Medicinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu

Katedra za psihijatriju

OSNOVI
PSIHOPATOLOGIJE
Prof. dr sci. Slavica Djuki Dejanovi

Psihiki ivot oveka - Psihike

funkcije
Panja

Nagoni

Opaanje

Volja
SVEST

Miljenje

Emocije

Pamenje Inteligencija

Psihiki ivot oveka

ID

ID
(princip zadovoljstva)

EGO
Princip realnosti

Struktura linosti (Freud)

SUPER- EGO

SVEST
Svest je saznanje o sveukupnom psihikom doivljavanju u
datom trenutku.

Svest je INTEGRATIVNA psihika funkcija.

Svest karakterie KONTINUITET i NEKOMUNIKATIVNOST.

U biolokom i fiziolokom smislu svest se poistoveuje

sa STEPENOM BUDNOSTI.

Pojam svesti razlikuje PREDMETNU SVEST i SVEST

SAMOG SEBE

U psihologiji pojam svesti je sinonim za DOIVLJAJ

REALNOSTI.

Poremeaji svesti
1.

Poremeaji svesti u irem smislu

2.

Derealizacija
Depersonalizacija
Transformacija linosti
Autizam

Poremeaji svesti u uem smislu

a)

Kvantitativni
(sinkopa, somnolencija,
sopor,koma)

b)

Kvalitativni
(suenja i pomuenja svesti)

Kvalitativni poremeaji
svesti
SVEST

Konfuznost
Delirijum
Onirizam
Amencije

Sumrana stanja
Somnabulizam
Fuge
Hipnoza

Bunovnost

Pomuenja svesti
svesti

Suenja

PANJA
Panja je sposobnost usmeravanja i odr avanja
psihike energije na informaciji za kojom je, u
odredjenom vremenu, zainteresovana osoba.
VIGILNOST je usmeravanje psihike
energije sa jedne na drugu informaciju.
TENACITET je sposobnost zadravanja
psihike energije na informaciji koliko
je to vremenski za odredjeni zadatak
potrebno.

Poremeaji panje
Poremeaji panje
TENACITET

Tipovi rasejanosti

VIGILNOST

FIZIOLOKA

PATOLOKA

Rasejani naunik

Depresija

Rasejani uenik

Manija

Panja se ispituje Burdon-ovim ili

Pieron-Toulouse-ovim testom.

OPAANJE
Opaanje je psihika funkcija kojom se postie
prepoznavanje informacije, njene upotrebne
vrednosti i nje kao celine.

Opaanje je ULNO SAZNANJE posredstvom ula se

odraavaju predmeti i pojave objektivne realnosti.

U psiho-senzornim cententrima
kore mozga sjedinjuju se OSEAJI
(subjektivna odraavanja realnosti)
sa PSIHIKIM ISKUSTVOM
(ENGRAMIMA) i to je OPAAJ.

Poremeaji opaanja
1.

AGNOZIJE (optike,
akustike, taktilne,
simultane, anozognozije,
autotopagnozije)

2.

ILUZIJE (usled nepanje,

dejstva afekata ili
navika, pareidolije)

3.

HALUCINACIJE (akustike,
optike, ekstrakampne,
taktilne, cenestetike,
gustativne, olfaktivne)

MILJENJE
Miljenje je LOGIKO SAZNANJE,
slui udovoljenju bio-socijalnih i
saznajnih potreba oveka, a
ekspresija mu je GOVOR.

Miljenje moe biti KONKRETNO i

APSTRAKTNO (korienje
misaonih operacija analiza,
sinteza, komparacija,
apstrakcija, konkretizacija,
indukcija, dedukcija).

Kreativno miljenje ima trojaku

formu (objanjenje, predvidjanje,
invencija otkrie) i etiri faze
(igra ideja, inkubacije,
iluminacija, verifikacija).

Poremeaji miljenja
1.

Poremeaji miljenja po formi:

2.

patoloka opirnost
ubrzan i usporen misaoni tok
mutizam
rasulo misli
inkoherentno miljenje
perseveracije
verbigeracije
neologizmi

Poremeaji miljenja po
sadraju:

1.
2.
3.

precenjene ideje
prisilne ideje
sumanute ideje

Sumanute ideje
STRUKTURA

NAIN NASTANKA
Intuitivni
Interpretativni
Imaginatorni
Halucinatorni

Paranoina
Paranoidna

SADRZAJ
Persekucija
Ljubomora
Erotomanija
Ekspanzivnost
Depresivnost
Religioznost

PAMENJE
Pamenje je svojstvo individue da odredjene informacije
fiksira (stvaranjem engrama u CNS-u), zadri, prepozna i,
po potrebi, reprodukuje.

Faze pamenja:
1. fiksiranje (upamivanje),
2. zadravanje (retencija),
3. prepoznavanje (rekognicija) i
4. reprodukcija (ekforisanje)

Kod posebnih oblika pamcenja (uenje) !

Ultrakratko i kratko prethode trajnom pamenju. Kod njih, informacija, kruzeci neuronskom mreom, uslovljava bioelektricne promene u NS.
Kod trajnog pamenja, informacija due
deluje dovodei do aktiviranja
postsinaptikih struktura koje sintetiu
nukleinske kiseline (pre svega RNA),
kada nastaju biohemijske promene u NS
(engrami).
engrami).

MEHANIZAM PAMENJA U FUNKCIJI VREMENA

FAZE PAMENJA

VREME

MEHANIZAM

Ultrakratko

< 1 min.

Bioelektrini

Kratko

1 20 min.

Bioelektrini

Trajno

> 20 min.

Biohemijski

UENJE
Uenje je aktivno upamivanje i oblik trajnog
pamenja.

Realizuje se ponavljanjem odredjenih sadraja sa

ciljem da se oni upamte.

Moze se uiti:
1. mehaniki,
2. uslovljavanjem ili
3. po modelu pokuaj i greka.

Poremeaji pamenja
1.

Kvantitativni:
Amnezije
Hipomnezije
Hipermnezije

2.

retrogradne, anterogradne, kongradne,

retro-anterogradne, psihogene

Kvalitativni:
Alomnezije
(ilu
(iluije pam
pamenja)
Pseudoreminiscencije
Pseudoamnezije
(halucinacije pam
pamenja)
Pseudologija fantastika

PATOGNOMONICNOST KVALITATIVNIH IZMENA PAMENJA

Kvalitativne izmene
pamenja

Psihopatoloki fenomen

Fizioloki fenomen

Alomnezije

Pseudoreminiscencije

Pseudoamnezije

Konfabulacije

Pseudologija fantastica

INTELIGENCIJA
INTELIGENCIJA je sposobnost uvidjanja odnosa izmedju stvari i pojava,
odnosno sposobnost reavanja novih problema i snalaenja u novim
situacijama.
Katel: Inteligencija je sposobnost uenja, miljenja i prilagodjavanja.
Spirman: Inteligenciju ini jedan osnovni, G i vise specifinih faktora,
S.
Torndjak: Pojedine specifinosti ine globalnu intelektualnu sposobnost.

Pitanja egzeminatora za procenu inteligencije su individualna. Orijentiri

su ispitanikovo ivotno dioba, stepen obraovanja i socijalni status.

Inteligencija se najee kvatifikuje kolinikom inteligencije:

QI= UMNI UZRAST/HRONOLOKI UZRAST x 100

DEFICITI INTELIGENCIJE:
MENTALNE RETARDACIJE I DEMENCIJE

Francuski psihijatar Esquirol razlikuje ove dve mentalne insuficijencije

sledeim recima:
Dementnom oveku je uskraceno dobro koje je nekada imao on je bogata koji
je osiromaio, a oligofren oduvek ivi u siromatvu on nikada nije bio bogat.

MENTALNE RETARDACIJE

DEMENCIJE

Stepen mentalne
retardacije

Osnov podele demencija

Vrsta demedcije

Stepen uznapredovalosti

Lake (poetne)
Srednjeg stepena
Teke

Poreklo

Organske
Funkcionalne

Prognoza

Prolazne
Trajne

Nastanak

Akutne
Hronine

Obim deficita

Globalne
Lakunarne

Koeficijent inteligencije
(QI)

Laka

od 50 do 69

Umerena

od 35 do 49

Teka

od 20 do 34

Duboka

ispod 20

ISPITIVANJE intelektualnog deficita:

1. Analiza govora
2. Mali kliniki test inteligencije, kojim se
ocenjuje informisanost, numerika spretnost,
sposobnost apstraktnog miljenja

EMOCIJE
EMOCIJE (lat. emotio = uzbudjenje) su specifian,
subjektivni odnos oveka prema najrazlicitijim
objektim njegovog spoljnjeg i unutarnjeg sveta.

Primeri emocija, odnosno emocionalnih

reakcija:radost, alost, bes, strah,ljubav, ushienje,
ponos, simpatija, briga, zloba,zavist, mrnja, stid,
ponienje itd.

Anatomsko sedite emocionalnog ivota oveka je

limbiki sistem, pod ijom je kontrolom hipotalamus
(sadri gotove obrasce ponaanja), a koji je u tesnoj
vezi sa hipofizom i vegetativnim nervnim sistemom.

Zbog anatomofizioloskog supstrata (ukljucujuci

kortikalne efekte) emocije se svesno doivljavaju, ali i
manifestuju telesnim ekvivalentima (mimika,
gestovi,vegetativne reakcije).

Emocije imaju dva oblika manifestacija:

raspoloenja i afekti.

Poremeaji emocija

Psihopatologiju emocija ine kvantitativni

(od emocija zdravih se razlikuju
intenzitetom) i kvalitativni fenomeni
(tipini za mentalne poremeaje).

KVANTITATIVNI POREMEAJI EMOCIJA:

euforija
depresija
apatija
produeni afekt
emocionalna labilnost
afektivna ambivalencija

Psihopatoloki
fenomen

Mentalni
poremeaj

Paramimija

Shizofrenija

Paratimija

Shizofrenija

Defekt emocionalnog
odnosa

Shizofrenija

Emocionalna (oseajna)
bezoseajnost

Depresija

Patoloki afekt

Poremecaj linosti,
psh. imnene kod epi.

KVLITATIVNI POREMEAJI EMOCIJA:

Paramimija
paratimija
defekt emocionalnog odnosa
emocionalna bezoseajnost

Euforija
Depresija

Hipertimija

Raspolozenja i afekte procenjujemo

analizirajui, pre svega, neverbelne
poruke pacijenta (somatske
manifestacije), ali i primenjujui
odredjene metode (Jungov test
asocijacija, a za potisnute emotivne
sadraje: psihoanaliza, Rorahove
projektivne tehnike).

Eutimija
Hipotimija
_

Apatija

NAGONI I MOTIVI
Nagoni su urodjena tenja osobe za odredjenim ponaanjem,
iji je cilj zadovoljenje potreba organizma.

Potreba je energetska kategorija, a kad je usmerena na

odredjeni cilj ona je motiv.

Bioloki motivi (nagoni) su nenaueni, urodjeni, a izvedeni

motivi su naueni (socijslni).

Kao i nagoni, instikti slue zadovoljenju bioloskih potreba i

ostvaruju se po tipu automatizama, sto ih razlikuje od nagona.

Nagon je afektivni proces pri ispoljavanju instinktivne radnje.

Nagoni se dele na: vitalne i socijalne.

Podela nagona
VITALNI NAGONI (slue vitalnoj adaptaciji oveka) SU:
1. nagon samoodraanja (za ivotom i ishranom) i
2. nagon odranja vrste (seksualni i roditeljski)

SOCIJALNI NAGONI MOTIVI (sluze socijalnoj adaptaciji

oveka) SU:
1. afilijativni motiv,
2. motiv za poloajem u drutvu,
3. motiv saznanja,
4. motiv samoptvrdjivanja,
5. altruistiki motiv

Poremeaji nagona
1. POREMEAJI NAGONA ZA IVLJENJEM:
- pojaanje (hiperhormija) i
- snienje do suicida, ije su predfaze:

suicidalna ideja
tendencija i
tentanen.

2. POREMEAJI NAGONA ZA ISHRANOM:

KVANTITATIVNI:
- anoreksija
- bulimija
- averija
- polifagija
- vuja glad

KVALITATIVNI:
- koprofagija
- antropofagija
- nekrofagija

Poremeaji nagona
3. POREMEAJI SEKSUALNOG NAGONA (kvantitativni i kvalitativni)
KVANTITATIVNI POREMEAJI SEKSUALNOG NAGONA

povienje seksualnog nagona (satirijaza, ninfomanija)

anerotizam (hipoerotizam)
anorgazmija
impotencija
ejaculatio precox

KVALITATIVNI POREMEAJI SEKSUALNOG NAGONA

INVERZIJE
( patoloki objekt)

PERVERZIJE
(nastran nain zadovoljstva)

-narcizam
-homoseksualnost
-biseksualnost
-pedofilija
-gerontofilija
-zoofilija
-nekrofilija

-masturbacija
-pederastija
-egzibicionizam
-voajerizam
-sodomija
-fetiizam
-sadizam i mazohizam
-transvetitizam i metatropizam

Poremeaji nagona
4. POREMEAJ SOCIJALNIH MOTIVA
- Kod hipohormickog sindroma (shizofrenija,
depresija) svi socijalni motivi su snieni i to:
afilijativni,motivi samopotvrdjivanja, saznanja,
autoafirmacije, rada.
- Kod neuroticnih osoba, zbog troenja energije
na intrapsihike konflikte, socijalna motivacija
moe biti sniena.
- Osobe sa antisocijalnim poremeajem licnosti
produkuju patologiju socijalne motivacije.

VOLJA

Volju mnogi ne smatraju posebnom

psihikom funkcijom, obzirom da volja ima
koren u snazi nagonskog ivota, a funkcija
je (odnosno, osobina) svesti.

Volja je energija koju svesno Ja ulae ili u

realizaciju ili u koenje, odlaganje,
odbacivanje sopstvene elje.

U zavisnosti od toga da li svest kontrolie

radnje, one mogu biti voljne i nevoljne.

Poremeaji volje
1. Slabost volje je gubitak slobodnog voljnog odluivanja i javlja se kod pacijenata sa
kvalitativnim osteenjima svesti, kod snanim produkcijama psihotinosti i u bolestima
zavisnosti (psihoaktivne supstance).
2. Kvantitativne izmene volje su hipobulije (slabost volje) i abulije (gubitak volje).
Produkuju ih pacijenti kod kojih se sniava ili gasi motivacija za bilo koju voljnu radnju
(depresija, shizofrenija). Prolazna hipobulija moe biti manifestacija zamora, nesanice,
intoksikacije.
3. Sugestibilnost je nekritino prihvatanje stavova drugih.
Docilnost (poslunost) je ekstremna sugestibilnost,
a najtezi oblik sugestibilnosti je tkz. automatska poslunost.
4. Impulzivnost je skup motornih radnji, kojima osoba
reaguje odmah nakon stimulusa (koji mogu biti minorni),
bez obrade informacije, praktino uz izostanak volje.
Mogu biti izvor heteroagresije.
5. Katatoni sindrom je skup psihomotornih aktivnosti,
nastalih kao posledica slabljenja voljnog uticaja na
ponaanje obolele osobe. Sadre hipo i hiperkinetske elemente.

Hipokinetske manifestacije (katatoni stupor, katalepsija,

stereotipija dranja, pasivni negativizam i eho fenomeni).

Hiperkinetske manifestacije (katatona pomama,

sterotipija ponaanja, aktivni negativizam, manirizam,
bizarnost, stereotipija govora.

Hvala!