Bosna i Hercegovina

BRKO DISTRIKT
BOSNE I
HERCEGOVINE
Internacionalni
univerzitet
Brko distrikt BiH

SEMINARSKI
IZ PREDMETA : PEDOLOGIJA
TEMA : HEMIJSKE OSOBINE
ZEMLJITA

Student:

Doc. dr Tokovi
Sneana

Envera
Hasanbegovi

Sadraj
Uvod

Osobine i znaaj zemljita

Hemijske osobine zemljita

5-8

Zemljani rastvor

Sastav zemljinog rastvora

10-12

Koloidi zemljita

13-14

Zagaenje zemljita i mere prevencije zagaenja zemljita

15-16

Literatura

17

UVOD
Zemljite je povrinski rastresiti sloj zemljine kore koji je
nastanjen biljnim i ivotinjskim svetom, a koji karakterie
plodnost, promenljiva i zavisna od klimatskih, hidrolokih i
biolokih uticaja i aktivnosti oveka.
Stvaranje zemljita je vrlo sloen proces uzajamnog
delovanja litosvere, atmosvere, hidrosvere i biosvere, iji je
konaan rezultat pedoloki prekriva zemlje (pedosvera).
On se od stenovite podloge na kojoj je stvoren, razlikuje
morfoloskim crtama, mineralnim hemijskim i organskim
sastavom i fizikim osobinama.
Zemljite ine etri osnovne komponente:

mineralna materija (oko 45 % od mase zemljita)

organska materija (5 %)
voda (30%)
vazduh (20%)

Mineralne
materije
karakterie
odreen
hemijski,
mineroloki i granulomaterijski sastav, zavisan od geoloske
podloge i naina njenog fizikog, hemijskog i bioloskog
raspadanja.
Organsku materiju zemljita ine mrtva organska materija i
ivi organizmi (bakterije, aktinomicete, gljive, insekti, crvi).
To je najaktivniji deo zemljita koji rastvaranjem oslobaa

energiju, uslovljava hemijske i

osnovnu hranu biljkama.

bioloke procese i ini

Voda u zemljitu obavlja niz znaajnih funkcija, pre svega

kao rastvara.
Veoma je vana i uloga vazduha u zemljitu kao izvora
kiseonika i azota.

OSOBINE I ZNACAJ ZEMLJISTA

Zemljita se razlikuju meu sobom po osobinama pa se

prema
tim
razlikama
na
njima
javlja
odgovarajua vegetacija. Usled toga zemljite predstavlja
jedan od ekolokih faktora koji direkto uslovljava pojavu
pojedinih biljaka i njihovih zajednica. Poto zemljita imaju
vie osobina, njihov uticaj na vegetaciju ima kompleksan
(sloen) karakter. Zbog toga se smatra da zemljite
predstavlja kompleks ekolokih faktora.
Osobine zemljita se pre svega mogu podeliti na:

fizike,

fiziko-hemijske i

hemijske.

HEMIJSKE OSOBINE ZEMLJITA

Hemijska svojsva odnose se i na vrsti deo i na zemljini rastvor.

Ukupan hemijski sastav zemljita zavisi od hemijskog sastava svih
sfera (hidrosfera, atmosfera, biosfera).
Hemijske osobine zemljita i hemijski sastav zemljita su
rezultat odreenog toka pedogenetskih procesa i stoga su
usko povezane sa morfoloskim, fizikim i bioloskim
osobinama zemljita.
Po hemijskom sastavu razlikuju se u zemljitu dve grupe
sastojaka: organska i neorganska.
Organski deo zemljista, iako iznosi samo 1-3% i najee
ne prelazi 10%, jedan je od najvanijih sastojaka zemljita,
koji ima veliki uticaj na plodnost zemljita i ishranu biljaka.
Organske materije, poreklom od uginulih biljnih i
ivotinjskih organizama, u irem smislu nazivaju se
humusom. Humus se u zemljitu stvara na dva naina:
razlaganjem prvobitne organske materije mikrobioloskim
putem, i drugo, sintezom novih organskih materija, opet
radom mikroorganizama.

Najpoznatiji oblici humusa su: kiseli humus, blagi ili zreli

humus. Kiseli humus se stvara raspadanjem organskih
materija u vlanim zemljitima, gde ima malo kiseonika, ili
u zemljitima siromanim kreom. On tetno deluje na
zemljite, razara ga i osiromauje biljnim hranljivim
sastojcima. Nasuprot ovome, blagi ili zreo humus
obrazuje se u umereno toplim klimatskim krajevima, u
zemljitima sa dovoljno kiseonika i krea i dobrim fizikim
osobinama. U takvim uslovima dolazi do dobre
humunifikacije, tj. Razlaganja organskih ostataka, do
meanja humusa i mineralnih materija i do stvaranja
organsko-mineralnih kompleksa.
Mineralni deo zemljita se sastoji od minerala graenih od
raznih hemijskih elemenata. To je osnovni sastojak zemljita
koji obino iznosi 90%.
Mineralni deo zemljita predstavlja glavni izvor hrane za
biljke, pod uslovom da su biogeni elementi u pristupanom
tj. Fiziki aktivnom obliku, te ih biljke pomou korena mogu
usisavati.
Hemijske elemente biljke uzimaju u obliku mineralnih soli,
osim kiseonika i vodonika, koje uzimaju u obliku vode. Oni
mogu biti neophodni i korisni. Neophodni su oni elementi
bez kojih biljka nije u stanju da zavri svoj ivotni ciklus, a
korisni oni bez kojih biljka moe normalnio da raste i da se
razvija ali njihovo prisustvo deluje povoljno na rast.

U zemljitu se nalaze gotovo svi elementi iz periodnog

sistema pri emu se veina njih nalazi u vrlo malim
koliinama. Tu spadaju:

organski elementi C, N, H;

nemetali S, P, Si Cl;

metali Na, , Ca, Mg, Al, Fe Mn.

U zemljitu se u najveoj koliini nalaze kiseonik i silicijum,

zatim aluminijum i gvoe, pa Ca i Mg i najzad K, posle
ega se reaju ostali elementi. Svi se oni ovde nalaze kako
u slobodnom, elementarnom stanju tako i u razliitim
hemijskim jedinjenjima.

Neophodni su sledei elementi: ugljenik, kiseonik, vodonik,

azot,
fosfor,
kalijum,
kalcijum,
sumpor,
gvoze,
magnezijum, bor, mangan, cink, bakar, molibden i kobalt.

Korisni elementi su natrijum, hlor i silicijum.

Svi neophodni elementi se, meutim, u biljkama ne nalaze
u pojednakim koliinama, pa se razlikuju:
- makrohranljivi ili makroelementi, iji procenat u
biljkama iznosi vie od 0,1%. To su prvih deset od
spomenutih neophodnih elemenata.
- mikrohranljivi ili mikroelementi, iji procenat u biljnim
tkivima iznosi manje od 0,1%.
Meutim, bez obzira na njihovu razliitu koliinu u biljnim
tkivima, svi su oni elementi neophodni za normalno razvice
biljaka.
Kako biljke stalno crpu iz zemljita biljna hraniva organskog
i neorganskog porekla, to je, da bi se sauvala i poveala

plodnost zemljita, potrebno da mu se stalno dodaju

materije koje ono gubi ishranom biljaka ili isparavanjem.
Ovo se postie ubrenjem zemljita.
ubriva se dele na prirodna i vetaka. Prirodna ili organska
ubriva sadre sva biljna hranljiva koja najee nedostaju
zemljitu, a vetaka ili mineralna ubriva sadre obino
jedan ree dva ili tri hranljiva sastojaka. Za razliku od
prirodnih ubriva ona ne sadre ni organske materije ni
bakterije. Prema mnogim prouavanjima najee u ishrani
biljaka nedostaju azot, fosfor i kalijum. Azot utie na
stvaranje zelenih delova biljke i na porast, fosfor na bre
sazrevanje i stvaranje ploda, a kalijum na porast biljke i
poboljanje kvaliteta proizvoda. Po svom znaaju za
poveanje prinosa na svim zemljitima, azot je najvaniji jer
ulazi u grau belanevina, hlorofila, nukleinskih kiselina i
drugih jedinjena bez kojih nema fotosinteze i obrazovanja
organske materije.

Veoma znaajno hemijsko svojstvo je i reakcija zemljita,

pod im se podrazumeva stepen njegove kiselosti, odnosno
bazinosti. Reakcija zemljita moe biti kisela, neutralna ili
baicna. Odreena je odnosom vodonikovih i hidroksilnih
jona. Zemljita kod kojih je koncentracija H jona vea od
koncentracije
OH
jona
su
kisela,
sa
jednakom
koncentracijom OH i H jona neutralna, a sa veom
koncentracijom Oh od H jona bazina.
Kisela reakcija negativno utie ne samo na zemljite ve i
na biljke. Svaka kulturna biljka ima odreene granice
reakcije zemljita, najpovoljnije je njeno razvie. Ako
reakcija zemljita postane kisela i pree granice intervala

povoljne za tu biljku, biljka prestaje normalno da se razvija.

Kisela reakcija negativno utie i na zemljite tako to ono
poinje da gubi strukturu, pa vodne i ostale fizike osobine
postaju nepovoljne. To utie na smanjenje porasta
vegetacije, to moe dovesti do erozije. Kao miljiravitna
mera za smanjenje kisele reakcije zemljita primenjuje se
kalcifikacija.

ZEMLJINI RASTVOR
Zemljasni rastvor je
tena faza zemljita sa svima rastvorenim supstancam.
Razliite supstance u rastvoru, potiu iz atmosfere
(atmosferski talozi nisu hemijski ista voda ve
razblaani rastvoridok rastvaranje poinje ve u prvom
kontaktu O2 , CO2 , N2, NH3 , H2S, SO2, NxOy i dr. sa
padavinama), gasovite ili vrste faze zemljita (voda

padavina rastvara i druge supstance a pri tome nastaju

pravi ili koloidni rastvori).Svi zajedno ine zemljini
rastvor koji je u stalnom kontaktu sa vrstom fazom
zemljita, mikroorganizmima i korenovim sistemom
biljaka. Vrlo je pokretljiv, promenljivog sastava i zato je
aktivna faza zemljitautiei uestvuje na razliite promene(svojstva zemljita i
uspevanje biljaka direktno zavise od svojstava
zemljinog rastvora).Najvanija svojstva zemljinog
ratvora su: sastav, koncentracija, reakcija i pufersko
svojstvo.

SASTAV ZEMLJINOG RASTVORA

Voda je univerzalni rastvara u prirodi pa i u zemljitu.

Ona rastvara supstance iz zemljita minerale, razliite
soli, gasove, organske supstance. esto je sadraj gasova,
naroito O2 i CO2 , u zemljitu vei nego u vazduhu.
Soli su dobri elektroliti pa su u zamljinom rastvoru zastupljene kao
pravi rastvori i to jonski. Joni zemljinog rastvora su glavni nosioci
makro- i mikro- elemenata za ishranu biljaka. Organske supstance u
zemljinom rastvoru su humusne kiseline i njihove soli (sa vodom
grade koloidne rastvore i tako se nalaze u zemljinom rastvoru) ali i
razliiti produkti razlaganja raznih organskih ostataka, najee
zastupljeni u koloidnom stanju.
Do smanjenja sadraja soli u zemljinom rastvoru ,
dolazi adsorpcijom, usvajanjem i ispiranjem ocedljivom
vodom Koncentracija zemljinog rastvora zavisi od
vlanostipriticanjem vode u zemljite dolazi do
razblaenja dok se isparavanjem sadraj soli poveava.

Mehaniki sastav zemljita takoe bitno utie na sadraj

soli u zemljitu- zbog razlike u propustljivosti a time i

ispiranju zemljita u glinovitim zemljitima je sadraj soli

vei nego u peskovitim zemljitima.

Koncentracija zemljinog rastvora je mera za

kategorizaciju slatina i slatinastih zemljita
(u
normalnim zemljitima koncentracija-sadraj, ne prelazi
0,03 % soli dok je u zaslanjenim 0,2% i vise a nekada ak i
1%. U aridnim oblastima ( lat. Ariditas sua,
neplodnost) sadraj u vodi rastvornih soli moe da bude i
2%).
Istovremenio sa promenom sadraja soli u zemljinom
rastvoru menjaju se i koligativna svojstva, odnosno
osmotski pritisak zemljinog rastvora.
Ako je omotski pritisak zemljinog rastvora vei od
osmotskog pritiska elija korenovog sistema biljaka,
biljke ne mogu da usvajaju vodu i venu. Zato neotporne
kulturne biljke ne mogu da uspevaju na slatinastim
zemljitima.

KONCENTRACIJA I SASTAV zemljinog rastvora zavisi od

vie faktora i stalno se menja u toku vremena. Menja se
usled ivotne aktivnosti i mikroorganizama.

REAKCIJA ZEMLJISNOG RASTVORA moe da bude

razliita. Pod reakcijom zemljita podrazumeva se odnos
izmeu koncentracije OH I H jona. Ako je koncentracija H I
OH jona jednaka reakcija zemljinog rastvora je neutralna.
Pri veoj koncentraciji H jona od OH jona reakcija je kisela, a
pri manjoj alkalna. U skladu sa ovim pospoje neutralna,
kisela i bazna zemljita.

PUFERNA SPOSOBNOST. Reakcija zemljita je u velikoj

meri postojana u odnosu na spoljanje uticaje. Sposobnost
zemljita da se suprostavlja promeni njegove aktivne
kiselosti naziva se pufernom sposobnocu zemljita.

Puferne osobine zemljinog rastvora zavise od smese slabih

kiselina I njihovih hidrolitickih baznih soli.

Razliiti tipovi zemljita pokazuju razliite stepene

pufernosti. Pufernost u velikom stepenu zavisi od osobina
adsorptivnog kompleksa i od kapaciteta adsorpcije.
Glinovita i humusom bogata zemljita imaju jau, a
peskovita zemljita slabiju pufernost. Za pojavu pufernosti
zemljita odreenu ulogu imaju i belanevine. Puferna
sposobnost zemljita je veoma znaajna za njegovu
plodnost.

OKSIDO-REDUKCIONI POTENCIJAL. Na osnovu ovog

parametra moe se govoriti o aerisanosti zemljita tj. O
sadraju kiseonika u zemljinom vazduhu i zemljinom
rastvoru zavisi aktivnost mikrobioloskih procesa, oksidaciji
ili redukciji organskih i mineralnih materija azota fosfora
sumpora i drugih jedinjenja. Kod tano odreene
koncentracije H- jona redoks potencijal ce zavisiti od
koliine rastvorenog molekulskog vodonika tj od njegovog
pritiska. Ukoliko je ovaj pritisak vei utoliko je sredina
izrazitije redukciona.

KOLOIDI ZEMLJISTA

Sva zemljita se sastoje od tri faze, vrste, tene i

gasovite iji odnos zavisi od uslova postanka, ali i
opstanka. Posebno je vaan odnos i sastav vrste i
tene faze kao i svojstva njihovih komponenata.
Naravno da je za plodnost zemljita hemijski vrlo bitan
sastav.

Sorptivna sposobnost zemljita (lat. sorptio uvlaenje u

sebe, zadravanje na povrini )
prirodno
svojstvo zemljita da na povrini svojih estica
zadrava ili vezuje slabim vezama razliite supstance
iz zemljinog rastvora, gasove iz vazduha ili mnoge
mikroorganizme i tako uva najfinije sastojke od
isparavanja ili ispiranja.
Sorpcija je
ustvari, zajedniki naziv za dve pojave u zemljitu:

a)
absorpcija ili apsorpcija, usvajanje hranljivih supstanci
korenovim sistemom
b) adsorpcija ili atsorpcija,
supstanci na neki sistem

to

znai

privlaenje

U zemljitu je zastupljeno vie tipova sorpcije (lat.

adsorptio upiti ) kao to je ona koja tee pod uticajem
elektrine energije koloida ( fiziko-hemijska ), pod
dejstvom molekulskih privlaenja (fizika), u jonskim
sistemima (hemijska), mehanika, bioloka i druge.

estice vrste faze zemljita koje adsorbuju zovu se

adsorbenti i to je koloidna frakcia: humus, hidroksidi Al,
Fe i hidratisan oksid Si, naroito gline bez obzira na
dimenzije.
tzv.
adsorptivni kompleks ili koloidni kompleks mineralnog i
organskog sastava. Na njima se adsorbuju molekuli i
joni iz gasovite i tene faze.

Koloidi su dispergovane estice veliine od 1 do 100 nm.

estice do 1 nm su, po pravilu, molekuli ili joni, a tako je
u pravim rastvorima. Koloidi se u rastvoru neprekidno
Braunovski krecu I to brze sto su cestice sitnije. Koloidnu
masu zemljita ine minerali , organski i organomineralni koloidi.

U mineralne koloide spadaju uglavnom produkti

hemijskog raspadanja a to su: hidroksidi Si, Al i Fe, pa
sekundarni alumosilikati tj. minerali, glina i jo,primarni
minerali usitnjeni fizikim raspadanjem na estice
veliine koloida. U zemljitu sa jakom destrukcijom
(podzol, laterit, )

ZAGADJENJE ZEMLJISTA I
MERE PREVENCIJE ZAGADJENA
ZEMLJISTA

Sprovoenje i kontrolisanje tehnolokih postupaka,

smanjenje emisije, recikliranje i neutralizacija otpada kao i
efikasno odlaganje nerazgradivog otpada iz industrije.
Sledee je sprovoenje definisanog programa zbrinjavanja i
zatite od infektivnog otpada: zdravstvenih, veterinarskih i
komunalnih ustanova. Mere permanentne asanacije u
smislu odravanja kvaliteta zemljita obuhvataju: izgradnju
propisnih objekata za deponovanje otpada, kao i groblja za
ljude i ivotinje, asanaciju nunika, tala i septikih jama u

ruralnim regijama i izgradnju adekvatne vodovodne i

kanalizacione mree u naseljima, izgradnju postrojenja za
preiavanje otpadnih voda, sprovoenje higijenskog
postupka sakupljanja i odnoenja smea, izgradnju
saobraajne infrastrukture sa povrinom nepropusnom za
vodu, regulisanje atmosferskog taloga, redovno pranje ulica
i ozelenjavanje slobodnih povrina. Potrebno je promovisati
pravilnu primenu agrotehnikih mera u poljoprivredi.

Dosadanja istraivanja, sa vrstama i brojem informacija

kojima raspolaemo govore da je u pitanju samo porast
prirodnog fona koncentracije pojedinih elemenata ili
jedinjenja, to je u svetu, takoe, prisutna pojava. Meutim
pojave poveanih koncentracija opasnih i tetnih materija,
porast kiselosti naih zemljita i njihov zdruen uticaj na
porast rizika njihovog usvajanja od strane biljaka, svakako
zasluuje panju.

to se oni budu pre razumeli, poveava se ansa za

preventivne i radikalne mere kojima se mogu spreiti
eventualne
negativne
posledice.
Jedna
od
prvih
preventivnih mera nakon inventarizacije zemljita Srbije ili
paralelno sa realizacijom ovih istraivanja je uvoenje
sistema kontrole na svim lokacijama gde su uoeni
problemi sa poveanim koncentracijama opasnih i tetnih
materija. O metodama i postupcima koji se sprovode u
takvim sluajevima trebalo bi da se donesu odgovarajui
programski ciljni dokumenti na nivou Optine kao i mere
kojima se postavljeni ciljevi podravaju. Dugoronost onih
ciljeva,
kontinuiranost
i
sloenost
izvoenja
koji

podrazumevaju, zahtevaju ozbiljno ukljuivanje svih

insitucionalnih i individualnih snaga drutva sa jasnom i
odgovornom distribucijom odgovornosti za postignute
rezultate.

LITERATURA

 Silva Otorepec: Agrometeorologija, Beograd, 1991.

Danijela Avramovic: Ekonomske posledice zagadjenja
zemljista, Nis,2002.
www. Wikipedija