Balada O Kokicama

Poneo sam iz doline ute

ozarene ranim suncokretom
mnoge plave veceri prosute
kokicama k o ljivinim cvetom.
Kad se svici zapale u itu
i redu a testo za hleb natre,
kokali smo kokice u situ
i igrali bosi oko vatre:
Kokajte se, kokice
koga volim, doci ce
donece mi loncice
i srebrne zvoncice!
Dve tri zvezde na jablanu zebu
sve dok nam se vatra ne razgori
i kokice ne prsnu po nebu
pod kojim se na a pesma ori.
Veceri su sada nevesele
pa se grejem na tom davnom aru,
jo miri em te krunice bele
i jo cujem onu pesmu staru:
Kokajte se, kokice
koga volim, doci ce
donece mi loncice
i srebrne zvoncice!
Svi su davno do li i oti li
s vetrovima to tiho pevu e,
a snegovi, prerano nai li
zaveja e sito na dnu du e.
Medu onim dragim sitnicama
o kojima covek cesto sniva
cuvam i to sito s kokicama
to se bele kao cvet od ljiva.
Dobrica Eric