskustvo. Informacija koja se povee sa isk tvom, postaje znanje; ostale prolaze
neasimilirane kroz misao i se zaborave. Ko od nas pamti matematiku ili istoriju iz kole? Ko! je od
onog, to su nas uili u koli zadrano u kasnijem ivotu? Mno pravog uenja na studijama, stie se
van uionice, od drugova|
134
SAMOSVEST I SAMOPOTVRD1VANJE
Drutvenim okupljanjima, i spoljnim aktivnostima. To je ipak, esto vredno cene fakultetskog

obrazovanja.
Vee isticanje poduavanja u odnosu na uenje, u naem obrazovnom sistemu, odraava nesvesno
verovanje da je informacija vanija Od miljenja. Svesno, svaki uitelj eli da njegovi uenici naue,
ali je za njega mnogo vanije da prenese informaciju koju je duan da kae na predavanju. emu toliko
isticanje znaaja informacije? Da lije to sredstvo koje e da sprei mlade da sumnjaju u vrednosti koje
su u osnovi kulture? Sigurno je da koliina informacija koje student treba da naui, ne ostavlja vreme
za kreativno miljenje. Pretpostavlja se da e se kreativnost postii poto smo na neki nain doli do
informacija, ali do tog vremena, izgubljeno je zadovoljstvo uenja i uguen kreativni impuls.
Doktorska disertacija, finalni korak u obrazovnom sistemu, pre odraava predrasudu naeg
obrazovanja prema informacijama, no stvarno znanje. Kreativno miljenje je potisnuto na raun
istraivanja. Irelevantno je to istraivanje nema nikakav lini znaaj za studenta i informacija koju
ono daje nema vrednosti za drutvo. Ono je informacija, i u naem kompjuterizovanom veku, mi
naivno verujemo da sa dovoljno informacija moemo resiti sve probleme oveanstva.
Kakvo mesto moe kreativno miljenje zauzimati u kompjuterizovanom svetu? Ako je informacija
sve to nam treba, ne naputamo li kreativnu funkciju ljudske linosti? Bez iskre kreativnosti, iezava
zadovoljstvo ivotom. Mi postajemo roboti ije je ponaanje elektronski odreeno, jer se nai postupci
mogu elektronski proraunati. To nije prijatna perspektiva, ali se moe dogoditi ako ne prihvatimo
svoju individualnost. Moramo zadrati pravo da mislimo za sebe, a da ne postanemo statistika
jedinica. Ali, to ne moemo postii, ako je nae miljenje bazirano na statistici.
Pretpostavimo da etiri od pet osoba biraju neki proizvod; da li je razlog za vas da birate isti
proizvod? Ako je tako, to znai da nemate ukusa i ne moete rasuivati za sebe. Ali, vi moete
dokazivati da tako velika potranja znai daje proizvod izuzetan. Va skeptini intelekt e vam rei da
su ipak izbori pri kupovini pod uticajem reklame. Mada se vrednost proizvoda moe lino testirati,
reklameri znaju da javno mnjenje ima malo ukusa i nema sposobnosti kritikog rasuivanja. Ako bi
drugaije mislili, oni ne bi zasnovali svoju reklamu na anketama izbora.
135
Ukus je u osnovi kritikog rasuivanja. Bez formiranog uk\j ovek nema osnovu za kritinost.
Suenje koje ne izraava lij oseanje, je moraliziranje. Na primer, kritika koja prihvata ili odf uje
neki komad zbog njegovih ideja, bez obzira da li on zabavlja! ne, puko je moralno suenje, a ne
kritiko razmatranje. Ako lini u! nekog kritiara nije kriterijum za njegovo suenje, onda se on por
kao autoritet koji veruje da ima superiorno znanje staje dobro a loe. Moj skeptini intelekt dovodi u
pitanje njegovo pravo da don takve sudove. Neiji ukus se moe slagati sa mojim ili ne, ali akoj
poteno izrazi ja mogu da uvaim njegovo miljenje.
Ako neko ima ukusa, on moe prosuditi na osnovu svog osea da li mu se neka stvar dopada ili
ne. Znati ta se nekom dopada ili i subjektivno je znanje. Za takvog oveka se moe reci da poznaje
miljenje. Ako, uz to, moe da obrazloi zato mu se neto svia ne, odnosno, ako moe da potkrepi
svoj izbor pravim razlozima,! ima sposobnost kritikog miljenja.
Iako elimo da naa deca misle kreativno, i da razviju sposobii kritikog miljenja, mi negiramo
njihov ukus i nameemo im s\ Kod kue i u kolama, trudimo se da im formiramo ukus odredujf im
ta treba da im se dopadne. Zaboravljamo daje kod oveka, smis| za ukus uroen, i da sve dok se moe
dograivati, ne moe formiran. Ukus se moe proiriti doivljavanjem novih iskustava,] neko ko ne
zna ta mu se svia a ta ne, ne dobija nita od toga. smo roeni sa oseanjem ukusa, jer smo od
momenta roenja u st da razlikujemo zadovoljstvo od bola. Mi gubimo taj oseaj kadaf nai izbori
omalovaavaju i kada nam je uskraeno pravo da kaelj NE.
Svi teajevi o umetnosti, programi muzikog obrazovanja, it literatura u kolama, esto znae
samo poveanje fonda znanja. Reti pomau da se razvije neiji ukus. Ako bi se pitali zato je to tok
odgovor je u tome to su te informacije prezentovane autoritativi Unapred nam se kae da je to velika
umetnost, lepa muzika ili dot literatura i da bi trebalo da nam se svia. Na taj nain smo u isfi poziciji
kao dete kome majka kae ta treba da mu se dopada, jer ori zna najbolje. Ko moe sa zadovoljstvom
reagovati na takvo nametan)^ A ako ne moemo da reagujemo sa zadovoljstvom, kako moemo l
pojavu smatrati lepom stvari? Ono to dobijamo iz autoritativni izlaganja je informacija, a ne znanje, i
sigurno ne velianje lepote.
136
SAMOSVEST l SAMOPOTVRDIVANJE
Pratea pojava masovnog drutva je stvaranje masovne kulture. iyjoe izgledati kao velika
pogodnost za oveanstvo to nudi reprodukcije velikih majstora, po pristupanim cenama za svakog,
ali krajnji efekat ovog trgovakog napora, je svoenje vrednosti ovih dela na informaciju. Previe
informacija mogu zamagliti neije miljenje, a preveliko izlaganje moe tupiti njegov ukus. Kada
kultura postane masovni fenomen, gubi se sposobnost razlikovanja. Razlika izmeu uzvienog i
prostog, dobrog i loeg, bledi kada se izgubi ukus.
Ja nisam protiv ideja da svi ljudi imaju pravo da poznaju kulturu u kojoj ive. Ipak, ne verujem da
se* kultura moe preneti masama. Uloga je kulture da transformie masovnu individuu u istinsku, ali
da bi se to postiglo, mora se prepoznati individualnost svakog oveka, podrati njegova tenja za
zadovoljstvo i potpuno potovati njegovo pravo da kae Ne. Ne smemo zameniti informaciju za
znanje. Znanje se stie izlaganjem informacije, proceni ovekovih ula. Pojedinac ne ui samo svojom
glavom, ve i svojim srcem i celim svojim biem. Ono to se naui na taj nain, istinski spoznato je.
Ono to se zna samo glavom, je informacija.
Uenje je kreativna aktivnost. Mi smo inspirisani da uimo jer oekujemo od toga zadovoljstvo, i
to oekivanje se ostvaruje kada neto spoznamo. Mi tragamo za informacijama da bi produbili znanje i
poveali svoje zadovoljstvo. Ne treba da nam se namee znanje, kako se to radi u mnogim obrazovnim
sistemima. Kada je obrazovanje usmereno ka zadovoljstvu, kola postaje prijatna avantura u sarnoot-
137
8. EMOCIONALNA REAGOVANJA
Ljubav
U svom traganju za znanjem, ovek razlikuje i izdvaja razliite fenomene prirode. Kao posledica
ovog procesa svaki pojedini aspekt tei da oslabi svoju vezu sa celinom i posmatra se kao nezavisna
varijabla. Kada se ovaj analitiki postupak primeni na emocije, one se defmiu ili kao fizioloki
odgovori organizma ili kao sklopovi ponaanja koji mogu biti usvojeni ili odbaeni voljom. Strah je,
na primer, telsna reakcija fizioloki izazvana luenjem adrenalina kas odgovor na opasnost. Mada, ni
sekrecija, niti naa telesna reakcija na to nisu podlone svesnoj kontroli, mi stalno savetujemo deci
da se ne plae, podrazumevajui tako da ona mogu kontrolisati ovaj emocionalni odgovor.
Ova konfuzija o prirodi emocija, najjasnija je u naem odnosu prema ljubavi. Literatura i saveti
su puni upozorenja i prekora, kada je ljubav u pitanju. Uprkos takvim upozorenjima, kao to je
Smajli Blentova "Ljubav ili nita", sva ova pozivanja na svesnu misao su relativno nemona da
proizvedu vie oseanja ljubavi. Na drugoj strani, mi podrazumevamo da je ljubav prirodno oseanje
u nekim odnosima, kao na primer, da svaka majka prirodno voli svoje dete kao i da svako dete voli
svoju majku. esto smo okirani i zapanjeni kada vidimo da nije uvek tako. Gledano iz ugla svesnog
miljenja oba ova shvatanja su u izvesnoj meri istinita. Znamo da je ljubav znaajna u ivotu, i to ne
zaboravljamo. Poziv na ljubav je zamiljen da usmeri ovekovo zanimanje za svoj ego, i da obnovi
njegovu svest, makar trenutno, na njegov odnos sa drugima i sa zajednicom. U isto vreme, ni i
shvatamo da ljubav treba da bude prisutna u svakom bliskom
139
EMOCIONALNA REAGOVANJA
odnosu. Ono to ipak, ne moemo da vidimo, to je da nae emocionalj reakcije nisu izdvojeni
fenomeni. Oni nisu voljne reakcije ili is uslovni refleksi. Ljubav se na primer, ne moe odvojiti od
zadovolj stva. Ona proistie iz doivljaja zadovoljstva, i da bi postojala, zavj| od oekivanja tog
zadovoljstva.
Re "emocija" znai pokret "izvan" "od, ili iz". Tako se emoci moe definisati kao pokret koji
nastaje iz pobuenog stanja zadovof stva ili bola. andor Rado, deli emocije u dve grupe, emocije
blage tanja i emocije trpljenja. Prema Radu, emocije blagostanja koje uklj^ uju i ljubav, simpatiju, i
bliskost, su "diferencirane elaborac doivljaja i oekivanja zadovoljstva". Prosto reeno, mi volimo og
to nam nagovetava zadovoljstvo. Slino, naa naklonost se prene na one ljude sa kojima smo imali
prijatne odnose. Normalno je ovek nije naklonjen onima koji deluju pretee. Emocije trpljenja, l to
su strah, bes, mrnja, izrastaju iz doivljavanja i oekivanja bc
Pamenje i oekivanje igraju vanu ulogu u razlikovanju emc onalnog odgovora na bazi reakcija
zadovoljstvo-bol. Ako smo povredeni u nekoj situaciji, mi emo oekivati slinu bol kada ponovo
naemo u toj situaciji. Ako oekujemo bol, mi emo ragov^ strahom ili ljutnjom zavisno od smera
naeg kretanja. Ako izbegavau situaciju, mi emo doiveti strah; ako se suoimo sa situacijom daj
izbegli strah, oseaemo bes. U odsustvu pamenja i oekivanja, kc bi usmerilo nae ponaanje, nae
reakcije e biti odreene efekte direktnog kontakta sa objektom. Prijatan efekat e nas navesti
posegnemo za objektom, bolan e nas naterati da se povuemo.
Novoroene ne osea, niti pokazuje ljubav prema majci. Njege reakcije su bazirane na oseanju
zadovoljstva i bola. Moe se, ir. rei da je na roenju prisutna sposobnost za ljubav, ali da je za procvat
potrebno sazrevanje svesti, i doivljavanje zadovoljstva^ detetovom kontaktu s majkom. To iskustvo
se ubrzo dogaa, po dete, ako e uopte da preivi, mora imati zadovoljene osnovi potrebe bilo od
majke ili neke zamene za majku. Kada rastua svesnc deteta omogui da ono povee ova prijatna
zadovojstva sa line majke, javlja se oseanje ljubavi za nju. Ono se ozari kada se ona poja^ i mogu se
videti talasi prijatnog uzbuenja koji prelaze njegovi! telom.
Na nesreu, bar u naoj kulturi, detetov kontakt sa majkom dovodi uvek do zadovoljstva. Poto
majka mora da zadovolji osnovu
140
potrebe deteta, ona to moe uraditi na nain koji remeti zadovoljstvo deieta. Ima previe beba koje
plau, i vidimo previe nesrene dece, ju bismo imali iluziju kako se u detinjstvu ostvaruju sve
detetove elje. \lala deca ele skoro neogranien kontakt sa majinim tetom, mali broj ena je spreman
da detetu posveti potpunu panju i sve svoje vreme. Njihove line potrebe se esto sukobljavaju sa
potrebama deteta. Ako se pokore svim zahtevima deteta, razdraljive su, oseaju se uznemireno. Ako
ne, dete je uznemireno. U oba sluaja, clete esto to bolno doivljava to umanjuje njegovu ljubav
prema majci.
Vrlo esto, majka ima ambivalentan odnos prema detetu. Dete nije ist blagoslov. Ono je i eljeno
i neeljeno. Kao rezultat toga, dete postaje objekat izvesnog majinog neprijateljstva, uglavnog ncsvesnog, ali izraenog u nervoznim gestovima, ljutim pogledima, grubim dodirima i slino. Nisu
nepoznati inovi nasilja nad decom. Sindrom prebijene dece je mnogo ei, nego to se u poetku
mislilo. U svojoj knjizi "Strah da se bude ena" Josef Reingold dokumentuje i pokazuje zastupljenost
materinskog neprijateljstva medu enama. On to povezuje sa eninim iskustvom koje je ona imala kao
clete, sa svojom majkom, i sa konfliktom medu njima. Moje lino kliniko iskustvo podrava ova
zapaanja. Nije bilo nijednog pacijenta, koga sam tretirao svih godina svoje prakse, koji nije imao
neka negativna oseanja prema majci, za koja se sigurno zna da su se dogodila u detinjstvu.
Bolna iskustva ne pobuuju oseanja bliskosti i ljubavi. ovekov odgovor je odbramben ili
negativistian u onoj meri u kojoj oekuje bol. ovek ne moe voleti nekoga ko ga povreduje, sem
ako nije izgradio mazohistiki karakter. Ako" ljubav nastaje iz oelivanja za -dovoljlva, onda njena
SupTOtnost, mrnja, mora nastati iz oekivanja bola. Ja u u sledeoj glavi prouiti spektar ovih dvaju
emocija, ljubavi i mrnje. Ovde je vano razumeti njihovu vezu sa zadovoljstvom i bolom.
Veza izmeu ljubavi i zadovoljstva, koja do sada izgleda jasna, postaje zamrena kada shvatimo
daje majina ljubav takode instinktivna reakcija na potomstvo. To je uroeno kod onih ivotinjskih
vrsta kod kojih je materinska panja uslov za opstanak mladuneta. To je tako duboko utisnuto, da od
momenta roenja, majka-ivotinja titi svoje mladune i svojim ivotom, ako je potrebno. ak i u
ivotinjskom carstvu, u izvesnim uslovima, ovaj instinkt nije dovoljno jak da bi spreio destruktivno
ponaanje majke prema mladunetu. Poznato
141
je da ivotinje-majke naputaju svoje mladune kada su uhvad zamku, a to se ponekad dogaa i sa

kunim ljubimcima. Me prihvatiti da ivotinja odbacuje mlade pod uslovima koji joj uskr
zadovoljstvo u ispunjavanju njene materinske funkcije. Kod ivotinja, izgleda da kod viih ivotinja
instinkt materinske Iji da bi se potpuno ostvario, zavisi od zadovljstva prilikom ispunjal nagonske
potrebe. Ako ovo zadovoljstvo izostaje, instinkt slabi| dovoljstvo, s druge strane, jaa instinktivne
radnje i prevodi svesno ponaanje.
Poto instinkt ne moe potpuno da nestane, nema nikada pot, odsustva materinske ljubavi, ak i
kod najneosetljivije ene. Uf strahu da bude ena, svaka ena u svom telu, zna da samo ispunjenje
svoje enske prirode moe doiveti radost ivota, ovrdurjoko saznanje opovrgnuto iskustvima njenog
ivota, sean ta iskustva usmerava njeno sadanje ponaanje, ona je ena u konflj ija je elja da voli
svoje dete isto tako vana kao i njeno neprrja stvo. Jasno je da e u odsustvu zadovoljstva, neizbeno
imati,| destruktivan, no kreativan odnos prema detetu.
U osnovi emocione ljubavi, stoji bioloka potreba za kontakt bliskou sa drugom osobom. Kroz
ovaj kontakt, naa tela se stimu i uzbuuju; bez njega, ona postaju hladna i ukoena. Sama potreb
opaa kao oseanje enje, koje bioenergetski podsea na ose gladi, kada nam je potrebna hrana.
enja, kao i glad, postaje. kada se oveku uskrati. Ona je takode jaa kod mlade dece, iji potreba
za kontaktom najvea. Neto je manja za vreme perioda late| i budi se ponovo u toku adolescencije,
kada se ostvaruju seksua funkcije.
Shvatanje razlike izmeu oseanja enje i emocije ljubavi je va za razumevanje ljubavi. enja je
u istom odnosu sa ljubavlju glad sa apetitom. I glad i enja su nediskriminativne bioloke potre
Gladna osoba e jesti sve; usamljena osoba e prihvatiti bilo koga] prijatelja. Nasuprot tome, apetit i
ljubav su usmereni ka specifir izvorima zadovoljstva. ovek ima apetit za odreenu hranu; on vi
odreenu osobu kao druga ili prijatelja. Osoba koja voli, svesna \ objekta ljubavi kao izvora
zadovoljstva. Ako se oekivanje zadovc stva doda biolokoj enji za kontaktom i bliskou, potreba
se pr tvara u pravu emociju. Razlika izmeu ljubavi i enje, manifestuje'. u postupcima i ponaanju
osobe. Ljubavnik oekuje zadovoljstvo
142
. covo telo je prijatno uzbueno, toplo i privlano. Osoba koja ezne, Sna je i potitena.
Oseanjfiienje je takode poznato kao zavisna ljubav, koja se esto
r,a sa pcavom ljubavlju. Ako je ovek zavisan od drugog on e
fa'iti svoje oseanje kao oseanje ljubavi. On e rei, "Ja te volim"
Kida u stvari misli "Potreban si mi". Nije isto biti potreban i biti voljen.
potreba oznaava nedostatak, ljubav je ispunjenje. Imati potrebu za
nekim moe biti bolno; voleti je prijatno. Zavisna ljubav vezuje dve
osobe; prava ljubav podstie slobodu i spontanost, osnovne elemente
zadovoljstva. Zavisan odnos uskrauje zadovoljstvo i tako oteava
ostvarenje prave ljubavi, ili je ak onemoguava.
Za zavisnu ljubav karakteristinan je zahtev za ljubavlju ili zadovoljstvom; pcava ljubav je
davanje.JâHev'zaljubavlju ê objanjava na sledei nain: Potreban si mi. elim te: Volim te, zato i ti
treba da voli mene.
Osoba ija ljubav ima kvalitet zavisnosti veruje da ima prava da zahteva ljubav. Ne shvatajui ovo,
ona premeta na drugu osobu neispunjenu elju iz mladosti. Njegova zavisnost odraava infalhtilno
iskustvo kad je bila istinski zavisna od svoje majke. Tada je zadovoljenje potreba zavisilo od majine
ljubavi, bila je uverena da ima pravo na tu ljubav, samo zato to joj je ona potrebna. Njena nesvesna
misao odbija da prihvati sadanju realnost L Da viejiijejdetj i 2JDa je ljubav odraslog bazirana na
uzajamnom zadovoljstvu. Kada ovako razumemo odnose Iffleu" Tjubavi i zadovoljstva, kako neko
moe zahtevati ljubav? A to se ipak stalno dogaa. Roditelji zahtevaju ljubav od dece, i to ak
smatraju njihovom obavezom za napor koji oni ulau da ih podignu. Deca mogu odglumiti ljubav ako
im roditelji nametnu oseanje krivice, ali pravoj emociji se ne moe nareivati. Niti se ona moe
zasluiti, kako to neki ljudi misle, inom samoodricanja. Po-rtvovana ena se esto razoara kada
otkrije da se njen suprug zaljubio u drugu enu. Portvovana majka je esto okirana kada vidi da
njena deca ne cene njeno rtvovanje. Uglavnom, nas odbija stav samoodricanja a privlae ljudi koji
uivaju u ivotu. esto sam sluao mnoge pacijente kako kau: "eleo bih da moja majka priuti sebi
vie zadovoljstva".
Ali ako je zadovoljstvo u osnovi ljubav, ljubav je takode uslov za zadovoljstvo. Jer, ljubav
predstavlja obeanje koje e dovesti do zadovoljstva. Videli smo da bez predanosti poslu, nema
zadovoljstva
143
u poslu. U istoj meri je vano da se osoba posveti nekoj vezi, akoj da uiva u njoj. Predanost nastaje
iz oekivanja zadovoljstva, ba i ljubav. Zato je vredno rei da je koliina zadovoljstva u direfc vezi
sa stepenom predanosti ili koliinom emocija koje neko inve u neku aktivnost ili osobu:
Ljubav ima drugu vanu funkciju u ovim bliskim relaciji izmeu ljudi, koji ive zajedno. Ona
dodaje stepen sigurnosti, omoguuje drugoj osobi da sa istom predanou ude u tu relaciju. | potreba
za sigurnou naroito je jasna u odnosu majke i de Novoroenetu je potrebno takvo oseanje
sigurnosti koje mu pruiti jedino potpuna posveenost majke njegovom blagostanjv se osea sasvim
bespomono. Svaki prekid u detetovom ose sigurnosti, trenutno izaziva nemir i strah, iji se efekti ne
mogu ] prevazii. Kada vidimo daje novoroene preraslo fazu u kojoj su njegove potrebe bile
automatski zadovoljene, da bi zapoelo nezav postojanje, moemo videti koliko je za njegovo
blagostanje vaan l majine ljubavi kojim pozdravlja njegov dolazak na svet.
Odrasli nisu bespomoni kao deca, ali u njihovim bliskim re jama sa drugima, takode imaju
potrebu za oseanjem sigurn<| Potrebno im je uverenje da dananja zadovoljstva nee biti sutra bol
zbog gubitka osobe koja je pruila to zadovoljstvo. Ljudir potpuno jasno da ukoliko je vee
zadovoljstvo koje uivaju mora biti vea bol, koju e oseati kada se enja za blisko intimnou
ponovo javi, a ne moe biti zadovoljena. Jer u prirc ivotinja da trae ponovo zadovoljstvo u situaciji u
kojoj su je prvij dozi veli.
ovek vie no bilo koja druga ivotinja ivi u sadanjosti ukljuuje prolost i okree se ka
budunosti. On je bolno svest svojih ranijih iskustava da se, izlaui se zadovoljstvu, izlae me nosti
da doivi bol. Akcije doiveo brojna razoarenja, on e preterano odbramben u svom oekivanju
zadovoljstva. Smanjiei se sposobnost da voli i kapacitet za doivljavanje zadovoljstva. Ali j i sa
bogatim iskustvom, ovek je sklon da ude u bliski odnos za zna da nee trajati.
Ljubav je obeanje da e sadanje zadovoljstvo biti dostupi sutra. To nije garancija, niti obaveza.
Reci "volim te" su obeanje l se odnosi na budunost, a na osnovu trenutnog stanja oseanja. To i
obeanje da e se voleti sutra, jer ova emocija kao i bilojcpj^dru
144
zrasta spontano iz dubine ljudskog bia i nije podlona volji. Vie od f^ga se~~ne~moze zahTevati
nwye~15a~toga je^riedovoljno. Samo sa jmirnou koju prua ljubav, ovek se moe potpuno prepustiti
zadovoljstvu ljubavi.
Prianje o ljubavi, ali izdvojeno od njene veze sa zadovoljstvom ; e moralisanje. Moralisanje ne

razreava emocionalne probleme ove-1$. S druge strane, neodgovorno je isticanje znaaja
zadovoljstva, ne uvaavajui bazine potrebe ljudi za izvesnom sigurnou, stabilnou i redom u
ivotu. To samo moe voditi haosu i bedi. Uslovi u kojima ovek ivi zahtevaju kreativan odnos
prema ovim suprotnim potrebama. Moranio-shvatiti-da ta.vie jzadovojjstava neko ima, u stanju je da
viejôji^Moramo_znad_da pruajui ljubav, poveavamo~svoje ^lovoTjstvo.
U ovoj glavi upotrebio sam re "ljubav", kao da ona ima jedinstven kvalitet. U stvari, ljubav, kao i
zadovoljstvo, obuhvata spektar oseanja od kojih je svako povezano sa iskustvom ili oekivanjem
zadovoljstva. iri pojam za ova oseanja je naklonost. Oseanja naklonosti idu od prijateljstva do
ljubavi. Njih emo opisati u sledeoj glavi.
Naklonost i neprijateljstvo
Emocije se mogu klasifikovati prema tome da li su jednostavne ili sloene. Jednostavne emocije
imaju samo jedan ton oseanja, zadovoljstvo ili bol. Sloene emocije sadre elemente i zadovoljstva i
boli. Tuga i saaljenje su sloene emocije. Takode se mogu kombinovati dve ili vie emocija da
proizvedu sloeniju reakciju oseanju razoarenja na primer. Postoji bes i strah. Vrednosne procene su
esto ugraene u naa oseanja, stvarajui ono to u nazvati pojmovna emocija. Krivica, stid i tatina
spadaju u ovu kategoriju.
Suptilno emocionalno reagovanje ljudi ponekad izmie opisu. Reci su nedovoljne za oslikavanje
svih nijansi oseanja koje ovek moe da doivi. Nije mi namera da analiziram svaku emocionalnu
reakciju. Neke su, ipak, vane za razumevanje oveka. Sada emo posvetiti Punu panju onim
emocionalnim reakcijama koje ukljuuju jednostavne emocije.
Postoje dva para jednostavnih emocija, iji su lanovi u meusobnom polarnom odnosu. Strah i
bes iz jednog para i ljubav i mrnja iz drugog. Drugi par ukljuuje sva oseanja koja se mogu grupisati
pod
145
naslovom naklonost i neprijateljstvo. Ovi parovi emocija uglavnq definiu naa oseanja prema
drugim ljudima, mada moemo govoij o ljubavi i mrnji prema objektima i situacijima.
Zaljubljenost je posezanje za drugim osobama i okolnim sveto iz pobuenog stanja oekivanja
zadovoljstva. Ona predstavlja ekspa zivnu reakciju u telu. Bazirana je na protoku krvi ka povrini
tela, rezultat irenja perifernih krvnih sudova. Ovaj tok krvi ka povrj stvara oseaj fizike toplote.
Snana oseanja se karakteriu toploto| O zaljubljenom oveku govorimo kao o toploj osobi. Prisutne
druge fizike manifestacije zadovoljstva. Muskulatura je mekar oputena, otkucaji srca su spori,
enice suene i tako dalje.
Toplota zaljubljenosti je uglavnom na koi, koja je jako prepl^ Ijena krvlju. To stvara elju za
nekim fizikim kontaktom sa osob koja je objekt tog oseanja - dodir ruku, zagrljaj ili poljubac,
oseanja zaljubljenosti imaju erotski kvalitet i izraz su erotskog pulsa, ili Erosa. Erotski elementi u
zaljubljenosti mogu biti recesH ili dominantni. Recesivni su u drugarstvu, a dominantni u seksualu
ljubavi. Jak erotski element je stvoren visokim stepenom uzbudenj sa fokusom na erotskim zonama.
Ove zone tada postaju izraz snabdevene krvlju.
Suprotna saoseanja, odnosno, ona koja se mogu oznaiti neprijateljska, takode su odreena
protokom krvi, ali u suprotne smeru. Krv se povlai sa koe i povrine tela, stvarajui os hladnoe.
Sva neprijateljska oseanja su hladna. Neprijateljski rasf loena osoba, povlai svoju naklonost i
okree je u hladan odnos prej drugoj osobi. Ona gubi svaku erotsku elju koju bi mogla imati i odt je
svaka pomisao na fiziki kontakt. Sva neprijateljska oseanja pre stavljaju, zato, povlaenje
oseanja.
Ni naklonost ni neprijateljstvo ne predstvaljaju agresivan odn<! Agresija je funkcija muskularnog
sistema, koji nije aktivno uklju u oseanja o kojima diskutujemo. Ovim oseanjima se esto dc
agresivna komponenta, transformiui ih u specifine akcije. Sek alni akt zahteva ovu agresivnu
komponentu da bi uopte dolo odnosa. Kada se agresivni element pripoji neprijateljskom oseanjl
rezultat je napad ili pretnja napadom, to se razlikuje od isto neprijJJJ teljske reakcije hladnog
odnosa.
Re "agresivan" psiholoki se koristi kao da je suprotna r pasivan. Agresivan znai kretati se
prema osobi ili objektu, dok
146
.pasivan" znai inhibiciju ovog pokreta. ovek moe biti agresivno neprijateljski ili agresivno
zaljubljen, kao to moe biti pasivan u izraavanju neprijateljstva ili zaljubljenosti. Jasno je da se re
"akti-van" ne moe koristiti u ovom kontekstvu kao suprotna pasivnom, jer nedostaje oznaka pravca ili
cilja. Agresivan teniser mora da pobedi; aktivan igra nema obavezno ovaj cilj.
Da bi pokazao polarnost zaljubljenosti i neprijateljskih oseanja, djskutovau i suprotstaviti
prijateljstvo i neprijateljstvo i ljubav i mrnju.
Prijateljstvo nije isto kada su u pitanju naa oseanja za osobu koja ima slian ukus i shvatanje
kao mi, i kada su u pitanju oseanja koja imamo za neznanca. Zadovoljstvo se deli sa prijateljem.
ovek izbe-gava da ga deli sa neznancima. Ali samim inom deljenja zadovoljava sa neznancem, on
se pretvara u prijatelja.
Rezervisanost koja se ispoljava prema neznacu vrlo je uoljiva medu starijom decom. Vrlo malo
dete nema razvijen doivljaj sebe i ne pravi nikakvu razliku medu decom svog uzrasta. S druge
strane, ne samo da postojea grupa dece gleda na pridolicu sa rezervom, ve i on sam, takode,
oprezno prilazi grupi. Neko vreme, on gleda njihovo ponaanje sa udaljenosti, a onda se postepeno
pribliava. Kada postane blizak, neko od dece ga moe pozvati da im se pridrui u igri. Kada se to
desi, siguran je da su ga prihvatili.
Neznanac remeti oseanje oputenosti i sklada koji proima ustaljenu grupu. Njegovo prisustvo
moe zaustaviti tok prijatnih senzacija koje se javljaju izmeu bliskih osoba i tako moe izazvati
izvestan stepen neprijateljstva ili hladnoe. S druge strane, on donosi novinu i uzbuenje, koje
obeavaju zadovoljstvo. On e zato izazvati izvesnu radoznalost, koje a dovesti do kontakta. Koji e
od ova dva faktora biti uspeniji u usme.ravanju reagovanja prema neznancu zavisie od linosti
lanova grupe. Sigurna osoba e pre prihvatiti stranca, nego nesigurna.
Naklonost prema strancu je vidljivija kod ljudi koji su okrenuti zadovoljstvu, nego kod onih
orijentisanih na mo. Uopteno govorei, kada su ljudi zadovoljni, oni su skloni da prihvate
nepoznatog. Ovo zadovoljstvo ih ini slobodnim i otvara ih za nova iskustva. Neznanac je esto
dobrodoao na zabavu; a uglavnom je persona non grata na teritoriji tue vlasti. U borbi za vlast, ljudi
su nepoverljivi i boje se neznaca. Kada nema zadovoljstva, neznanac se esto sree sa odbaci-
147
vanjem ili ak neprijateljstvom. Pre vie godina sam gledao film j je vrlo ivo oslikao ovu situaciju.
Dva smrknuta Welana stoje livadi posmatrajui dolazak stranca.
"Znamo li ga Bil?" pita prvi. "Ne" odgovori drugi NVelanin.
"Gaaj ga kamenom" ree prvi.
Dobrodolica strancu je odnos koji je nauen kao deo ili Jud Hrianstva ili neke druge tradicije.
Moderna civilizacija sa svepr tnim pogodnostima za putovanja i komunikaciju, tei da ukloni rodne
barijere izmeu neznanaca. Ali to je samo povrni utisak. vidljive ljubaznosti sa kojom sreemo turistu
moe se uvek rezerva i hladnoa koje se oseaju za nenanca kod onih ljudi ij| ivoti lieni radosti.
Kanjavanje neznanca je pre izraz mrnje, no pukog neprijalf stva. Poto on moe biti prirodni
objekt za neprijateljska oseanja^ lako postaje meta potisnute mrnje koja dolazi iz bolnih iskust
detinjstva. Ljudi na nepoznato projektuju snana neprijateljska os nja koja su ranije doiveli prema
roditeljima, i potisnuli ih oseanja krivice. Neznanac postaje rtva ka kojoj se mogu usme takva
neprijateljska oseanja. Ovo pomeranje agresije uglavnom^ ilazi na drutveno prihvatanje i lako se
racionalizuje egom. Nepr teljstvo sa kojim se doekuje neznanac, moe se prevazii ve bliskou, ali
bi bilo pogreno misliti da se obrazovanjem prevazii mrnja prema strancu.
Potrebna je terapijska situacija da bi se oslobodile potisi mrnje. Najpre se mora primeniti neki
oblik analitike tehnike > ih ovek postao svestan. Drugo, moraju se obraditi i oslobc oseanja krivice
koja slue da dre ova negativna oseanja potisnuti I tree, mora se na neki nain omoguiti fiziko
izraavanje nepi teIj stva u kontrolisanim uslovima, tako da se rastereti fizika ter koja je u osnovi
ovih oseanja. Kada se to dogodi, obnavljaj sposobnost osobe da doivi zadovoljstvo i "dobre
vibracije" post normalan ton njegovog tela.
Ljubav i mrnja su blizak polarni par. Nije teko razumeti pol) nost ako shvatimo da je
mrnja.zamrznuta Jjubav^.odnosnQ.kUuba se ohladila. Kada se ljubav pretvori u mrnju, to nije zbog
toga tc neko razoaran. Postoje ljubav bazirana na oekivanju zadovoljstii
148
na polako bledi u odsustvu zadovoljstva. Odbaeni udvara se osea povreden, ali ne omrznut.
Mrnja prouzrokuje oseanje izdaje. Ako ; e neko izjavio ljubav koju je druga osoba prihvatila,
njegovo srce je giroko otvoreno, on ima veru u drugog. Izdaja ove vere je kao no zaboden u srce. To
stvara ok za oveka koji zaustavlja svaki pokret i zatvara sva oseanja. To je kao brzo zamrzavanje
hrane, koja uva ukus zaustavljanjem svih biohemijskih procesa.
Ono to uvek okree oseanja naklonosti u neprijateljstvo, jeste doivljaj da smo iznevereni. Kada
se drugarstvo izneveri, okree se u neprijateljstvo. Iznevereno poverenje obre naklonost u neprijateljstvo . Sterjenjeprijateljstva je zato proporcionalan, koliinijpozitivnog oseanjajcoje. je uloeno u taj.
odnos.
Naklonost ujedinjuje ljude u istinski duh zajednice, tako da dobrobit jedne osobe postaje znaajna
i za ostale lanove zajednice. Naroito ljubav, ukljuuje uzajamnu panju i poverenje. ovek koji
voli, nosi u srcu voljenu osobu i u isto vreme poklanja svoje srce. LaKo jeuolti
zatoêToTornl^TiilaTolikcr'uboke posledice. To stvara duboku ranu koja sporo zarasta i ostavlja
oiljak.
Najtea izdaja je izdaja roditelja, naroito majke. Ne samo daje malo~lete~potptmo zavisno od
majke, ono je po prirodi potpuno otvoreno prema majci. Dete je iznevereno kada majka izraava
neprijateljstvo ili destruktivno ponaanje prema njemu. Dete moe reago-vati jedino sa oseanjem:
"Njoj stvarno nije stalo do mene." Izraavanje ljutnje nema isti efekat. Ljutnja je pozitivno oseanje i
izraava stvarnu t>rigu. Druga je stvar neprijateljstvo prema detetu. Ono nije nikada bioloki
opravdano, jer je dete produetek majke. To je izraz autoagresije i pomeranje neprijateljstva koje se
razvilo iz eninog doivljaja izdaje od strane njene majke.
Neprijateljstvo prema detetu se uglavnom javlja kada se ono ne uklopi u predstavu koju njegovi
roditelji imaju o tome kakvo bi njihovo dete trebalo da bude. Ta predstava je takode, roditeljsko
nesvesno, iileali/ovana predstava o sebi. Kada dete ne uspe da se uklopi u ovu Pivdstuui, roditelji se
oseaju iznevereni. Ovaj doivljaj izneverenosti okree roditeljsku ljubav u neprijateljstvo, koje onda
provocira negativnu reakciju od strane deteta. Tako se stvara zatvoreni krug iz koga 'ie mogu da izau
ni dete ni roditelji. Takva nesrena situacija se moe spivdti uvidom roditelja da je beba ili dete, samo
ivotinja ije je Ponaanje vodeno principom zadovoljstva. Ako hoemo da izbegnemo
O
149
EMOCIONALNA RtAGuVAiNJ/
pogubne efekte roditeljskog neprijateljstva i da gajimo dete da ] lan civilizovanog drutva, potreban
je kreativan pristup zasnova uvaavanju ovog principa.
Mrnja sadri mogunost voljenja. Ako se, na primer, abe prevara, ovek se odobrovolji i ljubav
ponovo potee. To se dogaa u kasnijim stadijumima terapije. U ranim stadijumima, pacijent postaje
svestan potisnutog neprijateljstva ili mrnje, koje j prema svojim roditeljima zbog njihove izdaje. Tada
se osloba negativna oseanja, kao stoje ranije opisano. Kada se tenzija opu obnove dobra oseanja,
pacijent moe da prihvati injenicu ponaanje njegove majke, odreeno njenim vaspitanjem i mo
oprostiti. On sada osea istinsku ljubav za majku, umesto kompuls ljubavi kojom je bio optereen.
Takode se mrnja pretvara u Iju izvan terapije, kada postoji iskrena razmena oseanja i p| pomirenje.
Nisu nepoznate situacije u kojime poetna reakcija mrnje, tano prelazi u ljubav. Ovakav razvoj
dogaaja se moe obja pretpostavkom da je uvek postojala jaka privlanost, ali je njen toli zaustavljen
strahom od izdaje. Ovaj strah se moe izraziti ne sle nain: "Ako dozvolim sebi da te volim, nee me
prihvatiti i pov e me, zato te mrzim". Poto se strah, sa daljim kontaktom smar ljubav procveta. U
osnovi preterane ljubomore je strah od odba<| nja, koji ini oveka sumnjiavim prema svakom
pokretu osobe.
Bes i strah
Drugi par emocija, bes i strah, u vezj je sa doivljeno! oekivanom boli. Njihovo pojavljivanje u
svesti zavisi od ra koordinacije miinog sistema. U prvog godini ivota, dete poinj(j| reaguje na bol i
neprijatnost, voljnim pokretima. Detetov pokret, i je u poetku, isto spontan, prelazi u plakanje,
vrpoljenje, klizao sluajno utiranje. Ovi pokreti izraavaju razdraljivost, koja,-pojaava, prelazi u
oseanje besa. Umesto pokuaja da izbegne ne jatnu situaciju, dete e kada je povredeno ili spreeno
odgur nepoeljen objekt, odbaciti ga, ili ak udariti. Emocija besa poli zamenjuje plakanje kao
sredstvo oputanja tenzije. Ali, bes
150
ta, uglavnom, ne moe da promeni njegovu situaciju i obino se smiruje plaem, bazinijim
mehanizmom oputanja tenzije.
Uopteno, besje efektivniji odgovor od plakanja, postoje njegov cj]j da otkloni razlog bola. On,
zato, zahteva sposobnost da se izdvoji uzrok, i da se zna objekt ka kome treba da se usmeri bes. Dok
plakanje prua oseanje bespomonosti, u toj situaciji, bes prevazilazi oseaj bespomonosti.
Kad oseanja besa, uzbuenje se iri miinim sistemom du zadnjeg dela tela, mobiliui jake
pokrete za napadanje. Glavni organi napadanja locirani su na gornjem i prednjem delu tela, postoje taj
deo direktno povezan sa traenjem i uzimanjem hrane. Zato se bes doivljava kao podizanje oseanja
navie, uz leda, i ka glavi i rukama. Ovo nadolaenje oseanja je u vezi sa snanim tokom krvi prema
ovim dolovima, to ide u prilog injenici da neki ljudi zaista pocrvene od besa. Ako postoje prepreke i
tenzije koje blokiraju ovo nadolaenje oseanja, moe se razviti tenziona glavobolja. Plakanje se, na
drugoj strani doivljava kao oputanje. Kod plakanja, naboj se povlai iz miinog sistema i tenzija se
oslobaa u seriji konvulzivnih jecaja. Bes je umnogome slian oluji. Kada se kroz snane pokrete
oslobodi oseanje besa, elo se razvedri i vrati se dobro raspoloenje. Plakanje je kao plaha kia.
Bes i strah pripadaju grupi emocija neprijatnosti; oni aktiviraju simpatiko-adrenalni sistem, koji
obezbeduje dodatnu energiju za borbu ili povlaenje. Kod obe emocije, miini sistem je pod nabojem
i spreman za akciju. Ako je u pitanju oseanje besa, organizam napada izvor boli. Kada je to oseanje
strah, on se okree i povlai od opasnosti. Ova dva suprotna pravca kretanja, odraavaju ono to se
dogaa u telu. Pokret nagore, uz kimu, kao kada se pas nakostrei, uporedo sa pokretom glave napred
i sputanjem ramena, jeste priprema za napad. Pokret nadole, niz kimu, zavrava se savijanjem
repnog dela i priprema nogu za beanje. U stanju straha, podvija se rep i bei. Ako je povlaenje
nemogue, uzbuenje se zadrava u vratu i leima, ramena su podignuta, oi su iroko otvorene, glava
zabaena i rep podvijen. Poto je to tipini izraz straha, ovaj telesni stav oznaava daje osoba u stanju
stalnog straha, bilo daje svesna toga ili ne.
Put za protok oseanja kod besa, du leda i preko glave, moe se objasniti injenicom da su kod
oveka, kao kod veine sisara, usta i
151
zubi primarni organi za napad. Impuls za udaranjem je primarna l za izraavanje besa. Udaranje se
javlja kod skoro sve dece, i pos se sree i kod odraslih, naroito kod ena. To je vrlo uspean napada,
poto izaziva jak bol, ali pati od toga, to zahteva vrlo b| kontakt. Tako je gaanje, koje ima vei opseg
i dozvoljava manevarski prostor, potisnuto udaranje, koje je glavni fiziki besa. Ali kada je ovek
mnogo ljut, on ima smrknuto lice, povezano sa udaranjem.
" ovek ugrizao psa" je prava vest u novinama, naravno zbog s retkosti. Nikada nisam video
oveka da tue psa, ali sam video; sina, kada je imao oko etiri godine, kako tue naeg psa. To nijef
lako, jer je pas bio krupan Avganistanski hrt (lovaki pas) koji je deaku do ramena. Pas, koji je hteo
da dohvati hranu iz kuf odgurnuo je deaka koji se toliko razbesneo, da se bacio na nj oborio ga na
leda. Pasje zaskiao i pobegao iz kuhinje.
Pomenuo sam ovaj incident, jer verujem da su inhibicije u udaranjem delimino odgovorne za
mnoge poremeaje u izraav besa. Ovi poremeaji se javljaju u obliku nesposobnosti da se ljut, kroz
histerine ispade i stanu razdraljivost. Ljutnja je kao i druge prave emocije, ego-usmereno
izraavanje. Za razliku od rinih reakcija, ona ne izbija protiv svesne namere; ona je ego-dil vana i
ima za cilj pozitivan rezultat, odnosno, da otkloni frustracije ili bola. Bes nije neprijateljstvo, jer to
nije okretanjf objekta ili hlaenje. Inhibicije kod udaranja pesnicom, spreavaj ekscitacije ka glavi i
ustima i blokiraju prirodno doivljavanje! emocije.
Nesposobnost ljudi da "ugrabe ivot" ili "zagrizu", jedan j rezultata potiskivanja impulsa
udaranja. Ja ne zagovaram da decu l ohrabrivati da udaraju; ali ne treba ih kanjavati zbog udaranja ili
1 kog drugog izraavanja ljutnje. Neko ko nema prava da izrazi ljut nesposoban je da se brani. On se
dovodi u stanje straha i bespomoE koje e pokuati da prevazide manipulisanjem okolinom. U bi
getici se pokazalo da se potisnuti bes nalazi iza svih hroninih os straha i bespomonosti.
Odnos straha i ljutnje je takav, da jedno prelazi u drugo. Ako i koje uplaen krene u napad, on e
postati ljut i prestae da se pl To se deava zato stoje tok uzbuenja promenio pravac u telu. Njege
novo oseanje je opaanje ove promene. Kada onaj ko napada, pc
152
povlai, on e iz istog razloga postati uplaen. Oseanje ljutnje oslobaa kroz pokret napada.
Oseanje straha se prazni kroz
se
Strah se razvija kada naizgled jau snagu opaamo kao izvor boli. Oprezi lost nam nalae da se
povuemo, kako bi izbegli da budemo ovrecteni, ali opreznost je glas razuma, a emocije nisu
podlone kontroli razuma. Da li e neko izabrati borbu ili bekstvo, zavisi od Osobe i od situacije.
Uprkos superiornijoj snazi agresora, neko moe na nasilje reagovati besom, u situaciji kada je
povlaenje fiziki ili psiholoki neizvodljivo. Istinski bes dodaje znaajnu dozu snage oveku i esto
je dovoljan da nadoknadi nedostatak u veliini ili teini. ovek koji je ljut, uglavnom je uveren da je
njegov stav poten ili ispravan.
U situacijama, gde se ne moe mobilisati bes, jer je opasnost nejasna, nepoznata ili bezlina, strah
je prirodna reakcija. Tako su ne primer, deca zaplaena u mraku. Ona se oseaju bespomona, i tada
e, ili beati ili plakati. Iz istog razloga se i odrasli boje nepoznatog. Apsurdno je rei detetu da se ne
plai u mraku. Moemo objasniti detetu da nema realne opasnosti, ali moramo shvatiti da je strah
bioloki odgovor koji ne moemo osuditi. inimo nepopravljivu tetu deci, nazivajui ih kukavicama
traei od njih da se stide svojih prirodnih reakcija. Ovaj nerazuman odnos od strane nekih odraslih,
delom je u vezi sa njihovom konfuzijom o prirodi emocionalnih odgovora. Delimino, to takode,
predstavlja primenu istog tretmana kakav su oni sami imali kada su bili mali i bespomoni.
Mada je u strahu spontana reakcija da se bei, to se moe spreiti naporom volje. Volja je rezervni
mehanizam ega, koji u nekim sluajevima, moe nadomestiti emocionalni odgovor. U nekim
situacijama, to moe biti spasonosno. Ali, volja ne umanjuje strah. To nam omoguuje da ostanemo na
zemlji ili napredujemo iako smo suoeni Sa strahom. To, takode, moe biti nepromiljeno, kao kada
koristimo vlju da nadomesti strah, samo zbog ego gratifikacije.
Kada se ego izjednai sa telom, pomoi e telesne emocionalne ^govore i usmeriti ih u delotovorne
akcije. Ako se plaimo, ponaa-cemo se tako da pobegnemo od opasnosti. Bez ego kontrole koja dolazi
]l
'dontifikacije sa svojim oseanjima, strah se lako moe preobratiti . Paniku. Slino, kada se ljutimo,
na ego nas ograniava na ono to neophodno da zaustavi ili sprei da budemo povredeni ili ranjeni.
153
Ego dodaje racionalni element ljutnji i dri je pod kontrolom, ljutnja sa prestankom nasilja uglavnom
slabi, ne moe se sr destruktivnom akcijom. To ne vai i za jarost. Kada se sr identifikacija sa telom, i
oslabi kontrola ega, napad ljutnje provali kao bes koji je esto destruktivan za pojedinca i okolinu
Kao veina funkcija linosti, panika i jarost stoje u pol odnosu. Oba nastaju iz oseanja da smo
uhvaeni. Kada je neko sij sa preteranim strahom od boli kojoj se ne moe odupreti ni bel ni borbom,
on e razviti ili oseanje panike ili bes. Akobei, to l e biti oajniko, divlja elja da se po svaku cenu
pobegne. slepo, odnosno, bez prave procene realnosti svoje situacije, recima, bez ego kontrole ili
pravca. Ako ne moe da pobegne, vae besom.
Poznata nam je panika ljudi koji su bili zahvaeni poare svojoj slepoj elji da pobegnu iz
zastraujue situacije, previd mogue puteve za izbavljanje i ponaali se destruktivno. Do dolazi esto
za vreme rata kada ljudi slepo bee od dolazeeg: telja. Ono to ne moemo da shvatimo, to je da se
dete moe uf kada je zaplaeno od gnevnog roditelja. Ono je, bukvalno, zarob jer ni bekstvo, niti
borba, nisu razumno reenje. Poto ne me bei, njegova panika moe prei u histerino vritanje.
Deca koja ive pod manje ili vie, stalnim strahom ocM razvijaju hronino stanje panike, a kako
rastu, potiskuju to <
Ovo potiskivanje je samo relativno uspeno. Panika probija l u ivotu, u situacijama koje ne mogu
da racionalno opravdaju snanu reakciju. Neki ljudi su tako blizu panici, da se plae daj sami iz kue.
Tretirao sam izvesan broj ovakvih sluajeva. Kod i je panika ispod same povrine. To se uglavnom
manifestuje pre ispupenim grudnim koem i oteanim disanjem. Osoba u panike osea da ne moe da
uzme dovoljno vazduha. Obratno; osoba osea da ne moe da uzme dovoljno vazduha, upada u pa Iza
respiratornih tekoa lei blokiran vrisak. Ako se vrisak osl<j u terapijskoj situaciji, popravlja se
disanje i slabi oseanje pa Kada se oseamo uhvaeni, moemo takode reagovati jakim naroito ako je
prisutan neki objekat na kome moemo iskaliti Kod snanog besa, muskularna ekscitacija je velika, i
osobajj kontrolu nad svojim ponaanjem. Kao i panika, snaan bes jei Besna osoba udara oko sebe
nasumce, nesvesna destruktivnih ef
154
g ponaanja. Za razliku od ljutnje, bes nije povezan sa specifinom ^vokacijom, jer proizilazi iz
oseanja da smo uhvaeni.
Kako moemo razumeti bes koji neki roditelji ponekad ispoljavaju prema svojoj deci? Teko je
zamisliti kako dete moe prouzrokovati talco veliki strah kod roditelja. Moramo traiti objanjenje u
roditeljskom oseanju da su uhvaeni od svog deteta. Jer jedno je jasno, majka j e vezana za dete. Ona
zna da ima obavezu da stalno brine, da pazi na dete. Ako nema dovoljno energije, doivee dete kao
teret. Ako je njen odnos sa suprugom bolan, ona e doiveti dete kao lonac koji je vezuje za patnju u
toj vezi. Ako njene sopstvene infantilne potrebe nisu ispunjene, ona e odbijati detetove zahteve za
ljubavlju. Ukoliko njen doivljaj materinstva nije ispunjen radou i prijatnou ona e se oseati
zarobljenom zbog obaveze koju je preuzela. U trenucima jakog stresa, okrenue bes ka detetu.
Rezultat roditeljskog besa na dete je uas. Opisau ovu emociju u sledeem pasusu. Hteo bih da
istaknem da se ovaj efekat javlja ak i kada bes nema formu otvorenog nasilja. To isto doivljava i
dete koje osea latentno nasilje roditelja. Izraz besa na licu roditelja je neto sa im dete ne moe da se
bori niti da ga razume. To je pretnja detetovom postojanju. Sretao sam roditelje koji su svoju decu
gledali sa izrazom besa na licu. To se, deavalo u mojoj ordinaciji kada roditelji nisu bili svesni tog
izraza. Majino lice je postajalo mrko, kao da su se crni oblaci spustili na njeno elo. Vilice su
stegnute. Oi hladne i teke. To je bio izraz ubice. Suoeno sa takvim izgledom, dete se zamrzne od
uasa.
Kod uasa je muskularni sistem paralisan, tako da onemoguava bilo koji oblik borbe ili bekstva.
Uas je intenzivniji oblik straha nego stoje panika i razvija se u situacijama gde svaki napor da se
odupre ili pobegne izgleda beznadean. Uas je vrsta oka; oseanje se povlai sa periferije tela,
smanjujui osetljivost organizma na oekivanu krajnju agoniju. To predstavlja bekstvo unutra.
Dete koje doivljava uas u odnosu sa svojim roditeljima razvija shizoidnu strukturu linosti. Njegova
telesna grada pokazuje sve znake ve emocije; ono je tanko i stegnuto ili mlitavo, sa slabim miinim
tonusom. Povrina tela je niskog naboja. Oi izgledaju prazno a izraz lica je slian maski. Disanje je
jako ogranieno spazmima u miiima i bronhijama. Udisanje je plitko, i grudni ko se zadrava u
V0
155
poziciji izdisanja. Zadravanje pokreta vodi ka depersonaliz odnosno, odvajanju opaajueg ega od
tela.
Kada panika prome oseanja, telo ima drugaiji izraz. Nape kao da se sprema da bei. Grudni
ko je ispupen i zadrava poziciji udisaja. Strah tera da hvatamo vazduh da bi obezbedili kiseonika za
borbu ili bekstvo. U panici se ovaj vazduh zadrava, j se zatvara, i izgleda da ne moemo da diemo.
Ova nemogunc izbacimo potpuno vazduh, odrava stanje panike, kao to nemogu| da udahnemo
potpuno,odrava stanje uasa.
Gnev je kopija uasa. To je bes bez kajanja koji ima ruil efekat. Za razliku od ljutnje, koja je
topla, i besa koji je divlji, je hladan i otar. Tako on predstavlja agresivni aspekt mrnje, koja mrzi,
gnevna je iznutra a hladna spolja. Osoba koja voli, opus je iznutra a topla spolja. Ovaj spektar
jednostavnih emocija definitivan. To je samo pogodna forma koja pokazuje bioloki redi preovladava
na ovom nivou linosti. U sledeoj glavi u diskutc kako mi iskrivljujemo svoje emocionalne ivote.
156
9. KRIVICA, STID I DEPRESIJA
Krivica
Preveliki je broj ljudi u naoj kulturi koji su optereeni oseanjem stida ili koji pate od depresije.
Njihovi emocionalni ivoti su konfuzni i puni konflikata. U tom stanju, malo je verovatno da imaju
kreativan odnos prema ivotu, i u stvari ova tendencija ka depresiji oznaava unutranju svest o
porazu.
Kako se javlja oseanje krivice? To nije istinska emocija koja proistie iz doivljaja zadovoljstva
ili bola. Ono nije ukorenjeno u biolokim procesima tela. Izuzev kod oveka, nema ga u ivotinjskom
svetu. Zato moramo prihvatiti daje krivica proizvod kulture i vred-nosti koje karakteriu kulturu. Ove
vrednosti postaju otelotvorene u moralnim principima i obrascima ponaanja koje roditelji nameu
svakom detetu i postaju deo detetove ego strukture. Na primer, veina dece ui daje laganje pogreno.
Ako usvoje ovaj princip, a onda kau la, deca su ubaena od strane roditelja u konflikt, to takode
moe dovesti do oseanja krivice.
Problem se dalje komplikuje injenicom da se dete osea loe kada lae u situacijama poverenja.
Ono se osea neprijatno, jer se smatra loim; odn. to stvara stanje bola kod onog koji lae, ruenjem
harmonije izmeu njega i onih koji mu veruju. Zato postoji izvesno opravdanje za moralni propis da
ne treba da se lae. Ali se ovo bioloko opravdanje retko koristi u uenju moralnog ponaanja. Umesto
toga, roditelji i drugi, se oslanjaju na doktrinarne stavove koji uvruju ôralne principe i odvajaju ih
od veze sa emocionalnim ivotom. Moralni princip, koji je postao naredbodavno pravilo, mora se
sukobiti
157
KRIVICA, STID I DEPRESIJA
sa spontanim ponaanjem pojedinaca, koji je voden principom voljstvo-bol.

Kultura be/ vrednosnog sistema nema smisla. Kultura, po sebi pozitivna vrednost. Drutvo koje
nema pravila ponaanja baziranaj moralnim principima, degenerira u anarhiju ili diktatorski rez ovek
je stvorio kulturu i prevaziao isto ivotinjske stanje, me je postao deo njegovog naina ivota. Ali, to
je bio prirodni me baziran na oseanju ta je ispavno ili pogreno, a naroito, ono; pribavlja
zadovoljstvo nasuprot onome to vodi ka bolu. Ilustrov ovo shvatanje prirodne moralnosti drugim
primerom iz relacije rc telj-dete. Normalan roditelj pati zbog nedostatka potovanja od st deteta, a dete
je uznemireno tom patnjom roditelja. Svako dete eli potuje roditelje - to je prirodna moralnost. Ali,
ono to nee initi, i to vodi ka gubitku samopotovanja, negiranju njegovog prava j samoizraavanje.
Ako roditelj potuje detetovu individualnost i iz svega njegovu tenju za zadovoljstvom, postojee
uzajamno pote nje izmeu roditelja i deteta koje e poveati zadovoljstvo koje ir ivei zajedno. U toj
situaciji, niti roditelj, niti dete nee ra oseanje krivice.
Oseanje krivice se javlja kada se postavi negativna moralna < telesnoj funkciji, koja je van
kontrole ega ili svesnog miljenja. Ose se krivim zbog seksualnih elja, na primer, nema biolokog
oprav nja. Seksualna elja je prirodan telesni odgovor na stanje uzbuder razvija se nezavisno od nae
volje. To ima svoje poreklo u funkcija zadovoljstva tela. Ako se ova elja procenjuje kao moralno
loajj znai da se svesna misao okrenula protiv tela. Kada se to desi, jedir linosti je podeljeno. Kod
svake emocionalno poremeene ose postoji svesno ili nesvesno oseanje krivice koje remeti unutra
harmoniju linosti.
Prihvatanje neijih oseanja ne znai da se ima pravo da se osea| ispoljavaju u svakoj situaciji.
Zdrav ego moe da kontrolie ponaan tako da ono bude primereno situaciji. Nedostatak ove
sposobnosti l slabog ega, ili bolesne linosti, moe dovesti do ponaanja destruktivna za pojedinca i
drutvo. Mada drutvo ima pravo i oba\ da titi svoje lanove od destruktivnog ponaanja, nema pravo
igoe oseanja po sebi kao loa.
Ova razlika postaje jasna ako prihvatimo razliku izmeu krivi kao moralne ocene i krivice kao
zakonske ocene neijeg ponaar
158
KRIVICA. STID I DEPRESIJA
drugo je oznaavanje nekog ponaanja kao suprotnog zakonu. p rvo se odnosi na oseanje koje
nema esto nikakve veze sa neijim kcijama ili postupcima. Onaj ko kri zakon, kriv je za prekraj,
bez obzira da li se osea krivim ili ne. Dete koje osea neprijateljstvo prema svojim roditeljima, moe
se oseati krivim, mada nije izvrilo Destruktivni in. Oseanje krivice je oblik samoosude.
Svako oseanje ili emocija moe postati izvor oseanja krivice ako se za nJeSa ve negativni
moralni sud. Uglavnom, to su naa oseanja zadovoljstva, seksualne ili erotske elje, i neprijateljstvo
oseanja koja su obojena negativnim procenama, a koja direktno proistiu iz roditeljskih stavova, i u
krajnjem sluaju iz drutvenih normi. Detetu se namee oseanje krivice zbog tenji ka zadovoljstvu
kako bi postao produktivan radnik, namee mu se to i zbog seksualnosti da bi obuzdalo svoju
ivotinjsku prirodu, i zbog neposlunosti da bi postalo posluno i submisivno. U toku tog treninga,
uniti se njegov kreativni potencijal.
Glavni deo svih psihoterapeutskih napora je usmeren ka otklanjanju oseanja krivice kako bi se
ponovo uspostavilo jedinstvo linosti. Jer, oseanje krivice je ono to podriva sposobnost ega da
kontorlie ponaanje u cilju interesa pojedinca i drutva. Isto tako, oseanje krivice je ono to navodi
ljude da se ponaaju na destruktivan nain, spreavajui prirodne samoregulativne procese tela. Kod
svakog poslunog deteta postoji iskra pobune, koja moe planuti svakog trenutka. Kod svake
seksulano iskoriene osobe, postoji tendencija ka perverziji. I svaka osoba, kojoj je uskraeno
zadovoljstvo, u iskuenju je pred avanturom koja obeava zabavu.
Da bi se uklonio oseaj krivice najpre moramo postati svesni krivice. Moe izgledati
kontradiktorno govoriti o oseanjima koje neko ne osea, ali injenica je da kod ljudi postoje latentna
oseanja odnosno, oseanja koja su potisnuta i postoje ispod same povrine svesnosti. Najbolji primeri
su u oblasti seksa. U dananjem svetu zabave, mnogi ljudi negiraju da oseaju ikakvu krivicu zbog
svojih seksualnih aktivnosti. Vodeni moralom zabave, oni veruju daje "sve dozvoljeno" izmeu dvoje
odraslih "koji se slau", jer niko nije Povreden. Tako oni negiraju svaku krivicu u vezi svog
seksualnog Promiskuiteta ili vanbranih avantura. ak kada sam o tome pitao neke d ovih ljudi, koji
su me konsultovali zbog masturbacije izraavali su gaenje. Verovali su daje masturbacija loa i
izbegavali da to rade.
159
KRIVICA, STID l DEPRESIJA
Isticali su da nemaju nikakvo zadovoljstva od toga. Ali, kako mogue? Ako uivaju u seksu, oni e
uivati i u masturbaciji ukc nemaju seksualnog partnera. Kada priznaju da su se oseali loe)
masturbacije moemo primetiti da ih njihove druge seksualne ali nosti ostavljaju sa meanim
oseanjima. Oni imaju neko zadovoljs ali takode i bol u obliku sumnji i samoosude.
Oseanje krivice crpe svoj naboj iz prirodne emocije. Kad emocija potpuno izrazi i napetost zbog
emocije opusti, ovek se i dobro. Ima oseanje zadovoljstva i prijatnosti. Ali kada emocija <
neizraena, zaostala neosloboena napetost ostavlja oveka sa njem nezadovoljstva, neispunjenosti i
razoarenja. To loe ose! se moe interpretirati kao krivica, greh ili slabost, zavisno od m nog
suenja. Izbegavanjem naziva krivice ili greha, i na koji menjamo loe oseanje koja su u osnovi toga.
Doivljavanje kom| nog zadovoljstva i zadovoljenja ne ostavlja ni malo prostora za kriv
Krivica stvara zatvoren krug. Ako ovek osea krivicu zbog sv seksualnih elja, nee biti u stanju
da potpuno ispuni svoje elje i| se svim srcem preda toj seksualnoj vezi. Njegova seksualna akti\ u tim
uslovima ne moe biti potpuno zadovoljavajua ili prijaf Nesvesno uzdravanje, pojaano krivicom
uvodi element bola u is tvo, i ovek izlazi iz toga sa oseanjem daje uradio neto "loe" bi se oseali
dobro, aktivnost mora biti prijatna. Onda se ovek stv osea dobro. Ako nedostaje taj kvalitet, onda je
ovek uveren < nije potpuno dobro, i nuno e oseati krivicu kao i pre, ako ne i'
Postojanje nesvesnog oseanja krivice se, zato, ispoljava sr nim kapacitetom za zadovoljstvo,
preteranim isticanjem produktivf| ti i postignua i oajnikim traenjem zabave. Uskraujui sebi;
voljstvo moemo maskirati svoju krivicu, ali ovaj manevar odaje postojanje krivice. Naa smanjena
sposobnost da uivar ivotu prvobitno je uzrokovana krivicom. "Treba" i "ne treba" koj| vaspitavamo
decu, imaju poguban efekat izazivanja krivice, ak : se izbegavaju termini kao to su "loe"i
"pogreno". Uobiaj primedba je "Ne treba da gubi vreme". Ova primedba o gublje vremena je izraz
nesvesne krivice...
Dok dete raste, oseanje krivice i inhibicije koje zbog toga nasti struktuiraju se u telu u vidu
hroninih muskularnih tenzija. Det meuvremenu moe postati buntovno, ispoljavajui svoju neposlj
nost na nain koji roditelji ne odobravaju, ali ova procedura ne me
160
tavicu koja je ispod toga. Na taj nain se moe ak pojaati. Dete nloe obraditi svest o krivici, ali to
samo potiskuje krivicu na nivoe as nee biti dostupna svesti. Sve dok je telo stegnuto hroninim
mllksularnim tenzijama, koje ograniavaju pokretljivost i smanjuju individualno samoizraavanje, ne
moe se poricati postojanje nesve-sne krivice.
Krivica je povezana ne samo sa tenjom za zadovoljstvom, ve i sa oseanjem hostilnosti. Oba su
direktno povezana; dete postaje hostilno kada mu je uskraeno traenje zadovoljstva, na taj nain
kanjeno i naterano da se osea krivim zbog svoje ljutnje. Ovde opet imamo listu "treba" i "ne treba".
"Ne treba da vie" "Treba da slua roditelje", "Ne treba da se ljuti" i itd. Poto se zbog rezultirajue
hostilnosti, dete osea loe, postaje uvereno da je ono loe. Ono je krivo.
Vezu izmeu potisnute ljutnje i krivice, pokazala je jedna od mojih pacijentkinja. Rekla mi je da se
oseala strano krivom i odluila da udari duek teniskim reketom. To je jedna od terapijskih vebi u
bioenergetskoj terapiji. Ona je to uradila sa puno estine, iz sve snage. Kada je zavrila, potpuno je
nestalo oseanje krivice. "Krivica je" rekla je "nita drugo, do potisnuta ljutnja".
Imao sam ponekad pacijente koji nisu mogli dobro da udaraju terapijski duek. Nisu oseali
nikakvo zadovoljstvo zbog toga. Mnogi su rekli daje to blesavo. U takvim sluajevima, analize uvek
otkrivaju oseanje krivice zbog izraavanja hostilnosti, naroito prema majci. Kao rezultat, pacijent
nije u stanju da se posveti taj aktivnosti. Analizirajui krivicu koja je u osnovi toga, i sa nastavljanjem
vebi, pacijent postaje agresivniji. Njegovi udarci postaju snaniji i izvode se sa vie oseanja. Moe
izgledati neoekivano, ali kada se sva hostilnost tako rastereti, pacijent ne osea nikakvu krivicu, i
ponovo se oivljava ljubav prema roditelju.
Poto je oseanje krivice oblik samoosude, moe se prevazii samoprihvatanjem. Subjektivno,
ovek je ono to osea. Negirati oseanje ili emociju, znai odbaciti deo sebe. I kada odbacimo sebe
staje nam samo oseanje krivice. Ljudi odbacuju deo sebe, jer su ^gradili idealizovanu sliku o sebi
koja ne ukljuuje oseanje hostil-nosti, straha ili besa. Odbacivanje je, ipak, samo mentalno; oseanje
s
u jo uvek tu, zatrpana i okorela krivicom.
161
Prvobitno odbacivanje je uvek roditeljsko odbacivanje. "Ti deak, zato to ne slua roditelje",
ako se ponavlja dovoljno puta i uveriti dete daje zaista loe. Nijedno dete nije roeno dobro ili
posluno ili neposluno. Roeno je kao ivotinja, sa ivotinjsi instinktivnom tenjom da trai
zadovoljstvo i izbegava bol. roditelj ne prihvati detetovo ponaanje, isto je i sa detetom. Rc koji veruje
da voli svoje dete, ali ne moe da prihvati detetovu osnc animalnu prirodu, kriv je zbog samoobmane.
Prvobitno oseanje krivice izrasta iz oseanja daje dete neelj Jedino objanjenje koje dete moe
da izvede iz takvog stanja sti jeste da ono ne zasluuje ljubav. Ne moe da shvati da je za gre
odgovorna majka. Ovo razumevanje e se razviti kasnije, kada postigne veu objektivnost. U prvim
godinama ivota detetovo ; Ije i opstanak zavise od njegovog vienja majke u pozitivnom kao "dobre
majke", svemone i zatitnike. Oni aspekti pona njegove majke, koji ne odgovaraju ovoj predstavi,
negiraju projektuju na "lou majku" koja nije stvarno prava majka. Ova tova reakcija je u skladu sa
prirodom, odnosno, sa shvatanjem -materinska ljubav uroena i instinktivna. Ako je majka "dobra"
dete mora biti loe, poto se ove kategorije koriste jedino kao suj tnosti. Ove podele se ne javljaju kada
majka i dete ispunjavaju pot jedno drugom, i pruaju jedno drugom zadovoljstvo voljenja.
Ba kao to se neka oseanja tretiraju kao moralno loa, dru| smatraju moralno vrednijim. Ta
oseanja se onda svesno neguj ovek igra predstavu ljubavi, simpatije i strpljenja to uistinu ne < Ova
pseudo-ljubav daje oveku oseanje ispravnosti, ali ne i os zadovoljstva. Ispravna osoba ne voli u
oekivanju zadovoljstva,' kao moralnu dunost ili obavezu. Ovakvo ponaanje je smiljene prikrije
suprotna oseanja. Pseudo-ljubav ispravne osobe pok potisnutu hostilnost, fasada ljubaznosti maskira
potisnutu ljutnji simuliranje strpljenja prikriva predrasudu.
Ispravna osoba je potisnula svoje traganje za zadovoljstvo korist ego predstave o svojoj moralnoj
superiornosti. Ona je tak potisnula oseanje krivice zbog svojih istinskih emocija. Ova ispe nost, pak,
odaje krivicu, jer ispravnost i krivica su kao glava i pis novia. Ne postoji jedno bez drugog, mada se
u odreeno vreme' samo jedno. Svaka osoba koja se osea krivom, takode nosi prikrh oseanje
moralne superiornosti.
162
Stid i ponienje
Oseanje stida, kao i krivice, ima dezintegriui efekat na linost.
razara ovekovo dostojanstvo i podriva njegov doivljaj sebe. Biti p 0nien esto je mnogo vea
trauma, no biti fiziki povreden. Oiljak l^ji ostavlja ponienje, retko spontano zarasla. To se
doivljava kao jflrlja na linost, koja uglavnom zahteva znaajan terapeutski napor da se ukloni.
Malo je ljudi u naoj kulturi odraslo bez doivljavanja nekih oseanja stida ili ponienja. Veina
dece se ui civilizovanom ponaanju, pozivanjem na stid. Kaemo daje sramota da se pokazuju goli
pred drugima, da se upikaju, i da ne umeju da se ponaaju za stolom. Seam se scene kada se moja
porodica okupila za stolom, a moj dvoipogodinji sin zavukao ruku u majinu bluzu da nade "cicu".
Jo uvek je dojio u to vreme. Gledajui to, njegov deda je primetio: "Zar te nije sramota, tako veliki
deak jo uvek hoe da sisa!" Pitao sam dedu, koji je bio roen i odrastao u Grkoj, koliko dugo je on
sisao. Kada je odgovorio: "etiri godine ili vie", shvatio je koliko je njegova primedba bila
nerazumna.
Postoje mnoge iracionalnosti vezane za oseanje stida. U vreme kada se enke grudi javno izlau,
za uivanje odraslih, smatra se da je sramota da ena doji svoje dete pred drugima. I dok je do skora,
za mladu enu bila sramota da kae da nije devica, danas bi se mogla postideti da prizna da je jo
uvek nevina. Mini suknja koja je danas drutveno prihvaena, bila bi ranije razlog stida. Po tom
merilu, noenje suknje do kolena bi bilo nezgodno ili neumesno za modernu enu.
Jasno je daje oseanje stida, u uskoj vezi sa drutveno prihvaenim normama ponaanja. Ba kao
to svaka kultura ima svoj vrednosni sistem, tako i svako ponaanje ima svoj kod koji objedinjuje ove
v
rednosti. Ako hoemo da razumemo smisao stida, vano je da shvatimo da pravila ponaanja nisu
uvek ista za svakog lana drutva. Mogu znaajno varirati sa drutvenim statusom osobe. To postaje
oigledno kada shvatimo da neko ponaanje koje je za jednu klasu ljudi sramno, druga klasa moe
smatrati za prihvatljivo. Dobar primer su Maniri za stolom. Neko koje odrastao u porodici vie klase,
oseae stid u drutvu sebi ravnih, ako jede na nain seljaka. Ponaanje za stolom, kao i izgovor i
oblaenje, oznaavaju vaspitanje i poreklo, i
163
zato se smatraju obelejima neijeg socijalnog statusa. ovek bij posramljen, ako bi ga nedostatak
lepog ponaanja uinio svesjj socijalne inferiornosti. Moda bi najupadljivijiprimer, bio stid eng kog
gospodina iz prolog veka, koji je bio primoran da radi. bio povezan sa niim slojevima i znaio je
socijalnu inferiornost.
Ali, oseanje stida ima dublje korene, no stoje klasna pripadr Postoje ponaanja koja se ocenjuju
kao sramna, bez obzira na nq| socijalni status. To se odnosi na telesne funkcije izbacivanja i sefc
alnost. Svako dete u naoj kulturi, ui se istoi u ranim godir ovo uenje sigurno ustiskuje oseaj
stida u odnosu na ove funkc Svi odrasli imaju u svojoj ego strukturi oseaj stida kada padnu zemlju ili
kada pokisnu, ak i kada se ove nezgode ne mogu a Sama funkcija nije sramna, ve nain na koji se
izvodi.
Ako ovek mokri na ulici, na njega e prolaznici gledati| optuivanjem. I ako je pri istoj svesti,
odnosno nije pijan ili lud,; e se oseati posramljenim. Stid nije u inu mokrenja, ve proistii injenice
da to nije socijalno dozvoljen nain ponaanja ove Malom deaku se moe dozvoliti da se tako
ponaa, kao i naim ku ljubimcima, ali kada se odrasli ponaa kao ivotinja, mi to smatra sramnim.
Prvi red razlikovanja i onaj iz koga oseanje stida vodi porek jeste razlika izmeu ivotinja i ljudi.
Ova razlika postoji u sv kulturama i zasniva se na injenici da se ovek smatra superiorni| od ivotinje.
Za oveka je pogrdno kada kaemo da se ponaa ivotinja ili da se za stolom ponaa kao svinja. Mada
ovakvo pona ne mora biti tipino za ivotinju, ovakvom primedbom se u stvari is da ono nije
dostojno oveka. ovek, nasuprot ivotinji, ivi u skl sa svesnim normama. Ove norme variraju u
razliitim kulturama,! kakve god da su, one su u osnovi oseanja stida ukoliko ih se pojedif ne
pridrava.
Norme su ego procene o ponaanju i oseanju, i kao sve funkcije, mogu priutiti zadovoljstvo ili
ga negirati. Prost primer^ odravanje istoe. Mi cenimo istou - neki je stavljaju odmah ; pobonosti
- jer nam daje oseanje da u izvesnoj meri kontroli svoju najbliu okolinu. Prljava ili neuredna kua
ukazuje na odsusf kontrole. To degradira oveka na nivo svinje. Poto se istoa prijj suje egu, ona
moe poveati nae zadovoljstvo u kui. Takode se me rei da je istoa zdravija, ali to vai samo za
elementarnu iste
164
KRIVICA, STID l DEPRESIJA
formalna praina, neistoa ili neurednost koje bi uznemirile prose-,hi domaicu, ne predstavljaju
opasnost za zdravlje. Kada istoa, pak, postane vrednost za sebe, kada postane opsesija, moe
ozbiljno ja remeti zadovoljstvo koje imamo u kui. U prevelikom broju domova, zadovoljstvo
ivljenja je rtvovano istoi koja ima smisla samo zbog oseanja stida domaice to se njen dom ne
moe meriti sa zamiljenim standardom. Za mnoge ljude, neistoa je lini izraz koji kvari njihov
izgled i umanjuje status.
Stid i status su tesno povezani. Ako neiji status u grupi zavisi od marke automobila, on e se
stideti to vozi stara kola. Slino, ako je status u grupi odreen stepenom u kome neko odbacuje
ustaljenu vrednost, onda neurednost moe postati nova vrednost, i onaj ko se oblai elegantno, moe
biti ismejan u drutvu onih koji prihvataju ovu novu vrednost.
Samo na osnovu toga, moemo razumeti novo mladalake oblaenje. Dok bi se neko ranije stideo
da ide bez cipela, sada bi se medu hipicima stideo ako nije bosonog. Sve dok postoje ego vrednosti
koje odreuju poloaj i status, moe se javiti oseanje stida.
Status, kao to smo ranije videli, takode igra znaajnu ulogu u ivotinjskim drutvima. Ali on se
odreuje drugaijim metilima od onih koje mi koristimo. U veini ivotinjskih grupa, hijerarhija se
formira tako to su jai, agresivniji lanovi na vrhu reda, a slabiji i mladi na kraju. Ova nejednakost,
bazirana na prirodnim kvalitetima, nikada se ne dovodi u pitanje. S druge strane, to ne dovodi do
oseanja superiornosti ili inferiornosti, niti proizvodi oseaj stida medu lanovima grupe. Razlike se
prihvataju kao prirodne pojave i nemaju veze sa procenama koje se zasnivaju na ego vrednostima.
Postoje prirodne razlike medu ljudima, koje, poto su prihvaene kao injenice, ne proizvode
oseanje stida. Ove razlike odreuju pravo prvenstva i autoriteta. Najhrabriji borac bie prirodno
izabran da predvodi svoju grupu u borbi. Normalno je da stariji i mudriji ljudi budu savetnici. Svaki
ovek u pravom drutvu nalazi odgovarajue mesto prema svojim sposobnostima i talentu i ne stidi se
ako ima razliito ili nie mesto od drugih. Na telesnom nivou, svaki ovek se osea jednakim sa
drugima; on deli iste funkcije i ima iste potrebe i elje. Ovo oseanje jednakosti postoji medu mladom
decom, koja u velikoj meri ive u sladu sa telsnim doivljajem i jo nisu razvila sistem ego vrednosti.
Kada se ove vrednosti izgrade i postanu osnova koja
165
odreuje njihov drutveni status u odnosu na druge, gubi se oseaj jednakosti i ovek se procenjuje
kao superioran ili inferic
Stid se izvodi iz svesti o inferiornosti. Bilo koje ponaanje utie da se neko osea inferiornim,
takode je i razlog za stid. ponienje idu rame uz rame. Oba liavaju oveka njegovog dost stva,
samopotovanja i oseanja daje isto vredan kao i drugi, moe rei da svaka osoba koja nema
dostojanstvo i koja se neadekvatno, pati od oseanja stida i ponienja kojih moe biti i| biti svesna.
Postepeno iezavanje klasnih razlika, slabilo je oseanje st mnogim aspektima ivota. Dolo je
do veeg prihvatanja tela i tel< funkcija. Pokazivanje tela, to bi se nekada smatralo sramnim, je
socijalno prihvatljivo. Isto je i sa odnosom javnosti prema Nekim posmatraima, zaista moe izgledati
da su ljudi izgubili: oseaj stida. Na nesreu, to nije tano. Stalno negiramo oseanja i| ka suprotnom
ekstremu.
U odbacivanju ego vrednosti, mi eliminiemo i stid koji je uf samo sa tom vrednou. Ali, umesto
njih, uvode se nove vredn postaju kriterijum statusa, pobuujui oseanje stida kada neko] sanje ne
moe da zadovolji nove standarde. Primetio sam da se : jo uvek stide svog izgleda ukoliko nije u
skladu sa trenutnom me Novi izgled je izgled mladih. Mnogi ljudi se stide kada se udeblja im ispadne
stomak. Nekada su to bili znaci obilja i bili su vrednovani. Mladalaki izgled je ego vrednost koja
moe, ali ne i poveati neije zadovoljstvo. Ako neko izgleda mladalaki jer se < snano i vitalno, to je
pozitivna vrednost. Ali, gladovanje i ja miia da bi se udovoljilo ego predstavi, nije put ka telesnom :
voljstvu. Uspeh je druga vaea ego vrednost, i mnogi ljudi se ; ukoliko nisu postigli uspeh koji
izgleda da su drugi u njihovoj okj postigli.
Primetio sam da se mnogi ljudi stide svojih oseanja. ak terapijskoj situaciji, neprijatno im je da
priznaju svoju slabost, se da plau, stide se da pokau strah i bespomonost. "Ne plaljivac" je nain
da postidimo dete da bi potisnulo oseanje ne nosti. "Ne budi kukavica" je grdnja kojom se potiskuje
strah. Pr rana borba za uspeh koja karakterie nau kulturu, ima svoje kc u omalovaavanju dece,
emu su bila izloena kada nisu mogla i uklope u predstavu koju su imali njihovi roditelji.
166
Stid je, kao i krivica, prepreka za samoprihvatanje. Opetereuje nas i tako uskrauje spontanost koja
je osnova zadovoljstva. Stid postavlja ego nasuprot telu, i kao i krivica, razara jedinstvo linosti.
jsjerna emocionalnog zdravlja kod oveka koji se bori sa oseanjem stida.
Da li to onda znai da ljudi treba da napuste civilizovan ivot da t,j se oslobodili ove stege? Ja ne
mislim tako. Civilizacija trai cjvilizovane naine ponaanja, da bismo nesmetano funkcionisali. Ja
prvi nisam za naputanje civilizacije, mada verujem da u njoj treba mnogo tota da se izmeni.
Moramo iz vaspitanja eliminisati korie-nje stida. Stid se koristi, jer roditelji i nastavnici nemaju
poverenja u detetove prirodne impulse. Oni misle da bi se dete protivilo uenju civilizovanog
ponaanja, ako se ne bi primenio pritisak. Oni zaboravljaju da ljudska jedinka eli i treba da bude
prihvaena od svoje zajednice da e uiniti sve da bi nauila prihvaena ponaanja. Taj napor e biti
utoliko laki ukoliko ponaanja dovode do zadovoljstva, a ne do stida.
Odgajanje deteta zadovoljstvom, a ne stidom, je pravi kreativni odnos prema njegovom vaspitanju.
U tom pristupu se ne koriste ni nagrade niti kazne. Ako ponaanje u kui prua detetu zadovoljstvo,
ono e spontano usvojiti takvo ponaanje. Prirodno e imitirati svoje roditelje, ako vidi da njihovi
postupci ine ivot prijatnijim. I nauie prihvaene oblike drutvenih odnosa kada vidi da oni
olakavaju interpersonalne relacije.
esto su me majke pitale ta da rade sa detetom koje odbija da piki na nosu, i uporno trai pelene.
Ako izuzmemo injenicu da to majci pravi vei posao, jedina osoba koja stvarno pati je dete. Ma
kakav da je detetov strah od nose, ono verovatno nee nastaviti da se tako nezrelo ponaa, kada vidi da
su se druga deca oslobodila tog nedostatka. Ako bi majka mogla da prevazide svoje oseanje stida, taj
problem bi se sam spontano resio. Nisam sreo nijedno dete koje je nastavilo da nosi pelene u koli.
Vee razumevanje za detetova oseanja spreilo bi ozbiljan konflikt, koji bi mogao da ima traumatske
posledice. Ako dete nije kanjeno, ono e nauiti civilizovano ponaanje kroz prirodnu tenju za
zadovoljstvom, bez pojave stida.
Cepanjem jedinstva linosti, oseanje stida stvara svoju suprotnost, sujetu. Kao i ovek sa
oseanjem stida, uobraen ovek je samosvestan, mada ima pozitivnu procenu sopstvenog izgleda i
pona167
sanja. Nije li njegova sujeta, odjek nastao iz prethodnog os stida? Postoje potisnuo svaki aspekt
svog ponaanja i izgleda kc se stideo, on sada moe da se prikazuje kao model svoje klase, stvari i
jeste. Jer, on je samo model, a ne ljudsko bie.
Normalna oseanja u vezi tela, koja su osloboena vrednc sudova, jesu skromnost i ponos. U
svojoj skormnosti i prirc ponosu, ovek izraava identifikaciju sa svojiim telom i zadovolj i radost
postojanja.
Depresija i iluzija
Kada se potiskuju stid i krivica, ovek reaguje depresivno, krivica teraju oveka da prihvati ego
vrednosti umesto telesnih, stavu umesto realnosti i priznanje drugih umesto ljubavi. On s<j energiju
investira u pokuaju da razume san koji se nee ni| ostvariti, jer se zasniva na iluziji. Iluzija je da nae
blagost zadovoljstvo zavise jedino od reakcije okoline. Priznanja, prihvat i uvaavanje postaju
najvaniji ciljevi naeg truda, pri emu previd injenicu da su ove reakcije okoline beznaajne, sve
dok mi sar priznamo, prihvatimo i cenimo sebe. Ova iluzija zapostavlja inje daje zadovoljstvo
uglavnom unutranje stanje koje spontano pobi blagonaklonost okoline.
Emocije koje su potisnute, su one koje se izvode iz oekivanja! odnosno, neprijateljstvo, bes i
strah. Ove se emocije potiskuju, ne moemo ni da ih izrazimo niti podnesemo, nemamo drugog izb
nego da ih negiramo. Ovakvo stanje stvari nastaje iz sukoba izmeu roditelja i deteta. Kada se to
jednom desi, prvobitni konflikta pretvara se u pitanje ko je u pravu, i detetova oseanja' nisu bitna.
Postoje za roditelje krajnje teko da priznaju ili uvide s^ greku, dete je na kraju primorano na
potinjavanje. Ovo potinja nje, koje se uglavnom javlja u periodu pre puberteta, omoguuje de da
uspostavi modus vivendi sa svojim roditeljima, koji mu ubr kretanje ka zrelosti. Ali, ispod poslunosti
nalazi se latentni otpori se uglavnom ponovo rasplamsava kada mlad ovek, tinejder, steS veu
nezavisnost.
Tinejderski bunt ne ublauje potisnute emocije detinjstva. Oni bazira na novootkrivenim
tinejderskim prednostima i na taj na uvodi nov konflikt u odnos izmeu roditelja i deteta. ak i
168
nladost ima prednost u novom sukobu volja koji je neminovan, ne j-jzreavaju se krivica i stid koji
potiu iz detinjstva. Pokopani u nesvesno, pojaavaju vatru bunta koji nema pravi cilj. Na nesreu,
izgleda tano, da bez nekog oblika terapije, bunt ne moe da nade konstruktivan izlaz.
Detetu je izuzetno teko 'da funkcionie pod pritiskom negativnog Odnosa sa roditeljima. Dobar
odnos je u toj meri bitan za detetovu sigurnost, da svaki poremeaj, preokupira detetovu misao,
apsorbuje energiju i remeti ravnoteu. Poremeen odnos stvara poremeeno dete, a taj poremeaj se
obino manifestuje u nemiru i snanim napadima. Sa sticanjem spoljnih interesa: kola, vrnjaci, igra
itd, postepeno se uspostavlja kontrola nad ovim napadima. Nova druenja zahtevaju pozitivan stav,
ukoliko dete eli da ga vrnjaci prihvate. Da bi napravilo tu promenu u spoljnom svetu, dete tak ode
mora da napravi neka prilagodavanja na situaciju u svojoj kui. Mora napustiti bosti l-nost prema
roditeljima, zavrnuti bes i kontrolisati strah.
Potiskivanje podrazumeva izvestan broj koraka: Prvo, blokira se izraavanje emocije da bi se
izbegao trajni konflikt; drugo, razvija se oseanje krivice koje uvodi emociju "oseati se loe" i tree,
ego uspeva da negira emociju, sklanjajui je tako od svesnosti. Potiskivanje emocionalnog izraavanja
je oblik rezignacije. Dete naputa svako oekivanje zadovoljstva od svojih roditelja, i zadovoljava se
ublaavanjem otvorenog konflikta. Kako raste, ono shvata, da su svi roditelji na neki nain slini;
samo mali broj roditelja ispunjava elje deteta, i skoro svi zahtevaju poslunost. Isto tako, shvata da
roditelji uglavnom misle dobro, daje njihova svesna elja da mu pomognu da se prilagodi uslovima
drutvenog ivljenja.
Sposobnost da bude objektivno, da vidi da i roditelji imaju teke trenutke i da su njihova shvatanja
ukorenjena u njihov nain ivota, oznaava dalji korak u razvoju detetove svesnosti i postavlja osnovu
za oseanje krivice. Ovaj razvoj se dogaa u toku perioda letence, od sedme do trinaeste godine i
predstavlja razreenje Edipalne situacije. Dete sada prihvata svoju poziciju u porodici i procenjuje
svoja osea-nja i ponaanja sa te take gledita. U preedipalnom periodu, do este godine, veina dece
je suvie subjektivna da bi oseala krivicu zbog Svog ponaanja.
Sposobnost da se procenjuju sopstveni stavovi, proistie iz identifikacije sa jednim od roditelja i
drugim figurama autoriteta. Kroz ove
169
identifikacije, dobre i loe, dete postie prednost koja je van odbacujui svoje emocije i stvarajui
oseanje krivice. Iz te _ "van" selfa, odbaene emocije se doivljavaju kao loe. ovek je uveren da je
ispravno to se odvaja od njih da bi smanjio os krivice.
Na kraju ovog procesa, ego nastoji da rekonstruie rascep linost, negirajui emociju i
zamenjujui je predstavom suprc oseanja. ovek koji potiskuje svoje neprijateljstvo videe seb
ljubaznu i predusretljivu osobu. Ako potiskuje ljutnju, zamiljae| kao dobroudnog i prijatnog. Ako
potiskuje strah, zamislie od vaan i hrabar. Ego normalno radi sa predstavama; telesnapre va je
jedna, predstava selfa druga, i predstava sveta trea. Kada: predstave poklapaju sa iskustvom, ovek
je u kontaktu sa realn^ Ona predstava koja je u suprotnosti sa iskustvom, je iluzija; kac suprotnosti sa
samospoznajom onda je zabluda.
Kako neko moe negirati da su ove obmane realnost ovek| karaktera? Zar nije normalno za
oveka da bude prijatan i ljut Da, ali je prirodnije od toga da bude hostilan i neposluan. oveK se
ponaa pod dejstvom obmane, razvija kompulsivan sklop pon da bi odrao obmanu. Mora se uvek
ponaati prijatno i ljubazne svaki slom tog sistema moe raspriti iluziju. Slino tome, i or je uvek
dobronameran i ljubazan, koji vidi obe strane svake sit podigao je snanu odbranu od svakog oseanja
ljutnje. Prva hra je sposobnost da se dela i kada smo suoeni sa strahom. ovek l potisnuo strah, boji
se da se plai. U bioenergetskoj terapiji, jainu potisnutog straha pacijenta, je njegova nesposobnost da
ga ( ili izrazi. Oni pacijenti koji su najpreplaeniji iznutra, negiraju saj oseanje straha, ak i kada
njihov telesni stav i izraz lica pokazuj su uplaeni.
Prave emocije nastaju, kao to smo videli, iz doivljene oekivanog zadovoljstva ili boli. Zabluda
nema nikakve veze sa < oseanjima. Osoba koja pokazuje svoju ljubav, bez obzira na okoli ti, ili
obmanjuje sebe ili obmanjuje druge. Kada neko ne reaguje be iako je povreden, ne reaguje strahom
kada je zaplaen, to znai < ove emocionalne reakcije blokirane. Ali one su blokirane sar svesnu
percepciju. Potisnuta hostilnost se ispoljava na suptilne, sa tike naine, koji su jasni svima, sem
onome ko pati od te zabluc
170
KRIVICA. STID l DEPRESIJA
Da bi odrao svoju zabludu, ovek mora da okrene spoljnu realnost u njenu suprotnost. To je
sutina paranoidnog mehanizma. Tako e l,iti nepoverljiv prema pozitivnom i nee verovati
negativnom. Ako, na primer, neko igra ulogu dobrog i poslunog deteta, mora se pretvarati da ima
blage i prijatne roditelje. Imao sam mladog shizoidnog pacijenta koji je bio iznutra zaplaen, ali
potpuno nesvestan te emocije. Uprkos poznatoj injenici daje opasno etati gradskim parkovima nou,
on i njegov prijatelj su poli u ovakvu etnju, nou. Napala ga je i premlatila banda huligana. Rekli
bismo da pametan ovek ne bi poao u ovakvu etnju. Moj pacijent nije sebi mogao da dozvoli da se
osea uplaeno, morao je da potvrdi svoju hrabrost preuzimanjem ovakvo nepotrebnog rizika. Postoje
sopstvenu hostil-nost odbacio, ne moe da poveruje da drugi mogu biti hostilni prema njemu.
Pre nekoliko godina sam radio sa ovekom koji je imao pasivno-femininu strukturu linosti.
Ovakva linost nastaje potiskivanjem agresivnih oseanja, naroito besa. On je uspeno radio posao
prodav-ca, na principu da su on i njegovi radnici jedna velika, srena porodica. Posao je iao dobro,
sve dok se radilo o prodaji robe. Poto u najuspenijoj godini nije ostvario oekivani profit, moj
pacijent je bio okiran otkrivi da su ga njegovi radnici opljakali za vie hiljada dolara. Tako
samoobmana ide rame uz rame sa iluzijama o ivotu.
Mogao bih da iznesem mnogo primera naivnosti koja karakterie potisnute individualnosti. To se
manifestuje u njihovim socijalnim stavovima u istoj meri kao i u ivotu. Ne mogu da vide mrnju
drugih, jer su potisnuli sopstvenu. Oni govore o unutranjoj "vrlini" oveka, bez razumevanja da ne
postoji dobro bez loeg, da nema zadovoljstva bez bola. Oni ne mogu prihvatiti realnost ivota, jer su
se odrekli sopstvene realnosti. Njihove specifine iluzije javljaju se u raznim oblicima koji su odreeni
prirodom roditeljskih zahteva. Postoji, na primer, iluzija da je samoportvovanost put ka srei, da se
naporan rad nagrauje ljubavlju, da konformizam vodi sigurnost itd. Za sve iluzije je zajedniko
odbacivanje znaaja zadovoljstva, to ih ini sterilnim, kao kreativne snage.
Poto je kompleks obmana-iluzija stvoren umom njega podrava racionalna mo misli. To ne samo
da utie na nae ponaanje, ve odreuje kvalitet miljenja. Izuzetno je teko suprotstaviti se logikom.
Onaj ko pati od ovog kompleksa ubeden je u moralnu "ispravnost"
171
svoje pozicije, i moe skupiti dovoljno argumenata da brani shvatanje. To e trajati sve dok kompleks
ne upadne u depresiju J postaje otvoren za pomo. A depresija je neizbena.
Do sloma dolazi, jer kompleks iluzija-obmana stalno iscr energiju linosti. Pre ili kasnije, on e
iscrpiti svoje rezerve i vid ne moe da nastavi dalje. Depresivna osoba bukvalno nema er da
odgovori svojini obavezama. Njene vitalne funkcije su oslaH nema apetita, disanje je ogranieno,
pokretljivost znaajno uma* Posledica ovako redukovanog vitalnog funkcionisanja je smar
energetskog metabolizma i gubitak oseanja u telu.
Ako bi poredili depresiju sa razoaranjem, bie nam jasaii odnos prema iluziji. Ako se nekome
izneveri oekivanje, on jej aran, ali ne i depresivan. Depresivan ovek osea da mu je prazan. Nema
ni interesa ni energije da se bori. Razoaranje takav efekat na linost. To je bolno iskustvo, ali ono
oveku on uje da proceni svoju situaciju i konstruktivnije prie problemu|j je neko razoaran, osoa
tugu. Depresivna osoba ne osea Depresivna reakcija je jasan pokazatelj da je ovek iveo sa iluzij
Da bi se prevazila depresivna tendencija, mora se rae kompleks obmane-iluzije, i osloboditi
potisnute emocije. Najp mora razotkriti osnovna iluzija koja ini da neko trai zadovolj izvan samog
sebe i zanemaruje funkcionisanje svog tela. To se ] tako to pacijent postaje s veslan tenzije u telu i to
se oslobaa fl od ovih tenzija fizikim postupcima i vebama opisanim u glavi 2 J jednostavne fizike
vebe uglavnom su potpuno uspene u stimuli^ toka oseanja u telu pacijenta. Kod mnogih pacijenata
e pobuditi snanu emocionalnu reakciju. Vrlo esto, ovo prvo isku navee pacijenta da postane
svestan potrebe da oivi svoje Oseae se ivljim, i uz to, pun nade da kroz svoje telo nade izli ove
dileme. I bie inspirisan da isproba ovu mogunost.
Ovaj poetni entuzijazam ubrzo se stiava kada uvidimo da] ativni proces oivljavanja tela
podrazumeva naporan rad i ozbl posveenost telu. Sa napredovanjem terapije muskularna tenzija!
blokira izraavanje oseanja polako poputa. U veini sluajev napor da se mobilie napeta
muskulatura, bolan. Ali oslobad tenzije dovodi do takvog osean ja zadovoljstva i radosti u telu, da 3
toga vredi izdrati bol. Napor zatim mora biti trajan, i mor kombinovati na psiholokom planu sa
analizom krivice i stida, kc
172
ogubni za samoprihvatanje. Kompleks obmana-iluzija, progresivno e smanjuje sa postizanjem veeg

kontakta pacijenta sa realnou.
Realnost ima dva lica ili aspekta. Jedna je realnost tela i telesnih seanja. Ova se realnost opaa
subjektivno. Druga je realnost spo-Ijanjeg sveta, koja se opaa objektivno. Svako iskrivljavanje u
naim internim percepcijama, uzrokuje odgovarajuu izmenu u spoljnim percepcijama, jer mi
doivljavamo sve kroz svoje telo. Onaj ko je depresivan, nema kontakt sa oba aspekta realnosti, jer
nije u kontaktu sa telom.
ovek koji je u kontaktu sa telom, ne postaje depresivan. On zna da zadovoljstvo i radost zavise
od pravilnog funkcionisanja tela. On je svestan svojih telesnih tenzija i zna ta ih prouzrokuje. Tako
moe da preduzme odgovarajue mere da obnovi svoja dobra telesna osea-nja. On nema zablude o
sebi i iluzije o ivotu. On prihvata svoja oseanja kao izraz svoje linosti, i nema tekoe u njihovom
izraavanju. Kada pacijent postigne potpuni kontakt sa svojim telom, depresivna tendencija se
eliminie. Aktiviranje disanja i mobilizacija pokretljivosti pomau pacijentu da uspostavi kontakt sa
svojim telom. On e doiveti svoj bol i frustraciju, i to e ga naterati da zaplae. Zatim, kako se
oseanje produbljuje i postaje vie abdominalno, plakanje e se razviti u ritmiko jecanje koje
izraava tugu koje je ispod toga-tugu oveka koji je iveo u iluziji. Postae ljut zbog obmane koja ga
je terala da potisne svoja oseanja, koja e izraziti udaranjem i utiranjem dueka (strunjae).
Oslobodie svoja razoaranje i strahove, i kada to postigne, strgnue sa sebe, masku obmane i videe
sebe kao oveka koji ne eli nita vie, no da uiva u ivotu. Nestae njegova depresivnost.
Oslobaanje potisnutih emocija je lek za depresiju. Plakanje zbog tuge, je, na primer, specifian
antidot za depresiju. Tuna osoba nije depresivna. Depresija ostavlja oveka beivotnim i bez
reagovanja; toga ini da se osea toplim i ivim. Doivljavanje tuge otvara vrata doivljavanju svih
emocija i vraa oveka u stanje u kome su vodei Principi ponaanja zadovoljstvo i bol. Moi osetiti
tugu znai moi seati radost. Obnavljanje pacijentove sposobnosti za doivljavanje zadovoljstva je
garancija njegovog emocionalnog blagostanja.
173
10. KORENI ZADOVOLJSTVA
Spontani ritmovi
U treoj glavi zadovoljstvo je defmisano kao svesno opaanje ritmike pulsatorne aktivnosti tela.
Svako ivo tkivo u stalnom je pokretu, koji je izazvan njegovim unutranjim nabojem ili ekscitacijom. ak i kada spavamo ili se odmaramo, telo nije potupno mirno. Srce lupa, krvni sudovi se ire i
skupljaju, disanje je kontinuirano, a elijska aktivnost ne prekida se nikada. Ove nevoljne aktivnosti
imaju ritminost koja se menja zavisno od stepena uzbuenja u elom organizmu i u pojedinim
delovima. Razliiti ritmovi meusobno se usklauju, a odvojeni pokreti se slivaju ujedan, obrazujui
spontani pokret u elom telu. Tok oseanja u telu je kao reka koja se formira stapanjem mnogih
potoka, od kojih svaki nastaje iz brojnih malih potoia. Posmatrajui reku, ne moemo da uoimo
razliite potoke; gledajui reicu, ne vidimo njegove poetke u malim potoiima koji izviru iz zemlje.
Ali proces formiranja reke, je samo deo prirodnog ciklusa koji kree vodu od mora ka planini i nazad
opet do mora.
Koreni zadovoljstva zadiru duboko u ovekovu vezu sa prirodom. Na najdubljem nivou, mi smo
deo prirode. Na najviim smo jedinstveni organizmi koji svesno doivljavaju zadovoljstvo i bol, radost
i alost, zbog te veze sa prirodom. Naprimer, mi patimo u periodu sue, kada se sva zemlja osui.
Dolazak kie donosi oseanje radosti. Oaloeni smo kada nastanu provale oblaka, ili poplave;
zadovoljni srno kada je ciklus kinih i sunanih dana pravilan.
Oseanje zadovoljstva koje proistie iz prirodnog i pravilnog ritma ivota, proima sve nae
aktivnosti i nae odnose. Postoji vreme za rad i vreme za odmor, vreme za zabavu i ozbiljnost, vreme
za druenje
175
KORENI ZADOVOLJSTVA
i vreme za samou. Preterano druenje moe biti isto tako neprija kao i preterana samoa, a previe
igre dosadi kao i preterani Ritmovi koji upravljaju ivotom usaeni su u ivot; ne mogu nametnuti
spolja. Svaki ovek poznaje svoje ritmove i zna na osnc oseanja bola ili odsustva zadovoljstva, kada
su mu ritmovi naruej Ipak, bioloki ritmovi jedne osobe nisu potpuno razliiti od ritme druge osobe.
Naravno, postoje jedinstvene razlike, ali postoje i mnc ritmovi koji su zajedniki za sve jedinke iste
vrste. Treba posmatrati jato ptica da bi vicleli kako je ritam svake pojedine pt lepo usklaen sa
ritmovima drugih ptica. Medu ljudskim biima, kojih je razvijeniji oseaj individualnosti, razlike su
upadljive.
Vrlo je izazovno shvatanje po kome svaki organizam ima biolc sat koji regulie njegove
aktivnosti. Uoeno je da ljudi koji put avionom na velikim razdaljinama, imaju poremeen uobiajeni
riti ivota. Postaju razdraljivi i oseaju se uznemireno, a njihova br i tanost se smanjuju. Pokazalo se
daje pomeranje za pet sati ili vi| kritino. Vremenske funkcije koje reguliu aktivnost tela, ispadajv
faze solarnog vremena ili vremena okoline. Moe biti potrebno ne liko dana da se postigne adaptacija.
Svi smo doiveli promer telesnoj ravnotei, prouzrokovane velikim pomeranjem u raspor spavanja.
ovek koji obino svake noi spava po osam sati, ose neraspoloeno kada ga okolonosti ogranie na
est sati spava nekoliko noi zaredom. Slino tome, ovek koji je navikao da sp est sati u toku noi,
osea se iznureno i umorno kada spava osam| vie sati. Izgleda da telesni ritam, koji je uspostavljen
postaje koji nastavlja svoje trajanje. U tom smislu, relativno je nevano, < jedemo tri obroka dnevno,
zbog navike ili zbog potrebe tela za hrane Ako je ovek navikao na tri obroka dnevno, preskakanje
jednog obrc moe izbaciti telo iz ravnotee.
Koncept biolokog sata, istie znaaj ritminosti u ivotu, funkc koja je u izvesnoj meri
zastupljena u neorganskoj prirodi. Sva mater je u stalnom kretanju. Teoretski, taka na kojoj prestaje
svako kre nje, je minus 273 Farenhajtova stepena, to je apsolutna nula Celzijusovoj skali. Ovo
kretanje materije je vibratorni fenomen, lekuli materije se kreu u svim pravcima, budui da su pod
uticaje sila privlaenja i odbijanja u materiji. Kretanje molekula u vrsti materiji ogranienije je nego u
tenosti, u tenosti je ogranienije nej kretanje molekula u gasu. Ovaj vibratorni pokret molekula moe
176
KORENI ZADOVOLJSTVA
opisati kao stanje ekscitacije materije. Bez obzira da li uoavamo taj proces ili ne, verujem da kretanja
molekula moraju slediti neku putanju i jspoljavati izvestan stepen ritmike periodinosti. Otkrili smo
neke Od putanja i znamo neke periodinosti nebeskih tela, makrokosmosa. Siguran sam da emo
boljom tehnikom otkriti ove putanje i periodinosti ponovljene na drugaijoj skali, u mikrokosmosu.
Protoplazma je poseban sluaj materije u kretanju. Posebna je u svojoj gradi, i u tome to je
zatvorena unutar membrane, da bi formirala eliju. Funkcije membrane u smislu percepcije i svesnosti
o selfu, objanjena su u 7. glavi. Protoplazma elije ispoljava pulsatornu i ritmiku aktivnost koja se
moe videti kao proirenje vibratornog pokreta svojstvenog molekula. Alen Rajnberg' i Din Gata su
posma-trali pulsirajue vakuole koje su naene kod jednoelijskih organizama. "Ove pulsirajue
vakuole imaju debelu, uglavnom lipidnu membranu, koja se skuplja u ritmu koji zavisi od okolnih
uslova i stanja elije. Wilhelm Rajh 2 je, koristei Rajhertov mikroskop sa optikim uveanjem od pet
hiljada puta, opisao pulsatornu aktivnost kod crvenih krvnih zrnaca oveka.
Periodinost je takode, posmatrana na celularnom nivou, kod kretanja trepljastih elija sluzokoe,
koje oblau respiratorni trakt, kao i kod slobodno lebdeih jednoelijskih ivotinja. Kretanje treplji,
sitnih vlaknastih struktura koje idu sa periferije elije, poredi se sa talasanjem itnog polja koje nastaje
zbog vetra. Treplje se talasaju napred i nazad, a njihov krajnji efekat je da teraju strane materije iz
plua, nagore ili van. Na taj nain se spreava da praina i sitni komadii hrane, koji zapadnu u
bronhije, odu u plua. Ova radnja moe biti i pod nervnom kontrolom, mada se za ovaj pokret smatra
da je nezavisan od nervnih impulsa. J. L. Klaudsli Tompson 3 izvetava: "Ovaj impuls obino traje u
toku celog ivota ivotinje, a stimulus za to nastaje endogeno u protoplazmi elije, pod kontrolom
bazalnih jedara."
Nervno tkivo ispoljava uroenu periodinost u svom funkcionisa-nju. Prolazak impulsa du nerva,
depolarizuje membranu i stvara
1.
2.
3.
Alain Reinberg and Jean Ghata, Biological Rhythms. New York, Walker and Company,
1964, str 7.
Wilhelm Reich, The Cancer bipathy. New York, The Orgone Institute press, 1948.
J. L. Cloudsley-Thompson, Rhytmic activity in Animal Physiology and Behavior. New
York and London, The Academic Press, Ine, 1961, str 27.
177
KOREN1 ZADOVOLJSTVA
refraktorni period u toku koga nijedan drugi impuls ne moe da pd kroz depolarizovanu oblast. Posle
kratkog perioda odmora, memh se spontano polarizuje. Za nervne elije mozga zna se da "okic
ponovljene salve impulsa. To se odraava kroz ritminost mo talasa, koji se registruju
elektroencefalogramom. Ova oigledno sp tana aktivnost modanih elija, odgovorna je za pravilno
odravaj muskularnog tonusa, poloaja tela i drugih fiziolokih funkcija.
Srani mii pokazuje najveu spontanu ritminost od svih teles tkiva. Mada je otkucaj srca
usklaen sa drugim telesnim aktivnost' vegetativnog nervnog sistema, ono ima i sopstvene
pejsmejkere j nate kao sinoaurikularni nodus i atrioventrikularni nodus. Ali obfl komad sranog miia
odvojen od srca, nastavlja spontano daj skuplja i kada je u fiziolokom rastvoru. Ova pojava
ritminost celularnom nivou i nivou tkiva, podrava tezu da je ritminost ure kvalitet ivota.
U itavom ivotinjskom i biljnom svetu, seksualna funcijq periodini fenomen, od cvetanja
biljaka, do mesenog ciklusa Poznata je paralela izmeu menstrualnog ciklusa i lunarnog me Veza
izmeu ove dve pojave je, ipak, misterija, kao i mnoge druj vezi ritminih aktivnosti ivota. Ipak,
poznato je da klimatski uli utiu na menstrualni ciklus. Kod Eskimki se menstruacija javlja i puta
godinje. Veina autora koji se bave pojavom menstruac| nalaze da oko dve treine ena koje su
intervjuisali, imaju poja seksualna oseanja pre i posle menstruacije. Ovaj tok seksuali oseanja moe
biti odgovoran za mnoge emocionalne i fizike simp me koji mue ene pre poetka ciklusa. ene
koje su imale zadovoj vajue odnose pre menstruacije, uglavnom govore o odsustvu b spazama i
razdraljivosti. Premenstrualna tentija, termin koji se kor za ovu pojavu, nastaje zbog nemogunosti da
se oslobodi seksuali uzbuenje koje se u to vreme javlja.
Kod starih Grka i Rimljana, Dionizijev festival cvea se slavic vreme prolene ravnodnevice. To je
bila prilika za igru, pie i sel alne aktivnosti. Dionizijski festivali su imali svoje poreklo u ranij|
obredima vezanim za dolazak prolea. Prolee je, kao to znan vreme za ljubav, vreme kada poinju da
teku sokovi u drveu i se uzburka krv mladih. Zahvaljujui svojoj ritminosti mi smo ivotinjskog
sveta, srodni sa biljnim svetom. Na ritmove naih akti^ nosti snano utiu ritmovi prirode: dan i no,
leto i zima, rano jutrcf
178
KORENI ZADOVOLJSTVA
kasno popodne i td. Ova harmonija izmeu unutranjih ritmova oveka j spoljanjih ritmova prirode
osnova je za oseanje identifikacije sa kosmosom, sa najdubljim korenima zadovoljstva i radosti.
Ritmovi prirodnih funkcija

Filiogenetski, ivot se zaeo u moru, i za veinu ljudi, povratak inom je prilika za prijatna oseanja
i zadovoljstvo Blizu okeana, mi se oseamo osloboeni, vie smo u kontaktu sa elementarnim silama
prirode. Ne pridaje se u celini dovoljno znaaja tome da ontogenetski, svaki ivot poinje u vodenoj
sredini, koja je po hemijskom sastavu vrlo slina prvobitnim morima. Jer, u toku devet meseci, ljudski
embrion se razvija u tenoj sredini u kojoj se neno njie, pokretima majinog tela. On, progresivno
ide od jednoelijskog stadijuma, kroz sve faze evolucionog razvoja, ka nastanku novoroeneta. Na
roenju, doivljava kataklizmiku promenu kada postaje sisar koji die u suvoj sredini.
Prelaz je, donekle, ublaen injenicom da embrion ne gubi kontakt sa izvorom svoje snage, telom
majke. Ostaje na njenim grudima da sisa. Blizu je majinog tela gde osea njenu toplinu i umiruju ga
otkucaji njenog srca. Dadilje su koristile snimljen zvuk otkucaja srca da umire bebu kojoj je uskraen
kontakt s majkom. Ipak, pokazalo se da su, i najbolja flaica za bebu, i odgovarajua temperatura i
snimljen zvuk otkucaja srca, samo blede zamene za stvarnu majku. Telo voljene majke je najhitniji
koren zadovoljstva i radosti za dete.
Ritmike aktivnosti tela svrstane su u tri kategorije. Neke su potpuno nevoljne i van bilo kakve
svesne kontrole. Srce kuca, krv cirkulie bez svesnog usmeravanja ili voljne kontrole. Varenje, asimilacija hrane, stvaranje urina, i luenje hormona i enzima su drugi primer potpuno nevoljnih aktivnosti.
Postoje i druge aktivnosti koje su na granici izmeu nevoljnih i voljnih. One, normalno, nisu voljne
aktivnosti, ali se ipak, nad njima moe, u izvesnoj meri, uspostaviti voljna kontrola. Funkcije jedenja,
gutanja i disanja pripadaju ovoj kategoriji. Moemo svesno prestati da gutamo, moemo zaustaviti
disanje i spreiti sebe da zaspimo. Ova druga kategorija je pod jakiim uticajem naeg odnosa sa
majkom. Postoji trea kategorija aktivnosti u kojima svesna misao igra dominantnu ulogu. Nijedan
oblik samoi179
KOKENI ZADOVOLJSTVA
zraavanja, koje ukljuuje telesni pokret, kao stoje igranje, peva rad ili ples, ne moe se izvesti bez
svesne namere.
S hvatanje da je disanje usko povezano sa odnosom sa majkd zasnovano je na opservaciji da se
kod zdravog disanja, vazduhbukl no usisava u plua. Otkrio sam da pacijenti iji je impuls sisanja l
potisnut, diu pasivno i plitko. I Margaret Ribi je u svojoj pozu studiji "Prava dece" 4, pokazala da
svako slabljenje refleksa sis usporava respiratornu funkciju. Kod tipino shizoidnog pacijenta, < sam
strukturu linosti i telesnu dinamiku analizirao u knjizi "Iz tela", grudni ko je uvuen, izdisanje
znatno smanjeno. Iza tog] meaja je oseanje oajanja, obino izraeno kao:" Sta vredi? Tu i nikog.
Taj "Niko" je uvek majka.
Pogreno se veruje da diemo samo svojim pluima, a u stvarij disanje obavlja celim telom.
Plua igraju pasivnu ulogu u respira| nom procesu. Ona se ire podizanjem grudnog koa, skupljaju
se l se grudni ko spusti. Pravilno disanje ukljuuje sve miie gla| vrata, grudnog koa, i trbuha, a uz
to i nevoljnu muskulaturu larink traheje i bronhije. Udisanje je aktivno posezanje za vazduhou
gasovitoj sredini, isto kao to riba otvara usta da usisa tenu sredil Kvalitet naeg disanja zavisi od
toga da li dobro izvodimo ove pok udisanja celim telom.
Znaaj disanja treba posebno istai. Ono obezbeduje kiseonils metabolike procese; ono
bukvalno odrava vatru ivota. Na dublj^ disanje kao pneuma je takode, duh ili dua. Mi ivimo u
oke vazduha kao riba u vodi. Disanje nas povezuje sa atmosferom. U s\ orijentalnim i mistinim
filozofijama, disanje sadri tajnu najvi blaenstva.
Respiratorni sistem je tesno povezan sa digestivnim sisteme poto su se plua embrioloki razvila
kao nastavak provobitnog mentarnog kanala i ostala u toku ivota povezana s njim kroz otvor| ustima i
grlu. Obe funkcije imaju zajedniku osnovu u pokretii sisanja, i obe su povezane sa majkom.
Hrana se doivljava kao simbol majke. Mnoge majke izraavaj svoju ljubav, dajui hranu deci i
njihovo prihvatanje hrane doivljj] vaju kao protivvrednost za njenu ljubav. Problemi sa pranjenje
esto se mogu analitiki oznaiti kao poremeaji u odnosu majka-det
4 Margaretha A. Ribble, The Rights of Infants, New York, The Columbia Univesity Pri second edition, 1965.
180
KORENI ZADOVOLJSTVA
istaka osea
istakao sam u "Izdaji tela" da dranje dijete uvek donosi dobro oseanje, jer predstavlja simboliko
odbacivanje majke.
Telesne funkcije u vezi sa hranom - gutanje, varenje i eliminacija , normalno prate ritmiki sklop
voden energetskim potrebama organi-j-nia i njegovim razvojem. Vrlo male bebe iaju i prazne se
vie puta na dan. Jedenje je zadovoljstvo kada je u skladu sa unutranjim ritmom. Preveliki broj ljudi,
ipak, jede kompulsivno. Njihove navike uzimanja hrane imaju malo veze sa metabolikim ritmovima.
Oni jedu pre no to stvarno ogladne, jer je ovo oseanje u vezi sa oseanjem praznine stoje
zastraujue za afektivno-gladne osobe.
Alimentarni kanal od usta do anusa je sistem ritmiki pulsirajuih organa, koji funkcionie na
principu gliste. Hrana se kree od jednog kraja kanala do drugog peristaltikim pokretima koji su
slini talasima koji prolaze kroz telo gliste ili gusenice kako se ona kree napred. Du alimentarnog
kanala postoje miii koji steu i oputaju, kao to je stomak, koji ubrzavaju digestivni proces i
modifikuju frekvencu i oblik talasa, ali ne menjaju njihov sutinski karakter. Poto je ova peristaltika
aktivnost uvek prisutna, postoji neprekidan nadraaj u digestivnom traktu, vei u vreme obroka, manji
u toku spavanja. Kada se ovaj nadraaj odrava u okviru normalnih granica, ovek se osea "dobro" u
svom telu. Preterana aktivnost u bilo kom delu sistema, na primer, pojaana kiselost ili kolitis, stvara
bone senzacije. Hipotoni-nost ili gubitak tonusa u bilo kom segmentu, vodi do nadimanja i stvaranja
gasova, sa prateim doivljajem neprijatnosti.
ovek obino nije svestan normalnog funkcionisanja alimentarnog trakta, koji se protee od
jednjaka do rektuma. Zadovoljstvo pri uzimanju dobre hrane, javlja se zbog njene sposobnosti da
nadrai mirisne receptore, kvrice za ukus, pljuvane lezde, i refleks gutanja, odn. oblast od nosa i
usta do jednjaka. Ovaj nadraaj prolazi kroz alimentarni kanal, ubrzavajui ritmove i stimuliui
luenje. Na taj nain, prvobitno zadovoljstvo zbog ukusa prelazi u uivanje u hrani. Kada ima tenzije
u kanalu, poremeen je tok peristatikih talasa i ovek ne osea zadovoljstvo. Neko ak moe izgubiti
apetit ili imati bolove u stomaku.
Ima malo takvih stanja, kao stoje munina, koja ine da se ovek osea toliko jadno. Izgleda da se
telo na taj nain buni, kao da eli da izbaci iz sebe tetnu materiju. Munina stvara snane peristaltike
pokrete u suprotnom smeru, koji se pojaavaju, sve dok telo ne izbaci
181
KORENI ZADOVOLJSTVA
KORENI ZADOVOLJSTVA
nepoeljnu supstancu. Povraenje dovodi do olakanja koje je kolika je bila prethodna neprijatnost.
Svakako, taj doivljaj nije nikada prijatan, jer se peristaltiki talasi kreu suprotno od svog normalnog
pravca.
Mehanizam povraanja je zatitniki refleks protiv tetnih Hi
neprijatnih supstanci koje smo grekom progutali. Ali, ovaj reflefe
takode moe biti izazvan stanjima napetosti, naroito stresom kogj
nastaje zbog emocionalnog konflikta dok jedemo. Skoro svako od nas
je to doiveo. U sluaju koji se desio mom sinu kada je imao
dana, pokazala se mudrost tela. Upravo smo svi ruali na
pourili da stignemo na sastanak. Dok je moja ena oblaila bebu, qb
je iznenada gurnuo prst u usta i izbacio svoj obrok. Bio sam iznenac^
da tako malo dete zna kako da se lukavstvom oslobodi neprijatni^
sadraja. ^
Mnogi pacijenti u bioenergetskoj terapiji imaju oseanja gadefip u toku pokuaja da diu dublje.
Dublje disanje aktivira hronii tenziju u dijafragmi i stomaku, od koje telo nastoji da se osloba
povraanjem. U toj situaciji savetujem pacijentu da pije punu aSt vode i zatim da povrati, koristei
palac da bi podstakao refli povraanja. Nekim pacijentima je teko da povraaju. esto je pi ban
dugotrajan rad sa ovim refleksom i disanjem pre nego to se i dijafragmatske tenzije oslobode da bi
omoguile normalno odvijai ove funkcije. Moe biti neophodno da sa tim nastave neko vrei svakog
jutra pre doruka, da bi se razbio ovaj blok.
U sledeem primeru e se videti koliko je ovo znaajno. Radi sei
mladom homoseksualcu koji je doao na savetovanje, a koji je ii
vrsto stegnuto telo. Vilica mu je bila stegnuta, disanje slabo, teni
i imao je kiseo zadah. Radei na njegovom disanju, izvesno vrei
dao sam mu da popije vodu i da to povrati. Trenutni efekat je bi
olakanje i lake disanje. Na moju preporuku, koristio je reflel
povraanja svakog jutra oko mesec dana. Kad sam ga opet video, nij
vie imao kiseli zadah, popravio mu se ten, i telo je bilo oputeniji
Jedan od rezultata ovog postupka je uklanjanje hronine munine
koje pati mnogo ljudi. U veini sluajeva, oslobaanje tenzija na ovsf
nain, vraa zadovoljstvo osnovnim aktivnostima jedenja i varenjaj
olakava dublje disanje. f
Jednim delom, ove tenzije imaju poreklo u nainu ishrane detinjstvu: Deca se obino teraju da
jedu hranu koja im se ne dopadl
182
jj da jedu koliine koje ne ele. Postoje mnoge ale o majkama koje u preterano hranile decu, a sve u
ime ljubavi. U drugim kuama, kako n mi pacijenti govorili, bilo im je zabranjeno da napuste sto sve
dok ;e pojedu sve iz tanjira. Ne samo da se dete esto tera da jede hranu ojii ne eli, ve ga izgrde ako
je povrati. Da bije zadralo, dete mora a stegne grlo i dijafragmu, da bi blokiralo impuls povraanja.
Hrana nije jedina stvar koju neko mora da proguta protiv svoje oije. Psiholoke traume, kao to su
uvrede i ponienja, takode mogu, iti neto to se mora "progutati" kada se bojimo osobe koja nas
vreda. 5ra "ne mogu da ga svarim" pokazuje uticaj na ovaj organ, koji odreujemo bolnoj situaciji.
Uz to, deca su esto prisiljena da gutaju uze ili da prestaju da plau, to dovodi do hroninih tenzija u
grlu i ijafragmi. Povraanje je odbacivanje hrane i na taj nain simbolie dbacivanje negativnih
aspekata majke. Ono uklanja blokove koji preavaju potpuno zadovoljstvo u osnovnoj funkciji
jedenja.
Ba kao stoje gornji deo alimentarnog kanala poremeen u svom imkcionisanju traumatskim
doivljajima iz detinjstva, isto se dogaa sa donjim krajem kanala. Preuranjeno ili strogo navikavanje
na istou, dovodi do hronine tenzije u debelom crevu, rektumu i anusu. !atvor, proliv i hemoroidi
esti su simptomi ovih poremeaja. Moje ; miljenje da uenje na nosu ne treba poeti pre no to dete
napuni ive i po godine. Poto nerv koji ide do analnog sfingtera, nije do tada otpuno mijeliniziran,
nema prave analne kontrole, i moraju se uvesti mehanizmi zamene. To ukljuuje podizanje karlice i
stezanje miia adnjice. Kao rezultat imamo osujeenu funkciju zadovoljstva donjih telova tela,
ukljuujui seksualnost.
Jo jedna ritmika aktivnost koja pripada ovoj kategoriji, jer kljuuje detetovu vezu s majkom, jeste
spavanje. U toku dana mi smo 'udni i aktivni; nou se svest iskljuuje i smanjuje svaka aktivnost. U
pavanju se telo obnavlja, ali je fenomen spavanja jo uvek misterija. i izvesnom smislu, spavanje je
nalik na povratak u intrauterino ostojanje.
Spavanje je stanje difuzne i sniene ekscitacije. U snu mnoge unkcije tela pokazuju redukovanu
ritminost. Srce laganije kuca, niava se krvni pritisak, usporava se disanje, opada nivo eera u krvi
sniava se temperatura. EEG snimci pokazuju da postoje ciklusi u Pavanju, ritmiko podizanje i
sputanje nivoa ekscitacije, to se draava na dubinu sna. Ako je proces spavanja neporemeen, ovek
183
KORENI ZADOVOLJSTVA
se budi sve, eljan da zapone dnevne aktivnosti, i normalno ja^ se elja za hranom. Ustajui posle
dobrog nonog spavanja, o\j osea posebno zadovoljstvo, kao daje telo na neki nain svesno s\
harmoninog funkcionisanja. Slino, odlazak na spavanje kada umorni, a oputeni, najlepi je
doivljaj.
Mnogi ljudi ne postiu prosto zadovoljstvo spavanja, ako mo suditi po potranji pilula za
spavanje. Ovi ljudi se ale na ur njihova potreba za spavanjem je oigledna, a ipak ne mogu lake
zaspe kada odu u krevet. U takvim sluajevima, neto oigledno i u redu sa normalnim samoregulativnim procesima tela. Nemogui da se zaspi, je oblik straha od pada, straha od preputanja,
strat gubitka svesnosti. Za malo dete, prelazak iz stanja svesnosti u nes sno stanje, moe biti
zaplaujue iskustvo. Nezreli ego deteta, dc ljava naputanje svesnosti kao povratak u tamu, i to
izaziva strat smrti, strah od velikog nepoznatog.
Bebe koje se uspavljuju iajui na grudima majke, oseaju sis nost u tom kontekstu sa majkom.
ak i posle dojenja, dete eli ne| blizu sebe, ili u istoj sobi, dok prelazi maglovitu oblast izr svesnosti i
nesvesnosti. Poto je spavanje preputanje nesvesn Velikoj Majci, oveku je potrebna potvrda da e
"ONA" biti topla,) e ga prihvatiti i pruiti podrku. None more, koje mnoga doivljavaju pokazuju
da takve potvrde nema. Tu potvrdu, pr majka prua svom detetu toplim prihvatanjem i podrkom.
Strah koje dete ima u vezi svoje majke, prepokriveni su u toku dana,] probijaju za vreme spavanja u
snovima. Druge anksioznosti me uznemiriti deiji san, kao stoje neprijateljski otac, ali ove anksioznd
e biti minimalne, ako dete osea sigurnost u svom odnosu sa majke
Nemogunost da se lako zaspi, znai nastanak stanja uzbuenja svesnom nivou linosti. Ponekad
je ovo uzbuenje neoslobod seksualna tenzija, ali mnogo ee je u vezi sa nerazreenim konf tom,
koji nije potpuno postisnut. Uprkos svim naporima pojedir da odvrati misao, ona se uvek nanovo vraa
na problem, ne uspevaj da se razrei, ali nespremna da prizna poraz. Kada su konflil potisnuti, fokus
ekscitacije se razvija u nesvesnom miljenju i u telj to zatim kroz snove izbija na povrinu. Frojd je
istakao da snovi ir ulogu da zatite stanje spavanja oslobaanjem ove ekscitacije. Ipa ekscitacija moe
biti tako jaka da se ovek budi iz sna, ili je
184
KORENI ZADOVOLJSTVA
iijegovog spavanja poremeen. Blagosloven je onaj ko poznaje zado-L voljstvo dobrog i umirujueg
spavanja.
k
0
Ritmovi pokreta
0 Trei znaajan koren zadovoljstva lei u naem odnosu prema

l, spoljnom svetu. To obuhvata sve nae kontakte sa ljudima, posao
|l kojim se bavimo i sredinske uslove pod kojima ivimo. U tim odnosi-
ina, mi smo obino svesni uesnici, primajui stimuluse i odgovarajui na njih pokretom. Deo tela
koji je najvie ukljuen u ove aktivnnosti, je spoljni kanal organizma. On se sastoji od koe, potkonih
tkiva i f. vretenaste ili voljne muskulature. Ove strukture formiraju oklop oko
1 tela i stvaraju prvi kanal. Organizam sisara je graen na principu gliste;
j to je kanal u kanalu.
Spoljni otovor je direktno u kontaktu sa sredinom opaanjem i L reagovanjem na spoljne
stimuluse. Za ovu funkciju, on je bogato l snabdeven nervnim zavrecima. Zbog toga smo mnogo
svesniji doiv-[ ljaja, naroito doivljaja zadovoljstva ili bola, u ovom delu tela nego f u ijednom
drugom.
! Svaki stimulus koji doe na povrinu tela i koji registrujemo, ili f je prijatan ili bolan. Nema
indiferentnog stimulusa, jer stimulus koji f ne budi nikakav doivljaj, ne bi bio primeen. Moemo se
zapitati, l koji je to kvalitet koji odreuje da li e odgovor biti prijatan ili bolan. Zato su na primer,
neki zvui prijatni za uvo, dok su drugi neprijatni
> ili ak bolni? Povrno poznavanje ljudske prirode govori nam da se na
l takva pitanja ne moe odgovoriti objektivno. Ljudi reaguju razliito
na iste stimuluse. Ono stoje zadovoljstvo za jednog oveka, za drugog ' moe biti neprijatnost. To
mnogo zavisi od raspoloenja i ponaanja 1 pojedinca koji prima ulni utisak. Postoji velika razlika
izmeu po-1 Ijupca i amara, a ipak nije za svakog poljubac prijatan ili amar " neprijatan. Deca ne
vole da ih odrasli ljube dok se igraju, a lupanje po 1 leima se moe prihvatiti kao izraz uvaavanja. '
U najirem smislu, mi dobijamo ulno zadovoljstvo od stimulusa ' koji su u skladu sa ritmovima i
tonovima naih tela. Muzika za ples je
> zabavna kada hoemo da igramo, ali nam moe smetati kada hoemo
1
da mislimo. ak nam i omiljena simfonija moe biti neprijatna, dok
. vodimo ozbiljan razgovor. Isto vai i za sve druge doivljaje. Dobro
r
pripremljen ruak moe da oduevi gladnu osobu, ali ne i nekoga ko
185
KORENI ZADOVOLJSTVA
nema apetit. Simpatina seoska scena je prijatna za posmatranje smo mirni i zadovoljni, ali ne ako
smo uznemireni i nestrpljivi. Prija ulni utisci ne samo da nam popravljaju raspoloenje, ve i
pojaava' ritmiku aktivnost u naim telima. Oni su prosto reeno, uzbudljiv
Moglo bi izgledati da je ulno zadovoljstvo dostupno svakome jednom ili drugom obliku. Ali
posmatrajmo oveka koji je kategorije", i ne nalazi nikakvo zadovoljstvo u zvucima i oblicima i sebe.
On je, kako mi kaemo, nakrivo nasaen. On je van doga jer nema u tom trenutku uslov unutranje
harmonije. Nemajui sklac ton ili slobodu ritmike aktivnosti, on nije u stanju da odgovc otvoreno na
bilo koji stimulans iz okoline. U slinoj situaciji depresivan ili neraspoloen ovek. Nedostupno mu je
ulno ili ser alno zadovoljstvo, jer ne moe da primi stimulus, ili da odgovori njega. Znai, ono to je
potisnuto kod depresivnog oveka, je ritmika aktivnost njegovog tela. Bez ritma, nema zadovolsjtva.
Veza ritma i zadovoljstva je najjasnija u motornoj funkciji spolja njeg kanala, odnosno, u voljnim
pokretima tela. Svaka motorna akthj nost je prijatna, ako se izvodi ritmiki. Ako se izvodi mehaniki,
doivljaja ritma, onda ima bolan kvalitet. Najbolji primer je etnji Kada neko hoda ritmiki, etnja je
prijatna. A kada hoda da bi to pi! stigao na neko mesto, ta fizika aktivnost postaje obaveza. ak i tak
dosadni poslovi, kao to je grabuljanje ili ienje poda, mogu prijatne aktivnosti kada su pokreti
ritmiki. ovek moe proceniti < li su drugi ljudi zadovoljni u ivotu ili ne, po nainu kako se kreu
Brzi, grubi i kompulsivni pokreti veine ljudi u naoj kulturi odajf odsustvo radosti u njihovim
ivotima. Bazanje nekom od glavnih ulic Njujorka moe biti ak okantno iskustvo. Izgazie vas,
izgurati potisnuti ljudi koji grevito jure da stignu negde, skoro ne primeuju4 svoju okolinu, ljude
oko sebe. ovek koji ivi zadovoljno, kree ritmiki, bez napora i graciozno.
Manje je vano da li neko osea zadovoljstvo zato to su njegov pokreti ritmiki, ili su mu pokreti
ritmiki zato to je zadovoljan.1 Zadovoljstvo je ritam i ritam je zadovoljstvo. Razlog zbog kojeg ovaj
izjednaavamo jeste to to je zadovoljstvo doivljaj ritmikog tok uzbuenja u telu. To je prirodan,
zdrav nain funkconisanja tela. Akc se neko izjednai sa telom i telesnom tenjom za zadovoljstvom,!
pokreti mu postaju ritmiki, kao pokreti ivotinje. Svaki pokret ivo-J tinje ima tu divnu osobinu
ritminosti.
186
KORENI ZADOVOLJSTVA
Klasian primer zadovoljstva u ritmikom kretanju je, naravno ples. Muzika uspostavlja ritani u
naim telima, a to se onda prevodi u ritmiki pokret plesnog koraka. Oseamo se neprijatno ako
nismo u tempu muzike i neprijatno je ako otkrijemo da muzika nije u skladu sa naim unutranjim
bilom. Muzika mara je za koraanje isto to i plesna muzika za ples. Muzika, istiui ritam, i
usmeravajui panju na ritam, poveava nae zadovoljstvo u kretanju.
Bitno je shvatiti da muzika ne stvara ritam. Muzika je, u stvari, izraz ritma u telu kompozitora,
koji nalazi odjek u telu sluaoca. Bilo bi ispravno rei da muzika pobuuje ritmove koji su u nama.
Sve telesne aktivnosti su uroene ritmike; nisu izuzetak ni voljni pokreti, mada su pod svesnom
kontrolom. Ali, poto su pod kontrolom ega, moemo se kretati neritmiki, ako ego ignorie telesnu
potrebu za zadovoljstvom, i postavlja preterani cilj.
Voljni pokreti, za razliku od onih koji nisu voljni, zahtevaju visok stepen kordinacije, pre nego to
postanu ritmiki. Beba, kojoj su pokreti sisanja usklaeni na roenju, to radi ritmiki i zadovoljno.
Trebae joj dosta vebe dok razvije kordinaciju za izvoenje aktivnosti kao to su hodanje, tranje,
govor i rukovanje predmetima. Kako postie veu kordinaciju u svojim telesnim pokretima, ovi
pokreti postaju takode ritmiki i izvor zadovoljstva za dete. Posmatrajte malo dete koje skae po
krevetu ili stariju devojicu kako preskae konopac, imaete predstavu zadovojstva, koje ovi
jednostavni ritmiki pokreti pruaju deci. Treba da zapamtimo da je u izvoenju ovih i drugih vetina,
vaan ego, jer on postavlja ciljeve i izdrava napor.
Odrasli, koji postiu veu koordinaciju, trae sloenije ritmove koji bi uzbudili njihova tela. Oni te
ritmove nalaze u sportovima. Bez obzira kojim se sportom neko bavi, ono to mu prua zadovoljstvo,
jeste ritmiki kvalitet njegovih pokreta. Odlini primeri su skijanje i plivanje, dva sporta koja volim.
Oba ova sporta zahtevaju znaajnu koordinaciju. Kada se uvebaju i dostignu ritmiki kvalitet,
zadovoljstvo je veliko. Onog trenutka kada ritam nestane, ta aktivnost postaje obian napor.
Sportovi igraju tako veliku ulogu u ivotu ljudi, jer su njihove svakodnevne aktivnosti izgubile
svoj ritmiki kvalitet. Ljudi hodaju mehaniki, rade iz obaveze i govore monotono bez ritma a
ponekad i bez smisla i sklada. Moda je ba odsustvo ritma u vezi sa odsustvom
187
KORENI ZADOVOLJSTVA
zadovoljstva u tim aktivnostima. Isto tako je tano, da je odsusl zadovoljstva u vezi sa gubitkom
ritma.
Mi smo podelili svoj svet na ono to radimo ozbiljno, zbog s\ ili dobiti, i ono to radimo za svoje
zadovoljstvo. U ozbiljnim ive situacijama, izgleda da nema mesta za spontanu ritmiku aktivne
Teimo hladnoj efikasnosti maine. Mi onda nastojimo, nadajmo j uspeno, da povratimo ritam i
toplinu u sportovima, igrama i oblicima rekreacije. Ali, i onda smo preesto frustrirani kompusivnc
potrebom ega za uspehom ili savrenstvom.
ovek je fasciniran velikom produktivnou maine, koja me izvesti bilo koju operaciju bolje od
njega. Maina postie ovak|5 efikasnost, jer je ograniena na jednostavan ritmiki pokret. Naravr serije
maina mogu izvesti sloenije operacije, gde svaka jedini| proizvodi samo svoj jednostavni deo.
Nasuprot tome, ovek ima skc neogranien broj ritmikih pokreta, koji odgovaraju njegovim razli
tim raspoloenjima i eljama. On moe da menja ritmove kako menja njegovo raspoloenje. On moe
da izmisli sloene ritmij oblike da bi poveao svoje zadovoljstvo i radost. Drugim recima, je bioloki
stvoren za zadovoljstvo, a ne za efikasnost. ovek kreativno, a ne produktivno bie. Ipak, iz
zadovoljstva dolaze veli! postignua. Na nesreu, iz postignua dobijamo malo radosti, jerj
produktivnost postala vanija od zadovoljstva.
Ritam ljubavi
Govoriti o ljubavi kao korenu zadovoljstva, je poetski, ali nel<! gino. U hijerarhiji funkcija
linosti, ljubav kao emocija potie zadovoljstva. Ipak, kao to svi znamo, zadovoljstvo i radost izrastaj
iz toga to nekoga volimo i to smo voljeni. Do sada sam opish korene zadovoljstva u terminima
ovekove veze sa univerzumom, majkom kao predstavnikom zemlje i sa svetom oko nas. Ako trair
koren zadovoljstva u nama samima, nai emo ga u fenomenu ljubav
U ovoj glavi sam do sada podelio ritmike aktivnosti tela u kategorije i opisao svaku ponaosob.
Ova podela ne podrazumeva su nezavisne kategorije. Funkcije unutranjeg kanala, varenje i disanj^ u
uskoj su vezi sa pokretima spoljnog kanala, ili voljne muskulature! A oba ova kanala zavisna su od
ritma aktivnosti organa i tkiva koja odrava unutranji integritet organizma. U veini ivotnih situacija
188
KORENI ZADOVOLJSTVA
naa se panja usmerava na jednu ili drugu kategoriju. Mi uopteno ne povezujemo rad vitalnih organa
sa zadovoljstvom. Veim delom smo nesvesni njihove ritmike aktivnosti. im nam srce preskoi ili
naglo ubrza puls, mi se istog trenutka uplaimo. Zato smo zadovoljni ako se ne dogaa nita to budi
nau panju. Ipak, ti organi, naroito srce, igraju vanu ulogu u doivljavanju zadovoljstva i radosti.
Srce je direktno ukljueno u fenomen ljubavi. Odnos srca i ljubavi je potpuno istraen u mojoj knjizi
"Ljubav i orgazam". Ovde bih eleo da disku-tujem o ljubavi kao ritmu koji poinje sa uzbuenjem u
srcu koje se iri i preplavljuje itavo telo. To je ritam ljubavi. U svojoj ritmikoj aktivnosti, srce je
jedinstveno. Ranije sam pomenuo da iseak sranog miia, potopljen u slani rastvor pokazuje
spontane ritmike kontrakcije. Izolovano srce abe, u koje se ubrizga oksigenisana krv, nastavlja da
pulsira i bez nervne stimulacije. To znai da je ritam srca uroen tkivu sranog miia. Srani mii je
jedinstven u tom smislu, stoje na prelazu izmeu voljnog i nevoljnog tipa miia. On sadri prugaste
miie kao voljna muskulatura, ali je inervisan autonomnim nervnim sistemom, koji inae aktivira
samo glatke miie tela. Dalje, srani mii stvara sincitium (tkivnu masu sa mnogo jedara), odnosno,
elije se slivaju jedna u drugu, to omoguava impulsima da prolaze slobodno kroz elo srce. Zato
srce ima takvu pokretljivost koju nema nijedan drugi organ tela.
Ljubav i radost su emocije koje pripadaju srcu. Radost ljubavi i ljubav radosti, jesu odgovori tela
na uzbuenje koje dopire do srca i otvara ga. Vezu ova dva oseanja i srca izrazio je Betoven u svojoj
Devetoj simfoniji, koja se jo zove i Morska simfonija, jer se zavrava horskim izvoenjem Silerove
poeme "Oda radosti". Verujemdaje hor u Grkoj tragediji uveden da bi predstavljao publiku. Betoven
je eleo da svaki slualac doivi oseanje radosti u prirodi i pripadnitvu ljudima. Da bi to postigao,
morao je da svojom muzikom dotakne srca publike. Morao je da uini da svaki slualac oseti ritmiki
damar sopstvenog srca zajedno sa srcima drugih.
Betoven je to zaista postigao u prva tri stava simfonije. Po mom oseanju, prvi stav izraava poziv
jedinke za ljubav i odogovor vaseljene "Raduj se". To je toliko snano, da je jedan od mojih prijatelja
primetio, "To me razdire i suze mi otvaraju grudni ko, otkrivajui srce". Drugi stav se oglaava s
vremena na vreme sa dva jaka udara timpana. Ovi zvui su toliko slini sranim ritmovima da
189
KORENI ZADOVOLJSTVA
je znaenje ovog stava jasno. Moemo osetiti ritam srca, koje ku polako i neno u nekim pasaima,
zatim uzbueno i ubrzano u drugjj Sva srca se otvaraju, i kako koji instrument preuzima temu oseaj
da nijedno srce nije samo. Lirski trei stav izraava, po mom miljj| nju, emocionalni kvalitet srca. To
je organ ljubavi. Ljubav se nalazi^ srcu. Kada se srce jednom otvori i otkrije se njegova ljubav, publij
moe podeliti doivljaj radosti, koji je tema zavrnog stava. Vokal izvoenje pretvara simfoniju iz
objektivne predstave u subjekth izraz i prenosi doivljavanje sa dramskog na lini nivo. U ov|
simfoniji, Betoven nam svojim genijem, otvara srce za radost i nam priinjava radost.
Seksualna ljubav poinje sa uzbuenjem koje ubrzava krv genitalnim organima, stvarajui erekciju
kod mukarca i vlaen vagine kod ene. Za vreme koitusa, ovo uzbuenje stvara dva ritmici modela
pokreta, jedan voljni i drugi nevoljni. Za vreme prve koitusa, neprekidno se izvode pokreti karlice i
mukarca i ene koji i pod kontrolom ega. U tom stadijumu telesno uzbuenje je relativi povrno,
mada se postepeno produbljuje kroz kontakt trenjem.j karlica poinje da se njie. Disanje je vrlo tiho,
mada duboko, a r| srca je samo malo ubrzan.
Kada uzbuenje dostigne vrhunac, protie kroz genitalne orgar dovodei do klimaksa. Kod
mukarca semene kesice, prostata i uret poinju pulsaciju koja kulminira u ejakulatornom izbacivanju
semer Kod ena se pulsacija manifestuje ritmikim kontrakcijama uterus irenjem malih usmina. Ako
ekscitacja ostane ograniena na genitals oblast, deava se samo delimini orgazam. Ako se rasprostire
naviS i doe do srca, itavo telo ulazi u konvulzivni tip reakcije u kome ; voljna kontrola potinjuje
primitivnom otkucaju.
U punom orgazmu, pokreti karlice, koji su se postepeno ubrzava! postaju nevoljni i jo ubrzaniji.
Njihov ritam postaje usklaen ritmom genitalnih pulsacija. Disanje se produbljuje i ubrzava, i posta)
deo ovog sveobuhvatnog ritma. Srce ubrzano kuca, oseamo njego| rad i oseamo puls ivota u svakoj
eliji tela.
Ima vie naina da se objasni ta se dogaa u punom orgazmuf
Ovde se moe rei, da u konvulzivnoj reakciji orgazma, elo tel$
postaje jedno veliko srce. To je ekstaza. f
Ekstaza orgazma je jedinstven telesni odgovor na seksualno uzbu* denje koje poinje u srcu i
zavrava se sa srcem, tako iroko otvorenim
190
KORENI ZADOVOLJSTVA
da obuhvata ceo svet. Svako oseanje ljubavi poinje u srcu i zrai iz oveka. Svako koje upoznao
ljubav, doiveo je ljubavni nemir u srcu Ljubav nas ini bezbrinim. Gubitak ljubavi ini srce tekim
da ono otea od jada. Ja ne verujem da su to prazne metafore. Uzbueno srce je lako. Ono poskakuje
od radosti. Ali nije srce jedino koje skae od radosti. I onaj ko voli kao da poskakuje i igra dok ide
ulicom. Ne moe da zadri nemir srca. To proima elo bie. Damar srca je ritam ljubavi.
191
11. KREATIVNI PRISTUP IVOTU
Staje kreativnost?
Ova knjiga, kao to smo videli, ima dve teme, zadovoljstvo i kreativnost. One su tesno povezane,
jer zadovoljstvo poveava motivaciju i energiju za kreativne procese, koji zauzvrat, poveavaju
zadovoljstvo i radost ivljenja. Sa zadovoljstvom, viot je kreativna avantura, dok je bez zadovoljstva,
samo borba za opstanak. U prethodnim glavama analizirao sam prirodu zadovoljstva i njegovu ulogu
u kreiranju ponaanja. Ovo poglavlje u posvetiti diskusiji o kreativnosti u ivotu.
Kreativni odnos prema ivotu podrazumeva nove i imaginativne odgovore na mnoge situacije sa
kojima se svakodnevno susreemo. Novi odgovori se trae odmah, jer dosadanje vrednsoti i
drutvena ponaanja koja su kreirala odnose i regulisala ponaanje ranijih generacija, ne obezbeuju
prihvatljiv model modernog ivljenja. Ovo zapaanje je neizbeno, bilo da posmatramo line i
porodine ivote, ili iru socijalnu i politiku scenu. Novi odgovori koje traimo, ne mogu se
ograniiti samo na odbacivanje ustaljenih shvatanja. Puka pobuna nije kreativni odnos i samo dovodi
do haosa u kome se tenja za zadovoljstvom i smislom, uglavnom zavrava bedom i oajanjem.
Kolaps tradicionalnih pravila ponaanja nudi obeanje veeg zadovoljstva i radosti u ivotu, ali
takode nosi ozbiljne opasnosti. Obeanje lei u injenici da su iri prostori ivota otvoreni za kreativni
pristup; opasnosti su u vezi sa nedovoljnim razumevanjem ta kreativnost stvarno podrazumeva. U toj
svojoj konfuziji, ljudi tee da prihvate svaku popularnu ideju koja obeava reenje, naivno verujui da
je njena popularnost, mera njene vrednosti. Poto se popularnost esto
193
odreuje ukusom mase, i masovnim medijima, u suprotnosti shvatanjem kreativnosti, koja

pretpostavlja individualno reenje je| stvenog problema. Ne postoje dva umetnika koji bi na isti
naslikali neku sliku.
Druga opasnost sa kojom se sreemo, je verovanje daje iskusi jedina istinska vrednost u ivotu. U
skladu s ovim verovanjem, ve broj ljudi se izlae situacijama koje su destruktivne za njihovo zdrav i
dobrobit. Upotrebu droga esto brane argumentom da time proir svoje iskustvo. Slino se opravdava i
nediskriminativno i promis| itetno seksualno ponaanje. Iskustvo, u krajnjem sluaju, ne doprir nuno
rastu i razvoju. Da bi doprinosilo, iskustvo mora biti integrisa u linosti. Mora biti kreativno usvojeno;
odnosno, mora produl ovekovo samorazumevanje, proiriti njegovo vrednovanje zadovc stva i kao u
svakom rastu, proiriti totalno bie. Iskustvo koje kreativno usvojeno, poveava konfuziju i smanjuje
ovekovo oseaj identiteta.
ta to znai biti kreativan? Kreativna ovek ima nov pogledj svet. Ne pokuava da reava nove
probleme starim reenjima. polazi od pretpostavke da ne zna odgovore. Tako ulazi u ivot otij renih
oiju i sa uenjem deteta, iji nain ivota i miljenja jo ustrojen. Osoba ija linost nije vrsto
formirana, slobodna je koristi svoju imaginaciju u konfrontiranju sa stalno promenljivjj okolnostima
ivota.
Biti kreativan znai biti imaginativan, ali nije svaki akt imagir kreativna aktivnost. Dnevni snovi,
fantazije i iluzije koje ispunjava misli mnogih ljudi, nisu izraz kreativnsoti. Matanje tipa Volt Mitija je
mentalna kompenzacija za nesposobnost linosti da razr unutranje konflikte. Ovakvo kompenzatorno
matanje ima malo ve sa realnou, i poto ne moe da se ostvari ostavlja osobu u stanju ve tenzije.
Kreativna mata, poinje saprocenom i prihvatanjem realns ti. Ona ne tei transformisanju realnosti,
da bi se uskladila sa iluzijo ve umesto toga, produbljuje razumevanje realnosti kako bi obogati|
doivljaj realnosti. Kreativni impuls poinje sa matom deteta, ali: je cilj zadovoljavanje potreba
odraslog. Klju svih kreativnih akcija] u spajanju realnosti odraslog i mate deteta. To je otelotvorenj!
bazinog principa kreativnosti, naime daje kreativan akt sjedinjavan^l dva naizgled kontradiktorna
shvatanja u jedinstvenu viziju. Artuf Kestler, u knjizi "in stvaranja", ovoj temi daje centralno mesto'i
194
jokazuje je razliitim primerima. On kae: "Kreativni in, povezujui prethodno nepovezane

dimenzije iskustva omoguuje oveku da dostigne vie nivoe mentalne evolucije. To je akt
oslobaanja - pobeda originalnog nad ustaljenim." 1 Princip da je kreativnost spajanje i integracija
suprotnih aspekata, nije ogranien na kreativno izraavanje u umetnosti ili nauci, ve se odnosi na sve
oblike kreativnog izraavanja u ivotu. Ilustrovau njegovu primenljivost na svakodnevne situacije u
savremenom ivotu.
Veinu roditelja u vaspitanju dece mui konflikt izmeu discipline i popustljivosti. Oni ne mogu,
bez obzira na uveravanja da e biti dobro, prihvatiti autoritet koji su roditelji ranije imali. Uprkos
najboljim namerama, primena strogog autoriteta izaziva jedino oseanje bunta i otpora kod mladih
ljudi. A odsustvo autoriteta i popustljivost, izgleda da isto dovode do beznadene situacije. Mnogi
mladi ljudi su vie zbunjeni, nego to se oseaju osloboeno zbog potpune popustljivosti to esto
dovodi do vee podvojenosti izmeu generacija.
Ovo nije i ne moe biti pitanje autoriteta, spram popustljivosti. Niti je kreativan odogovor na ovaj
odnos zasnovan na ljubavi. Roditelj koji voli dete, eli da ono bude sreno; da njegovo dete uiva u
ivotu. Detetovo zadovoljstvo i srea su za njega najvaniji. Uvaavajui detetovu elju za
zadovoljstvom, on nije popustljiv, ve voli dete. Dete e, zauzvrat, potovati roditelje koji se ponaaju
na ovaj nain, i posluae roditeljski savet zbog respekta, a ne zato to je roditelj autoritet.
Ipak, roditelj koji voli dete ima autorifet. To nije nametnuti autoritet zasnovan na moi, i ubedenju
da on zna najbolje. To je autoritet zasnovan na odgovornosti roditelja za dobrobit njegovog deteta,
odnosno, zadovoljstvo deteta. Ova odgovornost daje roditelju pravo da postavlja pravila za sklad u
porodici. Ova pravila nuno podrazumevaju izvesnu disciplinu lanova porodice, ali i disciplina, kao i
autoritet, nije nametnuta. Ona je osmiljena da ispuni zadovoljstvom svakog lana porodice i gubi
svoj smisao kada ne ostvari ovaj cilj. Tako, roditelj koji voli, je odgovoran roditelj, koji niti nastupa
autoritativno niti popustljivo.
Podizanje deteta, tako da se ono osea voljeno, potovano i sigurno, je kreativni in. A postoje
kreativni in, ne moe se izvoditi
l Arthur Koestler, The Act of Creation. New York, The Macmillan Company, 1964. p.96.
195
prema ustaljenim obrascima. Roditelji moraju razumeti detetovu; za zadovoljstvom i potrebu za

samoizraavanjem. Oni to mogu, jei<j ako su osloboeni svog oseanja krivice zbog zadovoljstva to
me da otvoreno i iskreno izraze svoja oseanja. Kada se roditelj ose krivim zbog svog zadovoljstva,
njegova popustljivost e biti opfo ena anksioznou koju e dete sigurno osetiti. Ova anksioznc
umanjuje detetovo zadovoljstvo, zaplauje ga i uznemirava, tako i ne moe biti umireno daljom
popustljivou ili disciplinom.
Podizanje deteta sa ljubavlju za njegovu linost i sa potovanje njegove individualnosti, zahteva
kreativni odnos od strane rodite!. Oni ne mogu da preuzmu obrazac vaspitanja dece od svojih roditel
jer je stil ivota izmenjen. Danas su roditelji psiholoki mudriji imnq od njih su postali svesni
greaka u sopstvenom vaspitanju. Caki psihologija ne nudi odgovore, ve samo preporuke. Zato
svaki rodit mora da uspostavi nove oblike odnosa dete-roditelj. Za to je potrefe senzitivnost,
imaginacija, samosvesnost, samoprihvatanje, kvalit koji karakter isu zdravu i kreativnu osobu.
Potreba za kreativnim odnosom nije prisutnija u odnosima de roditelj, nego u ostalim oblastima
ivota. Mi nalazimo istu konfuzjj u seksualnoj sferi, gde alternative izgledaju zastarelo moralne
nemoralne. Dvojni moral koji je vladao seksualnim shvatanjir ponaanjem vekovima, pao je pod
pritiskom psihoanalize, antibiotil kontraceptivnih pilula, automobila i drugih snaga. Njegov pad doveo
do oekivanog seksualnog ispunjenja, ve do haosa i bede. Ov razvoj je objanjen u mojoj knjizi
"Ljubav i orgazam". Ni stari moral principi, niti novi "amoralni" (moralnost zabave) nisu dali pamet
odgovor na seksualno ponaanje u dananjem svetu. Oigledno nei odgovora. Svako mora stvoriti
lini moral zasnovan na kreativne odnosu prema ljubavi i seksu.
Veliko je pitanje: kako mi znamo da lije na odnos kreativan destruktivan? Kreativan odnos je
onaj koji integrie naizgled suprc aspekte i potrebe linosti, u jedinstven izraz, unitaran odgovor. De
truktivan odnos je onaj koji delove jedinstva linosti, potrebe, okre jednu protiv druge. Posmatrajmo
na primer, konflikt izmeu uspet zadovoljstva.
Uprkos mom insistiranju na zadovoljstvu, ovek ne moe prosti tenju za zadovoljstvom proglasiti
ciljem ivota. Priroda zadovoljstvi je takva da, to ga vie ovek trai, to vie izmie njegovoj eljM
196
Zadovoljstvo je neraskidivo vezano sa uspehom, i ivot u kome nema uspeha, je u istoj meri lien
zadovoljstva. Mi poznajemo ljude koje je nj ihova kompulsivna tenja za postignuem i uspehom,
liila r: lovolj-stva i uskratila im uivanje u ivotu. Postoji suprotnost izmeu zadovoljstva i
postignua, koja proistie iz injenice da postignue trai samodisciplinu. Tenja ka ispunjenju cilja
ili zadatka, nuno ukljuuje odricanje od nekih trenutnih zadovoljstava. Ako nismo u stanju da
odloimo trenutno zadovoljavanje elja, mi smo kao dete, iji je uspeh neznatan, i ije je
zadovoljstvo znaajno samo na nivou deteta.
Konflikt izmeu zadovoljstva i uspeha ne moe biti razreen deljenjem ovekovog vremena
izmeu ove dve potrebe. Takva pretpostavka rada konflikt: ovek e mrzeti vreme provedeno u
poslu, i zato nee moi da se potpuno prepusti odmoru. Ako nema zadovoljstva u poslu i nema
prilike za kreativnost u zadovoljstvu, rezultat e biti oseanje uskraenosti, a ne radosti. ak i
kreativni proces zahteva izvesnu meru napora ili truda, da bi pruio radost koju obeava.
Svaki rad treba da prui priliku za korienje ovekove kreativne mate. Nema posla koji ne
moe da se uradi bolje, lake ili zadovoljnije. To samo trai malo kreativne mate. Ali, kreativnost
se razvija samo u atmosferi slobode gde je zadovoljstvo motivaciona snaga. Ako je produktivnost, u
obliku bilo materijalnih dobara ili zarade, jedini interes za posao, onaj koje ukljuen u taj posao
postaje ljudska maina, nesposobna za kreativnu matu. Takva situacija postoji u naoj ekonomiji
danas, i ono to se iz toga vidi, je da niti materijalna dobra, niti zarada koju ostvarimo, ne uveavaju
radost ivota.
Suprotni motivi, koje smo napred pomenuli, su polarni fenomeni. U okviru totalne linosti,
svaki motiv dopunjuje svoju komplementarnu suprotnost. Tako, to je vee zadovoljstvo koje
imamo, vei je i na uspeh. to vie imamo uspeha, vee je nae oseanje zadovoljstva. Suprotni
motivi se sukobljavaju, samo kada su izdvojeni iz ukupnog ponaanja linosti. Traganje za
zadovoljstvom koje je cilj za sebe, dovodi do razoarenja. Niko nije pronaao zadovoljstvo traei
ga. Slino, uspeh koji nije u tesnoj vezi sa ovekovim ivotom, je prazan gest.
Kod zdrave linosti, potreba za zadovoljstvom i potreba za izazovima dopunjuju jedna drugu.
Onaj ko prihvata izazove kojih ima u svakom aktivnom istraivanju ivota, osea se mnogo
sigurnijim od
197
onog ko se izoluje od izazova. Siguran ovek se suoava sa sve na taj nain proiruje svoju unutranju
sigurnost, dok, onaj ko se | ko se izoluje, pojaava odbrane od svojih strahova i poveava os
nesigurnosti.
Suprotne motive i potrebe bioloki povezuju ritmiki ili pulsir pokreti oseanja izmeu dva pola.
Najprostija ilustracija ovog shv nja, je veza izmeu spavanja i budnosti. Svake noi utonemo u ;
svakog jutra se budimo. Dobro raspoloenje oveka zavisi od;| ritmike oscilacije. Bez dovoljno
dugog spavanja, ovek je uspe umoran. Ako ivot u toku dana nije aktivan i ispunjen, reme spavanje.
Svaka polarna tenja usmerava kretanje ka drugoj u Kod zdravog oveka, ove dve polarne potrebe su
uravnoteenoj skladu sa ovekovim nainom ivota. On uiva u spavanju isto l u budnosti.
Pulsiranje koje ujedinjuje polarne snage i dovodi do pojave i nja izmeu njih, takoe je prisutno i
u relaciji izmeu ljubavi i I ljubav i seks odraavaju potrebu za bliskou i intimnosti sa dr biem.
Ljubav, pak, zauzima suprotnu poziciju u odnosu na Oseanje ljubavi raste navie u telu, kako se
kontakt produbljuje seksu, oseanje tee nanie, ispunjavajui genitalne organe. Lji poveava napetost
ljubavnog odnosa poveavanjem nivoa uzbude^ Seks smanjuje napetost pranjenjem uzbuenja.
Ljubav inspirie; ( je oekivanje zadovoljstva. Seks je ispunjenje; on ispunjava zado\ stvo. Logino,
moe izgledati da seksualno zadovoljstvo ogrank oseanje ljubavi poveava zadovoljstvo u seksu, tako
i zadovoljs seksualnog pranjenja jaa ljubav koju oseamo za svog seksu partnera. Vilhelm Rajh je
istakao da se u orgazmu dogaa obrnut l energija i oseanje koji su bili sakupljeni u genitalijama,
preplavljjj elo telo. Tako je bioloko pulsiranje izmeu ljubavi i seksa nepr dan proces koji
obezbeduje rast tog odnosa.
Seks bez ljubavi, prua minimalno zadovoljstvo koje se doiveti sa izvesnim brojem seksualnih
partnera. To je iskustvo ! ne prua mogunost kreativnog razvoja. Ljubav koja nije biolc ispunjena u
seksu, ili nekom drugom obliku zadovoljavajueg kont ta, je puka iluzija, san ili mata.Majka koja
govori o ljubavi, zanemaruje svoje dete, ne podie ga oseajno, ili ne brine za nje neno, neiskrena je.
Neiskren je i ljubavnik koji ne daje neto kao iz ljubavi. I suprug koji se kune u ljubav prema eni, ali
nema seksual
198
oseanja za nju, je laov. Ljubav je obeanje koje se mora ispoljiti u ponaanju, postupcima. Seks je
ispunjenje koje obnavlja to obeanje.
Odvajanje ljubavi od seksa i seksa od ljubavi, u vezi je sa prekidom pvilsirajueg pokreta koji
ujedinjuje razliite aspekte ovekove linosti. Rezultat toga je podela ovekove jedinstvene prirode u
suprotne kategorije - telo i duh, prirodu i kulturu, inteligentno miljenje i animalno telo. Ove razlike
inae postoje, ali samo kao racionalni koncept. Kada se struktuiraju u telesnom stavu i ponaanju, oni
proizvode shizoidne uslove. Kod shizoidne linosti, tok oseanja izmeu gornje i donje polovine tela,
je blokiran tenzijom u oblasti dijafragme. Ovaj problem je potpunije istraen u knjizi "Izdaja tela".
Ljubav i seks se mogu uzajamno suprotstaviti jedino na tetu zadovoljstva i radosti.
Sjedinjeni u ritmikom toku oseanja kroz telo, ljubav i seks stvaraju kreativan potencijal. Istinski
seksualni ljubavnici nisu zadovoljni postojeim stanjem. Imaju potrebu da ugaaju jedno drugom, da
ulepavaju svoju okolinu, i da grade budunost zajedno. Gradei tu budunost, stvaraju novi ivot,
koji e ostvariti radost koju su zajedno upoznali. Ova se radost prenosi na njihovu okolinu i
oplemenjuje svakog koje sa njima. U toj atmosferi ljubavi i seksa, deca rastu lepa i snana, dok se
individualnost svakog roditelja proiruje u mudrost i razumevanje.
Kreativnost i samosvest
Kreativno sjedinjavanje suprotnih aspekata linosti nije rezultat svesnog napora. Kestler istie da
je in tog sjedinjavanja, funkcija nesvesnog miljenja. Ja bih takode istakao ovu injenicu. Svesno
miljenje moe da operie samo sa predstavama koje su ve prisutne u njemu. Po definiciji, kreativni
akt je stvaranje predstave koja nije ranije postojala u miljenju. Ovo ne znai da svest ne igra nikakvu
ulogu u kreativnom procesu. Problem se uvek svesno opaa, reenje nikada. Ako ovek zna odgovor
na dati problem, to moe biti taan odgovor, ali taan odgovor nije nikada kreativni in.
Kreativni pristup ivotu je mogu jedino za oveka iji koreni doseu do nesvesnih slojeva
linosti. Kreativni mislilac zaronjuje duboko u izvore svojih oseanja, da bi doao do reenja koje
trai. On to moe zato to ima bolju samospoznaju u odnosu na prosenog
199
oveka. Sve vie uviamo potrebu za veom samospoznajom. shvatanje podravaju mnoge knjige iz
psihologije i sve vea pri psihoterapije. ak preveliki broj ljudi jo uvek veruje da e se formula koja
e resiti njihove tekoe, bez nunosti potpune unutrai spoznaje na koju nas obavezuje naa
samosvest. Ja verujem da su ljudi izloeni depresiji kada se njihove iluzije ne ostvare. Ako moe: da
prihvatimo injenicu da niko unapred ne zna odgovore. A! moemo da prihvatimo injenicu da niko
unapred ne zna odgovoi onda nam je otvoren put ka radosti. Ovaj put vodi od samosves 1 razumevanja
sebe ka kreativnom odnosu prema ivotu. Namera je knjige da prui bar neko od ovih razumevanja i
nada je autora da produbiti itaoevu samosvest.
U prethodnim poglavljima sam pokuao da pokaem neke relacija koje postoje izmeu razliitih
aspekata linosti. Suprotn> izmeu moi i zadovoljstva vodi nas u diskusiju o suprotnosti izm ega i
tela. Ego je predstavnik svesnog selfa, dok je telo predstavni nesvesnog selfa. Ova dva aspekta
linosti nisu otro odvojene, pluta koje pliva na povrini okeana, svesnost raste i opada se svakii
talasom oseanja koji se iri telom. Samospoznaja koja je ogranie: na ovekovu svesnu percepciju,
je vrlo povrna. Dublja samosvi nam govori da su ova svesna opaanja pod jakim uticajem svesni
procesa i ak su potpuna odreena njima. Proirujui nau samosv na telo, mi moemo povremeno
postati svesni onoga ta ti proce stvarno jesu. ovekova samosvest je odreena onim koliko je on
kontaktu sa svojim telom.
Ljudska bia imaju dvojnu prirodu. Mi se svesno ponaamo nesvesno reagujemo. Mi hodamo na
dve noge i kada se kreemo, nai se panja pomera sa jedne noge na drugu. Kada zakoraimo napn
panja se tog trenutka fokusira na nogu koja staje na tlo, a onda pomera na drugu nogu, koja se
pribliava tlu. Ovo osciliranje partj je u osnovi oseanja sigurnosti koje karakterie mekan i graciozan
hi Ovo mogu ilustrovati primerom govornika. Kada izae pred publiki on mora da bude u kontaktu sa
dve realnosti; publikom i sobom. a: se previe usmeri na ono to mora da kae, ili kako e to da ka:
izgubie publiku. Ako je previe svestan slualaca, izgubie oseanj sebe i postae zbunjen. Dobar
govornik moe bre da prebacuje panji izmeu ove dve realnosti, tako da dok je usmeren na bilo koju
od njihl ukupan efekat je da ostaje u kontaktu sa obe realnosti.
200
Koncept polarnosti se primenjuje na ove situacije, kao i na sve druge. Ne moe se rei za
govornika daje svesniji publike no sebe. Kada postane previe svestan pubike, on to ne primeuje. U
njegovom nesvesnom miljenju, to postaje predstava zastraujue i pretee sile. Slino i govornik koji
je previe usmeren na sebe, nije potpuno u kontaktu sa samim sobom. On je, u stvari, izgubio
prisebnost, i sve to osea, je ili duboka anksioznost ili preplavljujua prisila koja ga opsecla. Stoje
govornik prisebniji, vie zadrava panju publike.
Isti princip vai i za relaciju izmeu ega i tela, svesnih i nesvesnih aspekata selfa. Ego je utoliko
snaniji, ukoliko je telo ivlje. U stegnutom telu, ego je u kolapsnom stanju. Drugim recima, onaj ko
slobodno izraava nesvesne odgovore, je, u stvari, svesniji od onog ko se plai svojih nesvesnih
odgovora. Tako "preputanje" nesvesnom, jaa svesnost i ego funkcije. Ali, ovaj princip je dvosmerna
ulica koja ide u jednom pravcu samo onoliko koliko i u drugom. Kao klatno koje se njie isto u oba
smera, ovek moe "pustiti" u jednom smeru samo onoliko koliko moe svesno da vrati.
Ovaj princip previaju oni koji zagovaraju dionizijski ivot slobodnog preputanja senzualnosti
kao znaajnu formu postojanja.
Ovo isticanje telesnog, zadovoljstva i "preputanja", nema nameru da negira znaaj ega,
postignua i samokontrole. Bez polarnosti nema kretanja. Bez kretanja, ivot je prazan i dosadan. Ako
negiramo vrednosti koje se odnose na miljenje, disciplinu i presti, mi pravimo istu greku, kao oni
koji veliaju superiorne vrline ego funkcije, na raun telesnih ili nesvesnih procesa.
Sledea znaajna polarnost u funkcionisanju linosti, koju smo razmatrali ranije, je odnos izmeu
miljenja i oseanja. Pokuao sam da pokaem, da je kvalitet ovekovog miljenja odreen njegovim
oseanjima. Specifian odnos koji najjasnije pokazuje ovu polarnost, je veza izmeu subjektivnosti i
objektivnosti. Istakao sam injenicu da je prava objektivnost nemogua, bez prave subjektivnosti.
Onaj ko ne zna ta osea, ne moe biti objektivan za sebe, i skoro je neverovatno da moe biti
objektivan kada je u pitanju neko drugi. Manjak samos-poznaje bitno ograniava njegovu svest o
drugima. Ali ovo pravilo, takode, vai i za obrnuto. Neko ko nije svestan drugih, ne moe biti potpuno
svestan sebe. Njegova neosetljivost ga otupljuje u svim aspektima realnosti.
201
Poznavanje sebe je u istom meri kognitivna, koliko i senziti| funkcija. Senzacije se moraju tano
interpretirati, da bi uopte ir smisla. Ukoliko je oseanje odvojeno od miljenja, ovek je pocleljen,
kao kada je miljenje odvojeno od oseanja. Telo bez gli nije nita bolje od glave bez tela. To to
manje istiemo svesne pr ne znai da negiramo znaaj svesti. Sposobnost oveka da jasno i je u istoj
meri znaajna, kao i sposobnost da ima duboka oseanja., su oseanja konfuzna, miljenje je nejasno,
ali je isto tako tano j konfuzno miljenje zamagljuje oseanja.
Bez obzira koji aspekt linosti posmatramo, mi nalazimo princip polarnosti. Na emocionalnom
nivou, on se izraava u pof nosti nenosti i neprijateljstva, besa i straha, radosti i tuge, itd. l| nivou
primarnog oseanja, on se odraava u spektru zadovoljstvo-To znai da osoba koja potiskuje svest o
patnji, takode potisku| doivljaj zadovoljstva. Objanjenje ovog zapaanja je jednostav Ako ovek
zanemari telo, da bi smanjio oseanje bola, on na isti i umanjuje sposobnost tela da doivi
zadovoljstvo.
Samospoznaja kao suprotna svesnost po sebi, zahteva dvojni pi tup svim iskustvima. Najpre,
iskustvo mora biti doivljeno na snom nivou, gde ono predstavlja nesveni odgovor organizma f
stimulus ili situaciju. Ova telesna iskustva mogu biti ulna ili motor ili ee oba. Miris hrane moe
naterati vodu na usta. Pogled na < nas moe podstaknuti da ga dodirnemo. Takve reakcije definiu s\ o
ovekovoj okolini. Samospoznaja se javlja kada je iskustvo poli zovano, odnosno, kada se odnosi i na
doivljaj suprotnog znak integrisano je sa njim. Tako miris hrane postaje element svesti o: kada
probudi oseaj gladi. Polarnost sitosti i gladi ini oveka svesi sebe u odnosu na spoljni svet, i na taj
nain proiruje svest o svetu. Polarizacija iskustva je drugi element u procesu samospoz To je funkcija
ega, koje povezuje sva iskustva sa ivotnom istorij<j individue.
Da se vratimo odnosu izmeu miljenja i oseanja, da bi bc razumeli samospoznaju. Ba ta svest o
svom miljenju ili oseanju*| ograniena vrsta svesti o sebi. Pojedinac koji je potpuno svestan'.
svestan je i toga kako se njegovo miljenje odnosi prema njegov oseanjima i kako ih uslovljava.
Njegova panja ili percepcija oscil izmeu tela i miljenja. On, u stvari, ima dvojnu svest o tome ta|
dogaa, mada je u odreenom trenutku fokus na jednom ili drug<J
202
aspektu njegovog doivljavanja. To nam slikovito pokazuje primer rasejanog profesora koga prisilno
bavljenje intelektualnim aktivnostima dovodi do toga da ignorie realnost svog tela i njegove
senzacije. Polarnost ljubavi i seksa je drugi dobar primer, kako prepoznavanje polarnih relacija
poveava ovekovu svest o sebi. Seks u svom isto fiziolokom aspektu ne zahteva svest o drugoj
osobi. Ipak ovekov seksulani odgovor nije nikada isto fizioloki. Mata i fantazija se ne mogu
eliminisati iz svesnog ponaanja, i zato moramo prihvatiti daje izvestan stepen svesti o sebi uvek
prisutan u tom inu. Ali kada se ljubav svesno doivi u odnosu sa seksualnim inom, polarnost se
pojaava. Ljubav ini oveka svesnim onog drugog i usmerava panju da oscilira izmeu sebe i
drugog, poveavajui svest
0 sebi u odnosu sa drugim. Tako, ljubavnik koji je vie svestan onog
drugog, u isto vreme je vie svestan sebe. Njegova svest o sebi
pojaava uzbuenje i znatno poveava zadovoljstvo rastereenja. Samospoznaja sadri potencijal za kreativno izraavanje. To je stanje
bia koje omoguuje spajanje suprotnosti u selfu, i izmeu selfa i
spoljnog sveta. Svaka kreativna radnja je odraz ovekove samospoznaje, koja je po sebi, izraz kreativne snage u linosti. Svaka kreativna
osoba svesna je svog kreativnog talenta. I svaka osoba svesna sebe,
ima kretativan potencijal u svim oblastima svoje svesnosti.
Moe izgledati da hoemo da nametnemo miljenje da je ovek, kao jedinstvena kreativna
ivotinja, jedini koji poseduje svest o sebi. Ali, ja ne verujem daje to ba tako. Pravilnije bi bilo da se
kae da su
1 svest o sebi i kreativnost, vie razvijene kod oveka nego kod drugih
ivotinja. Logino je da prihvatimo polarni odnos medu njima. Stoje
neko vie spoznao sebe, bie kreativniji, i obrnuto.
Gubitak integriteta
Dvojnost u ovekovoj prirodi, koja je odgovorna za njegovu svest o sebi i kreativne potencijale, je
isto tako predisponirajui faktor njegovog samoodricanja i samodestruktivnih sklonosti. Kao svesni
akter i nesvesni responder u drami ivota, ovek je podloan unutranjoj napetosti kada ove dve strane
njegove linosti idu odvojeno. Koliko napetosti moe neko da izdri, pre no to se poremeti njegovo
jedinstvo, zavisi od njegove vitalne energije, koja je kohezivna snaga organizma. Linost iji je
energetski nivo nizak, bie podeljena pod
203
nivoom tenzije, koju snanija linost moe lako podneti. Kada rascep dogodi, jedan aspekt linosti se
okree protiv drugog, proij dei samodestruktivno ponaanje.
Ego je aspekt linosti koji funkcionie kao svesni akter, dok je l onaj aspekt koji na odreenu
situaciju odgovara bez uticaja vc Uopteno, ova dva razliita naina ponaanja, akcija i reakcija,
monino su ujedinjena. Kada, na primer, ovek jede, ukljuena su < ova ponaanja. Njegov trenutni
odogovor na miris i ukus hrane| potpuno bez uticaja volje. Hrana moe biti ukusna ili neukusna, je
ukusna, ovek e je svesno uzeti. Ako je neukusna, odgurnuef Ove dve radnje radimo svesno, odn. sa
odlukom ega. Normalno, ne nikakvog konflikta medu njima. Ali, zamislimo daje neko za stol; dete
koje ne voli povre, a nasuprot njemu sedi roditelj i insistir ga pojede, jer je to dobro za njega. Dete se
u ovoj situaciji suoav dilemom. Ako ne jede hranu, bie u konfliktu sa roditeljima. Ako je bie u
konfliktu sa svojim oseanjima. Ovaj jednostavan primer ] zuje vrstu tenzije, kojoj je izloen ovek u
naoj kulturi. Raz| izmeu ljudskog i animalnog ponaanja u slinoj situaciji, opisar aforizmom, da
konja moe voditi na pojilo, ali ga ne moe nab da pije.
Proces civilizovanja podrazumeva nametanje svesnih ograni nevoljnim odgovorima tela. On je
ipak, neprirodan fenomen; od i zavisi svaki aspekt uenja, bilo je da motorna sposobnost ili inte|
tualno obrazovanje. U 6. poglavlju sam istakao da vei deo sve,snog miljenja zahteva prethodnu
inhibiciju nevoljnog odgov "ne misli". Postoji, ipak, ogranienje nivoa napetosti ili tenzije neko moe
da podnese. Kada se ove granice prekorae, polarne sr u linosti raskidaju uzajamne veze i postaju
nezavisne funkcije, stvara shizoidne uslove.
Da bi razumeli ovaj razvoj, nacrtajmo ego (svesni akter) i (nevoljne procese) kao dve snage koje
vuku oprugu u suprotne: rove. Obino, snaga koju ulae ego, nije konstantna, i tako tenziji opruzi
fluktuira. Na momente ak moe biti potpuno odsutna, kao| je za vreme punog orgazma, kada nevoljni
procesi tela preplave it telo. Normalan rast i pad tenzije u opruzi, u vezi je sa poveanje smanjenjem
nivoa ekscitacije. Ako su ove dve snage dobro uravnC ene, rast i pad tenzije izaziva oseanje
zadovoljstva.
204
Ako bi se opruga razukla preko njenog stepena izdrljivosti izbu-ajla bi elastinost. To se moe
desiti kada se opruga previe rastegne ili kada se jedva-podnoljiva napetost predugo odrava. Ako se
elastinost opruge izgubi, prekida se veza izmeu ega i tela. Medu njima nema vie dinamike veze.
Ova analogija ne bi bila potpuna, ako ne istaknem da elastina snaga opruge moe da oslabi, to bi u
sluaju strukture linosti znailo smanjenje kohezivne snage izmeu ege i tela.
Dvojnost ljudske prirode ima mnogo aspekata. Oni mogu biti grupisani pod dva naslova: "ego" i
"telo". Dau delimian spisak
Ego
a. Svesna aktivnost
b. Postignue
c. Miljenje
d. Odrastao
e. Individualnost
f. Kultura
Telo
a.Nesvesni odgovori
b.Zadovoljstvo
c.Oseanje
d.Dete
e.Pripadnost grupi
f. Priroda
Ve smo objasnili polarnu vezu koja postoji izmeu b i c. U ovoj glavi u diskutovati a, d, e, i f.
a. Ne postoji nijedna osoba ije je ponaanje potpuno svesno kontrolisano. ak ima nekih ljudi
kod kojih su telesni nevoljni odgovori tako potisnuti da oni izgledaju i ponaaju se kao automati.
Ekstramniji sluajevi su naeni u institucijama mentalnog zdravlja. Sluajevi manje ozbiljnih
poremeaja su opisani u mojoj knjizi "Izdaja tela", kao shizoidna linost. Ovaj poremeaj se
manifestuje nedostatkom sponstanosti, tupou i smanjenom sposobnou za doivljavanje
zadovoljstva. esto se sree i depresija i suicidalna oseanja. Ovi ljudi se obino ale na unutranju
prazninu, koja je potpuno nerazumljiva obzirom na smanjenu pokretljivost tela i odgovarajue
odsustvo oseanja.
Ono stoje manje razumljivo je rasprostranjeno shvatanje da su ovi poremeaji isto mentalni, da je
problem isto psiholoki. Kada se neko identifikuje sa miljenjem, ili egom, telo je svedeno na mehnizam. Takav pristup razara jedinstvo linosti, koje podrazumva meuzavisnost svih funkcija linosti.
To onemoguava bilo koji terapeutski napor da se izmeni struktura linosti. To nije kreativan pristup
ni terapiji ni ivljenju.
205
Jasno je da je podjednako pogubno kada neko gubi svaku svesn kontrolu svog ponaanja, odn.
gubi prisebnost, i svodi se na treperenj mase protoplazme. Ja sam video kako se to dogaa, i to nije
prijatn slika. To ne moe biti terapijski cilj. Ono to se trai, je jedinstv svesnog i nesvesnog, i to se
moe desiti jedino kada svako svesti ponaanje proimaju oseanja, a svaki nesvesni odgovor svesno
op amo i razumemo. To znai "biti u dodiru sa svojim telom", i to nain da vladamo sobom.
d. Polarnost dete-odrasli, je klju za kreativnu linost. Sa odr slim, mi povezujemo sve ego
kvalitete: spoznaju, postignue, racf onalnost, individualnost i kulturu. Dete je simbol kvaliteta
vezanih telom: spontanost, zadovoljstvo, oseanje, druenje, priroda. Dubok u linosti svakog
odraslog je dete kakvo je on bio. Njegova zrelost j| samo povrinski sloj koji se preesto formira kao
vrsta fasada. Kad se to dogodi, ovek gubi kontakt sa detetom u sebi. Daje dete jo uve ivo, vidi se
po sluajnom vraanju na detinjasto ponaanje, koje deava kada fasada popusti zbog stresa. Ovi
detinjaski ispadi destruktivni po prirodi i predstavljaju, poetski reeno, bes deteta koji je zarobio
zaplaen, ali diktatorski ego.
Kod integrisane osobe, odrasli i dete su u stalnoj komunikaciji dete kroz oseanja i odrasli kroz
inteligenciju. Svaki od ovih delov podrava i jaa onaj drugi, dete dodajui matu realizmu odraslog,
dc odrasli obezbeduje znanje koje ini jasnijim detetove intuitivne odf vore. Stanje kome se kreativna
osoba obraa duboko u svom nesv snom, da bi dola do imaginativnih odgovora na probleme, moe i
tumaiti kao da se obraa detetu u sebi. I poto se dete identifikuje i telom, biti u komunikaciji sa
detetom, je isto to i biti u dodiru telom.
Znaajno je da skoro svaki pacijent na psihoterapiji moe da se i samo nekoliko dogaaja iz svog
detinjstva. Ponekad su u pr odrastanja odvojeni doivljaji iz detinjstva od oseanja u vezi sa njir
Doivljaji su potisnuti iz pamenja. Oseanja su potisnuta iz svesnog Odvajanje se dogaa, jer je dete
naueno da se osea krivim zbc svojih oseanja. Ono je roeno kao nevino mladune bez drugih elja
do da bude zadovoljno i sreno. Ali civilizacija u vidu roditeljsi figura, zahteva od njega da se
kontrolie, postane razumno i prihv autoritet. Nepotrebno je ponavljati sukob raznih elja pri rodenj
206
veine dece. U toj borbi dete uvek gubi, i taj gubitak je oznaen odricanjem od njegove animalne
prirode.
U interesu opstanka, dete nema druge alternative nego da potisne oseanje i izgradi fasadu
prihvaenog ponaanja. Ova fasada postaje ugraena u njegovo telo i misao; u telo kao poza, a u
misao kao ego ideal. Ego poinje da se identifikuje sa svojom predstavom i odvaja se od tela.
Maskiran ovom predstavom pojedinac vidi sebe ponovo kao bezazlenu osobu, a ne shvata da u svom
nesvesnom gaji neprijateljska i negativna oseanja u vezi sa traumatskim doivljajima u svom ranijem
ivotu. Potisnute emocije sluajno izbijaju, i potrebna je itava serija racionalizacija i samoopravdanja
koja podravaju tu predstavu. Ovo su njegove ego odbrane, dok njegove muskularne tenzije predstavljaju ono to V. Rajh naziva "telesni oklop". Postoje postigao pomeranje od oseanja loeg ka
oseanju daje u redu, i uanio se iza zidova svog utvrenja, ego se doivljava kao gospodar svog
carstva, svesnog selfa. Napustio je telo, dete i nesvesno, koje je u povlaenju. Ova predstava vlasti
koju stvara ego, je samo zabluda. To se zapaa kod svake emocionalno poremeene osobe. Kod
paranoinog shizo-freniara, to su ideje veliine. Kod shizoidne linosti to se pojavljuje kao grubost.
Ispoljava se kaopreterana gordostkod narcisoidne osobe, i kao ispravnost kod mazohista.
Sujetni ego, naizgled siguran u svom imaginarnom utvrenju, dominira liniu kao tiranin. Kao
svaki tiranin, ego nastoji da elimi-nie sve druge snage koje mogu da ugroze njegovu mo. Ipak, ovek
osea svoju izolaciju, otuenje i usamljenost. Ova oseanja ga teraju da se podrvrgne terapiji. Ovo
podvrgavanje je ipak, uslovno. Njegov ego nije spreman da otkrije svoje podvale, da napusti svoje
odbrane i suoi se sa prikrivenom negativnou. Umesto toga, nastoji da prevlada svoje slabosti uz
pomo terapeuta. U tom naporu nee uspeti. Samo u neuspehu e ovek napustiti svoju ego poziciju,
koju mu prividno obezbeduje opstanak.
Kada se osobi prilazi sa strane tela, direktno se dolazi do deteta. Kada se telo mobilie kroz
disanje, prva stvar koja se dogaa, je nevoljno podrhtavanje, koje obino poinje u nogama i iri se
telom. Podrhtavanje esto sasvim spontano prelazi u jecaj i pacijent poinje da plae. On ak ne mora
da zna zato plae. Zvuk izgleda da izbija iznutra, iznenaujui i samog pacijenta. Ovo plakanje e se
desiti
207
nekoliko puta za vreme terapije, dok ne postane po kvalitetu detinj^ i pacijent moe osetiti jecaj
zatvorenog deteta.
Svaka hronina muskularna tenzija je inhibicija impulsa. Kontralj ija je zamiljena da sprei da
se ovi impulsi izraze. Zadrani impu ima negativan zastor, to je prvi razlog zato je impuls bio
potisnu| U vezi sa svakom hroninom muskularnom tenzijom u telu, su ose nja besa, straha i tuge.
Impulsi koj t se oslobaaju u toku telesne terapij| su plakanje, vritanje, vikanje, udaranje, utiranje,
gaanje i drugo Oni se usmeravaju ka kauu i ne odnose se na drugu osobu. Ono t uvek izroni, je
povredeno i ljuto dete, koje ima potrebu da izrazi svoji negativna oseanja pre no to iskreno izrazi
pozitivna.
Hronina tenzija miia je nesvesno ograniavanje pokreta i same izdravanja. On u stvari kae
"ja ne mogu". Prevoenjem ovog stanja u svesno stanje "ja neu", uklanja se tenzija. Slino, navodenj|
pacijenta da oseti i izrazi svoju hostilnost, kao to je "ja te mrzim" omoguuje mu da iskreno kae "ja
te volim". im ova oseanja izai na povrinu, jave se potisnuta seanja iz detinjstva. Zato, rad na tel|
mora biti udruen sa odgovarajuom analizom, da bi se premostio ja izmeu prolosti i sadanjosti.
Razraivanje na oba nivoa u isto vreme, fizikom i psiholokor omoguuje pacijentu da se
identifikuje sa detetom, prihvati ga i sjedir sa svojim zrelim razumevanjem ivota. To probuduje
njegovu spe naju i oslobaa njegov kreativni potencijal.
c. Osoba koja je u dodiru sa detetom u sebi, istinski je drutven bie. Nije sluajno da primitivni
ljudi, koji imaju jak oseaj ivljer u zajednici, imaju detinje kvalitete, u vezi toga. Deca imaju ve
prirodne kapacitete za bliskost i identifikaciju, nego odrasli. Oseanji| individualnosti je funkcija ega
kojoj je cilj da obezbedi jedinstvene i posebnost osobe. Kada je ego odvojen od tela, odrasli je udaljen
< deteta koje je bio. U ovom stanju, individualnost se transformie izolaciju, posebnost u otuenost, a
odvojenost u usamljenost.
Drutvena svest je ego zamena za deju osobinu pripadanja uestvovanja u grupi ili zajednici. To
je kompenzacija za otuenje izolaciju modernog oveka, a ne prava zamena za oseanje druenja) koje
toliko nedostaje danas. Oseanje druenja ima lini elemer zasnovan na fizikom uestvovanju u
jednostavnim poslovima. PioniJ ri, vojnici i militantne grupe mogu imati to oseanje, ali to je dalek(j
drugaije od identifikacije zasnovane na krivici.
208
f. Deca su takode, uskladenija sa prirodom nego odrasli. Ona su bliskija u duhu sa prirodnim
pojavama, jer je jo uvek oseaju kao deo prirodnog sveta. Eksploatacija prirode, da bi se zadovoljile
elje ega, nije deo njihovog naina ivota. Kada ovek izgubi svoju vitalnu vezu sa detetom u sebi, on
takode gubi i odnos i potovanje koje dete ima prema prirodi.
Svaki zaljubljenik u prirodu je dete u srcu Svaki kreativni umetnik je jednim
delom dete Svaka vesela osoba je ushieno dete Jer radost i kreativnost su srce
prirode
Kreativna osoba ima topla oseanja za decu, jer prepoznaje srodstvo svog i njihovog duha. Ona se
raduje deci, svojoj i tuoj, jer svako dete je novo bie, iji sve entuzijazam dodaje uzbuenje i
okrepljuje ovekov ivot. On deli svoje zadovoljstvo sa decom, jer to uveava njegovo zadovoljstvo.
On eli da svako dete upozna radost ivota, koja tee nesputano kada se ovek osea slobodnim da
sledi svoje prirodne impulse. On je upoznao tu radost. On ne moe videti povredeno dete bez
saoseanja sa njegovim bolom, jer je on takode dete u srcu.
Samoostvarenje
Nijedan pacijent u toku terapije ne razreava do kraja sve svoje konflikte i ne uklanja sve tenzije.
Postoje dva razloga za to. Prvi je, to su psiholoki i fiziki mehanizmi potiskivanja tako duboko
struk-tuirani u linost, da ne mogu da se potpuno eliminiu. Retko se deava da potpuno izbriemo
trag olovke sa papira. Uvek ostaje neki trag. Naa iskustva su slino utisnuta u nae telo. Drugi razlog
je, to su traumatska iskustva pojedinca deo njegove linosti i ne mogu se odbaciti ili zanemariti.
Jedino ih moemo potisnuti ili prihvatiti. Ako se potisnu, u neprilici smo. Ukoliko se prihvate i
razumeju, mogu posluiti da proire na vidik i prodube senzibilitet. Na taj nain mogu postati
sirovina za kreativne procese.
Sreom, pacijenti ne trae da ponovo postanu novi. Oni trae da vrate veru da ivot moe da bude
prijatan. Oni su jednom imali to oseanje, jer su njihovi snovi o srei bazirani na tome. ak i da bi
pomislio daje to mogue, ovek mora da ima predstavu o tome. Ja ne verujem da bi jedinka mogla da
preivi ako nije imala neke trenutke
209
sree i radosti u detinjstvu. Seanje na ta iskustva, makako nejas odrava ovekov duh u kasnijim
patnjama. Svaki pacijent koga tretirao, bez obzira kao beznadean ili poremeen, mogao je priseti
takvih trenutaka. On eli da tu radost oseti ponovo, ne seanje, ve u stvarnom ivotu. eli da razume
kako je dolo do 1 da je izgubio to oseanje i da zna kako da sprei da se to ponovi.
Tekoa u postizanju ovih ciljeva, lei u procesu obnavljan Pacijent mora ponovo da oivi svoj
ivot kroz oseanje i miljej ako ve ne moe kroz akciju. On kroz to ponovo prolazi, ali id unazad od
sadanjosti ka prolosti. Ova progresija unazad jaa njej stabilnost u realnosti. On mora da zna staje
sada, kako bi razumeo| koji nainje to postao. Sadanjost se moe razumeti jedino u terminij prolosti,
ali prolost po sebi, je znaajna samo zato to odre sadanjost. Ovo sam istakao, jer pacijenti, i veina
ljudi imaju ter iju da, ili zanemaruju prolost ili da ive u njoj^ Oba prisu umanjuje znaaj
sadanjosti, na taj nain i selfa. ovek mora! prihvati ono to se desilo u prolosti i da to ne mesa sa
sadanje U progresiji unazad od odraslog, preko mladosti do detinjstva, i l sreemo mehanizam
okretanja kojim se usvaja ego predstava ur pravog selfa. Epizoda koja je preobratila detetovo oseanje
nosti u oseanje krivice, poela je sa njegovim suprotstavljat roditeljima. U tom suprotstavljanju, se
dete u poetku osealo dol Ali, je ovo oseanje dovelo do doivljaja da "nije u redu" kada nije uspelo
da promeni ponaanje roditelja. Doivljaj, da "nije u i je nepodnoljiv; podreujui se roditeljima, dete
postaje dobro,| gubi svoje pravo. Prelazak od oseanja da je dobro, do onoga loe, od nevinosti do
krivice, nije bila svesna odluka. To se dog postepeno, kako su se negativna oseanja potiskivala, a
zatim zamenjena miljenjem i ponaanjima koja su bila prihvatljivija roditelje. Poto se toga ne
seamo kao pojedinanog dogaaja, dc do nekih izmena kada pokuamo da se toga prisetimo. A ova <
su povezana sa potisnutim oseanjima i ne mogu se izazvali dok; aktiviraju i ta oseanja.
Reaktiviranje potisnutih oseanja je teak deo terapije. Taj pr oteavaju ego odbrane sjedne strane
i strah od ovih oseanja, s dr Ego je uspostavio izvestan stepen sigurnosti potiskujui oseanje nije
spreman da rizikuje tu sigurnost evociranjem prolih konflil Ego u ovoj poziciji, podrava pacijentov
strah od jakih os
210
pacijent se plai da e njegov bez izbei kontroli i preobratiti se u ubilaki ili osvetniki bes. On se
plai da e ga preplaviti tuga i da e pasti u oajanje. Boji se da e njegov strah prerasti u paniku ili
uas i paralisati ga. Kada se ova oseanja reaktiviraju, ona imaju trenutnu realnost koja ini da strah
od njih izgleda opavdan.
Problem se dalje uveava oseanjem bespomonosti, koje se tako-de javlja u ovom procesu, poto
je ono bilo deo prvobitne situacije, koja je dovela do potiskivanja oseanja. Dete je moralo da
odustane od suprotstavljanja roditeljima ili da rizikuje da bude naputeno od njih. Roditelji koriste
uskraivanje ljubavi, ili strah od toga, kao sredstvo za kontrolu deteta. Oseanje bespomonosti
postaje zahtev za opstankom, ponovo, zahtev koji je jo uvek nerazreen u nesvesnom miljenju
pacijenta. Postoje samoodricanje osiguralo opstanak, onda samopotvrdivanje izgleda da stoji kao
pretnja opstanku. Ipak je izves-tan stepen samopotvrdivanja neophodan za opstanak u svetu.
Oslobaanja potisnutih oseanja kod pacijenta, i dolaenje do nivoa deteta, zahteva stalni rad,
kako na psiholokom tako i fizikom nivou. Moraju se analizirati ego odbrane koje spreavaju
prihvatanje prirodnih emocionalnih odgovora deteta na zadovoljstvo i bol. Mora se (osloboditi)
ukloniti hronina muskularna tenzija koja spreava potpuno emocionalno izravanje. Ovaj cilj se ne
moe postii pristupom koji je usmeren samo na jedan nivo. Psihoterapija, bilo analitika ili neka
druga, koja ne omoguuje izraavanje potisnutih oseanja, jaa kontrolu na raun spontanosti i jaa
ego na raun tela. Ako je terapijski rad ogranien na izraavanje oseanja, jaa impulsivnost na raun
jedinstva linosti.
Kreativnost u terapiji, kao i u ivotu, proistie iz jedinstva polarnih snaga. Sposobnost da se izrazi
oseanje i sposobnost da se kontrolie ovo izraavanje, su dve strane iste medalje, odnosno, zrele
linosti. U poetku terapije, terapeut veba ovu sposobnost kontrole. Ohrabruje pacijenta da se
prepusti oseanjima, sa uveravanjem da terapeut moe kontrolisati situaciju. Bes se usmerava na kau
i nikada ne postaje destruktivan. Pacijent se moe prepustiti tuzi, znajui da nije sam i da ima
saoseajnog sluaoca. Moe ispoljiti svoj strah vikanjem, svestan da moe dobiti podrku. Moe sebi
dozvoliti da bude bespomoan, jer veruje daje njegov terapeut moan. Postepeno ovu kontrolu
uspostavlja i sam pacijent,- poto shvati da prihvatanjem svojih oseanja, trovanjem u njih, ona gube
karakter stranih sila koje ugroavaju
211
njegov ego. On dolazi do razumevanja da su njegova negativu neprijateljska oseanja odgovor na bol
i da su njegova poziti*| oseanja odgovor na zadovoljstvo.
Koraci od odbrambene pozicije ego kontrole, ka otvorenoj pozi| kreativnog pristupa, uzimaju se
kao razvoj pacijentovog "uzemljer u realnost. Prvi korak koji pacijent preduzima prema realnosti/3
njegova identifikacija sa telom. Kroz terapiju on uspeva da vidi kao svoje telo, a ne kao ego u sukobu
sa telom. On postaje sves svojih muskularnih tenzija i oea njihov efekat na svoje stavov miljenje,
ponaanje. I najzad, ui kako da smanji ove tenzije loj odgovarajue fizike pokrete. Ova
identifikacija sa telom je takode prvi korak ka samorealizaciji.
Drugi korak ka realnosti, je prepoznavanje principa zadovoljs kao baze ovekovih svesnih
aktivnosti. Pokreta svih naih pona je tenja za zadovoljstvom i izbegavanjem bola. Mi moemo
kren raznim putevima, kako bi doli do ovog cilja, ali nas vodi samoj elja. Onaj ko ne shvata da
njegove postupke pokree elja za voljstvom ili koji je inhibisan strahom od zadovoljstva, nema kc sa
svojom stvarnom animalnom prirodom.
Trei stepen je prihvatanje svojih oseanja. Oseanja su spont| odgovori organizma na okolinu.
ovek ne moe menjati svoje i nja; ona nisu podlona volji ili miljenju. Pojedinac moe izraziti s\
oseanje, ili ga potisnuti, zavisno od situacije. Ako se okrene pr svojih oseanja, on se okree protiv
sebe. Ako osoba odbaci si oseanja, odbacuje sebe.
etvrti korak je razumevanje meuzavisnosti svih funkcija lie oveka. ovek koji je uzemljen u
realnosti, ima subjektivan On zna da je njegovo miljenje povezano sa oseanjima i daj odreuju
njegovi telesni odgovori. On moe biti objektivan, svestan svoje subjektivnosti. ak i na apstraktnom
nivou, njej miljenje nije disocirano od veze sa uslovima ivota. On ne "postojim jer mislim". Ako bi
ita rekao, to bi bilo "poto postoji ja mislim".
Peti korak je skromnost. Skromnost je shvatanje ovekove reli ne bespomonosti u univerzumu.
Ona je suprotna ego-precenjiva Mi smo bespomoni u svim bitnim ivotnim situacijama. M|
moemo kupiti istinsku ljubav svim novcem sveta. Ne moemo pr vesti zadovoljstvo svim silama nae
napredne tehnologije. Lji
212
ivot tee nesputan, poevi od utrobe majke, do kraja u dubini zemlje. Mi ga ne stvaramo i ne
moemo ga beskrajno spreavati. Jedino to moemo, to je da ga ivimo potpuno.
Skromnost je osobina oveka koji prihvata sebe. Ovakav ovek nije ni ponizan ni arogantan. Nije
egoist, niti omalovaava sebe. Mada shvata daje posebna jedinka, takode je svestan daje deo vieg
reda. I kada shvati da je njegovo postojanje i funkciosanje pod uticajem sila koje su van njegove
linosti, on osea da su ove sile, prirodne ili drutvene, takode u njemu i da su deo njegovog bia. On
je na taj nain i subjekt i objekt, akter, i "onaj na kome se deluje" u radionici ivota.
Uslov da budemo humani, je stanje prividnih suprotnosti koje se spontano razreavaju u
kreativnom procesu ivljenja. Svako ljudsko bie je ivotinja i nosilac kulture u isto vreme. Kada se
ove dve suprotne sile kreativno ujedine u njegovoj linosti, on postaje kulturna ivotinja. Njegova
kultura je suprastruktura (nadgradnja) izgraena na osnovu njegove animalne prirode, i ima za cilj da
ojaa i velia tu prirodu. Ovo sjedinjavanje se ne postie kada se procesom vaspitanja ili civilizacije
izmeni i kontrolie ovekova animalna priroda. Ako se to postigne, ovek postaje pripitomljena
ivotinja kojoj je umanjen kreativni potencijal za produktivne ciljeve. Ako ne uspe, on ostavlja oveka
sa povredenom i razbesnelom animalnom prirodom koja esto probija kroz fasadu kulturnog
doterivanja u vidu buntovnog i destruktivnog ponaanja.
U stvari, pokuaj da se modifikuje ovekova animalna priroda, je samo delimino uspeo. Samo
proces pripitomljavanja moe ii tako duboko. Iza skromnosti uvek nalazimo sloj odbrane i otpora
koji je u vezi sa potisnutim negativnim i neprijateljskim oseanjima. A iza otvorenog bunta i
destruktivnosti mnogih mladih ljudi, je sloj poniznosti koja je u vezi sa potisnutim oseanjima straha i
oajanja. Kod odraslih, submisivnost je odbrana od unutranjih oseanja otpora i neprijateljstva, dok
je otvoreni bunt reakcija na unutranju podreenost. Nijedno od ovih ponaanja nije kreativni odnos i
ni u jednom sluaju nema samoprihvatanja.
Terapija, da bi bila uspena, mora proi kroz ove slojeve da bi doprla do srca oveka. Da bi
otvorila ovekovo srce za radost, mora povratiti njegovu istotu. Mora povratiti njegovu veru u sebe i
ivot. Mora ga, drugim recima, vratiti u stanje u kome su ovi kvaliteti postojali. To stanje je detinjstvo.
213
Onaj ko moe prihvatiti dete u sebi ima sposobnost da uivaj ivotu. On ima sposobnost divljenja
koje ga ini prijemivim za iskustva. On ima sposobnost da reaguje sveim entuzijazmom. I ir
spontanost potrebnu za samoizrdravanje. Mala deca su bliska radou, jer zadravaju neku istotu i
veru sa kojom su prirc obdareni. Zato je za njih Isus rekao "njima pripada carstvo nebesko"
Kreativna osoba nije dete. Odrasli koji pokuavaju da budu de u svom nastojanju da se zabave,
nerealni su i samodestruktrv Njihovo ponaanje je detinjasto, njihova motivacija je izbegavanje, j
njihov odnos izvetaen. Zreli odrasli je ivotno mudar, jer je iveoj patio. Uprkos ovoj patnji i
njegovom iskustvu u svetu, on je u dodir sa detetom koje je bio i u izvesnoj med jo uvek. Naa
oseanja ivot, ljubav i zadovoljstvo ne menjaju se sa starenjem. Mada menjar nain izraavanja ovih
oseanja, u srcu smo jo uvek mala deca. Kc kreativne osobe ne postoji odvojenost ili barijera
izmeu deteta odraslog, izmeu srca i misli, izmeu tela i ega.
U izvesnom smislu, svaka uspena terapija zavrava neuspehomf ovek ne dostie svoju
predstavu savrenstva. Pacijent shvata da < uvek neke nedostatke. On, ipak, zna da njegov rast nije
zavren, i i je za kreativni proces zapoet u terapiji, lino odgovoran. On ne izlaz| iz terapije na oblaku.
Oni koji to ine, osueni su na pad. On osea i vrsto stoji na zemlji, stekao je dobru procenu
realnosti, i razvic kreativni odnos prema problemima sa kojima e se suoiti. Iskusio jt radost, ali i
tugu. On ostaje sa oseanjem samospoznaje koje ukljuuj| mudrost tela. On je obnovio svoj kreativni
potencijal.
214
SADRAJ
1. PSIHOLOGIJA ZADOVOLJSTVA 11
moralnost zabave
san o srei
priroda zadovoljstva
kreativni proces
2. ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU . . 25
disanje, pokret i oseanje
kako disati dublje oslobaanje miine tenzije oseanje i svest
o sebi
3. BIOLOGIJA ZADOVOLJSTVA 49
uzbuenje i osvetljenje
spektar zadovoljstvo-bol nervna regulacija reagovanja strah od
zadovoljstva
4. MO NASUPROT ZADOVOLJSTVU 65
individua mase
prava individualnost iluzija moi
5. EGO: IZRAAVANJE SEBE NASPRAM EGOIZMU ... 83
izraavanje sebe
uloga ega u zadovoljstvu uloga ega u bolu egoizam
6. ISTINA LEPOTA I GRACILNOST

istina i obmana
miljenje i oseanje subjektivnost i objektivnost lepota i gracilnost
7. SAMOSVEST I SAMOPOTVRDIVANJE
znanje i negacija
vladanje sobom i "NE" kritika mo
8. EMOCIONALNA REAGOVANJA
ljubav
naklonost i neprijateljstvo |
bes i strah 4
9. KRIVICA, STID I DEPRESIJA I jj
krivica I
stid i poniavanje
depresija i iluzija
10. KORENI ZADOVOLJSTVA l
spontani ritam
ritam prirodnog funkcionisanja ritam pokreta ritam ljubavi
11. KREATIVNI PRISTUP IVOTU l
ta je kreativnost?
kreativnost i svest o sebi nedostatak integriteta
samoostvarenje j.
l
Aleksandar Loven ZADOVOLJSTVO

Zadovoljstvo, kao i druga emocionalna stanja, Loven posmatra kroz prizmu telesnog reagovanja
na emocije, stoje pristup prisutan u psihoterapiji od vremena Rajhovog (Wilhelm Reich) odvajanja od
Psihoanalize sredinom tridesetih godina. Dopunjujui i razraujui Rajhove ideje Loven je doao do
psihoterapijskog pravca nazvanog Bioenergetska analiza, ije se prisustvou knjizi Zadovoljstvo
konstantno osea.
U Zadovoljstvu Aleksandar Loven na popularan nain tretira pojam zadovoljstva, telesne
manifestacije zadovoljstva, uslove koji spreavaju dostizanje zadovoljstva kao i posledice takvog
stanja po telo i psihu.
U manjoj meri, bavi se drutvenim uslovima koji podstiu otuenje linosti razvijanjem tenje za
moi nautrb tenje za zadovoljstvom.
Znaajan prostor posveenje pojedinim emocionalnim odgovorima posmatranim kroz iznos
zadovoljstva i nain njegovog oblikovanja u stanjima ljubavi, besa, straha, stida, depresije i slino.
Poto su kreativnost i zadovoljstvo tesno povezani, jer zadovoljstvo obezbeduje motivaciju i
energiju za kreativan proces, Loven zavrava knjigu razmatranjem kreativnog pristupa ivotu.

Zadovoljstvo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Zadovoljstvo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zadovoljstvo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Aleksandar Loven: ZADOVOLJSTVO

kreativni pristup ivotu

Izdava: "BATA", Beograd, Bistrika 28

Slog & prelom: LASERIX

Ostale knjige A leksandra Lovena objaviemo sukcesivno u istoj biblioteci

Mome sinu Fredu i Rikiju, Jo-jou, Emiru i Feji,

Ibid., str. 19.

Ibid., sir. 15.

da se lokalizuje izvor bola. Ako su ti nervi blokirani anestetikom, bol nestaje.

ovek mu se mora predati, to jest, dopustiti zadovoljstvu da uzme prevlast.

2. ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM 1VOTNOU

Kako disati dublje

zadovoljstvo svojom punom ivotnou

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM tVOTNOU

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM 1VOTNOU

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU

Oslobaanje miine napetosti

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU

a njen nedostatak je znak da je osoba presekla veze sa detetom i detinjstvom.

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM 1VOTNOU

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM 1VOTNOU

Jedan od najprostijih i najlakih ekspresivnih pokreta korienih ci a se smanji miina tenzija

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU

Da bi se utiranje uinilo jo smisaonijim, u terapijskoj situaciji se f pacijent usmerava da recima

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU

Oseanje i svest o sebi

zadovoljstvo svojom punom ivotnosu

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM 1VOTNOSU

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM 1VOTNOU

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM 1VOTNOU

Poto su primarne potrebe organizma povezane sa odravanjer integriteta, zadovoljstvo je

b. Boi, nasuprot agoniji, implicira da nisu predene granice tole

Nervna regulacija reagovanja

;u stvaran bol kada prijatno uzbuenje postane previe intenzivno.

.rah od raspadanja ukoliko uzbuenje treba da postane prejako. Da u- se to stanovite razumelo

ppnorter koji je to posmatrao pitao je doktora zato mu ne olaka

1. svemonom vladaru. Te zajednike predstave su sluile da ujedii

formisanja. Ta mo obezbeduje monicima koji imaju bolji pristup

ego je identifikacija sa onima koji su u centru panje, sa uspeij

vano nesposobnou da se izdri napor; kasnije to biva racionalizoi no jezikom disidentstva i

e manipulie ili kontrolie okolinom. U tom smislu sve ivotinje

Psediiju neku mo; sve one manipuliu okolinom da bi zadovoljile

5 EGO: IZRAAVANJE SEBE ' SPRAM

EGO: IZRAAVANJE SEBE SPRAM EGOIZMA

Ibid., str. 151.

Ibid., str. 35.

Ibid., str. 155.

EGO: IZRAAVANJE SEBE SPRAM EGOIZMA

EGO: IZRAAVANJE SEBE SPRAM EGOIZMA