TRANSPORTNI PROBLEM

Transportni problemi zauzimaju znaajnu ulogu u ukupnoj ekonomiji svakog

drutva posebno ako se ima u vidu vanost trita u savremenoj privredi. Budui
da transport predstavlja vezu izmeu proizvodnje i potronje to transportni trokovi
predstavljaju znaajni deo cene proizvoda zbog razdaljine izmeu izvora sirovina
sa jedne strane i proizvoaa gotovih proizvoda , tj. potroaa sa druge strane. Za
reavanje ovakvih transportnih problema, koriste se metode primenjene
matematike poznate pod nazivom transportne metode.
Transportne metode se primenjuju na mnogo ire oblasti a ne samo na
klasine probleme transporta. Mnogi problemi koji nisu transportni u uem smislu
te rei, mogu se formulisati i reiti na isti nain kao transportni problemi. Ove
metode se mogu koristiti i za pronalaenje optimalnog razmetaja maina u okviru
pogona, optimalnog razmetaja slubi u okviru preduzea, optimalnog izbora
radnika za obavljanje odreenog posla i slino.
Ako postoji linearna zavisnost izmeu trokova transporta i koliina koje se
transportuju, tada se govori o linearnim transportnim zadacima.
MATEMATIKI MODEL TRANSPORTNOG ZADATKA
Transportni zadatak se moe definisati kao problem odrivanja optimalnog
plana transporta iz m polaznih taaka (optimalnih stanica) Ai , i 1,2,..., m do n
krajnih taaka (prijemnih stanica) B j , j 1,2,..., n . Polazne take mogu biti
odreeni proizvodni centri, skladita iz kojih se transportuje roba i slino, dok
krajnje take mogu biti skladita u koja se transportuje roba, potroaki centri i
slino.
Cilj je pronai plan transporta koji je optimalan u smislu koji definie
funkcija cilja. Kriterijum optimalnosti definisan funkcijom cilja najee je
minimizacija cene transporta.
Prilikom formiranja matematikog modela transportnog zadatka poznati su
sledei podaci:
broj polaznih taaka m i koliine robe raspoloive u svakoj polaznoj taki
Ai , i 1,2,..., m koje se obeleavaju sa a i , i 1,2,..., m .
broj krajnjih taaka n i koliine robe potrebne svakoj krajnjoj taki
B j , j 1,2,..., n koje se obeleavaju sa b j , j 1,2,..., n .

66

 trokovi prevoza po jedinici robe iz polazne take Ai , i 1,2,..., m do krajnje

take B j , j 1,2,..., n koje se obeleavaju sa cij , i 1,2,..., m; j 1,2,..., n .
Po svojoj prirodi, ove veliine ne mogu negativne, tj. vai uslov:
a i 0, b j 0, cij 0,

i 1,2,..., m; j 1,2,..., n

Usvaja se pretpostavka da se radi otransportu jedne vrste robe, tj. sve raspoloive i
sve potrebne koliine robe se odnose ne jednu vrstu robe.
Transportni problem se moe formulisati na sledei nain: Potrebno je
odrediti koliine robe xij , i 1,2,..., m; j 1,2,..., n koje treba prevesti iz polaznih
taaka Ai , i 1,2,..., m do krajnjih taaka B j , j 1,2,..., n tako da raspoloive
koliine robe ai , i 1,2,..., m budu transportnovane iz polaznih taaka i da pri tom
potrebne koliine robe b j , j 1,2,..., n budu transportovane do krajnjih taaka. Pri
tome ukupni trokovi transporta treba da budu minimalni.
ematski prikaz transportnog problema dat je na slici 1.
a1

a2

A1

A2

am

c1n , x1n
c12 ,x12

c11 ,x11

c21,x21

B1

b1

Am

cmn , xmn

cm1, xm1

cm 2 , xm 2
c2n , x2n

c22 ,x22
B2

Bn

bn

b2
Slika 1.

Ukupni trokovi prevoza predstavljaju, dakle, funkciju cilja i ona se moe izraziti
kao:

67

f X cij xij
i 1 j 1

Sistem ogranienja se moe predstaviti na sledei nain:

1. ukupna koliina robe koja se prevozi iz jedne polazne take Ai , i 1,2,..., m
do svih krajnjih taaka mora da bude jednaka raspoloivoj koliini robe u toj
polaznoj taki ai , i 1,2,..., m .
n

x
j 1

ij

ai

i 1,2,..., m

2. ukupna koliina robe koja se isporui u jednu krajnju taku B j , j 1,2,..., n iz

svih polaznih taaka mora da bude jednaka koliini robe koju ta krajnja
taka potrauje b j , j 1,2,..., n .
m

x
i 1

ij

bj

j 1,2,..., n

3. koliina robe koje se transportuju moraju biti nenegativne:

xij 0,

i 1,2,..., m; j 1,2,..., n

Dakle, matematiki model transportnog zadatka glasi:

m

Nai:

min f X min cij xij

i 1 j 1

Pri ogranienjima:
n

x
j 1

ij

ai

i 1,2,..., m

ij

bj

j 1,2,..., n

x
i 1

xij 0,

i 1,2,..., m; j 1,2,..., n

Iz dobijenog matematikog modela se vidi da se radi o jednom specijalnom

zadatku linearnog programiranja (LP). Postupci reavanja zadataka LP mogu se
koristiti za reavanje transportnog problema (TP).
Postoje i neke specifinosti u reavanju ovih zadataka. Svako dopustivo
reenje TP se zove plan transporta. Na cilj je nalaenje optimalnog plana
transporta.

68

Uporeujui ukupan obim ponude u svim polaznim takama Ai , i 1,2,..., m i

ukupan obim potranje u svim krajnjim takama B j , j 1,2,..., n , pojavljuju se dva
sluaja:
a. Ako je ukupna ponuda jednaka ukupnoj potranji, tj. ako vai:
m

a
i 1

bj
j 1

tada se radi o zatvorenom transportnom modelu. Zatvoreni transportni model

se jo naziva i standardni ili izbalansirani model.
b. Ako se ukupna ponuda i potranja razlikuju, tj. ako vai:
m

i 1

j 1

ai b j
radi se o otvorenom transportnom modelu koji se naziva jo I nestandardni
ili neizbalansirani model.
Postavlja se pitanje da li je TP reiv, tj. da li postoji optimalan plan
transporta. Pokazuje se da zatvoreni tip TP jesu takvi (jesu reivi). U tom smislu
vai sledee: Neophodan je uslov zatvorenosti.
Reavanje otvorenih TP, tj. onih TP kod kojih je naruen uslov balansa izmeu
ponuda i potranja, moe da se svede na reavanje zatvorenih TP. Da vidimo to na
primeru kada su ponude vee od potranje.
Matematiki model takvog TP je sledei:
min F c11 x11 ... c nk x nk

Nai

Pri ogranienjima:

x i1 ... x ik a i
x ij ... x nj b j
x ij 0; i 1,..., n; j 1,..., k

Da bi problem bio sveden na zatvoreni TP uvodi se fiktivni k+1 ili k+1 potroaki
centar

Pk 1

i 1

j 1

sa potranjom bk 1 ai b j i cenama prevoza

c1, k 1 ... c n , k 1 0

Analogno, otvoreni TP u sluaju kad su ponude manje od potranje imae sledei

matematiki model:
Nai

min F c11 x11 ... c nk x nk

Pri ogranienjima:

69

x i1 ... x ik a i
x ij ... x nj b j
x ij 0; i 1,..., n; j 1,..., k

Da bi problem bio sveden na zatvoreni TP uvodi se fiktivni k+1 ili k+1 potroaki
centar

j 1

i 1

sa potranjom bk 1 b j ai i cenama prevoza

Pk 1

c1, k 1 ... c n , k 1 0

Cene prevoza po jednici robe se obino zadaju matricom cena koje se naziva jo i
standardna transportna matrica:

c11
c
21

...

c m1

c12
c 22
...
cm2

...
...
...
...

c1n
c 2 n

...

c mn

Ili u skraenom obliku:

C cij

Promenljive
matrice:

x ij

x11
x
21
...

x m1

koje formiraju reenje mogu se takoe predstaviti u obliku

x12
x 22
...
xm 2

...
...
...
...

x1n
x 2 n

...

x mn

Ili skraeno:

X xij

70

Podaci koji figure u u modelu TP mogu se predstaviti u tabelarnom obliku:

Tabela 1.
...

B2

B1
c11

Bn
c1n

c12

A1

x11
c 21

a1
x1n

x12

c2n

c 22

...

A2
x 21

x2n

x 22

c m1

a2

cm 2

c mn

...

Am
x m1

xm2

b1

b2

am
x mn

...

bn

Podaci dati u TP predstavljaju se tabelarno. Postupak reavanja zadatka vri se

pomou niza tabela. Svaka tabela predstavlja jedno reenje zadatka. Svaka sledea
tabela predstavlja novo, poboljano reenje. Postupak se prekida kada se doe do
tabele koja predstavlja najbolje, tj. optimalno reenje.

Metode za nalaenje reenja TP moemo podeliti na:

metode za nalaenje poetnog reenja(dijagonalna metoda, metoda
minimalnih trokova, metoda dvojnog prvenstva i Vogel-ova metoda),
metode za nalaenje optimalnog reenja(stepping stone metoda i
modifikovana metoda).
Da vidimo to na primeru:
Neka je TP zadat tabelom 2.
Tabela 2.
A1
A2
A3

A4

B1

B2

B3

B4

2
5
2
3
300

3
5
1
1
170

1
2
2
3
50

7
3
6
9
230

71

200
150
280
120

Metoda minimalnih trokova

Ova metoda se naziva jo i metoda jedininih koeficijenata, tj. metoda najmanje
cene. Metoda vodi rauna o jedininim cenama transporta.
Postupak sprovoenja ove metode je sledei:
U matrici cena C pronalazi se najmanji element cij i na tom mestu se bira
prevoenje xij koje je jednako min ai , b j . Ako postoji vie minimalnih jedininih
cena tada se bira ona cena po kojoj se moe prevesti najvea koliina robe. Ako,
pak, postoji vie takvih minimalnih cena sa najveim prevoenjem onda se
prevoenje bira proizvoljno.
U naem primeru (Tabela 2) minimalna cena je 1 i ona se pojavljuje u tri polja:
(1,3), (3,2), (4,2). Pronalazimo:
min a1 , b3 min 200,50 50

min a3 , b2 min 280,170 170

min a 4 , b2 min 120,170 120

Dakle, biramo polje (3,2) jer se na taj nain po najmanjoj ceni moe prevesti
najvea koliina robe. Na ovaj nain potpuno je zadovoljena prodavnica B2 pa se
zato druga kolona izbacuje iz daljeg razmatranja. Roba u skladitu A3 je smanjena
na 110 jedinica robe.
Tabela 3.
A1
A2
A3

A4

B1

B2

B3

B4

2
5
2

3
5
1

1
2
2

7
3
6

200
150
280110

3
50

9
230

120

170
3
300

1
170

72

Postupak se nastavlja na opisani nain. Treba voditi rauna da se polja koja su

ispala iz daljeg raznatranja ne uzimaju u obzir. Takoe, treba voditi raluna da se
koliine robe u skladitima odnosno potrebe za robom u prodavnicama smanjuju
tako da napr. posle prvog koraka roba u skladitu A3 je smanjena na 110 jedinica
robe.
Posle primene ove metode dobija se poetno reenje koje se moe predstaviti
Tabelom 4.
Tabela 4.
A1

A2
A3

A4

B1

B2

B3

B4

150
5

200

50
5

3
150

1
110

40
300

280

170
1

80
170

50

150

120

230

Trokovi prevoza pri ovakvom poetnom reenju su:

f X 2 * 150 1 * 50 3 * 150 2 * 110 1 * 170 3 * 40 9 * 80 2030

Dobra strana ove metode je to to vodi rauna o cenama pa je dobijeno poetno

reenje obino blie optimalnom u odnosu na reenje dobijeno dijagonalnom
metodom.
Vogel ova metoda
Ova metoda se naziva jo i metoda najveih razlika ili Vogel-ova
aproksimativna metoda.
U ovoj metodi potrebno je odrediti razliku dva najmanja elementa u svakom
redu i svakoj kolon, i tu razliku upisati u novu kolonu, tj. red. Od svih ovih razlika
bira se najvea pa se onda u tom redu ili koloni pronadje najmanja cena i u tom
polju se odredi koliina robe za prevoenje. Koliina robe se odreuje kao
minimum od raspoloivih koliina u polaznoj taki i nezadovoljenih potreba
krajnje take. Takoe, ako postoji vie minimalnih cena, tada se bira polje sa
minimalnom cenom u kome se moe izvriti maksimalno prevoenje.

73

Neka je TP zadat tabelom 2.

Korak 1
Najpre se nalaze razlike izmeu najmanjih cena u redovima i kolonama i te razlike
se upisuju u dodatnu kolonu I tj. dodatni red I. Najvea razlika je 3. Kako se ona
pojavljuje u etvrtoj koloni to znai da e se prevoenje izvriti po najmanjoj ceni
u toj koloni. Dakle, transportovae se 150jedinica robe po ceni od 3 novane
jedinice. Ovim se izbacuje druga vrsta razmatranja, a koliina robe u etvrtoj
koloni se smanjuje na 80.
Korak 2
Izraunavaju se razlike izmeu najmanjih cena u preostalim redovima i kolonama i
te razlike se upisuju u dodatnu kolonu II, tj. dodatni red II. Najvea razlika je 2.
Kako se ona pojavljuje u etvrtoj vrsti to znai da e se prevoenje izvriti po
najmanjoj ceni u toj vrsti. Dakle, prevee se 120 jedinica robe po ceni od 1
novane jedinice. Ovim se izbacuje etvrta vrsta iz razmatranja, a koliina robe u
drugoj koloni se smanjuje na 50.
Korak 3
Rzlike izmeu najmanjih cena u preostalim redovima i kolonama se upisuju
dodatnu kolonu III tj. dodatni red III. Najvea razlika je 2. Kako se ona pojavljuje
u drugoj koloni to znai da e se prevoenje izvriti po najmanjoj ceni u toj koloni.
Dakle, prevee se 50 jedinica robe po cemi od 1 novane jedinice. Ovim se
izbacuje druga kolona iz razmatranja a koliina robe u treoj vrsti se smanjuje na
230.

Korak 4
Razlika izmeu najmanjih cena u preostalim redovima i kolonama se upisuju u
dodatnu kolonu IV tj. dodatni red IV. Najvea razlika je 1 i ona se javlja tri puta: u
treoj i etvrtoj koloni i u prvoj vrsti. Bira se najmanja cena u tim poljima a to je 1
i nalazi se u polju (1,3). Dakle, prevee se 50 jedinica robe po ceni od 1 novane
jednice. Ovim se izbacuje trea kolona iz razmatranja a koliina robe u prvoj vrsti
se smanjuje na 150.
Korak 5
Nalaze se razlike izmeu najmanjih cena u preostalim redovima i kolonama i te
razlike se upisuju u dodatnu kolonu V tj. dodatni red V. Najvea razlika je 5. Kako
se ona pojavljuje u prvoj vrsti to znai da e se prevoenje izvriti po najmanjoj
74

ceni u toj vrsti. Dakle, prevee se 150jedinica robe po ceni od 2 novane jedinice.
Ovim se izbacuje prva vrsta iz razmatranja a koliina robe u prvoj koloni se
smanjuje na150.
Na kraju su ostala samo polja (3,1) i (3,4) pa se i ona popunjavaju najpre polje
(3,1) sa 150 jedinica robe po ceni od 2 novane jedinice i na kraju polje (3,4) sa 80
jedinica robe po 6 novanih jedinica.
Opisani postupak i poetno reenje dobijeno ovom metodom mogu se predstaviti
Tabelom 5.

A1
A2
A3

A4

I
II
III
IV
V

B1

B2

B3

B4

150
5
2
3
300
0
0
0
0
0

170
0
0
2

50
1
1
1
1

230
3
1
1
1
1

II

III

Tabela 5.
IV V

200

150

280

120

Trokovi prevoza pri ovakvom poetnom reenju su:

f X 2 *150 1 * 50 3 *150 2 * 150 1 * 50 6 * 80 1 * 120 1750

Ova metoda podrazumeva neto komplikovanije izraunavanje, ali dobra strana je

to to je poetno reenje dobijeno ovom metodom obino najblie optimalnom.
Napomena:
U sluaju kada se pojavi vie istih maksimalnih razlika (korak 4) tada se
primanjuje sledei postupak:
U tim redovima, tj. kolonama izraunavaju se tzv. druge razlike kao razlike izmeu
minimalnih cena sledee po veliini. Bira se najvea druga razlika i postupak se
nastavlja na ve opisan nain.

75

Moe se desiti da se pojavi vie istih najveih drugih razlika. Tada se prevoenje
unosi u polje sa minimalnom cenom i maksimalnim prevoenjem uzimajui u obzir
polja u redovima, tj. kolonama se najveom drugom razlikom. Moe se, takoe,
desiti da druge razlike ne postoje (kao u naem primeru). Tada se prevoenje unosi
u polje sa minimalnom cenom i maksimalnim prevoenjem uzimajui u obzir polja
u redovima, tj. kolonama sa najveom prvom razlikom.
Modifikovana metoda
Ova metoda se naziva jo i MODI metoda ili metoda potencijala. Postupak
primene metode prikazau na poetnom reenju dobijenom pomou metode
minimalnih trokova (Tabela 4.):
Tabela 4.
A1

A2
A3

A4

B1

B2

B3

B4

150
5

200

50
5

3
150

1
110

40
300

280

170
1

80
170

50

150

120

230

Cena transporta prikazanog ovom tabelom je f X 2030

Potrebno je pronai koeficijente i , i 1,..., n za svaku vrstu i koeficijente
j , j 1,..., m za svaku kolonu. Ovi koeficijenti se pronalaze tako da za sve bazisne
promanljive vai:
cij i j

i 1,..., n; j 1,..., m

(1)

Kako je broj bazisnih promenljivih, tj. broj jednaina u sistemu (1)

m + n - 1, a broj koeficijenata i , j je m + n to znai da se jedan od koeficijenata
bira proizvoljno, napr. neka je 0 0 . Ostali koeficijenti se izraunavaju na osnovu
jednaina (1).
U mom primeru koeficijenti su:

76

1 0
c11 1 1 2 0 1 1 2
c13 1 3 1 0 3 3 1
c31 3 1 2 3 2 3 0
c 41 4 1 3 4 2 4 1
c32 3 2 1 0 2 2 1
c 44 4 4 9 1 4 4 8
c 24 2 4 3 2 8 2 5

U sledeem koraku, za sve nebazine promenljive, izraunavaju se veliine:

d ij cij i j

i 1,..., n; j 1,..., m

Ako su sve veliine d ij nenegativne tada je pronaeno optimalno reenje.

U mom primeru dobijeni su sledei rezultati:
d12 c12 1 2 3 0 1 2

d14 c14 1 4 7 0 8 1

d 21 c 21 2 1 5 5 2 8

d 22 c 22 2 2 5 5 1 9
d 23 c 23 2 3 2 5 1 6
d 33 c33 3 3 2 0 1 1

d 34 c34 3 4 6 0 8 2
d 42 c 42 4 2 1 1 1 1
d 43 c 43 4 3 3 1 1 1

Kako ima negativnih vrednosti za d ij to znai da konano reenje nije pronaeno,

pa se postupak preraspodele robe nastavlja. Dakle, biramo negativnu vrednost
d 34 2 i izvriemo sledei postupak na tom polju:
6

2
3
+

Tabela 5.
+

110
9
40

80

Izvriemo preraspodelu robe koje se prevozi u ovim poljima i to tako to emo

poveati prevoenje u poljima oznaenim sa + a smanjiti prevoenje u poljima
77

oznaenim sa -. Kako koliine robe u poljima sa - iznose 110 i 80 to biramo

manju od te dve cene, tj. 80. Dakle, nova prevoenja u ova etiri polja bie:
Tabela 6.
2

6
30

80
9

3
120
Ostala polja se samo prepiu.
Tabela koja predstavlja ovo reenje izgleda ovako:

Tabela 7.
A1

A2
A3

A4

B1

B2

B3

B4

150
5

200

50
5

3
150

1
30

170

80

170

50

230

120
300

Cena plana transporta postavljenog ovim reenjem je:

f X 2 * 150 1 * 50 3 * 150 2 *130 1 *170 6 * 80 3 *120 1870

tj:
f X 2030 2 * 80 1870

Sada se opet pronalaze koeficijenti

i , j , d ij :

78

150
280
120

1 0
c11 1 1 2 0 1 1 2
c13 1 3 1 0 3 3 1
c31 3 1 2 3 2 3 0
c 41 4 1 3 4 2 4 1
c32 3 2 1 0 2 2 1
c34 3 4 6 0 4 4 6
c 24 2 4 3 2 6 2 3
d12 c12 1 2 3 0 1 2

d14 c14 1 4 7 0 6 1

d 21 c 21 2 1 5 3 2 6

d 22 c 22 2 2 5 3 1 7
d 23 c 23 2 3 2 3 1 4
d 33 c33 3 3 2 0 1 1

d 42 c 42 4 2 1 1 1 1
d 43 c 43 4 3 3 1 1 1

d 44 c 44 4 4 9 1 6 2

Kako postoji jedna negativna vrednost za d ij to znai da konano reenje nije

postignuto. Dakle uzimamo jedinu negativnu vrednost d 42 1 i izvravamo
sledei postupak na tom polju:

Tabela 8.
2
+
3
-

1
30

170
+

120

Izvriemo preraspodelu robe koja se prevozi u ovim poljima i to tako to emo

poveati prevoenje u poljima oznaenim sa + a smanjiti prevoenje u poljima
oznaenim sa -. Kako koliine robe u poljima sa - iznose 120 i 170 to biramo
manju od te dve cene, tj. 120. Dakle, nova prevoenja u ova etiri polja bie:
Tabela 9.

79

1
50
150

1
120

Ostala polja se samo prepiu. Tabela koja predstavlja ovo reenje izgleda ovako:
Tabela 10.
A1

A2
A3

A4

B1

B2

B3

B4

150
5

200

50
5

3
150

2
150
3

50
1

80
3

50

230

120
300

170

Cena plana transporta predstavljenog ovim reenjem je:

f X 2 *150 1 * 50 3 *150 2 * 150 1 * 50 6 * 80 1 * 120 1750

tj.
f X 1870 1 * 120 1750

Sada se opet pronalaze koeficijenti

i , j , d ij :

80

150
280
120

1 0
c11 1 1 2 0 1 1 2
c13 1 3 1 0 3 3 1
c31 3 1 2 3 2 3 0
c32 3 2 1 0 2 2 1
c 42 4 2 1 4 1 4 0
c34 3 4 6 0 4 4 6
c 24 2 4 3 2 6 2 3
d12 c12 1 2 3 0 1 2

d14 c14 1 4 7 0 6 1

d 21 c 21 2 1 5 3 2 6

d 22 c 22 2 2 5 3 1 7
d 23 c 23 2 3 2 3 1 4
d 33 c33 3 3 2 0 1 1

d 41 c 41 4 1 3 0 2 1

d 43 c 43 4 3 3 0 1 2

d 44 c 44 4 4 9 0 6 3

Kako nema negativnih elemenata to zakljuujemo da smo stigli do kraja zadatka.

Napomena:
Ako se na kraju zadatka pojavi situacija da je neka od veliina d ij jednaka nuli, to
znai da postoji jo jedno optimalno reenje, odnosno da je reenje viestruko
optimalno. Moe se izvriti preraspodela prevoenja na osnovu tog polja (i,j) ime
e se dobiti novo reenje koje e imati istu vrednost funkcije cilja.
Transportna metoda se moe primeniti i na zadatke u kojima se trai
maksimum funkcije cilja. Taj sluaj se pojavljuje kada dati podaci ne predstavljaju
cena transporta nego, na primer, profit koji se ostvaruje i sline veliine ijem se
maksimiziranju tei.

81