Ken Kesey

LET IZNAD KUKAVI JEG GNEZDA

prevod Dragan Niketi

Naslov originala:
Ken Kesey
One Flew over the Cuckoo's Nest

Viku Lovelu,
koji mi je rekao da zmajevi ne postoje, a onda me odveo u njihovu
jazbinu.

PRVI DEO
Oni su ve tamo.
Crni momci u belim uniformama poranili su da naprave neku gadost u hodniku i speru
tragove pre nego to ja ustanem i zateknem ih na delu.
Izlazim iz spavaonice i, naravno, sva trojica su ve tu, uveliko ribaju pod a vidi se da su
besni od ranog jutra - mrze sve oko sebe, mrze to moraju da su ba ovde i ba sada, mrze svakog
ivog u svojoj blizini, a pogotovu nas pacijente s kojima e morati i danas ceo dan da se bak u.
Shvatam da je bolje da me ne vide kada su ovako loe volje, zato se polako unjam pored zida i
trudim iz sve snage da budem tih kao duh, kao zrno peska u indijanskoj mokasini, ali nita mi ne
vredi - oni kao da imaju ugra ene specijalno osetljive prijemnike koji direktno reaguju na
frekvencije mog straha, tako da su sva trojica smesta alarmirani, diu glave istovremeno a o i im
se ire i blistaju na onim crnim licima kao bletave lampice na radio-aparatima.
,,A, vidi, vidi, evo ga i poglavica. Snimite ga samo, momci, uper poglavica, Super upak
Poglavica. Stari, dobri poglavica Metla Koja isti. Evo, kreni odmah na posao..."
Gura mi u ruke drku metle i pokazuje mesto sa koga danas treba da po nem i enje.
Drugi me, tek tako, udara drkom svoje metle po ceva nicama, koliko da me opomene da ne
razvla im previe i ne zadravam se, nego da odmah krenem na posao.
Samo ga snimite koliki je, bog te, pravi din, mogao bi svima nama da pojede pitu s
glave, a plaljiv kao beba, odmah se usere od straha. Muda ni za lek..."
Smeju se jo neko vreme, a onda ih, mada sam im okrenut le ima, ujem kako se neto
domundavaju izme u sebe, uje se brujanje te trostruke crne mainerije, bruje o svojoj mrnji, o
smrti, o svim bolni kim uasima. Ne pada im ni na kraj pameti da govore tiho u mojoj blizini, ne
plae se da u uti njihove najmra nije tajne jer su ube eni da sam gluvonem. Svi ovde tako
misle jer sam bio dovoljno pametan da ih uve rim u to da ne ujem nita, da sam gluv kao top i
nem kao riba. To to sam polu-Indijanac malo mije pomoglo u ovom mom pasjem ivotu, ali
mije barem omogu ilo da budem lukav svih ovih godina i da ih sve lepo zavaram.
Nalazim se blizu ulaznih vrata i ujem kako klju sa spoljne strane ulazi u bravu, odmah
po zvuku, po tome kako je brava kratko, tiho i prisno kljocnula, znam da to dolazi glavna sestra,
ona se ve odavno srodila s tom bravom. Ulazi brzo, gotovo klizi unutra, ose am i kratak nalet
hladnog vazduha, zaklju ava vrata za sobom, a ja gledam kako joj prsti hitro prelaze po glatkom
gvozdu - vrh svakog prsta obojen je istom bojom kao i njene usne, nekako udno narandasto.
Boja uarenog vrha ice ispod lemilice, nije ti jasno da li deluje toplo ili hladno, a sve i da te
dodirne tim prstima, i dalje bi, verovatno, bio u dilemi. Njena torba od isprepletenog pru a
mnogo me podse a na koarice koje su ene plele u mom plemenu i zbog njih dredale po
avgustovskim egama pored puta u elji da ih prodaju turistima u prolazu. Tu torbu ona ima
odavno, sve vreme koliko sam ja ovde na odeljenju. Pru e nije gusto isprepleteno, tako da mogu
da vidim ta je u njoj - nema tu pudrijere, karmina, ogledalca, ni ega od tih tipi no enskih
rekvizita, ona u torbi nosi gomilu drugih stvar ica za koje smatra da e joj ustrebati u toku
dananjeg dana na poslu. Tu su razni to kici, zup anici, rafovi, tako izglancani da se prosto
sijaju, pilulice koje se bele kao da su od porculana, igle, kleta, fine pincete, kalemi bakarne ice.
Kratko mi klima glavom u prolazu, ja joj se smekam i izmi em unazad, pri tom se
gotovo naslanjam na zid pokuavaju i da zavaram njenu opremu koliko mogu time to ne
dozvoljavam da mi se vide o i -teko bilo ko ita moe da zaklju i ili otkrije u vezi s tobom ako
su ti zatvorene o i.

U mraku u kome sam se zbog toga odjedanput naao, dok ona prolazi pored mene, ujem
kako joj gumene pete lupaju po plo icama a i ona skalamerija zveke e u pletenoj torbi u ritmu
njenih koraka. Korak joj je kao uvek - tvrd, otar i odse an. Kada sam ponovo otvorio o i, ona je
ve na dnu hodnika i samo to nije ula u zastakljenu sobu za bolni arke u kojoj e slede ih osam
sati sedeti za svojim stolom, gledati paljivo ta se deava na odeljenju i zapisivati ono to smatra
daje zna ajno da bude zabeleeno. Sada deluje zaneseno svojim mislima a lice joj je pri tome
nekako smireno i zadovoljno.
A onda... ugleda one crne momke. Jo uvek su na istom mestu i jo su zaokupljeni nekim
svojim zanimljivim razgovorom, toliko su se za neli da je nisu ni uli kako ulazi na odeljenje.
Sada su, najzad, osetili njen teki pogled, ali ve je kasno, izabrali su najgore mogu e vreme da
se skupe i dangube, ba kada ona dolazi na posao. Face su im zbunjene i uspani ene, a ona se
blago naginje i kre e ka njima onako zate enim i zbunjenim, uko enim na dnu hodnika, kao da
su uhva eni u klopci. Zna ona vrlo dobro o emu su oni razgovarali i vidim da od besa polako
gubi kontrolu nad sobom, izgleda kao daje resila da jednom zasvagda polomi tu crnu kopilad, da
ih iscepa na komadi e, tako je besna. Po inje da se napumpava, da raste, bela joj uniforma skoro
puca na le ima a ruke je toliko rairila da bi njima hladno jedno pet-est puta mogla da obmota
onu trojicu jadnika. Okre e ogromnu glavu, obazire se na sve strane gledaju i da lije u blizini
neko ko bi mogao da vidi ta e da uradi, nigde nikoga, samo ona beda od oveka Bromden
Metla, polu-Indijanac, to se tamo dole skupio kao zla para, a on ionako nita nikome ne moe da
kae, ne moe ak ni u pomo da zove. Ona se tada potpuno predaje svom besu, njen nacrtani,
veta ki osmeh prerasta u deformisanu iske enu grimasu, a telo joj je sve ve e i ve e, velika je
ve kao traktor, toliko velika da mi se ini da ose am miris mainerije u njoj, sli an mirisu
preoptere enog motora. Zadravam dah i mislim: Boe, sada e se to najzad dogoditi, ovaj put
su dozvolili da mrnja toliko naraste da e se, pre nego to i shvate ta rade, dohvatiti me usobno
i raskomadati kao zveri."
Ali ba u trenutku kada ona samo to nije zgrabila crne momke onim svojim naraslim
hvataljkama, a i oni samo to nisu krenuli da je mlate svojim metlama, ba samo trenutak pre
po etka tog kona nog okraja, neki pacijenti po inju da izlaze iz spavaonice da vide kakva je to
frka u hodniku i ona mora brzo da povrati svoj uobi ajeni izgled, jer nikako ne srne da dozvoli da
neko vidi njeno pravo, odvratno lice. I dok pacijenti trljaju o i i jo uvek ne shvataju ta se
deava, pred njima je opet ona stara, nasmejana, mirna i staloena glavna sestra, koja tek onako
uzgred kae crnim momcima da bi moda ipak bilo bolje da umesto to razgovaraju po nu s
poslom, budu i da je ponedeljak i da toliko mnogo ima da se uradi, kao uostalom uvek kada je u
pitanju prvo jutro u novoj sedmici.
...preoptere eno jutro u ponedeljak, znate i sami kako je, momci..."
Naravno, gospo ice Rej el..."
...poto danas imamo toliko obaveza od ranog jutra, onda ako ba nije neto mnogo
vano o emu sada raspravljate, mogli biste..."
Naravno, gospo ice Rej el..."
Vie ne razgovara sa bolni arima, klima glavom pacijentima koji su se skupili i pilje u
njih jo pospanim i ote enim o ima, trudi se da svakome klimne po jednom odvojeno, radi to
uko eno, nekako mehani ki. Lice joj je prijatno, izveta eno, bez i najmanje greke, kao lice
skupe lutke, ten joj je kao emajl boje mesa, nekako beo, svetao i kremast, o i de je plave, pr ast
nosi , male rui aste nozdrve, sve jedan idealan sklad i harmonija, sve osim one boje na usnama i
noktima i - ogromnih grudi. To ipak mora daje neka fabri ka greka, na jedan ovako savreno
izveden proizvod nasaditi onako krupne, enstvene grudi, to ipak ne ide, a i svima je odavno
jasno koliko je i ona sama nesre na zbog njih.

Ljudi i dalje stoje, gledaju i pokuavaju da odgonetnu ime su joj se to zamerili crni
momci, kada se ona seti da me je malo as videla na hodniku, pa se opet obrati bolni arima:
I jo neto, momci, kao to rekosmo danas je ponedeljak, pa hajde da ga po nemo
stvarno kako treba. Neka vam prva stvar koju ete danas da uradite bude da obrijete naeg sirotog
gospodina Bromdena, obrijte ga lepo, natenane, pre nego to po ne uobi ajena guva za brijanje
posle doru ka, pa moda emo time izbe i i... ovaj... neprilike koje on tako esto ume da izazove.
ta kaete na to?"
Pre nego to je iko stigao da se okrene i baci pogled na mene, mugnuo sam u orman s
metlama, zatvorio za sobom vrata i primirio se u onom mrklom mraku, skoro da i ne diem.
Nema nita gore nego da te briju pre doru ka, nate srca, jer im ima neto u stomaku, ja i si,
otporniji i oprezniji, tako da one hulje to rade za Sistem ne e biti u stanju da te lako nasamare i
da ti uvale neku svoju specijalnu spravu umesto maine za brijanje. Ali zato kada te briju pre
doru ka, to ona ume nekada da mi smesti, u pola sedam ujutru, tada se ona soba za brijanje ija
od beline, beli zidovi, beli umivaonici, na plafonu duga jarka neonska svetla, tako da nigde nema
ni najmanje senke, a oko tebe sve neka lica koja kao da vrite iz ogledala - kako u takvoj situaciji
da se odbrani od njihovih aparata?
Pritajio sam se u ormanu i oslukujem, ose am kako mi u mraku srce lupa kao ludo,
trudim se da pobedim taj strah tako to pokuavam da u mislima odlutam negde daleko - da se
vratim u prolost: se am se svog sela i velike reke Kolumbije, se am se kako smo jednom moj
stari i ja otili u lov na ptice u divnom kedrovom umarku... Ali ta vredi, i sada kao i uvek kada
pokuam da u mislima odem u prolost i tamo se sakrijem, strah mi smeta i odagnava uspomene.
Ose am kako se pribliava onaj najmanji crni momak, ide hodnikom i trudi se da nanjui moj
strah i da me po njemu otkrije, ide tako, rairio nozdrve kao crne dimnjake, njuka, mae glavom
levo-desno i udie ceo onaj strah raspore en po odeljenju i trudi se da izdvoji ba moj. Jo ne zna
gde sam, ali njuka i napree se da me na e, izgleda daje najzad na tragu. Pokuavam da se ne
pomeram...
(Stari mi govori da se ne mi em, kae da je pas nanjuio pticu i da mora da je negde
veoma blizu nas. Psa smo ina e pozajmili od nekog oveka iz Dalesa, jer nai psi, kako kae
stari, nisu nizata, obi ni dukci koji samo umeju da jedu riblje otpatke i, sve u svemu, sasvim su
beskorisni, ali zato ovaj, e to je ve druga pri a, taj je pravi, on ima instinkt. Ja ne govorim nita
ali ve vidim pticu,
i na jednoj grani, toliko se skupila i umirila da izgleda kao siva,
nepokretna, gomila perja. Ispod nje pas juri ukrug, mnogo je mirisa okolo, jo nije siguran gde je
ptica. Ptica je bezbedna dokle god je potpuno mirna, dok se ni najmanje ne pomera, dobro se ona
dri zasad, ali pas stalno njuka i krui, sve je blii i bu niji, onda ptica odjedanput vie ne moe
da izdri, prhne perjem, pole e i izleti pravo pred sa mu iz puke mog starog. Gotovo.)
Nisam napravio ni deset koraka po izlasku iz ormana a ve su me epali onaj krljavi i
jo jedan crni momak i odvukli na brijanje. Ne opirem se i ni glasa ne putam jer ako vi e pro i
e jo gore, vrisnuo bih ja ali steem zube. Steem tako zube sve vreme, ali kad mi do u do
slepoo nica, onda vie nisam na isto da lije to aparat za brijanje ili neka od njihovih specijalnih
maina i vie ne mogu da se savladam. Kad ti do u do slepoo nica, onda tu vie ne pomae snaga
volje. To ti je kao da su pritisnuli neko dugme pa se odjedanput uje: Vazduni napad, vazduni
napad!" Uklju im se smesta tako jako da vie nikoga ne ujem, svi vi u na mene, pokrili su ui
rukama, usne im se krive i pokre u, vidim da neto govore ali iz usta im ne izlazi zvuk. Urlik koji
izvire iz mene zagluio je i pokrio sve druge zvukove. Sada su opet uklju ili mainu za maglu i
ona polako pada hladna i bela kao obrano mleko i tako gusta da bih lako mogao da se sakrijem u
nju samo da me ovi ne dre. Kroz tu maglutinu ne vidim ni prst pred okom, a osim svoga urlanja
samo jo ujem kako glavna sestra juri niz hodnik i svojom pletenom torbom kr i sebi put

izme u pacijenata, ujem je kako dolazi, ali nikako ne mogu da prekinem sa urlanjem. Evo je,
stigla je do mene a ja jo urlam, dre me a ona mi nabija u usta onu svoju torbu sa sve onim
alatom u njoj, nabija mi je u grlo drkom metle.
(Lova ki pas juri kroz maglu sav uplaen i izbezumljen jer nita ne vidi oko sebe. Na
zemlji nema nikakvih mirisa ni tragova osim njegovih, njui u svim pravcima svojim hladnim kao
guma crvenim nosem i ne ose a nijedan drugi miris osim mirisa svog vlastitog straha, straha koji
u njemu gori i pe e kao vrela para.) I ja u na kraju tako da izgorim, ali pre toga u sve da
ispri am, o bolnici, o njoj, o momcima - i o Mekmarfiju. Toliko dugo sam utao da e sve to iz
mene pokuljati kao bujica, a vi ete verovatno pomisliti: Boe, ala ovaj bunca i izmilja",
misli ete daje sve ovo to pri am suvie uasno da bi bilo istinito, misli ete da se takve strahote
ipak nisu mogle dogoditi. I meni samom je jo teko da o svemu tome razmislim hladne glave i
da u sve to poverujem. Ali sve ovo to u vam ispri ati jeste istina, istina je ak i ako se nije
dogodilo.
Kada se magla dovoljno podigla da barem mogu da razaznam gde se nalazim, vidim da
sam u dnevnom boravku. Zna i da me ovaj put nisu odveli u ok-sobu, mada se se am da su me
posle brijanja prebacili u izolacionu, dodue ne se am se da li sam danas dobio doru ak,
verovatno ipak nisam. Se am se mnogih takvih jutara: ja u izolacionoj, a crni momci donesu
repete od svega, bogatiji doru ak je najverovatnije meni namenjen, ali oni ga podele izme u sebe
i pojedu, sva trojica jedu moju hranu, a ja gladan leim na onom prljavom dueku to smrdi na
mokra u i gledam ih kako dele moju kajganu sa tostom. Ose am miris ulja i jaja i ujem kako im
kr ka tost u ustima. Nekih drugih jutara donose mi nekakvu odvratnu kau i teraju me da je
jedem onako bljutavu i neslanu.
Toga jutra se jednostavno ne se am. Toliko su me nakljukali onim stvar icama koje
nazivaju pilulama, da uopte ne znam gde sam sve do trenutka kada najzad ujem da se otvaraju
ulazna vrata na odeljenju; kada se ona uju, to zna i daje ve bar osam sati, to opet isto tako
zna i da sam moda celih sat i po proveo u onoj izolacionoj sobi ne znaju i za sebe, a za to vreme
su tehni ari mirne due mogli da mi u glavu ugrade bilo ta to bi glavna sestra smatrala za
potrebno, a da ja pri tom ni pojma nemam ta me je snalo.
ujem neku buku ispred ulaznih vrata, ta vrata se ina e svaki dan otklju avaju oko osam
sati ujutru i od tada se otvaraju i zatvaraju hiljadu puta tokom dana, samo uje: k, k klik, klik, kljoc. Mi bolesnici svakoga jutra posle doru ka sedimo u dnevnom boravku, svako na
svojoj strani, igramo karte, slaemo slagalice i paljivo oslukujemo kada e klju da ude u
bravu, a onda zainteresovano gledamo ko ulazi. Moda i nije neka zabava, ali ta bismo drugo pa
i radili tako rano, a i uopte na odeljenju. Ponekad se na vratima pojavi neko od lekara staista,
poranio je da vidi u kakvom smo stanju pre terapije PR, kako to oni vole da kau u svom
argonu. Ponekad u e ne ija ena, koja je dola u posetu, ide zbunjeno na visokim potpeticama i
stee tanu na grudima. U posebnim prilikama ude i malo jato u iteljica iz osnovne kole koje
vodi ona budala od oveka zaduenog za propagandu i veze s javno u, on bez prestanka pljeska
svojim znojavim rukama i ponavlja koliko je, eto, presre an to u duevnim bolnicama nema vie
ni traga od nekadanje grubosti. Kakva vesela, vedra atmosfera, zar ne, moje dame?" i pljeska
rukama motaju i se oko onih u iteljica, koje su se za svaki slu aj, radi sigurnosti pribile jedna uz
drugu. 0 Boe mili, kada se samo setim kako je nekada sve to izgledalo, ona prljavtina, ona loa
hrana, pa ak, zato ne re i, i one grubosti, da, sva ta brutalnost... o moje drage dame, koliko smo
samo uznapredovali i postigli u naoj kampanji."
Sve u svemu, ko god do e na vrata, mi smo razo arani, ali nada jo postoji i zato uvek
kada se uje klju u bravi, sve glave se radoznalo diu kao da ih neki nevidljivi konci sve zajedno
pokre u.

Ovoga jutra brava je nekako udno kljocnula, na vratima se ne pojavljuje niko od

uobi ajenih posetilaca. Odjedanput se uje nervozan i nestrpljiv glas:
Prijem, neka neko do e da potpie i preuzme pacijenta" i crni momci urno odlaze.
Prijem! Svi prestaju da igraju karte i monopol, okre u se i pilje u vrata dnevnog boravka.
Da je bilo koji drugi dan, ja bih ve uveliko istio hodnik i prvi bih, pre svih ostalih pacijenata,
snimio koga to dovode, ali danas kao za inat, kao to sam ve rekao, glavna sestra je na mene
bacila tonu tereta tako da ne mogu da se pokrenem u svojoj fotelji. Koliko sam ih samo do sada
video kako ih dovode zaplaene i nesigurne, svako od njih se obi no uunja kroz ona vrata,
nekako klizi uza zid pa stoji tamo jadan i uplaen, ubrzo ve do u i crni momci, potpiu papire o
njegovom prijemu i vode ga u kupatilo, skidaju ga do gole koe i ostavljaju da tamo drhti od zime
onako go, a vrata pri tom ostave otvorena da svako ko ho e moe da ga vidi, za to vreme oni se
razlete po hodnicima i nacereni trae okolo vazelin. Treba nam vazelin za termometar",
obavetavaju glavnu sestru. Svakako da vam treba, potpuno vas razumem", kae ona i daje im
teglu vazelina od najmanje dva kilograma. Ali, momci, nemojte ba svi da se sada na kate u
kupatilu." Onda vidim njih dvojicu a ponekad i svu trojicu, nabili se sa novajlijom u kupatilu,
uma u termometar u vazelin i vrte ga dok se na njemu ne nahvata prst masti i usput pevue:
Tako, mamu mu, tako treba." Na kraju zatvore vrata kupatila, potom puste sve tueve pa od one
silne vodurine to glasno pljuti po zelenim plo icama na podu nema teorije da se uje ita drugo.
Ja sve to znam jer, kao to rekoh ranije, obi no istim hodnik i na em se ispred kupatila dok se
takve stvari doga aju.
Ali ovog jutra kao za inat ne mogu da se dignem iz stolice, jedino mi je preostalo da
sluam i pokuavam da po zvuku razaznam ta se deava. Ono to ujem govori mi da nije u
pitanju jo jedan uobi ajeni novajlija, isti kao i stotine drugih pre njega, ne uje se da jedva hoda,
sporo i uplaeno, a kada su mu saoptili da mora na kupanje, nije samo pomireno pristao i krenuo
s njima, nego im je, naprotiv, otrim i sigurnim glasom odbrusio da se ne zanose takvim
glupostima jer je on dovoljno ist, ak i previe za svoj ukus.
Hej, u poslednje vreme su me samo prali: sino su me tuirali u zatvoru, pa onda jutros
ponovo na sudu, bog te, kako je krenulo verovat no bi mi i sada u taksiju na putu dovde oprali ui
samo da su imali im. Ispadne da kad god me furaju s nekog mesta na drugo, peru me pre, posle i
za vreme prebacivanja. Dolo je dotle da im ujem vodu, ja se uhvatim za stvari, verovatno opet
idemo negde. I teraj mi se bre s tim termometrom, jesi li ti normalan, ove e, pusti me da malo
snimim moju novu ku icu, prvi put sam u psiholokom institutu, ta li je ve ovo ovde."
Pacijenti se zapanjeno zgledaju, a onda ponovo paljivo pilje u vrata kroz koja i dalje
dopire njegov gromki glas. On govori tako glasno kao da su crni momci bar stotinu metara
udaljeni od njega, i ne samo to, nego i glas mu nekako zvu i kao da dopire odozgo, sa visine, ini
mi se kao da on leti na jedno sto metara iznad crnih bolni ara pa im odatle neto dovikuje glasom
punim snage i energije. Dolazi niz hodnik, ujem kako mu korak odjekuje snano i sigurno, ne
kliza se uplaeno po podu kao toliki pre njega. Cipele su mu potkovane, gvo e zvoni pri svakom
koraku, ima se utisak kao da se iz hodnika uju konjska kopita. 1, evo ga, najzad se pojavljuje na
naim vratima, stao je sigurno, pal eve zadenuo u depove, rairio noge i stoji tako a svi ga
paljivo gledaju.
Pa, dobro jutro, drugari."
Iznad glave mu visi papirni slepi mi, jedna od onih drangulija kojima smo svojevremeno
za No vetica ukrasili odeljenje, on nonalantno die ruku i udara ga, pa se sada dekoracija vrti i
klati u vazduhu.
Lep jesenji dan, morate priznati."
Njegov glas me podse a na glas mog starog, onako glasan i obestan, ali likom oni nemaju

veze jedan s drugim. Stari je bio istokrvni Indijanac iz Kolumbije, poglavica, vrst, prav, gladak
kao kundak puke. Ovaj ovek je ri okos, s dugim ri im zulufima i kovrdavom kosom koja mu
viri ispod kape, kosom koju je davno trebalo podiati, irok je skoro koliko je moj stari bio
visok, iroke su mu i vilice i ramena i grudi, a irok mu je i divlji, eretski osmeh, i on je tvrd ali
nekako druga ije od mog starog, tvrd je na na in kako je tvrda lopta za bejzbol ispod svog
izlizanog konog omota a. Preko celog nosa i jedne jagodice ima gadan oiljak na kome se jo
vide avovi, u nekoj tu i neko mora da gaje dobro potka io. Stoji tako na vratima i eka, a poto
nikome ne pada na pamet da mu se obrati ili da ga pozdravi, on po inje da se smeje. Nikome,
naravno, nije jasno emu se smeje, nita naalost ovde i sada nije smeno, ali njegov bezrazloni
smeh je iskren i zvonak, iri se i odbija od zidova i ispunjava elo odeljenje, ni u emu ne
podse a na smeh onog kretena iz propagande. Odjedanput mi prolazi kroz glavu daje to prvi put
posle mnogo, mnogo godina da najzad ujem pravi, zdrav smeh.
Gleda nas, klati se napred-nazad u svojim tekim gojzericama i smeje li se, smeje, kao da
nikad ne e prestati. Ruke je prekrstio preko stomaka mada su mu pal evi i dalje zadenuti u
depove, gledam mu ake: ogromne su, kvrgave i pune oiljaka. Svi na odeljenju, i pacijenti i
osoblje, gledaju ga zapanjeno, kao da su svi ostali bez teksta suo eni s njegovim smehom.
Nikome ni na kraj pameti ne pada da ga prekine ili da mu kae neto, tako da se on jo neko
vreme na miru smeje, a onda ulazi u dnevni boravak. Iako je prestao da se smeje, ipak kao da
zvuk njegovog smeha i dalje lebdi oko njega sli no zvuku velikog zvona koji titra jo nekoliko
minuta poto se zvono umirilo. Smeh je sastavni deo svega u vezi s njim, smeh je u njegovim
ima, u njegovoj mimici, u njegovom hodu, u na inu kako govori - u svemu.
Drugari, ja sam Mekmarfi, R. P. Mekmarfi, i ta da vam kaem, ja sam jednostavno lud
za kockanjem." Namiguje i po inje da peva neku pesmicu: Samo nek je dobra igra... za kintu me
nije briga..." pa onda ponovo po inje da se smeje.
Prilazi jednom stolu gde se momci trenutno kartaju, debelim prstom jednom akutnom
obara karte da ih vidi, kilji u njih i odmahuje glavom.
,,E pa vidite, pti ice moje, zato sam vam ja i doao u ovu vau instituciju da i vas malo
sunce ogreje, da i vama donesem malo radosti i zabave za kartakim stolom. Niko vie tamo na
onoj radnoj farmi u Pendletonu nije mogao da mi ulepa dane i napuni depove i zato sam traio
da me premeste odande. Shvatate, treba mi malo novih faca, svee krvi. Ma gledaj kako ovaj tip
dri karte, jebo te, pa svako okolo moe da ih vidi ako ho e. E ljudi moji, pa ja imam da vas
oiam ko ovce, bog te."
ezvik bre-bolje sakriva svoje karte. Ri okosi mu prua ruku da se rukuju.
Zdravo, drugar, kako je, nego u ta vi to ovde uopte igrate? Ni u ta, onako nasuvo, pa
onda nije ni udo to vas zabole ako vam neko gleda karte. A da li imate neki ljudski pil karata?
Ma nema veze, ja sam doneo svoj pil za svaki slu aj, ali dobro pogledajte, to su specijalne karte,
nemaju samo lice nego i nali je, i to kakvo... snimite fotke, ta kaete, a? Sve su razli ite, pedeset
i dve razli ite poze, boli glava..."
ezvik je i ina e malo buljav, a sada kada je video ove slike, o i samo to mu nisu ispale
koliko ih je razroga io.
Polako bre, polako, nemoj da toliko navaljuje, imamo dosta vremena pred sobom i
dosta partija, nego ta. Ja ionako volim da koristim svoj pil s facama kao to ste vi, jer e vam
trebati najmanje dve nedelje da po nete da prime ujete koje ste karte uopte dobili u deljenju,
ima samo da piljite u sli ice na pole ini."
Na sebi ima farmerke i koulju ve toliko izbledele od sunca da im boja podse a na
razvodnjeno mleko, tako su svetli. Od dugog rada u polju, na jakom suncu, lice, vrat i ruke mu
izgledaju kao da su od stavljene koe. Na glavi mu je crna motociklisti ka kapa nabijena do uiju,

preko jedne ruke prebacio je konu jaknu, gojzerice su mu sive i pranjave a teke su i masivne
da njima hladno moe da prepolovi oveka kada bi ga utnuo. Odmakao se malo od ezvika,
skinuo kapu i njome se udara po bedrima diu i pe anu oluju, toliko se praine podie pri
svakom udarcu kapom. Jedan od crnih momaka ga oble e s termometrom, ali on je prebrz za
njega, mesa se sa akutnima, kre e se brzo okolo, rukuje, ponekad i sedne nakratko, tako da crnja
nikako da ga nacilja. Po na inu kako govori, namiguje, koliko je glasan i razmetljiv, po svemu
tome podse a me na prodavca automobila ili na one tipove koji vode aukcije na vaarima ili na
one to stoje ispred cirkuskih atri pa mame ljude da udu pod atru, a obi no nose prugaste
koulje sa zlatnim dug mi ima i na neki udan na in kao magnet privla e poglede rulje.
Da budem iskren, stvar ovako stoji: ja ti se lepo nekoliko puta poibam kao ovek na
onoj radnoj farmi i sud presudi da ja mora da sam psihopata. I ta vi sada mislite, da u ja da se
sva am sa sudom? Ma daj, ne pada mi na pamet. A da se izvu em sa onih jebenih polja na radnoj
farmi bi u ta god kau, samo da odem odande; psihopata, odli no, psihopata, jaka stvar, bi u ja i
besan pas, ma kakvi, i vukodlak ako treba, samo da mi vie nikada ne uvale motiku u ruke. Ina e,
rekli su mi da je psihopata ova koji se puno iba i puno tuca, ali meni se neto sve ini da su se
tu malo prebacili, ta vi mislite? Daj molim te, koje jo uo da tucanja moe ikada biti previe.
Nego, drugar, kako mi se ti zove? Ja sam Mekmarfi i ajde da se opkladimo u dva dolara ovako iz
taka da nema pojma koje karte dri u ruci, ne, nemoj sada da gleda. U dva dolara, ta kae,
a? Daj bre ti sa tim termometrom, jebo te, skini mi se ve jednom."
Novajlija stoji nasred dnevnog boravka, paljivo posmatra sve oko sebe i trudi se da to
bre i kompletnije snimi situaciju i stekne utisak o mestu na kome se naao.
Jednu stranu prostorije zaposeli su uglavnom mla i pacijenti, poznatiji kao akutni njihovo zdravstveno stanje ovdanji lekari smatraju jo nedovoljno stabilnim, odnosno takvim da
je njima jo uvek nuna bolni ka terapija i obrada. Trenutno se zabavljaju tako to neki obaraju
ruku, neki izvode jednostavne trikove kartama, ema sabere, oduzme, podeli i: pogodi kartu
koju neko dri u ruci. Bili Bibit se bak e duva nom i papiri ima - pokuava da savlada vetinu
uvijanja cigareta; Mar tini se mota okolo, zaviruje,
ka i nalazi razne zanimljive predmete
ispod stolova i stolica. Akutni su ina e stalno vrlo aktivni, mnogo se kre u, kao da imaju viak
energije. Jedni drugima esto pri aju viceve i tiho se smejulje, skrivaju i usta rukom (niko ne
sme da se opusti i slatko od srca nasmeje jer je svakome jasno da bi se odmah elo osoblje
stutilo sa belenicama i gomilom pitanja), neki piu pisma utim, tupim, izglo danim
komadi ima olovke.
Svi konstantno pijuniraju jedni druge. Dogodi se, tako, da se tokom dana nekome u
razgovoru omaknu neka izjava ili podatak koje je bolje bilo sa uvati za sebe, istog trenutka neko
od sagovornika za stolom zevne, protegne se, kao nonalantno ustane da malo isprui noge, a u
stvari pouri do dnevnika odeljenja da bre-bolje zapie ta je upravo uo. Glavna sestra tvrdi
daje zapisivanje od terapeutskog zna aja za sve pacijente na odeljenju, ali ja li no sam ube en da
ona na taj na in skuplja dovoljno materijala i podataka o svakome od nas, kako bi u datom
trenutku mogla da bilo koga poalje u glavnu zgradu na generalni remont i kona nu popravku
kvara u glavi. Ina e, tip koji napie prijavu u dnevnik, ne radi to ba za lepe o i - za nagradu
dobija dozvolu da sutradan spava due od ostalih.
Na suprotnoj strani, preko puta akutnih su hroni ni koji se mogu smatrati nusproduktom
ili ak kartom u proizvodnom procesu Sistema, oni i nisu ovde da bi im se pomoglo, oni su tu
jednostavno da bi bili sklonjeni jer svojim prisustvom Napolju brukaju kompletnu proizvodnju.
Oni su savren promaaj, predvi eno je da zauvek ostanu u bolnici, i to ak i samo osoblje
bolnice ponekad priznaje. Postoji nekoliko pod grupa hroni nih pacijenata, i to pokretni koji se,
kako im i ime kae, jo uvek mogu sami kretati, pod uslovom da ih hrani - u tu kategoriju

spadam i ja; zatim slede nepokretni i vegetiraju i. Mi hroni ni, odnosno ve ina nas hroni nih,
zapravo smo mehanizmi sa nepopravljivom grekom, bilo uro enom, bilo ste enom i zapa enom
tokom niza godina; to vam je kao daje neko godinama udarao glavom o zid, pa kada gaje bolnica
najzad pronala i preuzela, on je ve gotovo iskrvario i zagadio svoju ranu sam u nekom prljavom
budaku.
Ali me u nama hroni nima ima i onih ije je teko stanje posledica neke greke i brljotine
osoblja bolnice, nekada davno, kada smo primljeni i mi smo bili akutni, a onda su nas ovde malo
pogreno obra ivali" i zauvek pokvarili. Evo, recimo, Elis, on je sada hroni ni a doao je ovamo
kao akutni, a onda su ga jezivo unitili kada su preli svaku meru u onoj prokletoj sobi za ubijanje
mozga koju crni momci popularno zovu okara". Sada on tavori zakucan za zid u istom poloaju
u kome je bio kada su ga zadnji put skinuli sa stola - ruke ispruene, ake blago stegnute a na licu
onaj neopisivi uas. Stoji tako prikovan za zid kao neki nemi, preparirani lova ki trofej. Eksere
mu vade jedino kada je vreme hranjenja ili vreme za odvoenje u krevet, ili kada ga nakratko
sklone kako bih ja mogao da o istim onu lokvu ispod njega. U staroj bolnici su ga tako dugo
drali vezanog na istom mestu daje njegova mokra a vie puta sprila i pod i grede ispod njega,
pa je propadao sprat nie, to bi onima iz odeljenja ispod naeg, pored ostalog, stvaralo i problem
kako da uknjie i pravdaju trokove za popravku plafona.
Rikli je tako e hroni ni, koji je pre nekoliko godina doao kao akutni, ali njega su unitili
na drugi na in, neto su debelo pogreili u programiranju elementa koji se instalira u mozak.
Ina e, odveli su ga svojevremeno na obradu" jer je stvarno bio nevi ena napast i agresivac,
tukao se sa bolni arima, mlade bolni arke je napadao i grizao za noge, gadan tip. Privezali su ga
za onaj sto i pre nego to su se zatvorila vrata poslednje to smo videli bilo je kako nam namiguje
i kako preti crnim momcima:
Vi ete mi, crn uge odurne, debelo platiti za sve ovo, to vam obe avam."
Posle dve nedelje opet su ga vratili na nae odeljenje, glava mu je bila obrijana, elo elo
mu je izgledalo kao jedna tamnoljubi asta modrica a iznad o iju je imao usa ena dva mala
utika a veli ine dugmeta. Po njegovim o ima bilo je jasno kako su ga tamo spalili - bile su
nekako sive, zadimljene i iznutra prazne kao pregoreli osigura i. Od onda nita drugo nije radio,
samo je ispred onog svog sprenog lica drao neku staru fotografiju, pilji u nju i prevr e je i
obr e hladnim prstima, a ta slika je ve odavno sa obe strane posivela kao i njegove o i i vie
niko ne zna ko je ili staje na njoj nekada uopte i bilo.
Osoblje smatra da je Rukli njihova velika greka i promaaj, a ja mislim da je za njega
moda i bolje ovako nego da je aparatura bila ispravna. Kod dananjih aparata greke su gotovo
nemogu e, tehni ari su mnogo vetiji i iskusniji, nema vie ni onih uti nica na elu, vie nema
potrebe za se enjem - do mozga dopiru kroz o ne duplje. Ponekad nekoga odvedu na instalaciju,
pre operacije gadan, prgav, kavgadija, mrzi ceo svet, a posle nedelju-dve vrati se modar oko
iju kao da gaje neko ubio od batina a ponaanje: pitomina, fin, ljubazan, najugladeniji ovek
koga ste u ivotu videli. Moda e ga za nekoliko meseci i otpustiti iz bolnice i poslati ku i sa
eirom nabijenim na elo i licem mese ara koji pospano hoda jo uvek duboko u nekom samo
njemu znanom blaenom snu. Takve slu ajeve svi smatraju primerima uspenog izle enja, a po
meni radi se jedino o tome daje uspeno proizveden jo jedan robot koji e slepo sluiti Sistemu.
Od takve sudbine je, ube en sam, sve bolje, pa i sudbina Riklija - rtve neuspele terapije, koji po
ceo dan hipnotisano pilji u svoju sliku, pati i nita drugo ne radi. Dodue, tu i tamo ga malo prene
onaj mali zakrljali crnja, pri e mu i tobo nevino pita:
Nego, Rikli, ta li tvoja enica radi no as u gradu, ta misli?" Rikli tada malo podigne
glavu sa jastuka, negde u onoj ratimovanoj maineriji se izgleda probude tragovi uspomena, lice
mu se zacrveni kao da mu se pojedini krvni sudovi blokiraju, uje se neko udno pitanje i krklja

nje iz grla, na uglovima usana se pojavljuju mehuri i pljuva ke dok uz nat ove anske napore
pokuava da pomeri barem malo vilice ne bi li neto izustio. Najzad uspeva da istisne nekoliko
reci nekim dubokim, ave tinjskim glasom od koga se koa jei u trenutku: Jjjjeebe
enu! Jjjjeebe enu!" Samo to uspe da kae i od silnog napora istog trenutka izgubi
svest.
Elis i Rikli su najmla i hroni ni bolesnici na naem odeljenju. Najstariji je pukovnik
Materson, stari, uvoteni konji ki oficir jo iz vremena Prvog svetskog rata; njegova omiljena
zabava je da svojim tapom die suknje bolni arkama kada mu se na u u blizini, a oboava i da,
ako oseti da ga neko uopte slua, dri udna predavanja iz istorije koja obi no prethodno
pribelei na dlanu svoje leve ruke. On jeste najstariji ovde, ali to ne zna i da je i najdue na
odeljenju - njegova ena ga je dovela pre samo nekoliko godina, kada joj je kona no postalo
preteko da se brine o njemu.
Ja sam najdue na odeljenju, jo od Drugog svetskog rata, ja sam tu due od svih ostalih,
due od bilo koga od pacijenata, jedino je glavna sestra ovde due od mene.
Hroni ni i akutni pacijenti se obi no mnogo ne drue i ne meaju. Jedni su na jednoj a
drugi na drugoj strani dnevnog boravka, to raduje i crne bolni are, koji uvek isti u da je tako
najbolje i za osoblje i za nas pacijente. Kada nas vide tako raspore ene posle doru ka, klimaju
glavom sa odobravanjem i pohvale nas:
Tako treba, gospodo, ba tako. Tako i ostanite sve vreme, tako je najbolje."
Tolika briga oko meanja pacijenata potpuno je nepotrebna jer su, osim mene, svi
hroni ni pacijenti gotovo nepokretni, a akutni vole da kau da na nau stranu ne bi prelazili sve i
da moraju jer ovde smrdi gore nego u svinjcu. Ipak, to po meni nije najvaniji razlog zbog koga
akutni izbegavaju hroni ne, ne, nije u pitanju neprijatan miris, u pitanju je injenica da hroni ni
svakoga trenutka podse aju akutne na sve ono to i njih moe vrlo lako da zadesi jednoga dana to je po meni ipak najvaniji razlog nemeanja. Glavna sestra je svesna tog straha i vrlo dobro
ume da ga iskoristi; ako neko od akutnih po ne da pravi bilo kakve probleme, ona mu na fin
na in da do znanja da bi za njega bilo mnogo bolje da pazi ta radi, da potuje pravila koja i
postoje da bi se stvorili uslovi za njegovo eventualno ozdravljenje u protivnom vrlo brzo moe
da se na e na onoj strani.
(Svi se na naem odeljenju ponose time u kolikoj meri je ostvarena saradnja pacijenata sa
osobljem. Dobili smo svojevremeno i lepu bakarnu plaketu na kojoj je ugraviran slede i tekst:
Iskrene estitke odeljenju koje uspeno funkcionie s najmanje osoblja u celoj bolnici." To nam
je najbolja nagrada za saradnju i visi ponosno na zidu ta no iznad dnevnika odeljenja, nekako na
samoj sredini izme u akutnih i hroni nih.)
Ri okosom novajliji Mekmarfiju je, poto je osmatrao situaciju nekoliko minuta, jasno da
je najlogi nije da se pridrui akutnima, zato smesta ide na njihovu stranu i uz eretski osmeh se
sa svima rukuje i upoznaje. Jasno vidim daje svakome od njih blago neprijatno u njegovoj blizini,
i to iz vie razloga, a posebno zbog njegovih ala i zafrkavanja, zbog na ina na koji i dalje, bez
pardona, tu i tamo podvikne na onoga crnog momka koji ga prati u stopu sa termometrom, zbog
te gomile sitnica, ali svakako najvie zbog njegovog glasnog, slatkog smeha, od koga poskakuju
sve one silne kazaljke na kontrolnoj tabli. Dok se on od srca smeje, akutni se kriom i uplaeno
zgledaju ispod oka, li e na decu u koli koja sa strahom gledaju nekoga nevaljalca kako pravi
frku iza leda u iteljici, jer se plae da e zbog njega ceo razred biti kanjen. Vrpolje se i
premetaju s noge na nogu u taktu sa onim kazaljkama na kontrolnoj tabli. Vidim daje i
Mekmarfi primetio da im je neprijatno, ali mu ne pada ni na kraj pameti da se zbog toga i malo
smiri ili utia.
Koja triper atmosfera. Nego, ovako kada vas gledam, ne bih ni rekao da ste lu aci",

pokuava da ih nekako raskravi i oraspoloi. Ko od vas ovde lepotana misli da je najlu i? Ko je

od vas glavna manija ina? Ko skuplja pikslu od ovih karata? Ja sam prvi dan ovde i ho u da se
malo sliem sa glavnom facom, naravno, pod uslovom da mi dokae da je prva faca. Ajde sada
recite mi ko je ovde glavni, ko je ultralujka?"
Dok to govori kao da se obra a Biliju Bibitu, nadvio se nad njim i fiksira ga pravo u o i,
tako da se Bili naao prozvanim da izmuca da on jo nije p-p-p-prva f-f-f-faca, ali daje slede i na
s-s-spisku za taj posao.
Mekmarfi mu prui svoju ogromnu ru erdu i Bili, ta e, mora da se rukuje. Vrlo dobro,
drue, drago mi je za tebe da si na s-s-spisku, ali poto ja nameravam da to pre kompletno
preuzmem ceo ovaj cirkus, najbolje je da odmah porazgovaram s glavnom facom." Gleda redom
sve akutne, koji su na trenutak prekinuli kartanje, i stee ruke tako da se uje kako mu zglobovi
svih prstiju pucketaju u isto vreme. Vidi, de ko, ja planiram da postanem neka vrsta kralja
kocke na vaem odeljenju i da organizujem e e partije ajnca. Zato me brzo vodi do glavne face
da askom reimo ko e od sada ovde biti bog i batina."
Sada ve nikome nije jasno staje tom razbacanom tipu sa oiljkom i lu kim smehom:
da li on to samo glumi, ili je dovoljno lud da stvarno misli ozbiljno sve ovo to pri a, ili ijedno i
drugo, ipak, jedno je sigurno - svi su ve maksimalno zainteresovani i paljivo prate ta se
doga a u elji da saznaju o emu se tu zapravo radi. Svi gledaju kako onom svojom ogromnom
ru erdom hvata Bilijevu mravu ruku i nestrpljivo ekaju da uju ta e Bili da odgovori. Bili
shvata da jednostavno mora neto da kae, gleda okolo i odlu uje se za jednog od igra a:
Harding, mislim da bi to bio ti. Pa ti si p-p-p-predsednik B-b-b-bolesni kog odbora. Mislim da
ovaj
ovek ho e da sa t-t-tobom malo p-p-popri a."
Posle ovoga svi akutni su bolje raspoloeni, osmeh je gotovo svima na licu, nije im vie
neprijatno, naprotiv, drago im je to se najzad deava neto novo, druga ije nego obi no. Svi sada
zadirkuju Hardinga, pitaju ga da lije mogu e daje on stvarno glavna faca. Harding prekida svoju
partiju i polako sputa karte na sto.
To je bled i nervozan ovek za koga, kada ga neko prvi put vidi, pomisli da gaje moda
video u nekom filmu, lice mu je toliko lepo da delu je nemogu e da ga poseduje prose an
anonimus sa ulice. Ramena su mu iroka i mrava, i kada mu je neprijatno i kada eli da se fizi ki
povu e u sebe, on ih nekako udno privije uz grudi i kao da se zakloni njima. ake su mu tako
duge, bele i elegantne da mi se ini kao da su jedna drugu izrezbarile od najfinijeg sapuna; deava
se ponekad da mu se nekontrolisano otrgnu pa lepraju ispred njega kao dve bele ptice, ali ih on
brzo obuzda, spusti u krilo i stisne kolenima; o igledno mu nije prijatno to ima tako lepe ruke.
Harding je predsednik Bolesni kog odbora prvenstveno na osnovu jednog papira kojim se
potvr uje da je on svojevremeno zavrio fakultet. Taj papir je uramljen i on ga dri na svom
no nom sto u, odmah pored uramljene fotografije svoje ene u kupa em kostimu, koja tako e
izgleda kao filmska glumica - ima izuzetno velike grudi, rukama pridrava kostim iznad njih i
nekako iskosa gleda u kameru. Pored nje na fotografiji je i Harding, sedi na pekiru i onako
mrav deluje kao da o ekuje da e svakog asa neki snagator da mu utne pesak u lice. Harding
se ina e rado hvali svojom enom, kae za nju da je prava seks bomba i da je toliko zadovoljna
njime kao ljubavnikom da esto po celu no ne moe da se od nje odbrani.
Postoje Bili pokazao na njega, Harding se jo dublje zavali u svoju fotelju, sloio je vaan
izraz lica, zabacio glavu, gleda negde uvis, a ne u Bilija i Mekmarfija, i vanim glasom pita:
Gospodine Bibit, da li taj... gospodin ima zakazano?"
Gospodine Mek-m-marfi, da li vi imate zakazan sastanak? Gospodin Harding je veoma
zauzet ovek, niko ne moe da se vidi s njim a da prethodno na vreme ne z-z-zakae sastanak."
Taj vrlo prezauzeti gospodin Harding, da li je on glavna faca ovde?" Jednim okom

Mekmarfi acuje Bilija, koji klima glavom gore-dole neo ekivano brzo, o igledno je da uiva u
tome to se trenutno naao u centru panje.
Onda lepo recite Glavnoj faci Hardingu da R. P. Mekmarfi eli da ga vidi i da ova
bolnica nije dovoljno velika za obojicu. Ja sam ve navikao da svuda gde se zadesim budem
glavni. Bio sam glavni me u traktoristima u svim logorima sezonskih drvose a irom
Severozapada, glavni me u kockarima jo tamo negde od Koreje, ak i me u bera ima pasulja na
onoj radnoj farmi u Pendletonu - prema tome, stvar je potpuno jasna, ako ve treba da budem
lujka, imam da budem glavna lujka. Zato ti lepo poru i tom tvom Hardingu da mi kao ovek
stane na crtu, a ako se uprpio, onda je obi na bedna kukavica i bolje je za njega da jo pre zalaska
sunca zauvek nestane iz ovog grada."
Harding se jo dublje zavaljuje u fotelju, pal eve je zadenuo za revere sakoa.
Bibit, poru i de tom guteru Mekmarfiju da ga danas ta no u podne ekam u glavnom
hodniku da tu stvar reimo jednom i zauvek, pa neka se pue libida." Harding se trudi da razvla i
i otee reci ne bi li zvu ao kao Mekmarfi, to s njegovim piskavim, zadihanim glasom zvu i sme
no. Slobodno mu recite i to, da ne bi posle bilo nekih iznena enja, da sam ja glavna lujka na
ovom odeljenju ve due od dve godine i da na elom svetu teko da ima nekoga ko je ludi od
mene."
Gospodine Bibit, slobodno upozorite tog gospodina Hardinga da sam ja toliko lud da se
nimalo ne stidim da priznam da sam svojevremeno glasao za Ajzenhauera."
Bibit! Obavestite gospodina Mekmarfija da sam ja toliko lud da sam ak dva puta glasao
za Ajzenhauera."
A vi odmah odgovorite gospodinu Hardingu", naslanja se na sto obema rukama, naginje
i sputa glas, da sam ja toliko lud da name ravam da glasam za Ajzenhauera na izborima
slede eg novembra."
ta da kaem na to, skidam vam kapu", kae najzad Harding i uz duboki naklon prua
ruku Mekmarfiju. Jasno mi je da je Mekmarfi u ne emu upravo pobedio, ali mi nije jasno u
emu.
Sada su ve svi akutni zaboravili sve ostalo osim ovog novog momka, svi su se primakli
da ga bolje vide i uju i da pokuaju da odgonetnu u kom je on zapravo fazonu. Svima je potpuno
jasno da se do sada niko ni sli an njemu nije pojavio na naem odeljenju. Pitaju ga odakle je i
ime se bavi i s njim razgovaraju na na in kako nikada ni s kim nisu razgovarali, barem koliko ja
znam i koliko sam video. On im odgovara da je on ovek potpuno posve en svom poslu,
posve enik, moglo bi se mirne due re i. U po etku je, kae, bio besku nik i lutalica, a onda ga je
vojska uzela pod svoje i pomogla mu da najzad otkrije svoju prirodnu sklonost i talenat; vojska
jedne nau i kako da idealno zabuavaju, druge kako da len are i gube vreme, a njega je nau ila
da igra poker. Od onda je on posve en kocki i usredsre en na nju, i to na svim njenim nivoima.
On bi samo da igra poker, da ostane neoenjen i ivi gde ho e i kako ho e - to je njegov
san, ali ljudi mu kvare emu. Vi vrlo dobro znate kako drutvo proganja posve enog oveka.
Otkako sam otkrio svoje pravo zanimanje, proveo sam toliko vremena po raznim zatvorima da
bih 'ladno mogao knjigu da napiem, mali vodi kroz bajbokane. Za mene kau da sam
nepopravljivi hohtapler i varalica. I jo kau da se mnogo ibam, koje sranje, ljudi. Nije im to
smetalo onda kada sam jo bio glupi drvose a i pravio gomilu pizdarija; tada su govorili daje to
opravdano, jer po njima ovek koji mnogo rinta mora ponekad da da sebi oduka, da malo
popusti ko nice. Ali zato ako znaju da si koco, i ako znaju da tu i tamo organizuje koju partijku,
e pa onda je dovoljno da samo pljune uz vetar i ve e da ti priiju etiketu da si kriminalac. Bog
te, koliko sam samo love izgubio zbog toga to su me toliko puta stavljali na led."
Odmahuje glavom i nastavlja:

Posle izvesnog vremena provalio sam pravila, tako da skoro godinu dana nisam bio ni u
kakvom sranju do ovog sad u Pendletonu, ema nanoenje tekih telesnih povreda, tako mu to oni
zovu kao zvani no. Malo sam se opustio, dasa je uspeo da skokne do pandura pre nego to sam ja
stigao da zbriem iz grada i jebi ga... Ina e, gadan neki tip..."
Smeje se, rukuje sa svima i uvek kada mu se priblii onaj crni momak s termometrom, on
ba tada kao slu ajno sedne za sto i kao s nekim obara ruku, tako se upoznao i popri ao sa svima
akutnim. Kada je to obavio, onda je lepo preao i na nau stranu, kao da po njemu hroni ni nisu
nita manje vredni i zanimljivi, i kao da i mi podjednako zasluujemo njegovu punu panju.
Nisam siguran da lije on zaista tolika laf ina da smatra da treba da posveti panju i tipovima od
kojih mnogi nisu u stanju ni da kau kako se zovu, ili moda ima neke svoje lukave, kockarske
razloge.
Podse a me na politi ara koji se u kampanji sre e sa svim svojim potencijalnim
glasa ima, skida ak i Elisu ruku sa zida i rukuje se i s njim jer je i njegov glas vredan kao i svih
ostalih. Prijatelju", obra a se Elisu zabrinutim glasom, moje ime je P. R. Mekmarfi, nije mi
prijatno kada vidim odraslog oveka kako se kiseli u vlastitoj mokra i. Zato lepo ne ode da se
obrie i sredi malo?"
Elis obara pogled i zapanjeno pilji u lokvu ispod sebe. Stvarno, hvala vam", odgovara i
ak se i pomeri, kao krenuo bi ka toaletu, ali ta mu vredi kad je vezan.
Mekmarfi sada ide od jednog do drugog hroni nog, rukuje se sa pukovnikom
Matersonom, pa sa Riklijem i sa starim Pitom. Rukuje se sa svima bez razlike, i sa pokretnima i
onima u kolicima, ak i sa vegeta tivcima, pa ak i sa onim pacijentima koji nisu u stanju da mu
prue ruku; on se saginje i podie njihove ake koje im lee u krilu kao mrtve ptice, mehani ke
ptice od sitnih kostiju i i ica koje su prestale da lete i koje, onako umorne i umrtvljene, lee
zauvek nepokretne. Sa svima se rukovao osim sa Velikim Dordom, manijakalnim istuncem,
koji se samo ceri i uzmi e od one ogromne a etine koja mu ne deluje ba naj istije da bi bio
spreman daje i dodirne. Mekmarfi mu samo salutira, a onda se kao obra a svojoj desnoj aci:
Je li bre, ru ice moja mila, ta misli otkud ovaj matorac zna u kakvim si ti sve govnima
bila?"
Nikome jo uvek nije jasno o emu se tu zapravo radi, zato je ovaj toliko poleteo da se
odmah sa svima upozna, ali barem jedno je sigurno - ceo ovaj cirkus je mnogo zanimljiviji od
igranja karata i sklapanja sla galica. On ve nekoliko puta ponavlja da je upoznavanje sa budu im
saigra ima od neprocenjive vanosti za jednog pravog kockara, ali valjda mu je jasno da ovde
ima posla i sa osamdesetogodinjim izgubljenim slu ajevima, koji bi, ako bi im dao kartu, jedino
bili sposobni daje stave u usta i pokuaju daje pojedu. I pored svega toga, on deluje razdragano,
to je, izgleda, jedan od onih tipova koji uvek i svugde uivaju da zasme j avaj u sve oko sebe.
Do mene je stigao na samom kraju, posle svih ostalih, zatekao me je kako sedim kao
prikovan za svoju fotelju. Stao je ispred mene, zavukao ruke u depove, zabacio glavu unazad i
po eo da se smeje,'kao da je gledaju i me video neto zanimljivije i smenije nego kod bilo koga
od ostalih pacijenata. U trenutku sam se uplaio da nije moda po na inu kako sedim, kako se
ponaam i kako izgledam provalio da ja zapravo glumim da ne ujem nita od onoga to se
deava oko mene.
O, bog te, vidi ti koga jo mi tu imamo."
Taj trenutak sam dobro zapamtio do najsitnijih detalja. Se am se zakiljio je na jedno oko,
zabacio glavu unazad i gleda me niz onaj svezi oiljak na nosu kao da niani i smeje mi se
razdragano. U prvi mah sam pomislio da se smeje, jer stvarno mora da je smeno videti nekoga sa
indijanskim licem, s dugom, masnom crnom kosom, koji je tako krupan, a uza sve to ipak deluje
slabo i nesigurno. A onda, se am se, pomislih: da se on to ipak ne smeje zato to nijednog trena

nisam uspeo da ga zavaram svojom glumom, moda je u trenutku shvatio da ja zapravo nisam
gluvonem ma koliko vesto igram tu ulogu, pa mi se sada smeje i namiguje mi da mi da do znanja
da me je provalio.
Otkuda ti ovde, Veliki poglavico? Izgleda mi, bog te, kao neki Bik Koji Sedi, koji je
resio da nikada ne ustane." Okrenuo se prema akutnima da vidi da li se smeju njegovom novom
fazonu; kada je video da ga samo belo gledaju, vrati pogled na mene pa me upita:
Nego, kako se ti ono zove, poglavico?"
S druge strane sobe uje se Bili Bibit:
On se z-z-z-zove Bromden. Poglavica Bromden, ali svi ga z-z-z-zovu poglavica M-mmetla jer ga bolni ari g-g-gone da im
isti po ceo dan. On i nije z-z-za neto drugo, on je
ina e gluv, zna..." Bili je sada naslonio glavu na ruku: Ja da sam g-g-g-gluv", nastavlja uz
uzdah, ,,d-d-d-davno bih se ubio."
Mekmarfi me merka pogledom. Alije zato dobro izrastao, mora da je ogroman. Koliko li
je visok, da li znate?"
Koliko ja z-z-z-znam jednom su ga izmerili, ima ti t-t-aj preko dva m-m-metra, ali ta
mu vredi to je toliki kada se p-p-p-plai i svoje vlastite s-s-senke. On ti je samo jedan v-v-vveliki gluvi Indijanac."
Odmah kada sam ga video, pomislio sam da li i na Indijanca, ali Bromden mi ba i ne
zvu i kao neko indijansko ime. Jel' znate iz kog je plemena?"
Nemam pojma", odgovara Bili, ve je uveliko bio u bolnici k-k-k-kada sam ja d-doao."
Ja sam neto uo od doktora", umea se Harding, izgleda da je samo pola Indijinac, iz
Kolumbije, iz nekog plemena koje vie ne postoji. Doktor mije rekao da mu je otac svojevremeno
bio poglavica, zato su i njega ovde prozvali poglavicom. to se pak ti e imena Bromden, bojim
se da moje skromno poznavanje indijanskog folklora ne ide ba tako daleko."
Mekmarfi se saginje i toliko mi se unosi u lice da nam se pogledi neizbeno susre u.
Je li istina ovo to ovi pri aju? Da li si ti, poglavico, stvarno gluv, reci?"
On je i g-g-gluv i nem."
Mekmarfi je samo zna ajno skupio usne, gleda me dugo i paljivo pravo u o i, a onda se
uspravlja i prua mi ruku.
,,E pa sada staje tu je, ali valjda moe barem da se rukuje sa mnom, bio gluv ili ne, toliko
valjda moe da uradi. I da zna, poglavico, jeste da si kao gromada, ali ako mi sada lepo ne
stegne ruku opasno u da se uvredim, a jasno ti je da nije ba najpametnije vredati novu glavnu
lujku ele bolnice."
To je rekao a onda se okrenuo prema Hardingu i Biliju i napravio grimasu, kao ali se, ali
ona ispruena ogromna aka i dalje stoji preda mnom i eka da je prihvatim.
Se am se te njegove ake jasno i razgovetno kao da je sada vidim pred sobom: ispod
noktiju crna mast od rada u garai, na nadlanici iste tovirano sidro, na zglobu srednjeg prsta
prljavi hanzaplast ve odlepljen na ivicama, na ostalim zglobovima oiljak do oiljka, neki stari
ve zarasli, neki noviji. Se am se i njegovog dlana, ravan i tvrd, ogrubeo od baratanja drvenim
drkama sekira i motika, dlan koji ne biste o ekivali kod nekoga ko samo mesa karte. Na dlanu
uljevi, koji su svi ispucali i puni prljavtine. Dlan mu izgleda kao putna mapa svih onih njegovih
dugogodinjih lutanja po Zapadu, koji je obiao uzdu i popreko. Kada sam mu uzeo ruku u
svoju, osetio sam koliko mu je hrapav dlan, toliko da se ulo neko tiho struganje dok smo se
rukovali. Se am se kako su mu jaki i debeli bili prsti, koji su se stisli oko mojih, a i onog udnog
ose aja koji je prostrujao mojom akom, koja kao daje istog trenutka po ela da raste, kao da mi
on u nju pumpa svoju krv i snagu i ini da bude jaka i velika kao i njegova...
Gospodine Mekmuri." .

To je glavna sestra.
Gospodine Mekmuri, do ite molim vas na trenutak."
Da, to je glavna sestra, doveo ju je onaj crni momak s termometrom. Stoji, kucka
termometrom po svom ru nom satu, koluta o ima kao da merka i procenjuje novajliju.
Gospodine Mekmuri, bolni ar Vilijams poalio mi se da pravite neke probleme u vezi sa
vaim obaveznim tuiranjem. Da lije to ta no? Da se razumemo na samom po etku, menije drago
to ste se vi tako brzo sprijateljili sa ostalim pacijentima, ali sve u svoje vreme, gospodine
Mekmuri, sve u svoje vreme. Izvinite to prekidam vas i gospodina Bromdena, ali valjda vam je
jasno... naa pravila se odnose na sve podjednako."
Mekmarfi zabacuje glavu i namiguje na onaj na in kojim i njoj kao i meni ranije ho e da
kae da nije uspela da ga prevari, da je i nju kao i mene odmah pro itao. Skoro ceo minut je
paljivo fiksira jednim okom.
Znate ta, gospodo, to je upravo ono to stalno ujem kada neko po ne da mi pri a o
pravilima..."
On se smeka dok to govori, oboje se smekaju i paljivo merkaju jedno drugo.
.. .i to onda kada mu je jasno da u verovatno da ih ipak prekrim."
Poto je to rekao, on najzad puta moju ruku.
U zastakljenoj sobi za bolni arke, u staklencu, glavna sestra uurbano puni priceve
nekom zelenkastomle nom te no u iz ampula koje su upravo stigle u paketu sa stranim,
nerazumljivim natpisom. Jedna od mladih bolni arki, ina e od one vrste devojaka koje uvek
jednim okom, ma ta radile, paljivo prate ta se oko njih doga a, uzima posudu sa napunjenim
pricevima i pre nego to e krenuti s njima na odeljenje ok leva nekoliko trenutaka.
ta vi, gospo ice Rej el, mislite o naem novom pacijentu? Mislim, kako da kaem,
zgodnjikav je i srda an i to... ali za moj ukus je nekako previe nametljiv, nekako se trudi da
dominira."
Glavna sestra upravo vrhom prsta proba jedan pric. Meni se ini", odgovara, probijaju i
iglom gumeni epi ampule, ...daje, u stvari, to i njegov osnovni cilj - da se po svaku cenu
nametne. On je jedan od onih tipova za koje koristimo popularan naziv: manipulator". To vam
je, gospo ice Flin, osoba koja ne bira sredstva u elji da ostvari svoje ciljeve."
Ali, ipak izvinite... ovde... u duevnoj bolnici, mislim... kakve bi ovde ciljeve uopte
mogao da ima... kakvu korist?"
Bilo kakvu", ona je mirna, nasmejana, zadubljena u svoj trenutni posao punjenja
priceva, recimo udoban i lak ivot, ili uivanje u ose aju daje mo an i potovan, moda i
flnansijsku korist - vrlo verovatno sve to zajedno. Ponekad je za manipulatora stvaranje nereda na
odelje nju samo po sebi cilj. Nije malo takvih, destruktivnih, ljudi u naem drutvu. Manipulator
moe toliko da narui disciplinu i negativno uti e na ostale daje esto potrebno da pro u meseci
dok se sve stvari ne vrate u predanje stanje. Sadanja popustljiva i tolerantna atmosfera, koja je,
naalost, ovladala, kao nova moda u gotovo svim duevnim ustanovama, takvim tipovima samo
ide naruku. Ali nekada, pre samo nekoliko godina zapravo, situacija je bila znatno druga ija.
Se am se, u to vreme bio je na naem odeljenju jedan pacijent, neki gospodin Taber, e pa on vam
je bio upravo nepodnoljivi manipulator. Ali sre om samo nakratko." O igledno je da je
oraspoloena tom prijatnom uspomenom, vidi joj se po o ima da je odlutala u mislima negde
daleko, u stara dobra vremena. .. Da, gospodin Ta ber...", naglaava ponovo.
Ali, ipak ne shvatam", nastavlja mlada sestra, zato bi, pobogu, gospo ice Rej el, iko
poeleo da narui disciplinu na odeljenju, koji bi mogao da ima motiv... ?"
Glavna sestra je prekida, pri tom ponovo zabada iglu u gumeni epi , zatim puni pric,
vadi iglu iz ampule i sputa i ovu napunjenu injekciju pored ostalih. Gledam joj ruku kako posee

za novim pricom, kako lebdi, prua se, sputa.

Vi, gospo ice Flin, kao da zaboravljate da se trenutno nalazimo u instituciji za duevno
obolele."
Glavna sestra se ina e bukvalno izbezumi kada bilo kakav spoljni uticaj makar i na
trenutak u ini da njena ekipa ne funkcionie kao dobro podmazana, uhodana i precizna celina.
Dovoljna je najmanja mogu a nemarnost, neurednost ili najsitniji problem, pa da se smesta
preobrazi u belo obu eno otelotvorenje besa; tada nije u stanju ni da kontrolie svoj rutinski
osmeh, koji je u tim trenucima deformisan i jo upadljivije neprirodan. Ide okolo s tim fal
lutkastim osmehom, jedva pri vr enim izme u brade i nosa, sa onim okicama koje tobo nevino
kolutaju i mirno posmatraju sve oko sebe, a jasno je, ose am to dok je posmatram, da je iznutra
napeta kao sajla i tvrda kao kamen. I ta njena napetost je nikako ne naputa sve do onog trenutka
kada je problem, najzad, otklonjen - odnosno kada je, kako ona voli da kae, situacija
prilago ena okolini".
Pod njenim nadzorom nae odeljenje je i te kako prilago eno okolini, jedini je problem
to ona, ipak, ne moe sve vreme da provodi na njemu, nekada je i van njega - u Spoljnom svetu.
Zato je ona sebi postavila zadatak da se trudi da, koliko je to mogu e, doprinese prilago avanju
ak i Spoljnog sveta. U tom poduhvatu joj svesrdno pomau i druge, njoj sli ne osobe,
me usobno povezane u jednu grandioznu organizaciju koju ja volim da nazivam Sistem", a iji
je prvenstveni cilj da prilagodi kompletan Spoljni svet sli nim principima kojima ona prilago ava
na unutranji. Ona je, ina e, dugogodinji veteran u tom poslu, se am se da je ve bila glavna
sestra i u staroj bolnici u koju sam davno doveden iz Spoljnog sveta i bogzna koliko jo dugo
planira da se angauje na tom polju.
Posmatram je paljivo ve godinama i prime ujem kako je s vremenom sve vetija i
iskusnija, vreme i praksa su je toliko oja ali i u vrstili da ona trenutno raspolae ogromnom
vla u, koja se protee na sve strane, u svim pravcima, sli no razgranatoj mrei tankih i ica koje
sam od svih na odeljenju, izgleda, jedino ja u stanju da primetim. Gledam je esto kako kao uvek
maksimalno usredsre en robot sedi u samom centru te i ane mree i o elom se odeljenju brine
spretno i sigurno, kao da je neki ogroman mehani ki pauk koji u svakom trenutku zna gde se
prostire i najmanja i ica u mrei i kada i koliko treba da pusti struje ne bi li uvek postigla eljeni
rezultat. Ina e, poto sam svojevremeno, za vreme rata, pre nego to su me transportovali u
Nema ku, bio i mladi elektri ar kasarne, a i za vreme one jedne godine koju sam proveo na
koledu jedan od predmeta bila mi je i elektronika, ja se pomalo razumem u tu problematiku i
znam kako se moe manipulisati svim tim icama i strujom.
Ona pak okruena tim icama sanja o svetu koji je uredan, ta an i precizan i koji
funkcionie kao najkvalitetniji vajcarski sat, o mestu u kome bilo kakva promena u rasporedu
prakti no nije mogu a, sanja o tome da na kraju krajeva svako ko joj je poveren na odeljenje
bude doveden do statusa hroni nog pacijenta vezanog za kolica, sa kateterskim cev icama
proturenim kroz obe nogavice, potpuno pod kontrolom njenih elektri nih talasa. Znaju i da od
toga u znatnoj meri zavisi uspenost sprovo enja svih njenih ideja i planova, ona je godinama
birala idealno medicinsko osoblje, svoje idealne saradnike. Bezbrojni lekari, razli itog izgleda i
starosti smenjivali su se pred njom izlau i joj svoje ideje i stavove o tome kako bi bilo najbolje
organizovati ivot i rad na psihijatrijskom odeljenju. Medu njima se tu i tamo naao i neko sa
integritetom, neko koje imao ki mu i koje ostajao veran svojim idejama; takve je ona tako
uspeno iz dana u dan, nasitno, sre ivala onim svojim ledenim pogledom, koji im je posle
izvesnog vremena ledio telo i misli, na kraju bi se predali i drhte i od neke udne jeze molili
kadrovsku slubu za premetaj:
Verujte mi, verujte, to je stvarno neobjanjivo, ali otkako radim na tom odeljenju uz tu

enu, ose am se veoma udno, kao da mi venama umesto krvi te e amonijak, neshvatljivo...
Stalno se tresem, neka udna jeza me celog proima, moja ro ena deca izbegavaju da mi sednu u
krilo, ena ne e da vodi ljubav sa mnom...
Molim vas, morate da me premestite, bilo gde: na pedijatriju, neurologiju, medu
alkoholi are... nebitno, samo me premestite odande..."
I tako je to trajalo godinama, ona je terala po svome, lekari su se smenjivali - neki su
izdrali samo tri- etiri nedelje, neki i itava tri meseca. Najzad se odlu ila za jednoog glavatog
ove uljka sa irokim elom i debelim, nadutim obrazima, a izme u ela i obraza, u visini
njegovih sitnih o iju, glava mu je nekako udno stisnuta - kao daje dugo nosio neke tesne
nao are, i to toliko dugo da su mu ulubile glavu po sredini. Sada mu nao are vise na lancu koji je
jednim svojim krajem pri vr en za dugme na kragni, na ljubi astom nosi u ve ito se klate levodesno, deluju kao da e svakog trenutka da mu padnu i zato se on, dok pri a, naginje as levo as
desno ne bi li ih odrao na nosu. Eto takav je na lekar - na vajni doktor.
I ovu trojicu crnih bolni ara u dnevnoj smeni tako e je primila posle vie godma biranja i
procenjivanja i poto ih je odbila bukvalno na hiljade. Redali su se oni pred njom u dugom nizu
mrzovoljnih nosatih crnih maski i svi do jednoga bi ve na prvi pogled zamrzeli onu njenu
kredasto-lutkastu veta ku belinu. Ona bi njih i njihovu mrnju posmatrala i procenjivala u
proeku oko mesec dana i po pravilu ih je nogirala jer je smatrala da, ipak, imaju, za njen ukus,
nedovoljno mrnje u sebi. Kada je na kraju dola do trojice koji su joj odgovarali, a zapoljavala
ih je ina e jednog po jednog tokom godina i briljivo ih uklapala u svoj koncept i svoju mreu,
bila je u potpunosti sigurna da im je mrnja gotovo zverska i da su kao takvi veoma upotrebljivi.
Na prvog je naletela dosta davno, ja sam tek pet godina bio na odeljenju kada je on doao,
ina e kriv je kao paragraf, zakrljao i nekako udne boje - kao rashla en asfalt. Rodom je iz
Dordije, kada je bio sasvim mali, imao je oko pet godina, silovali su mu majku, i to pred ocem
koga su prebili i vezali za uarenu pe - otac je gledao ta rade njegovoj eni dok mu se krv
slivala u cipele. Mali je bio sakriven u ostavi, sve je video kroz pukotinu izme u vrata i dovratka,
doiveo je toliki ok da od tada nije vie porastao nijedan centimetar. Kapci mu vise ispod obrva
kao da mu se slepi mi ugnezdio na nosu; ina e ti njegovi kapci podse aju na tanke, sive opne,
otvara ih samo na as, i to obi no kada se neki nov belac pojavi na odeljenju, viri ispod njih i na
brzinu odmerava pridolicu od glave do pete i samo jednom zna ajno klimne glavom, kao da
samom sebi jo jedanput potvr uje neto u staje ve odavno uveren. Kada je primljen na posao,
prvog dana je doneo arapu napunjenu sa mom da pacijente nau i redu, no ona gaje opomenula
da se tako vie ne radi; zahtevala je od njega da svoje oruje ostavi kod ku e i upoznala ga je sa
svojom metodom: nikada ne pokazivati mrnju, biti miran i strpljiv, ekati i najmanju priliku,
najmanju nepanju, a onda pritegnuti sve ra fove i nikako ne poputati, nikada. E tako se oni u e
redu, nau ila ga je ona najvaniju lekciju na samom po etku.
Posle dve godine dola su i druga dvojica, i to gotovo jedan za drugim u razmaku od samo
mesec dana, ina e oni toliko li e jedan na drugoga da ponekad pomislim da ona nije slu ajno,
zadovoljna prvim, naru ila da joj naprave njegove identi ne kopije. Razlika je samo u tome to su
ovi novi momci visoki, robustni, ko ati, sa otrim izrazom lica koji se nikada ne menja,
podse aju me na vrh strele. O i si im sitne kao dve ta kice a kosa takva da misli da bi ako je
dodirne raskrvavio aku.
Sva trojica su, tako e, tamnocrni kao telefoni. to su crnji, zaklju ila je odavno iz
iskustva sa mnogima koji su neko vreme boravili kod nas, to e due i savesnije da iste, ribaju,
struu, jednom re ju, odrava e na odeljenju stanje besprekorne higijene. Isto tako, i njihova
vlastita ode a je uvek besprekorno ista: bela, hladna i kruta ba kao i njena.
Sva trojica nose sneno bele pantalone i bele koulje sa metalnim kop ama, a tako e i kao

led blistavo bele cipele sa crvenim gumenim onovima, koji im omogu avaju da se potpuno
ne ujno, kao aveti kre u hodnikom. Odjedanput se pojave na najrazli itijim mestima na
odeljenju, i to obi no ba onda kada neko od pacijenata pomisli da je najzad potpuno sam, ili da
je prava prilika da nekome od kolega tiho apne kakvu tajnu ili bilo ta to bi voleo da ostali ne
uju. I dok on tako u nekom skrivenom oku misli da ga niko ne gleda, odjednom na obrazu
oseti neku udnu hladno u, gotovo jezu, okrene se na tu stranu, kad ono nad njim lebdi i pilji u
njega kamenohladna crna maska, samo glava bez tela. To je zato to su i zidovi beli poput
njihove ode e pa se stapaju s njom i jedino je mogu e videti njihova crna lica i ake, to kao neke
sablasti lebde u vazduhu ispred zida.
Viegodinja obuka je u inila da su se crni momci gotovo idealno prilagodili frekvenciji
glavne sestre, mogu i sa pova enim icama da razumeju i primaju poruke na njenoj talasnoj
duini, zato njoj uopte nije potrebno da im izgovara ili zapisuje instrukcije koje bi slu ajno
mogla da vidi neka od ena koja je dola u posetu svom bolesnom muu, ili jedna od onih
iteljica, ne, to njoj vie nije potrebno, oni se s njom idealno sporazumevaju na talasnoj duini
mrnje visokog napona i u stanju su da prihvate i ispune svaki nalog koji postoji jedino u njenoj
glavi.
Zato se moe re i da su, im je glavna sestra formirala svoj tim, celim odeljenjem
zavladali takav red i disciplina daje sve smesta po elo da funkcionie precizno i uigrano kao po
koncu. Sve to momci misle, govore ili rade, sve je to ve mesecima unapred odre eno i
isplanirano, a zasniva se u najve oj meri na sitnim, mnogobrojnim belekama koje sestra zapisuje
svakoga dana. Te se beleke redovno auriraju, paljivo prekucavaju i ubacuju u komplikovanu
mainu ije zujanje ujem konstantno iza eli nih vrata u dnu sobe za bolni arke. Maina
redovno izbacuje perforirane kartice s dnevnim redom aktivnosti za svaki pojedini dan; one se
potom svakoga jutra ubacuju u prorez u metalnim vratima i - zidovi po inju da zuje, svetla se
pale u spavaonici u pola sedam, crni momci brzo i efikasno isteruju akutne iz kreveta i teraju ih
na zanimanje: da glancaju pod, prazne pepeljare, briu ogrebotine sa zida koje su ostale na mestu
gde je dan ranije jedan starac izgoreo i nestao u oblaku dima i uz miris zapaljene gume.
Nepokretni pacijenti sputaju svoje mrtve cepanice od nogu na pod i kao kipovi koji sede, ekaju
dok im ne doguraju njihova invalidska kolica. Vegetiraju i nekontrolisano mokre po sebi u
svojim krevetima, to smesta aktivira zvu ne alarme i strujne lukove koji ih izbacuju iz kreveta
na poplo ani pod, gde ih crni momci polivaju i peru crevima a potom presvla e u istu bolni ku
ode u.
U petnaest do sedam uje se signal koji poziva na brijanje, akutni se postrojavaju ispred
ogledala, organizovano, po azbu nom redu: A, B, C, D... Svi hroni ni koji su, kao ja, pokretni,
ulaze odmah iza akutnih, posle nas dovoze nepokretne u kolicima. Trojicu staraca sa tankim,
utim slojem budi na mlohavoj koi vrata briju u njihovim foteljama u dnevnom boravku, pri
tome im glavu vezuju konim kaiem da je fiksiraju kako se ne bi klatila pod pritiskom
elektri nog aparata za brijanje.
Nekada, pogotovu ponedeljkom, ja se negde sakrijem pokuavaju i da zabuim i
presko im brijanje, ali mnogo e e smatram daje najbolje da odmah stanem u red, izme u slova
A i C, i da se prepustim struji kao i svi ostali, ak i ne moram da podiem stopala s poda - u podu
su, naime, jaki magneti koji ljude usmeravaju po odeljenju i pokre u ih kao one mete u
streljanama na vaarima i po luna-parkovima.
U sedam sati otvara se trpezarija u koju pacijenti ulaze obrnutim redosledom: prvo
nepokretni, potom pokretni, a onda i akutni uzimaju posluavnike, na koje im stavljaju kukuruzne
pahuljice, tost, unku sa jajima - a izuzetno ovoga jutra i po jednu konzervisanu breskvu,
serviranu na listu zelene salate. Neki akutni pomau nepokretnima i donose im posluavnike sa

hranom. Nepokretni su uglavnom hroni ni kojima su otkazale noge i u stanju su da se hrane bez
ije pomo i, ali su tu i ona trojica kod kojih ne funkcionie nita na telu od vrata nanie i,
naalost, ni skoro nita od vrata navie. Oni su poznati kao vegetiraju i. Kada se svi smeste u
dnevnom boravku, crni momci i njih dovoze, doguraju i prislone njihova kolica uza zid, a zatim
im donose posluavnike sa njihovom hranom koja izgleda kao blato, na svaki posluavnik je
pri vr ena bela kartica na kojoj pie sastav obroka. Mainski mlevena hrana - pie na hrani za te
krezube starce, i jo: mlevena unka, jaja i tost, i to svaka porcija trideset dva puta samlevena i
prevakana u specijalnom mlinu za mlevenje hrane izra enom od ner aju eg elika. Taj se mlin,
ina e, nalazi u kuhinji i vie puta sam ga gledao kako otvara svoja metalna usta nalik na otvor
usisiva a za prainu i pljuje grudvu savakane unke koja uz talski gnjecav zvuk pada na tanjir.
Crni momci nervozno i prebrzo hrane vegetiraju e pacijente tako da im mlevena, kaasta
hrana curi iz crvenih usta kao u dojen eta, cedi se niz njihove kvrgave bradice i sliva na zelenu
bolni ku ode u. Iznervirane crnje grde ih i psuju i trude se da im to vie otvore usta krunim
pokretima kaikom, sli nim onima kojima se dubi i isti trula jabuka. Ovaj mi se matori prdonja
Blastik raspada pred o ima, bog te, vie nisam siguran da li guta pire od unke ili komade svog
jebenog jezika."
U pola osam svi se ponovo vra aju u dnevni boravak. Glavna sestra prati ta se doga a
kroz svoje specijalno staklo, koje je uvek toliko iz glancano da se i ne vidi, klima glavom sa
odobravanjem, zadovoljno epa jo jedan list sa kalendara - za jedan danje blie svome cilju.
Pritiska dugme koje treba da pokrene dananje aktivnosti, ujem zvuk koji poti e od neke
ogromne metalne plo e koja je negde u blizini po ela da se trese i vibrira. Svi na svoja mesta akutni: rasporedite se i sedite u delu dnevnog boravka koji je predvi en za vas i mirno sa ekajte
dok vam se ne iznesu karte i monopol, kojima ete se danas zabavljati. Hroni ni: sedite na svoju
stranu i sa ekajte dok vam ne donesu slagalice iz paketa Crvenog krsta. Elis - idi na svoje mesto
uza zid, digni lepo ruke da ti ih zakucaju i slobodno piaj tako stoje i u ga e. Pite - tresi ceo dan
svojom glavom kao mehani ka lutka. Skanlon - stavi svoje vornovate ruke na sto i po ni da
pravi fol bombu kojom namerava da raznese ceo fol svet. Harding - po ni da pri a i mai
svojim akama kao pti icama ispred sebe, a onda ih zarobi tako to e ih stisnuti pod mike jer
odraslim ljudima ipak ne prili i da na taj na in mau svojim lepim ru icama. Sefelt - po ni da
kuka kako te i danas bole zubi i kako ti i dalje opada kosa. Svi... hajdemo zajedno: udahni...
izdahni... svi zajedno... uigrano... neka vam svima danas srca kucaju istom brzinom i u ritmu
ozna enom na kartici sa dnevnim rasporedom. Svi to kici i klipovi neka rade ujedna eno... samo
tako...
Sve ovo podse a na svet stripa u kome se dvodimenzionalni likovi oivi eni ravnim i
crnim linijama trzaju i skaku u u nekoj i aenoj fabuli koja bi mogla biti i izuzetno zanimljiva,
moda i duhovita, samo da ovde, na odeljenju, ti likovi nisu pravi, ivi ljudi od krvi i mesa.
U petnaest do osam crni momci obilaze dugi niz hroni nih i onima koji su dovoljno mirni
i ne pruaju otpor stavljaju katetere. Kateteri su ina e napravljeni od prezervativa kojima je
odse en vrh, pa je kroz taj novodobijeni otvor flasterom zalepljena tanka plasti na cev ica,
sprovedena tako da prolazi kroz nogavicu pidame sve do plasti ne kese na kojoj pie: Za
jednokratnu upotrebu." Jedno od mojih zaduenja je i da te kesice svako ve e operem, kako bi
mogle biti vie puta jednokratno upotrebljene. Crni momci, poto pacijentu nataknu prezervativ,
za svaki slu aj ga pri vrste flasterom za stidne dla ice - mnogi hroni ni su usled estog skidanja
katetera na tom mestu osavi kao bebice, sve dlake su im davno i upane.
U osam sati zidovi ve maksimalno zuje i vibriraju. Zvu nik sa plafona govori:
Izdavanje lekova" i pri tome se slui glasom glavne sestre koju vidimo u staklencu, i to dobra tri
metra daleko od mikrofona; i dok njen glas sluamo iz zvu nika, ona upravo pokazuje jednoj

mladoj sestri kako se na pravi na in pripremaju lekovi i raspore uju na posluavniku pred
izdavanje pacijentima. Akutni se ve postrojavaju ispred vrata, po azbu nom redu A, B, C, D; iza
njih su hroni ni, a vegetiraju ima se lekovi daju naknadno, rastvoreni u soku od svee jabuke.
Ljudi prilaze jedan po jedan, dobijaju svoje sledovanje lekova u plasti noj ai, ubace lekove iz
ae u usta i sa ekaju nekoliko sekundi dok im sestra tu istu au ne napuni vodom iz bokala, a
onda popiju tu vodu i s njom, naravno, i lekove. Ponekad, ali vrlo retko, na e se poneko koje
toliko lud da po ne da se raspituje staje to to mu je naloeno da popije.
Samo malo, duo; da te pitam neto, za ta su ove dve crvene pilule to sam ih dobio uz
vitamine?"
Ve ga znam, to je jedan krupan akutni, voli da se producira i uveliko ga bije glas da pravi
probleme.
Naj obi niji lek, gospodine Taber, koristi e vam. Samo ga lepo progutajte."
Zanima me kakav je to lek, zato mi ga dajete... Pobogu, pa vidim i ja da je lek... svata."
Samo vi to sve lepo progutajte, hajde, gospodine Taber, progutajte to askom meni za
ljubav." Mlada sestra baca brzo pogled u pravcu glavne sestre, koliko da vidi kako ona reaguje na
taj njen malo slobodniji, mazni pristup, pa se ponovo usredsreduje na pacijenta ispred sebe. Taber
jo uvek nije spreman da proguta nepoznate pilule, pa ak ni za ljubav tako slatke sestrice.
Gospo ice, ne bih eleo da stvaram probleme. Ali shvatite da ne elim da progutam
neto to pojma nemam ta je. Kako da budem siguran da se ne radi, slu ajno, o onim pilulama
koje mogu potpuno da mi promene ponaanje?"
Gospodine Taber, nema razloga da se toliko uzbu ujete."
Ma ko se uzbu uje... svata... samo ho u da znam, pobogu."
Glavna sestra se ve ne ujno primakla, vrsto mu stegla ruku, naizgled neno, ali tako
vesto da mu je nemogu e da je i za milimetar pokrene.
Sve je u redu, gospo ice Flin", smireno se obra a mladoj koleginici. Ako gospodin
Taber eli da se ponaa kao malo dete, onda emo i mi da se prema njemu ponaamo na taj na in.
Mi smo se uvek do sada prema njemu odnosili korektno i sa puno tolerancije, ali to, o igledno, u
ovom slu aju nije pravi pristup, jer ta smo dobili od njega za nagradu - samo otpor i
netrpeljivost. Ali neka... Ako ne elite da svoje lekove primite oralno, onda slobodno moete da
idete, gospodine Taber."
Ali pobogu... samo sam hteo da znam ta..."
Molim vas idite, ne zadravajte nas vie."
Puta mu ruku i on odlazi, elo prepodne gun a, ide okolo pokunjeno i vidi se jasno da ga
proganjaju misli o onim crvenim pilulama i da se pita ta li je u njima. Jednom sam i ja ba jednu
takvu istu crvenu pilulu kao bajagi progutao, a u stvari zadrao ispod jezika i kasnije ispljunuo i
zgazio u magacinu za metle. Na trenutak sam video, pre nego to se pretvorila u beli prah, daje u
pitanju minijaturni elektronski ip, sli an onima s kojima sam radio svojevremeno u vojsci u
radarskoj slubi - iste mikroskopski sitne i ice, mreice i tranzistori; ovaj je o igledno bio
projektovan tako da se smesta raspadne ako slu ajno do e u kontakt sa vazduhom.
U osam i dvadeset pacijentima se izdaju karte, slagalice, monopol...
U osam i dvadeset pet jedan od akutnih spominje kako je esto kri om gledao svoju
sestru kada se tuira; samo to su uli taj podatak, svi koji su sedeli s njim za stolom pole u jedan
preko drugoga, utrkuju i se ko e to prvi da zapie u dnevnik odeljenja.
Pola devet - otvaraju se vrata odeljenja, kasom utr avaju dva tehni ara, ose aju se na
vino; tehni ari se ina e uvek kre u ili veoma brzim hodom ili tr i, budu i da uvek idu pognuti
napred, moraju se brzo kretati da ne bi pali na glavu. I ne samo da su uvek pognuti napred nego
uvek tako miriu kao da svoje instrumente rutinski ispiraju u vinu. Ovi danas zatvaraju za sobom

vrata laboratorije i ja se brzo primi em blie vratima sa svojom metlom jer elim da ujem ta
razgovaraju, nije mi lako jer im se glasovi jedva uju od brujanja i zujanja maina.
ta li je toliko vano da nas zovu ovako rano?"
Moramo da instaliramo Interni Prekida Radoznalosti nekom radoznalom udavu. Kazala
mije daje strano hitno, da ga smesta ugradimo, a ja nisam siguran da li uopte imamo jo tih
prekida a na lageru."
Ako nemamo, zva emo IBM da nam ga hitno poalje; sa ekaj da skoknem do naeg
skladita da proverim."
Hej, kada ve ide tamo, donesi mi ijednu flau onog dobrog vina. Ja sam dotle doterao
da vie bez dobrog gutljaja ni najmanji posli nisam u stanju da zavrim. Ma, zabole me, da ti
pravo kaem, ovo je mnogo bolje nego da dirin im u garai."
Glasovi su im nekako neprirodni, piskavi, s tako brzim replikama da mi se ini da sluam
crtani film a ne ive ljude. Dosta sam uo, odlazim brzo odatle da me neko ne uhvati kako
prislukujem.
Ona dva crna momka hvataju Tabera u klozetu i dovla e ga u sobicu sa krevetom. On urla
kao pomahnitao, a vidim i da je ranije jednoga od svojih gonitelja dobro utnuo po cevanici.
Zapanjen sam kako bespomo no izgleda dok ga ova dvojica dre kao da je vezan crnim
gvozdenim sajlama.
Bacili su ga potrbuke na krevet, jedan mu seda na glavu a drugi mu skida pantalone, tako
da se uskoro vidi njegova stranjica boje breskve uokvirena ramom od zelene ode e. Taber
mumla psovke u duek a onaj to mu sedi na glavi ga smiruje:
Tako je, gos'n Taber, dobro... da, da, tako je..."
Sestra uri hodnikom, premazuje dugu iglu vazelinom, ulazi u sobu, neko vreme ih ne
vidim, a onda ona izlazi briu i iglu par etom tkanine pocepane sa Taberovih pantalona.
Teglu s vazelinom je ostavila u sobi, a za ono kratko vreme koliko su otvorena vrata, tek
da ona iza e, vidim da onaj momak to sedi Taberu na glavi sada mu brie elo papirnom
maramicom. Dugo jo ostaju u sobi, iza zatvorenih vrata, najzad izlaze, nose Tabera u
laboratoriju i ja vidim da vie na sebi nema zelenu bolni ku ode u, sada je umotan u vlaan
krevetski arav...
Devet sati, ulaze mladi staisti, koji izgledaju upravo onako kako glavna sestra ne voli, u
svojim sakoima od tvida sa konim zakrpama na laktovima, sa svojim urednim frizurama otelotvorenje mladih, eman cipovanih, obrazovanih ljudi koji samo to su napustili otmene
kolede. Oni pedeset minuta razgovaraju sa akutnim pacijentima o njuhovom prethodnom ivotu,
naro ito o detinjstvu. Tih pedesetak minuta koliko su oni obi no na odeljenju za sestru su prava
mora, za to vreme pogon tapka u mestu, zato je ona vidljivo nervozna, koluta o ima i zapisuje u
svoj dnevnik da ne bi bilo loe proveriti da li neko od tih staista, uljeza, ima neki prekraj u
dosijeu, makar i opomenu za nepotovanje saobra ajnih propisa ili neto sli no to bi se moglo
upotrebiti.
U deset do deset staisti odlaze i itav pogon ponovo funkcionie kao po koncu. Sestra iz
staklenca paljivo kontrolie ta se doga a u dnevnom boravku, prizor pred njom je opet kristalno
jasan, sve se ponovo odvija kao u briljivo, do u detalj izreiranom crtanom filmu.
Tabera sada iznose iz laboratorije na pokretnom krevetu sa to kovi ma.
Morali smo da mu damo jo jednu, dodatnu, injekciju jer je doao sebi dok smo mu
vadili likvor iz ki me", obavetava je tehni ar. Nego, ta mislite da ga sada odmah otpremimo
do jedinice i da ga malo smirimo elektrookovima, em e biti miran, em emo utedeti sekonal."
Odli an predlog! Ne bi bilo loe da ga, kada ste ve tamo, odvedete i na encefalogram da
mu malo ispitaju glavu, moda e se ispostaviti da moramo malo da mu poradimo na mozgu."

Tehni ari kasom odlaze, guraju i oveka na nosilima, i ponovo neodoljivo podse aju na
likove u crta ima ili na lutke u onim de jim lutkarskim predstavama po vaarima.
U deset sati se deli pota, esto se dogodi da dobije otvoreno pismo...
Pola jedanaest, pojavljuje se ona faca zaduena za veze sa javno u i prikupljanje
donacija, doveo je grupu lanica nekog enskog udruenja da ih provede po odeljenju.
Zastao je na vratima dnevnog boravka i oduevljeno pljeska svojim debelim ru icama:
Zdravo momci! Glavu gore, glavu gore... Samo bacite jedan pogled okolo, moje dame,
vidite kako je sve isto, kako je sve svetio, kako ija. Ovo je gospo ica Rej el, doveo sam vas
ovde jer sam eleo da vam pokaem upravo njeno odeljenje. Drage moje dame, ona im je svima
kao majka, ne po godinama, naravno, shvatate ta elim da kaem. Prava brina majka!"
Tom tipu je kragna uvek stegnuta kao da mu je koulja tri broja manja. Kada se smeje,
vrat mu je tako stegnut da mu se glava bukvalno naduje, a ko za inat taj se smeje bez prestanka,
nikada mi nije bilo jasno ta mu je pa toliko smeno, smeh mu je ina e glasan i brz i ima utisak
kao da eli da prestane ali ne moe - to je ja e od njega. Obrazi mu se naduju, budu crveni i
okrugli, uopte, tada mu faca izgleda kao nacrtana na nekom balonu. Na licu nema ni dla ice, a ni
na celoj glavi kada ga malo bolje pogleda; ovek bi rekao da je on, u svoje vreme, i zalepio sebi
koju dlaku na glavu, ali su mu se do sada sve te dlake odlepile i skliznule to u manetne, to u
depove, to u kragnu. Kada malo bolje razmislim: pa moda on i nosi tako tesnu kragnu da mu
dla ice ne skliznu za vrat.
Moda se zato i smeje sve vreme jer mu neka dla ica ipak pro e pa ga golica, ko zna...
On esto vodi takve grupe po odeljenju - ozbiljne gospode u blej zerima, koje ga sluaju
sa panjom i klimaju glavom pune razumevanja dok im on pri a pri e o tome koliko je mnogo
ura eno i koliki je napredak postignut u naoj bolnici tokom zadnjih nekoliko godina. Skre e im
panju na televizor, na udobne kone fotelje, na nove esme nalik na fontane... a onda svi odu na
kafu u prostoriju za osoblje. Ponekad on i sam navrati na odeljenje, stoji neko vreme usred
dnevnog boravka i pljeska rukama (jasno se uje da su vlane od znoja), pljesne nekoliko puta
dok mu se ruke ne slepe, a onda ih dri tako spojene kao u molitvi i po inje da se vrti. Vrti se
dugo ukrug i nekako udno, gotovo divlje bulji u televizor, u nove slike na zidu, u kone fotelje. I
smeje se, sam sa sobom se smeje.
Staje to to mu je toliko smeno, to nam nikada nije otkrio, a jedino to je meni ovde
smeno, to je on sam, pogotovu kada se tako vrti i ceri, podse a me na gumenu igra ku - neku od
onih sa olovom u podnoju koja se sama die kada je prevrne, obori je a ona se odmah uspravi i
vrti dalje. Ina e, on nikada, ali bukvalno nikada i ne pogleda nikoga od nas u lice, a ne daj boe u
i.
Pola jedanaest, pa petnaest do jedanaest, pa deset do jedanaest - pacijenti cirkuliu, odlaze
i dolaze, idu na radnu terapiju, na ekspresivnu terapiju, na indirektnu terapiju, na ko zna kakvu
sve terapiju, ili u neke udne sobe i sobice gde zidovi nikada nisu paralelni niti je pod ravan.
Mainerija, za sve to vreme, zuji monotono i ujedna eno.
Sada, dok sluam to neprekidno zujanje na naem odeljenju, ono me vra a u prolost,
takvo isto zujanje uo sam u Kaliforniji u jednoj pre dionici pamuka u kojoj sam bio davno, jo
dok sam igrao ragbi u gimnaziji. Na kolski tim imao je tako dobre rezultate u jednoj sezoni da
su navija i reili da skupe izme u sebe novac i da nas poalju avionom ak u Kaliformju da se
okuamo s tamonjim najboljim timom i da im i tamo osvetlamo obraz. Kada smo doleteli u taj
grad, jedan od sadraja u naem planu boravka bio je i obilazak nekoliko lokalnih industrijskih
pogona. Na tadanji trener je ina e bio pravi maher da ubedi ljude u svoju teoriju da sport nema
samo takmi arski nego i vaspitni zna aj i da se na putovanjima mnogo moe nau iti; s tim u vezi
je uvek pre utakmice vodao ekipu okolo po fabrikama, farmama, centralama. I tako smo tada, u

Kaliforniji otili i u tu predionicu, ostali momci iz tima su samo bacili jedan pogled sa vrata,
videli o emu se radi i bre-bolje vratili se u autobus da popri aju i odigraju jo koju partiju
karata. Jedino sam ja ostao malo due unutra, sklonio sam se u jedan ugao da ne smetam
radnicama, sve su ina e bile crnkinje, koje su tr karale gore-dole oko maina. Osetio sam se kao
da sanjam kada sam uo to klepetanje, zujanje i kljocanje tolikih maina i video sve te ljude koji
funkcioniu i kre u se po strogo utvr enom planu i programu. Ceo taj prizor podsetio me je i na
posled nje dane moga plemena kada su svi radno sposobni mukarci napustili selo i otili da rade
na nasipu za branu.
Sva ta grozni avost, ta lica prosto hipnotisana monotonim poslom... u trenutku sam i ja
hteo da se vratim u autobus sa ostalima, ali jednostavno nisam mogao, ovaj prizor mi je
odjednom zaokupio kompletnu panju.
Bilo je rano jutro, po etak zime tako da sam jo nosio onu jaknu koju smo dobili za
osvojeno prvenstvo - crveno-zelena sa konim rukavima, sa amblemom u obliku ragbi lopte
priivenim na le ima i sa izvezenom titulom koju smo osvojili te godine. Ta jakna je privukla
poglede mnogih crnih radnica, skinuo sam je ali one su i dalje zainteresovano piljile, ja sam u to
vreme bio mnogo krupniji i ja i nego to sam sada.
Jedna od devojaka se udaljila od svoje maine, proverila je osvr i se na sve strane da
nadzornik nije slu ajno u blizini, pa mi je prila da malo popri amo. Pitala me je da li ve eras
igramo sa timom njihove gimnazije, a onda se pohvalila da njen brat igra kao napada u prvom
timu. Neko vreme smo avrljali o ragbiju i svemu i sva emu, a ja sam ubrzo primetio kako joj
lice izgleda blago zamu eno, kao daje neka izmaglica medu nama - to je bilo zbog toga to su u
vazduhu lebdele hiljade mikroskopski malih pamu nih niti.
Rekao sam joj kako mi se zbog tih niti u vazduhu ini kao da smo zajedno usred jutarnje
izmaglice u lovu na patke, ona je zakolutala o ima i akom pokrila usta da prigui smeh:
Ma daj, molim te, ta bi ti to pa radio sa mnom kada bismo bili sami u lovu na patke?"
Odgovorio sam da bih joj verovatno dao da mi pridrava puku, na ta su sve devojke u
predionici po ele da se smeju i skrivaju usta rukama, smejao sam se i ja jer sam bio ponosan to
sam joj tako dobro odgovorio. I tako smo oputeno pri ali uz smeh, a onda ona iznenada zgrabi
obe moje ruke, stegla me je tako vrsto da sam osetio kako mi se njeni nokti zabadaju u ake, lice
joj je odjedanput postalo kristalno jasno usred one izmaglice, delovala je kao daje ne im
uplaena.
Odvedi me", rekla mije gotovo apatom, odvedi me, veliki mom e. Odvedi me, molim
te, iz ove predionice, iz ovoga grada, iz ovoga ivota. Odvedi me negde da lovimo patke, ma bilo
gde... samo me vodi, veliki... molim te... vodi me odavde."
Njeno crno, prelepo lice svetlucalo je pred mojim o ima. Stajao sam zbunjen, mora da
sam delovao zabezeknuto dok sam smiljao ta da joj odgovorim. Stajali smo tako nekoliko
sekundi, a onda mi se u ini daje buka predionice u momentu promenila svoj tempo i ona
iznenada po e da se udaljava, kao da se neka nevidljiva nit vezana za njenu crvenu cvetnu
suknjicu zatee i vu e je od mene. Nokti su joj zagrebali moje ake i u trenutku kada se po ela
udaljavati lice joj se iza kovitlaca pamu ne izmaglice ponovo zamutilo, rasplinulo i razlilo poput
istopljene okolade. Samo se nasmejala i naglo okrenula, suknja joj se zaleprala i otkrila lepe
u kaste noge. Kratko mi je namignula preko ramena i otr ala do svoje maine gde je ve prava
mala bala nekontrolisanog pamu nog vlakna sa pretrpanog stola padala na pod. Ona podie
vlakno sa poda i lakonogo pretr avi izme u maina baci ga u neku kantu, a onda skrenu negde
iza ugla i nestade iz mog vidokruga.
Sva ona vretena to se vrte i kotrljaju, unci to poskakuju i kale movi to koncem seku
vazduh, belo okre eni zidovi, eli nosive maine i crne devojke koje u cvetnim, arenim

suknjicama skaku u na sve strane, i oko svega toga pau ina belih niti koja kao da to sve povezuje
i dri na okupu - sve je to zauvek ostalo u meni i s vremena na vreme, i dan-danas, poneto to
vidim na naem odeljenju ponovo mi probudi te uspomene.
Da. To je neto to znam i u ta sam potpuno siguran. Nae odelje nje je samo jo jedna
od fabrika u okviru Sistema. Svrha bolnice, ono emu ona zapravo slui jeste da ispravi greke
koje su napravljene na ulici, u kolama, u crkvama. Ono to srce nae glavne sestre ispunjava
rado u, to je ose aj zadovoljstva kad se finalni, obra eni proizvod vrati u drutvo sre en kao
daje nov, nekada ak i bolji nego kada je bio nov, neko ko je doveden potpuno i aen i razli it,
sada izlazi kao koristan i prilago en element na ponos ele ekipe i kao jo jedno udo bez
premca. Gledajte ga samo kako odlazi kao da lebdi, na licu mu zalemljen divan osmeh, gledajte
kako se idealno uklapa u lep mali kvart u kome upravo sada kopaju rovove du ulice u koje e
postaviti nove vodovodne cevi. Evo, on se tome neskriveno veseli, pa on je kona no u potpunosti
prilago en svojoj okolini.
,,E da mi je neko rekao da ovek moe da se toliko promeni nabolje kao onaj Maksvel
Taber, onaj to je skoro izaao iz bolnice, da zna da mu ne bih poverovao. Ono jeste da je dosta
smrao i da ima neku udnu boju oko o iju, nekako modru, skoro crnu, ali ipak to je sada
potpuno drugi ovek. O Boe, ta je sve u stanju da postigne savremena ameri ka nauka."
U njegovom podrumu, ina e, svake no i gori svetio sve do ranih jutarnjih sati, a elementi
za odgo enu reakciju koje su mu ugradili tehni ari u bolnici daju mu prstima izuzetnu spretnost i
on se paljivo nadnosi nad omamljena lica svoje drage ene, svojih k eri (jedna ima etiri a druga
est godina) i svoga komije sa kojim redovno svakog ponedeljka ide na kuglanje. Sada on njih
podeava na isti onaj na in kako su podesili i njega. Na taj na in oni to i ire.
I kada najzad prestane da funkcionie, i to posle odre enog broja programiranih godina,
grad se gotovo dirljivo s njim oprata, novine objavljuju njegovu sliku na kojoj skautima pomae
u godinjoj akciji i enja groblja, a u dirljivom pismu koje alje njegovoj udovici, direktor
lokalne gimnazije isti e kako je pokojni Maksvel Vilson Taber uvek bio osoba koja je sluila za
primer i uzor omladini i kompletnoj zajednici.
Pa ak i vlasnici pogrebnog preduze a, ina e poznate cicije i guliko e, ak su i oni
dirnuti i potreseni. ,,E da, vidi, to je Maks Taber, evo sada je kod nas, a svojevremeno je bio
izuzetna dobri ina. ta misli da mu pruimo sve po cenovniku prve klase, a od njegove ene
naplatimo kao daje druga, jeftinija. Ma ne emo propasti za tu jednu sahranu, ne emo nita ni da
joj naplatimo, neka sve ide na na ra un, to je najmanje stoje zasluio."
Tako uspean bivi pacijent, to je proizvod, to je ono to srce glavne sestre preplavljuje
rado u, to je svedo anstvo i spomenik i njenoj sposobnosti i sposobnosti kompletne industrije.
Svako moe samo da se raduje takvom bivem pacijentu.
A novi pacijent, e to je ve potpuno druga pri a. Prema njemu se treba na po etku sasvim
primereno ponaati, treba ga malo obraditi za svaki slu aj, a i da bi se lake uklopio u novu
sredinu, sem toga nikada nisi siguran kada e ti se pojaviti izuzetna osoba koja je dovoljno
slobodna i sigurna u sebe da napravi e u, kompletnu zbrku i frku, koja e da stvori kompletan
haos i tako ugrozi uhodano i glatko funkcionisanje cele mainerije. A, kao to sam ve rekao,
glavna sestra jednostavno poludi ako bilo ta zasmeta idealnom funkcionisanju njenog pogona.
Nije jo ni podne, a ve su uklju ili mainu za maglu, ali ne ba do daske, pa nije tako
gusta - da se nita ne vidi u njoj, ako se malo napregnem jo mogu neto da nazirem okolo.
Mislim da u jednog dana ipak di i ruke od svega, presta u da se mu im, potpuno u se predati i
izgu bi u se u magli kao to su se ve mnogi hroni ni izgubili, ali sada me strano zanima ova
nova faca, a pogotovo me interesuje kako e se sna i na prvom grupnom sastanku.
U deset do jedan magla se potpuno die i crni bolni ari obavetava ju akutne daje vreme

da iza u iz dnevnog boravka. Stolovi se prenose u staro kupatilo na suprotnoj strani hodnika,
boravak je raskr en kao da se sprema, kako re e Mekmarfi, neka velika igranka.
Glavna sestra sve nadgleda kroz staklo za koje se zakucala itava tri sata, nije ni na ru ak
otila. Dnevni boravak je potpuno prazan, bez ijednog stola, a ta no u jedan sat dolazi doktor iz
svoje sobe na kraju hodnika, klima glavom sestri iza stakla i seda na svoju stolicu odmah levo od
vrata. Onda sedaju pacijenti, sestre i staisti. Kada su se svi smestili, ustaje i glavna sestra, ide ka
suprotnom zidu u bolni koj sobi gde je ona razvodna tabla sa raznim polugama i ru kama, i
uklju uje, verovatno, nekog automatskog pilota koji omogu ava da sve funkcionie kako treba u
njenom odsustvu, i najzad ulazi u dnevni boravak sa dnevnikom i gomilom beleaka u torbici.
Iako je ve skoro pola dana provela u bolnici njena utirkana uniforma je i dalje kruta i bez
ijednog nabora na avovima.
Ona seda odmah desno od vrata.
Samo to je sela, matori Pit Bancini ustaje, drhti i po inje da gui onim svojim: Umoran
sam, o Boe moj, strano sam umoran...", to mu je ina e fora uvek kada neko nov do e - on
po inje svoju pesmu jer se nada da e time moda skrenuti panju na sebe.
Glavna sestra se ne obazire na Pita dok sre uje svoje beleke. Neka neko sedne pored
gospodina Bancinija da ga malo umiri da na miru odrimo dananji sastanak."
Bili Bibit seda pored Pita, koji se ve potpuno okrenuo prema Mekmarfiju i pri tom mae
glavom levo-desno, kao signalnim fenjerom na eleznici. On je ina e punih trideset godina radio
upravo na eleznici, sada je totalno pukao, ali izgleda da se tu i tamo pone ega se a.
Umoraaaan sam", mae glavom i pilji u Mekmarfija.
Daj Pite, smiri se...", Bili mu sputa svoju pegavu aku na koleno.
Strano sam umoran..."
Znam, Pite, znam", Bili ga tape po mravom kolenu, a Pit se polako utiava, valjda je
shvatio da ni danas niko ne obra a panju na njegovu kuknjavu.
Glavna sestra skida sat sa ruke, podeava ga prema velikom satu u dnevnom boravku i
stavlja ga ispred sebe da joj je stalno pred o ima, a onda uzima jednu od fascikli.
Pa, vreme je da po nemo."
Gleda da ne e jo nekome pasti na pamet da joj upada u re , okre e glavu, koja joj s
ve itim blagim osmehom viri iz preutirkane kragne. Svi pacijenti izbegavaju njen pogled,
pognuli su glave kao da su ne im veoma zaokupljeni, svi osim, naravno, Mekmarfija. On se ina e
zavalio u jednoj fotelji u uglu, sedi u njoj kao da ju je davno kupio pa je sada samo njegova i
paljivo prati svaki sestrin pokret. Kapu nije ni skinuo, nego je ak nabio na glavu sve do o iju
kao daje na mototrkama.
U rukama mu je pil karata kojima se igra, mesa ih i se e prstima, i to tako glasno da se
samo one uju u potpunoj tiini koja trenutno vlada u dnevnom boravku. Sestra tu i tamo baci
pokoji pogled na njega, ina e paljivo gaje elo jutro posmatrala kako igra poker i mada nije
videla da se igra u novac, ne moe da zamisli da je on tip igra a koji bi potovao ku no pravilo da
se poker sme igrati samo u palidrvca. pil je prese en i opet se uz tresak zatvara i nestaje u
njegovim ru erdama.
Sestra ponovo gleda na sat, vadi iz fascikle jedan papiri , prou ava ga na trenutak pa ga
vra a u fasciklu. Potom odlae fasciklu i uzima dnevnik u ruke. Elis kalje sa svog mesta uza zid,
a ona eka neko vreme da se njegov kaalj utia.
,,E pa, na sastanak u petak zavrili smo raspravljaju i o problemu gospodina Hardinga...
radi se o njegovoj mladoj eni. On je izjavio da njegova ena ima veoma velike grudi i daje
njemu neprijatno kada mukarci pilje u nju na ulici."
Sada lista dnevnik i nalazi razli ite informacije na obeleenim stranicama. Prema

izjavama nekih pacijenata, koje imam trenutno pred sobom, gospodin Harding je jednom rekao
da 'ona i te kako daje povoda kulovima da pilje u nju'. Takode je rekao daje on kriv to ona,
moda, trai seksualno zadovoljstvo sa strane. Jednom su ga neki od vas ak uli daje rekao i
slede e, citiram: 'Moja slatka, ljupka ali priglupa enica misli da je svaka re ili gest koji nije
grub i primitivan samo dokaz da poti e od mekuca i tetkice'."
Nastavlja jo neko vreme da tiho ita, a onda, najzad, zatvara dnevnik.
Takode je jednom izjavio da raskone grudi njegove ene stvaraju u njemu ose aj
nesigurnosti. Pa... da li bi se neko od vas dotakao ove teme i imao neto da izjavi pred svima
nama?"
Jadni Harding je zamurio a nikome od pacijenata ne pada ni na kraj pameti da neto
kae.
Mekmarfi prvo eka i gleda da li e neko da se javi za re , a onda die ruku i javlja se kao
da je u koli. Sestra mu klima glavom:
Gospodine... ovaj... Mekmuri?"
ta to - da li bi da dotakne?"
ta... dotakne... ko?"
Pa rekli ste ako sam dobro uo da li bi se neko dotakao... ne?"
Dotakao teme, gospodine Mekmuri, teme, teme - to jest specifi nog problema u
odnosima gospodina Hardinga i njegove ene."
,,A, to... ja sam mislio da li bi neko neto drugo tu dotakao kod nje."
ta biste vi..."
Naglo je za utala, na trenutak deluje gotovo zbunjeno. Neki akutni se kriom smejulje, a
Mekmarfi se samo nonalantno protegao, zevnuo i eretski namignuo Hardingu. Sestra se brzo
pribrala, odlae dnevnik, uzima novu fasciklu, otvara je i po inje da ita naglas:
Mekmuri, Randle Patrik, poslat od strane uprave popravnog doma - radne farme
Pendleton radi ispitivanja, dijagnoze i eventualne terapije. Ima trideset i pet godina, nije oenjen.
Odlikovan medaljom za hrabrost u ratu u Koreji kao organizator bekstva zatvorenika iz
komunisti kog logora. Zbog neposlunosti, ipak, nije otputen iz vojske kao primeran vojnik.
Ovde je navedeno i da je po inio do sada dugi niz prekraja: uli nih i kafanskih tu a, ima iza sebe
i vie hapenja zbog pijanstva, izgreda i napada, reme enja reda i mira, kao i kockanja u vie
navrata i jedno hapenje zbog... silovanja."
Silovanja?" prenu se doktor.
Da, silovanja kako ga definie krivi ni zakon i to... maloletnice."
,,E, to nisu uspeli da mi napakuju", obrati se doktoru Mekmarfi, riba je odbila da
svedo i."
...od petnaest godina starosti."
Doktore, slagala me je, rekla mije da ima sedamnaest godina, a bila je radodajka sve u
esnaest."
Prema nalazima sudskog lekara utvr ena je penetracija, zapravo, prema zapisnicima ak
ponovljena penetracija."
Bila je tolika radodajka da sam morao da zaijem lic..."
Pored svih lekarskih nalaza devoj ica je odbila da svedo i. Pretpostavlja se da je bila
izloena pretnjama te je u strahu povukla optunicu. Optueni je ina e, kako je ovde navedeno,
napustio grad odmah posle su enja."
ove e, pa morao sam da zapalim. Doco", Mekmarfi se sa laktom naslonjenim na kolena
obra a tiho doktoru koji sedi na drugom kraju prostorije, pa ta fufica bi me za godinu dana
potpuno rasturila, napravila bi krpu od mene, i za ono malo vremena ve me je toliko iscedila da

je mogla da gazi po meni i radi mi ta god joj se efne."

Sestra sklapa fasciklu i prua je doktoru. Na novi pacijent, doktore Spivi". To kae kao
da je iv ovek sklopljen u toj utoj fascikli pa ga sada, tek tako, predaje doktoru da ga pregleda.
Nameravala sam da vas kasnije upoznam s njegovim dosijeom, ali kako se on sam gura u prvi
plan od samog po etka radnog sastanka, bolje je da o njemu raspravimo to pre."
Doktor vadi nao are iz depa, stavlja ih, malo mu stoje nagnute na desnu stranu, ali on
krivi glavu ulevo i sve je u najboljem redu. Lista fasciklu, ita, smeka se pomalo, izgleda daje i
njega razgalilo novajlijino drsko ponaanje, ali i on kao i svi mi, uostalom, izbegava da se
slobodno i glasno nasmeje. Zavrio je, zatvara fasciklu, vra a nao are u dep pa gleda u
Mekmarfija, koji i dalje na drugom kraju sobe sedi malo nagnuto u pravcu doktora.
Pa, ovaj... da li ve imate psihijatrijski karton, gospodine Mek muri?"
Mekmarfi, doktore."
Da. Nisam znao, sestra re e..."
Opet otvara fasciklu, ponovo stavlja nao are, gotovo itav minut ponovo prelistava
papire, zatvara ih i vra a nao are u dep.
Da. Ta no. Mekmarfi. Izvinite."
Ma u redu je, doco, za celu tu pometnju kriva je ova gospoda sa svojim pogrenim
navo enjem mog imena, neki ljudi su skloni takvim grekama. Imao sam ujaka koji se zvao
Halahan i bio je jedno vreme sa enom koja se pravila da nikako ne moe da zapamti njegovo
ime i stalno ga je zvala Huligan samo da bi mu ila na nerve. Guila ga je tako mesecima dok
najzad on nije regulisao tu stvar. A regulisao ju je vrlo efikasno."
,,Jel' jeste, a ta je to uradio?" upita ga doktor zainteresovano.
Mekmarfi se smeka i ee nos palcem. ,,E, pa sad ne mogu to da vam kaem, uvam
ujka-Halahanovu metodu kao moju malu tajnu, ko zna, moda e i meni nekada zatrebati daje
upotrebim."
Dok to govori, gleda pravo u sestru. Ona mu se smeka, a on se ponovo okre e doktoru.
Nego, za kakav ste me to dosije pitali, doktore?"
Da, da. Zanimalo me je da li imate bilo kakav psihijatrijski dosije. Bilo da su u pitanju
pregledi ili vreme provedeno u institucijama?"
Pa ako bismo uzeli u obzir lokalne i dravne uze..."
Mislio sam na mentalne ustanove."
Ma ne, kada se o tome radi, ovo mije prvi put. Ali ja jesam lujka, doktore, kunem vam
se. Vidite tu - dajte da vam pokaem, mislim daje jedan drugi doktor, onaj sa radne farme tu
negde napisao..."
Ustaje sa svoje stolice, stavlja pil karata u dep i prelazi celu sobu ne bi li se nagnuo
doktoru preko ramena i po eo da prevr e po listovima u fascikli. Mislim daje ba tu negde,
negde pri kraju zapisao..."
,,A, jel'? To mi je izgleda promaklo. Samo trenutak." Doktor ponovo vadi i stavlja
nao are i ita onaj deo koji mu Mekmarfi pokazuje.
Eto, ba tu, doktore, sestra je izostavila taj deo dok je prepri avala moj dosije. Evo ovde
kae: 'Kod Mekmarfija se ponavljaju', nadam se da sam dobro razumeo, 'ponavljaju agresivni
izlivi koji ukazuju daje mogu e da se radi o psihopatskoj li nosti'. Menije taj doktor rekao da sam
moda psihopata jer se bijem i jeb... izvinite, drage dame - da sam preaktivan u svojim ljubavnim
vezama. Doktore, da li je to ozbiljan problem?"
Pri tome je sloio takav naivan i zabrinut izraz na svojoj gruboj irokoj faci da je doktor
morao da brzo sagne glavu ne bi li od ostalih sakrio smeh, tako da su mu one rasklimatane
nao are pale sa nosa. Svi akutni su se sada ve smejali, pa ak i nekoliko hroni nih.

Mislim, ta prevelika seksualna aktivnost, da li ste i vi, doktore, nekada patili od te udne
boljke?"
Doktor brie o i. Ne, gospodine Mekmarfi, nisam dosad imao tih problema. Ono to me
ipak vie zanima, to je to je doktor sa radne farme dodao i ovo: 'Ne treba prevideti mogu nost da
ovaj ovek simulira psihozu kako bi se oslobodio tekog i jednoli nog posla na farmi.' ta emo s
tim, gospodine Mekmarfi?"
Ma doktore", ustaje u svoj svojoj veli ini, nabora elo i naivno iri ruke, zar vam ja
li im na normalnog oveka?"
Doktor se toliko trudi da se opet ne nasmeje da nije u stanju da mu odgovori. Mekmarfi se
u istoj pozi okre e ka sestri: Li im li?" Umesto odgovora ona ustaje, uzima "fasciklu od doktora
i stavlja je na sto pored sebe odmah do svog sata.
Doktore, moda ne bi bilo loe da gospodinu Mekmarfiju objasnite pravila ponaanja na
grupnoj terapiji."
Gospoja, da li sam vam ve ispri ao pri u o mom ujaku Halahanu i eni koja gaje
izlu ivala?"
Ona ga dugo fiksira, i to ovoga puta bez svog rutinskog osmeha. Ina e, ona ume da svoj
osmeh pretvori u bilo koji izraz koji joj je potreban u datoj situaciji, ali svi ti izrazi su veta ki i u
osnovi gotovo isti. Kona no, ona mu se obra a:
ta kaete, gospodine Mekmarfi?" i odmah se okre e doktoru: Pa, doktore, ako biste
bili tako dobri da objasnite ovom..."
Doktor je prekrstio ruke i zavalio se u stolici. Da, mislim da ne bi bilo loe da ukratko
obrazloim kompletnu ideju nae terapeutske grupe kad smo ve dodirnuli tu temu. To obi no
uradim kasnije, ali da, da - nije vam loa ideja, gospo ice Rej el."
Naravno i kompletnu terapeutsku ideju, ali za po etak sam mislila da mu ukaete na
strogo pravilo da niko od pacijenata za vreme sastanka ne srne da ustaje sa svog mesta."
Da, naravno, e pa vidite, gospodine Mekmarfi, jedno od naih osnovnih pravila je da
pacijenti moraju da sede tokom celog sastanka. Jasno vam je da samo tako moemo sa uvati red i
disciplinu."
Ma naravno, doktore, samo sam ustao da vam pokaem ta sve pie u mom dosijeu."
Vra a se do svoje stolice, protee se, zeva, seda a onda se jo malo gnezdi kao da trai
najudobniji poloaj u kome e pratiti nastavak sastanka. Poto se najzad udobno smestio, po inje
da zainteresovano pilji u doktora kao daje spreman da paljivo upije svaku njegovu re .
to se ti e naeg shvatanja...", po inje doktor energi no.
Ma jebem mu enu...", izvali Rikli. Mekmarfi pokriva usta akom i pita ga apatom:
iju, bre, enu?"
Uto Martini podie glavu sa razroga enim o ima:
Stvarno, iju to enu? A da, nju - da, da, vidim je, da ba nju.
ta bih dao da vidim to i on", re e Mekmarfi apropo Martinija i to je bilo poslednje to
je rekao na elom sastanku. Samo je mirno sedeo i snimao okolo da mu neto slu ajno ne
promakne. Doktor je objanjavao terapeutske ideje i teorije sve dok glavna sestra nije zaklju ila
daje dosta guio, pa gaje zamolila da skrati jer je vreme da se vratimo na Hardingov problem, o
kome se pri alo sve do kraja sastanka.
Mekmarfi se nekoliko puta uspravljao u stolici i naginjao kao da namerava neto da kae,
ali kao i da se uvek predomislio i o utao. Lice mu je esto dobijalo za en izraz, kao daje
polako shvatao da se ovde ipak deavaju stvari koje on nije ba najbolje razumevao. Tu i tamo
neke stvari mu nisu bile najjasnije. Recimo, verovatno mu nije ilo u glavu da se ovde niko
nikada ne smeje. Verovatno je bio ube en da e njegovo pitanje:

iju, bre, enu?" zicer izazvati buru smeha, kad ono nita, ni osmeh. Vazduh je ovde,
izgleda, toliko stenjen izme u bolni kih zidova da za smeh kao da i nema mesta. Nije ba
najnormalnije mesto na kome se ljudi nikada ne oputaju i ne smeju. Mesto gde su svi manji od
makovog zrna pred tom velikom mamom koja se stalno smeka, sa licem koje kao daje od
maltera, sa jarko crvenim karminom i prevelikim grudima. Zato, verovatno je procenio na brzinu,
bolje da se malo strpi i dobro snimi situaciju pred svoj slede i potez. Uostalom, prvo pravilo
svakog kockara i jeste: dobro osmotri partiju pre nego to po ne da sebi i drugima pakuje karte.
Ina e, tu teoriju o zna ajnoj ulozi takozvane terapeutske grupe toliko puta sam uo daje
ve znam gotovo napamet, mogao bih u bilo koje doba dana i no i daje ponovim od reci do reci, i
to kako od po etka do kraja, tako i od kraja do po etka. Sve te fore u fazonu kako jedinka mora
da se privikne da funkcionie u grupi kao preduslov da se jednog dana normalno uklju i u
drutvo, pa ono kako je jedino grupa u stanju da svakome ukae na njegove realne probleme u
ponaanju i funkcionisanju kao drutvenog bi a, pa ema da jedino zajednica ocenjuje ko je
normalan a ko nije, te se stoga svako mora prilagoditi drutvenim standardima. I sve tako i tome
sli no...
Zato, im na odeljenje pristigne neki nov pacijent, doktor uhvati da iz sve snage obrazlae
svoje teorije, a to je ina e i retka prilika kada on uzima stvar potpuno u svoje ruke, rukovodi
sastankom i dri banku. Nikada ne proputa da podvu e da je cilj grupe demokratski ure eno
odeljenje koje u potpunosti vode sami pacijenti i u kome o svemu odlu uju glasanjem, i to zato
da bi na taj na in svi bili pripremljeni da jednoga dana kada budu Napolju, preuzmu na sebe sve
obaveze i odgovornosti punopravnih gra ana, lanova zajednice. Svako nezadovoljstvo, svaki i
najmanji problem, svaku elju za ma i najmanjom pramenom, sve to nas titi treba da iznesemo
pred grupu i da pokuamo da zajedni ki raspravimo i resimo, a ne da uvamo sakriveno u sebi da
nas mu i i razara. Tako e, treba teiti ka tome da budemo toliko otvoreni, oputeni i sa punim
poverenjem prema svakome u grupi da moemo mirne due da sa grupom, to jest i sa pacijentima
i sa osobljem, da podelimo i raspravljamo i o naim najintimnijim emotivnim problemima.
Otvoreno razgovarajte, uvek podvla i doktor na kraju, diskutujte, poveravajte se jedan drugome.
Ako ujete da neki va bolni ki drug tokom svakodnevnog razgovora kae neto to smatrate da
je zanimljivo, zapiite to slobodno u dnevnik grupe, kako bi svaka vana informacija bila na
raspolaganju osoblju. To ni u kom slu aju nije kako se obi no naziva u filmovima: cinkarenje" ne, to je samo na in da se pomogne svojim blinjima. Sve stare grehe iznesite na svetlost dana,
kako bismo ih zajedno javno razmotrili i okajali. Svi treba da aktivno u estvujemo u grupnim
diskusijama, pomozimo tako i sebi i drugima da proniknemo u kom plikovane lavirinte podsvesti.
Medu pravim prijateljima ne smeju da postoje nikakve, ni najmanje tajne, ni najmanje
nepoverenje.
Na cilj uvek treba da bude, obi no bi isticao u zaklju ku, da od ove sredine napravimo
neto nalik demokratskom, slobodnom, okruenju, nalik malom svetu Unutra koji je po svemu
umanjeni model velikog sveta Napolju u koji emo se, jednog dana, ponovo uklju iti.
Doktor verovatno ima jo tota da kae, ali obi no kada stigne dovde, glavna sestra
po ne da ga pouruje, a i stari Pit, rutinski ve ustaje, mae glavom i po inje da gui kako je
strano umoran, sestra zamoli nekoga da ga smiri ne bi li sastanak mogao da se nastavi, neko to i
uradi i sastanak te e dalje.
Jednom, ali samo jednom, koliko se se am, i to pre nekih etiri-pet godina desilo se neto
potpuno neo ekivano. Doktor je zavrio svoju uobi ajenu tiradu i sestra je po ela diskusiju
pitanjem:
,,E, pa ko e da po ne prvi? Otkrijte nam svima svoje stare tajne."
A onda punih dvadeset minuta teke tiine, ona u i ekivanju ara o ima od jednog do

drugog akutnog, pri tome izgleda kao tihi navijeni elektri ni ure aj sa alarmom koji eka da se
aktivira, a svi akutni sede kao u transu pod njenim pogledom i ekaju ko e prvi da progovori.
Posle dugih dvadeset minuta, ona, gledaju i na sat, pita celu grupu:
Da li ovo zna i da niko od vas nikada nije uradio neto to nikada nikome nije priznao?"
Potom rukom kre e ka dnevniku. Zar moramo da ponovo kopamo po dosijeima?"
Te reci imaju trenutno dejstvo, kao da su pokrenule neki prekida tajnih ure aja
smetenih u zidovima koji reaguje samo na njihov zvuk. Akutni su se prvo uko ili - usta im se
otvaraju svima kao po komandi. Njen pogled se zadrava na prvom od pacijenata koji sede u redu
uza zid.
On odmah po inje: Ja sam pokrao kasu na benzinskoj pumpi."
Skre e pogled na drugoga.
Ja sam pokuao da spavam sa svojom mla om sestrom."
Pogled joj brzo preska e na slede eg. ;
Ja... sam jednom... hteo da spavam sa svojim bratom."
Ja sam ubio ma ku kada sam imao est godina. O, neka mi Bog oprosti, ubio sam je
kamenicama, a onda sam okolo pri ao da ju je ubio moj komija."
Ma, lagao sam da sam samo pokuao - spavao sam sa sestrom." ,,I ja sam. I ja sam." I
ja. I ja."
Stvari su se odvijale bolje nego to se nadala, svi su vikali u elji da nadmae jedan
drugoga, ili su sve dalje i dalje, vie ih niko nije mogao zaustaviti. Iznosili su takve gnusobe daje
bilo pitanje da li e posle svega toga uopte mo i da pogledaju jedan drugome u o i. Sestra je na
svako priznanje samo klimala glavom i govorila: ,,A da, da, da."
Iznenada je matori Pit sko io sa stolice i po eo da vi e: Ja sam umoran!" ali nekim tako
udnim, besnim metalnim glasom kakav nikada do tada nismo uli.
Svi su odjednom za utali, kao da su bili nekako u trenutku posramljeni. Kao da je on
jedini iznenada rekao neto istinsko i iskreno i toliko vano daje poklopilo sve njihovo klina ko
dranje i ciku. Glavna sestra se izbezumila, besno gaje pogledala a osmeh joj je nestao sa usana,
nije ni udo, sve je pokvario, i to ba kada joj je tako dobro krenulo.
Neka se neko pobrine oko sirotog gospodina Bancinija", bilo je sve stoje rekla.
Dvojica-trojica su svesrdno pokuavali da ga umire, tapali su ga po le ima, ali Pit se nije
dao: Umoran sam! Umoran!" ponavljao je bez prestanka.
Naposletku je sestra naloila jednom od crnih bolni ara da ga silom izvedu iz dnevnog
boravka, ali je pri tom potpuno zaboravila da crnje nisu u stanju da kontroliu tipove kao to je
Pit.
Pit je, ina e, bio hroni ni celog svog ivota, jeste da je u bolnicu doao tek kada je
prevalio pedesetu, ali to nita nije menjalo, on je uvek bio hroni ni. Imao je, od ro enja, dve
ogromne brazde na glavi, po jednu na svakoj slepoo nici jer ga je svojevremeno akuer jedva
izvukao iz majke, i to ba vuku i ga za glavu. Tada su i po eli svi njegovi problemi, upravo tu na
poro aju, kada je malo promolio glavu i video svu onu skalameriju od maina, ure aja, kablova i
pribora u poro ajnoj sali, shvatio je u sekundi kakav je svet u koji se uvaljuje ro enjem i upro je
iz petnih ila da nikako u njega ne ude. Akuer je na kraju uzeo neka ogromna tupa kleta,
uhvatio njima onaj deo glave koji je izvirivao, izvukao ga silom napolje i mislio da je time stvar
reena i da je sve u najboljem redu. Ali, Pitova glavica je bila tako meka i nena da su ona kleta
zauvek na njoj ostavila oiljke. Ceo taj traumati ni doga aj imao je jo jednu posledicu: Pit je od
ro enja bio tako ograni en da mu je ak i sada bilo potrebno da se iz petnih ila napregne ne bi li
uspeo da uradi ono stoje bilo ala za svakog prose nog estogodinjaka.
Ali sve je to u njegovom konkretnom slu aju imalo i svoju dobru stranu, naime, tako

ograni en bio je potpuno van domaaja i uticaja Sistema. Njega nikako nisu uspevali da
kompletno obrade i ukalupe. Pustili su ga da mirno obavlja svoj jednostavni posao na eleznici,
jedini posao mu je celog radnog veka bio da sedi sam u svojoj bara ici Bogu iza nogu na jednoj
usamljenoj skretnici i da mae vozovima - crvenim fenjerima ako je skretnica u jednom smeru,
zalenim ako je u drugom smeru i, kona no, utim ako je u blizini bila neka druga kompozicija. I
on je godinama upravo to i radio, uvek sa takvom uporno u i reeno u koja je bila ja a od svih
njihovih pokuaja da ga slome, zato je on bio jedan od retkih kome nisu uspeli da ugrade nikakve
kontrolne mehanizme u glavu.
I upravo zbog svega toga ni crni bolni ari nisu imali, kao niko uostalom, nikakvu kontrolu
nad njim, ali to su toga trenutka prevideli i oni a i glavna sestra koja im je naredila da ga izvedu
iz dnevnog boravka. Oni su mu, samo to su dobili nare enje od sestre, odmah prisko ili i otro
cimnuli ruku kao to bi ko ija cimnuo uzde sa ciljem da konju promeni pravac kretanja.
Ajde Pite, idemo u spavaonicu, ovde samo svima smeta."
Pit je istrgao ruku. Umoran sam", upozorio ih je.
Ma ajde, matori, samo pravi frku. Idemo da legne i da se smiri kao dobar de ko."
Umoran..."
Matori, rekoh ti idemo lepo na spavanje."
Crnja ga ponovo cimnu za ruku i u tom trenutku je Pitova glava prestala da se klati levodesno. Odjedanput se snano uspravio a o i su mu se razbistrile. Ina e, njegove o i su obi no bile
poluzatvorene i nekako mutne, prekrivene nekom neprirodnom mle nom skramom, ali sada su
odjednom bile sjajne kao da su od plavog neona. aka na ruci koju je crnja drao iznenada je
po ela da oti e i da raste. Osoblje i ve ina pacijenata su za to vreme askali, svi su verovatno
mislili da e se sastanak brzo nastaviti, samo da bolni ari askom umire matorca koji je ponovo,
po ko zna koji put sve guio time koliko je umoran. Ja sam jedini video tu aku koja sve vie i
vie oti e. Na moje o i je rasla i bujala i postajala ogromna, glatka i tvrda kao teka, zar ala
gvozdena kugla obeena na lanac od ruke. Piljio sam u nju i ekao.
Crnja je po tre i put cimnuo. Ajdemo, bre, matori."
Tada je i on video tu ruku, pokuao je daje izbegne sa recima: Budi dobar, Pite", ali
zakasnio je za sekundu, starije ve zamahnuo onom svojom gvozdenom kuglom od ruke, i to
nekako iroko odozdo iz visine kolena. Pogo en, crni je iz sve snage opalio o zid, kao da se
razlepio po njemu, a onda je po eo da se sliva niz taj isti zid kao daje ovaj bio namazan uljem.
uo sam kako u zidu pucaju i kidaju se sve one ice i mainerija u njemu, a malter se udubi ta no
po konturama tela koje je udarilo o zid. Ona druga dvojica bolni ara, jedan veliki i jedan mnogo
sitniji, stajali su kao ukopani. Glavna sestra im je dala znak rukom i oni smesta poletee sve se
klizaju i po podu, i to prvo onaj veliki a sitni iza njega kao njegov deformisani, smanjeni lik u
ogledalu. Ali odjedanput su se setili onoga, stoje njihov nesre ni kolega za trenutak zaboravio, da
Pit nije priklju en na kontrolne ure aje kao svi mi ostali i da kod njega ne pali nare ivanje i
cimanje za ruku. Njega zato nije lako savladati, njemu treba pri i kao divljoj zveri, kao da je u
pitanju medved ili bik, a sada kada vide svoga kolegu prostrtog ispod zida, shvataju u trenutku da
ni oni nemaju ba velike anse da ga savladaju bez problema.
Toga su se, izgleda, obojica - i veliki i njegov smanjeni odraz, setili u istom trenutku, tako
da su stali i skamenili se zajedno, i to u potpuno istoj pozi sa ispruenom levom nogom i desnom
rukom, na pola puta, ta no izme u Pita i glavne sestre. Ispred njih ona gvozdena kugla od ruke a
iza njih onaj olujni gnev - trzali su se i prosto puili, uo sam kako im zup anici pucaju. Video
sam kako se tresu u nedoumici kao da su pod punim gasom ali sa pritisnutom ko nicom.
Pit i dalje jedva stoji na nogama, savijen zbog teine one kugletine, kojom ne prestaje da
mae. Svi sada, naravno, pilje u njega, a on se, poto je u trenutku shvatio da mu crnje

najverovatnije ne e pri i, okre e prema pacijentima.

Znate... sve je to sranje, jedno veliko sranje."
Glavna sestra je ustala iz svoje fotelje i sada se primi e svojoj pletenoj torbi, koja je
naslonjena na zid do vrata.
Da, da, tako je, gospodine Bancini", gotovo cvrku e, samo se vi lepo smirite..."
To je to, jedno veliko, veliko sranje." Glas mu je sada izgubio onu metalnu boju i snagu,
postaje nekako usiljen i zbrzan kao da se ose a njegov strah da ne e sti i da kae sve to je hteo.
Znate... nita ja tu ne mogu da promenim... ba nita... ja sam se ve rodio mrtav. Vi
niste, niste se rodili mrtvi... O Boe, kako je bilo gadno..."
Po eo je da pla e. Vie ne moe da govori, pokuava, nemo otvara i zatvara usta, ali reci
jednostavno ne izlaze. Trese glavom kao da pokuava da je razbistri i gleda akutne i trep e
nekontrolisano o ima.
Ahhhhhhh... ma to vam kaem... to vam kaem... to... vam... pri am."
Sav se nekako zgurio, a gvozdena kugla se iznenada sasvim smanjila i opet postala aka.
Sada je dri ispred sebe na dlanu druge ruke kao daje odjednom nudi svima.
Staja tu mogu, ro en sam kao mu ak. Toliko su me grdili da sam jednostavno umro. Ma
ro en sam mrtav i staja sad tu mogu, umoran sam, nije mi ni do ega. Lako je vama, mene je
priroda zeznula, a ivot nije lak. Ja sam umoran, ne mogu vie ni da stojim ni da govorim, sve me
tako zamara. Ja sam, bre, mrtav ovek ve pedeset i pet godina."
Glavna sestra mu priska e i brzo zabada injekciju u nogu, onako kroz pantalone. Onda
odska e od njega i u brzini ostavlja ceo pric da mu landara tako zaboden u nogu kao neki repi
od gvozda i stakla. Stari Pit se sav jadan pogurio, ali ne od uboda, nego od velikog napora, po
slednjih nekoliko minuta do kraja su ga iscrpili, i to, izgleda, jednom i zasvagda; dovoljno je bilo
da ga ovek sada pogleda i da shvati da je s njim gotovo.
Jasno je da nije ni bilo potrebe za onom injekcijom, glava mu se ve ponovo klatila levodesno, a o i su mu se opet zamutile. Kada mu je sestra prila da izvu e pric, on se ve toliko
presavio da su mu suze padale pravo na pod, nisu mu se ni slivale niz obraze, padale su na pod na
sve strane, a kako je neprestano mahao glavom, izgledalo je kao da ih seje ravnomerno oko sebe.
Ahhh, ahhh..." Nije ni trepnuo kada mu je sestra izvukla iglu.
Ponovo je ivnuo na minut-dva i bezuspeno pokuavao da nam jo neto kae, ali niko
od nas vie nije imao snage ni elje ni da ga slua ni da uopte pokua da ga razume. Taj njegov
poslednji, o ajni ki napor ga je kona no i potpuno dokraj io. Svima je bilo jasno daje ona
injekcija bila potpuno protra ena, kao da je data mrtvom oveku, nita kod njega nije vie
funkcionisalo, ni srce, ni mozak, ni krvni sudovi. Sestra je Tadno mogla da pelcuje bilo koji le efekat bi bio potpuno isti.
Ja sam... tako umoran."
,,E pa ako ste vas dvojica najzad skupili hrabrosti, gospodin Banci ni treba da ponovo
bude dobar i da lepo ode na spavanje."
...strano umoran..."
Evo i bolni ar Vilijams se polako osve uje. Doktore Spivi, pregledajte ga, ne bilo vam
zapove eno, vidite, sat mu je polomljen a ima i posekotinu na ruci."
Pit od tada vie nikada nije pokuao nita sli no. Kada bi po eo neto da izvodi na
sastancima, uvek su na vreme lako uspevali da ga umire. Tu i tamo bi ustao, mahao glavom i
guio nas tim koliko je umoran, ali to vie nije nita predstavljalo, ni molbu, ni upozorenje, ni izvi
njenje - nita. On je sada podse ao na stari sat koji vie ne pokazuje vreme, ali jo ne namerava
da potpuno stane, radi sa iskrivljenim kazaljkama, broj anikom sa izlizanim brojevima, alarmom
koji vie ne zvoni - zar ali, beskorisni sat koji samo kuca i ni emu ne slui.

Ve je dva sata a grupa i dalje ere i jadnog Hardinga i secira njegov problem.
Obi no negde oko dva sata doktor po inje da se nestrpljivo vrpolji u stolici. Ovi sastanci
su za njega, osim ako ne obrazlae svoje tera peutske teorije, obi na gnjavaa i to je o igledno.
On bi mnogo vie voleo da sedi u svojoj kancelariji i, eventualno, crta grafikone ili neto sli no.
Vrpolji se tako, nakaljava a sestra najzad shvata o emu se radi, gleda na sat i saoptava nam
daje za danas sastanak zavren. Poalje nas da ponovo donesemo sve stolove iz kupatila u dnevni
boravak i rutinski nas, na kraju, obavetava da e se diskusija nastaviti sutradan ta no u jedan sat.
Akutni kao da se iznenada bude iz svog transa i na trenutak svi gledaju Hardinga, kao da su svi
od sramote pocrveneli jer su shvatili da su opet ispali naivni i da su opet po ko zna koji put
izmanipulisani. Neki odlaze da donesu stolove, a ostali brzo uzimaju bilo koji asopis koji im je
pri ruci i kao paljivo ga itaju, a u stvari jedina im je briga kako da izbegnu Hardinga. Opet su,
po ko zna koji put, navedeni da presliavaju i sude jednom od svojih, koga su tretirali kao
najgoreg kriminalca, a sebi su prigrabili superiornu ulogu i tuitelja i sudije i porote. Punih
etrdeset pet minuta sa uivanjem su mu ili i presliavali tog jadnog oveka, rasturali ga na
najsitnije komade i postavljali mu razna neprijatna pitanja, u stilu: ta on misli, koji je njegov
nedostatak zbog koga nije u stanju da seksualno zadovolji svoju enicu, zato tako uporno
insistira da ga ona verovatno ne vara, kako misli da prevazi e svoje probleme ako ne odgovara
iskreno na pitanja? Sve sama neprijatna pitanja i insinuacije i sada im je, naravno, veoma
neprijatno da budu blizu tog oveka koga su malopre toliko izmu ili i izvredali.
Mekmarfi se ne mi e s mesta i sve ovo to se doga a oko njega prati sa puno panje.
Deluje zbunjeno, kao da mu opet mnoge stvari nisu ba najjasnije. Sedi jo malo, snima akutne i
ee se po ri oj bradi pilom karata, naposletku ustane, protegne se, zeva, eka stomak jednom
od karata, stavlja pil u dep i prilazi Hardingu, koji sedi sam i preznojava se.
Mekmarfi ga posmatra neko vreme, a onda onom svojom ru erdom uzima najbliu
stolicu, okre e je naopako i seda na nju kao da uzjahuje malog drvenog ponija. Harding ga
zadubljen u misli i ne prime uje. Mekmarfi prebira po depovima, nalazi najzad paklicu cigareta,
vadi jednu i pali je, gleda je, mrti se, lizne palac i kaiprst i njima regulie ar da bude ba
onakav kakav mu odgovara.
Obojica se prave da ne obra aju panju jedan na drugoga, kada ovek gleda Hardinga,
rekao bi da moda stvarno i nije primetio da je Mekmarfi tu pored njega. Skupio je svoja uska,
mrava ramena, savio ih kao kakva zelena krila oko sebe, sedi tako uko en, skoro na samoj ivici
stolice sa akama ukletenim medu kolenima. Pilji pravo ispred sebe, neto vrlo tiho pevui i
igledno se trudi da deluje smireno, ali vidi se po obrazima da neprestano nervozno krgu e
zubima i da je daleko od smirenog oveka.
Mekmarfi dri cigaretu me u zubima, nalaktio se na naslon stolice, naslonio je bradu na
ruke i kilji jednim okom jer mu dim ide pravo u njega. Gleda jedno vreme Hardinga, a onda
progovara ne vade i cigaretu iz usta.
Pa, ortak, da li su ovi vai sastanci obi no ovakvi?"
Obi no kakvi?" Harding vie ne pevui, ne krgu e zubima, ali i dalje zuri ispred sebe,
nekako preko Mekmarfijevog ramena.
Ove vae urkice, ema - grupna terapijica, da li su uvek u ovakvom fazonu, mislim,
skupe se kokice na partiju me usobnog kljucanja?"
Harding naglo okre e glavu i gleda u Mekmarfija kao daje tek sada shvatio da uopte
neko sedi ispred njega. Ponovo nervozno krgu e zubima i to mu, uz neku udnu brazdu na
obrazima, daje izgled kao da se blago smeka. Ramena vra a u normalan poloaj, zavaljuje se
udobno u stolicu i pravi se nezainteresovan.
Me usobno kljucanje? Prijatelju, ne razumem ti ja te tvoje kulovske izraze. Za mene je

tajna o emu ti uopte govori."

A jel', pa da ti objasnim onda." Mekmarfi po inje da govori glasnije jer iako su mu
akutni iza le a, on je svestan da ga uju pa se sada i svima njima obra a. Ovako ti je to, ima
jato kokoaka, jedna bude povre ena, kada osete krv, sve se kokoke sjate na tu jednu pa je
kljucaju iz sve snage dok od nje ne ostane samo krvava gomilica perja i kostiju. Ali zna ta je
problem? U toj frci se obi no jo neka koka uprska krvlju pa sve navale i na nju, pa jo neka, pa
sko e i na nju, pa na jo neku, pa jo neku. Zna, drugar, na jednoj takvoj kljuca koj urki moe
za nekoliko sati elo jato da ode u boju mater. Video sam ja to vie puta svojim o ima, grozota.
To se moe spre iti samo na jednu foru, mislim kod kokoaka, pokrije im ne im o i, shvata, da
ne vide ta ne treba da vide."
Harding je isprepleo prste obeju aka i njima obuhvatio koleno, privla i ga prema sebi i
jo se udobnije zavaljuje u svojoj fotelji.
Kljucanje kae. Vrlo zanimljiva analogija, dragi prijatelju."
,,E, pa vidi ovaj va sastanak me ba na to podse a, drugar, ako ho e da ti kaem usranu
istinu. Podsetio me je na jato jebenih kokoaka u akciji."
A ja mu tu, onda, do em kao kokoka umazana krvlju, jel' tako, prijatelju?"
Ba tako, burazeru."
Oni se jo smekaju jedan drugome, ali glasovi su im odjedanput tako tihi i nerazgovetni
da moram da se malo blie primaknem sa svojom metlom ne bih li uo ta pri aju. I ostali akutni
im se zainteresovano primi u.
,,A, ho e jo neto da ti kaem, burazeru? Ho e da zna ko je po eo sve to kljucanje
danas?"
Harding eka da uje nastavak.
Ova vetica od glavne sestre, eto ko."
Kao da se uje strah kako hu i nad tiinom. ujem kako se odjedanput uklju uje i
pokre e mainerija u zidovima. Harding jedva kontrolie svoje ruke, ali i dalje se pravi da je
potpuno miran.
Zna i tako ti je to, vrlo prosto i jednostavno. Ti si na ovom odeljenju samo est sati, a
ve si uspeo da jednom prostom analogijom rezimira sve u enje Frojda, Junga i Maksvela
Donsa i da ga prosto sumira u jednoj reci - 'kljucanje'."
Ne govorim ti ja, drugar, ni o Frojdu ni o Jungu ni o Maksvelu Donsu, govorim ti o tom
jebenom sastanku i o tome kako su se po tebi posrali i sestra i sve te male hulje od pacijenata, i to
su se bogato posrali, veruj mi."
Po meni... se posrali?"
Da, da po tebi, i to ba onako bogato, iz sve snage - uzdu i popreko. Mora da si ovde
neto debelo zasrao kad ima ovoliko neprijatelja, jer kako mi izgleda ovde ti, burazeru,
neprijatelji ne nedostaju."
Pa ovo je ne uveno. Ti potpuno zanemaruje, zanemaruje i previ a injenicu da sve to
su mi danas kolege uradile, daje to sve ura eno za moje dobro. Svako pitanje i diskusiju sestra
Rej el pokre e iz strogo terapeutskih razloga. Ti kao da nisi uo nijedno slovo od onoga to je
doktor Spivi rekao o funkciji terapeutske grupe, ili ako si moda i uo, o igledno nema dovoljno
predznanja da uopte shvati o emu se tu u stvari radi. Razo aran sam, prijatelju, jako sam
razo aran. Pre podne, prilikom naeg prvog susreta, u inilo mi se da si mnogo inteligentniji nego
to si zapravo; bilo mije, dodue, odmah jasno da si polupismeni kulov, grubijan i hvalisavac, ali
sam verovao da i pored svega toga ipak ima pola grama mozga u glavi. Obi no umem odli no
da procenim oveka, ali izgleda da sam se ovaj put, sa tobom, debelo prevario."
Ma zna ta, mogao bi ti i malo da se tera u tri pizde materine."

Ah, da zaboravio sam da dodam da sam jutros zapazio i tvoju primitivnu grubijansku
stranu. Psihopata sa jasno izraenim sadisti kim tendencijama iji je koren, najverovatnije, u
egomaniji bez realnog utemeljenja. Naravno, svi ovi navedeni prirodni talenti te i te kako kvali
fikuju kao kompetentnog terapeuta i daju ti puno pravo da kritikuje gospo icu Rej el, koja je
samo visokocenjena psihijatrijska bolni arka sa dvadeset godina uspenog iskustva, samo tih
nekoliko sitnica i nita vie. Da, da, sa tvojim talentima i sposobnostima, dragi moj prijatelju,
moe uticati na podsvest, ma ti lako moe egu ublaiti a superegu verovatno potpuno zale iti
rane. On, draga moja gospodo, najverovatnije, za samo est meseci moe da izle i sve na ovom
odeljenju uklju uju i i vegetativce, a ako ne uspe secite me slobodno gde sam najtanji."
Umesto da ude s njim u sva u, Mekmarfi samo gleda Hardinga, a zatim ga upita mirnim
glasom:
Nego, ti stvarno misli da sva ova sranja na sastanku mogu da budu korisna i da mogu da
pomognu, mislim, stvarno si u fazonu da u to veruje, onako najiskrenije?"
,,A zato, molim te, misli da smo se mi uopte prepustili ovoj terapiji? Osoblju je
podjednako stalo do naeg izle enja kao i nama samima. Pa nisu oni, valjda, monstrumi. Jeste
daje gospo ica Rej el malo kruta, sredove na dama, ali sigurno nije dinovska kokoka ubica iz
tvoje ljupke pri ice koja eli da nam sadisti ki kljuca o i. Pa u to valjda ni ti sam ne veruje, jel'
tako?"
Ne, prijatelju, preao si se, ne eli ona da vam kljuca o i, a ne, nije to ono to ona ho e
da vam kljuca... ne, ne, ne o i."
Harding se samo stresao. ake su po ele da mu klize ispod kolena kao dva bela pauka
izme u dveju mahovinom obraslih grana, i to polako niz grane sve do stabla.
Ne e da nam kljuca o i. Pa reci mi, molim te, na ta to ona onda cilja?"
Mekmarfi se naceri: ta, stvarno nema pojma?"
Ma nemam pojma, naravno da nemam pojma. Ali ako ba insistira, onda reci..."
Ma, na tvoja muda ona cilja, prijatelju, na tvoja mila draga mu daca."
Pauci od ruku su sada stigli do stabla i tu su stali, ali uz trzanje. Harding pokuava da se
nasmeje, me utim, lice i usne su mu tako bledi da se osmeh i ne nazire. On pilji u Mekmarfija,
koji vadi cigaretu iz usta i ponavlja:
Cilja pravo na tvoja muda. Slaem se s tobom, burazeru, da ta sestra nije nikakva
monstruozna kokica, ali zna staje ona, ona je trojitelj ka, eto ta je ona. Video sam ja takvih kao
ona mali milion i mladih i starih, i ena i mukaraca. Ima ih svuda, veruj mi, i po gradovima i po
selima... to su face iji je jedini cilj da silom naprave od tebe slabi a ne bi li radio sve ono to ti
oni narede, da ih slua i da ivi onako kako ti oni kau. A kako to uspevaju, kako uspevaju da te
naprave manjim od makovog zrna? Najlake e to da postignu ako ti oduzmu snagu, ako te opale
tamo gde te najvie boli. Nego, jesi li ti nekad u tu i popio koleno u muda, a? Obeznani se od
bola, jelda da nema nita gore od toga? Sav si potresen, odjedanput sva snaga prosto iscuri iz
tebe. I vidi, nade se tako neka baraba, ho e da te prebije ali ne na ferku, da te nadja a u tu i, ne nego tako da ti oduzme snagu, ne da je on ja i nego da si ti slabiji. E, burazeru, sa takvima se
uvaj kolena u onu stvar. Pa, vidi, to vam upravo ovde radi ova baba, cilja ti udarac pravo u onu
stvar."
Hardingu je lice i dalje bezbojno, ali po inje da ponovo kontrolie ruke, mae njima pred
sobom kao da pokuava da odagna ono to mu Mekmarfi upravo pri a.
Naa draga gospo ica Rej el, Taj slatki, nasmejani, neni an eo milosr a. Za nau
maj icu Rej el ti kae da je trojiteljka, e pa, prijatelju, nema anse, debelo si se prevario, veruj
mi."
Drue, nemoj da mi prosipa ta sranja o nenoj maj ici, ko boga te molim. Ona je moda

majka, ali iroka je kao talska vrata i tvrda kao tri kamena. Uspela je jutros kada sam doao da
mi proda tu foru o dobroj mamici jedno tri minuta, ne vie, brzo sam je provalio veruj mi. Ne
verujem daje i vas uspela da naloi da ve est meseci ili godinu dana veru jete u takve gluposti.
Bog te, video sam razne fukse u ivotu, ali ova vaa moe da ponese njur, veruj mi."
Sada je ve fuksa, a malopre je bila trojiteljka, pre toga kokoka, dragi moj prijatelju,
tvoje metafore prosto sustiu jedna drugu."
Ma zajebi me s tim pametnim pri ama, ona je i ku ka i trojiteljka i sve ostalo i nemoj
molim te da mi se sada tu folira i da se pravi kao da i tebi to nije jasno."
Kretnje pojedinih delova Hardingovog lica, kao i njegovih ruku, odjednom su bre nego
ikada, sve to sad ve li i na ubrzani film gestova, grimasa, kezova, mrtenja... i ko za inat, to se
on vie trudi da to sakrije, sve je bivalo bre i bre, potpuno van njegove kontrole. U svemu tome
je zanimljivo to je on na neko vreme prestajao da kontrolie ruke i facu i tada je ak bilo prijatno
gledati tu kanonadu gestova i grimasa, ali uvek kada se trudio da ih obuzda po injao je da li i na
divlju, nekontrolisanu marionetu koja se kida i bacaka na koncu - svi gestovi su mu bivali bri, a
s njima i govor, koji je ponekad, zbog brzine, postajao nerazumljiv.
Dragi moj Mekmarfi, drue moj i kolega psihopato, pa svima je ovde potpuno jasno da je
gospo ica Rej el provereni i dokazani an eo milosr a. Ona je nesebi no i svesrdno posve ena
tome da koliko moe pomae nama pacijentima punih pet dana nedeljno, a za to prizna e treba
imati srca. tavie, imam informacije iz nekih pouzdanih izvora, ne elim i ne smem da ti ih
otkrivam, samo u re i da i Martini zna neke od njih, dakle imam informacije da njoj sve ovo nije
dovoljno pa ak dodatno slui ove anstvu tako to i svoje vikende posve uje dobrotvornom
radu. esto, tako, sakupi ve u koli inu ponuda: konzervi sa hranom, sapuna, sira i raznosi ih po
gradu i deli onima kojima je najpotrebnije, recimo, nekom mladom bra nom paru koji ima
finansijske probleme ili ve neto tome sli no."
Zanesen, Harding mae rukama ispred sebe, kao da u vazduhu slika tu toplu, dirljivu
scenu o kojoj govori.
Zamisli samo taj prizor, molim te, naa predivna sestra blago kuca na vrata, u ruci joj je
korpa ukraena vrpcama, mladi bra ni par od radosti ostao bez teksta, mu dirnut i zapanjen, ena
ne moe da sakrije suze. A ona, sestra, kad vidi u kakvim nehigijenskim uslovima oni ive,
obe ava da e im poslati i sredstva za i enje i dezinfekciju, korpu je ve spustila usred sobe. A
kada odlazi, alje im poljupce s onim njenim blagim osmehom, vidi se daje od velikodunosti
izvan sebe, taj mili an eo napojen mlekom bezgrani ne ljudske dobrote stvorenim u njenim
plemenitim grudima. Shvata, ona je prosto izvan sebe. Stane na vratima i pozove mladu enu da
joj pri e na trenutak, vadi iz svog vlastitog depa dvadeset dolara, daje joj i kae: Jadna moja
neuhranjena nesretnice, evo ti da kupi neku lepu haljinu, znam da sada to tvoj mu ne moe, ali
evo ja ti dajem novac, uzmi ga i kupi. I ta onda bude? Pa jasno ti je - taj par joj je, naravno, do
groba zahvalan zbog tolike dobrote."
Govori sve bre i uzbu enije, vene mu isko ile na vratu, on stoji, pri a, a na elom
odeljenju vlada mukla tiina. ujem samo neki nean, tih zvuk koji li i na nekakvo tiho motanje,
to se verovatno uje magnetofon koji sve ovo snima.
Harding se okre e na sve strane i kada vidi da su sve o i uprte u njega pokuava iz sve
snage da se nasmeje. Ali uje se samo neto to podse a na zvuk kao kada iz zelene borove daske
vadi ekser polugom... neko udno, siktavo Iii, Iiii, Iiii..." Ne moe da se zaustavi, i njemu
samom je, o igledno, odvratan taj zvuk koji isputa, ali ta vredi, samo mae rukama i zatvara
i, a smeh izlazi iz njega i dalje, sve pisakaviji i piskaviji. Na kraju, sa uzdahom, obara glavu i
pokriva je rukama.
,,O Boe, koja ku ka, ku ka... ku ka, ku ka...", sik e kroz stegnute zube."

Mekmarfi pali drugu cigaretu i prua je Hardingu koji je uzima bez reci. Ina e, Mekmarfi
i dalje zabezeknuto gleda to lice ispred sebe, ovek bi pomislio daje to prvo ljudsko lice koje je
video u ivotu. Za to vreme Harding po inje da se smiruje, prestaje ono njegovo prethodno
treenje i cimanje, i on polako die glavu, koju je dotada pokrivao rukama.
Ima pravo, sve je ba tako kako si rekao", dok to govori prelazi pogledom po ostalim
pacijentima koji ga svi paljivo gledaju. Niko se do sada nije usudio da to sve tako lepo i ta no
formulie, ali veruj mi da ovde nema nijednog oveka koji, u dubini svoje male uplaene due, ne
ose a i ne misli isto kao i ti, i o njoj i o svemu to se ovde doga a."
Mekmarfi ga sada namrten pita:
Nego, u kom je fazonu ona budala od doktora, jes' da je malo ograni en, ali zar mu nije
jasno, zar ne provaljuje daje ona ovde potpuno uzela stvar u svoje ruke i da radi kako joj se
digne?"
Harding duboko uvla i dim koji mu potom izlazi polako iz usta dok pri a: Vidi... doktor
Spivi... on ti je, na neki na in, sli an nama i jo je uz to u potpunosti svestan svih svojih
nesposobnosti. Ma on je kao jedan uplaeni, o ajni i nemo ni ze kome je potpuno jasno da bez
gospo ice Rej el uopte i nije u stanju da vodi ovo odeljenje. A to je jo gore, ona zna da on to
zna i ne proputa ni najmanju priliku da ga tu i tamo na to i podseti. Kada, recimo, otkrije daje
napravio i najbezvezni ji mogu i propust u arhivi ili u bolesni kim kartonima, ne moe ni da
zamisli kako mu to debelo natrlja na nos."
Tako je", uklju i se u razgovor i ezvik, koji se odjedanput naao iza Mekmarfijevih
le a. Svima nam ona debelo natrlja nos kada se desi da u ne emu pogreimo."
Pa zato je doktor lepo ne otpusti?"
Vidi, u ovoj bolnici", po e da mu objanjava Harding, doktor nema nikakva prava da
zapoljava ili otputa slubenike. To je ovla enje upravnika, a upravnik je ena i jo, uz to,
dobra stara prijateljica gospo ice Rej el, nekada davno one su ak i zajedno radile kao vojne
bolni arke. Svi smo ti mi, prijatelju, uklju uju i i doktora, rtve jednog razmahanog matrijarhata
i ni mi, ni on tu ne moemo nita da promeni mo. On zna daje dovoljno da Rej el samo okrene
telefonom upravnicu i da, recimo, kae da smatra da je ovoga meseca prepisao previe
demerola..."
Mani me s tim tvojim stru nim izrazima, nita te ja ne razumem."
Demerol ti je, prijatelju, sinteti ka droga koja stvara ak dvostruko ja u zavisnost od,
recimo, heroina. Mnogi lekari su navu eni na njega."
Ho e da kae daje ono sranje od doktora narkos?"
Pojma nemam da l' jeste il' nije."
Pa na koju foru onda i sestra moe da ga optui..."
Ti izgleda ba i ne slua ta ti ja pri am. Nikoga ona ne optuuje, njoj je dovoljno da
samo izrazi svoju sumnju, u bilo ta. Pa video si i sam jutros: pozvala je onu facu i pitala ga
odakle papirne maramice pod njegovim krevetom. Nita vie, samo toliko, samo gaje ljubazno
pitala. A on se ueprtljao, jer se ose a kao da lae ma ta da joj odgovori. Ako kae daje njima
istio nalivpero, ona e samo da kae: A, nalivpero, da, da. Ako on kae da ima kijavicu pa je
brisao nos, ona e: A, kijavica, da, da. I samo e da klimne svojom glavicom sa onim njenim
osmehom i da se okrene i vrati u lekarsku sobu, a on e jadan, da ostane tu da stoji a da ni njemu
nije jasno za staje u stvari koristio te maramice."
On opet po inje da drhti a ramena mu se savijaju, kao da ho e da se pokrije njima.
Ne, ne, ne treba njoj da optuuje, ona je genije za sumnje. Pa se a se danas na sastanku,
jasno ti je da me ona nije nizata optuila, a ipak je izgledalo kao da sam optuen za krdo stvari: i
ljubomoru i paranoju, da nisam dovoljno muko da zadovoljim svoju enu, da imam odnose sa

svojim prijateljima, da nekako udno drim cigarete kada puim, ini mi se i da sam optuen da
verovatno nemam nita ni medu nogama - osim malo dlaka, i to plavih, mekih dla ica.
trojiteljka kae, ma malo je to, jo je ona gora, veruj mi."
Harding je iznenada za utao, nagnuo se i uzeo obema rukama Mek marfijevu aku. Lice
mu je odjedanput postalo udno deformisano, nekako iskrivljeno i izlomljeno kao da je
sastavljeno od ljubi astih i sivih stakli a, najvie je podse alo na razbijenu vinsku flau.
Ovaj svet, prijatelju moj, pripada jakima. Osnovni princip je da se jaki hrane slabijima i
tako jo vie ja aju. S tim se svi moramo pomiriti, jer je tako i logi no, pa to je osnovni,
opteprihva eni princip koji se odnosi na sve u prirodi. Eto, da uzmemo recimo zeca - on zna
svoje mesto i prihvata vuka kao ja eg od sebe. Da bi opstao, zec je paljiv, oprezan, lukav,
plaljiv, sakriva se, ak se i zakopava u rupu kada vidi vuka. I tako opstaje, preivljava, zato?
Zato to zna svoje mesto. Sigurno nikada ne ulazi u sukob sa vukom, jer bi mu to bila, prizna e,
poslednja glupost koju bi napravio."
Pustio je Mekmarfijevu ruku, udobno se zavalio u stolici, prekrstio noge, uvukao jo
jedan dugi dim, izvukao cigaretu iz svojih nacerenih usta i opet po eo da se bolesno smeje: liii,
liii, lili", kao daje ponovo dolo vreme da se izvuku ekseri iz daske.
Gospodine Mekmarfi... dragi moj prijatelju... nisam ti ja kokoka, ja sam zec. Ze evi su i
doktor i ovaj ovde ezvik i Bili Bibit. Svi smo ti mi ovde ze evi, razli ite starosti i stepena, ali
ze evi. I svi mi sre no i zadovoljno skaku emo po naem Volt Dizni svetu i nemoj molim te ovo
nikad da zaboravi, nismo mi ovde zato to smo ze evi, ma kakvi! Mi bismo bili ze evi da smo
bilo gde, mi smo ovde jer imamo problem da se pomirimo i priviknemo na svoju ze ju ulogu.
Nama je zato potreban jedan veliki zli vuk kao stoje sestra da nas stavi na svoje mesto."
Ma daj, ove e, sada pri a gluposti. Ho e da kae da ete da mirno sedite i da
dozvolite da vas ta izblajhana matorka ubedi da ste svi vi u stvari obi ni ze evi... ma daj."
Nema ona ta da me ube uje, ma jok, ja sam bre ro en kao zec. Ma snimi me... meni
treba bolni arka da me nau i da prihvatim svoju ulogu i da budem sre an zec."
Nisi bre ti jebeni zec."
Ma vidi samo ui, njukicu, slatki mali meki repi ."
Pri a ko da si lujka..."
Ko da sam lujka. Ba udno..."
Ma nisam tako mislio, niste vi lujke u onom fazonu stvarno. Iznenadio sam se kako ste
svi u stvari normalni. Mogu ti re i da ste mnogo normalniji od prose ne budale koja se seta
slobodno po ulici."
Ma da, sigurno, budala na ulici."
Ali niste vi oni lu aci... zna ono, ema kao na filmu. Malo ste sjebani i nekako,
nekako..."
Nekako kao ze evi, to si hteo da kae."
Ma koji crni ze evi. Nemate vi veze s jebenim ze evima." Gospodine Bibit, skaku ite
malo okolo za gospodina, gospodine Gezvik, pokaite mu svoje divno krzno."
Ja ih sada obojicu jasno vidim kao bele, sklup ane ze e, no oni se stide da urade bilo ta
od onoga to im je Harding naloio.
O, kako su stidljivi, ma zar nisu slatki, gospodine Mekmarfi? Moda se delom stide i
zbog toga to nisu ustali u zatitu svog prijatelja. Moda ih je sramota to ih je jo jednom
izmanipulisala da budu njeni delati. Glavu gore, prijatelji, nemate razloga za stid, pa sve je ba
onako kako i treba da bude. Ze evi ne brane jedan drugoga, to bi bilo glupo. Vi ste, s druge
strane, postupili veoma mudro, kukavi ki mudro."
Seti se, Harding...", po e ezvik.

Ma daj, ezvik, zato te istina poga a?"

Seti se da sam nekada i ja o gospo ici Rej el govorio potpuno iste stvari kao i
Mekmarfi."
Jesi, ali jako tiho i posle si bre-bolje sve porekao. I ti si zec kao i svi ostali i pomiri se s
tim. Ina e, da zna, uopte ti nimalo ne zameram zbog onih pitanja koja si mi postavljao danas na
sastanku. Samo si igrao svoju ulogu. I da ti sada jo neto kaem: da si ti danas bio na tapetu ili
bilo ko od ostalih, i ja bih vas isto tako gadno napao kao to ste i vi mene. Zato ne treba da se
stidimo zbog svog ponaanja, mi slabe ivotinjice, mi jednostavno moramo da se tako
ponaamo."
Mekmarfi se osvr e okolo iz svoje stolice i paljivo gleda sve akutne. Ja ne bih ba rekao
da nemaju ega da se stide. Mislim daje bilo bedno kako su svi bili na njenoj strani a protiv tebe.
Bog te, na trenutak sam, dok sam vas sluao, pomislio da sam ponovo u komunisti kom logoru u
Koreji..."
Zaboga, Mekmarfi", za udi se ezvik. Pokuaj da shvati. Sada u da ti objasnim."
Mekmarfi se okre e i slua, ali ezvik ne nastavlja. Takav je ezvik, on nikada ne nastavi
ono stoje po eo. On je jedan od onih tipova to za as dignu frku i galamu, kao da e da povedu
neku veliku akciju, vikne Juri!", odskaku e nekoliko minuta u mestu, napravi kratak korak i
odustane od svega. Evo i sada posle tako pompeznog uvoda izgleda smueno i pokislo. Mekmarfi
ponavlja poto gaje pogledao: Mnogo mi ovo li i na komunisti ki logor."
Harding iri ruke i pokuava da ih umiri. Ne, ne, nemojte, nije u redu. Nema pravo da
nas osu uje, prijatelju. A, ne. U stvari..."
Vidim da Hardingove o i ponovo osvaja groznica, izgleda kao da e po eti da se smeje,
ali umesto toga on vadi cigaretu iz usta i njom pokazuje na Mekmarfija, u njegovoj aci cigareta
izgleda kao jo jedan tanak, beli prst koji je zapaljen na kraju.
...moda si i ti, Mekmarfi, ispod sve te tvoje kaubojske vrstine i mangupske
prevejanosti, kada se zagrebe ta tvoja gruba ljutura, moda si i ti ispod nje isto tako slab i nean i
pahuljast i sa osetljivom ze jom duicom ba kao i mi."
Ma da, nego ta, ja sam ze . Nego, reci mi molim te, Harding, ta me to po tebi ini
zecom? Moje psihopatske tendencije? Ili moda moje tabatorske ili moda moje jeba ke
tendencije. Mora da misli na jeba ke. Sva ta tucanja na brzaka, pa da, stvarno po tome li im na
zeca."
,,E, tu smo, stani malo. Sada si pokrenuo zanimljivu temu o kojoj nije loe da malo
porazgovaramo. Vidi, ze evi imaju odre ene osobine i jedna od njih, po kojoj su poznati jeste
upravo to esto tucanje, kako ti kae 'na brzaka'. Da, da... a iz tvog pitanja se upravo vidi da si ti
jedan zdrav, snaan i sposoban zec, dok ve ina od nas ovde nema ak ni tu seksualnu mo kojom
bi se dokazali kao pravi ze evi. Mi smo ti obi an kart, otpad... mali, neotporni, zakrljali
predstavnici nae jadne vrste. Ze evi, a ne mogu 'na brzaka' - jadno i pateti no."
ekaj bre, stani nisam tako mislio kada sam..."
Ne, ne... ti si bio potpuno u pravu. Seti se, upravo si nam ti otvorio o i o tome u koje je
mesto sestra izabrala da nas kljuca, i stvarno jeste tako, pa ovde nema oveka koji se ne plai da
gubi ili da je ve izgubio tuca ke mo i. Mi smo toliko slabe, krhke komi ne figure koje nisu u
stanju da budu muevne ni u naem bednom ze jem svetu. He, he... moe se re i da smo mi i u
ze jem svetu ze evi... shvata, slabiji i od prose nih ze eva..."
Opet se naginje u stolici i po inje sa onim izveta enim, piskavim smehom koji sam i
ekivao od njega u ovoj situaciji, mae rukama a lice mu se gr i.
Umukni bre, Harding, jebo te!"
Ove reci deluju kao amar. Harding je zanemeo u sekundi, usta su mu jo otvorena a ruke

i dalje u vazduhu, bolje re i, u plavom oblaku duvanskog dima. Ostaje tako uko en nekoliko
sekundi, a onda one svoje prore e od o iju okre e ka Mekmarfiju i po inje toliko tiho, da
moram da mu, sa onom mojom metletinom, pri em malo blie da bih uopte neto uo.
Prijatelju... ti... ti bi mogao biti vuk."
Daj, nisam ja vuk, a nisi ni ti zec. Ma dugo nisam uo takve gluposti..."
Ali zato ti je urlik vrlo, vrlo vu ji."
Iznervirano, prosto sik i od besa, Mekmarfi skre e pogled sa Har dinga i sada gleda
ostale akutne. Dajte, bre, ljudi, koji vam je andrak. Niste valjda toliko ludi da ste u fazonu da
ufiksate da ste ivotinje, bog te..."
Ne, ja ne", kae ezvik i staje uz Mekmarfija. Ne, bogami ne, ja nisam zec."
To, ezvik, ti si ovde jedina prava faca, a vi ostali iza ite, bre, iz tog fazona. Pogledajte
se samo - ubedili ste sami sebe da se plaite te pedesetogodinje tetkice. I, ta ona pa i moe da
vam uradi?"
Stvarno, ta?" prihvata ezvik i gleda ostale, jednog po jednog.
Ne moe ni da vas bi uje, ni da vas ari i pali ili nabija na kolac, sve je to zakonom
zabranjeno, pa nismo u srednjem veku. U stvari, ne moe nita da vam..."
Viiiiideeeo si danas na ssssassstanku ta moe da nam raadi." Vidim i Bili Bibit je manje
zec nego obi no. Naginje se ka Mekmarfiju, pokuava da nastavi, crven u licu i sa balavim
ustima. Onda se okre e i udaljava sporim korakom. Ma, nnnne vvvredi, najbolje ddda se jjjed
nosstavno ubijem."
Mekmarfi mu dobaci: ta sam video danas na sastanku, jebi ga, nita posebno. ena vam
postavila nekoliko pitanja, i to naivnih, nita strano. A samo od obi nih pitanja nikoga ne boli
glava, pa nisu bre to motke ili kamenje pa da vas polome."
Bili se okre e: Ali nnnna inn na koji ti ih postavi..."
,,A ti kao pa mora da odgovara."
Ali ako ne ooodgooovori ona se samo smmeka i zapie neto u dnevnik, a onda - ona,
ona... o Boe."
Skanlon staje uz Bilija: Zna, Mek, ako ne odgovara na pitanje ti samim utanjem sve
priznaje. One kurve na vlasti tako razjebavaju ljude. Nita se tu ne moe, jedino da se taj itav
kupleraj digne u vazduh i zbrie zauvek sa lica ove jebene zemlje, da sve ode u tri lepe..."
Dobro, vidi sada, kada vam postavi takvo neko pitanje, vi joj lepo kaete da pui i da se
nosi."
To, ta no", prihvata ezvik i mae pesnicom, zanet. Kaemo joj da pui i da se nosi,
to..."
,,I zna ta onda biva - ona ti samo mirnim glasom odgovori: 'Zato vas toliko uznemirava
ovo konkretno pitanje, pacijentu Mekmarfi?' I ta e tada?"
Nita, kae joj opet da se nosi, ma svima im bre kae da se tera ju u tri lepe, i ta ti
mogu - da ne e da te biju?"
Svi akutni mu se polako primi u. Ovaj put odgovara Fredrikson: Dobro, ti joj tako
odbrusi, a ona ti upie u karton da si potencijalno agresivan pa te ekspeduju gore na odeljenje
zatvorenog tipa. E, pa ja sam slu ajno tri puta bio gore. ove e, pa ti jadnici gore ne smeju ni
subotom da napuste odeljenje da gledaju film, ma nemaju ni televizor..."
A onda ti nastavi da pokazuje takve gadne navike u fazonu alje ljude u maj inu a oni
ti lepo napakuju da se malo proeta do ok-sobice, ili ak i crnje, zakau ti jednu operacijicu
pa..."
Opet ti, Harding, po inje sa stru nim sranjima, rekao sam ti ve da ti nita ja to ne
razumem."

ok-sobica, gospodine Mekmarfi, to ti je u argonu EST maina Elektro - ok - Terapija.

To ti je mainica za koju kau da obavlja u isto vreme posao i pilule za spavanje, i elektri ne
stolice i sprave za mu enje. To ti je sladak mali postupak, jednostavan, brz, bezbolan, ali
zanimljivo, niko ne eli da ga ponovi, niko nikada."
Pa dobro, ta ti to rade tamo?"
Veu te lepo za sto, a ina e - koja ironija: sto je u obliku krsta, samo to ti mesto krune
od trnja na glavu stave krunu od elektri nih munjica. Onda ti lepo obe strane glave dodirnu
elektri nim icama i buuum, malo struje ti pro e kroz mozak i ti si o as o istom troku popio i
terapiju i kaznu za tvoje kur evito ponaanje, a da ne kaem to te malo i sklone da im ne smeta,
i to izme u est sati i tri dana - zavisi kako koga. A i kada se osvesti, ne zna gde si danima, ne
moe estito da misli, ni ega se ne se a, dovoljno takve terapije moe da od tebe napravi
gospodina Elisa - vidi ga tamo naslonjenog na zid, trideset petogodinji idiot koji balavi i pia u
ga e. Ili postane bezumno bi e koje samo jede, sere i vi e: 'Jebe enu!' kao Rikli. Ili u fazonu
poglavice Metle, vidi ga, iza tebe, naslonio se na imenjakinju."
Harding iznenada pokazuje na mene, nemam vremena da se sakrijem, pravim se da ne
ujem i istim dalje.
Ina e, za poglavicu sam uo da je u svoje vreme, kada je ok-te rapija bila popularna,
popio preko dvesta tretmana. Moe misliti ta se desilo sa njegovim ionako problemati nim
mozgom. Evo ti ga sada, na ponosni domorodac, maina za i enje i glancanje visoka dva
metra koja se plai i svoje senke. Da li ti je sada jasno ta mogu da nam urade?"
Mekmarfi me gleda neko vreme, a onda se okre e Hardingu: ove e, ipak mi nije jasno
zato to sve trpite. Staje sa onim sranjima o demokratskom odlu ivanju na odeljenju o kome je
doktor tupio. Zato ne glasate?"
Harding ga gleda, smeka se i polako uvla i dim. ta to da glasamo, prijatelju? Da
glasamo da sestra vie ne sme da postavlja pitanja na sastancima grupe, ili moda da glasamo da
ne sme da nas gleda na onaj njen na in? Reci mi, gospodine Mekmarfi, ta to da glasamo, ta?"
Ma nije vano ta, jebo te, glasajte bilo ta. Zar ne vidi da pod hitno morate neto da
uradite da biste pokazali da niste kompletno bez muda. Zar, bre, ne vidite da ne smete da
dozvolite da uzme stvar kompletno u svoje ruke. Pa pogledajte se samo, kaete kao, ema
poglavica se plai svoje senke, pa da vam kaem neto momci, ja u ivotu nisam video uplaenije
face od svih vas zajedno."
Ja vala nisam", brani se ezvik.
Dobro, burazeru, ti moda i nisi, ali ostali su tako usrani da ne sme ju ni da se opuste i
estito nasmeju. To sam prvo primetio ovde, niko se bre ne smeje, nisam uo smeh od kako sam
doao, kapirate. Ljudi, bre, kada se ne smejete izgubili ste tlo pod nogama. ovek koji dozvoli da
ga ena tako pritegne da ne sme ni da se smeje vie, pa taj je kompletno ugasio, izgubio je najja e
oruje. Posle toga je u fazonu da poveruje da je ona ja a od njega i onda..."
,,E pa, kolege ze evi, izgleda da na prijatelj najzad po inje da shva ta poneto. Nego,
gospodine Mekmarfi, recite vi lepo meni kako to mukarac moe da pokae eni ko je gazda,
osim naravno smehom? ovek kao vi morao bi znati odgovor na to pitanje, ne e valjda daje bije,
ona e odmah da pozove pandure. Ne e valjda da popizdi i da vi e na nju, jer tada ona sigurno
pobeduje, dovoljno je da samo pita: 'ta je, mali, da se ti to ne ljuti... Ma nemoj tako...' Da li si
nekada pokuao da pred takvim nenim utenim recima ostane i dalje besan? I tako, prijatelju,
ispada daje stvarno istina ono to si rekao, ono da mukarac ima samo jedno stvarno efikasno
oruje kojim moe da se suprotstavi monstruoznoj sili savremenog matrijarhata, a to zicer nije
smeh. Jedno jedino oruje, ali to vie prolazi vreme u ovome naem superdrutvu, utemeljenom
na rezultatima ispitivanja motivacije, sve je vie i vie onih koji se trude da otkriju najrazli itije

na ine da ga neutraliu i da tako pobede doju eranje pobednike."

O Boe, Harding, ba si mu ga dao po vaki...", prekide ga Mekmarfi.
,,I ta misli, imaju i u vidu sve tvoje psihopatske mo i kojima se vedro hvali, da li si u
stanju da efikasno upotrebi svoje oruje protiv nae pobednice, da li misli da ga ikako moe
upotrebiti protiv nje?"
Pri tom on jednom rukom pokazuje prema staklencu, taj njegov gest dovodi do toga da
sada svi gledaju u tom pravcu. Ona je naravno unutra, gleda nas kroz staklo, sve to snima nekim
dobro sakrivenim magnetofonom i verovatno ve smilja najpogodniji na in da i ovaj sadraj
uklopi u dnevni red slede eg sastanka.
Sestra, postoje videla daje svi gledaju, blago klima glavom, na ta svi pani no skre u
pogled. Mekmarfi skida kapu i prolazi prstima kroz svoju ri u kosu. Sada svi njega gledaju i on
je svestan da verovatno nestrpljivo o ekuju njegov odgovor. Ose a da se na neki na in
nepotrebno upecao. Vra a kapu na glavu i eka oiljak na nosu.
Zna, ako me pita da li bih mogao da se napalim na babuskeru, mislim da verovatno ne
bih mogao..."
Pa i nije ona ba takav gabor, Mekmarfi. Lice joj je dosta simpati no i dobro o uvano, a
i pored toga to se debelo trudi da ih sakrije, ispod te bezvezne uniforme jasno je da ima par
izuzetnih sifona. Mora daje bila zgodna kada je bila mlada. Ipak, u vezi sa naim razgovorom, da
li bi mogao da se napali na nju, ak i da nije stara, da je mlada i da je lepa kao Afrodita?"
Ne poznajem ti ja tu Afroditu, ali shvatam ta ho e da kae i u pravu si, bog te, ne bih
se uzbudio na to matoro kameno lice sve da je lepa kao Merilin Monro."
,,E, tu smo zna i, vidi i sam - ona je pobedila."
I to je to. Harding se ponovo zavaljuje u stolicu, a svi ekaju ta e na to da odgovori
Mekmarfi, kome je jasno da je sada sateran uza zid. On ih gleda jedno vreme, onda slee
ramenima i ustaje sa stolice.
Ma, uostalom, ta se to sve mene pa ti e."
Tu si u pravu, stvarno se to tebe i ne ti e."
,,I da zna da nisam u fazonu da elim da me neka matora bolni arka juri da mi uvali tri
hiljade volti. Pogotovu ako je na lepe o i, onako samo zbog fazona, a ni za koju lovu."
Pa sigurno da nisi."
Harding je na kraju krajeva dobio ovu raspravu, ali nikome kao da nije drago zbog toga.
Mekmarfi stavlja ruke u depove i pokuava da sve prebaci na alu.
Ne, ne, stvarno jo nisam uo daje neko poloio kintu na to da se povali neka matora
trojiteljka."
Svi se sada smee njegovoj fori, ali jasno je da nisu zadovoljni. Mada mi je s jedne strane
drago to je Mekmarfi oprezan i to se ne uvaljuje nasumice u potencijalne probleme, jasno mije i
kako je momcima, a da budem iskren, ipak sam na neki na in i razo aran. Mekmarfi pali novu
cigaretu, momci se jo ne razilaze, svi samo stoje, smekaju se, a jasno je da im je neprijatno.
Mekmarfi ponovo ee nos, skre e pogled sa gomile lica oko sebe, gleda sestru i grize gornju
usnu.
Nego... kaete da na ono drugo odeljenje ne moe da vas poalje tek tako. Morate da
popizdite i da napravite neko sranje... ema ispi ka rate je ili razbijete staklo ili tako neka fora,
jel' tako?"
Ma da, samo ako tako neto uradimo."
Da li ste sigurni daje takva ema? Pitam vas jer sam smislio foru da vama alabajzerima
dignem dobru lovu. Ali ne u da zbog toga nadrljam. Jedva sam se izvukao iz onog prolog sranja
od mesta i ne u da zaglavim na jo gorem."

Ma sto posto smo sigurni. Ona ti nita ne moe dok ne napravi neku frku za koju
sleduje odeljenje za neprilago ene ili EST. Ako si dovoljno jak da te ne isprovocira na neko
sranje, nita ti ne moe."
Zna i ako sam pitom i nita joj ne odbrusim..."
Ni njoj ni bolni arima."
...njoj ili bolni arima i ne polomim nita ovde, ona mi ne moe nita?"
Takva su ovde pravila igre. Naravno, u toj igri ona uvek pobeduje, to da zna. Nju ne
moe uzdrmati, a vremenom, koje je ina e uvek na njenoj strani, ona svakome na e icu. ta
misli zato uprava ima tako dobro miljenje o njoj i zato joj daje tolika ovla enja? Ona je
majstor da ustreptali libido istera na istinu."
Ma zajebi te gluposti. Ono to me zanima je da li sam siguran ako ho u daje dobijem na
njenom terenu. Ako budem fin i pristojan i sputam joj onako na finjaka, ne moe da popizdi pa
da me uklju i na stru ju?"
Dokle god se kontrolie i vlada sobom, nema da brine. Dok god ne izgubi ivce i ne
prui joj neki dobar razlog da zahteva da te prebace na odeljenje zatvorenog tipa ili ne zaklju i
da bi elektrookovi imali terapeutsku vrednost, ti si sto posto siguran. Za to je prvenstveno
potrebna samokontrola, a ti sa tvojom vatrenom kosom i crnim dosijeom... nemoj da se
zavarava."
Dobro, odli no", Mekmarfi trlja ruke. Vi ste ube eni da je ona udo, ampion, je li
tako? Kako ste ono rekli, kako je zovete, a da - nepobediva ena. E ja bih voleo da znam koliko
vas je u to sto posto sigurno da bi stavilo koju kintu?"
ta sto posto sigurno...?"
Ba kao to sam rekao - isprsite se malo sa lovom, pametnjakovi i. Evo ja stavljam pet
dolara da u do kraja nedelje da joj pomerim mozak a da u ja da ostanem mrtav hladan. Samo
jedna nedelja i ako je ne dovedem do toga da ne zna gde joj je dupe a gde glava, vi dobijate
opkladu."
Ti se zna i kladi na to." ezvik skaku e s noge na nogu i trlja ruke kao stoje video da
radi Mekmarfi.
Nego ta nego se kladim."
Harding i jo nekolicina kau da im ipak jo nije sve ba najjasnije.
Ma sve je jednostavno, nema tu nikakvih finti i ema. Kao prvo, ja oboavam da se
kockam, a naro ito volim da dobij am i mislim da ovde mogu da dobijem, kapirate? U
Pendletonu je, na primer, dolo dotle da niko vie nije smeo sa mnom da se kladi ni u najmanju
si u, tako sam ih peljeio. Pa jedan od razloga to sam doao ovde jeste to su mi potrebne nove
naiv ine. I da vam kaem neto - saznao sam poneto o ovome mestu pre nego to sam doao
ovamo, recimo da skoro polovina od vas dobij a nov anu nadoknadu, i to po trista do etiri
stotine dolara i da vam ta lova slui samo da skuplja prainu. Odmah sam pomislio da to mogu da
iskoristim a da usput ipak svima bude lepo. Bi u potpuno iskren s vama: ja sam koco i vrlo retko
gubim, i nikada jo nisam sreo enu koja je ve i frajer od mene bez obzira na to da li mi ga die
ili ne. Na njenoj strani je moda vreme, ali i ja sam tali an i ve dugo samo dobijam na kocki."
Skida kapu, vrti je oko prsta pa je onda baca i sigurno hvata drugom rukom iza leda.
,,I jo neto, ja sam ovde zato to sam to sam hteo, sve sam jednostavno isplanirao, jer
ovde je mnogo bolje nego da radim na onoj farmi. Koliko ja znam, nisam lujka i nikada nisam ni
bio. Vaa sestra to jo ne zna i ne o ekuje da e joj se suprotstaviti neko tako bistar i sa klikerima
kao to sam ja, to mi sve daje prednost koja mi odgovara. Zato vam kaem stavite petaka i
dobijate opkladu ako joj za nedelju dana ne pome rim bulju."
Ja jo ne shvatam da li..."

Ba tako. Pomerena bulja. Tako u daje izludim da e da popuca po avovima i da ete

barem jednom da vidite da nije tako nepobediva kao to vi mislite. Samo za jednu nedelju,
vide ete i sami."
Harding vadi olovku i neto zapisuje na listi u iz notesa.
Evo ti priznanica na deset dolara od one love to stoji na moje ime u kasi i skuplja
prainu. Ma rado bih ti dao i duplo vie samo da bar jednom svojim o ima vidim to udo
nevi eno."
Mekmarfi gleda papir i savija ga. Ajde pti ice, je li jo neko u igri?"
I drugi akutni uzimaju blok i piu opklade, on sakuplja listi e, dri ih na dlanu i pridrava
svojim velikim palcem. Vidim kako gomila raste u njegovoj aci.
Da li imate poverenja, ortaci, da listi i stoje kod mene?"
Naravno da imamo", odgovori Harding. Bi e ti ovde sigurno jo neko vreme."
Ina e, jednog Boi a, u staroj bolnici, negde oko pono i, vrata ode ljenja se otvaraju sa
treskom i upada neki debeli bradonja, o i mu zakrvavljene od zime a nos crven kao trenja. Crnje
su ga osvetlile baterijama i saterale u ugao. Snimio sam da se jadan sav upleo u vrpce i ukrase od
staniola kojima je ona faca zaduena za veze bolnice sa javno u okitila ceo prostor. Jadnik,
rukom pokriva o i i titi ih od svetlosti baterija i sve vreme uplaeno grize brkove.
Ho, ho, ho - brunda - ne, vrlo rado bih ostao s vama, ali moram da urim, kapirate. Imam
puno obaveza, ekaju me na sto mesta, kapirate... Ho, ho... Odoh ja sada...
Ali crnje ga zasko ile sa baterijama i zadrale kod nas punih est godina - otpustili ga na
kraju glatko obrijanog i mravog kao motka.
Glavna sestra je ina e u fazonu da jednim dugmetom u eli nim vratima regulie da zidni
sat radi brzinom koju ona odredi, ako ho e da ubrza stvar, ona samo pove a brzinu i kazaljke se
vrte kao ringlpil. Tada samo snimi da se svetio na slici koju vidi kroz prozor brzo menja, as je
jutro, as podne, as ve e - lu ki se jure dan i no i svi jure kao ludi da odre korak s tim
lanim vremenom; stvara se strana guva da se postigne brijanje, doru ak, vizita, ru ak,
uzimanje lekova. Onda samo deset minuta no i - taman legne, sklopi o i, kad se pale jaka
svetla u spavaonici i odmah ustaj, ska i, burazeru, i tako se ela dnevna procedura ponavlja
moda i celih dvadeset puta na sat, sve dok glavna sestra ne provali da su svi mrtvi od umora, a
onda samo istim onim dugmetom uspori kazaljke i sve izgleda kao da se neko dete igralo kinoprojektorom tako sto je gledalo film na deset puta ve oj brzini pa mu posle izvesnog vremena
dosadila sva ta trka na platnu i piskavi tonovi.
Obi no joj do e da ubrza stvar onih dana kada ti neko dolazi u pose tu, ili kada oni iz
Bora kog udruenja do u s nekim dobrim programom iz Portlanda da nas zabave. Uopte, uvek
kada je lepo i kada bih voleo da potraje due, ona ba tada ubrza stvari. Ali, naj e e radi na
suprotan na in - spor na in. Okrene dugme skoro na nulu i vidi da se u prozorima sunce uko ilo,
nedeljama se ne pomera ni za milimetar, i ne samo ono nego ni li e na drve u ni trava u
dvoritu. Kazaljke sata se zakucaju, recimo, na dva minuta do tri i ona ih dri tako dok ne
zar amo. Sedi satima nepomi no kao kamen ina, ne mrda, ne ustaje, ne moe da se makne
da se malo razdrma, ma skoro da ne moe ni da guta i die. Jedino ara o ima, a nema nita
da vidi osim skamenjene akutnjake, koji na drugoj strani sobe ekaju poteze saigra a. Jedan
matori hroni njak pored mene umro je pre est dana i truli u svojim kolicima. Ponekad sestra
umesto magle puta kroz otvore za ventilaciju neki bezbojni gas koji se pretvara u plastiku i
ukruti elo odeljenje i pitaj boga koliko dugo smo u tom fazonu.
A onda polako ona pokre e dugme na drugu stranu, ali to je jo gore. Lake mi je da
sedim nepokretan kao mumija nego da gledam kako na drugom kraju sobe Skanlonova ruka puna
tri dana sputa kartu na sto.

Plu a mi pucaju u gustom plasti nom vazduhu koji kao da ulazi kroz iglene ui. Ide mi se
u klonju, ali se ose am kao ispod tone peska i stiskam, jadan, beiku tako da mi se pojavljuju
svici pred o ima.
Iz sve snage, svim mii ima i ko icama pokuavam da ustanem iz stolice i odem do
klonje, toliko se napinjem da mi se tresu i ruke i noge i cvoko u zubi. Trudim se i isteem,
naposletku se pomerim moda samo pola centimetra i onda dignem ruke od svega; kliznem
natrag i putam mokra u neka te e, nek se aktivira uarena ica na mojoj levoj nozi od koje se
pale poniavaju i alarmi, sirene, svetlosni signali i ta sve ne, sto je i a crnje se probijaju i kr e
guvu, bacaju se na mene i mau onim gadnim metlama od vlane bakarne ice koja grozno cvr i
i pucketa u dodiru sa vodom.
Jedino nam magla omogu ava da se odmorimo od te kontrole proricanja vremena, u njoj
vreme gubi svoj smisao jer se i ono gubi u magli kao i sve ostalo. Otkako je danas doao
Mekmarfi, jo nisu pustili maglu do daske, da jesu ose am da bi on rikao kao bik.
Obi no, ako se nita ne deava, problem je borba sa maglom i ma nipulisanim vremenom,
ali danas se i te kako neto desilo. Nisu nas ceo dan, od brijanja, masirali tim stvarima. Sada,
popodne, sve je kako treba - dola je druga smena na posao a na satu - pola pet, ta no kako i
treba. Glavna sestra ispra a crne bolni are i baca poslednji pogled na odeljenje. Izvla i dugu
srebrnu iglu iz metalnoplave punde na temenu, skida belu bolni ku kapu, paljivo je stavlja u
kartonsku kutiju (u kutiji su kuglice naftalina) i sigurnim pokretom vra a iglu u kosu.
Vidim kroz staklo kako se pozdravlja sa svima. Sestri iz druge sme ne, onoj maloj s
flekom, daje neku ceduljicu, a onda prua ruku prema kontrolnoj tabli u eli nim vratima i
uklju uje zvu nik u dnevnom boravku: Do vi enja, momci, i budite dobri." Potom puta muziku
ja e nego ikada dosad. Dlanom brie svoje staklo, besnim pogledom iba jednog debelog crnog
bolni ara koji tek to se javio na dunost, a ovaj odmah ska e kao oparen. Vrata se nisu estito ni
zatvorila za njom, a on ve vredno glanca staklo papirnom maramicom.
Mainerija u zidovima zvidi, uzdie i prelazi na sporiji reim rada.
Pre spavanja ve eramo, tuiramo se i jo malo sedimo u dnevnom boravku. Stari Blastik,
najstariji me u vegetiraju ima pritisnuo stomak rukama, presamitio se i stenje. Dord (koga crni
momci zovu Periguz) pere ruke u fontanici. Akutnjaci sede, igraju karte, neki ho e da gledaju
film na televiziji pa premetaju televizor okolo - trae u kom je poloaju najbolja slika.
Zvu nici trete sa plafona. To nije muzika sa radija, zato joj sva ova mainerija ne smeta to je muzika sa jedne duge trake koju svi ve znamo napamet, tako daje niko, osim novajlija kao
to je sad Mekmarfi, vie i ne registruje. On se, normalno, jo nije navikao na nju a ina e sada
vlada situacijom, igra ajnc u cigarete a zvu nik mu kreti ta no iznad glave. Kapu je toliko nabio
na o i da mora da zabacuje glavu i kilji preko ruba kape ne bi li uopte video karte. Cigaru ne
vadi iz usta a sve vreme melje bez prestanka i podse a me na onoga tipa stoje vodio aukciju
stoke, koga sam davno, kao dete, video na jednom vaaru.
.. .hajhoj, jeftino dam samo da prodam - melje on na brzinu - e tu sam vas ekao, paceri,
ajde ili stisni ili vrisni. Kae vrisak, a... Vidi facu, bog te, ima kralja i nije mu dosta... on bi jo,
a... Eto ti sada ovome dama i teko nama... ko visoko leti nisko pada... Ajde bre bre malo, koji
vam je... Skanlone, ti si sada na redu. O jebo te, voleo bih da se neki idiot seti da utia tu jebenu
muziku. Nego, je l vas gue tom galamom i dan i no , a Harding? Ovakvu buku jo nisam video,
da ovek popizdi i to kompletno..."
Harding ga gleda belo: 0 kakvoj to buci uopte pri ate, gospodine Mekmarfi?"
Ma o tom jebenom radiju. ove e, treti otkako sam doao jutros. I nemoj da mi se
folira u fazonu kao ne uje ti nita."
Harding krivi glavu i ulji ui prema plafonu. ,,A da, takozvana muzika. Da, da, verovatno

bismo je uli kada bismo se dovoljno koncen trisali, a ono, kada se ovek dovoljno koncentrie,
moe da uje i kako mu srce lupa." Smeka se Mekmarfiju: Vidi, drue, to nije radio, to je traka
to sada sluamo. Retko nama putaju radio. Vesti nisu ba u fazonu da bi nam bile terapeutske.
A mi smo ovu traku uli ve toliko puta da nam vie i ne dopire do mozga, to ti je ona ema kao
neko ko ivi pored vodopada posle izvesnog vremena i ne obra a panju na huku vode. ta misli
da ivi pored vodopada, koliko dugo bi obra ao panju na njega?"
(Ja jo ujem huku vodopada reke Kolumbije, i uvek u ga uti, ali uvek ujem sre ni
vrisak moga druga kada je uhvatio ogromnog lososa, ujem zvuk riba koje iska u i ponovo
padaju u vodu, smeh gole de urlije na obali, ena na tezgama... sve je to davno prolo, ali sve jo
ujem i uvek u uti.)
,,I oni to ostave ovako sve vreme uklju eno - u fazonu kao vodopad?" pita Mekmarfi.
Samo isklju e kada spavamo", odgovara mu ezvik, ina e sve ostalo vreme radi,
stvarno sve vreme."
Ma daj, jebo te. Idem da kaem onoj pici tamo da isklju i ovo sranje da ne bi dobila po
onoj debeloj bulji od mene."
I kre e on, ustaje ali ga Harding uhvati za ruku: Drue, tako e te bez greke proglasiti za
opasnog. Jel' toliko uri sa opkladom?"
Zna i tako je to ovde, rat nerava? Non-stop te jebu u glavu, a?"
Seda polako natrag u stolicu.
Koje sranje, jebo te."
Harding se obra a svim akutnjacima za stolom.
Gospodo, snimite nimalo juna ko ponaanje naeg ri okosog heroja. Malo mu slabi ona
dr nost koju vi amo kod kauboja na televiziji."
Gleda Mekmarfija i smeka mu se brk. Mekmarfi klimne glavom, zabaci je unazad i samo
lizne svoj debeli palac.
,,E pa, gospodo moja draga, ini mi se da se na dragi profesor Harding ve malo pravi
vaan. Dobio ruku ili dve i ve svima soli pamet. Snimi, snimi, vidi mu se dvojka a vidi mu se i
paklo marlboroa i faca ide dalje. Hop pla a, sve je u redu, e pa, profane, tu ti je trojka, jo bi ti, pa
evo ti jo jedna dvojka, ide na peticu je li... 'o e duplira ili ide na ziher? Jo jedno paklo... e
pa nije zihera. Super, super... profan pla a, i sad staje tu je, jo jedna kurvica i profa je tropa,
opi io na ispitu."
Na zvu niku nova pesma grmi, a harmonike koliko ho e. Mekmarfi gleda zvu nik,
koluta o ima i sve se vie dere da ga nadja a.
Hej... idemo... idemo dalje, ili pii ili pi i... jebi ga, lepo sam ti ga zbiberio..."
I sve u tom stilu do pola deset, kada je vreme da se ugase svetla.
Mogao bih celu no da gledam Mekmarfija za kartakim stolom, na in na koji deli karte,
melje kao navijen, sve ih navla i sve dublje i dublje, ojadi ih i dovede dotle da samo to nisu
prekinuli partiju, a onda im pusti dve-tri ruke da dobiju, koliko da povrate samopouzdanje i
ostanu u igri. Jednom, u cigaret-pauzi, zavaljen u stolici sa rukama iza glave, on ovo ispri a
saigra ima za stolom: Vidite, momci, tajna uspeha vrhunskog prevaranta je da provali ta pacer
eli i da ga loi u fazonu, kao to i dobij a. Tu emu sam provalio na jednom vaaru kada sam
napla ivao karte na toboganu. Snimi pacera pogledom u sekundi im se pojavi i kae sebi: 'Evo
ga jadnik koji je u fazonu da bi voleo da izgleda opasno.' Kada provali da ga va ari i po ne da
zvoca, ti mu odigra ulogu u fazonu usro si se, trese se od straha i nabaci kao: 'Dobro, momak,
samo bez guve. Slede a vonja je na ra un ku e' i tako ste obojica zadovoljni, svakoje dobio
svoje."
Potom naglo pokrene telo napred, prednje noge stolice opale po podu, uzme ponovo pil,

mazi ga palcem, poravnjava karte u pilu lupkaju i njime po stolu, lizne palac i kaiprst i idemo
dalje...
,,E pa, ov ice, snimio sam da vama treba jedan malo ve i pot da se navu ete. E pa sada je
ulog deset paklica, zato se sad otvorite, dostaje bilo zezanja."
Onda zabaci glavu i glasno se smeje dok gleda kako su svi poleteli kao ludi da to pre
stave uloge na sto.
Taj njegov glasni smeh se orio dnevnim boravkom elo ve e, i sve vreme dok je delio
karte, on se smejao, provaljivao fore i trudio da se svi zabavljaju i smeju s njim. Ali oni su se
plaili da se sasvim opuste, jer, ipak, mnogo je ve prolo... Posle izvesnog vremena i on je
provalio da ne ide i manuo se ale, bivao je sve ozbiljniji u deljenju karata. Momci bi dobili tu i
tamo, ali u principu sve bi on to brzo povratio, gomila cigareta je pred njim rasla sve vie i vie
tako da se uskoro nije video od cigareta.
A onda, neo ekivano, kada se pribliilo pola deset, odjedanput ih je pustio da pobe uju, i
to tako da su uskoro i zaboravili da su uopte gubili. Isplatio im je sve do poslednje cigarete,
odloio pil, zavalio se u stolicu sa uzdahom, sklonio kapu sa o iju i igra je bila gotova.
,,E pa, gospodo, tako vam je to: malo pobedi, posle sve izgubi." Onda odmahnu
za eno glavom: Ne razumem, uvek sam bio faca u ajncu, verovatno ste vi, paceri, ipak jaki za
mene. Imate vi neki fazon, ne znam o emu se radi, ali skoro da zentujem da sutra igram sa vama
u lovu."
Pri tom se nije ni trudio da sakrije daje u pitanju fora i vidi se da mu je jasno da su ga
provalili; pa svakom najnaivnijem kibicem bi sve, uostalom, bilo jasno, ma jasno je i svima
njima. Ali dok slau dobijene cigarete, koje i nisu dobitak, jer su to sve njihove pljuge koje su im
samo vra ene, svi su sloili facu u kez kao da su najprevejaniji kockari sa Misipija.
Dva bolni ara - onaj debeli i Gever - teraju nas iz dnevnog boravka, gase svetla i to je
odeljenje tamnije, to su o i one bolni arke sa flekom sve ve e i sjajnije. Ona je ina e na vratima
zastakljene sobe za osoblje, izdaje lekove svim bolesnicima, koji su se postrojili jedan do
drugoga, i vidi se da se trudi da ne pogrei u tome kome treba koji otrov da da ve eras. I ne gleda
u njih dok im sipa vodu za gutanje lekova. Sva se spetljala jer samo snima onog novog krupnog,
crvenokosog momka sa kapom i groznim oiljkom, koji joj se sve vie pribliava. Gleda
Mekmarfija, koji se od kartakog stola uputio kroz zamra eni dnevni boravak, usput uljevitom
ru erdom cupka one ri e dlake to mu vire iznad radne uniforme, a kada je doao do nje, ona
uzmi e, u fas ju je glavna sestra upozorila na njega. (I jo neto, pre nego to ih ostavim vama
na brigu no as, gospo ice Pilbou, onaj novi pacijent to tamo sedi, onaj sa gustim ri im zulufima
i facijalnom laceracijom gotovo sam ube ena da je u pitanju seksualni manijak.") Poto je
primetio njen uplaeni pogled i razroga ene o i, Mekmarfi, u elji da se preporu i, unosi joj se u
lice sa najljubaznijim kezom koji je bio u stanju da sloi. To ju je tek dibidus uplailo, iz ruke joj
ispada bokal sa vodom i pada joj na nogu, ona uz krik posko i na drugoj nozi i mahnu rukom, iz
oljice joj, u toj svoj frci, izlete pilula koju je ba meni trebalo da prui i pade joj pravo u izrez
uniforme, ba tamo gde joj se ona njena uro ena fleka sliva kao potok vina u dolinu.
Gospo ice, da vam pomognem..."
Prema njoj se prua ona istetovirana ru erda, sva u oiljcima a uz to neke udne boje, kao
daje odrana.
Odbijte, smesta! Ovde su dva pomo nika sa mnom na odeljenju!"
Ona pani no trai pogledom crne momke, ali oni su zauzeti vezivanjem hroni nih za
krevete a uz to su i daleko da bi brzo pritr ali da joj pomognu. Mekmarfi, opet, da smiri situaciju,
smei se naivno i pokazuje joj svoju ruku ne bi li videla da ne dri no ili neto sli no. Ona pak
nita drugo ne vidi osim onog njegovog votanoutog, uljevitog dlana koji kao da se ija na

svetlu bolni ke sobe.

Gospo ice, samo sam hteo..."
Nazad... odbijte... pacijenti ne smeju da ulaze... da se niste usudili, ja sam katolikinja!"
Sa tim recima, u elji da ih dokae, ona povla i otrim pokretom zlatan lan
ne bi li pokazla
krsti na njegovom kraju, krsti izle e kao iz pra ke i pri tom iz njenih nedara izbacuje u vazduh
onu pilulu. Mekmarfi joj pred licem mae rukom ne bi li uhvatio pilulu. Ona, uz vrisak, zamuri i
skupi se kao da o ekuje udarac u glavu, i pri tom stavlja krsti u usta, a bleda je, ne zna se, sva
bela kao papir, sva osim one fleke koja je tamnija nego ikada kao da je u sebe usisala svu krv iz
njenog tela. Kada je najzad otvorila o i, vidi tu ru erdu u kojoj mirno stoji moja crvena, lete a
pilula.
.. .da vam podignem i dodam ovaj bokal koji vam je ispao", i stvarno ga dri u drugoj
ruci.
Sestra nekako bolesno i udno uzdahne i uzima mu bokal iz ruke. Hvala, laku no , laku
no ...", zatvara vrata slede em pacijentu ispred nosa, jasno je daje gotovo sa pilulama za ve eras.
Malo kasnije u spavaonici Mekmarfi mi baca pilulu na krevet: ,,'O e tvoju bombonicu,
poglavico?"
Pogledao sam pilulu i samo odmahnuo glavom, a on je brzo akom gurnu sa kreveta kao
daje u pitanju neka dosadna buba, a ona, stvarno, kao neki insekt i odskakuta po podu.
On onda po e da skida ode u ne bi li legao u krevet. Satenske bok serice koje je nosio
ispod radne uniforme bile su zift crne a na njima beli kitovi sa crvenim o ima. Kada je snimio da
buljim u ore, on mi apnu uz kez: Od jedne studentkinje knjievnosti sa Oregonskog, zna,
poglavico, kazala mije da mi super lei... zna fazon, simbolika..."
Ina e, i ruke i vrat i faca su mu preplanuli od sunca i prekriveni kovrdavim ri im
dlakama, ima tetovae na oba iroka ramena, na jednom je znak jedne ete marinaca s njenim
imenom i slikom avola sa crvenim o ima i rogovima koji u jednoj ruci dri automatsku puku, a
na drugom pokeraka ruka sa pet karata koje se ire na mii u.
Slae svoju ode u na no ni sto
do mene, nameta jastuk - dobio je, ina e, krevet
odmah pored moga.
Poto se uukao ispod jorgana, dobacuje mi daje za mene mnogo bolje da se to pre
skinem i legnem jer jedan od bolni ara upravo se sprema da proveri da li su svi legli, gledam
okolo i stvarno, onaj crnja Gever je krenuo u obilazak. Brzo skidam cipele, uska em pod
pokriva a crnja dolazi pravo do mene i snima moj krevet, onda jo malo gleda po celoj
spavaonici i uz kez gasi poslednja svetla.
Osim tankog snopa svetla iz bolni ke sobe, ela spavaonica je sada u mrklom mraku.
Jedva nazirem Mekmarfija na susednom krevetu, die duboko i ujedna eno, pokriva se na njemu
die i sputa. Die sve tie i sporije, kao da ve spava. Onda iznenada ujem tihi kikot s njegove
strane, ipak je jo budan i smeje se sam sa sobom.
Postoje prestao da se smeje, ujem apat: Nego, poglavico, sko io si kao oparen kada
sam ti rekao da ide crnja, a kol'ko se se am rekli su mi da si gluv ko top."
Dugo, veoma dugo, nije se desilo da odem na spavanje a da nisam popio tu famoznu
crvenu pilulu (ako bih nekada i pokuao da se sakrijem i izbegnem uzimanje lekova, sestra na
no nom deurstvu, ona sa flekom, uvek bi to provalila, tada bi crni momak Gever dobio zadatak
da me prona e i dri osvetljenog baterijskom lampom dok ona ne pripremi injekciju), zato sam
brzo legao i folirao se da spavam kada su crnje po ele ve ernji obilazak spavaonice.
Ina e, te crvene pilule ne samo da te uspavaju, od njih si toliko obeznanjen da nema
teorije da se probudi bilo ta da se deava oko tebe u toku no i. Zato mi, verovatno, i daju te
pilulice da se slu ajno ne desi, kao to se ponekad i deavalo u staroj bolnici, da se probudim

usred no i i zateknem osoblje kako radi razne uasne stvari sa uspavanim pacijentima.
Mirno leim, nepokretan, sporije diem i ekam da vidim da li e se moda ipak desiti
neto neuobi ajeno. O Boe, kako je mra no ovde, samo ih ujem kako se tiho unjaju u onim
svojim patikama, evo ve dva puta dosad idu okolo sa baterijama i proveravaju da li svi spavaju.
Ja i dalje murim i trudim se da nikako ne zaspim. Odozgo, sa odeljenja za neprilago ene, ujem
tiho stenjanje: lu, lu, luuuuu... lu - kada bih samo mogao da deifrujem te signale koje neko
uporno alje odande.
Pa, jedno pivce bi lepo leglo da nam malo olaka ovu dugu no ", ujem kako jedan crnja
apu e kolegi, gumeni donovi se uju kako idu ka sobi za deurstva. Da li si i ti za jedno pivce,
poljubim te u tu flekicu, duga je no pred nama?"
Onaj odozgo se utiao, zujanje aparature u zidovima sve je tie i tie, sada se ve gotovo i
ne uje. Mukla tiina u celoj bolnici, samo tu i tamo neki tihi, tupi zvu i duboko u utrobi zgrade,
zvu i koje do sada nikada jo nisam uo - podse aju na zvuk koji bih uo kada bih u gluvo doba
no i bio u blizini neke elektri ne centrale ili transformatora. Tiha, nemilosrdna, surova snaga na
delu - to je to.
Vidim debelog crnju u hodniku, stoji tamo, osvr e se na sve strane i cereka. Polako se
primi e vratima spavaonice i usput brie svoje znojave sive dlanove o uniformu. Njegova senka,
od svetla iz sobe za deurne, prvo je ogromna, kao senka slona, a onda se sve vie i vie smanjuje
kako se pribliava vratima spavaonice. Opet se cereka, otklju ava kutiju sa prekida ima pored
vrata: Tako je, de ice, samo mi vi lepo pajkite." Potom okre e neki prekida i elo se odeljenje
polako sputa u dubinu kao da je na platformi u nekom velikom silosu.
Sve je na svom mestu, samo se pod spavaonice sputa i mi tako polako klizimo nadole
zajedno sa krevetima, natkasnama... sve vie se udaljavamo od zidova, vrata, prozora, svega u
spavaonici to nije na podu. itava mainerija za sputanje je idealno podmazana tako da sve
klizi kao po loju u mrtvoj tiini. Samo se uje disanje pacijenata, a to dublje tonemo, ono
bubnjaje ispod nas sve je glasnije i glasnije. Negde iznad nas, poto smo se spustili moda ve
dve-tri stotine metara, daleko svetio koje dopire kroz vrata spavaonice samo je sjajna ta kica koja
jedva osvetljava stranice ahta niz koji se i dalje sputamo. Svetio je sve slabije i slabije dok se
najzad ne za uje daleki uzvik: Dosta, stoj!" i tada i ono malo slabe svetlosti potpuno nestaje.
Pod dodiruje dno duboko u utrobi zemlje i zaustavlja se uz lak trzaj. Mrkli je mrak a
arav kojim sam pokriven sve ja e me stee i gui. Po injem da se otkrivam a pod se blago
stresa i klizi, ali sada horizontalno kao daje na nekim to kovima ije je okretanje potpuno
ne ujno. Vie ne ujem disanje oko sebe i ja u trenutku shvatam da se ono klepetanje postepeno
tako poja alo da pokriva sve druge zvukove oko mene. I dalje se borim s onim prokletim
pokriva em, a zid ispred mene se lagano podie i sad vidim da je iza njega neka ogromna
prostorija, bolje re i, ogromna hala sa bezbroj maina koje se vide dokle pogled dopire, a oko
njih vrvi od znojavih, dopola golih radnika koji rade neumorno sa uspavanim, odsutnim licima
dok ih osvetljava plamen iz stotina visokih pe i.
Sve ovo to sada vidim pred sobom odgovara mojim o ekivanjima, upravo sam i mislio
da zvu i koje sam ranije uo poti u od nekog industrijskog pogona ili centrale. Vidim ogromne
cevi to se gube u visini, kablove koji su povezani sa transformatorima, a sve je, pritom, masno i
avo, i skretnice i motori i transformatori i cevi, i sve sa nekim crvenim ili kao gar crnim
flekama.
Svi ti silni radnici se kre u uvebano, u istom ritmu i istom brzinom, sve je nekako kao
pod konac, ravnomerno i uhodano. Nikome se o igledno mnogo ne uri, svi odravaju isti ritam
kretanja, niko ne odska e ni santimetar. Poneko za trenutak zastane, tek koliko da povu e neku
ru icu ili pritisne neko dugme i pri tome mu onaj deo lica koji je okrenut na tu stranu zasvetli kao

obasjan munjama nastalim kontaktima u svim tim silnim prekida ima. Potom nastavi dalje uz
gvozdene stepenice ili preko metalnih mosti a; esto se pri tom kretanju dva oveka sretnu na
tesnim prolazima, ali i tada sve ide glatko i samo se uje zvuk dodira njihovih bedara sli an
zvuku lososa kada repom pljesne po vodi. Neprekidno ti radnici krue okolo, zastaju kod
prekida a, lica im osvetljavaju iskre kada ih dodirnu i tako u nedogled, u svim pravcima i
smerovima dokle god mi dosee pogled - elektri ne munjice na trenutak osvetljavaju usnula lica
bezbroj radnika.
Ponekad se desi da se nekom radniku o i same sklope tokom kretanja; on pada na svojoj
putanji a istog asa ga dvojica kolega podiu onako u prolazu i smesta bacaju u najbliu pe .
Vatra u pe i se na trenutak poja a, uzdigne se neto nalik na vatrenu loptu i za uje se zvuk kao da
pucketa milion nekakvih cev ica, zvuk sli an onome kada ide poljem prekrivenim sitnim
semenkama i gran icama. Taj se zvuk brzo stapa sa svom onom bukom i klepetom hiljada maina
i nestaje kao da ga nisi ni uo.
U svemu tome ima nekog ujedna enog ritma kao da tuntji neki zajedni ki, opti puls
svega to se kre e i funkcionie u toj ogromnoj prostoriji.
Pod spavaonice i dalje klizi i ulazi u pogonsku prostoriju. Odmah vidim da se iznad nas
nalazi sistem ina, dra a i kuka kao u klanicama gde takva skalamerija slui da se trupla
transportuju iz friidera do mesara bez mnogo dizanja i gubljenja vremena. Dva momka u belim
kouljama sa zavrnutim rukavima i sa uskim crnim kravatama stoje na mosti u ta no iznad naih
kreveta zadubljeni u razgovor pri kome gestikuliraju rukama u kojima svaki od njih dri dugu
mutiklu sa cigaretom; vidi se ar cigareta kojima mau, ali se od silne buke ne moe uti ni re
od onoga to govore. Iznenada jedan od njih mahnu rukom i istog trenutka mu prisko i najblii
radnik koji se tu zadesio. Samo mu pokazuje svojom mutiklom u pravcu jednog od naih kreveta
i radnik tr i kao sumanut niz gvozdene stepenice i sputa se do naeg nivoa, ali se ubrzo gubi
izme u dva ogromna transformatora, velika kao trapovi za krompir.
Taj isti radnik se samo malo kasnije ponovo pojavljuje, grabi krupnim koracima i vu e za
sobom ogromnu kuku koja je sajlom pri vr ena za jednu od ina. U svom kretanju on prolazi i
pored mog kreveta, svetio jedne pe i mu na trenutak osvetljava lice, koje je tada ba ta no iznad
mene, vidim ga jasno - lepo je, ali surovo, hladno i kao od voska, li i na masku, potpuno je
bezizraajno, video sam do sada u svome ivotu na hiljade takvih ili sli nih lica.
Odlazi pravo do kreveta jednog od vegetiraju ih - starog Blastika, jednom rukom hvata
starca za petu kao da je matori lak kao pero, onda ga drugom rukom za tetivu noge vea na kuku;
stari visi naglava ke, bledo lice mu je strano ote eno, uasnut je i u razroga enim o ima mu se
vidi samo nemi strah i uas. Bacaka se obema rukama i onom jednom slobodnom nogom zbog
ega mu bluza pidame pada preko glave. Radnik hvata bluzu, suce je i stee kao neku platnenu
vre u, pa vu e za bluzu ceo taj ivi teret niz inu natrag do mosti a i gleda gore u onu dvojicu
koji stoje na njemu. Jedan od njih vadi skalpel iz futrole za pojasom, skalpel, ina e, visi na lancu.
Tip sputa skalpel radniku a drugi kraj lanca vezuje za ogradu da radnik ne bi slu ajno negde
pobegao tako naoruan.
Radnik prihvata skalpel i jednim sigurnim pokretom njime za tren oka raspori stomak
starom Blastiku, koji istog trenutka prestaje da se bacaka.
ekujem da e mi pripasti muka kada pokulja krv i utroba iz onog jadnika, ali ne - izliva
se samo mlaz rde i pepela i po koji komadi ice i stakla. Radnik je ve do kolena u toj gomili
kra i loma.
Negde u daljini je pe ponovo otvorila svoje eljusti i verovatno progutala jo jednu rtvu,
ni prvu ni poslednju no as.
Do e mi da sko im iz kreveta i probudim Mekmarfija, Hardinga i jo koliko stignem

drugih momaka da i oni vide sav ovaj uas, ali u trenutku shvatam da to u stvari ne bi imalo
nikakvog smisla. Bilo koga da probudim, verovatno bi mi rekao kao toliko puta dosad: Idiot ino
luda, koji ti je moj, da li si ti uopte normalan..." I ne samo to, nego bi verovatno i pomogli onim
radnicima da i mene obese naglava ke na jednu od kuka sa recima: Hej, ajde ba da vidimo i
kako Indijanac izgleda iznutra..."
ujem rezak, hladan, vlani zvuk maine za maglu i ve vidim kako se blaga izmaglica
pojavljuje ispod Mekmarfijevog kreveta - iskreno se nadam da e biti dovoljno pametan da
iskoristi priliku i da se dobro sakrije u magli.
Sada ujem neko bezvezno baljezganje, glasovi mi zvu e poznato, okre em se u krevetu
koliko mogu i uspevam da vidim da je tu onaj elavko zaduen za kontakte sa javno u, onaj sa
toliko naduvenim licem da se pacijenti esto sva aju i naga aju od ega mu je faca tolika. Ma ja
ti kaem da nosi." Raspravljaju se i sada: A ja ti, vidi, kaem da ne nosi, ma da li si ikada
snimio nekoga da ga stvarno nosi?" Ma daj, a da li si ti ikada snimio nekoga kao on?" Prvi slee
ramenima i klima glavom: Nije ti to bez smisla..."
Odjedanput, elavko je bez ode e i na sebi ima samo dugu potkoulju sa kitnjastim,
crveno izvezenim monogramima na le ima i grudima. I ja sada jednom zasvagda jasno vidim
(potkoulja mu se malo zadigla otpozadi i to ba kada je prolazio pored mene pa sam bacio
pogled) da ga stvarno nosi, i to tako zategnutog da svakog trenutka samo to nije prsnuo.
A sa tog steznika mu visi desetak nekih udnih, odvratnih, sasuenih stvar ica koje onako
vezane najvie li e na skalpove.
Nosi i pljoskicu iz koje tu i tamo otpija po gutljaj da pro isti grlo i nastavi razgovor, a
nosi i maramicu navlaenu kamforom, koju svaki as prislanja na nos da se zatiti od odvratnog
smrada. Za njim tr kara gomila u iteljica, studentkinja i u enica, i sve su one u plavim
keceljicama i sa papilotnama u kosi i sve paljivo sluaju ta im on pri a tokom obilaska bolnice.
Verovatno se setio ne eg smenog pa mora naglo da prekine svoju pri u i da potegne koji
gutljaj iz pljoske ne bi li prikrio osmeh. Za vreme te kratke pauze jedna od devojaka se osvr e
okolo i gleda po ode ljenju sanjivim pogledom, odjedanput spazi jednog hroni nog koji visi sa
kuke rasporenog stomaka - samo je zinula od uasa i posko ila kao oparena. elavi se okre e,
pogled mu pada na le, uri prema njemu, hvata ga za jednu obeenu ruku i zavrti iz sve snage.
Studentkinja se sva skupila, napeta je, oprezna, sa licem kao u transu.
Snimi ti ovo...", ci i elavac i koluta o ima a smeje se toliko da mu iz usta prska ono
pi e to gaje malopre nategao iz pljoske. Smeje se grohotom, ini mi se da e bukvalno da pukne
od smeha.
Naposletku je prestao da se smeje, nastavlja svoje izlaganje i obilazak odeljenja, prolazi
pored reda maina, a onda se iznenada ukopava u mestu i lupa po elu: O, ba sam blesav!"
Vra a se do obeenog u trku, strgne hitro jo jedan trofej i vezuje ga za svoj steznik.
Na svim stranama, svuda okolo se deavaju sli ni uasi - grozote i uasi tako neverovatni
i nastrani da ne izazivaju suze, a ipak tako istinski da nisu ni za smeh - magla je ve toliko gusta
da ih, sre om, vie i ne vidim. Neko me cima za ruku. Znam ve vrlo dobro ta e se desiti -neko
me tako izvu e iz magle i opet smo na odeljenju i nigde ni traga ni glasa od svega onoga to sam
video no as. Kada bih bio lud da pokuam da nekome sve to ispri am, samo bih dobio odgovor
tipa: Ma idiote, samo si sanjao te gluposti, nego, ta kae, kao ogromna hala u utrobi brane i u
njoj radnici - roboti koji komadaju ljude, pa daj, molim te, gde to ima, da li si ti normalan."
Ako to stvarno ne postoji, kako sam onda sve to video?
To me gospodin Turkle vu e za ruku i izvla i iz magle, drmusa me uz smeh: - Sanjate
neto loe, gospon Bromden. - On je ina e bolni ar, radi u dugoj, dosadnoj smeni od jedanaest
uve e do sedam ujutru. To je stariji crnac sa irokim pospanim licem na dugom i tankom vratu,

po njegovom dahu rekao bih da je opet neto popio.

On mi ponekad pomogne i skine sa mene pokriva ako je toliko stegnut da ne mogu ni da
mrdnem. To ne bi smeo da radi, jer ako bi oni iz dnevne smene neto posumnjali, dobio bi otkaz
na licu mesta, ali on ra una da je to sitnica, da ne e biti otkriven i da e svi misliti da sam se sam
oslobodio. Ube en sam da je on u sutini dobar ovek i da sve to radi iz elje da mi barem malo
pomogne, ali sam isto tako svestan da on, naravno, prvenstveno, ipak uva svoju kou.
Ovoga puta me ne otrkriva, nego uri da pomogne drugoj dvojici bolni ara, koje prvi put
vidim, ijednom mladom lekaru, koji upravo prebacuju starog Blastika na nosila i pokrivaju ga
belim aravom; sada su neniji s njim nego stoje iko ikada bio u elom njegovom ivotu.
Ujutru je Mekmarfi ustao pre mene, to je prvi put da je neko ustao pre mene jo od
vremena kada je ovde bio ika il zvani Hoda po zidu". il je ina e bio stari, lukavi crnac sa
sedom kosom, koji je imao vrlo zanimljivu teoriju - tvrdio je, naime, da no u crni momci prevr u
ceo svet na bok. Zato je sebi dao zadatak da se u ranu zoru iskrada iz spavaonice ne bi li ih bar
jednom uhvatio na delu. Kao il, i ja ustajem ranije da proverim da ne provercuju neke nove
maine na odeljenje ili da ih slu ajno, onako kriom, ne instaliraju u kupatilu. Obi no sam svakog
jutra na nogama petnaestak minuta pre bilo kog od pacijenata, sam u hodniku sa crnim momcima.
Ali ovoga jutra dok ustajem iz kreveta, jasno ujem Mekmarfija iz kupatila. ujem ga kako peva!
I to kako peva kao da nema ni najmanju brigu u ivotu, a njegov glas, zvonak i jak, jo se vie
poja ava odbijaju i se od cementa i elika.
Konji su ti gladni, to mi ona re e." Vidi se da uiva u tome kako mu glas je i u kupatilu,
Nahrani ih senom, pa da se na emo uve e." Udahne vazduh a glas mu se digne za jo jedan ton i
postaje tako jak i zvonak da se ve od njega tresu instalacije u svim zidovima. Nisu konji gladni
i od tvoga sena neeee-eee- eeeee..." Dri dugo zadnji ton podignut, poigrava se njime, onda ga
sputa i dubljim glasom zavrava stih: Zato zbogom, draga, vreme je da se kre e."
Pesma! Svi su zabezeknuti i iznena eni. To se na ovome odeljenju, bogami, nije ulo
godinama. U spavaonici se ve ina akutnih pridigla u krevetima, zapanjeni, razroga ili o i,
otvorili usta, trep u i sluaju. Gledaju jedan u drugoga sa nevericom. udo!
I kako to, pitaju se verovatno, da ga crnje nisu ve u utkale. Pa oni nikome do sada nisu
dozvolili da pravi toliku frku, nikome, zar nije tako, kao da se ude. Kako to da se prema ovome
novajliji ponaaju sasvim druga ije? Pa i on je obi an ovek od krvi i mesa, i njemu je su eno da
slabi, bledi i umre kao i svi mi ostali. I za njega vae isti zakoni: mora da jede, spava i da se
suo ava sa svim ivotnim problemima, pa onda valjda ni on kao ni svi mi ne moe da se efikasno
suprotstavi Sistemu.
Ono to svi akutni sada jasno vide, to je da novajlija zaista jeste druga iji, i to druga iji ne
samo od svih onih koji su se pojavili na ovome odeljenju u zadnjih deset godina nego druga iji i
od svih ljudi koje je iko od njih ikada video bilo u bolnici bilo Napolju. On moda nije supermen,
ali je jasno da mu Sistem ne moe nita.
Kola su mi prepuna", peva on bezbrino, vrsto steem bi ..."
Kako li je samo uspeo da ostane razuzdan? Moda se s njim, kao i sa starim Pitom, Sistem
zeznuo i nije uspeo blagovremeno da ga sredi. Moda je izrastao u takvog neobuzdanog tipa zato
to se od malena ski tao i selio iz mesta u mesto, tako da ni kao klinac nije ni u jednom gradu bio
due od nekoliko meseci pa ga na po etku kola nije prirafila, a kasnije se verovatno potucao i
kockao po gradilitima, vaarima i sli nim mestima, uvek u pokretu i uvek u bekstvu, tako da
Sistem nikada nije imao dovoljno vremena da mu instalira sve stoje potrebno. Verovatno je u
tome fazon, on jednostavno nije dao Sistemu priliku, kao to nije ni ju e ujutru dao crnjama
priliku da mu uvale toplomer jer pokretnu, brzu metu nije lako pogoditi.
Nema enu da ga gnjavi glupostima tipa kada e kupiti nov lino-leum ili tepih za ku u.

Nema starih ro aka koji ga tuno gledaju vodnjikavim o ima i o ekuju od njega pomo . Sam je,
ni o kome ne mora da se brine i samo je usredsre en na to da bude uspean prevarant i mangup.
A crni momci verovatno ne ulaze u kupatilo da ga u utkaju jer je i njima jasno daje on van
kontrole, a jo se vrlo dobro se aju one frke sa starim Pitom i ta sve moe ovek koji je u tom
fazonu. Da i ne pri amo o tome koliko je Mekmarfi ve i i ja i od starog Pita i kakav bi problem
bilo savladati ga - za to bi ako, ne daj Boe, do e do prave frke trebalo barem tri- etiri momka
plus glavna sestra sa injekcijom. Akutni se samo zgledaju i jedni drugima zna ajno klimaju
glavom, pa u tome je stvar, zato ga crnje ne sre uju onako kako bi brzo sredili bilo koga od nas.
Izlazim iz spavaonice u hodnik upravo u trenutku kada Mekmarfi izlazi iz kupatila. Na
sebi ima samo kapu i pekir omotan oko pojasa. Stoji za trenutak na hodniku tako go, skaku e s
noge na nogu jer je pod hladan, u ruci dri etkicu za zube i osvr e se oko sebe. Snimio je jednog
crnog momka, onog sitnog, krljavog, prilazi mu i tape ga po ramenu kao da su godinama
najbolji prijatelji.
Hej bre, pajtos, na koju foru mogu da dobijem malo kalodonta da izglancam kljove?"
Crnja malo okre e glavu i sada mu je pred nosom ona ru erda koja mu stoji na ramenu.
Namrti se u trenutku, a onda gleda gde su ona dvojica njegovih kolega, zlu ne trebalo ako do e
do neke frke, pa odgovara da se ormari i otvaraju tek u pola sedam.
Takvo je pravilo kod nas", dodaje krljavac.
A tako kae. Kalodont zna i dre u ormar ima, je li?"
Da ba tako, u ormar ima i to pod klju em."
Sada bi bolni ar rado nastavio svoj posao, ina e upravo je glancao plo ice na dnu zida, ali
nema teorije, jer ona ogromna aka mu je zajahala rame, tu se parkirala i ne mi e se.
I ta kae, pod klju em, a? Snimi ti to, a nego, ta ti misli zato je kalodont pod
klju em. Pa to nije valjda neto opasno, ne moe nikoga da otruje njime, jel' tako, ne moe da
nekome njime razbije uturu, jel' tako? Pa reci mi onda zato takvu bednu pizdarijicu dre pod
klju em, jebo te?"
Takav je propis ovde na odeljenju, gospodine Mekmarfi, eto zato." Poto vidi da ni ovaj
argument ne deluje na Mekmarfija, on se mrti na onu ru erdu na svom ramenu i dodaje: ,,A ta
vi mislite, kako bi bilo kada bi svako iao da pere zube onda kada mu padne na pamet?"
Mekmarfi mu sklanja ruku s ramena, kao duboko razmilja i pri tome eka one svoje ri e
ekinje na vratu. ,,A-ha, a-ha, ini mi se da najzad kapiram ta ho ete da kaete: ku ni red je u
fazonu da zabranjuje da se zubi peru posle svakog jela."
O pobogu, pa zar stvarno ne shvatate..."
Ma sada mije potpuno jasno. Ho ete da kaete da bi ove face ovde prale zube kad god
im prdne na pamet..."
Ba tako, i zato mi..."
,,I zamislite tu frku. Neko pere zube u pola sedam, neko u est i dvadeset, neko moda ve
u est sati. Da, sada najzad kapiram vau frku."
Mekmarfi me ugleda naslonjenog na zid i namiguje mi preko crn e ve glave.
Mekmarfi, ja ipak moram da sve ovo o istim i izglancam."
Ma nema problema, nisam ni mislio da vas zamajavam kada imate posla." Pored crnog
momka je kanta sa sapunicom, Mekmarfi prvo kre e natrag ka kupatilu, a onda se naglo vra a i
zaviruje upravo u tu kantu. Vidi, vidi, ta to imamo ovde?"
Crni momak se okre e. ta... gde... ta imamo?"
Ma ovde, ta imamo u ovoj staroj kantici, Sam? ta je to u ovoj kanti?"
A to... to je ... ma sapun u prahu... ta bi bilo."
Zna ta... ja obi no koristim kalodont, ali staje tu je." Mekmarfi uma e etkicu u prah,

izvla i je i malo otresa o ivicu kante. Poslui e mi i ovo zasad. Zahvaljujem, a o ku nom redu
emo pri ati jo nekom drugom prilikom."
Vra a se u kupatilo, odakle ubrzo ponovo ujem njegovu pesmu, deformisanu jer je
igledno da mu je etkica za zube u ustima dok peva.
Crni momak je ostao da zabezeknuto gleda za njim s krpom koja mu alosno visi u ruci.
Stoji tako ceo minut, gleda okolo, vidi mene i shva ta da sam sve snimio, prilazi mi i vu e me za
kur pidame sve do me sta koje sam ba ju e izribao.
Tu, jebo te bog, tu bre, tu ima da mi radi, a ne da pilji okolo kao tele u arena vrata. Tu,
tu..."
Savijam se i ribam, a njemu sam okrenuo le a da slu ajno ne primeti kako ne mogu da
sakrijem osmeh. Pa Mekmarfi je crnju zavrnuo kao niko dosad i meni je sada prosto toplo oko
srca. Moj stari je svojevremeno znao takve finte - se am se kada je jednom davno dola slubena,
ozbiljna vladina delegacija u vezi sa anuliranjem ugovora o otkupu zemljita, a tata samo mirno
stoji, smrtno ozbiljna faca, raskre ene noge, pilji u nebo, mirka i tek e: Ono tamo kanadske
guske." lanovi delegacije gledaju u nebo, ukaju papirima dokumenata. Ma ta to kaete...? U
julu? Nema - ovaj - gusaka u ovo doba godine. Ovaj, nema guske... ne u ovo doba..."
Govore s njim kao to svi turisti sa istoka govore sa Indijancima, jer verovatno misle da ih
druk ije ne bi razumeo. Ali stari tera svoje, kao da ne uje ni ta ni kako govore. Samo mirka i
pilji u nebo. Dole nema guske, ono gore biti guske, beli ove e. Zna? Guske ova godina. I
prola. I jo pre prola i jo jedna prola pre prola."
Ljudi se zgledaju, nakaljavaju. Da, da, moda ste i u pravu, poglavico Bromden. A sada
ti pustiti guske. Ti paziti ugovor. Ono to mi ti dati, to mnogo korisna za tebe... I tvoj narod... to
za crveni ovek biti novi ivot... ti shvatila?"
A stari e: .. .I jo pre prola i jo jedna pre prola i jo pre..."
Kada je delegatima najzad sinulo da ih zeza u zdrav mozak, svi Indijanci iz plemenskog
saveta - koji su sedeli na tremu nae kolibe i od samog po etka se smejuljili i zabavljali svojim
lulama - ve su se gotovo valjali od smeha. Moj stric Vuk Trka i Skaka bukvalno se valjao po
podu i ponavljao: Zna, beli ovek."
lanovi delegacije su tada potpuno popizdeli, bez reci su se okrenuli i poli ka autoputu,
vratovi su im bili modri od besa, a za njima se orio na smeh - ha-ha-ha-ha. Ponekad zaboravim
ta sve smeh moe i kolika mu je snaga.
uje se kako klju glavne sestre otklju ava bravu, i samo to se pojavila na vratima, ve
joj je pritr ao jedan crni momak, stoji jadan pred njom i vrpolji se s noge na nogu kao klinac koji
pita vaspita icu da li sme da ide da piki. Dovoljno sam blizu da mogu da razaznam da nekoliko
puta pominje Mekmarfijevo ime u svom raportu, jasno mije da joj pri a sve detalje o pranju zuba
zaboravljaju i pri tome da je obavesti da je jedan siroti vegetiraju i umro no as. Razmahao se
rukama, objanjava joj ta je sve onaj ri okosi lu ak izvodio od ranog jutra - pravio svinjarije,
remetio ku ni red, da li e ona, pobogu, neto predmeti u vezi s tim?
Ona pilji u crnog momka sve dok se nije malo primirio, a potom skre e pogled ka
kupatilu odakle odzvanja sada jo glasnija Mekmarfijeva pesma i ori se celim hodnikom: Za
tvoje sam siromaak te im nisam drag, kau da ne zasluujem ni da ti predem prag.
I ona je zaprepa ena, to joj se jasno vidi po izrazu lica, pa ni ona kao i svi mi ostali dugo
nije ovde ula pesmu, treba joj vremena da se sna e i uopte shvati o emu se zapravo radi.
Drai mi je ivot koji vodim nego puste pare, kome nisam drag, neka me se mane..."
Sestra slua jo oko minut kao da eli da se uveri da se sve to zaista i deava, da joj se ne
pri injava, a onda po inje da kipti od besa. Nozdrve joj se ire, kako udie duboko vazduh postaje
sve ve a i ve a, nisam je video tako veliku i opasnu jo od one davne epizode sa Taberom. Kao

da razgibava zglobove ramena i ruku uz tihu kripu koju jasno ujem. Kre e, ja joj se, naravno,
sklanjam s puta, pribijam se uza zid, a ona tutnje i prolazi pored mene. Sada je ve velika kao
kamion, za auspuhom vu e svoju pletenu torbu kao Fergusonovu prikolicu. Usne su joj u
poloaju koji li i na blag osmeh - osmeh koji podse a na masku hladnjaka. Dok prolazi pored
mene, ose am miris pregrejanog ulja i varnica sa magnetskog upalja a, sa svakim korakom je sve
ve a i ve a, raste i brek e, unitava i mrvi sve pred sobom. Ne smem ni da pomislim ta e sada
da uradi!
A onda se desilo neto veoma udno, ba kada je bila najve a i najopasnija pred njom se
na vratima kupatila pojavio Mekmarfi samo sa pekirom obmotanim oko struka i potpuno je
presekao. U trenutku se zaustavio i prikovao za pod. I ne samo to, ona u trenutku kao da se
skupila i smanjila na visinu onog pekira oko njegovih bedara i sada joj se on ceri odozgo dok se
njen osmeh gubi, bledi sa uglova usana. Dobro jutro, gospo ice Rej el! ta ima novo napolju?"
Ne moete tako da idete okolo - samo u pekiru!" Ne mogu..." Gleda u gornju ivicu pekira
koja je njoj u visini o iju, mokar je i vrsto zategnut. Zna i i pekiri su zabranjeni ku nim
redom. Dobro, onda u morati da ga skinem jer..."
Stanite! Da se niste usudili da to uradite. Smesta da ste otili u spavaonicu da se
obu ete."
Ton kojim mu se obra a podse a na ton kojim u iteljica grdi neposlunog u enika, pa
Mekmarfi prihvata igru, obara glavu kao
, a glas mu zvu i kao da e svakog trenutka da
zapla e. Ne mogu da se obu em, gospo ice. Neko mi je najverovatnije zdipio odelo no as dok
sam spavao. A kreveti su vam ovde super, tako da sam spavao kao top i nita nisam uo."
Neko... zdipio?"
Ma maznuo, digao, sanirao, ornuo, ukrao", on nastavlja veselo, kako da vam kaem,
ove e, neko mi ianirao krpice." Sada mu je sve to ve toliko smeno da pred njom radosno
skaku e na svojim bosim nogama.
Ukrali vam ode u!" ,,E ba tako, najzad ste shvatili." Ali... zatvorska ode a... Kome to
treba?"
On prestaje da skaku e i ponovo obara glavu. Nemam pojma, gospo ice. Znam samo
jedno - kada sam legao, bila je tamo, kada sam ustao, ve je nestala. U vidu lastinog repa. Ja vrlo
dobro znam, gospo ice, da su to bedne krpice, grube, izlizane, ofucane, jadne, znam ja to, kako
ne bih znao... ta e to nekome ko zna ta valja i ima ta da obu e, ali ako je ova go kao ja,
onda..."
Vau ode u jutros su vam oduzeli, da, takva su pravila", najzad se ona priseti, ali vam je
umesto nje izdata nova, zelena bolni ka ode a."
On i dalje odmahuje glavom, bolno uzdie i kao stidljivo ne die pogled. Ne, ne, ja
naalost nita nisam dobio, ba nita. Jutros sam imao samo ovu kapicu to mi je vidite na glavi
i..."
Vilijamse!" razdra se sestra pozivaju i momka koji je sve vreme stajao kao prikovan za
vrata odeljenja, kao da su mu ona bila jedina nada da mugne i eventualno izvu e ivu glavu.
Vilijamse, do ite na trenutak."
Vilijams joj prilazi pokunjeno kao to pas dopuzi do besnog gazde po kaznu.
Zato ovom pacijentu nije izdata propisna bolni ka ode a?"
Jadnom Vilijamsu je sada vidno laknulo, uspravlja se, ak smeka, die svoju tamnu aku
i pokazuje jednog krupnog momka u dnu hodnika. Gospo'n Vaington, eno ga tamo, jutros je
zaduen za rublje a ne ja, ne ja, a ne.".
Gospodine Vaington!" Ba kada je uranjao metlu u kantu, Vaington se uko i u
poloaju u kome je zate en pozivom. Do ite ovamo na trenutak!"

On polako sputa metlu u kantu, usporeno i paljivo, gotovo neno prislanja drku uza
zid. Okre e se, gleda prvo Mekmarfija, pa onoga sitnog, krljavog crnju i na kraju i sestru. Onda
se u nadi da ipak, moda, ne zove ba njega osvr e levo-desno, ali...
Do ite ovamo!"
Vaington bezvoljno kre e, ruke je sakrio u depove a noge vu e lagano po podu tako da
se uje tiho kripanje. On i ina e nije brz, ali sada se toliko umrtvio da ako pod hitno ne ivne,
ona e ga samim svojim pogledom potpuno unititi - zalediti i smrviti na mestu. On kao da ose a
da su se sav bes, zlo i ogor enost do malopre namenjeni Mekmarfiju, odjednom preusmerili na
njega i kao da ga svom svojom snagom sada obuhvataju i jo vie usporavaju. Kroz to se sada
mora probijati kao kroz snenu me avu, na obrvama i kosi hvata mu se inje. Teko ide napred,
pognuo je glavu, pokuava da napreduje, ali koraci su mu sve sporiji i sporiji. Ne e taj uspeti da
se probije.
Ba tada Mekmarfi po inje da zvidu e neku veselu pesmicu i istog trenutka sestra skre e
pogled sa crnog momka na njega. Prosto kipi od nemo i i besa, nikada dosad je nisam video do te
mere nadrkanu. Nestao je ak i onaj rutinski, lutkasti smeak, usne su joj tanke i zategnute, li e
na dve uarene i ice. Da su sada, kojim slu ajem, pacijenti ovde u hodniku da mogu daje vide
ovakvu, siguran sam da bi Mekmarfi ve hladno mogao da im pokupi opklade.
Crni momak je najzad stigao do nje, trebalo mu je cirka dva sata. Ona uzdahnu duboko:
Vaingtone, zato ovome oveku nije jutros izdata propisna zelena bolni ka ode a? Zar niste
videli do sada da na sebi ima samo pekir?"
,,I kapu", apu e Mekmarfi i prstom dodiruje ivicu svoje kape.
Dakle, gospodine Vaington?"
Veliki crni momak sada gleda onoga prcvoljka koji gaje ocinkario, mali se vrpolji, jasno
je da mu nije prijatno. Veliki ga i dalje fiksira i vidi mu se po o ima da smilja ta e da mu radi
kasnije kada ga uhvati nasamo da malo popri aju o svemu ovome. Onda skre e pogled na
Mekmarfija, meri ga od glave do pete, sve snima, i ona iroka, vrsta ramena, i onaj eretski kez,
i oiljak na nosu, i one ru erde to pridravaju pekir, na kraju se okre e sestri.
Ja mislim..."
Mislite! ta vi imate da uopte mislite! Da ste mu smesta doneli bolni ku ode u ako
ne ete da slede e dve nedelje provedete za kaznu na gerijatrijskom odeljenju. Nego ta! Vama bi
moda trebalo da ceo mesec dana ribate guske i lopate i da perete starce ne biste li doli pameti i
shvatili koliko vi bolni ari u stvari jeftino prolazite na ovom odeljenju. Ma da je ovo neko drugo
odeljenje ko bi po ceo dan ribao i istio hodnike, da ne bi moda onaj tamo Bromden. Znate vi
dobro iji je to posao. Mi vam ovde gledamo kroz prste i osloba amo vas svesno mnogih ku nih
poslova, a zato? Zato da biste se vi vie posvetili pacijentima. A to, izme u ostalog, zna i da
se brinete da ne etaju okolo goli. Pa jel' vi uopte imate i malo mozga u toj glavi? ta bi bilo da
je jutros pre mene dola neka od mladih bolni arki i daje naletela na pacijenta koji se seta okolo
bez ode e? Da li moete uopte da zamislite ta bi bilo?"
Velikom crnom momku moda i nije najjasnije ta bi sve moglo da se desi u takvoj
situaciji, ali shvata ta se od njega trenutno o ekuje da uradi, odvla i se bezvoljno u magacin da
donese ode u Mekmarfiju, mogu da se kladim daje doneo krpe barem deset brojeva manje nego
to treba, ve se vratio i prua mu ih besno ga streljaju i pogledom. Sada je Mekmarfi u frci - ne
zna u trenutku kako da uopte primi od crnje ode u, jednom rukom pridrava pekir a u drugoj
jo dri etkicu za zube. Naposletku se snalazi", namiguje eretski sestri, slee ramenima, skida
sa sebe pekir i prebacuje ga, od svih mogu ih mesta, upravo njoj preko ramena,, kao da se pred
njim nalazi drvena vealica, a ne glavna sestra na odeljenju.
Odmah snimam da ispod pekira ima one svoje ga ice, ipak nije go.

Siguran sam da bi sestri vie prijalo daje bio go kao pitolj nego to je u tim ga icama.
Sada u svom gnevu ona besno pilji u dva bela kita to ska u na njegovim ga eronima, jasno je da
joj je teko da se smiri i podnese sve ovo to ju je snalo od jutros. Proao je itav minut pre nego
to se kako-tako sabrala, okre e se onome mravku i obra a mu se glasom koji drhti od besa.
Vilijams... tako bese ako se ne varam... zar nije trebalo da se vi pobrinete da me jutros
do eka o i eno staklo na sobi za deurne sestre." Krljavko leti na posao kao neka nervozna
crno-bela bubica.
,,A vi Vaingtone, pa vi ste..." Ovaj je ve zapalio u sekundi i vidim ga kako ponovo isti
hodnik svojom metlom. Sestra sada gleda okolo koga bi jo mogla da potka i i podbode na
brzaka, koliko da se jo malo isprazni, snima mene, ali ba u tom trenutku jo neki pacijenti
izlaze iz spavaonice i pridruuju nam se u hodniku. Ona zatvara o i i daje sve od sebe da se
koncentrie i povrati u normalu, zna da ne sme sebi da dozvoli daje vide ovako uzdrmanu, bledu
sa facom deformisanom od besa. Trudi se, angauje svu svoju snagu i malo-pomalo pod belim
nosi em usne se prvo steu, stiskaju, priljubljuju jedna uz drugu, kao da su se one dve i ice
toliko uarile da se sada stapaju jedna uz drugu, na trenutke seva ju varnicama pa se onda
skra uju, rastavljeni metal se smiruje, hladi i postaje nekako udno zamu en, usne se polako
otvaraju a izme u njih ve po inje da se nazire i jezik, usta se polako normalizuju. O i joj se
lagano otvaraju, na njima je isti onaj neobi an, mutan, bezbojan, hladan odsjaj kao i na usnama.
Zapo inje svoju uobi ajenu jutarnju pri u, kao da se ba nita nije dogodilo i verovatno misli da
su pacijenti ovako rano jo toliko pospani da bi bili u stanju bilo ta da primete.
Dobro jutro, gospodine Sefelt, nadam se da vas zubi manje mu e jutros. Dobro jutro,
gospodine Fredrikson, jeste li se vi i gospodin Sefelt lepo naspavali no as? Vi spavate krevet do
kreveta, jel' tako bee? ula sam, ina e, da ste se vas dvojica neto dogovorili u vezi sa lekovima,
kao vi, gospodine Sefelt, dajete Brusu da pije vae lekove. Porazgovara emo kasnije malo o
tome. Dobro jutro, Bili, srela sam tvoju mamu jutros, rekla mi je da ti kaem da stalno misli na
tebe i da je sigurna daje ne e razo arati. Dobro jutro, gospodine Harding - vidi, vidi, vrhovi
prstiju su vam opet tako crveni i odrani, kao da ste opet grizli nokte."
Pre nego to bi iko imao vremena da joj odgovori ak i kada bi hteo, u ta iskreno
sumnjam, ona se okre e Mekmarfiju, koji jo uvek stoji pored nje u svom or u, koji ina e nije
proao neopaeno - Harding je zviznuo u prolazu im gaje snimio.
,,A vi, gospodine Mekmarfi", obra a mu se slatkim glasom i sa ljupkim osmehom, ako
ste zavrili sa prikazivanjem svog muevnog tela i tih dre avih ga ica, mogli biste da odete do
spavaonice i da obu ete bolni ku ode u."
Mekmarfi ispruenim kaiprstom dodiruje rub kape, tobo salutira i njoj i pacijentima,
koji sada ve svi pilje u njegov orts sa belim kitovima i tu i tamo dobacuju po koju foru na ra un
dezena, on im samo odvaja kez i bez reci se okre e i odlazi u spavaonicu. Sestra se pak okre e na
suprotnu stranu, na licu joj je opet njen standardni osmeh, ula je u sobu za sestre, ali nije stigla
ni da zatvori vrata za sobom, a hodnikom ve ponovo odjekuje pesma, samo stoje ovaj put peva
u spavaonici.
Povela me ku i pa me lepezicom hladi...", uje se pljesak ruke po golom stomaku, .. .a
svojoj majci apu e - drag mije taj kockar mladi."
Uskoro istim praznu spavaonicu. Trudim se da o istim savesno i ispod njegovog kreveta,
saginjem se da dohvatim metlom prainu i prvi put otkako sam u bolnici, pored malog miliona
uobi ajenih mirisa, koji se ose aju u toj velikoj prostoriji natrpanoj krevetima u kojima spava
etrdeset ljudi - mirisa na sredstva za dezinfekciju, cinkovu mast, praak protiv znojenja stopala,
mirisa mokra e i kiselkastog stara kog izmeta, mirisa prljavih ga a i arapa, tekog mirisa tirka
u posteljini, kiselkastog jutarnjeg zadaha iz usta, mirisa mainskog ulja i ponekad mirisa ou rene

dlake - prvi put, dakle, sada posle njegovog dolaska ose am i muki miris u kome su sadrani
praina i blato otvorenih, irokih prostranstava, znoj i rad... , .
Mekmarfi je, posle jutronje epizode, izuzetno raspoloen, ube en je da e mu biti lako sa
glavnom sestrom i zato za doru kom pri a bez prestanka i provaljuje fazone sto na sat. Njemu jo
nije jasno daje iskoristio samo jedan, redak trenutak njene nepanje i da je nju sve to pre oja alo i
prenulo nego, eventualno, oslabilo i uzdrmalo.
Glupira se i pravi budalu od sebe sa jedinom eljom da barem nekoga od pacijenata
estito nasmeje i razgali. O igledno ga nervira to u najboljem slu aju izmami poneki osmeh i
kratak, tih kikot. Sada se namera io na Bilija Bibita, koji sedi pored njega, a on mu kae, tobo u
poverenju:
Nego, Bili, stari lafe, se a se kada smo ono nas dvojica odvojili one dve fukse u Sijetlu.
To mi je jedno od najboljih tucanja u ivotu."
Bili je zapanjen, die o i sa doru ka, ho e neto da odgovori, ali kasno je - Mekmarfi se
ve obra a Hardingu:
Ma ne bismo mi ni uspeli da ih onako na brzinu odvojimo da one ve nisu ule za
famoznog Bilija Bibita, zvanog u to vreme Bili Tro noac Bibit. I sada, vidi, taman su se
spremale da nas eskiviraju kada ga jedna od njih oacova i upita: 'Da nisi ti slavni Bili Tronoac
Bibit, onaj ema - trideset centimetara?' A Bili mekerica i tada se pravio naivan kao i sada, pa
kao, ema, oborio okice i crveni, glumi, tobo ueprtljao se - jasno mije bilo u taku da su sigurno
nae. I se am se, kada smo ih odveli u hotel na evu, ujem ti ja enski glas iz Bilijeve sobe:
'Gospodine Bibit, ja sam razo arana, ula sam da imate tri, tri... au, u tri lepe materine... ovako
neto jo nisam videla."
I umire od smeha a pri tom se svaki as tape po butini i tu i tamo podgurkuje Bilija, koji
se sad blaeno smeka, a u faci je crven kao da e se svakog trenutka onesvestiti.
Takvih nekoliko fuksica je jedino to fali ovoj bolnici, zaklju uje Mekmarfi. Ina e, u
boljem krevetu nigde nije spavao, a i klopa je boli glava - gotovo da mu nije ni jasno ta ljudi
uopte mogu da imaju protiv toga da ih smeste ovde na neko vreme.
Evo uzmite, na primer, moj slu aj...", kae on i die svoju au, ima ve pola godine
kako nisam video sok pomorande. Ma ovde je super. Znate li vi ime su me hranili tamo na
prinudnom radu na onoj farmi. Ja to samo mogu da opiem, a ta je to u stvari i kako se zove,
pojma nemam, a uvek ti daju isto, i ujutro i u podne i uve e neki uas -crno, pregorelo, udo,
vidi da unutra ima malo krompira a izgleda, sve u svemu, kao tutkalo za tapete. Sok od
pomorande, se am se! Kada bi se zezali. A pazi sve ovo ovde, sada: unka, tost, puter, jaja, kafa
- i jo me ona slatka mala to sipa kafu pita ho u li sa mlekom ili istu, i na kraju puna aa
divnog, hladnog soka od pomorande. Pa znate ta, ma ne bih iao odavde ne znam za koju lovu."
Ina e, on jutros uzima repete od svega to smo imali za doru ak, devojci koja to i kafu
zakazuje sudar za prvi dan kada bude slobodan, crnoj kuvarici deli komplimente, ema - u ivotu
nije okusio ukusnija prena jaja. Danas smo imali i banane za doru ak, on uzima ceo grozd i jo
jednom crnom bolni aru nudi nekoliko u prolazu, jer mu ovaj, navodno, deluje slabano i
neuhranjeno". Bolni ar, zbunjen, gleda okolo, naro ito u pravcu glavne sestre, koja sve to
posmatra kroz staklo sobe za bolni arke, a on se sve vreme brani da je osoblju strogo zabranjeno
da jede sa pacijentima.
Zna i, opet pravila, ku ni red i te fore..."
Ba tako", odgovara bolni ar.
,,E, zajebana je to stvar..." I onda pred njim oljuti i sa uivanjem smae tri banane, sve
cok e, i jo kae momku da ako ikada poeli da mu tajno provercuje koju bananu iz kuhinje,
neka mu slobodno trai, bez ikakve frke e u initi mu tu uslugu.

Poto je pojeo i svoju poslednju bananu, Mekmarfi se teatralno tape po stomaku, ustaje i
kre e ka vratima trpezarije, ali nema anse, jedan krupan crni momak mu je brzo prepre io put i
obavetava ga o pravilu da pacijenti ne smeju pojedina no da izlaze, nego samo svi zajedno, i to
ta no u pola osam. Mekmarfi ga gleda zabezeknuto kao da ne veruje u ono to je upravo uo,
okre e se prema Hardingu, koji mu samo potvrdno klima glavom, on onda slee ramenima i
mirno se vra a na svoje mesto: Nema teorije da uradim bilo ta stoje protiv vaih jebenih
pravila."
Sat na zidu trpezarije pokazuje da je tek sedam i petnaest, taj sat ina e mnogo voli da lae,
svima nam je jasno da nema teorije da smo na doru ku samo petnaest minuta - prolo je sigurno
ve vie od sat vremena. Svi su ve davno zavrili sa jelom i sada sede ko budale i pilje u onaj sat
na zidu - ekaju nestrpljivo da se velika kazaljka pomeri na pola osam. Vegetativci su po obi aju
napravili svinjac oko sebe, crni momci odnose njihove izmljuzgane tanjire, a dvojicu posebno
umazanih i isflekanih staraca odvoze u kolicima, verovatno na pranje pod mlazom vode iz creva.
Kako u trpezariji nema ni ega ime bismo mogli da prekratimo vreme, ni karata, ni novina, ni
igara i slagalica, neki koriste ovaj deo vremena bez kontrole da jo malo odremaju - mnogi su
stoga oborili glave na ruke.
Mnogi ali ne i Mekmarfi, njemu ovakvo stanje stvari, poto ga ve ne dri mesto, nikako
ne odgovara, jasno se vidi da mora neto pod hitno da preduzme. Poto je nekoliko minuta bio
zauzet tako to se igrao ostacima svoje hrane u tanjim, slagao je i raspore ivao noem, spremanje
za neku novu ujdurmu. Zavalio se u stolici, stavio ruke u depove i jednim okom, iskosa, acuje
sat na zidu kao da niani.
Nego, znate ta, ova izdrndana uka podse a me na mete u streljani u bazi Fort Rili.
Tamo sam zaradio svoj prvi orden - Strelac prve klase. Sokolovo oko Marfi, tako su me zvali,
nego ta. Ho e li neko od vas da poloi jedan bedni dolar
da u ovu kockicu putera da
razlepim odavde ako ne u samu sredinu uke, ono barem negde na broj anik, ta kaete?"
Trojica prihvataju opkladu, on stavlja par e putera na vrh noa, cilja i odapinje.
Promauje sat za dobrih dvadesetak centimetara i ispla uje opklade, svi su ivnuli i sada ga
zafrkavaju, pitaju ga da li je siguran da su ga zvali Sokolovo a ne Slepo oko i sli ne fore. Uto se i
jedan crni momak vra a u trpezariju, svi za ute u trenutku i kao gledaju u svoje tanjire, ema nita se nije ni desilo. Crnja ose a da neto nije u redu, ali nikako ne moe da provali o emu se
radi, nita ne bi ni otkrio da stari pukovnik Materson nije po eo da zvera okolo, pa kada je snimio
puter na zidu, kre e sa svojom vakom, onako kao i obi no, polako i gromkim glasom kao da
dri predavanje:
Vidite, recimo, puter... to vam je Republikanska stranka..."
Crnja sada gleda u pravcu koji pukovnik pokazuje i kada vidi ono par ence putera koje se
polako sliva niza zid kao neki mali uti pu, samo ga fiksira zapanjeno, ne skre e pogled i ne
pokuava da sazna ko je kriv, ko gaje tamo razlepio.
Mekmarfi neto apu e, domun ava se sa akutnima i uskoro svi potvrdno klimaju glavom
- dogovor je o igledno pao, on stavlja tri dolara na sto i eka udobno zavaljen u stolicu. Sada svi
paljivo gledaju onaj puter koji nesigurno klizi po zidu, krene pa stane pa opet krene i tako
polako mic po mic napreduje sve nie i nie ostavljaju i sjajan, mastan trag za sobom. Niko ne
progovara ni re , svi gledaju puter pa sat, i sve tako naizmeni no, i svima se ini daje danas
najzad sat proradio za promenu.
Ostalo je svega, moda, oko pola minuta do pola osam kada je puter kona no dodirnuo
pod, Mekmarfi je povratio sve pare koje je prethodno izgubio. I crni momak kao da se najzad
prenuo iz transa, skre e pogled sa masnog traga na zidu i obavetava nas da je vreme da iza emo
iz trpezarije. Mekmarfi stavlja dobijeni novac u dep, kre e sa nama, usput prilazi crnji, stavlja

mu svoju teku ruku na rame, pa kao da ga delom gura a delom nosi, ide s njim ka dnevnom
boravku. Zna ta, burazeru, prolo je skoro pola dana, a ja sam tek povratio svoju lovu. Danas
moram debelo da zapnem ne bih li i zaradio koju kintu. Ti bi ba mogao da mi da malo onaj pil
karata to je tekovan u orman etu pod klju em ne bih li odigrao koju partiju, ako uopte uspem
da nadja am ovaj jebeni zvu nik to treti kao lud."
Celo jutro igra ajnc sa momcima, trudi se iz petnih ila da ih dobije u svakoj partiji jer za
promenu ne igra u cigarete nego u lovu na dug. Nekoliko puta pomera kartaki sto, as levo as
desno ne bi li naao neki poloaj u kome e mu manje smetati buka iz zvu nika. Jasno je da mu
zvu nici ve debelo idu na ivce i da blago pizdi zbog njih. U jednom trenutku vie ne moe da
se savlada, ustaje besno, ide pravo ka sobi za bolni arke, kuca blago po staklu da skrene panju
glavne sestre, koja se okre e u svojoj stolici i otvara vratanca na staklu. On je pita da li je mogu e
barem na neko vreme da se utia ta paklena buka od koje ovek ne moe ni da razmilja na miru,
a kamoli da razgovara. Ona, mirnija nego ikada, potpuno vlada situacijom jer sada je sve na svom
mestu, nema nikakvih iznena enja, poput polugolog divljaka koji paradira po hodniku, koja bi
mogla da je izbace iz ravnotee. Sve je, dakle, kao i obi no, njen osmeh je zato vrst i staloen, i
ona blago zatvorenih o iju uz lako klimanje glavom najmirnijim mogu im glasom odgovara: Ne.
A da li biste barem mogli samo malo da utiate tu muziku? Pa ne mora valjda ceo
Oregon da tri puta na sat celog bogovetnog dana slua taj ljigavi lager ? uj, ' aj za dvoje',
dostaje ve svima tog aja. Da je bar malo tie da moemo da se ujemo kao ljudi za stolom,
mogao bih da odigram i koju partijicu pokera..."
Ve vam je, ini mi se, skrenuta panja, gospodine Mekmarfi, da bolni ki red strogo
zabranjuje kockanje u novac."
Dobro, dobro, utiajte malo da mogu da se kockam u palidrvca, u dugmi e, u bilo ta,
samo pobogu utiajte malo tu prokletinju..."
Gospodine Mekmarfi", ona prosto uiva u svome glasu, koji je sloila da zvu i kao glas
dobre u iteljice, svesna da svi akutni sa ode ljenja paljivo sluaju njihov razgovor, da li znate
ta mislim o vama dok mi sve ovo pri ate. Re i u vam ta mislim, mislim da ste izuzetno
sebi an i samoiv ovek. Zar niste do sada primetili da u ovoj bolnici ima jo ljudi osim vas.
Ovde ima i starijih ljudi koji ne bi uopte uli radio kada biste ga samo malo utiali, a oni su
ina e toliko slabi i nesposobni da nisu u stanju da itaju novine, slau slagalice, igraju drutvene
igre, ak ne mogu da igraju ni karte ne bi li svoje kolege opeljeili za cigarete. Jadni starci kao,
recimo, Materson ili Kitling nemaju nita drugo od ivota, nijedno drugo zadovoljstvo osim
upravo te muzike koja vama toliko smeta. I vi sada o ekujete i zahtevate da im i to uskratimo. Da
se razumemo, ja jesam za to da svako iznese svoje miljenje, da se sva ije elje i predloi uzmu u
obzir, ali vas pri tom ipak opominjem da morate imati na umu ne samo sebi an, li ni interes,
nego i interes celog kolektiva."
On baca pogled na hroni ne pacijente i verovatno i sam uvida da ima dosta istine u tome
to mu sestra govori. Skida kapu, prolazi akom kroz kosu, deluje zamiljeno, i on je svestan da
svi pacijenti paljivo prate ovaj razgovor.
,,U redu, priznajem, nisam mislio o svemu tome na taj na in."
O igledno je da niste."
Mekmarfi se u trenutku setio ne ega, cupka one ri e ekinje to mu vire iznad kragne
bolni ke ode e. Nego, sada mi ba neto pade na pamet, ne bi onda moda bilo loe kada bismo
kartanje mogli da nastavimo na nekom drugom, mirnijem mestu. Recimo u onoj prostoriji gde se
odravaju sastanci grupne terapije, znate tamo gde nosimo stolove pred sastanak. Ta sobetina
ionako eli dan zvrji prazna. Vi nam lepo otklju ate vrata, mi kartaroi pre emo tamo da se
kartamo neko vreme na miru, matorci lepo ovde ostanu i sluaju glasnu muziku. Sve u svemu, svi

sre ni i zadovoljni, ta kaete?"

Na licu joj se pojavljuje blag osmeh, ponovo zatvara o i nakratko i odmahuje glavom.
Svaki predlog je, kao to rekoh, dobrodoao, ali sam sigurna da e se svi sloiti sa mnom u
konstataciji da nemamo uslova da na pravi na in organizujemo aktivnosti u dva dnevna boravka
u isto vreme, i to prvenstveno zbog nedostatka osoblja. I jo neto, molila bih vas da se ne
naslanjate rukom na staklo, dlan vam je znojav i ostavlja mrlju na prozoru, neko e od osoblja
morati dodatno da isti prozor za vama."
On brzo, trzajem sklanja ruku, jasno vidim da je zaustio da kae neto, ali se u poslednjem
asu uzdra, shvatio je u sekundi da moe ili da pre uti ili da je poalje u tri lepe, tre eg izbora
nema u ovome trenutku. uti, die duboko, angauje svu svoju snagu volje da ostane miran, bes
mu se vidi samo po tome koliko su mu se vrat i lice zacrveneli. Uspeva da se savlada, ba kao i
ona jutros, ak uspeva, pre nego to se vratio za svoj kartaki sto da joj se izvini to ju je uopte
uznemiravao svojim zahtevima.
Sada je svima na odeljenju jasno daje borba po ela.
U jedanaest sati na vratima dnevnog boravka pojavljuje se doktor i poziva Mekmarfija na
razgovor u svoju kancelariju. Drugog dana po prijemu u bolnicu razgovaram malo due sa
svakim pacijentom."
Mekmarfi sputa karte, ustaje, odlazi od stola, prilazi doktoru i na njegovo rutinsko
pitanje u stilu kako je spavao no as ili neto sli no odgovara samo odsutnim mrmljanjem.
Danas kao da vas je neto bacilo u duboko razmiljanje, gospodine Mekmarfi?"
Apa da, volim ja tu i tamo da dobro razmislim o svemu."
Potom odlaze zajedno niz hodnik ka doktorovoj kancelariji. Izgleda kao daje prolo
nekoliko dana pre nego to su se vratili na odeljenje, ali ovaj put su obojica izuzetno dobro
raspoloeni, doktor ak tu i tamo brie svoje zamagljene nao are i jasno se vidi po njemu da se
zbog ne ega skoro dugo, slatko, do suza smejao. I Mekmarfi je ponovo onaj stari - veseo, glasan i
samouveren i takav je tokom celog ru ka. Posle ru ka on vidno uri i prvi zauzima mesto u
prostoriji u kojoj treba ujedan sat da se odri sastanak terapeutske grupe - evo ga kako sedi u
svom uglu u praznoj sali i strelja okolo svojim plavim, prkosnim o ima.
Uskoro i glavna sestra ulazi u dnevni boravak nose i svoje beleke u korpici a prati je
itava mala svita" sestara pripravnica. Uzima dnevnik, gleda ga nekoliko minuta i mrti se (niko
nije, naime, danas ceo dan nikoga ocinkario), potom odlazi i seda na svoje uobi ajeno mesto kraj
vrata. Vadi fascikle, kratko prebira po njima i vadi onu koja se odnosi na Hardinga.
Ako se dobro se am, ju e smo na sastanku dosta vremena posvetili problemima s kojima
se susre e gospodin Harding, mislim da..."
Jedan momenat, molim vas, pre nego to se vratimo na tu temu", upada joj neo ekivano
u re doktor. Prekinuo bih vas na trenutak ako mi dozvolite. Radi se, naime, o ne emu o emu
smo Mekmarfi i ja razgovarali jutros u mojoj kancelariji. Nije to bio obi an razgovor, a ne, pre
bismo ga jednim delom mogli nazvati nostalgi nim prise anjem na stara dobra vremena. Vidite,
otkrili smo neto jako zanimljivo tokom naeg razgovora. Ispostavilo se, naime, da Mekmarfi i ja
imamo neto zajedni ko to nas i te kako povezuje - poha ali smo svojevremeno istu srednju
kolu, da li moete to da zamislite."
Sestre se samo utke zgledaju, kao da im nije jasno ta se deava sa doktorom, ta ga je to
spopalo iz ista mira. Pacijenti pak iznena eno zure u Mekmarfija, koji se samo smeka, klima
glavom i jedva eka da doktor nastavi svoju pri u.
Da, da, zamislite samo, potpuno ista srednja kola, zar to ipak nije gotovo neverovatno. I
tako, dok smo se prise ali raznih dogodovtina iz kole, setili smo se i kakve su se divne
priredbe, svojevremeno, tamo organizovale - divne zabave, bu ne, vesele, gala provodi... Sve

iski eno ukrasima od krep-papira, gomila tandova, kabina, razne igre... ma divota jedna... nije ni
udo to su upravo te priredbe bile vrhunac tokom svake kolske godine. Ina e, kao to sam
napomenuo i gospodinu Mekmarfiju, mogu da se pohvalim, kada govorimo o tim divnim
priredbama, da sam ba ja bio predsednik njihovog organizacionog odbora dve godine zaredom....
Ah, kada se samo setim tog divnog, bezbrinog vremena... milina..."
U dnevnom boravku muk, doktor die glavu i gleda okolo kao da je u strahu da moda
ve nije malo preterao i napravio budalu od sebe, da je stavio i nao are, pogled glavne sestre bi
mu jasno dao do znanja daje upravo u tome idealno uspeo.
No da skratim ovaj moj neni, nostalgi ni uzlet - re po re tek Mekmarfi i ja smo se
sloili da moda ne bi bilo loe da predloimo da se jedna takva priredba organizuje i ovde, na
naem odeljenju, ta mislite o tome?"
Stavlja nao are i gleda nas da vidi kako reagujemo. Niko od pacijenata ne deluje ba
oduevljeno, jer se svi, verovatno, prise aju ta se svojevremeno desilo sa jadnim Taberom kada
je, pre nekoliko godina, pokuao da organizuje neto sli no ovde na odeljenju. Doktor eka da
uje nae miljenje o svom predlogu, a glavna sestra sa svoje strane emituje takvu teku, mrtvu
tiinu koja toliko jasno na svoj nemi na in govori da nikome ne pada na kraj pameti da joj se
suprotstavi i daje narui. Jasno je da Mekmarfi, iz takti kih razloga - ipak ideja je delom i
njegova - ne eli prvi daje podri, ve o ekuje da to uradi neko od nas. Ve sam gotovo ube en
da niko ne e biti dovoljno lud da se prvi isprsi i podri predlog u vezi sa priredbom, kad eto ti
ezvika, koji sedi odmah do Mekmarfija, kre e u akciju - prvo neto gun a sam za sebe, a onda
ustaje i razbija teku tiinu.
Ovaj, ja li no... znate, mislim da..." oborio je pogled i fiksira Mek marfijevu pesnicu
naslonjenu na naslon stolice, sa sve onim ogromnim palcem koji tr i kao neka gigantska
mamuza. Mislim da... je priredba super ideja... izvrsna. A i nekako bi razbila i... monotoniju...
da..."
Upravo tako, arli", doktor je vidno zadovoljan to ga ipak neko podrava. A nije ni
bez terapeutske vrednosti, zar ne?"
Nego ta... i to", nastavlja ezvik, sada ve vidno osokoljen. Ima puno terapeutske
vrednosti u zabavi... to je sigurno."
A stvarno bi bilo i z-z-z-z-abavno", nadovezuje se i Bili Bibit.
Ma to je sigurno", prihvata ezvik. Nego znate ta, doktore, ima da napravimo
priredbu, boli glava, nego ta. Sve moemo potpuno sami da organizujemo, pa da. Evo, recimo,
Skanlon moe da izvede svoj ske o oveku bombi, a ja mogu da demonstriram nabacivanje
obru a na flau, ba kao na radnoj terapiji."
A ja u da prori em budu nost", dodaje Martini i eka se po glavi.
Ja sam dosta uspean u tome da mogu sa sigurno u da otkrivam mnoge patoloke
poreme aje li nosti jednostavnim gledanjem u dlan", hvali se Harding.
Mili Bogo...", uzvikuje ezvik i veselo tape rukama, nije ni udo, ovo je ina e prvi put
da iko podrava neki od njegovih predloga.
to se mene ti e", uklju uje se Mekmarfi, bi e mi zadovoljstvo da radim na 'to ku
sre e'... imam ak i malo iskustva u tim stvarima."
Ma... mogu nosti su gotovo neograni ene", dodaje doktor, vidno zagrejan za celu ideju.
Eto, meni sada dok pri amo o tome pada mnotvo raznoraznih ideja na pamet... recimo..."
Govori tako zajapureno bez prestanka jo dobrih pet minuta, jasno je daje dosta od toga o
emu sada pri a ve prethodno raspravio sa Mek marfijem. Opisuje ta bi sve moglo da se
organizuje, opisuje potencijalne igre, tandove, kabine, kae da bismo mogli ak da prodajemo i
ulaznice i sve tako u tom stilu dok u jednom trenutku nije najzad osetio teki pogled glavne

sestre, koji ga prosto se e. Sada gleda u nju, mirka nevino i najzad joj se obra a:
ta vi, gospo ice Rej el, mislite o celoj toj ideji da se organizuje priredba ovde na
odeljenju?"
Nije isklju eno da bi ceo taj poduhvat bio i od terapeutskog zna aja", odgovara ona a
zatim pravi zna ajnu pauzu, opet emituje onu zastrauju u tiinu i kada je potpuno uverena da
niko nema hrabrosti da joj se suprotstavi, nastavlja. Ali sam isto tako i ube ena da bijednu takvu
ideju, pre donoenja bilo kakve kona ne odluke, valjalo razmotriti i na sastanku Upravnog odbora
bolnice. Ube ena sam da se u tome i vi, doktore, slaete sa mnom."
Ma naravno, sada smo tek nabacili neke mogu e predloge, jednostavno sam hteo da
vidim kako pacijenti na sve to reaguju. Ina e, svakako, nikakva odluka se ne moe doneti pre
rasprave na Odboru. Tek posle toga bismo, eventualno, nastavili sa daljim planiranjem tog
doga aja."
Svima je sada savreno jasno da od priredbe ne e biti nita.
Glavna sestra polako ali sigurno ponovo uzima stvar u svoje ruke, blago mae fasciklom
koju dri u ruci i nastavlja sastanak po svome. Dobro, to smo zna i resili i ako nema jo nekih
predloga i ako bi gospodin ezvik bio tako ljubazan da malo sedne za promenu - mislim da
bismo mogli da nastavimo sa sastankom. Imamo na raspolaganju...", vadi sat iz torbe, ...jo
nepunih etrdeset osam minuta, pa stoga mislim da..."
Samo trenutak... sa ekajte... setio sam se jo ne ega." Mekmarfi je digao ruku i pucketa
prstima. Ona dugo, zapanjeno gleda u njegovu dignutu ruku i tek onda mu se obra a.
Izvolite, gospodine Mekmarfi."
,,U stvari, nemam ja ta da kaem, nego zapravo doktor Spivi. Do co, recite im ta ste
resili u vezi sa starijim pacijentima koji loije uju... se ate se ono u vezi sa muzikom sa radija."
Glavna sestra blago trza glavom, gotovo neprimetno, ali ja dok je gledam, ose am da srce
po inje da mi kuca sto na sat. Sputa fasciklu u korpu i okre e se prema doktoru.
,,A da, svakako", po inje doktor, zamalo da zaboravim", zavalio se udobno u stolici,
prekrstio ruke, vidi se da ga jos dri dobro raspoloenje i da ga ne naputa ono oduevljenje koje
je pokazao u svojoj pri i o priredbi. Vidite, Mekmarfi i ja smo se malo bavili i problemom s
kojim se ve godinama susre emo na odeljenju, a to je da su ovde, naalost, smeteni pacijenti
razli itih godina starosti, zna i i stariji i mladi, svi zajedno na istom mestu. Takva situacija
nikako ne olakava pravilno funkcionisanje nae terapeutske grupe, ali moje dosadanje albe
nisu urodile plodom budu i da me je Administracija vie puta dosad uvera vala da je gerijatrijsko
odeljenje ve dupke puno. Priznajem da je sadanja situacija na odeljenju daleko od idealne, no u
naem jutronjem neobaveznom razgovoru Mekmarfi i ja smo spontano doli do nekih mogu ih
reenja koja bi bila prihvatljiva za obe starosne grupe pacijenata. Mekmarfi mi je primetio da
neki od starijih pacijenata, zbog slabog sluha, imaju problema da uju radio. On je izneo jedan,
po mome miljenju vrlo nesebi an i human predlog, da poja amo malo radio u toku dana kako bi
i najstariji hroni ni bolesnici bili u mogu nosti da uivaju u blagotvornom dejstvu muzike."
Mekmarfi na to samo nehajno odmahuje rukom, doktor klima glavom u njegovom pravcu
i nastavlja:
No ja sam mu povodom toga rekao da su mi se neki mla i pacijenti alili daje muzika
ve tako glasna da onemogu ava itanje i normalan razgovor. Mekmarfi mi je iskreno priznao da
nije razmiljao o tome da glasnija muzika moe nekome da smeta, ali je tako e konstatovao daje
gotovo zlo in da oni koji iskreno ele da se predaju itala kom uivanju nisu u mogu nosti da se
izdvoje, da na u sebi neki miran kutak daleko od onih koji uivaju u muzici sa radija. Ja sam se,
naravno, u potpunosti sloio s njim i skoro da smo razgovor na tu temu zavrili kada mije
iznenada palo na pamet daje stara prostorija za hidroterapiju u koju odnosimo stolove za vreme

sastanaka na odeljenju najve i deo vremena potpuno prazna i neiskori ena, to nije nikakvo
udo, budu i da su neki novi lekovi u potpunosti potisnuli hidroterapiju kao terapeutsku metodu.
Interesuje me slede e - ta mislite da tu prostoriju odsad koristimo kao drugi, alternativni dnevni
boravak, nazovimo je soba za zabavu. ta kaete?"
Nita mi jo ne kaemo. Jasno nam je svima ko je sada na potezu. Ona zatvara Hardingov
dosije, sputa ga u krilo, prekrstila je ruke i putuje pogledom od jednog do drugog pacijenta kao
da proverava da li e se neko usuditi da neto kae pre nje. Kada se uverila da nema anse da se
neko oglasi pre nje, obra a se doktoru: Ovo to ste sada predloili, doktore Spivi, zvu i vrlo
dobro, a cenim i nesebi nu brigu gospodina Mekmarfija za druge pacijente, ali plaim se da
nemamo dovoljno osoblja koje bismo mogli da angaujemo u jo jednom dnevnom boravku."
Toliko je sigurna daje ovaj argument dovoljan da prekine dalju diskusiju o ovoj temi da
ve ponovo uzima i otvara Hardingov dosije. No doktor je, izgleda, ovoj temi posvetio mnogo
vie panje i vremena nego to je ona pretpostavljala.
Vidite, gospo ice Rej el, kako e u sobi za sluanje muzike ostati uglavnom hroni ni
pacijenti koji su ili u kolicima ili prikovani za postelju, samo su jedan bolni ar i jedna bolni arka
dovoljni da iza u na kraj sa bilo kakvim eventualnim neredima ili pobunom. Zar ne mislite i vi
tako?"
Ona mu ne odgovara, o igledno je da nije ba oduevljena njegovom sprdnjom na temu
tobonjih nereda i pobune, ali kontrolie izraz lica a ni osmeh joj ne silazi sa usana.
I jo neto, preostalih nekoliko bolni ara i sestara mnogo lake mogu da kontroliu
pacijente, budu i da je alternativni dnevni boravak mnogo manji po povrini od sadanjeg. Nego,
narode, ta vi mislite o svemu ovome, da li vam se dopada kao ideja. Ja li no sam oduevljen
njom i mislim da bi trebalo da pokuamo nekoliko dana sa dva dnevna boravka pa da vidimo
kako itava stvar funkcionie. U najgorem slu aju, ako nismo zadovoljni uvek moemo da
ponovo zaklju amo dodatnu prostoriju. Klju je u naim rukama, pa jel' tako ili nije?"
Tako je", prihvata ezvik i tape rukama, on ina e jo nije seo kao da se plai da se
priblii onom prete em Mekmarfijevom palcu. To, doktore Spivi, ako ne valja, klju je u naim
rukama. Moemo ponovo da zaklju amo, nego ta nego moemo."
Doktor gleda sva ta sre na, nasmejana lica, svi klimaju glavom i u potpunosti se slau sa
svim onim to on predlae, svi ga podravaju sto posto. Jasno se vidi da mu je milo to je tako
prihva en od strane svih akutnih, toliko je sre an i dirnut da mu obrazi rumene pa tu i tamo pod
se a po tome na Bilija Bibita, a nekoliko puta mora ak da skine i brie svoje zamagljene
nao are. Uivam dok gledam tog ove uljka tako zadovoljnog i punog sebe. A on i dalje uiva
dok gleda kako svi potvrdno klimaju glavom na sve njegove predloge, ohrabren i zadovoljan
nastavlja: Divno, divno", i sputa ruke na kolena. Odli no... e pa sada kada smo to resili, mogli
bismo - da budem iskren potpuno sam zaboravio o emu je ina e trebalo danas da
raspravljamo..."
Sestra opet blago trza glavom, uzima ponovo fasciklu iz torbe i dok prebira po papirima
jasno vidim da joj ruke podrhtavaju. Izvla i najzad jedan list i ba kada je zaustila da neto
pro ita sa njega, Mekmarfi je ponovo prekida - ska e sa svoje stolice, mae uzdignutom rukom,
nestrpljivo se premeta s noge na nogu i po inje tobo zabrinuto: Nego, ovaj..."Njegov glas je
potpuno preseca usred pokreta, ko i se u mestu kao polivena hladnim tuem. Jutros je onaj jadni
crni momak upravo tako izgledao kada mu se ona obratila, potpuno isto. Dok je gledam tako
uko enu, ini mi se da u da se onesvestim, iako Mekmarfi po inje svoju pri u, ja ne mogu da
skrenem pogled s nje.
Znate, doktore, mnogo bi mi zna ilo kada biste bili ljubazni da mi protuma ite moj udni
no anji san. Vidite o emu se radi: kao u tom snu ja nekako jesam ja, ali i nisam ja, kao ja sam u

stvari neko drugi ko jako li i na mene kao... kao moj ale. Pa da, jeste ipak je to bio ale jer kada
bih se video u snu, odnosno kada bih njega video, video bih i tu odvratnu eli nu ipku u vr enu
u vilicu, da ba onakvu kakvu je i alac nosio..."
Va otac ima vili nu kost fiksiranu metalnom ipkom?"
Ma ne... ne sada, ranije, jedno vreme, ma davno kada sam ja bio klinac. Skoro godinu
dana je vukao tu metalnu skalameriju... da vam pokaem: evo ovako tu je ulazila u vilicu, vidite,
a tu izlazila iz vili ne kosti. Uas, izgledao je ko monstrum bog te, pravi Franketajn. Ina e,
potukao se svojevremeno s nekim tipom u pilani i ovaj ga opi i sekirom po vilici... nego, sada u
da vam ispri am kako je to bilo, super je pri a, ovako..."
Glavna sestra kao daje naru ila kalup sa izrazom i bojom svoga lica i stavlja ga po
potrebi. Sada mi se ini da gaje stavila jer joj faca ne menja izraz, deluje sigurno u sebe, strpljivo,
hladnokrvno. Nema vie onih sitnih trzaja, sve to smo mi mogli videti bilo je to neprirodno
hladno lice i blag osmeh utisnut u crvenoj plastici, ravno glatko elo bez i najmanje bori e koja bi
odavala slabost ili brigu, prazne, krupne zelene o i koje kao da govore - ima vremena, mogu ja da
ekam, mogu ponekad i da zaostanem nekoliko metara, ali umem da ekam: sigurno, mirno,
strpljivo, jer sam svesna da ne moe da se desi da na kraju ne pobedim.
Jednog trenutka u inilo mi se da sam je video uzdrmanu, moda je i bila ali samo
nakratko, sada vidim daje ire gledano to potpuno nebitno. Svi pacijenti je gledaju kriom, ispod
oka, da vide kako ona reaguje na to to Mekmarfi trenutno potpuno vlada situacijom, gledaju je
ijedno im je sve vreme jasno - ona je ipak previe jaka da bi ikada mogla da bude pobe ena.
Ogromna je, kao one velike japanske vaze, zauzima celu jednu stranu prostorije, vidi se da niko
ne moe da je uzdrma, niko joj nita u sutini ne moe. Danas je moda izgubila jednu malu
bitku, ali to je samo usamljena arka u jednom velikom ratu u kome ipak ona pobe uje i uvek e
pobe ivati. Jasno nam je da ne smemo da dozvolimo Mekmarfiju da nas obmane, da nas navede
da pomislimo da imamo neke anse pa da oputeni povu emo neki pogrean potez. Ona e
sigurno uvek pobe ivati ba kao i Sistem jer ona iza sebe upravo i ima svu mo Sistema. Ona ne
gubi kada je poraena, ona pobe uje kada nas porazi. Da bije kona no pobedio, nije dovoljno
daje porazi samo u dva od tri ili u tri od pet-sukoba, mora da konstantno pobe uje u svakom
sukobu s njom, jer im se opusti, im spusti gard na trenutak, im si jednom izgubio, izgubio si
zauvek. A jasno je da na kraju svi mi moramo da izgubimo, jednostavno je tako i nita se tu ne
moe promeniti.
Sada je uklju ila aparat za maglu, i to punom parom tako da se uskoro nita vie ne
razazire u sobi osim njenog lica. U toj sve gu oj magli, ja koji sam do pre samo nekoliko
trenutaka bio presre an kada sam video one blage trzaje glavom, ponovo padam u o aj, ose am
se mrtvo i nemo no jer sam svestan da se ni glavna sestra ni itav Sistem ipak nikako ne mogu
pobediti. Tu niko nita ne moe, ni ja, ak ni Mekmarfi, niko - svi smo bespomo ni. I to me vie
pritiska i mu i ta misao o naoj optoj nemo i, ini mi se da i magla postaje sve gu a i gu a.
Drago mi je kada je tako gusta da ovek moe u njoj da se sakrije, da se izgubi, da se
opusti i najzad oseti sigurnim i spaenim.
U dnevnom boravku je u punom jeku partija monopola". Igra se ve tri dana bez
prestanka, dva stola su spojena i na njima smetene figurice, novac za igru, papiri, svuda su
naokolo razbacani hoteli, ku e... opta ludnica. Mekmarfi je nagovorio igra e da na svaki ko
bajagi igra ki dolar uloe po cent pravog novca kako bi igra bila malo zanimljivija, zato je na
stolu i gomila sitnine.
Na tebe je red, ezvik."
Stani malo, pre nego bacim kockicu, reci mi boga ti kako mogu da kupim jedan
hotel ?"

Treba da ima etiri ku e na svim poljima u istoj boji, shvata, Martini. Ajde sada,
pobogu, da igramo dalje." Ma stani bre malo, stani..."
Sa te strane stola leti novac u svim pravcima, rasprile se zelene, crvene i ute lane
nov anice.
Stani bre, koji ti je, jel' ti kupuje hotel ili glumi novogodinji vatromet, ta je sa
tobom?"
Tvoje je usrano bacanje sada, ezvik. Ajde bre..."
Dvojka! ta to zna i, ezvik u, gde se sada ti sputa, a? I koliko to kao treba da se
isprsi, a? ta kae? Da ne zna i to slu ajno da mi do e, ekaj da vidim, a ha, trista pedeset
slatkih zelenih dolar a."
Uh ala sam pukao, majku mu..."
ekajte, stanite, kakve su te dida-mide svuda po tabli. Stanite, recite kakve su to
dida-mide, pobogu, ljudi?"
Daj bre, Martini, ve dva dana gui sa dida-midama koje vidi na tabli. Koji ti je
andrak, pa nije ni udo to toliko gubim kada me non-stop izlu uje. Nego, Mekmarfi, nije mi
jasno kako uopte uspeva da se koncentrie na igru dok ovaj ovde Martini halucinira sto na
sat."
ezvik, mani ti Martinija, dobar je on. Samo se ti isprsi sa trista pedeset zelemba a a
Martini igra kako treba, ti kao da si zaboravio da nam uredno pla a rentu uvek kada se neka od
njegovih 'didica' nade na naem polju."
Ma stanite, ekajte bre, sada ih je stvarno previe."
Ma u redu je, Mart, ti pazi na njih i reci nam na ije su se polje spustile. A ti, ezvik,
ima jo jedno bacanje. Ajde, moe ti to. Tako je, wow... velika estica."
Sada me to dovodi do... ansa: 'Izabrani ste za upravnika upravnog odbora; isplatite
svakom igra u'... e, do moga... dva puta zaredom sam ispaljen..."
iji je ovo hotel pobogu nasred elezni ke pruge?"
Dragi drue, kao to je svakome verovatno jasno, to nije hotel ve stanica, o slepca
jed..."
Ma ekaj malo..." Mekmarfi se nadneo nad svoju stranu stola, sre uje svoje nov anice,
poravnava svoje hotele. Zadenuo je jednu nov anicu za obod eira, dri je tu, kako kae, za ne
daj Boe.
,,E pa Skanlon, drugar, sada si ti na redu."
Dodaj mi te kockice. Ima sada da rasturim celu ovu tablu. Idemo, to... Eto kao to sam i
rekao, to rekao ne porekao! Deder, Martini, po makni me za jedanaest, molim te."
Evo sad u, odmah..."
Hej, ne diraj to, ma jebem te u tu ludu glavudu, ne to bre, nije to moj znak, to mi je
ku a, koji ti je..."
Ali boja je ista, vidi..."
,,A ta trai ova ku a ovde na elektrokompaniji?"
Ma to je elektri na centrala."
Martini, daj smiri se, ne bacaj bre to, nisu ti to kockice..."
Ma pusti ga, jaka stvar, nije vano."
Pa to su bre dve ku e."
,,Wow! Martini puca kao iz topa, da vidimo ta tu imamo... svih devetnaest. Dobro ti ide,
Mart. Sad si... nego gde ti je znak, burazeru?"
ta, ta... a da... pa evo ga ovde."
Ej, dri ga u ustima, provali Mekmarfi. Skok preko druge, pa preko tre e prepreke, etiri

mesta dalje i sada si doao, Martini, pravo na... Balti ku aveniju. Natrag na svoje jedino
vlasnitvo do sada. E moj prijatelju, to ti se zove sre a - Martini igra ve tri dana i prakti no se
uvek na e na svom vlasnitvu."
Daj, Harding, ne melji keve ti i bacaj te kockice, na tebe je red."
Harding uzima kocke svojim dugim prstima, opipava im glatke strane kao daje lep.
Ina e, prsti su mu gotovo iste boje kao i kockice. Trese ruku, uje se tiho zveckanje, baca... kocke
se kotrljaju i zaustavljaju ta no ispred Mekmarfija.
Pet, est, sedam. Nadrljao si, drugar, opet si se naao najednom od mojih zemljita.
Do e mi... da vidimo... pa izvu i e se sa dve stotke."
,,E, jadan ja..."
I tako, igra se nastavlja u nedogled, samo se uje kotrljanje kockica i ukanje lanog
novca.
Ponekad se deava da dosta vremena - i po nekoliko dana ili godina, provede u magli,
tada apsolutno nita ne razaznaje oko sebe, a zna da si uopte na odeljenju samo po zvu niku
to ti bez prestanka treti nad glavom, kao signalno zvono koje je i u izmaglici. A kada tu i tamo
i vidim nekog od pacijenata, oni se kre u okolo bezbrino i nonalantno kao da i ne prime uju ni
najmanji prami ak izmaglice. Ube en sam da na njih i njihovo pam enje magla deluje potpuno
druga ije nego na mene.
ak se i Mekmarfi ponaa kao da nije svestan daje u magli, a ako i jeste, onda to izuzetno
vesto skriva. Niko od osoblja i ne sluti da njemu eventualno neto smeta i da mu bilo ta nije po
volji. To je zato stoje on dovoljno prevejan i to vrlo dobro zna daje najbolji na in da se
suprotstavi i da izludi nekoga ko se trudi da ti zagorca ivot da se pravi da to ne prime uje i
da mu tako da do znanja da nije uspeo da ti ni najmanje naudi.
Sa sestrama i crnim momcima komunicira strogo po propisu, pristojno, kao u rukavicama,
bez obzira na to kako se oni prema njemu odnose i koliko, ponekad, pokuavaju da ga
isprovociraju. Tu i tamo ga iznervira po koje od glupih pravila, ali on se ba tada iz petnih ila
trudi da bude jo pristojniji i uljudniji, dok tako smiren ne dovede sebe do stanja da mu sve bude
jednostavno smeno - i pravila, i strogi pogledi koji prate primenu pravila, i na in na koji
komuniciraju s nama kao da nemamo vie od tri godine. Kada uspe da sebe dovede u tu fazu,
onda se esto, otvoreno, grohotom smeje, ime sve njih, naravno, dovodi do ludila, a njega
vr uje u ube enju daje najzad otkrio pravi na in da im se efikasno suprotstavi. Samo jednom
je pukao, izgubio kontrolu i pokazao koliko je besan, i to ne zbog glavne sestre, niti zbog pravila
ili zbog ne ega to su mu crni momci uradili, ne, ve upravo zbog ostalih pacijenata i ne ega to
oni nisu uradili.
Dogodilo se to najednom od sastanaka terapeutske grupe, razbesne lo gaje to su se
momci poneli kao kukavice ili, kako ih je on nazvao, kao usrane pla ipi ke". U petak je trebalo
da po nu finalne utakmice prvenstva u bejzbolu i on je, naravno, na vreme organizovao kla enje
na elom odeljenju. Ideja mu je bila da je najnormalnije, iako su se utakmice odravale po pravilu
van termina predvi enog ku nim redom za gledanje televizije, dakle da je najnormalnije da se u
ovako izuzetnoj situaciji nekako izdejstvuje dozvola za gledanje prenosa. Najednom od
prethodnih sastanaka on je ve postavio pitanje da li se moe napraviti, izuzetno samo u tom
periodu, rokada termina - da se predve e u periodu predvi enom za i enje gledaju prenosi na
TV, a da se i enje obavi neto ranije, u terminu predvi enom za televiziju. Sestra je to,
naravno, odbila, ime ga i nije preterano iznenadila, jo mu je odrala i malo predavanje o tome
daje program dnevnih aktivnosti vrlo temeljno razra en u svim svojim detaljima i da svaka pa i
najmanja pramena moe da izazove veliki haos i zbrku.
To ga, dakle, nije iznenadilo, ali ono to gaje zapanjilo bilo je ponaanje akutnih kada je

njih javno zamolio da iznesu svoje miljenje. Svi su utali kao zaliveni, niko da zucne, svi su se
sakrili u depi ima magle tako da se nisu jasno ni videli, jedva sam ih nazirao.
Ma, ljudi, staje s vama, gledajte ovako..." Niko ga ne gleda, on o ekuje da neko neto
kae i da podri njegov predlog, ali svi ute. ekajte bre, ljudi, pa barem dvanaestorica od vas
su debelo zainteresovani za pobednike u ovim utakmicama, pa zar ne elite da bar zbog toga
gledate direktne prenose?"
Ne znam ta da ti kaem, Mek" najzad Skanlon prekida teku tiinu. Ja sam, recimo,
navikao da gledam vesti u est posle podne. I sada ako bi promena rasporeda stvarno izazvala
probleme kao to kae gospo ica Rej el, onda moda..."
Ma jebo raspored, uvek moemo da se vratimo na usrani raspored slede e nedelje kada
pro e finale. ta vi ostali kaete na to? Hajde bre da glasamo, neka svi oni koji su za to da
gledamo televiziju posle podne umesto predve e lepo dignu ruku. Ajde da vidimo ko je za?"
Ja sam za", odaziva se ezvik i ska e na noge.
Ma, mislio sam svi koji su za, samo neka dignu ruku. Zna i, ko je za?"
ezvik die ruku, ostali se samo obaziru oko sebe da vide da li e jo neka budala da se
navu e. Mekmarfi ne moe da veruje svojim o ima.
Dajte bre ljudi, kakva su ovo sranja sada, pa zar nam nisu rekli da slobodno moemo da
dajemo predloge i da glasamo o svemu to se ti e naeg ivota ovde, zar nisu? Pa jel' tako,
doktore, ajde vi im lepo recite."
Doktor klima potvrdno glavom, ali ne srne da digne pogled.
Dobro, sada ste uli, ajde recite ko ho e da gleda utakmice, ajde bre..."
ezvik die ruku jo vie i obazire se okolo, Skanlon prvo odmahuje glavom a zatim i on
die ruku, ali nekako stidljivo, dri je naslonjenu na naslon svoje stolice. I to je to... samo njih
dvojica. Mekmarfi je zapanjen, ostao je potpuno bez teksta.
Ako smo s tim najzad zavrili", zaklju uje glavna sestra zadovoljno, mogli bismo da
nastavimo sa naim dananjim sastankom."
Da, gotovo je", kae Mekmarfi i skuplja se u stolici, ivica kape mu skoro dodiruje grudi,
da, da, zavrili smo... samo vi nastavite sa prokletim sastankom."
Ba tako", prihvata ezvik, strelja sve pacijente pogledom i seda demonstrativno, samo
vi nastavite sa vaim bogomdanim sastankom." Neprirodno, nekako uko eno klima glavom, a
onda je toliko obara da bradom dodiruje ramena. Drago mu je to sedi pored Mekmarfija koji ini
da se ose a tako odvano, a sem toga, najzad je dobio saveznika za svoje poduhvate koji su
unapred osu eni na neuspeh.
Nakon sastanka Mekmarfi se nikome ne obra a, toliko je ljut i zga en da ih sve redom
ignorie. Prvi mu prilazi Bili Bibit:
Randle, s-s-s-shvati nas, neki od n-n-n-as su ovde v-v-v-e pet godina", kae Bili, u ruci
dri neki asopis uvijen u rolnu, igra se njim nervozno, na nadlanicama mu se jasno vide
opekotine od cigareta. Neki od n-n-n-as e ovde ostati jo toliko, m-m-m-moda i due, ti es
davno biti n-n-n-apolju, pro i e i to f-f-f-finale, a mi... pa zar ne razume da...", baca asopis na
zemlju i odlazi. Ma ionako nita nema smisla."
Mekmarfi ga ispra a pogledom, svetle obrve su mu se skupile, a na licu mu je onaj njegov
karakteristi ni za eni izraz.
Celog dana kao da nema mira, u nekoliko navrata pokuava da bar s nekim od pacijenata
raspravi zato nisu glasali na sastanku, ali oni izbegavaju da mu odgovore i uopte da i
razgovaraju s njim na tu temu. I on ubrzo die ruke od svega toga, vie uopte i ne spominje
glasanje sve do dan pred finale. Eto, doao je i taj etvrtak", kae tuno i odmahuje glavom.
Sedi za jednim o'd stolova u bivem kupatilu, digao je noge na su sednu stolicu, skinuo je

kapu i sada je nezainteresovano vrti oko prsta, nekoliko akutnih koji se motaju u blizini trude se
da izgledaju kao da i ne obra aju panju na njega. Niko vie ne igra s njim poker ili ajnc jer ih je,
onako besan posle onog sastanka na kome nisu glasali, tako odrao da su mu svi redom debelo
duni i ne ele da jo novca olako izgube. U cigarete vie nije mogu e igrati, jer su po novom
pravilu, sve cigarete u bolni koj sobi i svakom pacijentu se izdaje samo po paklica dnevno.
Glavna sestra je ovakvu odluku obrazloila time daje u pitanju zapravo briga o zdravlju
pacijenata, ali svima je jasno da se na takav korak odlu ila da bi spre ila Mekmarfija da im sve
cigarete digne na kocki. Poto se ne igraju karte, prostorija je nekako neprirodno tiha, samo se
uje tiha muzika iz dnevnog boravka. Toliko je tiho da se tu i tamo uje ijedan od tekih
slu ajeva odozgo, koji kao da se penje uza zid i povremeno isputa neke udne glasove: lu, lu,
luuuuu, kao da nekome alje samo njemu znane signale koji ujedno zvu e i nekako
nezainteresovano, monotono, kao da ih isputa neka beba dok je uspavljuju.
Da, da, etvrtak", ponavlja Mekmarfi ve nekoliko puta.
Looooooooo..." je i onaj tip odozgo.
To je Rouler", kae Skanlon i gleda u plafon, pri tome se pravi kao da ne uje
Mekmarfija. Rouler Zavija , bio je tu s nama na odeljenju jedno vreme pre nekoliko godina.
Se a ga se, Bili, taj se nije smirivao, a nije ba ni sluao gospo icu Rej el, po ceo danje zavijao
lu-lu-lu, ve sam mislio da u da poludim od njega. Ma da mene pitaju, oni gore nisu nizata, ja
bih bacio nekoliko bombi na njih i kraj, pa ionako ni emu i ne slue."
,,A sutra, sutra je petak", nastavlja Mekmarfi, ne dozvoljava Skan-lonu da promeni temu.
Da, sutra je petak", ponavlja ezvik i namrteno gleda sve prisutne.
Harding lista neki asopis. A to zna i da se navrilo gotovo nedelju dana otkako je s
nama na novi prijatelj Mekmarfi, a jo mu nije polo za rukom da izvede pu i obori vlast, jesi li
to hteo da kae, ezvik? O boe, u kavom smo se ponoru apatije svi zaglibili... strano, tuno,
skoro sramotno."
Ma zajebi sada ta sranja", plane Mekmarfi. ezvik je hteo da kae da sutra poslepodne
po inju prenosi prvih finalnih utakmica, a mi, ta emo mi da radimo za to vreme. Mesto da
gledamo televiziju, mi emo da peremo podove po ovom usranom obdanitu."
Da, ba tako", prihvata ezvik. Terapeutsko obdanite nae dobre mamice - gospo ice
Rej el."
Naslonjen sam na zid i ose am se kao da ih pijuniram, drka metle kojom radim nije
drvena, nego od metala (metal je bolji provodnik), a uz to je i uplja, tako da u njoj ima mesta
koliko ti dua eli da, eventualno, sakrije neki minijaturni mikrofon. Ako glavna sestra slua
ovaj razgovor, ezvik gaje ugasio, to je sigurno. Vadim iz depa stvrdnutu, staru vaku, istim
dla ice i prainu i stavljam je u usta da omeka.
Hajde da vidimo jo jednom", po inje Mekmarfi. Koliko vas bi bilo uz mene kada bih
traio da se ponovo glasa?"
Oko pola akutnih klima glavom da bi glasalo, a ja sam ube en da bi neki od njih
verovatno odustali u poslednjem trenutku. On stavlja kapu na glavu i oslanja umorno glavu na
ruke.
Zna, Harding, stvarno mi nije jasno koji je tebi avo, ta je s tobom? Da li se ti plai da
e ona vetica da ti odse e ruku ako je digne, nisi mi jasan."
Harding die obrvu, klima glavom i odgovara: Pa zna ta, moda se stvarno i plaim da
e da mi odse e ruku, nikad se ne zna."
,,A staje s tobom, Bili? I ti se toga plai, mislim se a ruku i te fore."
Ma ne, ne bi ona t-t-to uradila, ali..." Bili slee ramenima, uzdie i penje se na ogroman
kockasti blok sa komandnom plo om koji je nekada sluio za regulisanje mlazeva vode po

kabinama, i
i na njemu kao majmun, ali m-m-m-m-mislim da glasanjem ne emo nita
posti i. Pogotovu ne g-g-g-gledano na duu stazu. Nema to n-n-n-nikakve svrhe, M-m-mek."
Nema svrhe, kako nema svrhe, pa samo to to ete di i te svoje ru erde ve je sa svrhom,
do e vam kao dobra veba."
Ali time i rizikujemo, uvek postoji opasnost. Ona uvek moe da nam dodatno otea
ivot. Obi ne utakmice bejzbola nisu vredne toga", objanjava Harding.
Ma ta to bre kenjate. Pa ja nisam propustio finale nijednom, kada sam jedne godine ba
nekako u septembru zaglavio u uzi, pa i tamo su nam bre, ej u zatvoru, dali da gledamo
televiziju jer su dobro znali da mogu da popiju pobunu ako nam ne dozvole. Ima da razvalim
vrata i da odem do prve kafane da gledam prenos, pove u samo mog prijatelja ezvika."
E taj ti predlog para vredi", kae Harding i baca onaj svoj asopis. Zato to lepo ne
iznese sutra na glasanje za vreme sastanka, samo reci: 'Gospo ice Rej el, predlaem da elo
odeljenje premestimo u birtiju da gledamo prenos i lo emo pivo'."
Ja u se sloiti s tim predlogom", ska e ezvik, bez razmiljanja."
Ma, uostalom, zabole mene za kolektivni odlazak", iznervira se Mekmarfi. Vi, jadne
male, usrane tetkice ve mi se ionako blago gadite. Kada ja i ezvik odemo napolje, prosto mi
do e da zakucam vrata za nama, jer vi ionako ne smete da mrdnete odavde, pa mamica vas ne bi
pustila ni da sami pre ete ulicu, jadnici!"
,,A ti e ina e to o as posla", Fredrikson se stvorio ta no iza Mekmarfijevih leda, da
iza e odavde, dovoljno je da tom cokuletinom utne vrata i ve si napolju, a? Straan si ti, vrst
momak, nema ta."
Mekmarfi se mnogo ne obazire na Fredriksona, ve je zapazio za ovo nekoliko dana
koliko je ovde, da on voli da se tu i tamo pravi vaan, ali ako ga samo popreko pogleda, ve je
manji od makovog zrna.
Kako e to da izvede, supermenu", nastavlja Fredrikson da provocira, da li e
stvarno da samo utne vrata i da nam dokae koji si ti faktor?"
Ne, ne u, Fred, nemoj da mi se brine, nisam lud da razjebem cipele."
A jel', pa kada se toliko ovde pravi vaan, ajde reci nam kako to pa misli da iza e,
ajde reci, ba me ivo zanima."
Mekmarfi gleda okolo: Pa evo, recimo, ako mi do e da razbijem prozor, uze u jednu od
stolica, zavrlja u je i izvali u reetke i..."
,,A tako bi ti to resio, to si smislio, e pa ajde, snagatoru, da se kladimo u deset dolara da
nema teorije da stolicom izvali reetke."
Nemoj ni da pokuava, Mek", upozorava ga ezvik, Fredrikson vrlo dobro zna da bi
samo polomio stolicu i zavrio gore me u neprilago enima. Prvog dana kada smo doli na ovo
odeljenje, demonstrirali su nam koliko su jake reetke na prozorima, napravljene su od
specijalnog metala. Jedan bolni ar je pred nama udarao jednom takvom stolicom po njima iz sve
snage. Od stolice nije nita ostalo, samo drvo za potpalu, a na reetkama ni ogrebotina.
Zaboravi."
Dobro, onda...", Mekmarfi ponovo gleda oko sebe. Vidim da se ve poprili no zagrejao
za ovu temu, nadam se da glavna sestra ne prislukuje ovaj razgovor jer e u protivnom zavriti
sa onim jadnicima gore za manje od sat vremena. Treba nam neto malo tee, recimo sto, a, ta
kaete za sto?"
Ista stvar kao i stolice, isto drvo, sli na teina, nema anse."
Dobro, ekaj da vidim ta bih mogao da zavrlja im kroz tu prozor inu ako mi se efne
da ga razbijem. A vi, de ice draga, ako mislite da ne u da polomim ovaj prozor ako mi slu ajno
dune da to uradim, onda se grdno varate. Dobro, da vidimo staje tee od stola i stolice... Hej, ako

mi do e u no noj smeni mogu da bacim onog debelog crnju, on je valjda dovoljno teak."
Ali je i nekako mekan", komentarie Harding, ako ga baci na reetke, napravi e
medaljone od njega."
,,A ta mislite da ga roknem krevetom?"
'Sve i kada bi mogao da ga baci, u ta iskreno sumnjam, opet ti ne bi vredelo - prevelik
je, mnogo ve i od prozora, ne e mo i."
Bacio bih ga ve ja, nita se ti ne brini za to. A ono udo tamo, ono sranje na kome sedi
Bili. Onaj kontrolni blok, ta li je, sa sve onim ru icama, polugama i sranjima. Taj avo je valjda
dovoljno tvrd a ne moete re i da nije i teak. ta mislite?"
Sigurno", kao prihvata Fredrikson, ali to ti je u istoj emi kao i da utne nogom eli na
vrata... nema anse."
Zato pa ne bih mogao da ga iskoristim, ne deluje mi daje zakovan za pod, zna i..."
Nije zakucan za pod to je sigurno, moda nekoliko bednih i ica, ali snimi ga, ove e,
koliki je, ma daj, jesi li normalan pobogu, to da digne, ma nema anse."
Svi sada gledaju u ono udo od panela, ta li je, veliko je kao pola stola, a onako od elika
i betona, mora daje teko preko dvesta kilograma.
Dobro, evo snimam ga, pa ta s njim? Nije tee od onih bala sena koje sam
svojevremeno tovario u kamion."
,,E pa, dragi moj prijatelju, plaim se daje ova napravica ipak malo tea od bilo koje bale
sena."
,,I to samo malo tea, jedno etvrt tone, staje to, prava sitnica", podbada Fredrikson.
Da zna, Mek, da je potpuno u pravu", dodaje ezvik, ono je stvarno teko kao tu ."
Dobro boga mu, da li vi to ho ete da kaete da ja nisam u stanju da podignem tu malu
slatku spravicu?"
Dragi moj prijatelju, ja sam na uo da su psihopate kadre da urade mnogo ta neobi no,
ali se neto ne se am da sam ikada uo da mogu i da pomeraju brda i planine."
Zna i, ako se vi pitate ja to ne mogu da dignem, jel' tako? E pa bogami vide ete..."
Mekmarfi ska e na noge, skida svoju zelenu koulju, pola one njegove tetovae na
miicama nije pokriveno rukavima majice. Ti delovi slika poigravaju jer ve po inju da mu se
napinju mii i.
Ko e da poloi petaka za opkladu? Niko ne moe da me unapred ubedi da neto ne
mogu da podignem, treba valjda prvo da probam pa da vidimo. Ajde momci, samo pet dolara."
Mekmarfi, kladi se u nemogu u stvar, to ti je kao i ona opklada u vezi sa glavnom
sestrom."
Ko ima pet dolara za bacanje, ajde, uzmi ili ostavi!"
Momci se utrkuju sa opkladama, nije ni udo jer im je dosad ve toliko love uzeo na ajncu
i pokeru, i sada prvi put vide sigurnu ansu da povrate neto para. Ne razumem ta je
Mekmarfiju, pa svakome me je jasno da ni da je tri puta ja i ne bi uspeo da pomeri ovu
skalameriju. Njemu mora da je to tako e jasno, dovoljno je da pogleda to udo i da vidi da ne e
mo i ni da ga pomeri, a kamoli da ga podigne - to bi uspelo jedino nekome gorostasu nadljudske
snage. Ipak, kada je pala i poslednja opklada, on prilazi panelu, skida Bilija s njega, pljuje u svoje
uljevite ake, trlja ih i zatim zabacuje ramena.
Dobro, ajde sada mi se lepo sklonite s puta. Nekada kada se napregnem dok radim neto
naporno potroim toliko kiseonika da ljudi okolo padaju u nesvest od guenja. Odbijte nazad,
sakrijte se, sada e da poleti beton i kamen na sve strane. Sakrijte ene i decu na sigurno dok jo
ima vremena. Odbijte, uvajte se."
Bog te, a zamislite ako stvarno uspe", proapta ezvik.

Da, moda ga pri om odvoji od poda, ne zanosi se", umiruje ga Fredrikson.

Moe jedino da uspe da dobije jedan lep bruh ili kilu", prime uje Harding. Daj bre,
Mekmarfi, prestani sa glupiranjem, valjda ti je jasno da niko iv to ne moe da podigne."
Odbijte odatle, tetkice, troite mi kiseonik."
Mekmarfi nekoliko puta iri i skuplja noge, pokuava da nade to stabilniji poloaj tela,
zatim hvata blok za dve bo ne ru ke. Po inje da se napinje u nastojanju da ga barem pomeri s
mesta a njegov neuspeli prvi pokuaj propra en je dobacivanjem i zvidanjem. Nakon kratkog
vremena on se predaje, uspravlja se i ponovo menja poloaj nogu.
Ve si digao ruke od svega?" zadirkuje ga Fredrikson.
Ma to je bilo samo kratko zagrevanje, sada ide ono pravo." Ponovo hvata ru ke i sprema
se da jo jednom pokua.
Sada vie niko ne zvidi, tiho je i napeto. Mii i mu se maksimalno napinju, vene kao da
e da puknu svakog asa. Sklapa o i, usta mu se nekontrolisano otvaraju, zubi su iskeeni,
zabacuje glavu, ile su mu kao nabrekla uad vidljive sve od debelog vrata niz ruke dole do aka.
Sve je na njemu maksimalno napeto, elo telo mu se trza u nat ove anskom naporu dok
pokuava da digne neto to zna da ne moe da podigne, to je svakom normalnom oveku jasno
da to nije mogu e podi i.
U jednom deli u sekunde, dok ose amo kako cement kripi pod naim nogama,
pomiljamo da e mu udo moda ipak po i za rukom.
Ali ubrzo on glasno isputa vazduh koji je zadrao dok se naprezao, tetura do zida,
naslanja se na zid, o igledno je na ivici snage, ru ke bloka su, ina e, umazane krvlju s njegovih
odranih aka. Neko vreme naslonjen na zid pokuava da do e do daha, jedva die zatvorenih
iju. U mukloj tiini se uje samo njegovo nepravilno disanje.
Otvara o i i osvr e se oko sebe, gleda sve pacijente redom, jednog po jednog, ak i mene.
Stavlja ruku u dep, eprka i vadi sve priznanice koje je dobio na pokeru u zadnjih nekoliko dana.
Pokuava da ih rasporedi po stolu, ali je o igledno da uopte nema kontrolu nad prstima.
Na kraju baca sve potvrde na pod - tu je sigurno po pedesetak dolara od svakog pacijenta okre e se i polazi da iza e iz sobe. Na vratima ipak zastaje, okre e se i ponovo krui pogledom
po svima nama.
Ali barem sam probao, morate to da mi priznate, jebi ga... barem sam toliko uradio...
probao."
Izlazi i ostavlja one okrvavljene papiri e na podu, neka ih sredi ko ho e.
Zadesio sam se u lekarskoj sobi, naravno, s metlom u ruci, ba kada je jedan lekar, koji ne
radi kod nas, votanoute lobanje prekrivene sedom, paperjastom kosicom, drao konsultacije s
naim lekarima staistima.
Onako u poslu, proao sam i pored njega. Otkuda ovaj ovde?" Pogledao me je kao da
vidi neku retku zverku ili egzoti nu bubu. Jedan od staista mu je samo pokazao na ui i
odmahnuo glavom, dao mu je do znanja da sam gluv. Lekar je ubrzo nastavio izlaganje kao da i
nisam u njihovoj blizini.
Panju mi privla i jedna velika, zanimljiva slika na zidu, mora daje doneta u bolnicu u
nekom od perioda kada je magla bila izuzetno gusta jer je dosad nisam video. Na slici je pecaro
koji mui ari u nekom brdovitom pejzau, rekao bih daje moda u pitanju O okos nadomak
Pejnvila, kao da prepoznajem gustu borovu umu iznad koje se uzdiu planinski vrhovi
prekriveni snegom, uz potok visoke svetle jasike i mrkozeleni pojasevi obrasli kiselicom.
Zabacuje muicu u jaz iza jedne stene, da sam na njegovom mestu stavio bih crva na esticu, nije
ovo ba najbolje mesto za mui arenje. Muicu bi mu bilo bolje da baci malo nizvodno, blizu
brzaka koji se jasno vide na slici.

Izme u jasika se probija jedna stazica i ja upravo po njoj guram svoju metlu, hodam malo
pa sedam na jedan zgodan kamen i iz slike, kroz okvir bacam pogled u sobu - vidim onog lekara
kako i dalje neto pri a staistima, gestikulira rukama, ali ne mogu ni re da ujem od ubora
ovog bistrog, penuavog poto a koji izbija iz stenja i proti e tik pored mene. Laki povetarac mi
prijatno miluje telo i donosi daleki miris snega sa planinskih vrhova. Obaram pogled i u travi, tu i
tamo, prime ujem gomilice zemlje, krtice su bile vredne i ove godine. Ovo mesto je kao mali raj,
prosto stvoreno za uivanje, idealno da se ovek odmori, protegne malo noge i relaksira i duu i
telo.
Priseti se, ne sme da zaboravi kako je bilo nekada davno, u staroj bolnici. Tamo nije
bilo na zidu lepih mesta gde si mogao da se popne i sakrije. Nije bilo ni televizora, ni bazena, ni
piletine dva puta mese no. Ni ega nije bilo, samo goli zidovi i ona udna koulja sa kojom si
morao satima da se mu i ako bi eleo da se iz nje iskobelja. Mnogo ta su nau ili od tada, zaista
su mnogo uznapredovali. Kakav napredak, kakav napredak", kako govori onaj debeljko zaduen
za veze sa javno u. Potrudili su se da ivot medu svim tim slikama i bojama, medu svim tim
sjajnim, hromiranim ure ajima deluje vrlo prijatno. to bi neko uopte poeleo da pobegne iz
ovako prijatnog okruenja", jo bi govorio onaj debeli, ,,ko bi to poeleo, pa taj bi time dokazao
da stvarno nije normalan."
U lekarskoj sobi onaj doktor sada o igledno odgovara na pitanja staista. Stegao je ruke
uz telo, kao da drhti, ina e jako je mrav, sama kost i koa, odelo kao da visi na njemu. Gledam
ga, stegao ruke, drhti, moda i on ose a ovaj hladni, sneni vetar koji duva sa planine.
No u mi je sve tee i tee da na em svoj krevet, moram da puzim etvoronoke po podu i
da se orijentiem po komadi ima vake koje sam zalepio svuda okolo i koje sada paljivo
napipavam. Nikome ne pada ni na kraj pameti da se ali na toliku maglu, najzad mi je jasno i
zato - ma koliko bila neprijatna ona ti u isto vreme i omogu ava da se u nju potpuno uvu e,
uuka, sakrije i ose a sigurno. Eto, to je upravo ono to Mekmarfi nije u stanju da shvati,
upravo to, tu nau optu potrebu za sigurno u. On se iz sve snage upinje da nas izbavi iz te
magle, trudi se da nas izvu e na istinu, na otvoreno, tamo gde bismo odjedanput bili potpuno
izloeni i ranjivi.
Neto se neuobi ajeno deava u bolnici, trudim se da otkrijem o emu se radi. Na uljio
sam ui i po tihom, karakteristi nom zvuku shvatam o emu je re : u bolnicu je stigla nova
poiljka sveih ljudskih organa - niz oluk za istovar uglja klize sada nova zale ena srca, bubrezi,
plu a, mozgovi... Smesti e ih, rutinski, u velike friidere u podrumu. Razaznajem i delove
ne ijeg razgovora, saznajem da je jedan od pacijenata odozgo, sa zatvorenog odeljenja, izvrio
samoubistvo. Odsekao je sam sebi jaja i iskrvario... navodno je to uradio u klozetu, sedeo je
mirno na olji, oko njega desetak drugih pacijenata. Niko nije primetio nita neobi no dok se nije
strovalio mrtav na pod.
Nikada mi nije bilo jasno zato neki ljudi toliko ure - pa dovoljno je samo malo sa ekati.
Ko eka do eka.
Ina e, ja vrlo dobro znam na koji na in funkcioniu aparati za zamagljivanje. Za vreme
rata, tamo preko okeana na onom evropskom frontu gde sam se borio, imali smo i specijalni vod
obu en i zaduen da se bavi kamuflanim zamagljivanjem naih aerodroma i poloaja. I tako, kad
god bi nas obavetajna sluba izvestila da neprijatelj priprema vazduni napad, ili kada bi nai
generali eleli da neki manevar sakriju od radoznalih pogleda - ak i od eventualnih pijuna
skrivenih u naoj bazi - ta bi radili? Pa naravno - zamagljivali! Samo puste aparate za maglu do
daske i - nita se ne vidi, ceo aerodrom je nevidljiv.
Nema tu neke velike nauke, stvar je vrlo prosta: uzme jedan najobi niji kompresor,
sjedne strane njime crpe obi nu vodu i neko specijalno ulje i sa suprotne strane kroz crnu

cev inu maina izbacuje gustu maglu koja za nekoliko minuta moe da sakrije kompletno
uzletite. Prva stvar koju sam video od Evrope, kada su nas dovezli avionima, upravo je ta magla
iz naih postrojenja. Nae su transportne avione pratili lovci i presreta i, ali za svaki slu aj, im
smo sleteli, putena je veta ka magla. Kroz male, izgrebane prozore aviona videli smo kako
dipovima dovla e maine i kako iz njih iklja gusta magla, kako se valja po pisti i kao mokra
vata lepi za nae prozore.
Kada smo izali iz aviona, nismo videli prst pred okom, zato je ispred nas iao jedan
poru nik koji je duvao u pitaljku, prati zvuk koji podse a na gu je gakanje. Ne vidi nita ni
ispred ni oko sebe, ini ti se da si potpuno sam samcit u tim trenucima. Jeste da si siguran da te ni
neprijatelj ne vidi, bezbedan si, ali nekako bolno usamljen. Svi zvukovi se tako e nekako udno
tope i nestaju, nikoga i nita ne uje, samo onu piskavu pitaljku to dopire odnekle i ga e i pisti
iz mekane pamu ne beline, koja je tako gusta da ne razaznaje ni svoje vlastito telo od pojasa
nanie. Vidi samo svoj kai i sme u koulju, drugo je sve belo kao da si se i ti sam dopola
istopio u magli.
Tu i tamo bi neko od drugova iz jedinice iznenada izronio iz magle - odjednom je pred
tobom njegovo lice, ljudsko lice, ali tako krupno i veliko, jasno, tako jasno kako nikada dotad nisi
video nijedno lice u svome ivotu. To je zato to su ti o i ve toliko napregnute u magli,
napregnute u o ajni kom pokuaju da neto ipak razazna oko sebe, da kada ti ne ije lice
iznenada iskrsne pred o ima, vidi ga deset puta jasnije nego ikada u ivotu, vidi ga tako jasno i
sa toliko detalja da ti je prosto neprijatno, ini ti se da vidi ne samo sve spoljne detalje lica toga
oveka ve i kakav je on iznutra, tako da smesta i ti i onaj koji je iskrsnuo ispred tebe skre ete
pogled i ne gledate jedan drugoga. I tako dolazi vrlo brzo u toj maglutini u situaciju da moe
da bira: ili e naprezati o i i truditi se da neto vidi oko sebe, uza sve mogu e neprijatnosti, ili
e da izabere varijantu da se opusti, da se ne napree i da se lepo preda i utopi u maglu.
Kada su na naem odeljenju prvi put po eli da koriste maine za maglu, maine koje su
jeftino kupili na vojnom otpadu i instalirali u ventilacione kanale pre nego to su i primljeni prvi
pacijenti, e pa ja sam se od tada, od samog po etka trudio da napregnem o i u magli, onako kako
sam to ve radio u vojsci, da se napregnem da bi mi promaklo to manje onoga to se deava u
magli skriveno od pogleda ostalih pacijenata. Ovoga puta nije bilo, kao tada na uzletitima u
Evropi, nikoga ko bi nam duvanjem u pitaljku pokazivao put, nije bilo konopca da se za njega
uhvati i da si tako siguran da se ne e izgubiti, jedini na inje ovde bio da se trudim da ne
skre em pogled sa nekog objekta koji se razaznaje i da tako uvek znam gde sam i da nikada ne
budem izgubljen. Ma koliko se trudio ponekad bih se i ja izgubio, jednostavno bih previe zaao
u maglu u elji da se sakrijem od spoljnog sveta. Uvek bih se, u takvim situacijama, na kraju
krajeva naao na istom mestu, ispred onih metalnih vrata bez broja i ma koliko se ja trudio da im
ne pri em, izgleda da me je na neki udan na in privla ila prostorija koja se iza njih nalazi, kao
da se struja iz ure aja u toj sobi probija kroz maglu, dopire do mene i vu e me tamo bez moje
kontrole, kao robota. Nekada bih danima lutao kroz maglu, izgubljen, ve bih po eo da se plaim
da moda vie nikada ne u ni iza i iz nje, a tada eto iznenada opet tih famoznih vrata preda
mnom, otvaraju se, tapacirana su iznutra da ne proputaju ni najmanji zvuk, vidim ljude kako
ekaju mirno u redu, kao zombiji usred tog mnotva bakarnih ica, signalnih lampica i sjajnih
elektri nih lukova. Zauzimam svoje mesto u koloni i strpljivo ekam da i ja do em na red da me
veu za onaj sto. Sto ima oblik krsta, potamneo je od otisaka hiljada ubijenih ljudi, pod konim
kaievima, ve pozelenelim od tolikog ljudskog znoja, vide se konture zglavaka i glenjeva, a
pod srebrnom trakom kojom se stee elo vide se obrisi glave i vrata. Pored stola je kontrolna
tabla, a tehni ar koji radi na njoj tu i tamo die pogled s onih komplikovanih instrumenata i gleda
koje u redu ispred stola, i uvek kada me ugleda, on svojim kolegama skrene panju: Hej, znam

ovu ogromnu lujku, taj se bacaka kao nenormalan, zato ili da ga opalimo ne im tupim u glavu da
se smiri ili pozovite jo nekoga da ga dri. Kaem vam ska e kao lud..." i pri tome sve vreme
pokazuje na mene prstom u gumenoj rukavici.
Eto zato sam se uvek trudio da ne zalutam u magli, zato to sam se plaio da u opet
dospeti do vrata ok-sobe, eto zato sam uvek manija ki piljio i trudio se da barem neto
razaznam, neki reper koga bih se onda o ajni ki drao kao to se ljudi izgubljeni u me avi dre
za drvenu ogradu. Ali ta mije to sve vredelo, sav taj trud, oni su vremenom putali sve gu u i
gu u maglu, tako da je bilo neminovno da se dva-tri puta mese no ipak na em pred onim
vratima koja su se uvek preda mnom otvarala i zapljuskivala me kiselim mirisom varnica i ozona.
Vremenom mi je, uza sav moj trud, bivalo sve tee i tee da se ne izgubim.
Posle izvesnog vremena otkrio sam slede e: ako se umirim kada magla nai e, ako sam
jednostavno miran i tih, onda i ne moram nuno da zavrim ispred onih vrata. Sva moja nesre a,
do tada, bila je u tome to sam ta famozna vrata zapravo ja sam nalazio, kada bih se uplaio da
ne u uspeti da sam iza em iz magle, ja bih vikao i lako bi me pronali, ja sam na neki na in i
eleo da me na u da mi pomognu jer sam smatrao da je sve bolje, ak i ok-soba, nego biti
zauvek izgubljen. Sada vie nisam u to siguran, biti izgubljen vie i ne zvu i tako loe.
Danas tokom celog prepodneva ekam da nas ponovo zamagle, u poslednje vreme to rade
e e nego obi no, a ja naga am daje razlog za to - prisustvo Mekmarfija. Njemu jo nisu
ugradili kontrolne ure aje pa, verovatno, pokuavaju da ga uhvate na spavanju. Mogu e je da su
do sada ve shvatili daje on za njih potencijalno opasan, da vrlo lako moe da im stvara
probleme, pa dosad je ve est-sedam puta nahukao ezvika, Hardinga i jo nekolicinu drugih
pacijenata, i to tako daje izgledalo da samo to se nisu suprotstavili crnim momcima - ali uvek
kada bi gotovo dolo do toga, kada se inilo da pacijenti preuzimaju kontrolu nad situacijom,
pokuljala bi ta gusta magla, ba kao i sada.
Pre nekoliko minuta uo sam kako se uklju uje kompresor, onaj sakriven u ventilacionom
odvodu, i to upravo u trenutku kada su po ele pripreme za terapeutski sastanak, samo to su
momci po eli da iznose stolove iz dnevnog boravka, pod je prekriven ve tako gustom maglom
koja ini da su mi nogavice mokre posle samo nekoliko minuta. istim u blizini sobe za
bolni arke i ujem kako glavna sestra obavetava doktora daje sve skoro sasvim spremno za
dananji sastanak, a tako e ga savetuje da svakako danas odvoji sat svog vremena za sastanak
lekarskog konzilijuma. Razlog za sastanak je po meni taj", kae doktoru, to smatram da je
krajnje vreme da jednom zasvagda resimo ta emo sa pacijentom Randleom Mekmarfijem, da li
emo uopte i da ga zadrimo na naem odeljenju." Slua nekoliko minuta ta joj doktor na to
odgovara, a onda zaklju uje: Mislim da nije pametno da mu dozvolimo da i dalje uznemirava
pacijente na odeljenju, to mu je izgleda bio jedini posao prethodnih nekoliko dana."
To je najverovatnije razlog zastoje danas naredila da se pusti magla za vreme sastanka. To
joj ina e nije obi aj, ali danas sigurno planira da neto preduzme u vezi sa Mekmarfijem,
verovatno da ga otpremi gore na zatvoreno odeljenje. Prestajem da istim i odlazim da sednem sa
ostalim hroni nim bolesnicima, jedva vidim pacijente koji polako sedaju na svoja mesta, a
prime ujem da doktor, koji upravo ulazi, brie stakla na nao arima, jer verovatno misli daje
njihova ne isto a razlog to odjedanput vidi sve nejasno i mutno, verovatno ne zna daje magla
ve uveliko osvojila dnevni boravak.
Magla se, ina e, valja gu a nego ikada.
ujem ih tamo kako pokuavaju da odre svoj sastanak, sada upravo pri aju neke gluposti
u vezi sa mucanjem Bilija Bibita i upravo pokuavaju da odgonetnu ta bi mogao biti uzrok tog
njegovog problema. Magla je sada ve tako gusta da glasove ujem kao kroz vodu. Toliko je
sli na vodi da me die iz stolice, nosi me neko vreme i u tim trenucima imam problem da

razlu im ta je gore a ta dole i u kome sam trenutno poloaju. Muka mi je od tog lebdenja i
obrtanja, ne vidim ve nita oko sebe, magla definitivno nikada nije bila gu a.
Trudim se da ujem o emu govore na dananjem sastanku, ali poto lebdim okolo po
sobi, nekada su reci koje ujem glasnije nekada veoma tihe, zavisno od mog trenutnog poloaja u
vazduhu. Ponekada ujem tako glasno ta neko govori da sam svestan da sam mu u tom trenutku,
najverovatnije, veoma blizu, ali, magla je tako gusta da i dalje nita i nikoga ne mogu da
razaznam.
Razaznajem Bilijev glas, izgleda daje veoma uzbu en i zato muca vie nego ikada dosad:
...i onda su me iz-z-z-zbacili sa fakulteta za k-k-k-aznu ----to sam se is-s-s-spisao sa
ob-b-buke za rez-z-z-z-zervne of-f-f-ficire, a ja zaista nisam mogao da je poh-h-h-hadam jer kada
bi s-s-stareina vrio dnevnu proz-z-zivku i kada bi prozvao 'Bibit', ja nisam mogao da od-ddgovorim. Treb-b-b-alo je da ka--em Pr... pr... pr..." Po inje da se gui dok pokuava da
izgovori tu re , kao da mu je neka velika kost zastala u grlu, bori se, udie vazduh i pokuava da
nastavi. Trebalo je da kaem prisutan, a meni to n-n-nikada nije us-s-spelo."
Glas mu se utiava i sada ujem kako mu glavna sestra postavlja pitanje:
Bili, da li moe da nam kae od kada ima problema sa govorom? Da li se se a kada
si prvi put po eo da muca?"
Nisam siguran, ali izgleda kao da se Bili nasmejao, glas mu tako zvu i.
,,P-p-prvo mucanje? P-p-prvo mucanje, pa ja sam ver-r-rovatno i p-p-prvu re iz-zzmucao: m-m-m-mama."
Odjedanput sve je tiho, ne ujem nijedan glas; ne se am se da se tako neto desilo ikada
do sada. Moda se i Bili sakrio u magli, moda su se svi kona no i za sva vremena sakrili u
maglu.
Prvi predmet koji najzad izranja iz magle jeste jedna stolica, izronila je naglo sa desne
strane i evo je lebdi pored mene. Tako mije blizu da mi se ini da bih lako mogao daje dodirnem
rukom, ali u poslednje vreme reio sam da ne diram nita to vidim da izranja iz magle, da nita
ak i ne pipnem, samo gledam i mirujem, potpuno nepokretan, tako je ipak najbolje i najsigurnije.
Problem je u tome to nikada do sada nisam bio toliko uplaen, zato se napinjem iz petnih ila da
se primaknem stolici, da se ipak uhvatim za nju ali uzalud - nemam oslonac od koga bih se
odrazio i zato samo lebdim u vazduhu i bespomo no gledam kako se stolica primi e i biva sve
jasnija i jasnija - ve je tako jasna da je jasniju ne mogu ni zamisliti, pa vidim ak i otiske prstiju
gde ju je neki radnik davno, jo u fabrici, dodirnuo dok je boja jo bila sveza, lebdi ona jo malo
tako blizu mene i nestaje. Nikada mi se nije desilo da se na em u magli koja je tolika da nisam u
njoj u stanju da se, kada to poelim, spustim na pod i nastavim da hodam. Zato sam sada toliko
uplaen - ini mi se da u ovaj put kona no i za sva vremena nestati u magli.
Iznenada iz magle, malo nie od mene izranja jedan od hroni nih pacijenata, prepoznajem
ga - to je stari pukovnik Materson, koji kao da ita neki tekst zapisan na njegovoj dugoj,
smeuranoj ruci. Gledam ga vrlo paljivo jer sam trenutno u takvom stanju da lako moe da se
desi da ga vie nikada ne vidim. Lice mu je nekako jasno, krupno, ne krupno nego ogromno,
mu no gaje gledati. Kao da ga posmatram kroz uveli avaju e staklo, toliko je svaka bora i
dla ica na njemu pove ana i vidljiva. ini mi se da mu ceo ivot vidim ispisan na licu, vidim
ezdeset godina trupa i kasarni po jugozapadu, izbrazdali su ga gvozdeni to kovi vojnih vozila, a
gotovo do kostiju izrovale hiljade i hiljade cokula na viednevnim marevima.
Prua svoju dugu aku, die je pred o i, kilji u nju neko vreme, a onda prstom druge
ake, koji izgleda kao daje od drveta, lakiran nikotinom tako da li i na mali kundak, tim dakle
prstom podvla i reci. Glas mu je mehani ki, dubok, usporen, strpljiv, ita i ja jasno vidim kako
mu reci, nekako crne i teke naviru sa tankih usana.

Dakle... zastava je... Amerika... da, Amerika, Amerika je ina e... ljiva... breskva...
lubenica. Amerika je... gumena bombona... semenka bundeve. Amerika je... te-le-vi-zi-ja."
Ta no tako. Sve ja to tako e vidim zapisano na onoj njegovoj kao pergament utoj aci.
,,E... sada... krst je... Meksiko." Die na trenutak pogled, proverva da li ga sluam, vidi da
ga paljivo pratim, smeka mi se i nastavlja: Meksiko je... orah... lenik... ir. Meksiko je...
duga. Duga je... drvena. Zna i, Meksiko je... drven."
Sada shvatam na ta cilja i ta ho e da kae. Te iste pri e on, ina e, ponavlja ve gotovo
est godina koliko je ovde, ali ja nisam na njih nikada obra ao ni najmanje panje, on je za mene
bio najobi niji kip koji govori, predmet sa injen od kostiju i artritisa koji bunca i prosipa te svoje
glupe, potpuno besmislene definicije i bolesne ideje. No sada mije najzad jasno o emu on
govori, sada poto ga paljivo sluam i posmatram da bih ga dobro upamtio, tek sada po injem i
da shvatam o emu on to zapravo govori. On opet prekida svoju pri u, posmatra me kao da eli
da proveri da li ga razumem i ja imam elju da mu doviknem:
Pa da, shvatam, Meksiko i jeste kao orah, opor je i tvrd, im ga pogleda jasno ti je da
upravo li i na orah. Dobro kae, stari, i pametno, na svoj udan na in pametno. Nisi ti ba toliko
lud kao to svi misle... a ne. Da, najzad te razumem."
elim da mu to kona no i kaem, ali ta vredi, magla mi je toliko ispunila grlo da od nje
nisam u stanju ni re da izustim. On polako nestaje u magli, vidim samo kako ponovo pilji u
svoju aku i sve ga slabije ujem.
Sada... zelena ovca... ona je... Kanada... Kanada je i jela... polje ita... Kalendar..."
Napreem o i, pratim ga pogledom dok se gubi u magli. Toliko sam napregao o i da ve
po inju da me bole, moram da ih bar malo sklopim, da ih odmorim. Kada sam ih ponovo otvorio,
pukovnika vie nema, nestao je, a ja opet lebdim potpuno sam, izgubljeniji nego ikada.
Kaem sebi, evo doao je taj trenutak da najzad nestanem zauvek.
Odjednom vidim starog Pita, lice mu svetli kao reflektor, udaljen je od mene dobrih
pedeset metara, a vidim ga tako jasno kao da i nema magle. A moda mije i blizu, ali deluje daje
daleko jer se potpuno smanjio - ko e ga znati. Kae mi kako je umoran, kae mi to samo
jednom, a ja kada ujem te reci, jasno vidim ceo njegov ivot na eleznici, vidim ga koliko se
mu i da nau i da gleda na sat, vidim ga kako se napree da zapamti koje dugme ide u koju rupicu
na njegovoj elezni arskoj uniformi, upinje se iz sve snage da ovlada najjednostavnijim
poslovima, toliko jednostavnim da ih svi drugi obavljaju onako usput, zavaljeni u stolicu, itaju i
stripove, krimi e ili porni e. Njemu nikada nije ni padalo na pamet da e mo i da se izjedna i sa
ostalima, znao je da je za to nesposoban, ali se trudio da pokua da uspe tek toliko da kompletno
ne zaostane za njima. I tako je uspeo da proivi etrdeset godina, ako ne unutar ljudske zajednice,
onda barem ne previe daleko na njenom obodu.
Sve to jasno vidim i razumem i boli me i to kao i mnoge druge stvari koje sam video u
vojsci i u ratu. Kao to me je bolelo i poga alo i sve ono to se desilo ocu i naem plemenu.
Jedno vreme sam ak mislio da u uspeti sve to da prevazi em, da ne brinem i ne patim jer nema
smisla patiti kada ionako nita vie ne moe da se promeni.
Umoran sam", kae mi Pit.
Znam da si umoran, Pite, i ao mi je, ali moja tuga ti nikako ne moe pomo i. Pa, i sam
zna da ne moe."
Pit lebdi dalje za pukovnikom.
Umesto Pita sada iznenada Bili Bibit izranja iz magle. Svi oni kao da se pojavljuju jer ele
da ih sve pojedina no vidim poslednji put. Svestan sam da je Bili najverovatnije samo metar-dva
od mene, ali tako se smanjio da izgleda kao daje udaljen bar kilometar ili dva. Liceje okrenuo
prema meni a na njemu je izraz prosjaka kome treba mnogo vie nego to iko moe da mu udeli.

Usta mu izgledaju i pokre u se kao da su u pitanju usta neke lutke a ne oveka.

,,I ak i kada sam je z-z-z-z-zaprosio, sve sam up-p-propastio. Pitao sam je: 'Draga, da li
ho e da se ud-d-d-d'... i ona je p-p-po ela da se s-smeje..."
ujem sada glas glavne sestre, ne vidim je ali ujem ta govori: Bili, tvoja majka mi je
ve dosta ispri ala o toj devojci. Ona te ni po emu nije zasluila, ne mislim da je bila dovoljno
dobra za tebe. Da li moe da pretpostavi ta je to u vezi s njom izazvalo kod tebe toliki strah i
nesigurnost?"
Bio sam z-z-zaljubijen u nju... puno."
Ni tebi, Bili, naalost, ne mogu da pomognem. To ti je valjda jasno, jasno ti je da niko ne
moe da ti pomogne. Mora da najzad shvati da im ovek pokua nekome da pomogne, istog
trenutka i sam postaje maksimalno izloen i ranjiv. ovek mora da bude lukav, prevejan, pa i ti to
kona no mora da shvati kao to su mnogi ve uveliko shvatili. A i kako da ti pomognem ak i
da ho u. Ja ne mogu da ti izle im to tvoje mucanje, ja ne mogu da tek tako izbriem sa tvojih
ruku te oiljke od ileta i opekotine od cigareta. Ne mogu ni da ti na em novu majku, a i to se
ti e sestre koja te ere i, nabija ti na nos sve tvoje slabosti i oduzima ti time i ono malo ljudskog
dostojanstva sve dok od tebe ne napravi obi nu ponienu krpu, pa ni tu ne mogu da ti pomognem.
Za vreme rata, u borbama kod Anzija video sam svog dobrog prijatelja kako vriti i moli za vodu
vezan za drvo sa licem u opekotinama od sunca, i to samo pedesetak metara od mog zaklona.
Neprijatelj gaje tu i postavio nadaju i se da u pokuati da mu pomognem, a onda, onda bi me
prepolovili mitraljezima sa svojih poloaja.
Skloni svoje lice, Bili, molim te.
Vremenom su se i drugi pacijenti jedan za drugim redali u mom vidokrugu.
Svima njima kao da na licu pie sta ih mu i, koji je njihov problem, podse aju me na one
uli ne svira e koje sam davno vi ao u Portlandu, a kojima je na grudima visio natpis: Ja sam
lep", samo to ovima ovde kao da se vide raznovrsni natpisi: Ja sam umoran" ili Ja sam
uplaen" ili Ubija me ciroza jetre" ili pak Zbunjuju me svi ti mehani ki ure aji a i ljudi me
konstantno ikaniraju"... U stanju sam da pro itam sve te natpise bez obzira na to koliko je
rukopis nekada sitan i ne itak, i ve ina pacijenata je tako e u stanju da pro ita sve te poruke na
licima oko sebe, ali to vie nema nikakvog smisla i nita se tu vie ne moe promeniti. Lica lebde
i prole u kroz maglu kao arene, ispisane konfete.
Trenutno sam toliko duboko zaao u maglu kao nikada dosad. Najverovatnije ovako
izgleda smrt, a gotovo sigurno su vegetiraju i upravo u stanju najsli nijem ovome u kome seja
sada nalazim - izgubi se kompletno u magli i ne mi e se, veta ki ti hrane telo dok i ono samo
od sebe ne prestane da prima hranu, a onda te jednostavno spale. Po injem da im zavidim, lep je
ovo ose aj, vie ne ose a nikakav bol, zapravo nita vie i ne ose a, samo neku blagu jezu koja
e najverovatnije s vremenom tako e pro i.
Vidim oficira koji je komandovao mojom jedinicom u ratu kako ita dnevnu zapovest.
Vidim Ameri ko ministarstvo unutranjih poslova kako se sa tekom mehanizacijom obruava na
nae malo pleme.
Vidim svog starog kako hitro iska e iz zaklona u klancu i paljivo niani u ogromnog
jelena kapitalca, koji pani no bei i promi e izme u stabala. Iz puke tutnji pucanj za pucnjem,
ali nijedan ne poga a, oko jelena se sve prai od kuruma. Izlazim i ja iz zaklona i obaram jelena
ve drugim hicem, ba kada je pokuao da se uspne uz padinu i pobegne. Trijumfalno se smejem
i peckam starog:
Ne pamtim da si se ikada dosad ovako ispromaivao, ta je s tobom, tata?"
O i su me potpuno izdale, sine. Nikako da naciljam, evo i sad mi se muica tresla kao
pas koji sere kotice breskve."

Tata, tata, lepo sam ti govorio da e te ona prokleta Sidova kaktusova a pre vremena
oterati u grob."
Sine, ovek se uopte odlu i da pije Sidovu kaktusova u zato to je ve skoro mrtav.
Nego, daj da rasporimo ovog jelena pre nego to se skupe muve."
Sve ovo se naravno ne deava sada, shvatate, nita se ne moe protiv doga aja iz prolosti
koji se ponovo i ponovo vra aju, ba kao ovi sada.
Snimi sada ovo... ove e..."
ujem apat, prepoznajem glasove crnih momaka.
Snimi ti sada ovo, ova budaletina poglavica Metla, on lepo zaspao."
Ma to ti je pametno, poglavico, samo ti lepo spavaj i kloni se nevolja. Nego ta."
Vie ne ose am hladno u, mislim da sam najzad uspeo - doao sam donde gde mi vie ni
hladno a ne moe nita. Tu gde sam sada mogu da ostanem zauvek, vie se ni ega ne plaim,
niko vie ne moe da dopre do mene, samo reci koje ujem izdaleka, a i one su sve tie i tie.
Dobro, postoje Bili odlu io da vie nije u stanju da s nama raspravlja o svome problemu,
moda je neko od vas spreman da neka svoja iskustva podeli sa grupom?"
Pa, u stvari, gospo ice, ima neto o emu bih ja rado..."
To je onaj Mekmarfi, veoma je daleko, jo uvek pokuava da izvu e ljude iz magle. Zato
barem mene ne ostavi tu gde sam?
...se ate se one rasprave od pre nekoliko dana... znate ono o gledanju televizije? E pa
danas je petak i voleo bih da jo jedanput stavim to pitanje na dnevni red, tek koliko da proverim
da lije u me uvremenu neko skupio malo hrabrosti."
Gospodine Mekmarfi, ovi nai sastanci imaju terapeutsku svrhu, njihova svrha je, naime,
grupna terapija i ja nisam sigurna da su te vae li ne dileme i..."
Dobro, dobro, ve smo uli te fore, nego ja i jo neki od momaka ovde, sloili smo se,
odlu ili smo u stvari..."
Samo jedan momenat, gospodine Mekmarfi, postavila bih celoj grupi jedno pitanje,
naime volela bih da znam da ne smatrate moda da gospodin Mekmarfi previe svima vama
name e svoju volju i stavove. ak mi se ini da bi za sve vas bilo bolje kada bismo ga udaljili
odavde i prebacili na neko drugo odeljenje."
Minut-dva vlada potpuna tiina, niko nita ne odgovara, a onda neko po inje: Zato ga
ne posluate, neka se ponovo glasa, zato da ne? Pa zar da ga poaljete gore na zatvoreno
odeljenje samo zato to se zalae za glasanje? I staje, uostalom, tako loe u tome da i eventualno
promenimo satnicu?"
Gospodine Skanlon, ako se dobro se am vi ste svojevremeno itava tri dana
demonstrativno odbijali hranu sve dok nismo promenili pravilo da se televizija gleda od est sati
umesto od pola sedam."
Potrebno je da gledamo vesti, zar ne? Pobogu, pa neko je mogao mirne due da
bombarduje Vaington i prolo bi nedelju dana dok bismo mi ovde za to uopte i uli."
Zanimljivo, a sada biste pristali da se odreknete vesti samo zato da biste gledali gomilu
ljudi koja tr i za loptom."
A, ne moemo nekako da gledamo ijedno i drugo... ne, ne moemo... pa ta sad,
sumnjam da e nas bombardovati ba ove nedelje."
Dopustite mu to njegovo ponovno glasanje, gospo ice Rej el."
Dobro. Smatram da je ovo o igledan primer u kolikoj meri on predstavlja negativan
uticaj na neke od pacijenata. Staje to to vi uopte elite da predloite, gospodine Mekmarfi?"
Predlaem da se ponovo glasa u vezi sa predlogom da nam se dozvoli da gledamo
televiziju ranije popodne."

Da li e vas to ponovljeno glasanje najzad umiriti? Mi imamo ovde mnogo vanije stvari
da..."
Ho e, nita se ne brinite. Samo elim da vidim ko od ovih pti ica ima petlju a ko je
nema, samo toliko."
Evo, vidite, doktore Spivi, upravo zbog ovakvog njegovog stava i na ina opho enja ja i
smatram da bi za pacijente bilo veoma korisno kada bismo gospodina Mekmarfija udaljili s naeg
odeljenja."
Ma zato ve jednom ne odobrite to famozno glasanje?"
Naravno, gospodine ezvik, neka grupa slobodno glasa. Da li vas zadovoljava
jednostavno glasanje dizanjem ruke, gospodine Mekmarfi, ili moda preferirate tajno glasanje?"
Ho u da vidim dignute ru ice, a jo i vie od toga elim da vidim one ru ice koje se nisu
digle, pogotovu njih."
Prva ruka koja je u vazduhu upravo je Mekmarfijeva, prepoznajem je po zavoju koji nosi
jo na aci koju je ju e isekao u bezuspenom pokuaju da digne onaj ogromni betonski blok.
Ubrzo vidim i druge ruke kako se diu odozdo i kako polako izbijaju iz magle. Izgleda kao da
ona crvena Mekmarfijeva ru erda izvla i jednog po jednog pacijenta iz magle i ostavlja ih
spaene, na otvorenom i na svetlu da se ude, mirkaju i privikavaju na svetlost. Prvo jedan, pa
drugi, pa tre i... i tako redom izvla i ih iz maglutine i ubrzo svi akutni, njih dvadeset ustaju, i to
ne samo u vezi sa gledanjem televizije, nego i protiv glavne sestre, protiv njenog pokuaja da
poalje Mekmarfija gore medu one jadnike, protiv na ina kako s njima razgovara, kako ih tretira i
maltretira sve ove godine.
Niko nita ne govori, ali ose am da su svi zabezeknuti, i to kako pacijenti tako i osoblje.
Sestra ne shvata u emu je stvar, pa jo koliko ju e, pre nego to je pokuao da podigne onu
blok inu, glasalo je svega njih etvorica ili petorica, a sada... Ona najzad progovara i trudi se da
joj se u glasu oseti iznena enje.
Gospodine Mekmarfi, vidim samo dvadeset glasova."
Dvadeset. Pa odli no, super... toliko nas i ima ovde..." Re mu zastaje u grlu jer u
trenutku shvata na ta ona cilja. A ne, ne... stanite, majku mu... ekajte malo... gospo ice,
mane..."
O igledno je glasanjem odlu eno da se predlog odbija."
Stanite bre sekundu, koji vam je... sa ekajte do vraga... kako bre..."
Gospodine Mekmarfi, na ovome odeljenju ima etrdeset pacijenata. Zna i etrdeset
pacijenata, a samo ih je njih dvadeset glasalo za va predlog. Da bi se izvrile eventualne
promene u ku nom redu, potrebna je ve ina glasova, ovde je nema i time je glasanje zavreno."
Ruke se polako sputaju, svima je jasno da su opet pobe eni i pokuavaju da se to pre
povuku u sigurnost koju im prua magla, jedino je Mekmarfi jo na nogama.
Pa, jebo te... Zna i na tu foru mislite da mi ga smestite... ema vae se i glasovi onih
tamo fosila koji ne znaju ni gde su, zna i tako?"
Doktore, zar mu vi niste objasnili kakva je ovde procedura prilikom glasanja?"
Ovaj, ve ina odlu uje... stvarno je tako, Mekmarfi. Bojim se daje ona potpuno u pravu,
da, da, ona je potpuno u pravu."
Ve ina, gospodine Mekmarfi, ve ina, to jasno pie i u naem pravilniku."
,,A slutim da i taj va usrani pravilnik moe da se promeni jedino vaim ve inskim
glasanjem. E pa da znate jedno: od svih sranja za koja sam uo do sada ovo je najve e, i to daleko
najve e sranje na svetu, bog te..."
Menije zaista ao, gospodine Mekmarfi, ali sve je to lepo zapisano u naem pravilniku,
ako ho ete ja ak mogu i da vam pro itam...

Zna i tako funkcionie to vae demokratsko sranje - jebanje u zdrav mozak, eto kako."
Vi delujete veoma uzrujano, gospodine Mekmarfi. Zar i vi ne smatrate, doktore, da on
deluje veoma uzrujano? Volela bih da to imate u vidu."
Ma nemojte da mi pri ate te pri e, gospo ice, nemojte molim vas. Svako ima pravo da
bude uzrujan kad mu ga ovako smeste i to nasuvo. A nama ste ga smestili, i to samo tako."
Doktore, moda ne bi bilo loe da imaju i u vidu trenutno stanje ovog pacijenta dananji
sastanak zaklju imo neto ranije nego obi no."
Sa ekajte samo jo koji minut, sa ekajte, pokua u da porazgovaram s nekim od onih
fosila."
Gospodine Mekmarfi, glasanje je zavreno."
Pustite me da ipak malo popri am s njima, samo nakratko."
Mi, hroni ni, nalazimo se na suprotnoj strani dnevnog boravka i evo ga kako nam brzo
prilazi, sve je ve i i ve i a lice mu je tamnocrveno od besa. Uranja u maglu i pokuava da prvo
izvu e Riklija na povrinu, verovatno zbog toga to je on najmla i.
ta ti misli, burazeru, da li bi voleo da gleda finalne utakmice. Zna ono ema bejzbol,
utakmica, te fore. ta kae, a? Ma samo digni ruku..."
Jjjjebe enu."
Dobro, dobro, sve je u redu, nije vano. A ti, drugar, ta ti misli? Kako se ti ono zvae?
A da... Elis. I ta ti kae, Elis, da mi lepo gledamo utakmice na televiziji? Samo digni ruku..."
Elisu ruke kao da su prikovane za zid, nema anse da ih digne.
Lepo sam vam rekla daje glasanje zavreno, gospodine Mekmarfi, samo nepotrebno
pravite cirkus."
On se uopte ne obazire na njene reci, ide redom od jednog do drugog hroni nog.
Hajde bre pti ice, ta vam je pobogu, pa samo nam jedan glas fali, samo neka jedan od
vas lepo digne ruku, samo jedan. Ma pokaite joj da jo i vi neto moete."
Tako sam umoran", po inje Pit i klima glavom.
No je... Tihi okean..." Pukovnik ita sa svoje ruke. Ne moe on da se bak e nekim tamo
glasanjem.
Samo jedan od vas, za ime boga. Zar vam nije jasno da je ovo prelomni trenutak, sada ili
nikada. Moramo sada da isteramo svoje ili smo gotovi zauvek. Da li neko od vas metuzalema
uopte razume ta vam ja sada govorim, barem toliko da digne ruku, samo toliko. Moda ti,
Gabrijele? Ili ti Dorde? Ne? A staje sa tobom, poglavico?"
Pribio se uz mene u magli. Zato me ne ostavi na miru, zato?
Poglavico, ti si nam bukvalno poslednja ansa."
Glavna sestra skuplja i slae svoje papire, ostale sestre ve stoje oko nje, evo, najzad i ona
ustaje.
Zna i, sastanak je zavren", ujem je da govori. Molim osoblje da do e za jedan sat u
nae prostorije na jedan kratak sastanak. Dobro, poto vie nema nikakvih..."
Prekasno je, vie nemam nikakvu kontrolu nad njom, ne mogu to da spre im. Mekmarfi ju
je verovatno jo prvog dana za arao, mora da je svojim rukama bacio na nju neke ini tako da me
ona vie uopte ne slua. Ona radi po svome, svaka budala moe da shvati da ja tako neto nikada
svesno ne bih uradio. Po sestrinom pogledu, po tome to je o igledno ostala bez reci od
iznena enja jasno mi je da sam debelo nadrljao, ali jednostavno ja nikako ne mogu da je
zaustavim. Mekmarfi je ugradio neke ice u nju i sada me pomo u njih izvla i iz magle, izvla i
me na istinu, gde sam sasvim izloen. To mi on radi, icama...
Ne. To, ipak, nije istina. Sam sam je digao, sam.
Mekmarfi je oduevljen, urla i die me na noge i sve vreme me tape po ramenima.

Dvadeset jedan! Sa poglavicom nas ima dvadeset jedan! E pa ako to sada nije ve ina ima
da pojedem ovu moju kapu na licu mesta."
Urra!" ivnuo je i ezvik. Svi akutni mi sada polako prilaze.
Sastanak je ve bio zavren." Osmeh joj je i dalje na licu, ali dok izlazi iz dnevnog
boravka, vidim da joj se vrat crveni i da se nadima kao da e svakog trenutka da pukne kao balon.
Nije pukla ni tada ni do gotovo sat vremena kasnije. Iza stakla njen osmeh deluje nekako
udno i deformisano, takav jo nikada nismo videli. Samo sedi, die tako duboko da joj se ramena
vidljivo diu i sputaju.
Mekmarfi baca pogled na sat i obavetava nas da utakmica samo to nije po ela. Svi smo,
ina e, u tom trenutku zauzeti nekim zanimanjem: On je sa jo nekolicinom akutnih glancao
postolje nae sobne fontanice, ja ve po deseti put danas istim ostavu za metle, Skanlon i
Harding glancaju pod u hodniku. Mekmarfi ponavlja daje siguran daje vreme da se upali
televizor, potom ustaje i baca svoju krpu na pod. Niko drugi od pacijenata ne prekida posao.
Mekmarfi prolazi pored prozora kroz koji ga ona paljivo posmatra, smeka joj se eretski kao da
ho e da kae da joj je ovog puta stvarno smestio. Kada joj je namignuo uz blag naklon, primetio
sam nekoliko onih njenih karakteristi nih trzaja glavom.
Ostali i dalje ne prekidaju svoje aktivnosti, ali svako kraji kom oka i te kako paljivo
prati ta on radi, a on je pre nego stoje uklju io televizor primakao svoju fotelju ispred njega i evo
ve udobno zavaljen prati program. Na ekranu su reklame pri kraju, jasno je da utakmica samo
to nije po ela. Mekmarfi ustaje, poja ava ton da nadja a onu dosadnu muziku iz zvu nika,
primi e jo jednu stolicu, die na nju noge, udobno se zavalio, pali cigaretu, eka se po stomaku,
zeva nekoliko puta:
,,E ovo je ivot, jo da mi je jedno hladno pivce i pljeskavica, gde bi mi bio kraj."
Gledamo sestru, posmatra ga a sve je crvenija u licu, nije vie u stanju da kontrolie izraz
lica. Skre e pogled sa Mekmarfija i vidi da su sve o i uprte u nju, svi je gledaju i o ekuju njen
slede i potez - i pacijenti i crni bolni ari i mlade sestre, ak i staisti, koji su doli na zakazani
radni sastanak. Svi, ali svije gledaju. Ona eka nekoliko trenutaka, a onda prilazi kontrolnom
panelu na zidu, pritiska neko dugme i televizor se istog trenutka gasi. Na sivom ekranu vie nema
slike, samo jedna svetla ta kica kao da jo nekoliko trenutaka, poput nekog malog sjajnog oka,
pilji u Mekmarfija.
Njemu kao da sve to ni najmanje ne smeta, on se i dalje ponaa kao da televizor i nije
isklju en - cigareta mu je u ustima, kapu je tako nabio na svoju ri u kosu da mora da zabacuje
glavu kako bi uopte video ekran.
I tako on i dalje sedi udobno zavaljen u svojoj fotelji, noge oslonio na stolicu ispred sebe,
glava zaba ena, lice se ne vidi, upaljena cigareta u ustima - gleda ovek televiziju.
Sestra nije u stanju da sve ovo dugo podnese, izlazi na vrata staklenca i savetuje ga da bi
mu bilo bolje da se pridrui ostalima i da nastavi svoj posao. On uopte ne obra a panju na nju,
potpuno je ignorie.
Gospodine Mekmarfi, opominjem vas da je sada vreme za vae radne aktivnosti. Glas joj
ima neki napet, metalni prizvuk, podse a na zvuk elektri ne testere. Gospodine Mekmarfi, ja vas
upozoravam!"
Svi su sada stali kao uko eni, niko vie nita ne radi, svi zainteresovano ekaju ta e se
desiti. Ona se obazire na sve strane, a onda izlazi iz staklenca i prilazi Mekmarfiju.
Vi ste nama povereni na uvanje, da li vam je to uopte jasno, ove e. Vi morate da
sluate, vi ste pod mojom kontrolom... odnosno osoblja." Die stegnutu pesnicu, oni njeni
crvenonarandasti nokti kao da joj gore na dlanu. Vi ste pod naom punom kontrolom... vi ste u
naim rukama!"

Harding prestaje da radi, naputa hodnik, dovla i za sebe fotelju pored Mekmarfijeve,
seda i pali cigaretu.
Gospodine Harding! Odmah nastavite sa svojim poslom!"
Njen glas zvu i tako neprirodno i uzbu eno da mi gotovo do e da se nasmejem.
Gospodine Harding!"
Sada i ezvik ide po stolicu, potom Bili Bibit, pa Skanlon, pa Fredrikson i Sefelt, a onda
jednostavno, kao po komandi, svi sputamo svoje metle, krpe i otira e i jedan po jedan dovla imo
stolice ispred televizora.
Sluajte me! Prestanite s tim! Dosta je bilo! Dosta!"
Sada svi sedimo postrojeni ispred onog ugaenog televizora, gledamo paljivo u ekran
kao da pratimo prenos utakmice, a ona se dernja i preti iza naih le a.
Da neko kojim slu ajem sada zaluta na nae odeljenje i da nas vidi kako paljivo piljimo
u prazan ekran, a iza leda nam jedna ena od pedeset godina vi e i preti podse aju i nas na ku ni
red, disciplinu, prekraje i te fore, verovatno bi bio ube en da pred sobom ima gomilu nevi enih
lujki.

DRUGI DEO
U daljini, na samom dnu mog vidokruga, u staklencu, nazirem ono belo lice kao od
emajla koje svetli nad stolom, vidim koliko se napree, koliko se krivi i menja oblik u elji da to
pre povrati svoj uobi ajeni, svakodnevni izgled. Prime ujem daje i ostali momci paljivo
posmatraju, mada se, naravno, trude da koliko je mogu e to sakriju. Svi napadno pilje u onaj
prazan televizijski ekran, u elji da deluju kao da ih nita drugo i ne zanima, ali ako bi ih neko
malo paljivije posmatrao, brzo bi zapazio da i oni, ba kao i ja, esto kradimice posmatraju
glavnu sestru. Ovo je prvi put da se i ona nala u situaciji, u koju nas stavlja svakoga dana, daje
potpuno izloena svim pogledima, i to ba u trenutku kada bi, najverovatnije, dala sve na svetu
samo da bi mogla da spusti zavesu izme u svog lica i tih radoznalih o iju od kojih ne moe
pobe i.
Lekari staisti, crni bolni ari, mla e sestre, svi je oni sada tako e veoma paljivo
posmatraju, ekaju daje vide kako e izgledati dok ide niz hodnik na sastanak koji je sama
zakazala; to ih veoma zanima jer su prvi put imali priliku da se uvere da ak i ona moe da se
toliko iznervira da potpuno izgubi samokontrolu. Ona je svesna svih tih pogleda na sebi, ali se jo
ne pomera sa svoga mesta, ak ni onda kada je sve osoblje najzad krenulo na sastanak - bez nje.
Prime ujem da se i sva mainerija u zidovima potpuno utiala - kao da i ona i ekuje njen slede i
korak.
Ni magle vie nema i ona se sasvim podigla.
Odjedanput shvatam da sam potpuno zaboravio da o istim sobu za sastanke, stoje ve
godinama moja uobi ajena dunost. Ali danas, danas sam toliko uplaen da me je strah da
ustanem sa stolice, plaim se da osoblje, koje me je do sada putalo da istim i poto po ne neki
od njihovih sastanaka, ube eno da nita ne ujem, dakle da osoblje ili neko od osoblja nije, kada
me je video da diem ruku na Mekmarfijev zahtev, shvatio da ja ipak ujem i da ih zavaravam
sve ovo vreme. Moda e doku iti da sam oduvek sve mogao da ujem, da nisam gluv, i da sam
najverovatnije uo i sve njihove mra ne tajne i intrige. Sta li e sada, kada to znaju, da mi urade u
toj sobi za sastanke, kako li e da me kazne?
A opet, s druge strane, oni o ekuju da ja budem tamo, zato ako ne odem tek tada e biti
ube eni da nisam gluv, da ipak ujem. Onda e pogotovu da zaklju e: Aha, on uje, to to nije
doao da isti samo je jo jedan dokaz, jasno je staje najbolje da uradimo s njim...
Tek sada u potpunosti shvatam koliko rizikujemo i kolike su opasnosti skrivene u naoj
naivnoj odluci da ipak dozvolimo Mekmarfiju da nas namami da iza emo iz magle, iz divne
sigurnosti koju nam je ona pruala sve do sada. Jedan od crnih momaka nas paljivo posmatra
dok sedimo ispred televizora, pri tom se naslonio na zid blizu vrata, prekrstio ruke na grudima a
vrhom jezika nekontrolisano oblizuje usne. O i su mu nemirne kao i jezik, araju od jednog do
drugog pacijenta, a onda se odjednom zaustavljaju upravo na meni, fiksira me i vidim da mu se
obrve blago podiu dok me zainteresovano, gotovo za eno posmatra. Dugo me tako paljivo
fiksira a meni je jasno da mora da se u sebi i dalje udi mome neo ekivanom ponaanju na
grupnoj terapiji. Iznenada se naglo odvaja od zida, kao da se odbio od njega, i urno odlazi do
ormana sa metlama, zatim mi prilazi dre i kantu sa deterdentom i veliki sun er, bez reci mi
die ruku i na nju vea drku one kante kao to se vea kotli nad vatru.
Hajdemo, poglavico, hajde da lepo ustanemo i da krenemo na posao."
Ja ne reagujem, ne pomeram se, kanta mi se ljulja na ruci, a ja ni im ne pokazujem da
sam bilo ta uo. Pokuao je da me navu e, ponovo mi kae da ustanem, ja ni makac, on onda

zakoluta o ima i uz uzdah se saginje i blago me vu e za kragnu, i ja najzad ustajem. Stavlja mi

sun er u dep i pokazuje prstom niz hodnik u pravcu sobe za sastanke i ja tek tada kre em na
posao.
I dok se tako gegam hodnikom sa kantom u ruci, fijuuuu - glavna sestra gotovo prolete
pored mene, i to svom onom svojom starom brzinom i snagom, i ubrzo nestade iza vrata sobe za
sastanke. To je ve da se malo zamisli.
Trenutno sam potpuno sam u hodniku, pada mi u o i kako je sve prozirno, nigde, za
promenu, ni najmanjeg prami ka magle. Ose a se hladno a u delu hodnika kojim je sestra upravo
prola, a i bele cevi na plafonu emituju ledeno svetio kao da su u pitanju blistavi ledeni tapi i ili
snegom prekriveni kalemovi i spirale u friideru, podeeni da se belo are. tapi i se niu du
plafona sve do samog kraja hodnika gde su vrata sobe za sastanke u koju je sestra upravo ula - to
su teka metalna vrata sli na vratima okare" u glavnoj zgradi, samo to je na ovim vratima neki
broj, a tako e i mala pijunka u visini o iju, da osoblje moe da vidi ko je pred vratima i da ih ne
otvara svakome. Prilazim vratima i vidim da kroz pijunku izbija svetio i to zeleno, boje u i.
Sastanak samo to nije po eo i zato se iri to zeleno svetio, ina e kada sastanak bude na vrhuncu,
onda e sve kompletno pozeleneti, i zidovi, i prozori, i pod, a ja u morati da sve to zelenilo
sperem sunderom i ocedim u kantu i da posle tom te no u isperem i otpuim odvodne kanale u
klozetu, toliko je jaka.
i enje sobe za sastanke, to je neto najgore to moe da te sna e, niko ne bi poverovao
kada bih mu rekao ta sam sve morao da po istim na tim sastancima, te grozote, ti otrovi to
izbijaju iz pora na koi, a u vazduhu kiseline toliko jake da se u njima moe istopiti ovek, i to ne
govorim napamet, sve sam to, ne jednom, video vlastitim o ima.
Bilo je i takvih sastanaka na kojima su se noge stola istezale i uvijale, stolice vezivale u
vor a zidovi toliko pribliavali jedan drugome i trli jedan uz drugi da se znoj cedio iz sobe. Bio
sam na sastancima na kojima su tako dugo i uporno govorili o nekom od pacijenata da se na kraju
on tamo stvorio pred njima usred sobe, iv i potpuno go i izloen svim mogu im grubostima koje
bi im pale na pamet. Tako bi ga mu ili, rastezali i razvla ili da na kraju, posle svih tih grozota od
njega nita ne bi ostalo. Zato i insistiraju da i ja budem na svim tim njihovim sastancima, jer sve
te mogu e uase i bljuvotine neko mora smesta da po isti, a poto se ta soba otklju ava samo
kada se sastanci, nema se puno vremena, osim toga to mora da obavi neko u koga su sigurni da
ne e okolo da pri a staje sve video i doiveo; ja sam za tu dunost o igledno vie nego idealan.
Taj posao veoma dugo obavljam, svojevremeno obavljao sam ga i u staroj bolnici, tako da
su svi ve toliko navikli na mene da vie i ne obra aju ni najmanju panju na moje prisustvo;
kre em se okolo i istim, a oni gledaju kroz mene kao da me i nema - kada ne bih doao, bilo bi
im verovatno udno to toga dana ne vide sun er i kantu kako lebde po vazduhu.
Ovaj put, kada sam zakucao na vrata, glavna sestra je pogledala kroz pijunku, gledala me
je ravno u o i i potom je prolo vie vremena nego obi no dok mi najzad nije otvorila i pustila me
da u em. Lice joj je potpuno povratilo svoj uobi ajen izgled, delovala mi je sigurno i energi no
kao i uvek. I svi ostali u sobi ponaali su se na prvi pogled uobi ajeno pred sastanak, sipali su
sebi kafu, palili cigarete, ali ipak se u vazduhu ose ala neka udna napetost. U prvom trenutku
pomislio sam da to moda ima neke veze sa mojim prisustvom, a onda sam primetio da glavna
sestra nije jo ni sela, niti je sipala sebi kafu.
Puta me da u em u sobu, ali dok prolazim pored nje ose am da me streha pogledom,
zaklju ava vrata za mnom pa se naglo okre e i nastavlja da me fiksira. Znam da sam joj,
najverovatnije, veoma sumnjiv, nadao sam se da e zbog one Mekmarfijeve ujdurme potpuno
zaboraviti na mene, ali sam se o igledno debelo prevario. Ona je ponovo sasvim smirena i sada
se hladne glave verovatno pita kako je to mogu e da je gospodin Bromden znao daje akutni

Mekmarfi od njega traio da digne ruku pred kraj glasanja. Pita se verovatno i kako to da jedino
on, od svih hroni nih pacijenata, hladno spusti metlu i sedne sa akutnima ispred televizora. Pita
se tako e da nije moda dolo vreme da malo preispitamo naeg dragog gospodina poglavicu
Bromdena i otkrijemo o emu se tu zapravo radi.
Okre em joj le a, i u oku prostorije iz sve snage po injem da ribam pod sun erom,
trudim se da delujem kao da se ubijam od posla, ak u jednom trenutku, kao slu ajno, diem
sun er iznad glave da svi vide koliko je natopljen i prekriven zelenom sluzi, zatim nastavljam sa
ribanjem e e nego ikada. Ma koliko se trudio da delujem kao da sam zanet poslom i ma koliko
pokuavao da ne obra am panju na nju, ipak ose am njen uporni, teki pogled; tako me pritiska
njime da imam utisak da e mi svakog asa pu i glava od tolikog optere enja i plaim se da ne u
jo dugo izdrati, da u morati da progovorim i sve im priznam, samo da izbegnem taj njen
prodorni, teki pogled.
Sre om po mene, ona odjedanput shvata da je i sama predmet panje, u nju su trenutno
uprti radoznali pogledi osoblja. I kao to ona postavlja sebi mnotvo pitanja u vezi sa mnom i
mojim ponaanjem, tako se i oni trenutno, svi redom, pitaju ta se to doga a s njom i jo i vie:
ta planira da preduzme u vezi sa onim ri okosim tipom u dnevnom boravku. Njih zanima ta e
im ona re i u vezi s njim, a ni najmanje ih se ne ti e neki tamo sumanuti Indijanac koji trenutno
kle i riba pod. Poto shvata da se jo samo na nju eka pa da, najzad, po ne sastanak, ona
skre e pogled sa mene, odlazi do svoga mesta, uzima kafu, seda i mesa e er tako paljivo da
kaika nijednog trenutka ne dodiruje ivicu oljice.
Sastanak otvara doktor:
Pa, kolege, da po nemo."
Smeka se i krui pogledom po staistima, koji bezbrino pijuckaju kafu, izbegava da i
pogleda glavnu sestru. O igledno mu je neobi no i neprijatno to je vidi tako tihu i mirnu, vadi iz
depa nao are, stavlja ih na nos, gleda na sat, navija ga i nastavlja:
Kasnimo ve celih petnaest minuta, krajnje je vreme da po nemo. Kao to je ve ini od
vas poznato, ovaj sastanak je inicirala gospo ica Rej el. Jo pre sastanka terapeutske grupe
pozvala me je telefonom i izrazila svoju bojazan da Mekmarfi predstavlja potencijalnu opasnost
za disciplinu i nesmetan rad na odeljenju. Pre samo nekoliko minuta svi smo bili svedoci
doga aja koji samo pokazuju koliko je bila gotovo vidovita u svojim slutnjama. Nadam se da se u
tome svi slaemo."
Prekida navijanje sata jer je svestan da gaje ve toliko navio da bi jo samo jedan okretaj
zup anika lako mogao dovesti do toga da itav mehanizam pukne i poleti na sve strane po sobi;
gleda sat, smeka se, dobuje svojim rui astim prsti ima po nadlanici druge ruke i eka, eka jer
je navikao da na sastancima nekako samo toliko i uspe da kae pre nego to ona preuzme re , ali
ovaj put ona uti, stoga on nastavlja:
Posle dananjeg doga aja svakome je jasno da nemamo posla sa bezazlenim, obi nim
pacijentom, ne, nikako, u pitanju je o igledno osoba koju moemo okarakterisati kao destruktivni
element. Stoga je... ovaj... svrha nae budu e diskusije upravo da resimo ta je za nas najbolje da
preduzmemo u vezi s njim. Ube en sam da je sestra upravo i sazvala ovaj sastanak, ispravite me,
molim vas, gospo ice Rej el, ako slu ajno greim, da razmotrimo situaciju i da usaglasimo
stavove u vezi s tim ta valja u initi sa gospodinom Mekmarfijem."
On joj upu uje gotovo mole iv pogled, ali ona jo ne progovara, naprotiv, pogled je uprla
u plafon, gleda ga vrlo paljivo kao da proverava da li je dovoljno dobro o i en, i pri tom deluje
kao da i ne uje nita od onoga to je doktor upravo rekao.
Doktor se okre e staistima, koji sede kao postrojeni na suprotnom kraju sobe, svi su na
isti na in prekrstili noge i na istom kolenu dre oljicu za kafu.

Kolege, znam da niste proveli dovoljno vremena sa pacijentom i da niste u mogu nosti
da postavite adekvatnu dijagnozu, ali zato ste danas imali priliku da ga vidite u akciji, recite mi
vae miljenje o njemu."
Na to pitanje oni naglo diu glave, doktor lukavo u trenutku i njih ubacuje u vatru, oni kao
po komandi pre nego to e bilo ta da odgovore paljivo posmatraju glavnu sestru, koja je za
samo nekoliko minuta o igledno u potpunosti povratila svoj nekadanji uticaj i mo . Dovoljno je
bilo da samo utke sedi i posmatra plafon i da svima da do znanja da je ona i dalje neprikosnoven
autoritet koji svako od njih mora da potuje i uvaava. Ove junoe se sada nesigurno vrpolje jer
su i te kako svesni injenice da je dovoljan samo jedan pogrean korak ili nepromiljena izjava pa
da sebe iz nehata zauvek zakucaju u neku bolni icu za le enje alkosa u Portlandu ili ve neku
sli nu atraktivnu" ustanovu.
To daje destruktivan faktor, to je vie nego jasno." Prvi momak ide na sigurno.
Svi sada utke sr u kafu i razmiljaju o tom stavu svoga kolege. Onda drugi dodaje:
,,I njegovo prisustvo na odeljenju i te kako krije u sebi potencijalne opasnosti."
Ta no, to ste dobro primetili", nadovezuje se i doktor.
Momak, ohrabren da je na pravom putu, nastavlja:
Prili no realne opasnosti, moglo bi se re i, nemojmo pri tom smetnuti s uma da se taj
ovek, kako smo obaveteni, ponaao agresivno, ak nasilni ki, i to sa jednim jedinim ciljem:
kako bi teak prinudni rad na farmi zamenio komfornim i lagodnim ivotom u ovoj bolnici."
,,U pitanju je smiljeno, isplanirano agresivno ponaanje", podvla i prvi momak.
Tre i momak na to promrmlja:
Naravno, sve izneseno moe navesti i na zaklju ak da moda i nije re o duevnom
bolesniku, nego samo o jednom lukavom prevarantu koji vrlo dobro zna ta radi."
Samo to je to rekao on baca nesiguran pogled u pravcu glavne sestre, koja i dalje deluje
potpuno odsutno, ali zato ga svi ostali gledaju kao daje odvalio neverovatnu glupost. Istog asa
shvata da se izleteo i daje rekao pogrenu stvar pa neveto pokuava da se izvu e tako to sve
prebacuje na alu, tobo tako neto i nije mogao da misli ozbiljno. Zato uz smeh dodaje:
Znate, kako neko re e: - Ko ne ide u korak, uje drugog bubnja takt, ili ve tako neto."
Ali ve je prekasno, prvi momak odlae svoju oljicu sa kafom, vadi iz depa lulu veliku
kao pesnica, okre e se prema njemu i po inje tiradu:
Alvine, da ti kaem najiskrenije, sada si me debelo razo arao. ak i da nisi paljivo
pro itao njegov karton, dovoljno je samo videti kako se taj ovek ponaa na odeljenju i ve bi
svakome bilo jasno kao suza koliko je tvoja prethodna izjava apsurdna. Pa taj ovek ne samo daje
debelo bolestan, on je moe se, tavie, gotovo sa sigurno u re i, nita manje nego potencijalni
manijak. Ube en sam daje gospo ica Rej el upravo tu injenicu i imala u vidu kada je sazvala
ovaj sastanak. Pa zar ti u njemu ne prepoznaje kolski primer psihopate, jo nisam video
igledniji slu aj, pa taj ova je Napoleon, Dingis-kan, Atila... ma, svi oni zajedno."
Drugi smesta podrava svog kolegu:
Robert je vie nego u pravu, Alvine. Ti kao da nisi video dananje ponaanje tog tipusa,
im je shvatio da se situacija razvija suprotno njegovim o ekivanjima i eljama, smesta je
pribegao gotovo siledijskom ponaanju. Nego, doktore Spivi, da li se u njegovom dosijeu
pominje problem agresivnosti i nasilni kog ponaanja i u prolosti."
Navedeno je i ak decidirano podvu eno - izraeno, konstantno nepotovanje discipline i
nepriznavanje i ijeg autoriteta", odgovara mu doktor.
Tako sam i mislio. Vidi, Alvine, svi podaci o njemu jasno govore da ga gotovo po
pravilu u dosadanjem ponaanju karakterie naglaeno suprotstavljanje osobama od autoriteta, i
to po ev od kole, preko vojske pa sve do zatvora. Smatram da nam njegovo dananje ponaanje

u vezi sa internim glasanjem na odeljenju moe posluiti kao najbolji indikator svega onoga
neprijatnog to od njega moemo o ekivati u budu nosti."
Zastao je na trenutak, mrti se, gleda lulu, stavlja je u usta, pali ibicu i bu no vu e dim
dok plamen ne zaari duvan u luli. Poto je najzad zapalio kako treba, kroz gust u kasti obla
dima baca kratak pogled u pravcu glavne sestre; njeno utanje verovatno shvata kao podrku pa
nastavlja jo poletnije i sigurnije:
Alvine, zamisli na trenutak ovakvu situaciju", kae glasom koji kao daje tapaciran
dimom iz lule, zamisli ta bi se, recimo, moglo dogoditi na jednoj od individualnih terapija na
kojoj je, kako im i sam naziv kae, neko od nas nasamo sa Mekmarfijem. I sada, zamisli ovo:
otkrivaju se neki zaista neprijatni i bolni detalji iz njegovog ivota i on iz ista mira odlu i da mu
je ve dosta te mu ne pri e i okrene se protiv tebe, i to u svom stilu, nenim recima u stilu:
Moe ti, balavce, te tvoje kolske fazone da stavi zna ve gde... Ti mu na to mirnim glasom,
recimo, odgovori da ne bi trebalo da bude tako neprijatan, a on te na svoj na in poalje... zna
ve gde. Onda mu ti, naravno, autoritativnim tonom kae da bi ipak trebalo da se smiri i tada on
kre e u malo neposredniju akciju tako da se svih onih sto dvadeset ri okosoirskih psihopatskih
kila ustremljuju na tebe tu na licu mesta. A sada mi reci poteno da li si ti, da lije iko od nas,
uostalom, spreman da se u nekoj takvoj ili sli noj situaciji suo i s naim dragim gospodinom
Mekmarfijem?"
Poto je to rekao, vra a onu svoju ogromnu luletinu u usta, sputa ruke na kolena i eka
da vidi kakav je efekat izazvao u publici. Svima kao da se pred o ima javlja slika Mekmarfijevih
ogromnih dlakavih i ri ih miica, onih krupnih aka izbrazdanih oiljcima, one vratine koja mu
onako debela izvire iz majice. Staista Alvin je prebledeo od uasa pri samoj pomisli na
eventualni sukob sa takvim ovekom. Da li to znaci da bi, po vama, bilo uputno da ga
prebacimo na odeljenje za neprilago ene?" pita ga doktor.
Znate ta, ne smem nita decidirano da tvrdim, ali ako nita drugo svi bismo se barem
ose ali mnogo sigurnije", odgovara momak sa lulom, sklopljenih o iju.
Bojim se da u morati da povu em svoju raniju izjavu i da se u potpunosti sloim sa
Robertom", obavetava ih Alvin, ako ni zbog ega drugog, ono barem radi svoje li ne
bezbednosti."
Svi se smeju ovoj izjavi, o igledno je da su mnogo oputeniji, ube eni su da su se idealno
svojim stavovima uklopili u, eventualni, plan glavne sestre. Zadovoljno, sa olakanjem, otpijaju
novi gutljaj kafe gotovo svi u istom trenutku, svi osim onoga pametnjakovi a sa lulom, koji
nikako ne uspeva da se s njom izbori, stalno mu se, naime, gasi te je zauzet paljenjem serije
ibica, sisanjem, pu kanjem i im sve ne u o ajni koj borbi da odri ar; kada mu je napokon to
polo za rukom, on ponosno dodaje: Da, da, naem dragom gospodinu Mekmarfiju ne gine
mesto na odeljenju za neprilago ene. Nego, znate ta sam zaklju io gledaju i ga ovih dana?"
izofreno ponaanje?" istr ava se brzopleto Alvin.
Lula odmahuje glavom.
Latentni homoseksualizam uz reakcionu formaciju?" naga a onaj tre i.
Lula opet sklapa o i, odmahuje glavom i trijumfalno saoptava: Ne", smei se svima i
izjavljuje: Negativan Edipov kompleks."
Svi mu estitaju na izvanrednoj proceni.
Da, da, mislim da mnogi sindromi upravo na to ukazuju", nastavlja, ali bilo kako bilo,
jedno moramo konstantno imati u vidu: ovde nikako nemamo posla sa normalnim ovekom."
Vi - vi se tu jako varate, gospodine Gideon."
To je, najzad, glavna sestra.
Sve se glave naglo okre u k njoj, ak i moja, ali sam se setio da bi me to moglo otkriti pa

se bre-bolje pravim da sam primetio neku mrljicu na zidu ba ravno iznad moje glave, a nekako
u pravcu u kome sedi sestra. Sada je odjednom samo jedno savreno jasno - da nikome nita nije
jasno. Svi su bili ube eni da izraavaju i njeno miljenje, daje ona i sazvala sastanak kako bi
predloila ili najavila upravo neto tome sli no. I ja sam bio ube en daje to i njen stav, pa ona je
dosad bez razmiljanja slala na odeljenje za neprilago ene tipove koji su bili mnogo mirniji od
Mekmarfija, dostaje bilo da pijunu na pod i - ao, vidimo se gore na odeljenju. A sada ona ima
pred sobom tu ljudinu, tog oveka bika, koji je propisno spustio i njoj i elom kolektivu, tog tipa
za koga je i sama pre nepuna dva sata rekla da bi bilo bolje da bude premeten sa odeljenja, a
sada iznenada, sasvim neo ekivano kae: Ne, neka ostane. Stvarno, neo ekivan preokret,
iznena uju i.
Ne, ne slaem se s vama, uopte se ne slaem", smeka se ljupko svima, ne slaem se
da ga treba poslati na odeljenje za neprilago ene jer to ne bi bilo nita drugo nego linija
najmanjeg otpora - svoj problem jednostavno prenesemo na drugo odeljenje, a ne slaem se ni da
je u pitanju neka izuzetna osoba, neka retka vrsta superpsihopate."
Neko vreme kao da o ekuje da neko reaguje, ali naravno nikome ne pada ni na kraj
pameti da joj i najmanje protivure i. Tek sada ona otpija svoj prvi gutljaj kafe na dananjem
sastanku. Na obodu oljice za kafu koji je bio u dodiru s njenim usnama ostaje ona
narandastocrvena boja od koje hteo ne hteo ne mogu da odvojim pogled. Ne, nemogu e je da
uopte postoji karmin u toj boji, ne... ta boja verovatno poti e od toplote, njene zaarene usne su
jednostavno spile onaj deo oljice s kojim su dole u kontakt, da, to je to...
Moram da priznam da sam i sama, kada sam se uverila da on u sebi krije neverovatno
snaan destruktivni faktor, pomislila da je najbolje reenje da ga poaljemo na odeljenje za
neprilago ene, ali u ovom trenutku, u ovom trenutku mislim da je naalost ve kasno za to. Zar
mislite da bi njegovo uklanjanje ikako moglo da sanira tetu koju je on ve prouzrokovao na
naem odeljenju, ja u to ne verujem, pogotovu ne posle ovog dananjeg incidenta. Kada bismo ga
poslali gore, uradili bismo upravo ono to svi pacijenti i o ekuju da e biti na slede i potez, on
bi time u njihovim o ima dobio oreol mu enika i oni bi ostali bez prilike da se i sami uvere da on
nije nikakav, kako re e gospodin Gideon, izuzetan ovek, ve naprotiv vrlo obi an, vrlo, vrlo
obi an."
Otpija jo jedan gutljaj kafe, a onda sputa oljicu na sto, uje se zvuk koji li i na udarac
eki a u sudnici, sada je najzad ponovo jasno ko predsedava ovom sudu. Sva trojica staista sede
nepokretno, uspravno, kao da su progutali metlu.
Ne, on ni u emu nije neobi an, on je obi an ovek i nita vie, i njega mu e svi
strahovi, sve nesigurnosti, sav kukavi luk kao i sve ostale ljude, ube ena sam da e za samo
nekoliko dana on to sve i otkriti, i to ne samo nama nego i svim ostalim pacijentima. Ako ga
zadrimo jo neko vreme na naem odeljenju, gotovo sam sigurna da e mu vrlo brzo sva drskost
splasnuti, da e mu se to njegovo nazovibuntovnitvo smanjiti na najmanju mogu u meru",
smeka se dok to govori, kao da ona jedina zna neto to ostali jo i ne slute. ,,I tako e se na
ri okosi heroj potpuno smanjiti i preobraziti u neto to e svi pacijenti prepoznati i prezreti: u
obi nog hvalisavca i larmadiju, jednog od onih to se penju na stolice i pozivaju pristalice na
bunt, neto kao gospodin Cezvik, ali koji im zagusti, im su izloeni realnoj opasnosti, postaju
manji od makovog zrna."
Momak sa lulom ose a da bi ipak malo morao i da brani svoj stav, koliko reda radi i da
time kako-tako pokua da spase obraz:
Meni li no pacijent Mekmarfi ba i ne deluje kao tipi na kukavica, naprotiv."
Ja o ekujem da e je ova izjava eventualno razbesneti, ali ne - ona mu samo dobacuje
jedan pogled u stilu: ivi bili pa videli i dodaje:

Ja nisam ni rekla, gospodine Gideon, da ja smatram da je on kukavica, to nikako. To je

jednostavno jedan do uiju zaljubljen ovek. Kao psihopata, on je u tolikoj meri zaljubljen u
Randlea Patrika Mekmarfija da doti nu osobu nikada ne bi izloio nepotrebnoj opasnosti." Sada
momku dobacuje jedan takav osmeh koji mora da mu je, najzad, kona no i zauvek ugasio onu
njegovu luletinu: Ako se samo malo strpimo, na e junak, kako vi mladi volite da kaete
istroiti sve svoje fore... tako bese?"
Ali to moe da potraje nedeljama...", zausti momak.
Imamo mi nedelje", prekida ga, ustaje zadovoljna sobom, takvu je jo nisam video
otkako je doao Mekmarfi pre nedelju dana da joj kvari posao ovde, mi i te kako imamo
vremena, moemo da ekamo nedeljama, mesecima, i godinama ako treba. Nemojte zaboraviti da
nam je gospodin Mekmarfi poveren, zna i, samo od nas zavisi koliko emo ga zadrati u bolnici,
samo mi o tome odlu ujemo. A sada ako bi to bilo sve..."
Neke izjave i posebno sestrina samouverenost na sastanku prili no su me zabrinuli,
pogotovu to je Mekmarfi uveliko nastavio po starom, on nije delovao ni najmanje zabrinuto,
naprotiv. Tokom celog vikenda i slede e sedmice jedina mu je preokupacija bila da smisli sve
nove i nove na ine kojima e udarati kontru i sputati kako njoj tako i njenim crnim momcima,
naravno, uvek na radost i uivanje ostalih pacijenata. Dobio je opkladu, oko toga nije bilo
nikakve dileme, uradio je ono na ta se obavezao, izludeo je sestru i zaslueno pokupio pare, ali
tu se nije i zaustavio, a ne, nikako, terao je i dalje po svome. Vikao je po hodniku iz sveg glasa,
otvoreno se rugao crnim momcima, ubijao u pojam kompletno osoblje, ak je jednom prilikom
otiao toliko daleko da je na hodniku hladno zaustavio glavnu sestru i priupitao je s nevinim
izrazom lica da li bi bila tako dobra da mu kae koliki je obim tih njenih velikih, dobrih sisa koje
bi ona, o igledno, toliko volela da sakrije, ali to joj ipak i pored sveg truda nikako ne polazi za
rukom. Samo je utke prola pored njega ne obaziru i se na njegovo pitanje isto onako kako se
nije ni obazirala na prirodu koja ju je tako zduno obdarila tim predimenzioniranim atributima
enstvenosti; u vezi s tim pitanjem ona se uvek ponaala kao daje daleko iznad i izvan te teme, i
iznad seksa i, uostalom, iznad svega onoga to je smatrala daje odraz slabosti i ulnosti.
Kada je na oglasnu tablu istakla raspored zaduenja, a on na njemu pro itao da gaje
odredila za i enje klozeta, smesta je otiao kod nje, zakucao na ono njeno staklo i li no joj
srda no zahvalio na ukazanoj mu asti i poverenju dodavi da e svakako na nju misliti sve
vreme dok bude ribao klozetske olje. Ona mu je ljubazno odgovorila da za to nema nikakve
potrebe, dovoljno je da samo valjano obavi svoj posao.
Ina e, on bi u najboljem slu aju samo malo, onako ovla, pomazio olju etkom, jednom
ili dvaput maksimum, uvek glasno pevue i neku od svojih omiljenih pesmica, potom bi malo
poprskao dezinfekcionim sredstvom i kvit posla. To je sasvim isto", odbrusio bi crnom momku
koji bi mu zvocao zato tako fuerski radi. Ono, moda neko smatra da nije, ali ja nameravam da
u njih kenjam, a ne da jedem iz njih." A kad je glavna sestra na zahtev ogor enog crnog momka i
sama dola da se uveri kako to Mekmarfi otaljava svoju dunost, ponela je sa sobom i ogledalce
za minku pa ga je zavla ila u solju i proveravala da li je o i ena i prljavtina ispod ivica. Ila je
tako od olje do olje, vrtela glavom i ponavljala: - To je sramota, jednostavno sramota... a
Mekmarfi je iao u korak s njom i namiguju i dodavao: - Ne, to je klozetska olja... ne, to je
klozetska olja...
Ali vie nikada nije izgubila prisebnost niti je na bilo koji na in pokazala da bi to ikada
ponovo moglo da joj se dogodi. Samo je tu i tamo Mekmarfiju tupila povodom klozeta, mu ila ga
na onaj svoj jezivi, spori i strpljivi na in, a on je pred njom stajao i ponaao se kao dete kada ga
grde, obarao je glavu, premetao se s noge na nogu i ponavljao: - Gospo ice moja draga, sve sam
probao, ali plaim se da nikada ne u zasluiti peticu iz predmeta - pranje sraonica.

Jednom je neto navrljao na par encetu papira, neto udno kao na nekom stranom
jeziku, pa je vakom zalepio na ivicu jedne olje i to sa unutranje strane; kada je sestra sa
ogledalcetom zavirila i u tu solju, zagrcnula se poto je videla ta pie, ak joj je i ogledalo ispalo
iz ruke. Ali ni tada joj nije pukao film, ono lutkasto lice i lutkasti osmeh bili su joj kao isklesani i
armirani samopouzdanjem. Samo mu je uputila jedan jedini pogled od koga bi se najverovatnije i
kamen istopio i rekla mu da je njegova dunost da isti olje a ne da ih jo vie prlja takvim
tekstovima.
Ina e, to se ti e i enja moe se re i da se na itavom odeljenju vie ni izdaleka nije
radilo kao nekada. Popodne, kada je po rasporedu bilo predvi eno vreme za ku ne poslove, im
bi otkucao sat kada po inju televizijski prenosi bejzbol utakmica, mi bismo se smesta nacrtali u
foteljama pred televizorom i odatle se nismo micali sve do ve ere. Nismo obra ali panju na
takve sitnice, kao na primer na tu daje televizor bio isklju en i da smo zapravo sve vreme piljili u
sivi ekran, jaka stvar - Mekmarfi nas je satima bez prestanka zabavljao zanimljivim pri ama o
svojim najrazli itijim doivljajima. Pri ao nam je, recimo, da je jednom za samo mesec dana
zaradio itavih hiljadu dolara, da bi sve do zadnje pare izgubio takmi i se sa nekim
Kana aninom u bacanju sekire; ili kako su on ijedan njegov pajtos na rodeu u Albaniju nagovorili
nekog dileju da se takmi i vezanih o iju: - Samo pazite dobro, ne da biku zavee o i nego sebi. Uverili su tipa daje tako mnogo bolje zbog vrtoglavice koju moe da dobije dok se bik vrti i
poskakuje. I onda, nije im bilo dosta to su frajeru zavezali o i, nego su ga jo i naopako posadili
na bika. Mekmarfi je tu pri u pri ao nekoliko puta i uvek se smejao ko lud i lupao se kapom po
bedru: Hej... zavezanih o iju i jo sedi naopako... i ne pomakao se ja sa ovog mesta ako frajer
nije ostao na biku do kraja i dobio prvu nagradu! Ja sam, ina e, bio drugi i daje on pao, ja bih
pokupio lepu kinticu. E da mi se samo jo nekada ukae prilika, kunem se da u da zaveem o i i
sebi i onom usranom biku!"
I tape se po butini, zabacuje glavu, smeje li se smeje i svaki as palcem podbada u rebra
onoga pored sebe ne bi li i njega naterao na smeh.
Te nedelje je bilo trenutaka u kojima bih, dok sluam onaj njegov gromki smeh i gledam
kako se ee po stomaku, razgibava i zeva, kako se zavaljuje u stolici i namiguje onome s kim se
ega i i pri tom sve to radi tako oputeno i prirodno kao to se die, u tim dakle trenucima sam
zahvaljuju i njemu zaboravljao nakratko svoj strah od glavne sestre i Sistema koji iza nje stoji.
Tada sam esto pomiljao daje on toliko jak i toliko svoj da ona nikada ne e uspeti da ga slomi,
barem ne na onaj na in na koji je to o igledno naumila. Tada sam bio ube en da je on zaista po
mnogo emu izuzetan ovek, i to najvie zbog toga to je ostao to to jeste, takav kakav je, i to je
to - bolno i jednostavno. Moda zato i jeste toliko jak - zato to je upravo takav kakav je. Za sve
te godine Sistem ga nije na eo, nije ga rasturio i rarafio po svome, i kako onda sestra moe da
misli i o ekuje da bi to njoj moglo po i za rukom, i jo u tako kratkom roku? Kasnije, dok sam se
u klozetu skrivao od crnih momaka, gledao sam svoj lik u ogledalu i razmiljao kako nekome
uopte uspe takav kolosalan poduhvat da bude ono to zaista i jeste. U ogledalu moje lice: tamno
i tvrdo, ko ate izbo ene jagodice, obrazi kao da si ih isklesao sekirom, ba kao i kod mog starog
ili kod onih opasnih, ilavih Indijanaca to ih gledate na televiziji u vestern filmovima, a ja sada
mislim dok se gledam - to zapravo nisam ja, to i nije moje lice. Nisam to bio ja ni onda kada sam
se trudio da budem kao to lice, ni onda zapravo nisam to bio, samo sam se pravio da sam onakav
kako izgledam, takav kakav su to drugi hteli i o ekivali da budem. Po svoj prilici, ja nikada
nisam ni bio ja. Kako li samo Mekmarfi uspeva da bude uvek i isklju ivo samo ono to zapravo i
jeste?
Sada sam ga gledao drugim o ima, ne vie onako pojednostavljeno kao prvih dana; nisam
vie samo prime ivao one njegove ogromne ru erde, ri e zulufe i slomljen nos ispod koga se iri

osmeh, video sam ga i kako uspeva da u ini neke stvari koje su u potpunom neskladu s tim licem
i s tim akama. Evo samo nekih primera - na radnoj terapiji slika bojama na praznom papiru, i to
bez ikakvih crta i brojeva koji ti olakavaju crtanje, ne, on slika iz glave - samostalno. Ili, vrlo
lepim, ispisanim rukopisom pie nekome pismo. Kako je mogu e da ovek s njegovim izgledom
crta ili pie pismo nekome, ili da se zabrine i uzbudi, to se jednom zaista i dogodilo - video sam
svojim o ima, kada mu se pismo vratilo. Tako neto pre o ekuje od jednog Bilija Bibita ili od
Hardinga. Eto, ba taj Harding ima ruke kao stvorene za slikanje, ali on nikada nije slikao,
nikada, on je svoje ruke obuzdao i prisilio ih da rade neke druga ije, fizi ke, poslove - da na
radnoj terapiji seku i kroje daske i prave ku ice za pse. S druge strane, Mekmarfi nije dozvolio
svome izgledu da mu diktira kakav e ivot da vodi, kao to nije ni dozvolio Sistemu da ga
samelje, obradi, promeni i prilagodi svojim potrebama.
Odjedanput sam mnoge stvari video druga ije; mora da im se onaj zamagljiva ugra en u
zidu, pokvario nakratko od silnog preoptere enja na sastanku u petak, pa neko vreme nisu bili u
stanju da putaju ni maglu ni gas koji je svemu, rutinski, menjao i deformisao pravi izgled.
Najzad sam, nakon tolikih godina, bio ponovo u stanju da vidim ljude bez onog uobi ajenog
crnog oivi enja i preliva, a jedne no i sam ak bio i u stanju da gledam kroz prozor - napolje.
Kao to sam ranije ve rekao, obi no bi mi pred odlazak u krevet davali onu pilulu koja bi
me tako uspavala i obeznanila da vie nisam znao za sebe. Ponekad bi se, dodue vrlo retko,
desilo i da, najverovatnije, pogree pri doziranju, to bi imalo za posledicu da se probudim usred
no i; tada bi mi o i bile kao prekrivene debelom skramom i gotovo slepljene, spavaonica sva
zadimljena, ice u zidovima pod maksimalnim naponom, sevaju i iskre i iz njih se u vazduh ire
varnice smrti i pakosti. To je obi no za mene previe, prejako i neizdrivo, zato pokrivam glavu
jastukom, pokuavam da opet zaspim, da pobegnem od svega, da se sakrijem. Kad god izvirim,
promolim nakratko glavu, ose am miris ourene dlake i ujem cvr anje kao daje negde u blizini
meso ba eno na uarenu plotnu.
Ali te no i o kojoj pri am, nekoliko dana nakon velikog sastanka, probudio sam se a
spavaonica ista i tiha, u mrtvoj tiini se samo uje lako disanje spava a i kr anje utrobe izme u
krhkih, razdrmanih rebara one dvojice vegetiraju ih. Jedan prozor je otvoren, vazduh u
spavaonici je neuobi ajeno sve i od samog njegovog ukusa ose am se kao omamljen, ak pijan i
odjednom imam neodoljivu elju da ustanem i neto preduzmem.
Nekako se iskobeljavam izme u arava i bos tabanam po hladnim plo icama izme u
kreveta i pitam se koliko li sam hiljada puta do sada preao krpom preko tih istih plo ica, a evo
sada ih, najzad, prvi put na pravi na in ose am. Sve to ribanje i brisanje odjednom mi se u ini
kao san, kao da nisam ba sasvim siguran daje to zaista bila moja svakodnevica svih ovih godina.
Stvaran mi je sada jedino taj hladni linoleum pod stopalima i taj sadanji prijatni trenutak.
Bauljam izme u kreveta to se niu u belim redovima poput snenih nanosa, oprezan sam
da ne naletim na nekoga, najzad dolazim do zida sa prozorima, unjam se pored prozora i
primi em onom otvorenom na kome vetri lako pomera zavesu, prislanjam elo na mreu - ica
je hladna i otra, a ja valjam na njoj glavu sjedne na drugu stranu jer elim da je osetim i jednim i
drugim obrazom, a za sve vreme udiem i onaj prijatni vetri . Dolazi jesen, pomislim, udiem
kiseli vazduh, negde u daljini gori hrastovo li e, neko gaje, jer je jo zeleno, ostavio da tinja
preko no i.
Ponavljam u sebi: Dolazi jesen, dolazi jesen, kao da je to najve e udo koje sam ikada
doiveo. Jesen. Tu pred nosom, tako blizu, napolju doskora je bilo prole e, pa leto i evo sada je
jesen - jednostavna a ipak neobi na misao.
Shvatam da su mi o i jo zatvorene, zamurio sam kada sam prislonio lice na mreu kao
da sam se plaio da uopte pogledam napolje - sada moram da ih otvorim, moram. Gledam kroz

prozor i prvi put vidim da je bolnica negde usred nekog polja. Mesec se spustio dosta nisko, iznad
samih panjaka; lice mu je kao izbrazdano i zguljeno na mestu gde se upravo otrgao od
isprepletenih stabala hrastova vidljivih u daljini, na horizontu. Zvezde u neposrednoj blizini
meseca deluju bledo i slabano, a sve su svetlije i hrabrije to su dalje od svetlosnog prstena koji
poti e od njega onako ogromnog i jakog. Setio sam se kako sam sve to davno zapaao, jo onda
kada sam kao dete provodio no i u lovu sa svojim starim i stri evima, dok sam, umotan u ebad
koju je isplela baka, leao podalje od starijih, koji su se nemo zgurili oko vatre sa vr em
kaktusova e koji je kruio od usta do usta. Gledao bih tada iznad sebe u onaj veliki oregonski
prerijski mesec koji bi postideo sve zvezde oko sebe. Gledao bih i gledao da vidim ho e li mesec
pobledeti ili e zvezde zablistati, i sve tako dok na obrazu ne bih osetio rosu - tada bi ve ,
naalost, bilo vreme da navu em ebe preko glave.
Neto kao da je promaklo po tlu neposredno ispod mog prozora - nestalo iz vidokruga iza
jedne ivice, a za njim je po travi promakla i senka nalik na pauka. Ali, evo, ponovo izbija, i to
tamo gde je vidljivost bolja, to je pas, mlad, snaan meanac, verovatno pobegao od ku e da
istrai i upozna okolinu i po mraku. Njui krti njake, ali ne sa eljom da ih raskopa, ve s
radoznalo u da otkrije ta to krtice uopte rade u ovo doba no i. Njuku zariva u rupu a
stranjicu je podigao uvis, mae repom i ubrzo bei do druge rupe. Tr i po vlanoj travi koja se
presijava na mese ini i za sobom ostavlja trag kao da crne mrlje razliva po njenom blistavom
plavetnilu. I dok juri od jedne do druge rupe, odjedanput biva opijen svim oko sebe, omamljuje
ga onaj gore mesec, no , vetri koji njegovom osetljivom nosu donosi mnotvo opojnih mirisa,
omamljuje do te mere da mora da se izvali na le a i valja po travi, koprca se i pra aka poput riba
na zgrbljenim le ima, izloenog stomaka, onda ponovo ska e na noge, otresa se a s njega vrca
rosa na mese ini koja podse a na sjajnu riblju krljut.
Na brzinu je jo jedanput onjuio sve rupe da dobro upije njihov miris, a onda se naglo
uko io sa jednom apom u vazduhu, oslukuju i blago nagnute glave. I ja sam oslukivao, ali
nita nisam uo osim blagog ukanja zavese na prozoru. Dugo sam tako oslukivao, a onda
odnekle iz velike daljine uh piskavo gakanje, nalik na smeh, isprva slabo, gotovo ne ujno, a
potom sve razgovetnije. Kanadske guske - idu na jug da prezime, setio sam se u trenutku koje
sam svojevremeno kilometre prepuzao u elji da ubijem gusku i da mi to, ipak, nikada nije polo
za rukom.
kiljio sam u istom smeru kao i pas ne bih li ugledao jato, ali bilo je previe tamno,
gakanje je bivalo sve ja e i ja e, u jednom trenutku u ini mi se da e proleteti pravo kroz
spavaonicu, ta no meni nad glavom. A onda su prole nasuprot mesecu - crni, ustalasani lanac,
koji je predvodnik zalomio u obliku slova V. U jednom trenu predvodnik se naao usred svetlog,
mese evog kruga, ve i je od ostalih, nalik na crni krst koji se sklapa i rasklapa i ve je nestao i
odvukao svoje V dalje nebom, izvan mog vidokruga.
Sluao sam kako se udaljavaju dok jedino to sam uo nije bilo moje se anje na zvuk koji
su doskora proizvodile. Pas ih je sluao jo dugo posle mene, zadrao je svoj poloaj, sa
podignutom jednom apom, u trenutku kada su ga guske preletele nije se ni makao niti zalajao, a
kada ih vie nije ni uo u daljini, i sam je poao u smeru u kome su i one nestale, zakaskao je
sve ano i ujedna eno kao daje krenuo na ugovoreni sastanak. Zadrao sam dah, napregao ui i
uo kako velike ape muklo tabaju po travi, potom sam uo kako neka kola ubrzavaju negde iza
okuke, farovi su izbili na vrhu uspona i potom se ustremili niz autoput. Gledao sam kako se i pas
i kola kre u ka istoj ta ki na asfaltu.
Pas je sada ve gotovo stigao do metalne ograde na kraju terena, a ja sam ba u tom trenu
osetio da se neko stvorio pored mene. Dvoje njih. I ne gledaju i znao sam da su to onaj crni
momak zvani Gever i sestra sa flekom i krsti em. uo sam strah kako mi bubnja u glavi. Crni

momak me je uhvatio za miicu i okrenuo od prozora.

Ja u ga odvesti", re e.
Hladno vam je tu kod prozora, gospodine Bromden", zaklju i sestra. Mnogo vam je
bolje da se vratite u svoj lepi, topli krevet."
Ne uje vas on sada", obavetava je crni momak. Odve u ga odmah. Stalno odvezuje
arave i smuca se okolo."
Kre em a sestra uzmi e korak dobacuju i crnom momku: Da, budite tako dobri" i u ruci
preme e onaj lan
to joj je oko vrata. Kod ku e se ona zaklju ava u kupatilo, gde je niko ne
vidi, skida se i krsti em trlja onu svoju fleku to joj kao tanka linija ide od ugla usana preko
ramena i grudi. Trlja je tako, trlja i sve u esnaest ponavlja Ave-Mari-je"; ali fleka ostaje. Ona
pilji u nju u ogledalu, ini joj se tamnija nego ikada tada uzima otru i anu etku za struganje
boje sa drveta i riba njome fleku, pa naposletku zguljenu i raskrvavljenu kou pokriva
spava icom i uvla i se u krevet.
Ali ona je prepuna toga, dok spava penje joj se drelom u usta pa joj curi iz ugla usana
kao kakva rumena pljuva ka i sputa joj se niz vrat i grudi. Ujutru ona vidi daje opet umrljana, a
ra una da nije mogu e daje izvor toga u njoj samoj, u njenoj utrobi - a kako bi i mogao biti? Zar
ona nije izuzetno dobra katolikinja? Zaklju uje da to mora da je zbog toga to no u radi na
odeljenju, medu tipovima poput mene. Da, to je, samo smo joj mi krivi i ona e nam se za to
osvetiti pa makar joj to bilo zadnje u ivotu. Voleo bih da se Mekmarfi probudi da mi pomogne.
Veite ga dobro u krevetu, gospodine Gever, a ja odoh po injekciju."
Na grupnoj terapiji ve dolazi i do smenih situacija, naime, iznose se neke albe i
zamerke koje se odnose na probleme koji su ve davno ili reeni ili su prestali da postoje kao
takvi; otkako je tu Mekmarfi da ih podrava i ohrabruje, pacijenti su po eli da se ale na sve to
se ikada desilo na odeljenju, a nije im bilo po volji.
Zato se tokom vikenda zaklju avaju vrata spavaonice?" nabacio bi problem ezvik ili
neko drugi. Zar ni preko vikenda ne moemo da radimo ta ho emo?"
Stvarno, gospo ice Rej el", prihvatio bi rutinski Mekmarfi, da, stvarno zato?"
Prethodno iskustvo nam je pokazalo da bi se ve ina vas, kada bismo vrata ostavili
otklju ana, posle doru ka vratila u krevet."
,,I ta onda, da nije to neki veliki greh, pa i ve ina normalnih ljudi spava due preko
vikenda, zar nije tako?"
Vi ste, gospodo, upravo zato u ovoj bolnici", ona im odgovara tonom kao da im to isto
po stoti put ponavlja, to ste dokazano nesposobni da se prilagodite i uklopite u drutvenu
zajednicu. Doktor i ja smo miljenja da svaki trenutak koji provedete u drutvu, sa moda malim
izuzecima, ima za vas neprocenjivu terapeutsku vrednost, dok svaki trenutak koji provodite sami
sa sobom i svojim mislima i problemima samo potencijalno pove ava vae ve prisutno stanje
otu enosti."
Zna i to je razlog zato nas mora biti najmanje osmorica da bismo uopte mogli da sa
odeljenja budemo upu eni na bilo koju od terapija?"
Upravo tako."
Da li to zna i da ako neko eli da bude malo sam i to automatski, po vama, ukazuje daje
doti ni bolestan?"
Ja to nikada nisam rekla."
To zna i da ako treba da odem do klonje da se olakam, poeljno je da skupim najmanje
sedmoricu drugara i da ih povedem sa sobom ne bi li me spre ili da mnogo lobanjam dok sedim
na olji, jel' to to zna i?"
Pre nego to je stigla da odgovori na ovu provokaciju, ezvik ve ska e sa svoje stolice i

vi e:
Aha, jel' to ho ete da kaete?"
Ostali akutni bi to jedva do ekali i svi bi smesta prihvatili:
Da, da, to ste mislili?"
Ona bi sa ekala da se svi malo primire, a onda bi tiho i smireno odgovorila:
Ako biste bili u stanju da malo stiate svoje strasti i da pokuate da se ponaate kao
odrasli, ozbiljni ljudi a ne kao gomila dece u obdanitu, moda bismo mogli da naem dragom
doktoru postavimo pitanje da li misli da bi u ovoj fazi bilo uputno da vrimo izmene u uhodanom
ku nom redu. ta vi na to kaete, doktore."
Svi vrlo dobro znaju ta doktor misli, zato pre nego to ita kae na tu temu, ezvik ve
uska e sa novom albom:
,,A ta je sa naim cigaretama, gospo ice Rej el, kakav je to na in?"
Tako je, staje sa naim cigaretama?" gun aju akutni.
Mekmarfi se okre e doktoru da mu direktno postavi pitanje i na taj na in izbegne
eventualno meanje glavne sestre:
Stvarno, doco, ta nam to rade sa cigaretama? I odakle, molim vas, njoj to pravo da
prisvoji sve cigarete - nae cigarete - da ih tamo slae na svom stolu kao da joj ih je tata kupio i
da nam kada joj se efne udeli po samo jednu bednu paklicu. Ne pali me ideja da platim za ceo
boks cigareta i da mi se onda neko tu pojavi ko e da odre uje kada i koliko smem da puim."
Doktor podie glavu i nameta se da moe da vidi sestru kroz svoje naherene nao are.
Vidi se da on pojma nema o sestrinim novim metodama koje primenjuje u vezi sa ekstra
paklicama cigareta, a s ciljem da spre i da ih pacijenti izgube na pokeru.
O emu se tu zapravo radi u vezi sa cigaretama, gospo ice Rej el? Ja se ne se am da
sam neto..."
Doktore, malo mi je teko da prihvatim da je mogu e da neko popui etiri ili pet paklica
dnevno, a to je upravo postalo uobi ajeno u poslednjih nedelju dana, otkako je s nama na
odeljenju gospodin Mekmarfi. Stoga sam odlu ila da je najbolje da svakome pacijentu izdajem
samo po jednu pakli u cigareta dnevno."
Mekmarfi se naginje i glasno da svi uju tobo apu e ezviku na uvo:
Sluaj sada, slede a e joj caka biti u vezi sa odlaskom u klonju, ne e biti dovoljno da
ova skupi sedam pajtaa da idu s njim, nego e mo i da ide samo dva puta dnevno, i to kada mu
ona to dozvoli, samo sluaj, vide e."
Postoje to rekao, zavalio se u svojoj stolici i dobio takav napad smeha daje skoro itav
minut sastanak bio prekinut jer niko nije nita mogao da kae.
Mekmarfi ina e uiva u svem tom meteu koji tako esto izaziva, jedino ga iznena uje to
na to osoblje otrije ne reaguje, a pogotovu glavna sestra, koja mu deluje dosta pomirljivo.
Jednom sam ga uo kako se obra a Hardingu neposredno posle jednog od sastanaka na kome je
bio u izuzetnoj formi":
Mislio sam da je matorka mnogo tvrda, sad mi izgleda da je dovoljno samo malo je
prirafiti i stvar je sre ena, mada", nastavio je namrten, mada mi se ponekad u ini da ona igra
igru kao da su svi aduti ipak i dalje u njenim rukama."
Sve je bilo po starom do srede. On je uivao u stvaranju problema, uz moda male dileme
tu i tamo, a onda je najzad shvatio kompletnu situaciju, kao i razloge za smireno i samouvereno
ponaanje glavne sestre. Sredom, ina e, sve pacijente osim najgorih slu ajeva skupe i hteli to oni
ili ne odvode u bazen. Ja li no sam se uvek plaio odlaska u bazen, plaio sam se da ne upadnem
u duboku vodu i udavim se ili da mi se ne desi da budem usisan kroz slivnik u cevi i za as posla
zavrim u okeanu. Zato sam se uvek trudio da eskiviram odlazak u bazen, to i nije bilo tako lako,

osim kada bi magla prekrila odeljenje i omogu avala da se u nju kompletno sakrijem. Zanimljivo,
kada sam bio dete nisam se ni najmanje plaio vode, naprotiv, barabar sa odraslima partao sam
po mosti ima i skelama iznad brzaka na Kolumbiji i peo se okolo po liticama dok bi zeleno-beli
vrtlozi oko mene i ispod mene hu ali i penili se. Ali, otkada je moj stari po eo da se plai svega i
sva ega, taj strah je preao i na mene, i evo, sada se plaim i obi nog plitkog, bolni kog bazena.
Izali smo iz svla ionice i bazen je za as pun golih ljudi, talasa se i peni voda, a vriska i
dreka se razleu i odbijaju od zidova i plafona, pri tom se poja avaju, kako to obi no i biva u
zatvorenim bazenima. Crni momci su nas gotovo uterali u vodu i sada stoje sa strane s dugim
bambusovim motkama i ne dozvoljavaju da iko zabuava i stoji uz ivicu bazena. Ja upravo to
planiram da uradim pa se lukavo primi em uz Mekmarfija jer sam ube en da njega ba ne e
smeti tako lako da guraju i teraju u vodu.
Razgovarao je sa spasiocem, a ja sam sve dobro uo jer sam bio veoma blizu, moda
samo metar udaljen od njih. Spasilac je stajao na ivici bazena, pitaljka mu je visila oko vrata a
na sebi je imao majicu sa brojem svog odeljenja, stoje zna ilo daje i on tako e pacijent. Ubrzo su
se on i Mekmarfi raspri ali o tome koja je razlika izme u bolnice i zatvora, miljenja su im se
dijametralno razilazila; Mekmarfi je, naime, smatrao da je bolnica neuporedivo bolja varijanta,
dok je spasilac branio zatvor. Jedno je biti osu en, a sasvim neto drugo biti poveren bolnici,
smatrao je spasilac i dodao:
Uostalom, u zatvoru zna na koliko si osu en, ima pred sobom datum kada e da te
puste i broji dane."
Mekmarfi na to prestaje da se bezbrino pra aka u vodi, prilazi samoj ivici bazena,
paljivo gleda u spasioca i posle kratke pauze zabrinuto ga pita:
,,A ta biva kada si poveren bolnici?"
Spasilac je samo utke slegao mii avim ramenima i nervozno po eo da cima onu
pitaljku to mu je visila oko vrata. On je nekada profesionalno igrao ragbi, to se videlo i po
oiljcima od kopa ki na njegovom elu; sada je bio na odeljenju za neprilago ene jer bi mu
ponekad neto kvrcnulo u glavi pa bi iz ista mira zauzeo stav kao na startnoj poziciji u igri;
promrmljao bi neki broj (verovatno oznaku uigrane odbrambene ili napada ke varijante), a onda
bi jurnuo iz sve snage i sko io na bolni arku koja nai e, zabio joj rame u bubrege, oborio i tako
omogu io svom imaginarnom partneru u imaginarnoj utakmici da se probije ka golu. Uvek se
tako neto od njega moglo o ekivati osim kada je, kao sada, deurao pored bazena.
Jo jednom je slegao ramenima na Mekmarfijevo pitanje, onda se osvrnuo levo-desno da
se uveri da neko od bolni ara nije slu ajno u blizini, pa je klekao na samoj ivici bazena i
podmetnuo mu svoju ruku da je dobro osmotri:
Vidi ovaj gips na mojoj ruci?"
Mekmarfi gleda onu mii avu nadlakticu ispred sebe:
Prijatelju, pa nema tu ti nikakav gips, o emu pri a?"
Spasilac se samo nasmeio i nastavio:
Zna, ova ruka mi je u gipsu jo otkako sam popio onaj teki prelom na utakmici sa
Braunsima, dok mi ne zaraste kost i dok mi ne skinu gips, mogu samo da sanjam teren. Sestra na
mom odeljenju obe ala mi je da e mi izle iti ruku, ja samo moram da pazim da je ne napreem i
onda kada sve bude u redu, sestra mi skida ovu gip inu i vra am se na teren, nego ta."
Da bi potvrdio koliko mu je ruka ve oja ala, on se saginje, oslanja stisnutu pesnicu na
vlane podne plo ice, a potom elo telo podie oslanjaju i se na tu jednu ruku. Mekmarfi ga
posmatra utke neko vreme, a onda ga upita koliko dugo on ve to eka da mu sestra potvrdi da
je sa rukom sve u redu i da moe slobodno da ode iz bolnice. Spasilac se na to polako uspravlja,
trlja svoju nadlakticu i deluje blago uvre eno, kao da mu je Mekmarfi svojim pitanjem dao do

znanja da ga smatra slabi em koji previe ozbiljno shvata jednu najobi niju povredu ruke.
Sve u vezi s mojim otputanjem je u nadlenosti bolnice, da seja pitam, pa davno bih ja
otiao odavde. Sad, verovatno ne bih, ovako sakat, mogao da odmah zaigram u prvom timu, ali
naao bih ve neki posao, mogao bih, recimo, da za po etak slaem pekire u svla ionici, pa jel'
tako? Neto bih, svakako, mogao da radim, ali sestra sa mog odeljenja stalno govori doktoru da
moram jo da ostanem. Nisam ni za slaganje pekira u usranoj svla ionici, ni za to jo nisam,
uas."
Kazao je to pa se okrenuo i popeo na svoje spasila ko mesto a pri tom je li io na
drogiranog gorilu, odozgo kilji na nas i dobacuje tuno:
Pao sam samo zbog pijanstva i izgreda, a ovde sam ve punih osam godina i osam
meseci."
Mekmarfi se odgurnuo od ivice bazena i mora da je ovako razmiljao u tom trenutku:
Osu en je na est meseci ukupno, od toga je odradio ve dva meseca na onoj radnoj
farmi, zna i ostalo mu je jo etiri meseca - a nema teorije da ostane iza brave vie od etiri
meseca pa bilo gde da to bude. U ovoj ludari je ve mesec dana, ovde je mnogo bolje nego na
farmi, to je sigurno - kreveti udobni, dobije i dus za doru ak, ali nije sigurno toliko dobro da bi
rizikovao da ostane jo koju godinu, to nikako.
Otplivao je do stepenica na pli em delu bazena pa je na njima odsedeo do kraja
hidroterapije, mrte i se i cimaju i nervozno ono klup e ri e vunice na vratu. Dok sam ga gledao
tako samog, zabrinutog i namrtenog, setio sam se reci glavne sestre na kolegijumu i po eo sam
da se plaim za njegovu sudbinu.
Kada su nam dali znak pitaljkom da je vreme da napustimo bazen i da se vratimo na
odeljenje, i kada smo krenuli u svla ionicu, mimoili smo se s pacijentima sa nekog drugog
odeljenja koji su bili slede a smena za kupanje. Pred tuevima, u koritu za ispiranje nogu, preko
koga smo morali pro i, leao je jedan de ak, imao je ogromnu, sun erastu, rui astu glavu, a
kukovi i noge kao da su mu bili ote eni - li io je na balon napunjen vodom koji je neko stegao po
sredini - leao je na boku i isputao neke zvukove kao daje foka a ne ovek. ezvik i Harding su
se sagli i pokuali da ga podignu, ali se on opet isprui u koritu, glava mu se udno lelujala u
vodi. Ova dvojica su ponovo pokuali da ga podignu, a Mekmarfi, koji je sve to posmatrao, upita
zapanjeno:
Koji je moj ovome klincu?"
Hidrocefalitis", objasni mu Harding. Mislim daje to neki poreme aj limfnih lezda ili
tako neto, glava mu se napuni te no u. Nego, pomozi nam da ga podignemo."
Samo to su ga za trenutak pustili mali opet lee u korito; lice mu je nekako strpljivo,
bespomo no i tvrdoglavo, iz usta mu je curila pljuva ka i stvarala mehuri e u onoj mle noj vodi
u koritu. Harding opet zamoli Mekmarfija da im pomogne pa se on i ezvik sagnue da jo
jednom pokuaju da dignu de aka. Mekmarfi se samo progura pored njih i ode pravo pod tu.
Ma pustite ga neka lei tako", dobaci im dok se sapunjao pod tuem. Moda ovek ne
voli duboku vodu."
Naslutio sam ta se sprema. Sutradan je sve na odeljenju ekalo veliko iznena enje, ustao
je rano, samoinicijativno izglancao ceo klozet i to tako da se sve ija, a potom se, na zahtev crnih
bolni ara, bacio na pod u hodniku. Svi su bili iznena eni osim glavne sestre - ona se ponaala kao
daje to neto najnormalnije, neto potpuno o ekivano i logi no.
Istog dana na sastanku ezvik je istakao daje krajnje vreme da se jednom zasvagda resi
pitanje cigareta, na kraju je rekao:
Kakav je to na in, molim vas, da se od mene sakrivaju moje vlastite cigarete, kao
kola i od nekog malog deteta?! Pa jel' tako, Mek, ajde reci." O ekivao je, kao i uvek,

Mekmarfijevu podrku, a dobio je samo teku tiinu.

Pogledao je u oak gde je sedeo Mekmarfi, svi su ga pogledali, a on je bio zaokupljen
svojim pilom karata kojim je nastavio da se igra a da nije ni digao pogled. Nije ni obra ao
panju na njih, u sobi je zavladala jeziva tiina, nita se nije ulo, samo praskanje onih masnih
karata i ezvikovo duboko disanje.
Zahtevam da se neto uradi!" odjedanput se razgalamio ezvik. Pa ja nisam malo dete."
Udara nogom o pod i osvr e se oko sebe izgubljenim pogledom kao da ba i jeste dete koje samo
to nije briznulo u pla . Stegao je obe pesnice i pritisnuo ih na svoje demekaste grudi, na zelenoj
ode i te dve pesnice izgledale su kao dve rui aste loptice, a on ih je tako jako stezao da su ve
po ele da se tresu.
On nikada nije delovao snano i krupno, bio je niskog rasta, debeljukast i sa elavim
temenom koje se sijalo kao ljubi asti dolar, a sada dok je stajao tako ljut i sam usred dnevnog
boravka delovao je nekako jo sitnije i jadnije. Uputio je mole iv pogled Mekmarfiju, ali ovaj
gaje ignorisao, onda je pani no prelazio pogledom od jednog do drugog akutnog, ali svi su
skretali pogled i odbijali da ga podre, svakog trenutka mu se pove avala panika na licu; pogled
mu se na kraju zaustavio na glavnoj sestri i opet je lupio nogom o pod.
Zahtevam da se neto uradi! Da li me uopte ujete? Ho u da se neto uradi! Neto
uradi! Neto..."
Ona dva krupnija crna bolni ara prila su mu otpozadi i za sekund su ezviku ruke bile
vezane na le ima, istog trena je splasnuo kao ispumpan balon. Onda su ga lepo odveli gore na
odeljenje za nemirne, uli su se tupi zvu i dok su ga kao neku vre u izvukli uz stepenice. Sve
vreme je na sastanku vladala mukla tiina; kada su se crni momci vratili i ponovo seli na svoja
mesta, glavna sestra je prela pogledom redom po svim akutnima, a onda ih upitala:
Da li moda jo neko ima neke primedbe u vezi sa raspodelom cigareta?"
Preleteo sam pogledom preko niza praznih, kao na zid obeenih lica i malo sam due
osmotrio Mekmarfija, koji je mirno sedeo u svojoj fotelji, duboko zadubljen u ovladavanje
vetinom brzog se enja pila karata, i to jednom rukom... bele duge cevi na plafonu opet su
po ele da emituju ledenu svetlost... ve po injem daje ose am kako mi ponovo prodire duboko u
utrobu.
Otkako se Mekmarfi primirio i prestao da staje iza nas na sastancima, me u akutnima je
zavladala velika nedoumica u vezi s tim ta bi moglo da bude razlog za takvo njegovo ponaanje.
Razna objanjenja su u igri, ujem ih tu i tamo u prolazu, obi no ih iznose kada razgovaraju
izme u sebe u manjim, izolovanim grupicama - po dvojica, trojica maksimum. Jedni smatraju
daje verovatno na uo da glavna sestra planira da ga prebaci gore na odeljenje za neprilago ene,
pa se primirio kako bi je odvratio od toga; drugi pretpostavljaju daje smislio neku izuzetnu fintu,
neku akciju kojom e je kompletno izbaciti iz ravnotee, pa je sada lukavo puta da se na miru
opusti i uljuljka ne bi li ok bio to ve i; ima i drugih teorija...
Ja jedini znam razlog - uo sam njegov razgovor sa spasiocem kraj bazena, on je
jednostavno, sagledavi najzad situaciju u kojoj se naao, shvatio ta je za njega najbolje, po eo
je da se ponaa lukavo i to je sve, vrlo jednostavno. To me podse a na mog starog, i on je
svojevremeno shvatio da mora da popusti, da nije vie u stanju da se suprotstavi onoj gomili ljudi
iz grada koja je navalila da ba na tom mestu izgradi onu svoju branu, navalila jer je elela potopoto da zgrne velike pare, da zaposli puno ljudi i usput da i uniti nae selo. Otvoreno su poru ili
da e biti za sve najbolje ako ti Indijanci pokupe svoje smrdljive atore i ostale gluposti, neka se
to pre nose i neka budu zadovoljni to e dobiti od vlade onih dve stotine hiljada dolara jer i to je
mnogo. Stari je povukao najbolji mogu i potez kada je potpisao sve one papire; otporom ionako
nita ne bi postigao, drava bi, svakako, pre ili kasnije dobila ta eli, ovako je barem izvukao

dobre pare, najbolji mogu i potez u tom trenutku, nema ta! Tako je i Mekmarfi smislio najbolje
mogu e reenje za sebe, poputa jer shvata da je to za njega najpametnije u ovoj situaciji. A
akutni neka slobodno do mile volje naga aju ta se s njim deava, on nita ne govori, nita ne
objanjava, ali radi pravu stvar, pametno - niko me ne e ubediti da nije to.
A onda jednog jutra kao da su i akutni najzad shvatili o emu se radi, shvatili su njegove
razloge za povla enje i bilo im je jasno da su se do sada, u svojim naga anjima, samo nepotrebno
zavaravali. On nikome nije rekao ni slova o svojoj odluci i o svom razgovoru sa spasiocem, ali
svi su svejedno to saznali, i to nekako svi u istom trenutku. Verovatno je sestra, no u, svojom
specijalnom mreom sakrivenom u podu odaslala tu informaciju do svakog pojedina nog kreveta,
odnosno pacijenta u njemu. Vidim daje svima sve jasno po na inu kako su pogledali Mekmarfija
kada je ujutro uao u dnevni boravak. Ne gledaju ga ni ljutito, ni razo arano jer je i svima njima
kao i meni jasno da, ako eli da ga glavna sestra otpusti iz bolnice, on mora tako da se ponaa,
mora da joj podilazi, ali ipak ose am u njihovim pogledima da bi im bilo mnogo drae da je sve
moglo da bude druga ije.
I ezvik je razumeo o emu se radi i nije ni najmanje zamerio Mekmarfiju to ga nije
podrao i digao galamu na sastanku u vezi sa pitanjem cigareta. On se ina e vratio odozgo sa
odeljenja za neprilago ene istog onog dana kada je sestra razaslala informaciju svojom
nevidljivom, tajnom mreom, a prvo to je uradio kada se vratio bilo je da kae Mekmarfiju kako
ga potpuno razume, da potpuno razume i opravdava njegovo ponaanje, da ak smatra daje, u
datoj situaciji, to najbolja politika i da mu je ao to gaje svojim istupanjem na sastanku doveo u
neprijatan poloaj da zbog njega eventualno rizikuje da bude kanjen i dodatno zadran u bolnici.
Sve mu je to rekao dok su nas vodili na hidroterapiju, a onda je kada smo stigli do bazena
iznenada dodao da on ipak eli da neto preduzme i s tim recima je sko io u vodu i zaronio. Tako
je gr evito stegao prstima reetku za odvod vode na dnu bazena da ga nisu mogli od nje odvojiti
ni spasilac, ni dva crna bolni ara, ni Mekmarfi, koji je zaista dao sve od sebe. Bila je to trka sa
vremenom, na kraju su se setili da odrafe kompletnu reetku, ali kada su najzad sve obavili i
izvukli ga iz vode sa sve reetkom koju je i dalje stezao svojim kratkim, debelim, modrim
prstima, ve je bilo kasno - mogli smo samo da se uverimo da je sve bilo uzalud - ezvik je ve
bio mrtav.
Stojim u redu za ru ak, kad odjedanput tamo malo napred, ispred mene posluavnik naglo
uzle e i leti kroz vazduh, podse a na zeleni plasti ni obla iz kojeg se sliva kia mleka, graka i
supe od povr a. Sefelt izle e iz reda na jednoj nozi, udno skaku e, obe ruke su mu dignute
visoko iznad glave, a onda pada na le a kao da pravi kolut unazad, o i su mu razroga ene,
zakolutane, samo se vide beonja e. Glava mu je udarila o pod uz tup zvuk sudara kamenja u vodi,
telo mu je lu no uzdignuto, nekontrolisano se trza i trese. Fredrikson i Skanlon mu priska u u
pomo ali crni bolni ar ih grubo gura u stranu i iz zadnjeg depa vadi jednu da icu obmotanu
starim, potamnelim, masnim flasterom. Otvara Sefeltu usta i stavlja mu da icu medu zube, dok
sluam krckavi zvuk kao da ose am opori ukus suvog drveta u ustima. Sefelt se i dalje
nekontrolisano trza as sporije as ja e, u pitanju su snani gr evi u kojima se die lu no uvis pa
pada, pa opet tako isto u serijama, ali sve sporije i sporije; kada se gotovo potpuno primirio i dok
lei na podu kao neka bezobli na siva masa, prilazi mu glavna sestra.
Ona stoji nad njim, nadnela se sa prekrtenim rukama na grudima u poloaju kao da je u
crkvi sa sve om pred sobom, gleda dole na ono to je ostalo od njega i to viri na podu iz rukava i
nogavica.
Gospodin Sefelt?" pita crnog bolni ara za svaki slu aj.
Tako je, ovaj", crnja cima onu da icu, ko veli moda e mu jo zatrebati, ...gospodin
Sefelt."

,,A gospodin Sefelt je ba tu skoro naglaavao da smatra da mu lekovi vie i nisu

potrebni."
Sestra odsutno klima glavom i uzmi e korak unazad jer joj Sefelt onako ispruen na podu
gotovo dodiruje glavom bele cipele. Die glavu, posmatra lica akutnih koji su se ve okupili da
vide o emu se radi. Opet klima glavom i ponavlja:
Da mu lekovi vie nisu potrebni."
Izraz lica joj je neka udna kombinacija i osmeha, i saaljenja, i strpljenja, i ga enja, a sve
to ini jednu veta ku, gotovo nau enu grimasu.
Mekmarfi o igledno do sada nije video neto sli no:
ta je ovo, ta mu to bi iz ista mira?"
Sestra ne die pogled sa one tuge na podu i odgovara:
Gospodine Mekmarfi, gospodin Sefelt boluje od epilepsije, to zna i daje, ako se ne dri
stroge terapije, u svakom trenutku izloen opasnosti da bude rtva ovakvog ili ak i teeg napada.
Me utim, on je uobrazio da je najpametniji, da sve zna najbolje, da zna vie ak i od medicinskog
osoblja. Jasno smo mu vie puta ukazali na to ta sve moe da mu se desi ukoliko ne uzima
redovno lekove, ali on i pored svega i dalje tera po svome."
Medu okupljenim akutnim pacijentima je i Fredrikson, ilav, beskrvan tip sa plavom
kosom i otrim svetlim obrvama. O igledno su ga razbesnele sestrine prethodne reci pa istupa
korak napred, odvaja se od grupe akutnih s kojima je do tada stajao, lice mu je besno a obrve
namrgo ene. Zanimljiv je taj gospodin Fredrikson, i on kao to je to doskora radio pokojni
ezvik, voli tu i tamo da glumi otrog, tvrdog momka, kada mu neto nije po volji lako plane,
izdere se na sestru ili nekoga od osoblja, grmi tako, galami i obi no zapreti da e pod hitno da
napusti ovu smrdljivu bolnicu. Poto ga ve svi dobro poznaju, samo ga puste da se na miru
isprazni, da zavri sa svojim dranjem i mahanjem pesnicama, a onda mu, kada se smiri, ponude
da potpie ve pripremljenu otpusnu listu. E tada po inje zabava: padaju opklade u sobi za
osoblje koliko e ovaj put pro i vremena dok se on pokunjeno ne pojavi, zakuca na staklo i po ne
da se izvinjava, moli da to pre svi zaborave sve to je prethodno rekao i ako je mogu e, ipak
zaborave na otpusnu listu, neka je sa uvaju za kasnije, mnogo kasnije.
Sada on prilazi sestri i besno mae pesnicom, skoro da preti onako besan:
Zna i tako! Zna i vi to tako mislite, a? Sada ete da napadate, da rtvujete naega Sefa
jer sve to mu se deava - deava se samo zato to on, kao, vama tera inat. Tako zna i, a?"
Sestra gestom punim saose anja sputa svoju ruku na njegovu, on se smiruje gotovo
trenutno, a aka koja mu je bila vrsto stegnuta u pesnicu, sada je ponovo oputena.
U redu je, Bruse, nita ne brinite, vaem e prijatelju opet biti dobro. O igledno nije
popio svoju pilulu dilantina, nije mi jasno ta uopte radi s tim pilulama koje mu redovno
izdajemo."
Zna ona to vrlo dobro, kao uostalom i svi na odeljenju, opte je, naime, poznato da Sefelt
nikada ne proguta svoju kapsulu, zadri je u ustima, a kasnije ispljune i da upravo Fredriksonu.
Ina e oni se, to se pilula ti e, izvrsno uklapaju - Sefelt odbija da ih uzima jer se plai, kako on
voli da ih naziva: potencijalnih katastrofalnih kontraindikacija", dok pak Fredrikson voli da
popije duplu dozu da dodatno predupredi potencijalne epilepti ke napade od kojih je na smrt
zaplaen. Idealni uslovi za saradnju! Sestra to vrlo dobro zna, >vidi joj se u glasu da zna, ali ako
bi je neko sa strane pogledao, video bi samo paljivu, tolerantnu osobu koja nema pojma ni o
emu to se doga a izme u Sefelta i Fredriksona.
Jeeeeeste", rastee Fredrikson, ali o igledno je da mu je bes ve potpuno splasnuo.
Jeste, ali nemojte da celu stvar tako predstavljate kao da zavisi samo od toga da li je ili nije uzeo
pilule. Vi znate koliko je Sef optere en svojim izgledom i znate da ima kompleks da se ne dopada

enama i sve to, a znate i daje ube en da dilantin..."

Znam, znam", potvr uje sestra, on je ube en da mu upravo zbog njega i kosa opada,
jadni stari Sef."
Nemojte, nije on ba tako star."
Znam ja to, Bruse, jedino ne znam zato se vi uvek toliko uzrujavate. Nikada mi nije
jasno staje to izme u vas i vaeg prijatelja da uvek imate potrebu da ga tako gr evito branite."
Ma, uostalom, u pravu ste, ta se to pa toliko mene ti e", odgovara on i stavlja
nonalantno ruke u depove.
Sestra se saginje, brie pod koliko da spusti koleno na isto, pa polukle i po inje da
masira Sefelta ne bi li mu pomogla da to pre potpuno do e sebi. Crnom bolni aru daje
instrukciju da ostane uz njega, a ona e smesta poru iti onima gore da hitno donesu nosila i
prenesu ga u spavaonicu da se odmara do daljnjeg. Onda ustaje, tape blago Fredriksona po ruci,
dok on gun a:
Shvatite, i ja uzimam taj dilantin, zato ja najbolje razumem kako je Sefu, vidite zato ja i
... ma nije vano, nije bitno uopte..."
Shvatam ja vrlo dobro kroz ta sve vas dvojica prolazite, i te kako shvatam, ali sloi ete
se da je sve, ali sve bolje od ovoga ovde..."
Pokazuje prstom na pod a Fredrikson sputa pogled. Sefelt se ve malo oporavio, grudi
mu se diu i sputaju, uju se duboki, vlani i krkljavi uzdasi, na glavi mu se pojavljuje ogromna
voruga na onom mestu kojim je udario o pod pri padu, ona da ica u ustima mu je kompletno
prekrivena crvenom penom, po inje blago da pomera o i. Ruke su mu stisnute uz telo kao da su
zalepljene za bokove a ake mu se steu i oputaju ba kao i ake onih nesre nika vezanih za sto
u obliku krsta to sam ih gledao u okari, jedina razlika je to se njima ake i pue od silnih udara
struje. Sefelt i Fredrikson nikada nisu bili u okari, oni su tako dizajnirani da su u stanju da sami
proizvode struju koja im se akumulira u ki menom stubu, a uklju uje se iz jednog specijalnog
ure aja u staklencu, i to u situacijama kada oni u svome ponaanju malo zastrane i skrenu sa
programiranog puta - usred najmasnijeg vica, na primer, uko e se iznenada i stresti kao da ih je
strefilo nekoliko hiljada volti ravno u mali mozak. Na taj na in u njihovom slu aju je izbegnuta
sva ona gnjavaa i deranman oko odvo enja i tretmana u okari.
Sestra blago prodrma ruku Fredriksonu, kao da eli da ga probudi i ponavlja:
,,I ako bismo uzeli u obzir eventualno tetno delovanje leka, valjda se slaete sa mnom
daje ak i to mnogo bolje nego ovo ovde."
Fredrikson utke gleda svoga prijatelja na podu, podigao je svoje svetle obrve i razroga io
i kao da sada prvi put shvata kako mora da jadno i on sam izgleda barem jedanput mese no.
Sestra se smei, tape ga po ruci i odlazi, usput baca jedan prekoran pogled na okupljene akutne,
pogled koji ima za cilj da ih posrami to uopte posmatraju jedan takav prizor. Nije prolo ni dva
minuta od njenog odlaska, a Fredrikson se samo stresa i bezuspeno pokuava da se nasmei:
Nije mi jasno ta mi bi... zato sam tako sko io na staru... a nita loe mi nije uradila...
nita pod milim bogom... nisam imao pravo da se tako ponaam... pa zar nije tako?"
On i ne o ekuje da mu neko odgovori, vie eli da se opravda i da objasni da ni on sam ne
zna razlog. Jo jedanput se stresa, ho e da krene, ali u tom trenutku mu prilazi Mekmarfi i pita ga
tihim glasom koji je to lek koji oni uzimaju.
Pa ako ba mora da zna u pitanju je dilantin, protiv konvulzija, eto sada i to zna."
Pa ta ovo zna i, ipak ne deluje?"
Ma deluje, nema tu problema... ako ga uzima i te kako deluje." Ako je tako zato se
koji moj uopte dvoumite da li da ga uzmete?" Zato se dvoumimo, pa re i u ti zato kada si
ve toliko navalio, pogledaj sada ovo paljivo." Fredrikson palcem i kaiprstom hvata svoju

donju usnu, izvr e je i pokazuje ote ene, rui aste i beskrvne desni sa nizom dugih blistavih
zuba. ,,E pa vidi od tog dilantina ti trule desni, kada ima napad krgu e zubima i onda..."
Sa poda se uje jauk, svi gledaju u tom pravcu i vide Sefelta, koji stenje i krklja jer mu
crni momak svojom da icom, onako usput, vadi i dva prednja zuba.
Skanlon uzima svoj posluavnik i odlazi dobacuju i:
Koje sranje od ivota. Ne valja ako ga uzme, a ne valja i ako ga ne uzme. Stvarno ne
moe biti u gorem sosu."
Da, da, potpuno shvatam o emu govori", mrmlja Mekmarfi gleda u Sefeltovo lice, koje
se polako smiruje. Sada tek vidim da i Mekovo lice, zbog svih tih silnih pritisaka i dilema, deluje
umorno i zbunjeno kao i ono lice na podu.
Ako je neto i zaribalo u itavom sistemu, ako je pogreno funkcionisalo ili na trenutak
stalo, onda je, o igledno, sve ponovo dovedeno u red - opet sve klizi ujedna eno i uigrano poput
onih lutaka na strelitima i vaarima koje u nedogled krue uvek istom brzinom i na jednakom
rastojanju. U pola sedam iska i iz kreveta, u sedam upadaj u trpezariju, u osam evo slagalica za
hroni ne i karata za akutne... Sve vreme vidim bele, sigurne ruke glavne sestre nad onim silnim
dugmi ima na kontrolnoj tabli.
Ponekad, ne uvek, kada izvode akutne negde izvan bolnice, povedu i mene s njima.
Odveli me tako jednom u biblioteku i ja odmah gde u nego pravo na odeljenje sa tehni kim
knjigama; gledam sve one silne naslove knjiga iz oblasti elektronike, nekih se i prise am sa one
svoje jedne jedine godine provedene na fakultetu; se am se da su te knjige po pravilu pune
grafikona, ema, jedna ina, teorija - sve je u njima utemeljeno, jasno, sigurno.
Jedna knjiga me je naslovom posebno zainteresovala, imam elju da je malo prelistam, da
zavirim u nju, ali se plaim, plaim se da bilo ta uradim. Ose am se kao da lebdim u onom
pranjavom, u kastom vazduhu u biblioteci, naizmeni no sam as gore, as dole i tako letim
okolo. Sve one knjige stoje nekako nakrivljeno, nahereno, zakoeno oko mene, nenormalno se
ukrtaju i seku pod svim mogu im otrim i tupim uglovima. Jedna polica se naginje malo nalevo,
druga pak nadesno, neke se ak naginju nada mnom, nije mi jasno kako knjige ne poispadaju iz
njih. Svuda oko mene odozdo, odozgo, sa strane, u nedogled samo mnotvo polica od spojenih
dasaka i da ica, poduprte metalnim nosa ima naslanjaju se na lestvice. Bojim se da ako samo
jednu knjigu skinem s police, da e to bogzna kakav uas i lom da pokrene, moda e pasti sve
redom, zato ne pipam nita.
ujem da neko dolazi, to je jedan od crmih momaka s naeg odeljenja, ali nije sam, s njim
je i Hardingova ena, srda no razgovaraju i smejulje se jedno drugome dok ulaze u biblioteku.
Vidi, Dale", crni se momak obra a Hardingu koji upravo prelistava neku knjigu, vidi
koga sam ti doveo, ima poseticu. Ja sam joj lepo rekao da ne moe da te vidi van vremena za
posete, ali zna ti nju, obrlatila me je u sekundi slatkom pri om, pa sam je doveo ak dovde."
Ostavlja je pred Hardingom i odlazi natrag na odeljenje. Na odlasku joj dobacuje dvosmisleno:
Jasno ti je da e za ovo morati da mi se revanira."
Ona samo prstima alje poljubac crnji, a onda se, uvijaju i bokovima, okre e Hardingu.
Zdravo, Dale."
Zdravo, duo", odgovara joj, ali ne sputa knjigu, osvr e se okolo svestan da su njih
dvoje trenutno u centru panje, svi pilje u njih.
Gledam je: iste je visine kao i Harding, nosi cipele sa visokim, tankim potpeticama, nosi
kao zift crnu tanu bez ru ki - dri je u ruci kao da je knjiga. Nokti su joj jarko crveni i ima se
utisak kao da joj je crna koa tane poprskana s nekoliko kapi krvi.
Hej Mek", Harding doziva Mekmarfija, koji sedi na drugoj strani prostorije zadubljen u
neki strip-album. Obuzdaj na trenutak svoju e za visokom kulturom i do i da te upoznam sa

svojom partnerkom i suparnicom, mogao bih da banalno kaem 'boljom polovinom' ali to bi
ukazivalo na daleku mogu nost daje podela ipak ravnomerno izvrena, zar ne?"
Pokuava da se nasmeje, a onda nervozno zavla i svoja dva tanka, avetinjski bela prsta u
gornji dep koulje i jedva vadi poslednju cigaretu iz paklice. Ruka mu se debelo trese dok stavlja
cigaretu u usta, ina e, ni on ni ena se jo ni milimetar nisu pribliili jedno drugom.
Mekmarfi u svoj svojoj veli ini ustaje sa stolice, prilazi, skida kapu, gospo a Harding ga
odmerava i smei mu se.
Drago mije, gospo o Harding", kae on ljubazno.
Ona mu sa jo srda nijim osmehom odgovara:
Ne svi a mi se to 'gospo o Harding', prezirem formalnosti, Mek, zovi me jednostavno
Vera."
Potom sve troje sede na onoj sofi na kojoj je do pre nekoliko trenutaka Harding na miru
itao svoju knjigu, a sada pri a svojoj eni ko je Mekmarfi i kako je za kratko vreme potpuno
pomerio mozak glavnoj sestri; ona se na to smeje i kae daje to nimalo ne udi. Harding se toliko
zaneo svojom pri om da je potpuno zaboravio na ruke i one sada u vazduhu ispred njega
mahanjem stvaraju gotovo vidljive slike, kao da igraju po taktu njegovih reci podse aju i na dve
prelepe balerine u belom. Ruke su mu udo, u ta sve mogu da se preobraze u sekundi. No, im je
zavrio svoju egzaltiranu pri u, prime uje da mu i Mekmarfi i ena zapanjeno zure u ruke, koje
smesta sklanja ispod kolena. Neprijatno mu je i u tom trenutku svoju nelagodu zatakava
izveta enim smehom.
Dale, kada e ve jednom da se smeje kao sav normalan svet, ve mi se smu ilo da te
sluam kako piskavo ski i kao da si neki mi a ne ovek?" dokraj i ga ena.
Zanimljivo, prvog dana kada su se upoznali i Mekmarfi je Hardingov smeh uporedio sa
mijim ski anjem, ali tada to kao daje na Hardinga delovalo smiruju e, sada kada je to uo od
vlastite ene, on je, naprotiv, nervozniji nego ikada.
Ona ga moli za cigaretu i Harding se masa za dep, ali paklica je prazna, on odmah
mahinalno povija svoja mrava ramena kao da eli da nekako sakrije od pogleda onu svoju
poslednju dopola popuenu cigaretu koju dri u ruci.
Odskoro je uvedeno ograni enje, imamo pravo samo na jednu paklicu dnevno. Draga
moja Vera, tako je oveku oduzeta i mogu nost da bude galantan."
Dragi moj Dale, pa ti nikada nema dovoljno, zar ne?"
On je gleda i smei se sa neskrivenom gor inom u o ima:
Da li je to jo jedna od tvojih aluzija ili se i dalje bavimo konkretnim problemom
nestaice cigareta? Uostalom, to nije ni vano, ma ta da si mislila, odgovor ti je dobro poznat."
Ali ja nita ni nisam mislila, nikakve aluzije, samo to to sam i rekla u vezi sa
cigaretama, Dale, pa..."
Pa nita i nisi mislila, to je ta no; tvoje kori enje izraza ni i nisam zajedno u jednoj
re enici stvorilo je gramati ki pogrenu negaciju. Mekmarfi, ti i Vera ste otprilike podjednako
nepismeni u svom izraavanju. Vidi, duo, kada upotrebi re ni, onda ne moe posle nje da..."
Dobro, sada je dosta! Jeste, mislila sam ijedno i drugo, mislila sam da kaem da ti nema
ega dovoljno, i ega i ta ka."
Kae se ni ega dovoljno, ni ega, drago moje bistro eljade."
Ona nekoliko sekundi gleda Hardinga popreko, a onda se okre e Mekmarfiju, koji sedi
pored nje:
,,A ti, Mek, da li si ti sposoban da izvede jednu takvu sitnicu kao to je da ponudi
devojku obi nom cigaretom, i to bez ovoliko problema?"
Mekmarfi baci tuan pogled na svoju paklicu, koju je nepromiljeno ostavio da mu lei u

krilu, kao da mu je ao to je nije sakrio, ali ta je tu je:

Ma naravno, ja vam uvek imam dovoljno cigareta, a znate zato, zato to sam grebaro,
ja ih ickam okolo kad god imam priliku. Zato meni moja paklica traje mnogo due nego
Hardingu, on strogo pui samo svoje vlastite cigarete, zato on mnogo pre ostane bez cigareta, i
onda..."
Drue, nema potrebe da se toliko trudi da na e opravdanje za moju nesposobnost. To,
vidi, nekako ne prili i tvojoj naravi, a mojoj nimalo ne prija."
Dobro kae", potvr uje i ena, ma samo mi je sada lepo zapali i mani tu toliku pri u."
Pri tom se toliko nagnula prema njegovoj ibici da sam i ja na drugom kraju sobe jasno
video elo ono njeno bogatstvo ispod bluze.
Ona sada po inje da se ali da su joj ve dosadili svi oni Hardingovi prijatelji koji i dalje
tu i tamo navra aju da vide da se nije slu ajno vratio ku i.
Zna onaj tip momaka, Mek, uvek skockani, sve na svom mestu, duga kosica sre ena
pod konac, i jo mau onim svojim slatkim ru icama, ma zna te face."
Harding je pita da li je sigurna da oni ne dolaze da vide nju a ne njega, a ona mu drsko
odgovara da bi svaki mukarac koji dolazi nju da vidi morao da mahne ne im ve im, a ne samo
ru icama.
Iznenada ona naprasno ustaje i kae da je krajnje vreme da krene. Prua ruku Mekmarfiju
i sa smekom mu kae da se nada da e se videti jo nekada, i izlazi iz biblioteke. Mekmarfi je,
ina e, ostao potpuno bez teksta, to je o igledno. Zvuk njenih potpetica dok odlazi ini da svi u
prostoriji podiu glave i pogledom je prate dok nije potpuno nestala niz hodnik.
I ta kae?" zainteresovano e Harding. Mekmarfi odgovara:
Jedno je sigurno, ima divan par plu a", to je jedino to mu je trenutno na pameti. Ve e
nema ni naa draga sestra Rej el." Ma nisam mislio na izgled, prijatelju, reci ta misli o..." Ma
daj skini mi se, Harding", iznervirano podie ton Mekmarfi. Ne znam ta da mislim, ta bre
ho e od mene, da ti budem bra ni savetnik, te fore? Jedno ipak znam: niko nije savren i svi se
ceo ivot trude da to je mogu e vie umanje i unize jedan drugoga, to je pravilo. Znam ja ina e
na ta ti cilja: ti bi da ja sada mislim kako je ona jedna najobi nija ku ka i da te jo i alim zbog
svega toga. E pa da ti kaem iskreno: i ti nju nisi ba tedeo, ni ona se nije ose ala kao kraljica s
tobom, to budi siguran. Ma, uostalom, jebe mi se i za tebe i za tvoje 'ta misli'. Imam ja, bre,
dosta svojih problema i zabole me jo i za tvoje, zato mi se lepo skini." Obra a se i ostalim
pacijentima u biblioteci: Svi vi, svi zajedno, skinite mi se bre vie, jebo vas ja."
Poto se istresao, nabija kapu na glavu i vra a se svojim stripovima na drugom kraju sobe.
Akutni se zgledaju zaprepa eno, otvorenih usta i razroga enih o iju. Pitaju se zato se sada
uopte izdire na sve njih, niko ga nije gnjavio, niko nije nita pod milim bogom traio od njega
jo od onog dana kada su svi shvatili da on pokuava da se ponaa najbolje to moe ne bi li bio
siguran da mu boravak u bolnici ne e biti produen.
Utoliko ih je i vie iznenadilo to se onako grubo izvikao na Hardinga, a poto se vratio
na svoje mesto i napadno digao strip tako da mu zaklanja lice, pitaju se i da li je to uradio da se
sakrije od njihovih pogleda ili iz elje da on sam barem nakratko nikoga ne vidi.
Istog dana, na ve eri on se izvinio Hardingu za scenu u biblioteci uz objanjenje da mu
zaista nije jasno ta gaje toliko isprovociralo i nateralo da tako plane bez razloga. Harding mu
odgovara daje mogu e da je njegova ena razlog, jer njoj vrlo lako uspeva da provocira i izaziva
sve u svojoj neposrednoj blizini. Na to je Mekmarfi samo otpio gutljaj kafe i odgovorio:
Ne verujem, drue, da ona ima ikakve veze s mojim runim snovima i no nim morama
zadnjih nedelju dana, pa nju sam, bog te, danas prvi put video."
Aha, zanimljivo, gospodine Mekmarfi", Harding se sada benavi i imitira jednog od

staista koji ih obi no ispituje na grupnoj terapiji, vi definitivno morate da nam kaete neto vie
o tim svojim snovima, da ih podelite s nama. Sa ekajte molim vas trenutak da pripremim notes i
olovku, tako..." Harding pokuava da alom olaka Mekmarfiju to to mu se izvinio i to mu je
verovatno jo uvek blago neprijatno zbog svega to se dogodilo u biblioteci. Uzima kaiku i
salvetu i pravi se da zapisuje:
,,A sada, molim vas, recite precizno ta je to to vam se javlja u vaim... ovaj... tekim
snovima?"
Mekmarfi ne prihvata alu, odgovara smrtno ozbiljno:
Ma ne znam ta da ti kaem, ove e, stalno samo neka lica... da, da, samo ta lica."
Idu eg jutra Martini je u formi,
nuo je iza kontrolnog panela u bivem kupatilu i
benavi se, glumi pilota mlaznog aviona, svi su prekinuli sa kartanjem i nasmejani uivaju u
njegovoj predstavi.
Prijem, prijem... baza-letelici, baza-letelici, nepoznati objekat prime en na poziciji etirinula-esnaest, ponavljam etiri-nula-esnaest, izgleda daje u pitanju neprijateljska raketa. Odmah
stupite u akciju... Prijem..."
Dok to govori on okre e neku dugmad, jednu ru ku gura napred-nazad, naginje se kao da
telom prati let aviona. Pomera jednu kazaljku u poloaj ozna en sa pun mlaz", ali preko puta, iz
cevi koje tr e iz zida nema ni traga od vodenih mlazeva, odavno se ova oprema ne koristi za
hidroterapiju, odavno je kompletno isklju en dovod vode. Oprema je gane nova, ija, sve sam
hrom i elik i izgleda tako kao da nikada nije ni kori ena. Ako se izuzme hrom, kontrolni blok i
tu su identi ni onima koje smo svojevremeno, pre vie od petnaest godina, koristili u staroj
bolnici - tu su creva i cevi koje su u stanju da ti usmere mlazeve na bilo koji deo tela pod bilo
kojim uglom. Ina e, tehni ar sa gumenom keceljom stoji za kontrolnim blokom i od njega zavisi
kada e te u koji deo tela oinuti koji mlaz vode, a tako e i koja je snaga mlaza i koja temperatura
vode, on kompletno vlada situacijom. Mlaz je u po etku blag, gotovo umiruju i, pa sve ja i, da bi
na kraju bio do te mere jak da ima utisak da ti bode telo hiljadama igala - za sve to vreme ti visi
tamo pred njim izme u cevi, vezan si platnenim kaievima, kompletno si raskvaen, mlohav i
smeuran, bespomo no gleda kako tehni ar debelo uiva u svojoj igra ki iji si i ti deo.
Prijem, prijem... Letelica-bazi, letelica-bazi; upravo mi ulazi u vidno polje..."
Martini se naginje napred, cilja preko bloka kroz prsten od cevi, nakrivio je glavu,
zatvorio jedno oko i kao da paljivo niani.
Meta u nianu... sve spremno... idemo... pal..."
Iznenada se naglo rukama odbija od komandnog bloka, uspravlja telo otrim trzajem, ko i
se i onako ra upan, sa iskola enim o ima i tako uasnutim, gotovo lu kim pogledom pilji u
tu-kabinu, koja se nalazi ispred njega. Istog trena svi prekidaju svoju partiju karata i skre u
pogled u tom pravcu, sigurni da e i oni videti ta je to toliko uzdrmalo Martinija. Ne vide
naravno nita, ni ega tu i nema osim om i i vezova na isprepletenim platnenim kaievima koji
vise izme u svih onih cevi.
Martini se okre e i fiksira pogledom Mekmarfija, kao da nikoga drugog nema u kupatilu.
Da li si ih video, ma da li si ih video... reci, mora da si ih i ti video, reci..."
Koga bre, Mart, koga da li sam video, nikoga ti ja tamo ne vidim, o emu to..."
Ma medu svim tim om ama, tamo izme u kaieva, zar ih nisi video?"
Mekmarfi se okre e, gleda paljivo u kabinu.
Ma nema teorije, nita ne vidim, ni ega ti tu nema..."
Ma ekaj, gledaj... pa njima je potrebno da ih vidi, potrebno..." insistira Martini.
Ma teraj se bre, Martini, koji ti je moj, lepo ti kaem ne vidim ih. Shvata, da ti crtam,
bog te, nita bre ne vidim, nita."

,,E pa", kae sada Martini i nezainteresovano okre e glavu, vie i ne gleda u pravcu tukabine, ,,e pa, ni ja ih nisam video, ma jok, samo sam te malo loio, shvata?"
Mekmarfi nervozno se e pil prstima i otrim pokretima mesa karte.
,,E pa vidi, Mart, nisam ti ja za takvu zajebanciju, veruj mi..."
Pokuava da ponovo promea karte, ali one mu izle u iz ruku i lete na sve strane. Ruke
mu se, ina e, nekontrolisano tresu.
Se am se, ponovo je bio petak, ta no tri nedelje posle onog naeg famoznog glasanja u
vezi sa televizijskim prenosima kada su sve iole pokretne pacijente s naeg odeljenja odveli
kolektivno u Jedinicu na, kako su nam rekli, rendgensko snimanje plu a, neto u vezi s borbom
protiv tuberkuloze. Menije, naravno, bilo potpuno jasno da se radi o redovnoj, rutinskoj proveri
ispravnosti mehanizama i aparature koja nam je ugra ena u telo.
Sedimo svi na dugoj klupi pored vrata na kojima pie RENDGEN", odmah pored tih
vrata su jo jedna na kojima pie ,,ORL" - tu nas svake zime dovode na kontrolu grla. Preko puta
nas u hodniku je jo jedna duga klupa, i to upravo ispred onih metalnih vrata, tekih metalnih
vrata bez natpisa, bez imena. Na toj klupi, izme u dva crna momka kunjaju dvojica pacijenata,
ekaju svoj red da u u, tre i pacijent je unutra, tre a rtva je ve na terapiji - ujem ga kako
vriti. Vrata se ute i otvaraju iznutra i ja jasno vidim kako bletavo mirkaju hladna, neonska
svetla u toj sobi. Onemo alu rtvu izvode u kolicima, jo se dimi, a ja se za svaki slu aj gr evito,
iz sve snage hvatam za klupu da nekim slu ajem ne budem usisan u onu sobu kroz otvorena
vrata. Dva momka poteu jednoga od one dvojice pacijenata, uspravljaju ga na noge, ali on stoji
nekako klecavo i nesigurno, kolena su mu razglavljena, jedva hoda, posr e od one silne droge
kojom su ga nakljukali, jer pravilo je - pred svaku ok-terapiju daju ti gomilu nekih crvenih
pilula. Guraju ga kroz vrata, gde ga tehni ari prihvataju, pridravaju ispod mike. Vidim da je tip
najzad shvatio gde je i ta ga eka, obe noge je uko io, kao da ih je zabio u pod u bezuspenom
pokuaju da na taj na in spre i da ga dovedu do stola - onda se vrata zatvaraju i sve to se deava
iza njih ponovo je sakriveno od mog pogleda.
Drue, a ta to oni rade tamo, ta se deava u toj sobi, a?" Mekmarfi radoznalo pita
Hardinga.
Tamo, u toj sobi, pa da, ti jo nisi imao to zadovoljstvo, a vidi, prijatelju, radi se o
iskustvu koje svaki ovek jednostavno duguje sebi barem jednom u ivotu." Ponesen svojom
pri om, Harding zabacuje glavu i udobno zavaljen posmatra ona metalna vrata preko puta. To ti
je, vidi, upravo ta famozna okara o kojoj sam ti, valjda se se a, ve nekoliko puta do sada
pri ao - zvani no TE iliti terapija elektrookovima. Oni sre nici koje tamo dovedu dobiju
besplatni put u svemir, do Meseca i nazad, u stvari, kada malo bolje razmislim i nije ba
besplatan jer mesto novcem plati trokove modanim elijama, ali staje to, nita, svako od nas
ima tih elija na pretek - nekoliko milijardi i ako i izgubi koju, pa ta, jaka stvar, ne e ni da
primeti, jel' tako?"
Mrti se i gleda, tobo tuno, onoga jednog jedinog pacijenta koji jo sedi na klupi ispred
okare:
,,E, danas ba i nema muterija, ni priblino nekadanjim guvama i gunguli. Ali kako
kau Francuzi: c'est la vie, ta moemo, mode i trendovi do u i pro u, tako ti je to, bojim se da
smo upravo svedoci sumraka TE terapije. Naa draga glavna sestra je jedan od retkih preostalih
potovalaca stare dobre foknerijanske tradicije le enja mentalne nedono adi efikasnom
metodom pod radnim naslovom - Prenje mozga."
Metalna vrata se otvaraju, iz sobe izle u bolni ka kolica, niko ih i ne gura, na dva to ka
hvataju krivinu i pue i se zami u niz hodnik. Mekmarfi zainteresovano posmatra kako i
poslednjeg pacijenta za danas uvode u sobu.

Zna i, njihov fazon je dovedu tako ovu u tu sobu i roknu mu struju u uturu?"
Mekmarfi e za eno.
Pa, saeto re eno, to bi bilo to, da, ba tako."
,,A zato im to rade, majke ti?"
Pa, to im rade za njihovo dobro, sve to nam rade je za nae dobro, nego ta. Vidi, ti si
verovatno stekao utisak, poto si od ele bolnice upoznao samo nae odeljenje, daje i itava
bolnica zapravo jedan mehanizam prinude i kazne u odnosu na pacijente, ali to je, naravno,
daleko od prave istine. Tako se i TE ne koristi uvek i isklju ivo kao kaznena mera, to je upravo
na in na koji ga koristi naa draga sestra, a tako e je to i mnogo vie nego jednostavno sadisti ko
iivljavanje osoblja nad pacijentima. Mnogi pacijenti koji su smatrani neizle ivim oporavili su se
upravo zahvaljuju i ok-terapiji, kao stoje, isto tako, mnogima pomogla lobotomija ili
leukotomija. ok-terapija ima i mnoge prednosti u odnosu na ostale vidove terapije, recimo,
jeftina je, brzo pokazuje rezultate a i relativno je bezbolna, jedino to ti izazove reakciju sli nu
epilepti kom napadu."
,,E to ti je ivot", mrmlja Sefelt, nekima od nas uvaljuju one odvratne pilule da im
onemogu e napad, a ostalima daju okove da ga tu i tamo veta ki izazovu, ko bi sve to
shvatio..."
Harding se naginje ka Mekmarfiju i po inje da mu objanjava:
,,A zna kako je uopte slu ajno neko i doao na ideju za tako neto, e pa vidi ovako:
jednom su dva psihijatra iz samo njima poznatih, perverznih razloga otila da obi u jednu
klanicu, i tako ti oni, izme u ostalog i vide kako ubijaju stoku jednim udarcem maljem me u o i.
Ali ta je tu zanimljivo: primete ti tako oni da sva stoka i ne bude ubijena na taj na in, neka
preivi i padne na pod u stanju najsli nijem epilepti kom napadu, gledaju ti oni to, razmiljaju pa
e ti jedan od njih: 'Aha, zo, pa to biti ono prafo to nam trefalo za nai pacijenti - veta ki
izazvan napat.' Njegov se kolega na licu mesta sloio s njim u potpunosti, a zna zato? Zato to
je odavno prime eno da dolazi do zna ajnih promena u ponaanju pacijenata neposredno nakon
epilepti kog napada. Vidi o emu se radi: neposredno nakon napada pacijent je mirniji i
smireniji, a poznati su i slu ajevi da neki potpuno izgubljeni, divlji i agresivni tipovi nakon
napada budu jedno vreme u stanju u kome je s njima mogu normalan kontakt i komunikacija. Ni
tada, a ni do dan-danas nije otkriveno zastoje to tako i na koji na in epilepti ki napadi izazivaju
ove pozitivne kontraefekte, ali odavno je isto tako bilo poznato da bi veta ki izazvani napadi
imali i te kako pozitivno dejstvo na odre enu vrstu pacijenata. 1 sada zamisli koje otkri e, tu u toj
klanici oni iznenada vide da ova maljem izaziva ko od ale ono to su oni godinama sanjali da
nekako ostvare sa svojim pacijentima."
Skanlon dobacuje neto u stilu da je po njemu bolje bilo da koriste bombu umesto malja,
na ta mu Harding odgovara da e pre i preko njegove opaske i nastavlja da otkriva Mekmarfiju
male tajne iz istorijata elektrook terapije.
Mesar je, naravno, pomiljao da to moda i nije ba idealna metoda u radu sa ljudima, jer
ipak sli nost izme u oveka i krave nije bogzna kolika. Dovoljna je mala nepreciznost u
rukovanju maljem i pu e nos, ili odoe zubi do vraga, a ko e onda platiti stomatoloke trokove.
Ako je ideja bila raspaliti oveka u glavu, valjalo je ipak dobro razmisliti i otkriti neku sigurniju i
precizniju metodu od malja, i tako, posle nekih lutanja izbor je pao na struju."
Bog te, a kako nisu bili u frci daje mogu e da strujom rasture pacijente. Kako to da
javnost nije digla devu u vezi sa celim tim sranjem?"
Dragi moj prijatelju, meni se ipak ini da ti ne razume ba najbolje javno mnjenje u
ovoj zemlji - ono uvek prihvata najbri na in za reavanje bilo kog problema."
Mekmarfi odmahuje glavom:

Majku mu, struja u uturu, pa to mu do e sli no onome kada nekom ubici za kaznu
roknu struju na elektri noj stolici."
Mogu ti re i da su te dve aktivnosti ak i mnogo sli nije nego to ti moda i misli, u oba
slu aja se zapravo radi o le enju."
A ta kae, nita ne boli, a?"
Li no ti garantujem, stvar je potpuno bezbolna, jedan blesak i u istom trenutku gubi
svest. Nita gas, nita igla, malj, ma potpuno bezbolno, ali opet niko ne bi ponovo ako ne mora. A
zna zato - nekako se promeni, to ti je kao", zatvara o i i pritiska slepoo nice obema rukama,
kao da ti struja pokrene neko ludo, nekontrolisano kolo sre e u glavi, a na njemu prizori,
ose anja, uspomene... Video si takva kola sre e na vaarima, ti stavi pare na neki broj a ovek
pritisne dugme, svetla se pale i gase, treti muzika, vrte se brojevi kao u kovitlacu. Moda
dobije, moda izgubi, ko zna, a onda opet igra i opet... Plati za jo jedan krug, sinko, plati za
jo jedan krug, plati..."
,,O'ladi, Harding, smiri se."
Vrata se otvaraju i na kolicima guraju pacijenta prekrivenog aravom, poto je on
poslednji za danas, tehni ari odlaze na kafu. Mekmarfi se mrti i prolazi rukom kroz kosu, deluje
zbunjeno:
Ma, nekako kao da mi teko ide da sve ovo to se deava okolo shvatim i sredim u glavi,
sve to..."
Na ta misli, na ok-terapiju?"
Ma da, ali ne samo to, ne samo to nego uopte, sve ovo..." mae kruno rukom, sve to
se deava okolo."
Harding mu blago rukom dodiruje koleno: Obuzdaj svoj uzbu eni duh i misli, prijatelju,
najverovatnije nikada i ne e imati iskustva sa elektrook-terapijom, ona je gotovo potpuno
demodirana, sada se koristi samo u najekstremnijim slu ajevima, kada nita drugo ne pomae,
isto tako retko kao i lobotomija."
,,A ta lobotomija, to je ono kada ti odseku komadi mozga?"
Vidi kako zna, polako savla uje stru nu terminologiju. Da, ba tako, to je kada ti
odseku par e mozga, kastracija eonog renja. To je valjda upravo i njen rezon: kad ve ne moe
dole da te kastrira ispod pojasa, kastrira te iznad o iju."
Misli na sestru Rej el?"
Ba na nju, a na koga drugog bih pa mislio?"
Nisam znao daje njena zadnja u odlu ivanju o tim stvarima."
,,E pa sada zna, upravo ona o tome i odlu uje."
Mekmarfi je ponovo ivnuo, jasno je da mu nije prijao razgovor o ok-terapiji i lobotomiji
i da je jedva do ekao da ga skrene na drugi kolosek - glavnu sestru. Harding, Skanlon i jo neki
raspri ali su se o sestri i iznose najrazli itije stavove, a ono to je gotovo svima zajedni ko, to je
da svi smatraju daje upravo ona uzrok najve eg broja problema i koren gotovo svih zala na
odeljenju. Svi se u tome slau osim Mekmarfija, koji im se suprotstavlja i kae da je i on tako
mislio u po etku, ali da vie nije ba siguran da je ona uzrok svega. Pokuava da im objasni daje
doao do zaklju ka da se i bez nje na odeljenju gotovo nita sutinski ne bi promenilo i da je
uzrok svega mnogo iznad sestre, da je problem mnogo sloeniji; trudi se da im to nekako objasni,
ali ne uspeva i posle izvesnog vremena die ruke od ube ivanja, o igledno je da ni njemu nije jo
uvek sve najjasnije u vezi sa situacijom u bolnici.
Mekmarfi je o igledno na putu da shvati ono stoje meni ve odavno jasno - nije u pitanju
samo glavna sestra nego ceo Sistem, snani, razgranati Sistem koji dri svu mo u svojim rukama
i povla i sve konce, a sestra je tu samo jedan elemenat, dosta jak ali samo mali deo u itavoj

organizaciji Sistema, nii slubenik koji izvrava njegove naloge.

Momci se ne slau s njim i isti u daje njima savreno jasna sr celog problema i tako se
razvija rasprava koja traje sve dok Mekmarfi naposletku nije izgubio strpljenje i dok ih nije
prekinuo i utiao.
Ma da li vi uopte ujete sebe dok tupite ta svoja sranja, tupite i tupite u boju mater, sve
te gluposti o glavnoj sestri i o osoblju u bolnici. Skanlon bi da bombom raznese sve u vazduh,
Sefeltu su za sve krivi ugavi lekovi, Fredriksona je kao skenjala porodica, a svi ste bre potpuno
promaili temu, jel' vam jasno..."
Nastavlja kako smatra da glavna sestra nije cve e, da je to jedna bezduna nadrkana
babetina i daje sve ono loenje oko toga da joj se on suprotstavi i pokae joj zube najobi nija
glupost od koje niko ne moe da ima koristi, a pogotovu ne on. Ma, kae im ponovo, ak i da nju
kompletno skinemo s vrata, opet ostaje onaj ve i mnogo sloeniji problem koji je zapravo glavni
krivac i uzrok svih njihovih problema.
Tako ti misli", provocira ga Harding. Pa kada si naprasno postao toliki autoritet i
znalac problematike iz oblasti duevnog zdravlja i bolesti, deder nam reci u emu je stvar, otvori i
nama o i, koji je to po tebi sutinski, osnovni razlog o kome tako umno i samouvereno
razglaba."
Pa jel' ti slua mene uopte? Lepo ti kaem da ne znam!"
Mekmarfi prekida na trenutak i oslukuje tiho zujanje iz rendgenskog kabineta, a onda
nastavlja: Ali daje sve onako kako vi mislite, ako su jedini problem sestra i njene seksualne
brige, onda bi reenje bilo veoma prosto, neko joj ga uvali i reen problem, i to istim udarcem i
na i njen, e pa ne e biti."
Skanlon radosno pljeska rukama:
Pa da, to je to, mi ti evo odmah dajemo taj zadatak, ako je neko za taj posao, onda si to
ti, pa, da, pravi pastuv na pravom mestu."
,,A ne, ne ete me navu i, ne, ne, nali ste potpuno pogrenog oveka, ali potpuno."
,,A to da ne, staje sa onim tvojim hvaljenjem, ema supermujak i sve one silne akcije i
ene?"
,,E pa, Skanlone, stari lafe, ja sam ti resio da izbegavam onu matoru veticu to vie
mogu."
Vidi, to sam i ja ve primetio", kae Harding uz iroki osmeh. ta to bi me u vama,
jedno vreme sije drao vrsto na uzdi i iz ista mira si je pustio. Da se nisi naglo saalio na naeg
milog an ela uvara?"
Ne, ne, nije to, malo sam se, zna, raspitao okolo, saznao neke stvari i najzad mi je jasno
zato joj se svi vi toliko uvla ite i zato toliko cvikujete od nje i putate da vam radi ta ho e.
Shvatio sam i u ta ste hteli mene da uvalite."
Opa, vrlo zanimljivo, vrlo zanimljivo..."
Zanimljivo, nego ta nego zanimljivo, a jo mije i najzanimljivije to sam prokljuvio da
mi vi pizde niste rekli u kakva sranja mogu da se uvalim time to joj se suprotstavljam. To stoje
ne miriem ba posebno ne mora da zna i da sam spreman da je
kam da mi prilepi jedno
godinu-dve na kaznu. Nekada treba biti i lukav i tu i tamo pojesti govno i ne ka iti se sa onima od
kojih zavisi."
Gospodo, da li vam se i sada ini da nije istina ono to se ukalo o tome da je Mekmarfi
po eo naprasno da potuje pravila samo zato da bi pove ao svoje anse da to pre zdimi odavde?"
Harding, ti vrlo dobro zna o emu pri am, zato mi bar ti do sada nisi rekao da ona
moe da me dri pod nadzorom koliko joj se efne, da od nje zavisi koliko u da amim u ovoj
bolni etini?"

Da ti pravo kaem, potpuno sam smetnuo s uma da si ti ovde pod nadzorom."

Hardingovo lice kao da se preklopilo preko osmeha. Da, da, vidim da si se i ti najzad opametio
kao i svi ostali."
Nego ta nego sam se opametio, drue, to ti garantujem. Zato bih jedini ja bio budala da
na sastancima talasam u vezi s onim sranjima, kao zastoje spavaonica zaklju ana, zato su
cigarete u staklencu... U po etku nisam shvatao zato se vi paceri loite na mene kao da sam vam
ja jedini spasilac, a onda sam sasvim slu ajno saznao da se sestra pita ko e i kada biti puten iz
bolnice. E, tada sam se u sekundi opametio, rekoh sebi: Hej, pa ovi ljigavci ovde su me debelo
zajebali, uvalili mi da ja mesto njih reavam probleme koji se mene i ne ti u. Prevarili su starog
prevaranta R. P. Mekmarfija, pa da mije to neko rekao ne bih verovao", zabacio je glavu i ceri se
svima nama to sedimo jedan do drugog na klupi. Znate ta, momci, nemam ja nita protiv vas,
ali zajebite me malo sa svim tim, ja bre kao i svi vi uostalom nameravam da to je pre mogu e
zapalim odavde. A ako se ka im sa onom starom veticom, i ja rizikujem kao i svi vi, zato
zajebite stvar."
Smeka se, namiguje i gurka rukom Hardinga, kao nema problema i dalje smo drugari
mada sam vas provalio, kad Harding iznenada primeti:
Ne, tu si se preao, ti, prijatelju, mnogo vie rizikuje od mene, vie moe da izgubi."
Harding se opet kezi i pri tom gleda onim svojim kobiljim pogledom iskosa, jo i blago
zabacuje glavu, kao da e svakog trenutka da se propne. Svi se pomi u zajedno mesto, Martini
izlazi iz sobe sa rendgenom, zakop ava koulju i gun a: Ne bih verovao da nisam svojim o ima
video." Bili Bibit odlazi, njegov je red da zauzme mesto iza zatamnjenog stakla.
Ti mnogo vie moe da izgubi", ponavlja Harding. Pa ja sam ovde dobrovoljno, ja
nisam pod nadzorom kao ti."
Mekmarfi je ostao bez teksta, ima izraz lica koji sam ve kod njega primetio nekoliko
puta, kao neto debelo nije kako treba, ali on jo uvek nije u stanju da shvati o emu se zapravo
radi. Hardingu je ve blago neprijatno, vidi se da ga pritiska Mekmarfijev zabezeknuti pogled,
osmeh mu je potpuno nestao sa lica i ve se vrpolji u stolici, najzad guta knedlu i po inje da
objanjava:
Sve u svemu, na naem odeljenju ima samo nekoliko pacijenata koji su pod nadzorom,
koji su ovde mimo svoje volje, samo Skanlon i - verovatno neki od hroni nih, i ti. A kada bolje
razmislim, pa nema ih mnogo ni u celoj bolnici, da, stvarno ih je vrlo malo."
Prestaje da govori, glas kao da mu je zamro pod Mekmarfijevim pogledom. Kratku tiinu
prekida Mekmarfi tihim glasom:
Vi to mene ipak zajebavate?"
Harding odmahuje glavom, deluje ve i pomalo uplaeno. Mekmarfi ustaje i ponavlja:
Ma, momci, mora da me ipak zajebavate?"
Niko mu ne odgovara, Mekmarfi Sparta gore-dole ispred klupe, provla i ruku kroz kosu,
zbunjen je, do e do kraja reda, vra a se do suprotnog kraja, do samog rendgenskog aparata, koji
kao da mu pisti i iti u lice.
Recimo ti, Bili, pa barem ti, jebo te, mora da si ovde zato to mora, barem ti?"
Bili nam je u tom trenutku okrenut le ima, bradu je naslonio na vrh crnog ekrana, stoji na
vrhovima prstiju i kratko odgovara da nije, kratko Ne" kao daje upu eno maini a ne nama.
Pa zato onda, zato si ovde, jebo te, pa ti si bre mladi , u najboljim godinama, pa ti bre
treba da fura okolo u nekoj dobroj makini i da odvaja i tovari ribe, te fore." Krui ponovo
rukom: ,,A ovo, ta e ti bre sve ovo sranje?"
Bili ne odgovara i Mekmarfi se sada obra a i ostalima:
Recite mi onda vi zato, zato ste uopte ovde? Sve vreme kenjate kako vam je ovde

uasno, da ne moete o ima da vidite ovo mesto, da vam sestra ide na jaja, sve te fore, a u stvari
vas niko i ne dri ovde, moete da odete kad god vam se digne. Oni matorci tamo na odeljenju,
one fosil ine, za njih mi je jo i jasno, pa oni su stvarno lujke i nisu ni krivi, ali vi, vi, jest da niste
najnormalnije face koje sam video, ali niste brate ni lujke, nije ba dotle dolo."
Niko mu i dalje ne odgovara. On prilazi Sefeltu.
Evo recimo ti, Sefelt, ta ti pa fali, samo tu i tamo ima napade, jaka stvar, pa jedan moj
stric je imao sto puta tee napade, balavio je po podu ko lud i jo mu se privi ao sam avo i... i
nita, nije se uvalio bre u ludnicu, jebo te. Pa i ti bi mogao hladno da ivi napolju samo da ima i
malo hrabrosti..."
To je to!" Bili se odvojio od ekrana, niz obraze mu se slivaju suze. Da, ba to!",
uzvikuje uzbu eno. Kada bismo samo imali h-h-h-hra-brosti, ja bih danas mogao da iza em, ma
odmah, samo da smem, samo da imam barem malo hrabrosti. Pa moja m-m-m-mama je pajtos sa
gospo icom Rej el, mogao bih da jo danas dobijem potpisanu otpusnu listu, danas, samo da
imam hrabrosti."
Uzima koulju sa klupe, pokuava da je navu e, ali ruke mu se strano tresu, navukao je
nekako dopola, naposletku je skida i okre e se Mekmarfiju:
Ne misli valjda da ja v-v-v-volim to sam ovde, da mije lepo, pa i ja bih v-v-v-voleo da
vozim auto i da imam d-d-d-devojku, mnogo bih voleo. Ali da li si ti ikada doiveo da ti se s-s-ssmeju u lice, da ti se rugaju, n-n-nisi jer ti si masa, ti si jak, ti si k-k-krupan, tebe se plae! E, pa
ja, vidi, nisam ni jak ni veliki, nije ni H-h-h-arding, ni F-f-redrikson, ni S-s-efelt, ni niko... Pri a
kao da mi volimo to smo ovde, kao da... ma ne vredi, ne moe ti to da shvati, ne vredi..."
On pla e, jeca i toliko muca da vie nije u stanju da govori, brie o i rukama, dok to radi
onako nekontrolisano, krasta s jednog od oiljaka mu puca, a to se vie brie, sve vie i vie
razmazuje krv po licu i o ima. Odjedanput po inje da tr i gore-dole po hodniku, lice mu je
zamazano krvlju, posr e, baulja i ubrzo skre e panju jednog od crnih bolni ara, koji mu priska e
s namerom da ga nekako obuzda.
Mekmarfi se okre e ka ostalima, kao daje zaustio neto da doda, ali svi ga gledaju tako da
se predomislio i odlu io da je, moda, bolje da pre uti. Stoji utke neko vreme, a svi pogledi su
zakucani u njega, verovatno ga bodu koliko su uporni, najzad progunda:
,,O jebo te, koje sranje." Kae to nekako tiho i nesigurno, vra a kapu na glavu, nabija je
preko uiju i seda na svoje mesto na klupi. Dva tehni ara se vra aju sa kafe i ponovo ulaze u onu
sobu na drugoj strani hodnika; kada su otvorili vrata da udu, osetio se neki kiselkast miris, kao da
se puni akumulator. Mekmarfi sedi, gleda u ona metalna vrata.
Nema teorije da ja sve ovo shvatim.
Vra ali smo se tiho na odeljenje, niko nije ni re prozborio; sve vreme dok smo hodali
bolni kim parkom Mekmarfi je bio na za elju kolone, sa rukama u depovima, kapom natu enom
na o i i ugaenom cigaretom medu usnama, sa zamiljenim izrazom lica. Bilija su ve kompletno
umirili i sada je iao na elu kolone izme u jednog crnog i jednog belog momka iz okare.
Namerno sam usporio hod, zaostajao za ostalima jer sam hteo da pridem Mekmarfiju, da
mu kaem da ne razbija glavu i ne mu i se bez potrebe, jer u svakom slu aju, itava situacija je
potpuno beznadena, nema tu pomo i, hteo sam to da mu kaem jer sam eleo da mu pomognem
postoje bilo o igledno da ga more teke misli. Li io mije, onako zbunjen i zabrinut na psa koji se
iznenada naao pored nove, njemu nepoznate rupe - jedan glas mu govori: Mani se te rupetine, ne
ti e te se, vidi kako je crna i duboka, a tragovi okolo govore da je unutra moda medved ili neka
sli na zver; ali u isto vreme drugi jedan glas koji kao tihi apat dolazi iz najdubljih korena
njegove vrste, glas u kome nema nimalo razuma i lukavosti, e taj glas mu bubnja u glavi i
poru uje: Dr ga, ska i, dr ga, tvoj je!

I taman sam zaustio da mu kaem da vie ne mori mozak tim tekim mislima, kada on
iznenada podie glavu, pouri napred do onoga crnog krljavca, potapa ga po ramenu i zamoli
ljubazno:
Sam, a da svratimo na sekund do kantine, voleo bih da kupim koji boks cigareta, ta
kae, moe?"
Morao sam dobro da pourim da ih stignem i od tog napora mi je srce po elo ubrzano da
kuca, to je istog trenutka izazvalo i da mi u glavi zazuji nekim udnim, visokim tonom. Kada
smo uli u kantinu i odahnuli, srce mi se umirilo i ponovo povratilo svoj normalni ritam, ali ono
zujanje u glavi i dalje nije prestajalo. Taj zvuk u glavi podsetio me je kako sam se nekada davno,
veoma davno, dok sam jo igrao ragbi, ose ao petkom uve e dok bih stajao na terenu i napeto i
nestrpljivo ekao da najzad dobace loptu i da po ne utakmica. I tada, u tim trenucima ustreptalog
i ekivanja po pravilu bi po injalo identi no zujanje u glavi koje se svakog trena sve vie i vie
poja avalo, nekada do te mere, do tolikog intenziteta da sam sumnjao da u biti u stanju da
izdrim jo samo trenutak. Ali po etak igre i zanos borbe u inili bi da mi se glava razbistri i
zujanje nestane istog trenutka kao rukom odneto. Sada sam ponovo prepoznao to uzbu enje i zuj
pred me , to nestrpljenje, onu napetost koja dovodi gotovo do iskakanja iz vlastite koe, ono
i ekivanje da sve to neminovno mora da se desi najzad po ne, bilo kako i bilo sa kakvim
rezultatom, ali da najzad po ne.
Mekmarfi je sigurnim korakom priao tezgi, zadenuo pal eve u depove i nonalantno
traio od prodava ice da mu da dva boksa marlbora, a onda se uz eretski osmeh ispravio:
Bolje tri boksa, nameravam da mu ga malo e e dam po puenju." Ceo dan mi je bez
prestanka zujalo u uima, po eo je i grupni sastanak poslepodne, a i dalje zuji li zuji; napreem se
i ujem da danas ere e Sefelta sa ciljem da uti u na njega ne bi li se suo io sa svojim realnim
problemima, to je preduslov, kako ga ubeduju, da se prilagodi realnoj situaciji bez zavaravanja i
na pravi na in. (On vi e: Ma dilantin je kriv za sve!" Jasno vam je, gospodine Sefelt, da vam
niko ne moe pomo i ako otvoreno i iskreno ne priznate sebi i drugima koji je va realni
problem." Ali, ljudi, mora daje u pitanju dilantin, on je kriv za sve, zar mi desni nisu upravo
zbog njega omekale..." Ona se samo superiorno smei: Dim, zaboravljate da vam je ve
etrdeset pet godina...") U jednom trenutku bacio sam pogled na Mekmarfija, koji je sedeo na
svom starom mestu u oku, samo to se ovaj put nije zabavljao pilom karata niti je
nezainteresovano prelistavao neki asopis kao obi no na svim sastancima zadnjih petnaestak
dana. Nije delovao nezainteresovano, kao daje s nama preko volje, zato to mora, ne, danas je
sedeo u svojoj stolici prav kao strela i paljivo, ak drsko, pratio razgovor skre i pogled
naizmeni no sa Sefelta na glavnu sestru, gotovo upijaju i svaku njihovu re . Dok sam ga kriom
posmatrao, zujanje u glavi mi se sve vie i vie poja avalo, prerastalo je u glasno brujanje.
Mekmarfijeve o i su ispod svetlih obrva li ile na dva plava proreza, napeto je posmatrao sve to
se doga a oko njega na isti na in na koji je svojevremeno dok je jo kartao s nama posve eno
pratio i doga anja za pokerakim stolom. Prepoznao sam taj izraz, gotovo sam bio siguran daje
samo pitanje trenutka kada e krenuti i izvesti neku monumentalnu agresivnu akciju koja e ga
zicer odvesti gore na odeljenje za neprilago ene. Bio sam siguran u to jer sam takav izraz u
ima video ranije kod onih koji su samo sekundu-dve kasnije potpuno pucali, gubili kontrolu i
skakali na crne momke ili jedni na druge; bio je to izraz koji pokazuje daje ovek na granici
svojih mo i samosavla ivanja. Stezao sam akama naslon stolice i uhvatio sebe da se plaim
svega onoga to se moe dogoditi, ali sam bio tako e i u jo ve em strahu da se moda opet ne e
dogoditi nita.
Mekmarfi je i dalje bez reci pratio razgovor; postoje diskusija o efe ltovom problemu
potpuno iscrpljena, on se upola okrenuo i paljivo sluao Fredriksona, koji je ele i da se svima

osveti za mu enje i seciranje njegovog prijatelja, nekoliko minuta grmeo na temu sestrinog
sakrivanja cigareta i celu tu ve davno prevakanu pri u; posle izvesnog vremena ispraznio se,
utiao i pocrvenevi rutinski se izvinio svima i ponovo mirno seo. Osetio sam da mi se ake
oputaju i ve sam pomislio da sam se ipak prevario u proceni i da e najverovatnije sve pro i
mirno kao i obi no.
Ostalo je jo samo nekoliko trenutaka do kraja sastanka, glavna sestra je ve sredila svoje
papire, vratila ih u torbu, nju odloila pored sebe, bacila jedan kratak pogled na Mekmarfija,
koliko da se uveri da li prati sastanak; onda je prekrstila ruke u krilu, obuhvatila jednim dugim
pogledom sve prisutne, odmahnula glavom i tuno i duboko uzdahnula.
Momci, molim vas da shvatite da sam se dugo dvoumila i razmiljala o ovome to u
vam sada saoptiti, znajte da sam se pre donoenja kona ne odluke konsultovala i sa doktorom i
kompletnim osobljem, i svi, svi smo se sloili, nije nam bilo lako, verujte, ali svi smo doli do
istog zaklju ka. Doli smo, naime, do zaklju ka da vas na neki na in, ipak, moramo kazniti zbog
vaeg ne uvenog ponaanja i dramati nog nepotovanja ku nog reda koje ste ispoljili pre tri
nedelje. Sve do sada smo ekali, odlagali kaznu u jalovoj nadi da ete vi sami uvideti koliko ste
pogreili i da ete se samoinicijativno izviniti i pokajati zbog svog bahatog i buntovni kog
ponaanja, ali avaj, me u vama se nije naao niko, ni jedan jedini pojedinac koji bi pokazao
makar i najmanji znak kajanja, niko..."
Ruku je digla u vazduh kao da tim gestom eli da onemogu i bilo iju eventualnu
upadicu, pokret je li io na gest vra are koja je spremna da svima prorekne sudbinu iz staklene
kugle.
Molim vas da dobro razmislite i da shvatite da se svako eventualno pravilo i ograni enje
ovde donosi posle dugotrajnog i paljivog razmiljanja i razmatranja i da se pri donoenju
kona ne odluke prvenstveno uzima u obzir njen terapeutski zna aj. Mnogi od vas su ovde upravo
usled svoje nemogu nosti da se na pravi na in prilagode svim pravilima koja vae u spoljnom
svetu, zato to su pokuavali da ih zanemare i na neki na in izbegnu. U nekom presudnom
trenutku, verovatno u detinjstvu, polo vam je za rukom da nekanjeno prekrite neko od pravila,
bili ste svesni svoje greke, na svoj na in ste ak i prieljkivali kaznu, ali ona je naalost izostala.
Pogrena, nije prejako re i, ak glupa i nakaradna, blagost i popustljivost vaih roditelja moda je
tada, u ranoj fazi, predstavljala zametak koji se naknadno razvio i prerastao u vau sadanju
bolest. Sve ovo vam govorim u nadi da ete shvatiti da i mi ovde, u bolnici, red i disciplinu
zavodimo jedino i isklju ivo za vae dobro, da je sve to na koncu konca u vaem interesu."
Ponovo pogledom krui po sobi, izraz lica joj je gotovo tuan, kao da joj je ao zbog
onoga to mora da u ini. Jedini zvuk koji ujem u ovoj groznoj tiini jeste ono jako, grozni avo
brujanje u mojoj glavi.
Jasno vam je da je u naim uslovima veoma teko sprovesti punu disciplinu, gotovo su
nam vezane ruke kada je u pitanju eventualno kanjavanje - ne moemo vas dodatno zatvoriti, ne
moemo da vas mu imo gla u, pred osobljem je ozbiljan problem: ta treba u initi?"
Rikli ima originalnu ideju ta bi moglo osoblje da im u ini, ali ona ga, naravno, ignorie,
lice joj dobija sasvim druga iji izraz i najzad sama odgovara na svoje pitanje:
Moramo vas kazniti, moramo vam oduzeti neku od povlastica. Poto smo paljivo
razmotrili sve okolnosti vezane za vau pobunu, reili smo da vam ukinemo dozvolu za
kori enje starog kupatila, koje ste koristili kao dodatni dnevni boravak i u kome ste se kartali i
provodili slobodno vreme. Nalazite li daje kazna neprimerena?"
Nije pomerila glavu ni milimetar, nije ga pogledala, ali svi ostali su mahinalno okrenuli
glave u njegovom pravcu, svi su ga paljivo posmatrali, radoznali da vide njegovu reakciju, ak
su i najstariji hroni ni, videvi da su se svi upiljili u njega, istegli svoje tanke pti je vratove i

nemo se zagledali u Mekmarfija. Sada su sve o i bile uprte u njega, a na svim licima se videlo
i ekivanje i neto nalik na snanu, ogoljenu, usplahirenu kombinaciju straha i ogromne nade.
Onaj jednoli ni ton u mojoj glavi prerastao je u glasan zvuk sli an kripi guma na asfaltu.
Sedeo je uspravno u svojoj stolici, lenjo je jednim prstom preao po onom svom
ogromnom oiljku na nosu, uputio jedan zna ajan osmeh svima koji su ga ve neko vreme
paljivo posmatrali, potom je sa dva prsta dodirnuo rub svoje kape i blago ga podigao, kao da sve
pozdravlja i skrenuo pogled ka sestri.
Dobro, to smo raspravili, poto niko nema primedaba u vezi sa odlukom koju smo
doneli, mislim da je ve vreme da ovaj na sastanak zavrimo i..."
Naglo je za utala i skrenula radoznalo pogled u njegovom pravcu, sada gaje i ona, kao i
svi ostali, paljivo posmatrala. On je samo slegnuo ramenima, uz glasan uzdah se pljesnuo obema
akama po kolenima i ustao sa stolice, uspravio se, zevnuo, opet po eao nos i bez reci leernim
korakom krenuo prema njoj, pridravaju i usput pal evima pantalone.
Shvatio sam u trenutku da se tu vie nita ne moe uraditi, vie ga niko ne moe zaustaviti
i spre iti u njegovom naumu, vie nije bilo povratka, neminovno e se najzad dogoditi, i ja i svi
ostali samo smo ga nemo i zapanjeno posmatrali. Koraci su mu bili dugi, predugi i sigurni, tiinu
je presecao otar zvuk njegovih cokula, a metalni blokeji na njima varni ili su u dodiru s podom.
Onako uspravan, samouveren, sa rukama u depovima, ponovo je bio snani drvose a, hvalisavi
kockar, opasni ri okosi irski kavgadija, kauboj poput onih u filmovima koji ta no u podne izlaze
na pustu ulicu i hrabro se suo avaju sa sudbinom.
Glavna sestra gaje posmatrala razroga enih o iju, pobelelih od straha, o igledno nije ni
sanjala da se neto ovako uopte moe dogoditi, svrha dananjeg sastanka bila je da obelei njenu
kona nu pobedu nad njim, da joj jednom zasvagda u vrsti neprikosnovenu vlast na odeljenju, a
sada joj se on potpuno neo ekivano suprotstavlja i odlu no pribliava ve i i ja i nego ikada.
Kakav preokret!
Smrtno preplaena, pani no je o ima traila svoje crne momke, svoju jedinu eventualnu
zatitu, ali on je zastao, o igledno nije ni imao nameru da joj naudi, stao je ispred staklenca i
uobi ajenim tonom, moda ak i za nijansu mirnijim, samo je promrsio da mu je upravo sada
dolo da popui jednu od svojih cigareta, od onih koje je kupio tog jutra, a koje su stajale kod nje
na uvanju, i potom mirno gurnu ruku - kroz staklo.
Staklo se u trenu razbilo i neverovatno bu no rasprilo na sve strane, u sekundi je prizor
bio sli an vodopadu sa hiljadama staklenih kapljica koje lete na sve strane. Sestra je akama
pokrila ui, a on je nonalantno uzeo jedan od boksova na kome je bilo napisano njegovo ime,
izvadio jednu paklicu, ostatak vratio na staro mesto i potom priao sestri, koja je hipnotisano
sedela kao prikovana za stolicu, bleda i nepokretna kao mermerna statua; nenim pokretima
po eo je da stresa sr u sa njene kapice i ramena.
Strano mi je ao, gospodo, verujte mi na re , staklo je bilo tako nenormalno isto i
izglancano da sam potpuno zaboravio da je uopte tu."
Ceo doga aj nije potrajao vie od nekoliko sekundi. On se mirno okrenu, ostavi je sa
licem koje se nekontrolisano trzalo i drhtalo, i pale i usput nonalantno cigaretu, vrati se onim
svojim mirnim, sigurnim korakom na svoje mesto kao da se nita nije ni dogodilo.
Brujanje u mojoj glavi je najzad prestalo.

TRE I DEO
Posle svega to se desilo Mekmarfi je prili no dugo terao po svome, radio skoro staje
hteo, a sestra je, po svemu sude i, kupovala vreme, s jedne strane, svesna da je ve izgubila jednu
vanu rundu i da svojom neaktivno u verovatno polako gubi i drugu, a s druge strane, tako e
isto tako svesna da bi svaki brzoplet i ishitren korak sada mogao da bude gotovo poguban. Znala
je da vreme radi za nju i da joj je dovoljan samo jedan pravi potez u pravom trenutku kojim bi jo
uvek mogla da smesta povrati svoje pozicije i ponovo preuzme punu kontrolu i ulogu
neprikosnovenog gospodara na odeljenju. Od nje, bolje re i, od njenog potpisa na otpusnoj listi,
zavisilo je koliko e ela ova borba trajati, a ona je mogla da eka neograni eno dugo, sve dotle
dok Mekmarfi ne napravi neku katastrofalnu greku ili, jednostavno, izgubi strpljenje i digne ruke
od svega - u oba slu aja ona bi bila nesumnjivi pobednik.
Istini za volju treba re i daje dosta okolnosti uticalo na odluku glavne sestre da na neko
vreme u potpunosti promeni svoju taktiku. Poto je tako naglo i efektno, lomljenjem stakla,
najavio da je ponovo u ringu, Mekmarfi je svojim daljim ponaanjem, iz dana u dan, ivot na
odeljenju u inio i te kako zanimljivim. Uzimao je re na svakom sastanku, u svakoj i najmanjoj
diskusiji, i svojom pri om, namigivanjem, gestovima i alama davao sve od sebe ne bi li izmamio
makar i najmanji osmeh, ak i kod onih akutnih koji su se najverovatnije poslednji put oputeno
nasmejali veoma davno, moda jo u zabavitu, i to verovatno i tada samo nakratko. Nije ga
mrzelo da zainteresuje dovoljno pacijenata da se prijave za koarkaki tim i ak je izmolio od
doktora dozvolu da donese iz gimnasti ke sale na odeljenje koarkaku loptu, a sve s navodnim
ciljem da se budu i igra i priviknu'na nju vebom van terena. Sestra se, naravno, suprotstavljala
koliko je mogla, uz komentar da ko zna ta e mu slede e pasti na pamet i da je ne bi nimalo
udilo da uskoro vidi da je organizovao fudbalske utakmice u dnevnom boravku i polo susrete sa
sve konjima i jaha ima po hodnicima, ali nita joj nije vredelo, doktor je prvi put istrajao u svojoj
odluci, uz objanjenje:
Gospo ice Rej el, otkako je formirana ta koarkaka ekipa mnogi od pacijenata
angaovanih u njoj pokazali su znake znatnog oporavka i poboljanja, ime je nesumnjivo
dokazana i terapeutska vrednost celog poduhvata."
Posmatrala gaje nekoliko trenutaka i nije mogla da sakrije
enje, zna i i on je ve
pomalo po eo da se sili i da die glavu, kao da se trudila da dobro upamti njegove reci, a
pogotovu njegov ton, ima vremena, mislila je, podseti e ga ve na sve to jednoga dana kada
ponovo do e njenih pet minuta. Zasad je samo klimnula glavom, vratila se u staklenac, sela na
svoje mesto i odmah po ela da se bak e s dugmi ima na komandnom pultu pred sobom. Mesto
razbijenog stakla u prozorskom okviru ispred njenog stola postavljen je karton kao provizorno
reenje dok se ne nabavi staklo odgovaraju e veli ine. Ona je, tako, i dalje sedela na svome
mestu i ponaala se kao da kartona i nema i kao da je i dalje u stanju da posmatra i kontrolie sve
to se doga a u dnevnom boravku, pri tome je iza onog komada kartona podse ala na naopako
postavljenu sliku, sliku okrenutu licem prema zidu.
Suzdravala se i nije ni im pokazivala koliko se nervira, nijednom jedinom re ju nije
komentarisala dok je svakog jutra Mekmarfi paradirao po hodniku u svome famoznom ortsu sa
belim kitovima, ili se sa momcima igrao krajcarice u spavaonici, ili sa ogromnom hromiranom
sudijskom pitaljkom u io akutne kako se startuje i vodi lopta, i to du celog hodnika s kraja na
kraj, po sto puta gore-dole; pri tome je u onoj akustici hodnika svaki udarac lopte o pod
odzvanjao kao pucanj, a nadja avala gaje tu i tamo samo Mekmarfijeva vika:

Bre bre, babetine jedne kilave, bre, bre...!"

Kad god bi se susreli ili obratili jedno drugome, bili su napadno ljubazni i ugla eni, strogo
na finjaka, skoro u belim rukavicama. On bi je, na primer, najljubaznijim mogu im tonom
zamolio ako bi bila tako dobra da mu na trenutak pozajmi svoje penkalo, koliko da napie molbu
za kratak izlazak izvan kruga bolnice, i to bez pratioca; potom bi tu pred njom na licu mesta
nakrabao molbu te bi joj pruio i molbu i pero sa naklonom i tekstom u stilu: Hvala vam
najlepe, jako ste ljubazni, izvolite. .." Ona bi pak samo bacila kratak pogled na molbu i isto tako
uljudno obe ala da e to smesta proslediti u upravu - za ta joj je trebalo jedva tri minuta - onda
bi se vratila s tekstom tipa: njoj je zaista izuzetno ao, ali svi su se zasad sloili da eventualni
izlazak ne bi bio terapeutski opravdan. On bi joj jo jedanput najljubaznije zahvalio na trudu,
izaao bi iz staklenca i onda bi kao slu ajno jo na vratima tako divlja ki dunuo u onu svoju
pitalj etinu da su se kilometar okolo sva stakla tresla, a on bi po vikao:
Ajde bre, babuskere, vebajte, ho u da vidim kako se znojite, ajde loptu u ruke..."
Kako je na odeljenju proveo ve itav mesec, i on je stekao pravo da na oglasnoj tabli u
hodniku pri vrsti molbu kojom obavetava sve da e na slede em sastanku terapeutske grupe
pokrenuti raspravu u vezi sa svojom eljom da bude puten da pod nadzorom iza e iz bolnice.
Rutinski je pozajmio penkalo od sestre i u rubrici Pratilac" - hladno napisao: Jedna fufica iz
Portlanda, stara poznanica po imenu Kendi Star; usput je, kada je snano lupio ta ku iza
egzoti nog imena svoje prijateljice, slomio vrh pera na penkalu. Njegov je zahtev razmotren na
prvom slede em grupnom sastanku koji je odran ba istog dana kada su u toku prepodneva
radnici najzad postavili novo staklo na prozoru pred radnim stolom glavne sestre. Zahtev je,
naravno, odbijen sa obrazloenjem da gospo ica Star ne uliva poverenje i ne deluje po pri i kao
osoba koja bi se mogla smatrati primerenim drutvom za pratnju jednog pacijenta. Kada mu je
odluka saoptena, on je samo slegao ramenima i dobacio: Moda zato to previe mesa dok
hoda", onda je iznenada ustao, priao staklencu i ono novopostavljeno staklo, na kome je jo u
uglu bila i etiketa staklarske firme, ponovo razbio pesnicom; jednostavno je proturio ruku kroz
njega, kao da ga nema - i dok mu se krv slivala niz aku, objanjavao je sestri daje bio ube en
daje okvir prazan, da su samo skinuli karton, a da staklo jo nije ni postavljeno.
Kada li su samo uvalili opet to staklo, majku im, pa ovaj prozor, jebo te, ve postaje
opasan po zdravlje..."
Sestra mu je u staklencu previla ruku, a Harding i Skanlon su bre-bolje i kali onaj
karton iz ubreta i ponovo ga zalepili u prazan ram i to flasterom sa istog kotura koji je i sestra
koristila da bi mu pri vrstila zavoj na zglobu i prstima. Mekmarfi je sedeo na stolici i dok mu je
ona previjala rane, pravio je tobo bolne grimase i krivio lice kao da je u agoniji, a preko njenog
ramena se, dok ga ne gleda, smekao i namigivao Hardingu i Skanlonu. Lice joj je i dalje bilo
mirno i bezli no kao od porculana, ali je bilo o igledno koliko je napeta po tome kako je
nekontrolisano stezala flaster iz sve snage, stoje ukazivalo da joj strpljenje ipak blago poputa.
Uskoro smo otili u gimnasti ku salu da gledamo koarkaku utakmicu izme u naeg
tima i tima bolni ara; za nas su igrali Harding, Bili Bibit, Skanlon, Fredrikson, Martini i
Mekmarfi (samo kratko vreme dok mu krv ne bi procurila kroz zavoje na povre enoj aci), a za
bolni are igrala su i dva visoka crna momka s naeg odeljenja. Oni su ujedno bili i najbolji igra i
u njihovoj ekipi, jurili su sinhronizovano po parketu kao par crnih senki u crvenim ortsevima i sa
mehani kom precizno u neprekidno su postizali ko za koem. Nai momci su pak bili preniski i
prespori, a uza sve to je jo i Martini svaki as gubio lopte, jer je neprestano proigravao nekog
samo njemu vidljivog suigra a, tako da su nas bolni ari na kraju uili sa dvadeset koeva razlike.
Me utim, ipak se dogodilo neto stoje u inilo da se sa utakmice vratimo zadovoljni i ispunjeni
rado u kao i da smo pobedili, naime, u jednom komeanju oko lopte ne ije je rame tako stru no

maznulo crnog momka Vaingtona da su njegovi suigra i morali da ga dre i umiruju da ne sko i
na Mekmarfija, koji je mirno sedeo na lopti i nije ni obra ao panju na razjarenog crnju, kome je
iz nosa lila krv i curila mu na grudi dok je urlao objanjavaju i onima koji su ga drali:
Ma zreo je za batine, prosto moli da ga razbijem, ma sredi u ga..." Mekmarfi je vredno
nastavljao da pie poruke u VC-u namenjene sestri i njenom ogledalcem, a tako e ga nije mrzelo
da u dnevnik odeljenja redovno upisuje kilometarske baljezganje o sebi i da ih potpisuje sa Anon.
Ponekad bi spavao do osam sati, ona bi ga obi no u tom slu aju ukorila, ali uvek na onaj ve
poznat njihov" na in - mirno, bez i malo besa; on bije samo utke sluao, a onda bi joj celu
pridiku minirao tako to bije, recimo, iz ista mira pitao neto u stilu: da li nosi brushalter broj pet
ili est ili moda i ne nosi te gluposti.
I drugi akutni su polako po eli da se ponaaju na sli an na in. Harding se rutinski udvarao
svakoj sestri na praksi, a Bili Bibit je potpuno prestao da u dnevnik unosi svoje redovne priloge
koje je voleo da naziva opservacijama". Ali Skanlon je ipak povukao potez kojim je prevaziao
sebe, naime, kada su ponovo, po drugi put, postavili novo staklo i jo na njemu nacrtali veliko
slovo X belom bojom, kako Mekmarfi ne bi mogao opet da se vadi da ga nije video, e pa kada su
ga, dakle, postavili a boja se na onom X nije jo ni osuila, Skanlon ga je hladno, tobo slu ajno,
pogodio koarkakom loptom. Staklo se rasprio na sve strane, a lopta je ise ena sr om pukla i
ispumpala se; Martini ju je podigao sa ozbiljnim, ak tunim izrazom lica i kao neku mrtvu pticu
uneo u staklenac. I dok je sestra piljila u kr od stakla na svom stolu, on ju je mirnim, tragi nim
glasom, zamolio da mu jadnu loptu zakrpi flasterom ili ve ne im drugim i da je ako moe
nekako oivi jer treba nam jo za igru. Ona mu je bez reci, energi nim pokretom otela loptu iz
ruku i bacila je u kantu za ubre.
I tako, poto je koarkaka sezona na odeljenju ovim doga ajem naglo prekinuta,
Mekmarfi je zaklju io daje moda pecanje nova potencijalna navlaka i usmerio je sve svoje
vreme i energiju u tom pravcu. Prvo je rekao doktoru da u Suslav Beju blizu Florensa ima neke
pajtose koji bi bili radi da jednu manju grupu pacijenata - maksimum osam-devet ljudi, povezu
svojim brodom u ribolov, naravno ako bi to konzilijum procenio kao umesno i dopustio. Opet je
na oglasnoj tabli u hodniku istakao zahtev za izlaz u pratnji - ovaj put je napisao da bi ga pratile
,,dve dobre stare tetke koje ive u jednom simpati nom gradi u nadomak Oregon Sitija". Na
sastanku mu je odobren izlazak za slede i vikend, a sestra je, poto je zvani no upisala odobrenje
u svoju knjigu, iz torbe izvadila jedan ise ak iz novina i naglas pro itala daje ulov ribe kod obale
Oregona ove godine dodue rekordan, ali da je losos izneverio o ekivanja i da je more veoma
opasno i nemirno. Kada je zavrila itanje lanka, predloila je svima da o itavom projektu pod
radnim naslovom Izlet brodom" jo jedanput dobro razmisle.
Da, da, to je odli na ideja", prihvatio je Mekmarfi, pa je sklopio o i i duboko uzdahnuo:
Ma izuzetna ideja, bez dileme. Zamislite samo slan, sve miris uzburkanog mora, udari talasa o
pramac broda, ta borba i prkoenje prirodi, to uzbu enje... gde je mukarac zaista mukarac, a
brod i vie od broda koji plovi po bonaci. Gospo ice Rej el, za sekund ste me ubedili, jo ve eras
u pozvati pajtose i unajmiti brod. Da li mogu da ra unam i na vae prijatno drutvo?"
Umesto odgovora ona je samo utke na oglasnu tablu pri vrstila onaj svoj pesimisti ki
ise ak.
Sutradan je po eo da upisuje u spisak imena onih koji su zainteresovani da idu na izlet
brodom i koji su spremni da plate po deset dolara za to zadovoljstvo, a sestra je na oglasnu tablu
prika injala sve nove i nove ise ke iz novina sa vestima o iznenadnim olujama, vremenskim
nepogodama i brodolomima du obale. Mekmarfi se sprdao i sa sestrom i sa njenim alarmantnim
vestima i svima pri ao kako su njegove dve tetke vie od polovine svoga veka provele na
talasima, na pu ini i po lukama, naravno, uvek sa ponekim mornarom, a evo jo su ive i zdrave i

nikada im se nita loe nije desilo na moru, i one mu jam e da ne treba ni ega da se plae, da e
sve biti u redu, kao po loju, ma kao po putem... Ali ni sestra nije bila naivna, znala je ona dobro
svoje pacijente - njeni ise ci su ih zaplaili vie nego to su to pokazivali i mnogo vie nego to je
Mekmarfi mogao i da pretpostavi. On je o ekivao da e svi jedva do ekati da idu na izlet i da e
se gurati da to pre dospeju na spisak, ali nije bilo ni izbliza tako - morao je i one koji su na kraju
pristali da debelo moli i ube uje, a na dan pred sam izlet jo nije imao dovoljan broj
zainteresovanih, falilo mu je nekoliko putnika da uopte pokrije brodske trokove.
Ja nisam imao novca da platim izlet, a ilo mi se iz sve snage, pogotovu kada je Mekmarfi
po eo da kiti pri u o ribolovu na losose. U isto vreme sam bio svestan daje bolje da takva
razmiljanja izbacim iz glave, jer, ak i da sam imao pare, samo moje prijavljivanje imalo bi isti
efekat kao da sam stao ispred svih i saoptio im da u stvari nisam gluv, jer ako sam uo sve te
razgovore o brodu i ribarenju, onda sam uo i sve to se oko mene govorilo tiho i u poverenju u
zadnjih deset godina. A ako bi tek sestra saznala da sam uo sve njene spletke i intrige koje nije
skrivala u mom prisustvu ube ena da ne ujem, ona bi me, mogu da se kladim, istog trenutka
pojurila sa elektri nom testerom i obradila tako da jednom zasvagda bude sigurna da ne u mo i
ni da ujem ni da govorim. Ma koliko sam bio tuan to ne idem s njima, ipak nisam mogao da se
uzdrim a da se tu i tamo ne nasmejem kada pomislim s kakavim paradoksom ivim - da bih
uopte uo, moram da se trudim da glumim da sam gluv kao top.
No uo i odlaska na izlet dugo sam razmiljao o svojoj sudbini, o mojoj navodnoj
gluvo i, o svim tim godinama tokom kojih sam se trudio da od svih sakrijem da u stvari ujem
sve to se pri a oko mene, pitao sam se da li u ikada biti u stanju da po nem da se ponaam
druga ije, da najzad otkrijem svetu svoju veliku tajnu. Tada sam shvatio da zapravo i nisam ja
bio taj koji je zapo eo tu igru, drugi su mije gotovo nametnuli, jer su se oduvek ponaali prema
meni na na in koji mi je davao do znanja da smatraju da sam toliko ograni en da verovatno
nisam u stanju da ita vidim, ujem, razumem ili kaem.
I jo neto, to nije po elo u bolnici, ne, mnogo pre nego to sam i doao u bolnicu ljudi su
se prema meni ophodili kao da nisam u stanju da uopte govorim. U vojsci su se, recimo, tako svi
ponaali prema meni, verovatno su smatrali da je to pravi na in opho enja sa ovekom moga
izgleda. Ma, i mnogo ranije, pre vojske, se am se jo i u osnovnoj koli svi su govorili da im se
ini kao da ih ja ne sluam pa su i oni prestali da sluaju i obra aju panju na bilo ta to bih ja
ikada i ikome rekao. Leao sam tako u krevetu, razmiljao i trudio da prizovem u se anje onaj
trenutak iz detinjstva kada sam prvi put uo io takvo ponaanje okoline prema meni. Mislim daje
to bilo jednom kada smo jo svi iveli u selu na Kolumbiji... da... bilo je leto...
...Imam oko deset godina, ispred kolibe solim losose koje u posle staviti na reetke iza
ku e da se sue, kada odjedanput vidim automobil koji skre e sa autoputa i ide ka meni
poskakuju i po brazdama u kadulji, za njim se die tako gusta, modra praina da izgleda kao da
za sobom vu e crvene vagone iji se broj svakim trenutkom pove ava.
Gledam kako se kola penju uzbrdo i zaustavljaju nadomak naeg dvorita, a onaj oblak
praine ih sustie, sudara se s njima, rasprava i naposletku zasipa okolno rastinje tako da
podse a na uarene krhotine koje jo tinjaju zadimljene. Usred te praine koja se polako slee
stoji taj sjajni automobil i presijava se na suncu, znam da u njemu sigurno nisu turisti jer njima
nikada ni na pamet ne pada da se i priblie selu, a kamoli da u u u njega; oni ribu od nas
eventualno kupuju dalje na autoputu, a sela se plae kao kuge jer su verovatno ube eni da mi
belcima jo skidamo skalpove i spaljujemo ih vezane za stubove. Pojma oni nemaju da ima naih
ljudi koji rade u Portlandu kao advokati i lekari, a kada bih im to i rekao, sumnjam da bi mi iko
poverovao. Jedan moj stric je, recimo, pravi pravcati sudija, moj stari dodue tvrdi da je to uradio
samo da svima dokae da je u stanju da postigne i tako neto, a da bi, u stvari, po srcu, vie voleo

da provodi vreme na reci i lovi losose nego bilo ta drugo, i da bi sav svoj uspeh i karijeru menjao
za to bez ijedne sekunde dvoumljenja. Stari mije puno puta govorio daje najvanije u ivotu da ne
dozvoli da te sredina navede i natera da radi i ivi onako kako drugi od tebe o ekuju, ali ne
valja ni da namerno, iz inata, a upravo opet zbog sredine, tera suprotno od onoga to bi stvarao
eleo.
Vrata na kolima se otvaraju i u istom trenutku iz njih izlaze tri putnika, dvojica su sedela
napred a jedan pozadi. Prilaze uz padinu naem dvoritu, dvojica su u plavim odelima, a tek onda
vidim daje tre i putnik, onaj koji je sedeo pozadi, zapravo sedokosa starija gospo a obu ena u
tako teku i krutu ode u u kojoj, po ovoj vru in ini, mora da se ose a kao daje u oklopu.
Oznojeni i zadihani ulaze u nae siromano, zaputeno dvorite.
Prvi ovek zastaje, osvr e se okolo i paljivo posmatra i nae dvorite i itavo selo. To je
debeljko, niskog rasta sa belim kaubojskim eirom na glavi. Gleda sav onaj kr oko sebe, one
rasklimatane reetke za suenje lososa, ona stara, razvaljena kola, kokoinjce, zar ale bicikle, one
olinjale pse to tr karaju naokolo, gleda sve to i samo za eno odmahuje glavom.
Ljudi moji, pa da li ste ikada videli neto ovako, pa za Boga miloga, da li ste igde mogli
da vidite neto sli no ovome, ma da mi je neko pri ao ne bih mu verovao, ovo je neverovatno."
Skida eir i maramicom paljivo tapka po onoj svojoj crvenoj kao lopta okrugloj lobanji,
kao da se podjednako plai da e bespovratno upropastiti ili ono malo retke, znojem ulepljene
kosice, ili maramicu ako bude samo malo manje nean.
Da li vi moete da uopte zamislite da neko ovde i ovako ivi? Stvarno, Doni, da li
moe da zamisli da je nekome stalo do ovakvog ivota?"
Taj Don ima guste, sive brkove, a sad je napravio neku udnu grimasu jer je podigao
gornju usnu ne bi li onim sivim ekinjama koliko-toliko pokrio nozdrve, mora da mu ovaj losos
to ga usoljavam na dva metra od njega neizdrivo zaudara. Znoj mu se sliva niz lice i vrat, a ak
mu je i na le ima probio kroz plavo odelo. Neto po inje da upisuje u jednu svesku i okre e se
oko sebe - gleda nau kolibu, nau malu batu, mamine sve ane haljine koje se sue na konopcu,
zatvara krug pogledom i ponovo gleda u mene kao da me sad prvi put vidi, a sve vreme sam na
nepuna dva metra od njega. Saginje se prema meni, opet brkovima zapuava nos, pa izgleda kao
da ja smrdim, a ne ona riba u mojim rukama.
Gde li su mu roditelji", pita se Don naglas. Da li su u ku i ili moda tamo na
slapovima reke? Ne bi bilo loe da, kada smo ve ovde, sve lepo raspravimo s tim ovekom."
to se mene ti e nema teorije da i na sekundu u em u onaj brlog", odgovara debeljko.
Brlog ili ne", odgovara mu Don kroz brkove, dragi moj Brikenride, tu ivi poglavica,
a on je osoba s kojom moramo da postignemo dogovor, s tim plemenitim vodom svih ovih ljudi."
Da se dogovaram, a ne - to nije moj posao, ja sam pla en da procenjujem, a ne da
pripitomljujem."
Ova igra reci je nasmejala Dona.
To je ta no, ali neko ipak mora da upozna ove ljude sa odlukom vlasti, zar ne?"
Ma ne brini, ako nisu do sada to ve saznali ubrzo e im sve biti jasno."
Ali ne vidim koji je problem da sada lepo u emo i popri amo s njim."
Da ulazimo u tu rupu, u taj jad i bedu? Mogu da se kladim da unutra vrvi od pauka, i to
onih najgorih - crnih udovica. Pri a se da ih ima na hiljade po tim njihovim kolibama, da su im
tamo legla. A mogu i misliti kako je toplo unutra, kao u pe i bog te, pa pogledaj samo ovog
malog Hijavatu kako je spe en, ma ne daje spe en, nego izgleda kao da je prepe en."
Smeje se i tape maramicom po glavi, ali naglo prekida smeh kada je primetio da ga ona
ena udno posmatra, samo se nakaljao, pro istio grlo, pljunuo u prainu ispred sebe i otiao da
sedne na ljuljaku koju je stari obesio za mene pod smrekom u dvoritu, seda, blago se ljulj uska i

hladi lice eirom.

Mislim o onome to je upravo rekao i sve u meni po inje da kipi od besa, on i Don
pri aju i dalje o naoj ku i, o imanju, o elom selu, procenjuju koliko li sve to moe da vredi, a
na mene ne obra aju panju i slobodni su kao da misle da ja ne razumem engleski. Verovatno su
doli sa istoka jer tamo ljudi nemaju blage veze o Indijancima, znaju o njima samo ono to vide u
vestern filmovima. Razmiljam o tome kako e morati da im bude neprijatno i koliko e se
postideti kada im se obratim i kada shvate da razumem sve to govore.
Putam ih da jo neko vreme pri aju o ku i i vru ini, a onda se uspravljam, prilazim im i
svojim najboljim kolskim jezikom kaem onome debeljku daje naa skromna ku a verovatno
prijatnija i hladnija od bilo koje ku e u gradu, i to mnogo hladnija. Jo dodajem da je jedno
sigurno, a to je daje hladnija od kole u koju idem, a tako e i od bioskopa u Dalesu ispred koga
onako pretenciozno pie Rashla ena sala".
Hteo sam jo i da ih pozovem da slobodno udu u ku u i sa ekaju dok ja otr im do brzaka i
dovedem oca, ali vidim po njima da me uopte ne sluaju i da verovatno nisu uli ni ono to sam
im malo as rekao. I ne gledaju me, debeli se ljulja, a pogled je uperio u daljinu u podnoje kosine
pokrivene lavom, gde ljudi iz naeg sela trenutno stoje svaki na svom mestu na skelama iznad
re nih brzaka i kroz izmaglicu im se vide samo obrisi u kariranim kouljama. Vidi se odavde i
kada neko od njih, tamo u daljini, iskora i i pokretom ma evaoca prui ruku u kojoj dri pet
metara dugo koplje da bi mu onaj sa skele skinuo lososa koji se koprca na koplju. Debeli fiksira
ljude na visokim skelama i tu i tamo zatrep e o ima i zastenje kada vidi da se neko zale e na
lososa.
Ostalo dvoje, Don i ona ena stoje kao ukopani, ini mi se da ni oni nisu uli ni re od
onoga to sam rekao, tavie, sve troje gledaju na potpuno suprotnu stranu od mene kao da ja i
nisam tu u njihovoj neposrednoj blizini.
I odjednom sve staje i tako stoji potpuno nepokretno itav jedan dugi minut.
Neto vrlo udno mi se pri injava, kao da odjedanput sunce nekako ja e ija i obasjava
ono troje, ina e sve drugo je kao i obi no: kokoke kljucaju po travi nabacanoj po krovovima
ku a, zrikavci ska u iz grma u grm, nad reetkama sa ribama diu se crni oblaci muva jer ih
klinci stalno rasteruju gran icama da se ne bi zadravale na ribi, sve u svemu, obi an letnji dan.
Samo to sunce, samo ono mnogo ja e obasjava ono troje stranaca i ja najzad vidim... vidim na
njihovom telu spojeve, avove po kojima su spojeni i sastavljeni, i kao da vidim i kako mainerija
u njima uzima moje malo as izgovorene reci u razmatranje, pokuava da ih negde smesti, ubaci u
neki poznati kalup, pa poto im ne nalazi pogodno mesto, jednostavno ih odbacuje, tretira kao da
nisu ni izgovorene.
Za sve to vreme ono troje su potpuno nepomi ni, ljuljaka se tako e umirila, kao da se i
ona, obasjana suncem, uko ila, debeljko na njoj onako uko en li i na nekakvu gumenu lutku.
Onda se u granama drveta ispod koga se oni nalaze probudi stari o ev petao, pa kada vide strance
u dvoritu, ispusti neki udan kretav zvuk nalik na lajanje psa i time je ona itava arolija bila
razbijena.
Debeljko je zaurlao od straha, sko io sa ljuljake, digao prainu za sobom i eirom
zaklonio o i od sunca, zagledao se u kronju smreke da vidi otkuda poti e tolika galama. Kada je
video da se radi samo o jednoj najobi nijoj arenoj kokoki, pljunuo je na zemlju i vratio eir na
glavu.
Ja iskreno mislim, bilo koju sumu da ponudimo za ovaj... 'velegrad', bi e vie nego
dovoljno, ak i previe."
Moda si u pravu, ali ja ipak i dalje mislim da bi valjalo da ipak malo popri amo sa
poglavicom..."

Njihov razgovor naglo prekide ona ena. Ne", to su joj prve reci koje je prozborila do
sada. Ne", ponavlja tonom koji me podse a na glavnu sestru. Dignutih obrva gleda oko sebe, o i
joj pri tome ska u kao brojevi na registar-kasi, gleda kako su mamine haljine paljivo obeene na
konopcu i samo utke klima glavom.
Ne, ne, danas ipak ne emo razgovarati sa poglavicom, jo je rano. Mislim... potpuno se
slaem sa Brikenridom da to ne treba uraditi, ali naravno iz drugih razloga. Setite se ta smo
pro itali u podacima o njemu, saznali smo da je oenjen belom enom a ne Indijankom. Nekom
belkinjom iz grada koja se preziva Bromden, a on je uzeo njeno ime, a ne ona njegovo kako je
uobi ajeno. E pa evo staja mislim: da mi sada batalimo razgovor s njim, pa da se lepo vratimo u
grad i razglasimo metanima da drava planira podizanje hidroelektrane i veta kog jezera i jo
im malo okitimo koliko je to za njih iz vie razloga korisnije nego da im ovde ostanu ove gomile
da ara du reke. Tek kasnije emo fino i natenane da otkucamo nau ponudu i da je poaljemo,
ali ne poglavici nego njegovoj eni, i to tako da ispadne kao da smo to uradili zabunom, shvatate
ta mislim? Ube ena sam da emo tako celu stvar reiti mnogo bolje i bre."
Odjednom se zagleda u daljinu u one silne ljude na staroj, rasklimatanoj serpentini od
skele, koja ve stotinama godina slui svojoj svrsi, raste i grana se izme u stena.
Bojim se, ako bismo se danas ovako brzopleto susreli sa poglavicom i napre ac se
izleteli s nekom ponudom, da bismo bili suo eni sa poslovi nom tvrdoglavo u tih... tih Navaha i
s njihovom ljubavlju prema domu, jer ovaj jad ovde ipak to jeste."
Hteo sam da im kaem da stari nema veze sa plemenom Navaho, ali onda sam se setio da
me i ne konstatuju, ne obra aju panju na moje reci, a ba ih je neto i briga o kome se plemenu
ovde radi.
Sada se ena smeka onoj dvojici i pokazuje im o ima da krenu .prema automobilu, kre e
i ona vrstim korakom i usput dodaje zvonkim, mladala kim glasom:
Moj profesor sociologije svojevremeno je esto ponavljao: U svakoj situaciji postoji
jedna osoba iju mo i uticaj je opasno potceniti."
Ulaze u kola i odlaze, a ja sam ostao u naem dvoritu i dugo sam se pitao da li su oni
mene uopte za sve to vreme i primetili.
Bio sam zapanjen injenicom da sam se setio ovog doga aja, bilo je to prvi put posle,
inilo mi se punih sto godina, da sam bio u stanju da se setim i ega iz svog detinjstva. Bio sam
prijatno iznena en kada sam shvatio da mi je to, ipak, jo uvek mogu e. I dok sam se tako u
polusnu prise ao jo nekih doga aja iz detinjstva, presretan to ih nisam zaboravio, iznenada sam
uo neki udan zvuk ispod kreveta, prigueno grebanje, kao da mi ili neka sli na ivotinjka
gricka orah... Hteo sam da vidim o emu se radi, nagnuo sam se preko ivice kreveta i video
blesak metala koji je, jedan po jedan, gulio one komadi e vaka e gume koje sam tu ve dugo
lepio i znao napamet gde se svaki od njih nalazi. Crni momak po imenu Gever otkrio je moje
tajno skrovite starih vaka i sada ih je dugim, tankim makazama kao kletima otkidao i bacao u
kesu.
Brzo sam trgao glavu nazad i mirno legao, pravio sam se da spavam a srce mije ubrzano
kucalo, uplaio sam se da me crnja nije video da virim jer bi to zna ilo da sam uo tako tih um,
ja koji sam glumio gluvo u, morao sam da se pravim da nita ne ujem, a najradije bih mu rekao
da se nosi odatle i da ostavi moje vake na miru. Leao sam neko vreme nepokretno i trudio se da
zaklju im da li me je video malo as kada sam se nagnuo preko ivice kreveta; izgleda da ipak nije
jer to ni im nije pokazivao, uo sam samo zveckanje makaza i tupkanje vaka koje su padale u
kesu; taj zvuk me je podse ao na zvuk kuglica grada koje su nekada davno za vreme nepogoda
tako dobovale po naem krovu od ter-papira. Crni je tiho pucketao jezikom i kroz smeh mrmljao:
Pobogu, ovo je neverovatno, koliko lije samo puta vakao ove gluposti, a koliko su tek

stvrdnute, strano..."
Sve to zvocanje i struganje probudilo je Mekmarfija, koji se oslonio na lakat, okrenuo na
tu stranu i gleda u nedoumici, kao da ne moe da veruje da u ovo doba no i vidi crnog bolni ara
kako kle i ispod mog kreveta. Vie od minuta s nevericom zuri u crnju, a onda, poput za enog
deteta, trlja o i kao da proverava da sve to ne sanja. Kada se uverio da to ipak nije san, on se
potpuno uspravlja u svome krevetu.
Jebo te, pa zar je mogu e da se ova faca u pola dvanaest no u mota okolo po mraku sa
makazama i kesom, pa ovo nije zdravo." Crni momak se smesta okrenuo u pravcu glasa i uperio
bateriju Mekmarfiju pravo u o i. Nego, reci ti lepo meni, Sam, ta to tako vredno skuplja tu pod
krevetom, i to usred no i da te niko ne vidi, otkrij mi keve ti."
Bolje nastavi da spava, Mekmarfi, ovo se tebe ne ti e veruj mi, gledaj lepo svoja posla."
Mekmarfi se blago smeka i ne skre e pogled mada mora da mu nije ba prijatno ono
svetio baterije koje mu bije direktno u o i; crni momak je, kada je video onaj oiljak na nosu, one
zube i onog pantera istetoviranog na ramenu, ipak shvatio da mu je moda bolje da malo spusti
loptu pa posle pola minuta skre e svetio sa Mekmarfija i ponovo se vra a na posao ispod mog
kreveta, pri tom dodatno stenje i dah e kao daje to guljenje vaka neto vrlo teko i zahtevno.
Jedno od zaduenja bolni ara na no nom deurstvu", po eo je da objanjava trude i se
da zvu i maksimalno prijateljski, jeste i da odrava higijenu u spavaonici."
I to usred no i, da, se am se."
Mekmarfi, postoji neto to se zove 'Opis radnog mesta', e pa tu lepo pie daje i enje
posao koji traje puna dvadeset i etiri sata dnevno."
Taj tvoj posao od dvadeset etiri sata moe hladno da obavi i pre nego to mi legnemo,
a ne da do pola jedanaest greje bulju ispred televizora. Nego, ba me zanima da li gospo ica
Rej el uopte ima pojma da vi bolni ari uglavnom sve vreme provodite pilje i u televizor, ta
misli da bi uradila kada bi to slu ajno od nekoga saznala?"
Crni momak sada ustaje, seda na ivicu moga kreveta, smeka se i onom upaljenom
baterijom kucka po zubima, lice mu u mlazu svetla podse a na one tikve kojima deca iseku usta i
i i iznutra osvetle sve om.
Dobro, evo sada u ipak da ti ispri am celu pri u u vezi sa ovim vakama", po inje i
naginje se ka Mekmarfiju kao da su stari pajtosi. Vidi, ja se ve godinama pitam odakle
poglavici Bromdenu vake, uvek ih ima, a ne moe da ih kupi u kantini, love nema nikada, nikad
nisam video da mu je neko od pacijenata dao ijednu, nije nikada traio ni od one ene iz Crvenog
krsta... to mi je dugo bila misterija, zato sam se uskopistio, posmatrao ga paljivo i ekao da
otkrijem tajnu, i vidi molim te." Klekao je ponovo pored mog kreveta, zadigao ivicu posteljine i
osvetlio baterijom u tom pravcu: Vidi bog te ta sam otkrio, da ne poveruje, ovde ih ima
milion, a neke su vakane verovatno hiljadu puta, da li moe to da shvati?"
Ova pri a je o igledno razgalila Mekmarfija, nije mogao da kontrolie smeh kada je video
sve one vake zalepljene na donjoj ivici moga kreveta. Bolni ar je podigao kesu sa vakama,
pretresao je i sada su se obojica od srca nasmejali. Onda mu je crni momak poeleo laku no ,
smotao onu kesu kao da u njoj nosi ru ak i otiao daje negde sakrije.
Poglavico", proaputa Mekmarfi kada smo ostali sami, da te pitam neto, molim te
odgovori mi." I onda tiho po e da pevui jednu staru, nekada vrlo popularnu pesmicu: Zar za
krevet vaku lepi da njom ujutru usta osvei?"
Nije mi bilo drago, mogu re i da sam se u trenutku i razbesneo jer sam pomislio daje i on
samo jo jedan od mnogih koji jedva ekaju i najmanju priliku da mi se narugaju.
Ho e li zubi i tvoji slatki mo i sutra da je va u?" nastavio je da pevui apatom.
I to sam ga vie sluao i meni je ela situacija postajala zabavna i bivala je sve smenija i

smenija, dolo je dotle da sam iz petnih ila morao da se trudim da ne prasnem u smeh - i to ne
toliko zbog pesmice koliko zbog sebe samog i situacije u koju sam sebe doveo.
Sada me jedna briga mu i, nek mi neko kae to pre, kada vaku no u lepi, kakav e
ukus ujutru da oseti, o jeeeee..."
Zadnju notu je razvukao i njom kao da me je golicao, vie nisam mogao da se uzdrim,
smejuljio sam se u sebi i istog trenutka sam se uplaio da i pored najbolje volje ne u uspeti da se
uzdrim i da u po eti i nekontrolisano, glasno da se smejem. Mekmarfi je odjedanput sko io sa
kreveta i po eo da kopa po svome orman u, to mi je dobrodolo jer sam za tih nekoliko
trenutaka ipak uspeo da se nekako smirim, stisnuo sam zube i napregao se do maksimuma, ve
odavno nisam pustio iz sebe nikakav drugi zvuk osim stenjanja i urlanja. Zalupio je vratanca
natkasne, u uima mije to odjeknulo kao daje zalupio teka vrata nekakvog sefa, uo sam ga kako
mi kae: Evo ti, uzmi" i neto mi istog trenutka pade na krevet, neto sitno, izdueno, kao neki
guter ili zmijica.
Samo takvu vaku imam trenutno, sa ukusom vo a, nju sam dobio danas od Skanlona na
krajcarici, pa kada nema bolje, nije ni tako loa."
Ponovo je legao u krevet.
A ja, potpuno nesvestan ta radim, onako iznenada, nekontrolisano, ja sam mu rekao:
HVALA!"
Nita nije odgovorio, ali se prenuo, podbo io na lakat i upiljio u mene, isto onako
zabezeknuto i sa nevericom kao malopre u onog crnog momka, kao da je mislio da mu se moda
ini da sam neto rekao pa je ekao da kaem jo neto da bude siguran. Uzeo sam vaku, drao
je u ruci i ponovio:
Hvala."
Nije bogzna kako zazvu alo jer mi je grlo bilo kao zar alo a jezik nekako zaribao.
Mekmarfi je prokomentarisao da zvu im kao da dosta dugo nisam trenirao i po eo je da se od
srca smeje svojoj dosetki; i ja sam pokuao da se nasmejem s njim, sada kada najzad nisam vie
morao da se uzdravam, ali ispustio sam neki udan zvuk, neto jadno i piskavo to je podse alo
na pilence koje bi da kukuri e kao petao, uas.
Mekmarfi je u trenutku shvatio moj problem i pokuao je da mi pomogne time to mi je
rekao da nema potrebe da urim, da je on spreman, ako treba, da me slua do pola est ujutru
ukoliko imam elju da vebam govor i povratim glas, jo je dodao da ovek koji je toliko dugo
utao verovatno eli mnogo ta da kae. To je rekao, spustio glavu na jastuk i osetio sam da eka,
da nestrpljivo o ekuje ta u mu re i; razmiljao sam o tome ta da mu ispri am, ali su mi padale
na pamet samo stvari koje, naalost, i ne mogu da se iskau recima jer tada u potpunosti gube
svoje pravo zna enje. Posle izvesnog vremena shvatio je da jo uvek nisam u stanju da
progovorim, barem ne onako kako sam eleo, prekrstio je dlanove ispod glave i tiho po eo da mi
pri a:
Vidi, poglavico, sve ovo me je podsetilo na neto to mi se veoma davno dogodilo u
Vilamet Veliju, blizu Judina. Tada sam, naime, radio kao bera pasulja i mislio sam da sam
povukao Boga za bradu samim tim to sam uopte i dobio posao. Bilo je to po etkom tridesetih
godina i tada je bilo pravo udo da neko zaposli klinca; ja sam dobio posao zato to sam vrlo brzo
uspeo da dokaem gazdi da sam sposoban da radim isto onoliko koliko i odrasli radnici, ako ne i
vie, dobro, da te ne guim, tek bio sam jedini klinja u onoj gomili radnika. Oko mene sve sami
matorci, ja pokuam tu i tamo da s njima malo porazgovaram, ali vraga, niko i ne obra a panju
na mene, vidim ti ja niko me ne slua, ko vele mali ri i balavac, kost i koa, ta e s njim da
pri aju. I tako, ja ti tu potpuno za utim, ali ko zaliven, ni re ne progovaram. Bio sam toliko
nadrkan na njih to me ne zarezuju da sve one etiri nedelje koliko smo zajedno radili u polju ni

re nisam rekao, ma ni slovo, a stalno sam bio uz njih i lepo sam im upijao vaku, a oni se
raspri ali kao da me i nema u blizini. Pri aju razne gluposti, o ku i, o porodici... te fore, ali zato
ako se neko jedan dan ne nacrta na poslu - tras, odmah padne ogovaranje. Zna, meni su se te
etiri nedelje strano oduile, ali sam izdrao da ne progovorim ni u teoriji, a sve vreme sam
mislio: Vidi bog te ove kulove, ove glupe matorce, pa oni kao da su zaboravili da i ja mogu da
ujem i da govorim.
Ali, utao sam i samo sam ekao, a onda ti zadnjeg dana raspalim, razveem pri u,
ove e, sve u sedamnaest, i lepo im kaem i kakva su bagra, i koji su glupa i i koliki su govnari
i... ne zna se. A svakome sam isto tako skresao u lice ta njegovi nazovidrugari misle o njemu i
ta mu kenjaju iza leda. Da si video kako su se samo izbezumili, svi su se posva ali izme u sebe i
napravilo se tako e e sranje da ne mogu da ti opiem, a ja sam ostao bez nagrade, zna trebalo
je da mi plate dodatnih etvrt centa po kilogramu ubranog sranja jer nisam imao nijedan
izostanak sa posla, ali ve sam uveliko bio na loem glasu pa je poslovo a, iako nije imao neke
vrste dokaze, pogodio da sam ja kriv za ceo onaj cirkus. A nemoj da misli, i njemu sam sve
lepo skresao u brk, i kada sad pomislim, to moje lajanje kotalo me je jedno dvadesetak dolara.
Ali ne alim, vredelo je, sine, mnogo vie, mnogo..."
Cerekao se jedno vreme jer je uivao u prise anju na te doga aje, a onda se okrenuo
prema meni i upitao me:
Nego, sada se neto mislim, poglavico, da i ti moda ne uti i ne eka pravi trenutak pa
da im ga nabije do jaja, a?"
Ne, ne..." odgovorih mu, pa ja to nikada ne bih mogao."
ta, ne bi mogao da im ga spusti? Pa ti onda ni pojma nema koliko je to lako, nita
lake."
Ali... ti si mnogo ja i... mnogo vr i od mene", promrmljao sam tiho.
Kako to misli? Sada te, poglavico, stvarno nita ne razumem, uj ja ja i..."
Progutao sam knedlu i ponovio:
Pa ti si ja i i vr i od mene, tebi je lako da tako neto uradi."
Ja? Ti se to sada zeza sa mnom, jel' tako? Pa pogledaj se, ove e, vii si za glavu od
bilo koga na odeljenju, pa ovde nema oveka koga ne bi mogao hladno da sredi da ga ni ro ena
majka ne prepozna, to ti garantujem."
Ne, ne, preslab sam ja za to, ono, nekada sam i bio jak, to je ta no, ali sada vie nisam,
sada si ti duplo ja i od mene, duplo."
Hej ove e, pa ti si izgleda stvarno lud, ta to pri a, ma veze nema. Pa prvi koga sam
primetio bio si ba ti, sedeo si na onoj stolici, kao stena, bog te. Da ti kaem neto: prokrstario
sam sve od Klamata do Teksasa i Oklahome i sve oko Galupa, nije to malo, i kunem ti se, ti si
najve i Indijanac koga sam ikada video."
Ja sam rodom sa reke Kolumbije", rekao sam, a on je nestrpljivo ekao da nastavim.
Moj stari je stvarno bio poglavica, zvao se Tee Ah Millatoona ili Najvie Drvo u umi, ali
nismo iveli u planinama. Se am se kada sam bio dete on je stvarao bio veliki, ali mogu ti re i da
mi je majka bila duplo ve a od njega."
Mora da ti je onda stara bila pravi div, kolika je bila?"
Ma velika... jako velika."
Mislim, reci mi koliko je bila visoka?"
Koliko je bila visoka? Pa vidi, jednom ju je neki tip u cirkusu, zna oni to poga aju
visinu i teinu, e pa on ju je pogledao i rekao da ima oko metar i sedamdeset pet i oko ezdeset
pet kilograma, ali pogledao je samo na tren, a ona... ona je sve vreme rasla."
ta kae, rasla? I koliko je na kraju izrasla?"

Toliko je narasla da je na kraju bila ve a i od mene i od starog zajedno, eto toliko."

Tako hladno preko no i izrasla ena, to je neto novo, jo nisam uo da Indijanka moe
toliko da izraste, ali ako ti kae..."
Nije ona bila Indijanka, bila je iz grada, iz Dalesa."
Zna i, ona se preivala Bromden, a-ha, sada mi je jasno", malo se zamislio pa je
nastavio: Stani malo, ako se bela ena uda za Indijanca to mu do e kao da se udala za nekoga
ispod sebe, to si hteo da kae, ve a... da, da, sada mi je jasno."
Nije se on smanjio samo zbog nje, ma ne, svi su ga obra ivali zato stoje bio veliki, jak i
svoj, i to nije voleo nikome da popusti i stoje stalno radio ta je hteo. I zato su ga obra ivali kao
to uostalom i tebe sada obra uju."
Ko to oni, poglavico, koji to oni?" upitao je tiho i istog asa se uozbiljio.
Sistem, vrili su pritisak na njega godinama, bio je jak i u stanju da im se neko vreme
suprotstavlja. A oni, oni su hteli da nas smeste negde gde e im biti lako da nas kontroliu, a hteli
su i da nam oduzmu brzake, ubacili su svoje ljude u pleme pa su rovarili i iznutra, nisu alili
truda. A staroga su jednom uhvatili u gradu, u nekoj mra noj uli ici i ubili su ga od batina i jo su
mu i kosu odsekli, jak je Sistem... i te kako; dugo im se on, jadan, suprotstavljao, a onda gaje
majka toliko nadvisila daje odjedanput postao tako mali, sitan, i tada je shvatio da vie nema
snage za borbu i... predao se."
Jedno due vreme Mekmarfi je utao i razmiljao o svemu to je upravo uo, a onda se
podbo io na lakat, pogledao me i pitao zato su ga prebili u onoj uli ici, a ja sam mu odgovorio
zato to su hteli da mu pokau ta ga eka, i to jo na kvadrat ukoliko najzad ne potpie papire i
sve preda dravi.
,,A ta to sve, ta su to hteli da preda dravi?"
Kako ta, pa sve - pleme, selo, brzake... sve."
Sada se se am, da, da, to su oni brzaci gde su Indijanci lovili losose... davno je to bilo,
davno. Nego, koliko se se am pominjala se i neka velika kinta, u fazonu daje pleme na kraju
dobilo neku masnu lovu, jel' tako bese?"
Vidi, ba to su i oni njemu rekli, a on im je odgovorio: 'Koje su to pare kojima moete
da nadoknadite oveku to to vie nikada ne moe da ivi onako kako eli?' i jo je rekao: 'Koje
su to pare koje mogu da mu plate da ne bude ono to jeste?' Niko ga, naalost, nije razumeo, ak
ni pleme. Posle su svi iz plemena doli pred naa vrata, drali su u rukama one papiri e, one
ekove koje su dobili i o ekivali su da im stari kae ta sada da rade s njima, traili su ga da ih
savetuje kako da uloe pare, gde da idu, ta da rade, gde da kupe zemlju... Ali on je ve bio mali,
malecki i stalno pijan, stalno... Sistem gaje ve lepo sredio, on svakoga sredi, i tebe e srediti...
Ne dozvoljavaju oni oveku koji je veliki kao moj stari nekada da tako slobodno vrlja i radi po
svome, osim ako ne radi za njih. Pa to si valjda i sam do sada zaklju io?"
Da, da, mislim da jesam..."
,,E zato, vidi, nisi nikako smeo da razbije ono staklo, time si im pokazao i sada oni
znaju da si veliki i sada moraju da te krote."
Misli kao to se kroti mustang, misli u tom fazonu?"
Ne, ne, ne krote oni tako, ma ni sli no. Oni te lepo tako srede da ne moe vie da im se
suprotstavlja, stave ti neto, lepo ti ugrade neto. S tim po nu odmah im procene da e
eventualno da poraste, jo dok si mali oni po nu da te obraduju i da ti ugra uju tu svoju
avolsku aparaturu i tako teraju sve dok te sasvim ne srede."
Tie, drue, tie malo..."
,,A ako se suprotstavlja, onda te lepo negde sklone, strpaju te pod klju i smire te..."
Tie, poglavico, uti sada malo, uju te, samo malo uti..."

On je legao i umirio se kao da spava, osetio sam da mi je krevet vru , uo sam kripu
gumenih donova, to je crni momak uao sa baterijom da proveri kakvi se to glasovi uju. Obojica
smo leali potpuno nepomi no dok nije otiao.
Na kraju je samo pio", apnuo sam. Ose ao sam potrebu da ispri am sve to sam smatrao
da je bitno, sada vie nisam mogao da utim. Kao da ga i sada vidim kako baulja izme u stabala
onako obnevideo od pi a, a uvek kada prinese flau ustima kao da ne pije on iz nje nego ona iz
njega, na kraju gaje toliko ispila da se potpuno osuio, tako je propao, onako ut i zbr kan da ga
vie ni nai psi nisu prepoznavali. Kada je dolo vreme, morali smo da ga izvu emo iz ume i u
kamionetu odvezemo do Portlanda da tamo umre. Samo, ne tvrdim ja da oni ubijaju, to ne, nisu
ga oni ubili, ne, oni su mu uradili neto drugo."
Sada mi se ve strano spavalo, bilo mi je dosta pri e, razmiljao sam o svemu to sam
rekao i u inilo mi se da nekako, ipak, nisam uspeo da recima izrazim i kaem sve ono to sam
eleo i kako sam eleo.
Pri a mi je sumanuta, jelda?"
Ba tako, poglavico", odgovori Mekmarfi prevr i se u krevetu, pri a ti je blago
sumanuta."
Ali to u stvari i nije ono to sam eleo da kaem, nekako kao da i ne mogu sve da
kaem... Ne znam, moda ela pri a i nema mnogo smisla."
Pazi sada, poglavico, ja nisam rekao da tu nema smisla, samo sam rekao daje mal ice
sumanuto..."
Onda je za utao i tako dugo ni re nije progovorio da sam ve pomislio da je
najverovatnije zaspao. Bilo mi je krivo to mu na kraju nisam poeleo laku no , pogledao sam u
njegovom pravcu, bio mi je okrenut le ima, a ruka mu je leala otkrivena na pokriva u, u onom
mraku jedva sam nazirao tetovae. Jaka je, se am se da sam pomislio, jaka, snana kao to je bila
i moja nekada davno dok sam jo trenirao ragbi. Poeleo sam da posegnem rukom i da ga
dotaknem, ba tu jaku ruku, i to na mestu gde je istetovirana, hteo sam da ga dodirnem da
proverim da li je jo uopte iv. Tako dugo, jezivo dugo, lei nepokretan, pomislio sam, ta morao
bih da ga taknem da proverim da li je jo iv...
Ma laem, znam ja vrlo dobro daje on iv, nije to pravi razlog zato elim da ga
dodirnem.
Ho u da to uradim zato to je muko.
I to je najobi nija la. Oko mene ima toliko drugih mukaraca, zato ne bih i njih
dodirivao.
Ho u da ga taknem jer sam i ja jedan od onih... od onih nastranih.
Ali i to je la, to se sada jedan strah jednostavno krije iza drugog. Da sam od onih
nastranih, onda bih s njim, verovatno, hteo da radim i druge stvari. Ho u da ga taknem
jednostavno zbog toga to je upravo takav kakav je.
I ba kada sam skoro krenuo ka onoj ruci preko on iznenada progovori:
Reci ti meni sada, poglavico", ponovo se okrenuo prema meni, reci mi zato ne ide s
nama sutra na izlet, u ribolov?"
Nisam odgovorio, utao sam.
Pa daj, ove e, kao da ti se ne ide, ma garantujem ti da e to biti gala provod. A da ti
otkrijem jednu malu tajnu: one dve tetke to kao dolaze po mene, ma to je fora, kakve crne tetke,
to su dve cure koje znam jo iz Portlanda, striptizete, a jo i porade sa strane, shvata na ta
mislim? ta kae na to, dobre za provod?"
Najzad sam mu rekao da ja, naalost, spadam u kategoriju dotiranih"
Koji ti je to sada moj?"

To zna i da sam vorc, shvata, bez love."

Ato... da, da... sada mije sve jasno... vidi toga se nisam setio..."
Opet je utao neko vreme i gladio onaj oiljak na nosu. Onda je naglo prestao, nalaktio se
u krevetu i okrenuo prema meni.
Nego, poglavico, kada bi ponovo bio u svojoj punoj snazi, da si ponovo ema dva metra i
sto kila, e da li bi tada bio dovoljno jak da digne ono udo, onaj kontrolni blok u starom
kupatilu, razume ta te pitam?"
Razmislio sam nekoliko trenutaka, pa ona skalamerija nije mnogo tea od buradi nafte
koje sam kao od ale dizao u vojsci. Odgovorio sam da bih u svoje vreme najverovatnije mogao
da ga podignem.
,,E sada pazi, kada bi ponovo toliko oja ao, kao nekada, da li bi mogao da ga podigne?"
Odgovorih da bih mogao, mislim da bih mogao.
Ma zajebi ti ta misli, reci ti meni sada jasno i glasno da li moe da mi obe a da e
da ga digne ako ti ja povratim staru snagu. Ako mi to sve ano obe a, ne samo da e da popije
specijalan besplatni bilderski kurs kod mene nego u i da te astim jednim izletom brodom",
oblizao je usne, a usput i sebi zicer malo pove am anse."
Smejao se kratko razmiljaju i o nekom svom planu ili ideji. Pitao sam ga kako to misli
da me ponovo oja a, na ta je on samo stavio prst na usta i time mi dao znak da ne pitam mnogo.
To su, ove e, tajne koje se nikome ne otkrivaju, nema teorije da se govori o njima, da ti
nisam moda rekao da u to da ti otkrijem, ma kakvi. Hej, drue, to kako oveka moe da vrati
na njegovu pravu meru, pa to se ne govori svakome, zamisli samo kako bi bila opasna ta
informacija kada bi je do epao neprijatelj. Ali sada ti se sve ano zari em: ako me slua i
prihvati moj specijalni program treninga i zna ta e biti, odmah u ti re i, samo sluaj."
Spustio je noge sa kreveta, seo na ivicu, sa dlanovima na kolenima. U onom tankom
mlazu slabog svetla iz staklenca koji mu je padao pravo na rame zablistali su mu zubi ijedno oko
kojim kao daje nianio u mene. U spavaonici se tiho uo njegov obesni, eretski glas.
Evo ga, snimi ga, neverovatno, veliki poglavica Bromden ide ulicom, a za njim se okre e
i bulji u njega i muko i ensko, i staro i mlado. 'Bog te, pa ko je taj div, gledaj molim te korak
mu je dui od tri metra, da se tu i tamo ne saginje udario bi glavom u telefonske ice.' Korak mu
odjekuje dok ide gradom, samo ponekad zastane kada vidi neku zgodnu devicu, vi ostale obi ne
entura e bolje mu se sklanjajte s puta, osim ako nemate sifone kao lubenice, dobre, vrste, duge,
bele noge koje mu moete di i na ona njegova iroka ramena i ako nemate tople ribice, so ne i
slatke kao puter i med..."
I raspri ao se tako u mraku, veze svoju pri u ta e i kako e biti: svi mukarci e se usrati
od straha, a svakoj e zgodnoj curi da te e voda na usta im me ugleda. Na kraju je jo dodao da
iz tih stopa ide da upie i moje ime na spisak onih koji idu na izlet brodom. Ustao je, uzeo pekir
sa svoje natkasne, opasao se njime, natukao kapu na glavu, a onda zastao pored mog kreveta.
Ma kaem ti, ove e, ma ene ima da se biju oko tebe, ima da ih tovari, ima e bre ribe
kao salate."
Iznenada je rukom smakao pokriva sa mene i u sekundi sam bio go i otkriven.
Evo, vidi i sam, poglavico, ta sam ti rekao, pa ve si porastao dvadeset santimetara."
Smeju i se nastavio je du kreveta u hodnik.
Koja pri a: Iz Portlanda dolaze dve droce i idu s nama na izlet brodom, ta ideja mi nije
davala da oka sklopim do samog jutra i ustajanja.
Ustao sam prvi i otiao pravo do oglasne table da proverim da li je stvarno i moje ime na
spisku. Velikim tampanim slovima pie u zaglavlju: SPISAK PRIJAVLJENIH ZA IZLET
BRODOM, onda slede imena, prvi je upisan Mekmarfi, pa odmah ispod njega Bili Bibit, broj tri

je Harding, broj etiri Fredrikson i tako dalje sve do rubrike sa brojem deset, koja je jo prazna, ja
sam poslednji upisan pod brojem devet. Pa ja stvarno idem, ja izlazim napolje, idem na izlet
brodom, i to jo u drutvu sa dve kurvice. Morao sam to da ponavljam u sebi bez prestanka, kao
molitvu, kako bih se privikao na tu ideju i uopte poverovao da e se tako neto stvarno i
dogoditi.
Tri crna bolni ara ne ujno su doklizila do mene, zainteresovani da i oni pro itaju spisak i
vide ko to uopte od pacijenata ide na taj famozni izlet, itaju ga paljivo, prate imena svojim
sivim prstima da im neko slu ajno ne promakne, dolaze na kraju i do moga imena, okre u se ka
meni i smejulje mi se u lice:
Vidi ti ovo, vidi, vidi, ko lije upisao i poglavicu Bromdena za ovu pizdariju. Jer, zna se,
Indijanci ne umeju da piu..."
Ne znaju da piu kae, a odakle ti ideja da znaju i da itaju?"
Ovako rano ujutro ode a im je jo tako svee utirkana i kruta da im ruke kada ih
pomeraju ukaju kao da su neka bela krila od papira. Smejali su mi se i rugali, a ja sam se pravio
da sam gluv i da nita ne ujem, tako da, tobo, pojma nisam imao o emu govore, ali kada su
pokuali da mi rutinski uvale metlu u ruke ne bi li i danas po istio hodnik umesto njih, samo sam
se okrenuo i otiao u spavaonicu. Mislio sam tada u sebi:
Jebi ga, kada ovek ide s kurvama iz Portlanda u ribolov, onda zaista ne mora vie da
trpi takve pizdarije."
Ali nije prolo ni nekoliko trenutaka, a ja sam se ve uplaio to sam im tako drsko
okrenuo leda, do sada sam uvek, bez pogovora, izvravao sva njihova nare enja, brzo sam bacio
pogled preko ramena i video da idu za mnom sa sve onom metlom. Verovatno bi uli i u
spavaonicu i tu me zgrabili i sredili, ali spasao me je Mekmarfi. On je ve bio tamo i pravio takvu
frku i buku da je sve je alo i pratalo, partao je izme u kreveta gore-dole i pekirom udarao i
budio sve one koji su se prijavili za izlet tog jutra. Kada su ga videli onako razgaljenog i u svom
elementu, crni momci su u sekundi zaklju ili da im nije ba najpametnije da ulaze i rizikuju
guvu samo zbog toga da bi mene naterali da ribam onaj komadi hodnika.
Mekmarfi je, kao to sam rekao, bio u svom elementu, na ri u glavu nabio je svoju kapu i
namestio je tako da izgleda kao daje kapa kapetana broda, iz rukava majice virile su mu one
tetovae, koje su samo doprinosile ulozi mornara koju je igrao, klatio se na nogama i pravio kao
da hoda po brodskoj palubi koja se pomera na talasima, itava predstava je bila u toku.
Na palubu, svi na palubu smesta, ako ne ete da za kaznu zavrite u lancima, hajde...
brzo!"
Sada je prstima snano dobovao po natkasni pored Hardingovog kreveta.
esto zvono zvoni i sve je u najboljem redu. Nastavite tim kursom, pravo napred. Putaj
karu, hvataj paru, punu paru! Na palubu!"
U trenutku me je primetio da stojim na vratima, munjevito mi pritr ao i odalamio me po
le ima iz sve snage.
Evo Velikog poglavice, na njega bi trebalo da se svi ugledate. To je pravi mornar, to je
pravi ribar! Jo nije estito ni svanulo, a on je ve na nogama, lovi crve, crvene, so ne crve za
mamce. Svi za njim, za njim, dileje abarske, za njim. Na palubu, sada ili nikada, danas je veliki
dan. Ma iska ite iz tih krpa i pravac na more!"
Akutni, onako mamurni, gun aju i tiho proklinju i Mekmarfija i onaj njegov pekir kojim
ih svaki as udara, ne daju i im da jo malo lee na miru i razvla e se u krevetu pre ustajanja. Od
sve te galame probudili su se i hroni ni, poplavelih lica od smanjene cirkulacije, nije ni udo ako
se zna koliko su im uvek zategnuti oni pokriva i to im ih vezuju na grudima. Krue pogledima
po spavaonici i svi do jednoga, na kraju pilje u mene onim svojim nemo nim, stara ki

razvodnjenim pogledima. Lee, onako jadni, i gledaju me kako se toplo obla im i pripremam za
izlet, ti njihovi pogledi u meni bude neto udno, neprijatno, i jak ose aj krivice. Shvatali su da
sam ja jedini od njih koji je privilegovan i koji e i i na izlet sa svima ostalima, i verovatno,
gotovo sigurno im je na svoj na in bilo krivo to i oni nisu na mom mestu. Posmatrali su me
paljivo, ti jadni starci ve godinama prikovani za invalidska kolica, niz ije noge kao pijavice
puze kateteri koji e ih kao najtee sidro drati vezane zajedno mesto do kraja ivota - gledali su
me i instinktivno slutili da ja idem; to im nije bilo teko jer je sve ljudsko u njima vremenom bilo
ubijeno ili potisnuto, a sve instinktivno, skoro ivotinjsko dodatno razvijeno, ak dominiraju e
(gotovo uvek, kada bi neko umro na odeljenju, oni bi to prvi osetili i reagovali tako to bi zabacili
glave i zavijali kao vukovi). Ono malo ljudskog u njima, ona preostala trun ica humanog
verovatno je bila razlog to su me gledali sa tugom i zavi u, jo su se ipak iz daljina prise ali
kako mora daje lepo napolju.
Mekmarfi je otiao nakratko da jo jedanput proveri spisak, kada se vratio pokuavao je iz
sve snage da nagovori jo jednog od akutnih da se prijavi i krene na izlet. Iao je od jednog do
drugog pacijenta, utirao im krevete i tresao ih rukama, budio one koji su se krili pod jorganima i
neumorno ih ubedivao da gree to ne idu, da je super isploviti brodom na okean, hrabro prkositi
oluji, muki, bez straha uivati na palubi, pijuckati rum dok se okolo penua more i valjaju
ogromni talasi, i sve tako...
Diite se, dangube najobi nije, ska ite na noge, lentine jedne, treba mi samo jo jedan
ovek da popunim broj za posadu, ljudi, pa samo mi fali jo jedan usrani dobrovoljac, ma dajte,
pobogu..."
Ali dabe, nikoga nije uspeo da nagovori, nikog ivog. Glavna sestra je svojim pri ama o
opasnostima i mogu im uasima na pu ini, kao i brojnim primerima brodoloma i tragedija uspela
da utera strah u kosti skoro elom odeljenju. Ve je bilo gotovo izvesno da e ceo plan propasti i
da ne e biti nita od izleta jer nema anse da na emo tog jo jednog jedinog neophodnog lana
posade, kada otprilike pola sata kasnije, dok smo ekali u redu da otvore trpezariju i poslue
doru ak, Mekmarfiju neo ekivano pri e Dord Sorensen.
To je krupan, krezub, nekako sav kvrgav stari ve anin koga su crni momci posprdno
zvali Dord Periguz zbog njegove patoloke optere enosti li nom higijenom. Hodao je i stajao
nekako udno zakoeno, zapravo je uvek maksimalno zabacivao glavu da bi mu lice bilo to dalje
od oveka s kojim razgovara, naravno iz higijenskih razloga. Sada je stao ispred Mekmarfija i
neto tiho gun ao sebi u dlan. Dord je ina e, za sve ostalo, bio i jako stidljiv, o i mu nisi
mogao videti jer su mu bile uvaljene duboko ispod obrva, a ostatak lica mu isto tako nisi mogao
videti jer gaje kompletno zaklanjao akom uvek kada bi pri ao s nekim. Tako je i sada neto
mrmorio sebi u dlan, potpuno nerazumljivo, dok mu Mekmarfi nije nestrpljivo rukom sklonio
aku sa lica ne bi li najzad razaznao o emu se radi, o emu to uopte Dord govori.
Hajde, Dorde, lepo mi sada reci o emu to pri a?"
Crveni crvi, to ti kaem, mislim da ti oni uopte ne vrede... mislim za lososa, razume?"
Je li boga ti, crveni crvi, pa moda si i u pravu, ali mi prvo objasni kakve to veze ima sa
bilo im, o kakvim mi to sada odjedanput crvenim crvima slae pri u, uj - crveni crvi."
Pa uo sam da si malopre rekao da je Bromden iao da lovi crve, crvene crve, pa ko
velim..."
Ato... tako je, stari moj, dobro si uo, ba sam tako rekao."
,,I zato, ko velim da ti kaem da ne koristi te crve, ovoga meseca losos ne ide na njih, ali
zato haringa kao mamac, to je ve neto sasvim drugo, stavi haringicu i ima da grizu kao ludi."
Govorio je tako daje podizao glas na kraju svake re enice, zbog toga je sve to kae
dobijalo upitni ton, kao da ne odgovara nego on postavlja pitanja. Klimnuo je nekoliko puta

glavom Mekmarfiju, u rano jutro mu je koa na licu izgledala kao zguljena, toliko je sastrugao
bradu. Okrenuo se i polako poao na svoje staro mesto na kraju reda, ali ga Mekmarfi zaustavi
pitanjem:
Stani malo, Dorde, a otkada se ti, molim te, tako dobro razume u ribarenje i te fore?"
Dord se okrenuo, dogegao opet do Mekmarfija, i to tako zakoenog tela da je izgledalo
kao da su mu noge odse ene od trupa.
Nego ta nego da se razumem, pa ja sam punih dvadeset pet godina radio na brodu, i to
na ribarskom brodu koji je lovio losose. I to sve tamo od Haf Mun Beja pa ak do Padet Saunda.
Dvadeset i pet godina ribarenja... sve dok se nisam kompletno isprljao, ali kompletno." Ispruio
je ake da nam svima pokae koliko su prljave. Nisam, naravno, video nikakvu prljavtinu, ali
zato mi nisu promakli oiljci na dlanovima od hiljada i hiljada kilometara najlona koje mora da je
izvukao iz mora za sve te silne godine. Dozvolio nam je da mu jedno kra e vreme gledamo u
ake, a onda ih je naglo stegao u pesnice i zavukao pod bluzu, verovatno uplaen da bismo mogli
da mu ih jo vie zaprljamo svojim pogledima.
,,A to sam imao brodi , kao bombona, duga ak samo trinaest metara, ali zato sa ela
etiri metra gaza, napravljen od najboljeg materijala - sve sama tvrda tikovina i hrastovina." Sada
se ve toliko klatio napred-nazad kao da se paluba ljulja pod njim. Kaem ti bio je to brod i po,
nema ta."
Hteo je da se okrene i ode, ali ga je Mekmarfi opet zaustavio.
Boga mu, Dorde, zato mi nikada dosad nisi rekao da si ribar. A ja razvezao o tom
ribarenju, ema Starac i more i te fore a medu nama, onako u poverenju, od svih brodova bio sam
samo na jednom, i to ratnom, a to se ti e ribe jedino to znam u vezi s njom jeste da vie volim
da je jedem nego da je istim."
Ma nije problem istiti ribu, neko ti samo pokae kako i udri, nita lake."
Kada bolje razmislim, Dorde, pa ti si duu dao da nam bude kapetan, a mi svi lepo da
budemo tvoja posada, to bi bilo najbolje, pazi ta ti kaem."
Dord se jo vie zakosio i samo odmahnuo glavom.
Ah, brodovi su sada jo prljaviji... sve je na njima tako grozno zamazano..."
To neka te uopte ne sekira, nita ne brini, imamo kompletno sterilisan brod, ali
kompletno od pramca pa sve do krme, tako je izriban i izglancan da se ija kao zlatan zub. A
drugo, nema potrebe da se prlja jer ti bi, bog te, bio kapetan, ne e valjda ti da dira mamce,
udice i te fore, ma jok, samo bude kapetan i nare uje nama bezveznjacima sa kopna... ta misli
o tome, super, ta kae?"
Dord je ispod koulje stezao pesnice, po tome sam video da se lomi, ali ipak je ponovio
da je to sve opasno za njega jer uvek postoji mogu nost i da se isprlja. I po elo je natezanje,
Mekmarfi zapeo da ga nagovara da ipak pristane, a Dord opet zapeo da odbija i tako u
nedogled, kad ih prekinu zvuk klju a i ulazak glavne sestre na odeljenje; sa onom svojom
torbicom, lupkaju i petama ona pro e pored reda pacijenata, nije zaboravila ni svoj rutinski,
veta ki osmeh, niti i to da svakome u prolazu kratko klimne glavom. Mekmarfiju nije promakao
otar pogled kojim Dord kao daje oinuo sestru i pri tom jo dodatno zabacio glavu. Sa ekao je
da sestra pro e, a onda je naherio glavu i onako na svoj na in, lukavo i eretski pogledao
Dorda.
ta ti kae na onu sestrinu vaku, zna ono moe biti nevreme i da je strano opasno
uopte i po i na izlet?"
,,A, pa okean ume da bude jako gadan, to je sigurno, moe da bude jako opasan, i te
kako."
Mekmarfi pogleda sestru, koja je upravo ulazila u staklenac, pa opet vrati pogled na

Dorda, koji je ispod koulje sve ja e i ja e stezao pesnice svestan da su svi pogledi sada uprti u
njega.
Do avola", iznenada je viknuo, pa vi verovatno mislite daje uspela da me uplai svim
tim svojim pri ama. Recite mi iskreno, da li tako mislite?"
Vidi, Dorde, meni to ne pada ni na kraj pameti, ali stvari trenutno stoje ovako: ako ti
ne pode s nama a na moru nas ipak srtrefi neka oluja, onda smo svi mi u opasnosti, u gadnom
sosu, shvata? Ja sam ti ve priznao da pojma nemam o brodovima i plovidbi, a sada u ti priznati
jo neto: one dve ene to treba da do u po nas, se a se? E pa za njih sam slagao da su moje
tetke, udovice ribara, i te fore. E pa vidi, prava istina je da se one razumeju u samo jednu
navigaciju, i to onu horizontalnu u krevetu, shvata ta ho u da kaem? Razumi me bre, Dorde,
ti si nam potreban, potreban", Mekmarfi povu e dim iz cigarete i dodade: Nego, da li ti slu ajno
ima deseticu?"
Dord samo utke odmahnu glavom.
Nisam ni ra unao da ima, jebi ga, ionako sam ve odavno odbacio ideju o nekoj velikoj
zaradi. Evo ovako", iz koulje je izvadio olovku i pruio je Dordu: Ti nam lepo budi kapetan,
a mi emo te pustiti da ide s nama za samo petaka, vai?"
Mrte i one svoje guste obrve ovako zate en novim predlogom, Dord je prelazio
pogledom po svima nama. Naposletku iskezi beskrvne desni, uze olovku: Jebi ga! Nek ide
ivot!" samo je uzviknuo i krenuo da se upie na spisak. Posle doru ka, dok je prolazio
hodnikom, Mekmarfi je zastao kod oglasne table i iza Dordovog imena dopisao krupnim
tampanim slovima KAP. - tek da se zna.
One dve droce su kasnile i kada smo ve pomislili da moda uopte ne e ni do i,
Mekmarfi, koji je nestrpljivo gledao kroz prozor, po e da nas doziva, svi smo dotr ali da vidimo
o emu se radi. Rekao nam je da su najzad stigle, ali mi smo videli samo jedan automobil (a
ekivali smo dva) i samo jednu enu. Izala je iz kola i onako sama na parkingu po ela da se
obazire na sve strane, tada ju je Mekmarfi pozvao glasno kroz reetke, spazila ga je i potr ala
pre icom, preko travnjaka, ka naem odeljenju.
Bila je mnogo mlada i mnogo zgodnija nego to smo o ekivali, nego stoje iko i mogao da
zamisli. Ina e, ve su svi uveliko znali da ene koje treba da do u po nas, nisu nikakve starije
gospode nego dve kurve i moram priznati da nismo bili na isto ta da o ekujemo; bili smo
zbunjeni, a oni religiozniji medu nama nisu ba bili oduevljeni takvim drutvom za izlet. Ali
sada, dok smo je gledali kako lakim koracima tr i preko travnjaka do odeljenja, dok smo upijali
njen izgled: o i koje su joj se zelenele i sjajile na suncu, debelu pletenicu blistavu kao bakar, koja
je poskakivala prate i njene pokrete, tada smo u glavi imali samo jednu misao, koja je potisnula
sve druge - daje pred nama ensko, prava ena, ne ba u belom od glave do pete, ne ba edna i
potena, ali nije nam tada ni bilo mnogo vano na koji na in zara uje novac za ivot.
Dotr ala je pravo do mree na prozoru na kome je bio Mekmarfi, uhvatila se za nju
prstima i pripila se i licem i telom. Bila je zadihana od tr anja, disala je duboko i izgledalo nam je
kao da e svakog trenutka probiti mreu onim svojim vrstim grudima, koje su se ubrzano dizale
i sputale dok se borila da povrati dah. Malo je i plakala od uzbu enja.
,,E Mekmarfi, stari avole, vraji Mekmarfi..."
Ma mani me sada s tim glupostima, nego gde ti je Sandra?"
Zauzeta je, ove e, zauzeta i nikako nije mogla da do e. Nego, reci ti meni kako si ti, da
lije sve u redu?"
Kako to zauzeta, pazi: zauzeta."
Ako ba ho e da zna", obrisala je nos i po ela da se kiko e, naa stara dobra Sandi se
u stvari udala. Se a se one face, onoga Artija Gilfilijana iz Bevertona? Zna ga sigurno, onaj

stoje stalno kada je dolazio na urke donosio neka sranja, ili gumenu zmiju ili plianog mia,
uvek je vukao takve pizdarije po depovima. Koji manijak..."
,,O boe me sakloni", odjedanput zavapi Mekmarfi. Reci mi, Kendi, duice, na koju foru
ja sada da uvalim deset ljudi u jedan jedini usrani ford? Kako Sandra i ta njena budala iz
Bevertona sa zmijicom u depu misle da ja to uradim?"
Devojka kao da je razmiljala o tome ta da mu odgovori, kada se odjedanput oglasio
zvu nik sa plafona i iz njega glas glavne sestre, koja je poru ivala Mekmarfiju da njegova
prijateljica, ukoliko eli da s njim razgovara, izvoli da zatrai daje puste na glavni ulaz kako
nalae osnovni red, a da se ne zadrava na prozoru i na taj na in uznemirava celu bolnicu.
Devojka se smesta posluno odvoji od prozora i pode ka glavnom ulazu kako je od nje i
zahtevano, a Mekmarfi se za to vreme skljoka u najbliu fotelju i obori tuno glavu na grudi.
E vala su mi ga smestili do daske", promrmlja tiho.
Crni momak, i to ba onaj najmanji, pustio je devojku na odeljenje i uzgred zaboravio da
za njom zaklju a vrata (zbog toga mora daje kasnije propisno izriban), ona je potom vrckaju i i
poskakuju i prola hodnikom pa onda i ispred staklenca, iz koga su sve sestre dale maksimum od
sebe da je zajedni kim ledenim pogledima po svaku cenu ohlade i upristoje joj hod i ponaanje.
Dok je ulazila u dnevni boravak, slu aj je hteo da se nala samo korak-dva ispred doktora, koji se
ba nekako u isto vreme uputio ka staklencu s nekim papirima u rukama. On je najpre samo
pogleda i obori pogled na svoje papire, onda opet podie pogled i paljivo je osmotri, pa brzo obe
ruke gurnu u depove sa eljom da iskopa nao are dok jo ima vremena.
Devojka je stala nasred dnevnog boravka odjedanput okruena sa etrdeset u zeleno
obu enih mukaraca koji su piljili u nju razroga enih o iju, pri tom niko ni re nije progovarao,
toliko je tiho da se moe uti kako nekima kr e creva i kako nekima od hroni nih spadaju
kateteri.
Stajala je tako ceo minut i pogledom traila Mekmarfija pruaju i svima priliku daje
dobro osmotre. Blizu plafona ta no iznad njene glave lebdi obla plavi astog dima; ube en sam
da su na elom odeljenju aparati nuno pregoreli jer najverovatnije nisu bili u stanju da dovoljno
brzo odreaguju na njenu naglu pojavu - rutinski su je elektronski skenirali, ali kada su obradili
dobijene podatke, mora da su otkrili da u njihovoj bazi podataka nije predvi ena mogu nost
pojave takvih osoba na odeljenju i jednostavno su pregoreli, kako to ve i rade maine
samoubice.
Na sebi je imala belu majicu sa kratkim rukavima, kao uostalom i Mekmarfi, samo mnogo
manju i uu, bele patike i farmerke s nogavicama ise enim iznad kolena; ako se ima u vidu
koliko je na njoj bilo onoga stoje trebalo pokriti, materijala je bilo stvarno vie nego nedovoljno.
Sigurno je u njenom ivotu bilo mnogo vie mukaraca koji su je videli i sa mnogo manje ode e,
ali bez obzira na to ona se sada, u ovoj atmosferi, pritisnuta naim pogledima, srameljivo
vrpoljila kao kakva smerna devoj ica, kao u enica na pozornici na kolskoj priredbi.
Svi su je posmatrali nemo, samo je Martini apnuo da su joj farmerke tako tesne da jasno
vidi brojeve na svim nov ima u njenim depovima, on joj je, dodue, i stajao najblie, pa je
mogao i da vidi sve na njoj bolje od nas ostalih.
Prvi se oglasio Bili Bibit - dodue ne recima nego jednim tihim, gotovo tunim
zvidukom kojim je na svoj na in eleo da naglasi da se trenutno pred njim nalazi devojka koja
izgleda tako da bolje, po njemu, i ne moe da se zamisli. Ona mu se nasmeila i najsrda nije mu
zahvalila, a on se na to tako zacrveneo daje kada gaje videla i nju oblilo rumenilo i ponovo mu se
ljupko nasmeila. Sada su se i ostali ohrabrili, jo blie su joj se primakli i po eli svi uglas da joj
se obra aju. Doktor je cimnuo Hardinga za bluzu i zainteresovano ga pitao ko je ta osoba koja se
tako neo ekivano nala medu njima. Mekmarfi je sada ve ustao, prokr io sebi put kroz celu tu

gomilu koja ju je opkolila, a ona mu se kada joj je priao smesta bacila u zagrljaj sa recima:
avole jedan mili" i opet se zbunila i zacrvenela. Mogu da se zakunem da je kada bi se tako
zacrvenela izgledala kao da nema vie od esnaest-sedamnaest godina.
Mekmarfi ju je upoznavao pojedina no sa svakim od pacijenata i ona je jednom po
jednom ljubazno pruala ruku, kada je stigla do Bilija, ponovo mu je zahvalila na onom
zviduku, tako iskrenom i laskavom. Glavna sestra je izala iz staklenca i sa svojim uobi ajenim
osmehom upitala Mekmarfija kako misli da izvede taj podvig da ak nas desetoricu pacijenata
strpa u jedan automobil; umesto odgovora on ju je pitao da li ikako postoji mogu nost da mu ona
na jedan dan pozajmi bolni ka kola, koja bi on li no vozio. Sestra mu je izrecitovala odredbu iz
pravilnika kojom je to strogo zabranjeno, takav odgovor, naravno, nikoga nije iznenadio. Dodala
je da e, ukoliko nema jo jednog voza a koji bi bio spreman da potpie izjavu kojom preuzima
na sebe odgovornost za sigurnost lica koja prevozi, polovina onih koji su se prijavili za izlet
morati da odustanu od svega i ostanu u bolnici. Na to joj je Mekmarfi odgovorio da tako neto ne
dolazi u obzir jer bi on time izgubio pedeset dolara, koje bi morao da iz svog depa isplati onima
koji ostaju.
Ako stvari tako stoje", odgovori mu sestra, moda bi bilo najbolje da potpuno
odustanete od dananjeg izleta i svima do jednoga vratite novac."
Nemogu e, ja sam ve unajmio brod i pljunuo tipu sedamdeset zelemba a, tako daje ve
uveliko moja lova u njegovom depu."
Sedamdeset kaete, zanimljivo, koliko seja se am pacijentima ste rekli da za taj izlet
morate skupiti punih sto dolara plus jo i deset svojih?"
Pa da, ura unao sam tu i cenu benzina za prevoz do tamo i nazad, to je ekstra troak."
,,I vi mislite da biste potroili benzina za itavih trideset dolara, ma molim vas, gospodine
Mekmarfi."
Ljupko mu se smekala i ekala njegov odgovor sada kada ga je otkrila u prevari. On
podie teatralno ruke uvis i zakoluta o ima.
Jadanja, pa vi izgleda ne znate za milost, gospo ice vrhovni sudija! Dobro, ne u da se
foliram, jeste u pravu, resto je bilo za mene. Ube en sam da je to momcima moralo da bude
jasno, pa to je najnormalnije, zasluio sam da nekom sitnicom nadoknadim sebi sav taj trud
oko..."
Ali plan vam se na kraju ipak izjalovio", prekide ga ona i dalje se smee i, i to tobo sa
puno razumevanja. Vidite, Randle, ipak ne moete o ekivati da vam uspe ba svaka od vaih
malih finansijskih pekulacija. Uostalom, kada bolje razmislim, vi ste ve debelo na dobitku",
zamislila se na trenutak u vezi s tom temom. Vi ste ak moe se re i i malo preterali s tim
svojim dobicima, da ba tako, na odeljenju ne postoji vie nijedan akutni pacijent koji vam nije
duan u vezi sa nekim od vaih 'posli a', prema tome, ube ena sam da vam ovaj jedan jedini mali
gubitak ne e preterano teko pasti."
Za utala je, shvatila je u trenutku da Mekmarfi ne slua ta mu govori. On je, naime,
paljivo posmatrao doktora, koji nije skidao o i sa devoj ine majice bez rukava, kao da nita
drugo oko njega vie nije postojalo. Dok je gledao doktora onako zanesenog, gotovo kao u
transu, Mekmarfiju se promenio izraz lica, onaj lukavi osmeh ponovo mu se vratio na usne,
namestio je kapu, dogegao se do doktora, spustio mu ruku na rame i tim gestom ga naglo prenuo
iz sanjarenja.
Zaboga, doktore Spivi, samo mi nemojte re i da niste ve uivali u arima lova na
losose, da nikada niste videli kako to izgleda kada losos zagrize i zategne strunu, pa to je neto
najlepe to moete doiveti na svih sedam mora i sva tri okeana. Nego, Kendi lutkice, daj molim
te objasni za as doktoru sve ari ribarenja i tako to..."

Zajedni ki napori Mekmarfija i devojke urodili su plodom za manje od dva minuta, na

mali doktor je za tren oka zaklju ao svoju ordinaciju i vratio se u hodnik, usput je u svoju torbu
pakovao hrpu nekih papira.
Svu ovu papirologiju mogu da sredim i na brodu", objasnio je sestri i tako brzo
promakao pored nje da joj nije ni dao ansu da mu kae svoje miljenje na tu temu. I ostali su
krenuli, ela posada, dodue sporije od doktora i smee i se sestri, koja je nemo stajala na vratima
staklenca.
Oni akutni koji nisu ili na izlet na kali su se na vratima dnevnog boravka i dobacivali
nam da im ribu donesemo o i enu, a Elis se ak odvoji za trenutak od zida i vrsto stee ruku
Biliju Bibitu i poele mu dobar ulov.
A Bili dok je gledao zategnute farmerke na onoj devojci, sa dugmi ima koji kao da mu
namiguju, odgovori Elisu najiskrenije da mu to da li e neto upecati ili ne i nije danas najvanije.
Onaj mali crni momak pustio nas je napolje, zaklju ao vrata za nama i mi smo izali. Sada smo
bili napolju - u Spoljnom svetu.
Sunce se blago promaljalo iza oblaka i svojim rui astim zracima kupalo pro elje
bolni ke fasade. Otar vetar je otkidao preostalo li e sa grana hrastova i slagao ga po icanoj
ogradi; na istoj toj visokoj ogradi je tu i tamo sedelo i po nekoliko sme ih pti ica, ali samo
nakratko jer bi se rasprile zasute novim pregrtima suvog li a noenog estim udarima vetra. U
prvom trenutku ceo taj prizor delovao je neverovatno - kao da se li e udarom o ogradu pretvara
u ptice koje uzle u i bee.
Bio je lep jesenji dan, u vazduhu se ose ao blag miris dima koji je poticao od drva
zaloenih u okolnim ku ama, ula se vriska i cika dece zanesene igrom, uo se tu i tamo i blagi
bruj motora... sve u svemu, tako prijatan dan da bi svako normalan morao biti ispunjen sre om i
zadovoljstvom zbog same injenice to se naao napolju, to je i on sastavni deo te divote. Ali
dok smo ekali da doktor doveze svoj automobil, mi smo nemo i zbunjeno stajali sa rukama u
depovima, gusto zbijeni kao preplaeno stado ovaca. Nemo stado koje prime uje kako ljudi, dok
prolaze pored nas kolima i voze se okolo svojim poslom, usporavaju i sa
enjem i nevericom
pilje u tu grupu lu aka u zelenim uniformama. Mekmarfi je primetio da smo se prosto uko ili i
presekli istog trenutka kada smo se nali napolju, pa je dao sve od sebe da nas nekako raskravi i
oraspoloi, alio se i smejao, zadirkivao i podbadao devojku, ali uzalud, sve to je u nama
izazivalo kontraefekat, inilo da se jo gore ose amo. Svako od nas je u tim trenucima pomiljao
kako bi mu bilo najlake da se lepo vrati u bolnicu dok jo ima vremena i da se svima opravda
time da je sestra, ipak, imala pravo - po ovakvoj vetrutini je zaista suvie opasno isplovljavati na
more.
Najzad stie i doktor i mi se brzo rasporedismo i ukrcasmo u automobile - Dord,
Harding, Bili Bibit, Mekmarfi i ja u kola koja je vozila devojka Kendi, a Fredrikson, Sefelt,
Skanlon, Martini i Gregori u doktorova kola, koja su ila za nama. Svi su bili jezivo,
neuobi ajeno tihi i utljivi. Na oko dva kilometra od bolnice Kendi skrenu i stade na jednoj
benzinskoj pumpi, a doktor, naravno, odmah iza nje zaustavi svoja kola. Iz automobila je prvi
izaao doktor i istog asa mu pri e jedan od slubenika, sve poskakuju i, keze i se ljubazno i
briu i krpom ruke. Odjedanput mu nestade osmeh sa lica i smrtno ozbiljan pro e pored doktora
da vidi ko je to u kolima. Namrtio se i ustuknuo s nevericom kada nas je osmotrio; doktor ga
istog trenutka nervozno uhvati za rukav, izvadi iz depa nov anicu od deset dolara i tako mu je
stru no gurnu u ruku jednim kratkim, sigurnim pokretom, kao da sputa neku vo ku u zembilj.
Ovaj... da li biste bili ljubazni da mi naspete normal u oba rezervoara..." Delovao je kao
daje i njemu, ba kao i nama, tako e neprijatno i nelagodno to smo svi zajedno napolju, van
bolnice. Da li biste bili, ovaj, ljubazni?"

Nego, ova ode a na njima", upita umesto odgovora pumpadija, oni su iz one bolnice,
one malo dalje, jel' tako?" Dok je ovo govorio, osvrtao se da vidi da li mu je pri ruci neki
francuski klju ili ipka, za svaki slu aj. Primakao se korak blie jednoj kutiji sa praznim
flaama: Vi ste zna i iz one ludnice, je li?"
Doktor je na to izvadio svoje nao are i okrenuo se da nas pogleda, kao da je i on tek sada
primetio u kojoj smo ode i krenuli na izlet.
Da, ma, ovaj, ne. Mi... mislim... oni jesu iz ludnice, ali to su radnici, ne pacijenti, pobogu
kakvi pacijenti, naravno da nisu. Radnici, shvatate - slubenici... pa da."
Onaj ovek sa pumpe zakilji najpre u doktora, potom u nas, pa ode do svoga kolege, koji
se malo dalje zamajavao oko svog ure aja za to enje benzina, i po e s njim da se neto
domun ava tu i tamo gledaju i u naem pravcu. Neko vreme su tako tiho razgovarali, a onda onaj
drugi doviknu doktoru, pitao gaje ko smo mi u stvari, doktor opet odgovori da smo radnici, na ta
ona dvojica prsnue u smeh. Po tom smehu naslutio sam da e nam ipak dati benzin - verovatno
onaj slabiji, prljav i razvodnjen, a da e nam za epiti cenu i naplatiti skuplje - ali nisam zbog toga
osetio nikakvo olakanje. Primetio sam da su se i svi ostali ose ali prili no bedno, ponovljena
doktorova la u inila je da nam bude jo tee, bolje re i, tee nam je bilo ne zbog te lai nego
zbog istine.
Onaj drugi radnik pri e naceren doktoru.
Rekoste super, gospodine? Da, odmah, nema da nema! A ta mislite da vam usput
prokontroliem i filtar za ulje i brisa e?" Bio je krupniji i vii od svog kolege i sada se nadneo
nad doktorom kao da planira da mu u poverenju obelodani neku veliku tajnu: Ne ete mi
verovati, ali ja vam tvrdim da bi u najmanje osamdeset osam posto automobila koji su trenutno na
putevima trebalo zameniti filtar i brisa e, to vam ja garantujem."
Osmeh mu je izgledao kao da je premazan tankim slojem
i, verovatno zbog tolikih
sve ica koje je do sada drao medu zubima. Doktor se nesigurno vrpoljio, a tip je strpljivo
ekivao onaj suptilni trenutak u kome e ga kona no slomiti i uspeti da ga ubedi da pristane na
sve te gluposti koje mu je uvaljivao.
Jo neto, zamalo da zaboravim, da li ovi vai imaju nao are za sunce? Mi ovde drimo
izvanredne, sa polaroid staklima, pa biste mogli"
Doktoru je bilo jasno daje gotov, daje upecan i da vie ne moe da ustukne, ali ba u
trenutku kada je zaustio da kae da" ili neto sli no to je trebalo da zna i da pristaje na sve,
za ulo se neko zujanje i grebanje a krov naeg automobila po eo je polako da se otvara nad
naim glavama. Uz gomilu psovki Mekmarfi je iznutra gurao krovnu harmoniku", koja je
igledno klizila presporo za njegov ukus, bio je ljut kao ris, to se jasno videlo po na inu kako
udara i cima onaj lenji krov. Kada ga je naposletku uz seriju psovki i udaraca sklopio, prebacio se
preko devojke i sa strane isko io iz kola, pa je priao i stao ta no izme u doktora i pumpadije i
jednim okom zakiljio u ona
ava usta.
,,E pa, prijatelju, sada je stvarno dosta! Ho emo normal, kako ti je doktor lepo i rekao na
po etku, zna i dva rezervoara normala - i to je sve. Zajebi nas s tim tvojim drugim sranjima, ne
zanimaju nas. I jo neto, odbi e nam po tri centa od cene, zna ve o emu ti pri am, jer mi kao
jebena ekskurzija pod dravnom dotacijom imamo pravo na taj popust."
Tip, me utim, nije ni okom trepnuo.
Ma ta mi napri a? A vidi, doktor je meni rekao da vi niste nikakvi usrani pacijenti,
nego radnici."
,,E moj prijatelju, pa zar ne shvata daje ovek bio paljiv, nije hteo da vam kae istinu da
se ne biste udronjali. Da se radi o obi nim pacijentima, on verovatno i ne bi lagao, jel' tako, doco,
ali mi, mi nismo obi ni manijaci, ma ne. Sve su to dileje svee prispele na odeljenje mentalno

poreme enih krimosa. Sada nas transportuju u San Kventin jer su tamo uslovi za smetaj ovakvih
tipova mnogo sigurniji, a i bolje su opremljeni i obu eni za brigu o ovakvim slu ajevima. Vidi,
recimo, onoga tamo malog, pegavog? Izgleda ti normalno i dobro udno, ini ti se da bi takvu
facu kao to je njegova mogao da vidi na koricama nekog asopisa za celu porodicu, ma ak i na
koricama Saturdej evening posta", ali tu se debelo vara, debelo se vara, on ti je u stvari
umobolni majstor noa, do sada je preklao ve trojicu. A vidi onoga pored njega, e njega ti u
bolnici zovu ober-manijak i bilo bi ti pametnije da veruje nekom besnom psu nego njemu. A
vidi onoga visokog, e pa taj Indijanac je hladno pijukom ubio est belaca, i to samo zato to su
hteli da ga zajebu kada su od njega kupovali neka krzna. Ustani der, poglavico, da te ovi momci
malo bolje osmotre."
Harding me je gurnuo palcem i ja sam ustao, ovek je zaklonio o i rukama, pogledao u
mene i re nije rekao.
Zna ta, iskreno govore i to je gadna bagra", nastavi Mekmarfi, ali u ovom trenutku
oni su lanovi organizovane, zvani ne i legalne ekspedicije dotirane od strane drave i kao takvi
mi sada imamo pravo na jebeni popust ba kao da smo sam FBI na terenu, kapira?"
Ovaj sada gleda Mekmarfija, koji je frajerski zadenuo pal eve u depove, blago se klati
na nogama i uzvra a mu pogled, ali onako malo iskosa i niz onaj oiljak na nosu. Tada se ova
okrenuo da vidi da li mu je pajta jo uvek u blizini, kod one gomile flaa, jer nikada se ne zna,
pa se ponovo naceri Mekmarfiju.
Ti to u stvari ho e da mi kae da ste vi neke gadne face, opasni i tako to, je li, ri i? U
fazonu si kao poru uje nam da je za nas bolje da budemo mirni i da radimo kako nam se kae,
jel'? Nego, ri i, reci ti meni a zato si ti tamo zaglavio, da nisi moda planirao da skenja
Predsednika?"
Vidi, ja sam ti tamo bez ikakvih dokaza, uhvatili su me i zaklju ali ni krivog ni dunog.
Nego zna ta je zanimljivo, ja sam jednom ubio oveka u ringu i od onda mi se to nekako
osladilo, nekako od tada imam merak za tu stvar, razume?"
Ti mu do e kao ubica sa bokserskim rukavicama, to misli, ri i."
Ma ne, kakvi, nisam ti to rekao, ta e mi oni jastu i na rukama, samo smetaju. Ne, ne,
nije to bio nikakav zvani an me sa TV prenosom i tim forama, ma jok. Ja sam ti vie ono to
kau bokser u nekom mra nom budaku ili kafan ini, ako me razume?"
Sada i onaj ovek zadenu pal eve u depove, imitira Mekmarfija i odgovara:
Ja bih pre rekao da si ti obi an kafanski folirant, ako me ba pita ta mislim."
Zna ta, ne mogu sad da kaem da mi i foliranje nije isto tako drago. Ali drakni der
ovo na trenutak." Gurnuo je ake oveku pred facu, sasvim blizu pa ih je polako okretao
pokazuju i mu nadlanice i dlanove.
Da li si ti, ali reci iskreno, video da neko ovako debelo razjebe svoje drage ru ice samo
foliranjem, razmisli lepo, ima vremena, pa mi odgovori."
Dugo mu je drao ruke pred nosom i ekao da vidi da li e tip uopte jo neto da zucne, a
tip je samo piljio u one ru erde, pa u mene pa opet u ru erde i ni re nije izustio. Kada je ve bilo
sasvim jasno da vie i nema ta da kae, Mekmarfi ode do onoga drugog tipa stoje uvao prazne
flae, bez reci mu iz ruke izvu e doktorovu nov anicu od deset dolara i hladno krenu prema
prodavnici pri benzinskoj pumpi.
Momci, vi lepo napiite ra un za benzin i poaljite ga upravi bolnice", dobaci im usput
preko ramena, ,,a ja u ovom lovom da kupim neko pi ence da se svi lepo osveimo, mislim da
nam je to mnogo bolje od brisa a i osamdeset osam posto usranih filtera za ulje."
Mekmarfi se nije ni vratio iz prodavnice, a mi smo ve , ohrabreni njegovim uspehom,
po eli da se ponaamo kao neustraivi, borbeni petli i i ikanirali smo onu dvojicu sa pumpe sve

u osamnaest - te neka prokontroliu pritisak u rezervnoj gumi, te neka lepo obrisu sva stakla, te
neka, moli emo lepo, obrisu ovo pti je govno, pa onda i ovo, pa i ovo... popeli smo im se na kosti
kao da smo im gazde. Onaj krupniji tip nije o istio oferajbnu ba po Bilijevom ukusu, pa mu je
Bili hladno dao ostav i naloio mu da uradi posao kako valja.
,,E-e-e-vo ovde n-n-niste o istili k-k-kako valja, ovde g-g-gde je udario k-k-komarac, da,
ba tu."
Nije to bio komarac", re e tip tuno grebu i staklo noktima, pre bih rekao da je bila
neka ptica."
Na to se javio Martini iz drugih kola i izneo teoriju da ipak nikako to nije mogla biti ptica,
jer bi od ptice ostale kosti i perje na staklu.
Jedan je ovek prolazio pored pumpe na biciklu, pa kada nas ugleda, stade i
zainteresovano nas upita kakva nam je to zelena ode a, da nismo neka sportska ekipa, neki klub
ili tako neto. Harding na to spremno sko i iz kola i zapo e objanjenje:
Prijatelju moj dragi, nismo ti mi nikakva ekipa, veruj mi. Mi smo ti jednostavni manijaci
iz duevne bolnice, znate one malo vie uz put, znate je sigurno. Mi smo vam jednostavno loa
psihokeramika, krhka i lomna, neto kao popucali i razbijeni upovi ljudske vrste. Da li elite da
vam demonstriramo kako uspeno deifrujemo Rorahove testove? Ne ete, ma ta kaete, jako
urite, kakva teta, vidi ve ode ovek. Brz neki tip. Stvarno teta", okrenuo se Mekmarfiju i
nastavio: Boga mu, sada prvi put na delu vidim da mentalna bolest sadri u sebi i element mo i.
Da, ba mo i. Kada sad malo bolje razmislim o tome, pa moda oveku sa ludilom rastu i mo i
snaga. Uzmimo samo Hitlera kao jako dobar i ilustrativan primer za to. Pa to je zbilja da i ai
mozak, koja dobra tema za razmiljanje!"
Bili otvori jednu konzervu piva i prui je devojci, koja ga je tako omamila svojim ljupkim
osmehom i cvrkutavim Veliko hvala, Bili", da je onako ponesen nastavio svima da otvara i
prua konzerve.
Za sve to vreme ona dva bilmeza sa pumpe toliko su se debelo nervirala i drala da su
samo utke, besno partala gore-dole oko nas sa rukama na le ima i namrtenim facama.
Pijuckao sam pivo i ose ao se kao mali bog, gotovo da sam uo kako pivo klizi i razliva
se u mom telu. Ve sam zaboravio da postoje tako prijatni ukusi i zvu i kao stoje, recimo, ukus i
zvuk piva kojim se naliva sa uivanjem. Potegao sam jo jedan veliki gutljaj i po eo da se
osvr em na sve strane da vidim i sve te druge lepote oko sebe, koje sam eventualno zaboravio za
zadnjih dvadeset godina.
Ma ljudi moji", uzviknu Mekmarfi pa odgurnu blago devojku od volana i pribi je jo
blie Biliju, ma molim vas, samo bacite oko kako Veliki poglavica sa uivanjem sisa vatrenu
vodu." To re e i pokrenu kola, a za njim odmah i doktor zakripa gumama da slu ajno ne
zaostane mnogo iza nas - nastavili smo putovanje.
Mekmarfi nam je na delu pokazao ta se sve moe posti i sa samo malo prkosa i hrabrosti
i mi smo bili ube eni da smo dobro nau ili prvu lekciju. Celim putem do obale zabavljali smo se
tako to smo se pravili vani i prsili se kad god smo imali i najmanju priliku. Uvek kada bismo se
zaustavili na nekom od semafora i ekali da se upali zeleno svetio, ljudi su buljili za eno u nas
i nae zelene uniforme, a mi smo sada svi imitirali Mekmarfija - gledali smo ih drsko i barapski,
cerili im se u lice i fiksirali ih pravo u o i. Njima bi se, onako zbunjenim i uplaenim, gasili
motori, upalilo bi se zeleno, a oni bi ostajali ukopani u mestu zapanjeni i uzdrmani - verovatno su
razmiljali koja opasna grupa je iznenada bila tu na samo metar od njih, a pomo i nigde u okolini
ni od korova, ta bi bilo kad bi...
I tako je Mekmarfi vodio nas dvanaestoricu na okean.
Ube en sam daje Mekmarfiju moda ak i vie nego nama samima bilo jasno da je to to

smo iznenada izgledali i ponaali se kao vrsti momci najobi nije foliranje i da se nita sutinski
u nama nije promenilo, to mu je pre svega moglo biti jasno po tome to jo uvek nije uspevao da
iz bilo koga od nas izmami zdrav i iskren smeh. Verovatno nije shvatao kako je mogu e da jo
nismo u stanju da se smejemo, ali je vrlo dobro znao da se ovek moe smatrati stvarno jakim
jedino ako je spreman da u svemu uo i i onu drugu, smenu stranu. On se toliko trudio i upinjao
da nam pokae tu smenu stranu stvari da sam se ponekad pitao da nije on moda lep za onu
drugu stranu, da nije moda nesposoban da uo i sve ono to oveku ubije i spri smeh jo u dnu
eluca. Moda i ostali nisu bili u stanju da sve to sagledaju, prosto nisu ose ali pritisak talasa i
frekvencija iz svih mogu ih smerova koje te pritiskaju, guraju i svijaju na sve strane,
jednostavno, nisu ose ali Sistem na delu - ali ja, ja sam, moda jedini, bio u stanju da sve to
vidim i shvatim.
Bio sam u stanju da to primetim na sli an na in kao to kod oveka koga niste videli due
vreme uo avate svaku, pa i najmanju promenu, dok drugi kojima je isti taj ovek neprekidno pred
ima tu promenu ne vide jer je ona po svojoj prirodi vrlo spora. Na putu do obale imao sam
priliku da uo im sve posledice sporog, ali efikasnog delovanja Sistema i sve promene nastale
otkako sam zadnji put bio u tom kraju. Uzmimo, kao prvi primer - voz koji staje na jednoj stanici,
polae na tom mestu itav lanac mukaraca gotovo jednako obu enih sa skoro tancovanim
odelima i eirima, isputa ih, dakle, kao jedno leglo insekata, svi su nekako isti, a onda taj isti
voz uz pisak sirene kre e dalje kroz ruinirani pejza da na nekom drugom mestu poloi opet neko
novo leglo i tako u nedogled.
Ili drugi primer - pet hiljada ku a potpuno identi nih kao da su napravljene po istom
kalupu, niu se po breuljcima van grada, tako su skoro izale iz fabrike da su jo uvek izme u
sebe povezane kao kobasice, na jednoj tabli pie: TOPLO PORODI NO GNEZDO VETERANI OSLOBO ENI PLA ANJA U E A, a iza ku a, u podnoju breuljka igralite
ogra eno i anom ogradom i druga tabla: SVETI LUKA, KOLA ZA DE AKE, na jednom aru
ljunka pet hiljada de aka u zelenim puloverima, belim kouljama i zelenim pantalonama igra se
zmije"; kolona se istee i skuplja, vijuga i krivi kao prava zmija i sa svakim njenim trzajem s
kraja se otkida jedan de
i kao lopta se otkotrlja do same ice. I tako redovno, svaki put je to
isti de ak, uvek jedan te isti de ak.
Kada se sagleda ela ta situacija, shvati se da tih pet hiljada de aka ivi u onih pet hiljada
ku a koje ina e pripadaju onima koji su malo as sili sa voza, i krug se potpuno zatvara. Ku e su
tako sli ne, gotovo identi ne, da se de acima esto dogodi da grekom udu u tu u ku u i samim
tim u tu u porodicu, i nikom nita, jedu i odu na spavanje. Jedino je uo ljiv onaj de
na kraju
kolone, stalno je nekako sav izguvan i pun modrica i zbog toga na svakom mestu, uvek i svuda
upada u o i. Ni on nikako ne moe da se opusti i nasmeje, a i teko je da se smeje ako
konstantno ose a pritisak onih nevidljivih talasa koji poti u od svakog automobila i svake ku e
pored koje prolazi.
Mogli bismo ak i da formiramo svoju politi ku partiju, sa seditem u Vaingtonu",
nastavlja Harding, NDUUO iliti Nacionalno drutvo za unapre enje umobolnih osoba. Imali
bismo, naravno, i svoje aktiviste i velike reklamne bilborde pored autoputeva, a na njima
predstavljen neki e i izofrenik sa sve penom na ustima koji vozi, recimo, buldoer, a ispod
krupnim, upadljivim slovima pie: 'Zaposlite umobolne, oni su najbolji radnici.' Sve u svemu,
gospodo, pred nama je i te kako svetla budu nost."
Kada smo preli most kod Siuslava, ve je u vazduhu bilo dovoljno slane izmaglice da
sam mogao lepo na jeziku da osetim blizinu okeana, i to mnogo pre nego to smo ga i ugledali.
Svi ostali su, svesni da se pribliava cilj naeg putovanja, potpuno za utali, sedeli su veoma tihi i
zamiljeni sve dok nismo stigli do dokova.

Kapetan ijim je brodom trebalo da se izvezemo na pu inu bio je tip s elavom,

metalnosivom lobanjom koja je onako povrh mornarske rolke podse ala na kupolu podmornice, a
tu je bio i top u vidu ugaene cigare koju nije vadio iz usta dok je govorio i kojom kao da je ciljao
u sagovornika. Stajao je pored Mekmarfija na drvenom molu i govorio kao da se ne obra a samo
njemu, nego kao da govori i nekome drugom, pored njega. Razlog za to je bio slede i: malo dalje,
ispred prodavnice sa mamcima sedelo je na klupi est-sedam dokoli ara, o igledno lokalnih
sitnih mangupa, a kapetan se trudio da i oni dobro uju sve ono to govori Mekmarfiju; visokim,
metalnim glasom kapetan kao da se i njima obra ao:
Uopte me se ne ti e, ali nimalo! U pismu sam izri ito naglasio da morate doneti
potpisano ovla enje, to je moje jedino pokri e pred vlastima, za ne daj Boe, bez toga ne
isplovljavam". Okrugla kupola se sada okrenula prema nama u uperila onu top-cigaru u naem
pravcu: Daj, pa snimi ih samo, koja bulumenta, pa jo na pu ini, ta ako nekoj lujki tek tako
do e da malo sko i u vodu, pa rodbina e mene da tui, da mi odere kou na sudu, odteta i tome
sli no. Nema teorije da rizikujem tako neto."
Mekmarfi mu je objanjavao da je trebalo da ona druga devojka donese sve potrebne
papire iz Portlanda, ali da eto, naalost, nije dola. Jedan od onih tipova to su sedeli ispred
prodavnice na to doviknu:
,,A koji e vam moj jo jedna, pa zar ta lutkica ne moe da lepo opslui elo drutvo?"
Mekmarfi ga nije uopte zarezivao i nastavio je raspravu sa kapetanom, ali je bilo
igledno daje devojci i te kako neprijatno. One dangube su drsko piljile u nju i svaki as su se
naginjali jedan prema drugome i neto uz smeh komentarisali. Svi nai su to ve primetili, ak i
doktor, pa nas je sada bilo sramota pred sobom i drugima to tako neto utke podnosimo, nismo
vie bili onako drski i osioni kao na benzinskoj pumpi, naprotiv.
Kada je video da ga njegova rasprava sa kapetanom ne e daleko odvesti, Mekmarfi po e
da se osvr e i gleda sve one brodove usidrene okolo.
,,A koji je uopte na brod?"
Onaj tamo, 'eva', ali niko ne e kro iti na njega dok ne dobijem propisno potpisano
ovla enje, niko, garantujem vam."
Ja nisam unajmio brod da bih ga ceo dan gledao kako se ljuljuka vezan za mol", odvrati
Mekmarfi. Imate li telefon u prodavnici? Idemo da ovo lepo ra istimo, glupo je da gubimo
toliko vremena u praznoj pri i."
Uurbano su se uputili u prodavnicu, a mi smo ostali sami, zbijeni jedan uz drugoga, pred
ima onih dabalebaroa koji su napadno buljili u nas, komentarisali, smejali se i esto jedan
drugoga gurkali laktovima pokazuju i u naem pravcu. Od vetra koji im je duvao sa boka,
brodovi su se ljuljali i udarali u mokre zatitne gume koje su visile uz ivice mola, taj vlani,
pljuskavi zvuk nam je u ovoj situaciji tako e delovao nekako podrugljivo. Na vratima prodavnice
bila je tabla na kojoj je pisalo: NA USLUZI MORNARU - VL. KAP. BLOK", i koja je sada, na
vetru, kripala, ljuljala se i klatila na zar alim kukama.
Neprijatan, hladan vetar uvla io nam se u kosti. Bili Bibit je skinuo svoju zelenu bluzu i
dao je devojci, koja ju je prebacila preko one svoje tanke, kratke maji ice. Jedan od dokoli ara
ispred radnje neprestano je dobacivao:
Hej lutko, pali se na malu decu, trza na klince, nije ti to ni tako loe!" Usne su mu
imale neku neprirodnu, tamnu boju a podo njaci su mu bili modroplavi jer su mu od vetra odavno
popucali kapilari u njima.
Hej mala, hej lutkice... hej mala..." vikao je bez prestanka piskavim i nekako umornim
glasom.
Mi smo se i zbog onog hladnog neprijatnog vetra jo vie pribili jedan uz drugoga.

Reci mi boga ti, lutkice, a od ega se ti le i tamo, ta tebi fali?"

Daj Pirse, pa ti pojma nema, ona se ne leci, ona njima do e kao terapija, ma ona im je
za kuru, shvata?"
,,A tako, lutko, ti im do e za kuru, je li? Hej, jel' me uje, mala?"
Devojka tuno podie pogled i pogleda nas kao da se pita ta je s nama, zato opet nismo
onako dr ni kao na pumpi i zato bar neto ne u inimo da je zatitimo, ako nita drugo, zato im
bar neko ne odgovori sa nekoliko reci. Svi su izbegavali daje pogledaju u o i, utali smo,
pokunjeni i uplaeni jer je izvor nae snage i hrabrosti upravo otiao dre i jednom rukom oko
ramena elavog kapetana.
Kendi je podigla kragnu koulje da bolje zatiti vrat od neprijatnog vetra, obavila je ruke
oko tela i udaljila se od nas, otila je ak na suprotni kraj mola, niko nije ni pokuao da krene s
njom. Bili Bibit se tresao od zime i tu i tamo je nekontrolisano grizao usnu. Oni na klupi opet su
se domun avali i ubrzo prsnuli u bu an smeh.
Daj Pierce, ma pitaj je... ajde pitaj je, ajde..."
Hej mala, a da li si ti dobila pismenu potvrdu da moe da bude s njima? Sada sam uo
da rodbina moe hladno da te tui ako neko od njih ljosne u more i udavi se. Da li si uopte
razmiljala o tome? Nego, bolje ti je i sigurnije da lepo ostane s nama, bolje e pro i, veruj mi."
Tako je, mala, tako je, evo ja ti garantujem da nema teorije da te moja rodbina tui.
Ostani s nama, lutko, bolje ti je."
inilo mi se da se i mol od sramote spustio u more, gotovo da sam osetio da su mi
stopala u vodi. Ne, ne, mi ipak nismo u stanju da budemo napolju, medu ljudima, u spoljnom
svetu, to je sada svima nama postalo bolno jasno. Kako sam eleo da se Mekmarfi to pre pojavi,
na svoj na in sredi ove hulje i odveze nas nazad, u bolnicu, gde nam je i mesto.
Onaj tip sa tamnim podo njacima sklopi perorez kojim je rezbario neko par ence drveta,
ustade, sa sebe strese strugotinu i krenu u naem pravcu. Hajde, bre mala, po i lepo s nama,
ne e valjda da se i dalje zajebava s tim degen inama."
Ona se polako okrenu, pogleda ga sa kraja mola, onda baci pogled i na nas i najednom je
izgledalo kao da na trenutak ozbiljno razmatra njegovu ponudu, ali ba tada se otvorie vrata
prodavnice i Mekmarfi urno iza e, progura se izme u onih tipova i brzo nam pri e.
Momci, odmah na brod, pourite, sve je sre eno, nema problema. Rezervoari su puni
goriva, mi smo spremni, a na brodu ima piva i mamaca, vladam situacijom, idemo."
Onako u prolazu potapao je Bilija po le ima, posko io nekoliko puta u mestu i po eo da
odvezuje uad kojima je na brod bio vezan za mol.
Na kapetan je jo tamo, jo nije zavrio vaku na telefonu, ali im iza e kre emo, istog
sekunda. Dord, idi blago meni upali motore, a vas dvojica, Skanlone i Harding, odveite lepo
ono ue tamo, tako je, Kendi, ta e ak tamo, do i, lutko, brzo, vreme je za polazak."
Jedva smo do ekali da odemo na brod, sretni da se najzad sklonimo od onih tipova ispred
prodavnice. Bili je pruio ruku devojci i pomogao joj da sko i na brod. Na komandnom mostu, za
kormilom i svim onim silnim dugmi ima i ru kama ve je stajao Dord, koji je delovao
zadovoljno i sigurno u sebe. Mekmarfi se stvori pored njega i na kapetan po e da mu pokazuje
koje e dugme i koju ru ku da pokrene i da mu, na brzinu, objanjava staje ta na tim ure ajima i
emu slui.
Eto vidi, stari moj, ovi prdavci, kako mi obi no zovemo ovakve am e", razmetao se
Mekmarfiju, njih moe da vozi i zavezanih o iju, nita lake, kao da vozi automobil."
Doktor je jedini i dalje oklevao da se ukrca na brod, gledao je u pravcu prodavnice i onih
danguba koji su se uskomeali i izgleda naumili da pri u naem brodu.
uj, Randle, zar ne bi bilo bolje da ipak pri ekamo... dok se kapetan... pojavi..."

Mekmarfi ga zgrabi za revere, podie sa mola i spusti na brod kao daje malo dete.
Ma ta kaete, doktore, da sa ekamo kapetana, da sa ekamo dok kapetan..." po eo je da
se smeje i nastavio uzbu enim glasom, dok kapetan iza e i saopti nam daje na onom broju to
sam mu ga uvalio dobio jedan kupleraj u Portlandu? Ma nemojte, nisam lud. A ti, Dord, to
tako tupo pilji u mene, pali to udo i odvezi nas ve jednom odavde, hajde pouri. Sefelt, odvei
ve jednom to ue i uska i ovamo. Hajde, Dord, daj gas bog te!"
Motor je zakaljao pa se ubrzo ugasio, onda opet zakaljao kao da pro i ava grlo, malo
se mu io a potom zabrundao iz sve snage.
Heeeeeeej! Kre emo! Daj mu ga, Dord, daj gas do daske! Posado, smesta se rasporedi
kod ograde, spremite se da, ako treba, odbijete uljeze!"
Iza krme naeg broda uskomea se kovitlac dima i vode, a istog asa se sa treskom irom
otvorie i vrata one prodavnice i iz nje besno izlete kapetan i stuti se u naem pravcu, a za njim i
ona bulumenta stoje sedela ispred; za tren su bili na molu, ali se ukopae u mestu pred vrtlogom
zapenuane vode koji im je zapljusnuo noge ba u trenutku kada je Dord stru nim manevrom
odbio brod od mola i usmerio ga prema pu ini.
Okretanje broda bilo je tako naglo da je jadna Kendi izgubila ravnoteu i pala na kolena,
Bili joj je istog trenutka prisko io, pomogao joj da se pridigne i pri tom se neveto izvinjavao
zbog svog kukavi kog ponaanja malo as na molu. Mekmarfi je siao sa komandnog mosta,
priao im i sa osmehom ih upitao da li bi moda eleli da malo nasamo i na miru nastave taj
ugodni razgovor. Kendi upitno pogleda Bilija, koji je, onako zbunjen, odmahivao glavom i neto
nerazumljivo zamuckivao. Mekmarfi na to re e da e, kada ve tako stoje stvari, on i Kendi malo
si i u kabinu da provere da li je s brodom i iznutra sve u redu, a da emo se mi valjda neko vreme
sna i i bez njih. Na vratima kabine zastao je, namignuo, salutirao i na brzinu proglasio Dorda
za zapovednika, a Hardinga za prvog oficira, jo je dobacio: Drite se, momci!" i sa devojkom
nestao u kabini.
Vetar je oslabio, sunce je odsko ilo na nebu i sa istoka svojim zracima obasjavalo velike
zelenoplave talase. Dord je punim gasom usmerio brod ka pu ini, tako da su mol, ona
prodavnica i sve ostalo na obali ostajali sve dalje i dalje iza nas; osetio sam kako me preplavljuje
i osvaja neki mir i spokojstvo koji su bivali sve ve i i ja i to smo se vie udaljavali od obale.
Momci su nekoliko minuta uzbu eno komentarisali na smeli gusarski poduhvat, a onda
su se ponovo utiali. Vrata kabine su se samo jednom otvorila, koliko da jedna istetovirana ruka
odgurne napolje sanduk piva, pa je Bili rutinski svakome otvorio po jednu konzervu. Pijuckali
smo pivo i posmatrali kako se kopno gubi sve dalje i dalje iza nas.
Kada smo odmakli otprilike milju od obale, Dord je smanjio brzinu na, kako re e,
brzinu za ribarenje", odredio je prvu etvoricu koji e da paze etiri tapa sa blinkerima to su
bili fiksirani u specijalnim dra ima na krmi, a svi mi ostali smesta smo se ratrkali po brodu,
neki po krovu kabine, neki na pramcu, skinuli smo se do pojasa i polegali okolo da se sun amo,
tu i tamo bacili bismo pokoji pogled na onu etvoricu to su se zamajavali tapovima. Harding je,
kao prvi oficir, odredio pravila po kojima emo danas da se organizujemo u ribolovu: im neko
od onih koji su trenutno kod tapova izvu e ribu, automatski ustupa svoje mesto drugome.
Dord je stajao za upravlja em, zurio kroz solju nagrizen vetrobran i onima na krmi, kod
tapova, dovikivao uputstva i savete: kako da u vrste mainice i strune, kako da pri vrste haringe
za udice, na kojoj daljini i dubini da dre mamac i tome sli no.
Hej ti tamo, da, ti na tapu broj etiri, nabadari ga na dvanaest unci i stavi mu strunu sa
vrtuljcima, sa ekaj sekund, pokaza u ti, njime emo pokuati da idemo na one najkrupnije, one
pri dnu, samo me sluaj i ne brini..."
Martini je iznenada priao ogradi, nagnuo se i zagledao u vodu u smeru svoje strune: 0,

joj, hej, bog te!" Pogledasmo i mi o emu se radi, ali nita pod milim bogom nismo videli; ako je
on neto i video, u ta iskreno sumnjam, to je za nas izgleda bilo preduboko i nevidljivo.
Videli smo i vie drugih ribarskih brodova, ali se Dord, o igledno, odlu io da plovi
izolovano i to dalje od njih, mnogo dalje od obale, na pu ini.
Kaem vam, idemo dalje od obale, dalje od ostalih, na pu inu kao pravi, ozbiljni ribari, u
pravi ribolov, a ne u te priobalne de je igre."
Ubrzo smo se i nali na pu ini gde su utihnuli svi zvu i osim zvuka naeg motora, koji
ujedna eno brunda, ponekad malo kaljuca, zavisno od toga da li mu auspuh tu i tamo izroni iz
mora zbog talasa; osim motora uje se jo samo i udni, tuni vapaj upavih, crnih pti ica to lete
okolo i kao da jedna drugu obavetavaju o pravom kursu. U toj tiini i miru neki od nas oputeno
lekare i dremuckaju, dok drugi pilje u more. Tako nam je lenjo proao itav sat, dok se iznenada
vrh Sefeltovog tapa nije opasno savio i gotovo uronio u more.
Dode, za ime Boga, Dorde, pomagaj, molim te, brzo, Dorde..."
Ali Dord se, izgleda, ni za ta na svetu ne bi baktao tapom, to mu je verovatno ispod
kapetanske asti, samo se nasmejao Sefeltu i dao mu nekoliko korisnih saveta; rekao mu je da
pusti da mu riba odmota strunu, i da svakako ispravi vrh tapa, da ga to vie digne i da tako
izmori ono udo u dubini to se prevarilo da zagrize udicu.
,,A ta da radim ako me ba sada strefi epilepti ki napad?" dere se Sefelt.
Nita, onda emo tebe da nataknemo na udicu i ima emo super mamac", jedva do eka
Harding. Jesi li ti uo ta ti je kapetan rekao, izmori tu ribetinu i ne misli na napade i sli ne
gluposti, koncentrii se na ribu, bog te!"
Na oko trideset metara iza krme riba isko i iz vode, okrenu se dva-tri puta u vazduhu
obasjana suncem i ponovo uroni u vodu, od tog prizora Sefeltu se razroga ie o i, potpuno je u
tom trenutku zaboravio kapetanova uputstva, tap se zakrivio, najlon je pukao, riba otplovi, a
pred njegovim nogama se najlon izuvijao kao daje lasti, propala stvar...
,,A lepo sam ti rekao dii tap, boga ti ludog... Pustio si da ti zategne najlon i vidi ta se
desilo, ode sve u lepu... Trebalo je da digne tap, gore bre, gore tap, lepo sam ti rekao, a sada
jebi ga... Kakav ti je lep komad pobegao, kakva ribetina..."
Sefeltu se tresla brada, bio je bled, ustupio je svoje mesto Fredriksonu:
Dobro... samo da zna, ako slu ajno uhvati ribu sa udicom u ustima, to je ona moja, ona
moja divna ribetina."
Sada sam se i ja, kao i svi ostali, uzbudio i zagrejao za ribolov. U po etku sam bio skoro
nezainteresovan i nisam ni nameravao da u estvujem u ribolovu, ali kada sam video onu ribetinu
i kada sam video koliko snage se krije u lososu na udici, siao sam sa krova kabine gde sam se
izleavao, obukao koulju i stao u red pored tapova na krmi.
Skanlon je na licu mesta organizovao kla enje, skupio je od svih po pet dolara i ustanovio
dve nagrade - jednu za onoga ko prvi ulovi bilo kakvu ribu i drugu za onoga ko ulovi najve u
ribu danas. Samo to je pokupio pare, kad Bili Bibit izvu e neko udovite od oko pet kilograma,
neko udno stvorenje sli no abi, ali s bodljama koje su mu trcale na sve strane.
To ti i nije riba", presudi Skanlon, ,,s tim udom nema pravo na nagradu."
Ali nije ni p-p-ptica."
Ljudi, to vam je mani ", presudi Dord, dosta ukusna riba, samo joj treba zguliti kou
i bodlje."
Vidi, ta sam ti rekao, ipak je riba. Pljuni lovu!"
Bili mi dade svoj tap, uze pare i ode da sedne blizu kabine u kojoj su bili Mekmarfi i
devojka. Tuno je gledao u vrata. Ba bih voleo da imamo v-v-vie --tapova", re e setno
naslanjaju i se le ima na zid kabine.

Drao sam vrsto tap i paljivo gledao u strunu koja je sekla vodu, mirisao sam slan
vazduh i ose ao u sebi one etiri konzerve piva koje sam do sada popio i koje su verovatno
inile da barem nekoliko desetina provodnika i sitnih ure aja ugra enih u mom telu pregori iz
mesta.
Dord nam doviknu da pogledamo ispred broda, upravo nailazimo na ono to traimo.
Pogledao sam u tom pravcu i sve to sam video bilo je jedno pove e deblo i crni galebovi koji
oko njega krue i rone kao crno li e zahva eno vrtlogom. Dord dade gas i usmeri brod pravo
prema mestu nad kojim su kruile ptice, od brzine mi se struna tako zategnu da mi nije bilo jasno
kako u uopte mo i da primetim da li je riba zagrizla mamac.
One ptice to ih vidite, to su vam kormorani... prate jato riba sve arica", po e da nam
objanjava Dord. To su bele ribice debele kao prst. Osui ih i one kada su suve gore kao
svece. One su hrana grabljivica, zato im primeti veliko jato sve arica budi siguran da je tu
negde u blizini i losos, verovatno je i on doao da malo klopa."
Doterao je brod pravo medu ptice, izbegao ono deblo i odjedanput je svuda oko broda
vrvelo od onih duguljastih ribica a medu njima videli su se i lososi, koji su kao torpeda sekli vodu
svojim srebrnastoplavim le ima. Dobro sam video kako jedna le a staju, okre u se i idu pravo
prema jednoj ta ki tridesetak metara od moga tapa, ba tamo gde je morala biti ona haringa na
mojoj udici. Dok mi je srce kucalo kao ludo od uzbu enja, napeo sam se i tada mi obe ruke
kojima sam drao tap zadrma takav udar, kao daje neko iz sve snage motkom udario po tapu,
palac mije zabrideo od strune koja je poletela i lu ki se odmotavala sa ekrka i crvenila od
krvi.
Ko nicu, bre, stisni ko nicu!" vikao mije Dord, ali ja sam o ko nici znao manje nego o
Ajntajnovoj teoriji relativiteta, zato sam samo ja e pritisnuo palcem pa je struna opet poutela,
usporila i stala. Osvrnuo sam se oko sebe i ostali tapovi su bili savijeni kao i moj, a oni sa krova
kabine uzbu eno su skakali na krmu i svim se silama trudili da nam smetaju najvie to mogu.
Dii, dii! Dii tap!" vikao je Dord iz sve snage.
Mekmarfi! Do i da vidi ovo udo!"
Ti si glavni, Fred, ulovio si moju divnu ribu!"
Mekmarfi, pa daj pomozi nam, ove e!"
uo sam Mekmarfijev smeh, krajem oka sam ga video kako mrtav hladan stoji na vratima
kabine, bio sam toliko obuzet borbom sa svojom ribom da nisam bio u stanju da ga zamolim da
mi prisko i u pomo . Svi su mu dovikivali da u ini neto ve jednom, a on - ni makac.
I doktor, koji je bio pored tapa za dubinski lov, ak se i on obratio Mekmarfiju za pomo .
A Mekmarfi - stajao je u mestu, gledao nas i od srca se smejao, inilo mi se bez prestanka. Kada
je video da od Mekmarfija nema nikakve fajde, Harding zgrabi kuku, zabode je u moju ribu i
prebaci je na brod jednim tako elegantnim i sigurnim pokretom kao da je ceo ivot proveo u
ribolovu. Kolika je, pomislih, kao moja noga, kao najve i stub na ogradi. Boga ti, pa ovolike
ribetine nikada nismo videli tamo kod nas na slapovima. Bacaka se po palubi, izgleda mi kao
neka sjajna, pomahnitala duga, dok se onako presijava u vie boja na suncu, sa nje kaplje krv i
lete krljuti kao neki majuni srebrnjaci, a ja sam napet, uplaio sam se da mi slu ajno ne sko i u
more, da je na kraju ne izgubim. A Mekmarfi i dalje ni makac. Skanlon se baca na ribu, dr i je,
stee, ne da joj da slobodno ska e. Odjedanput devojka istr ava odozdo iz kabine, vi e mi kako je
sada njen red da peca, otima mi tap iz ruku i dok joj onako usplahirenoj pomaem da stavi
haringu tri puta me ubada vrhom udice.
Jebi ga, poglavico, kako si tako spor i smotan. Uh, pa tebi palac opasno krvari, staje bilo,
je li te ono udo ugrizlo? Brzo, hajde pourite, previjte poglavici palac, ajde bre, krvari!"
Evo nas ponovo medu njima!" vi e Dord i ja brzo sputam strunu sa krme, gledam

kako haringa sa bleskom nestaje u tamno-sivo-plavom munjevitom napadu jednog lososa i struna
sa fijukom jurnu u dubinu. Devojka je obema rukama iz sve snage stegla tap i stisla zube.
,,E ne e da mi pobegne, e ne e, majku ti... ne e vala, veruj mi!"
Stala je vrsto, prekrstila noge i njima stee donji kraj tapa, obema rukama zagrlila tap
ispod ekrka, a kako se struna brzo odmotava, tako se i ekrk brzo vrti i grebe je. ,,E vala ne e!"
Na njoj je zelena Bilijeva bluza, ali ju je ru ka ekrka najednom mestu raskop ala i sada ceo brod
jasno vidi da ispod nema nita na sebi, nema vie one njene majice. Svi pilje u nju, oni sa
tapovima se trude da izmore svoje ribe, ska u okolo po krmi i stalno se izmi u da ih ne zaka i
ona moja riba to se tu bacaka po podu. Ru ka onog ekrka sada takvom brzinom udara devojci
po jednoj ve goloj sisi da ova toliko poskakuje gore-dole pa se bradavica ne vidi jasno, nego
zamagljeno kao jedna crvena mrlja.
Bili joj priska e u pomo , ali nita mu drugo nije palo na pamet nego daje obgrli otpozadi
i vrsto stisne uza se obema rukama, tap joj je sada stisnut izme u grudi, a ekrk se, onako
prignje en njenim telom, napokon zaustavio. Ona se pri tom toliko napregla i grudi joj deluju
tako vrsto da mi se ini da kada bi i ona i Bili digli ruke, onaj tap bi ostao na svom mestu
pritisnut njima.
Sva ta guva je potrajala neko vreme, svata se doga a istovremeno: momci vi u, ska u,
sipaju psovke, bore se sa svojim tapovima, sve vreme ne odvajaju pogled od devoj inih golih
grudi, pri tome im se izme u nogu, na podu koprca Skanlon, koji s mojom ribom vodi krvavu,
bespotednu borbu prsa u prsa, strune se zamrsile, upetljale se na sve strane, doktorove nao are
zajedno sa onim lan em koji mu visi oko vrata obeene su zapetljane s jednom strunom i tako
lebde nekoliko metara od krme nad vodom - jedna riba ska e iz vode ka njima privu ena bleskom
stakla, devojka psuje kao ko ija, tek sada vidi da su joj grudi gole - jedna bela, jedna kao krv
crvena. Dord tako e skre e pogled ka devojci, ne gleda na trenutak gde vozi, udara u ono deblo
i u trenu mu se gasi motor. Opta ludnica!
A Mekmarfi posmatra sve to i smeje se sve glasnije i glasnije, umire od smeha, sve vie i
vie zabacuje telo unazad preko krova kabine, a njegov zvonki, iskreni smeh iri se po brodu, a
onda se rasprostire i dalje po pu ini, polako osvaja okean. Smeje se od srca svemu: i devojci, i
momcima, i Dordu, i meni to sisam onaj krvavi prst, i kapetanu to smo ispalili na molu, i
onom ovi na biciklu, i onim mamlazima na benzinskoj pumpi, i onim ku ama - pet hiljada ih
ima, i glavnoj sestri i svemu tome zajedno i svemu pojedina no, sve mu je smeno. Smeje se jer
dobro zna da svemu to te boli, svemu to te povre uje najbolje je smejati se u lice ako eli da
ikako sa uva ravnoteu, ako ne e da dozvoli da te sve to potpuno uzdrma, ako ne e da
dozvoli da od svega toga zaista otka i. Svestan je on vrlo dobro i one tamne strane, zna on da
postoji i bol, zna da me pe e palac, zna daje devojka koja mu je draga povredila grudi, zna da e
doktor ostati bez nao ara, ali on jednostavno ne dozvoljava bolu da eliminie smeh, kao to ne e
dozvoliti ni smehu da eliminie bol.
Vidim da se i Harding strovalio pored Mekmarfija i da se i on smeje od srca, pa evo i
Skanlon na palubi dobija napad smeha, smeju se sebi, smeju se svima nama. I devojka, jo je
peku o i od suza, as gleda onu belu as crvenu, povre enu sisu, mora daje boli, ali i ona se
smeje, i Sefelt, i doktor, i svi. Svi...
Smeh je u po etku bio slabaan, kao da se stidljivo pojavio, a onda je brzo po eo da raste,
da buja i sve nas osvojio, unose i u nas sve ve u i ve u snagu kako je i sam ja ao. Gledao sam ih,
i ja sam bio deo njih, smejao sam se s njima, ali na neki udan na in, i izdvojeno od njih. U trenu
sam uzleteo sa broda, kao da me je poneo vetar, klizio sam vazduhom noen vetrom zajedno sa
onim crnim pticama, uzdigao sam se iznad sebe i odozgo sam jasno video i sebe i elo drutvo, i
brod koji se ljuljuka na talasima, i ptice koje plivaju i rone oko njega, i Mekmarfija okruenog

svojom vernom druinom. Posmatrao sam tako njih, nas kako urlamo od smeha, smeha koji se
rasprostire morem sve ire i ire, sve vie i vie, sve dalje i dalje, u sve ve im koncentri nim
krugovima, putuje onako mo an i iskren, odlazi da se odbije o obalu, da se odbije o sve obale, da
osvoji sve plae i luke, da ih zapljusne talasima radosti, bez prestanka, talas za talasom, talas za
talasom...
Svi su, osim Dorda, to je i logi no jer on nije naputao upravlja , ve uveliko upecali i
izvukli na brod po jednu ribu, jedino se doktor, kome je zapao tap za dubinski ribolov, i dalje
bezuspeno mu io da izvu e neko udo od ribetine koja se zaka ila za njegovu udicu. Nikako
nije uspevao daje iz dubine izvu e na povrinu vode da vidimo o emu se uopte radi, ponekad
bije privukao tek toliko daje moemo nazreti - bila je to samo srebrnasta senka koja bi se na
trenutak pojavila i jo bre ponovo nestala u dubini, nita tu nije pomagao ni sav doktorov trud ni
svi oni njegovi uporni pokuaji daje nekako nadmudri i savlada. Doktor je ve bio prili no
izmoren dugom borbom, sve vreme je tiho stenjao, uporno je pridravao i uspravljao tap, s
tekom mukom malo-pomalo motao ekrk uporno odbijaju i bilo iju pomo , ali ona senka je,
im bi je dovukao malo blie povrini, kao da se plaila svetlosti, opet hitala i nestajala u dubini.
Dord nije vie ni palio motor, napustio je svoje mesto i pridruio nam se tamo na krmi,
pokazivao nam je hiljadu korisnih sitnica: kako da privu emo i dignemo ribu na brod, kako daje
istimo, krljuti, krge i te stvari, a da joj sa uvamo ukus i kvalitet mesa. U jednom trenutku, dok
smo svi zajedno istili ribu, Mekmarfi je uzeo komad kanapa od oko metar i po duine i na oba
kraja pri vrstio po par e riblje utrobe, potom gaje zavrlja io u vazduh, istog trena dve pti urine
su ga uhvatile, svaka sa po jedne strane.
Dok ih smrt ne rastavi", dobaci Mekmarfi.
Gotovo ela krma i svi mi na njoj bili smo ve kompletno umazani, isprskani crvenim i
srebrnastim mrljama od riblje krvi i krljuti. Neki su skinuli isflekane koulje i prali ih, preko
ograde, u moru. I tako je vreme prolazilo, vrteli smo se okolo, pomalo ribarili, ispijali i drugi
sanduk piva, istili ribu, hranili ptice sve do podne, dok se brod lenjo ljuljao na talasima, a jadni
doktor uporno mu io da izvu e ono svoje udovite iz dubina okeana. Onda se vetar iznenada
poja ao, razbio more u zelene i srebrne krpe, tako daje li ilo na polje stakla i hroma, a brod je
po eo da se valja, zanosi i posr e. Dord je doviknuo doktoru da je dosta bilo igre, neka svoju
ribu ili to pre izvu e ili je pusti, jer nam nebo vie ne ide naruku i po inje da nam preti. Doktor
nije odgovorio, samo je jo ja e potegao tap, nagnuo se napred, namotao olabavljenu strunu,
ponovo potegao tap... o igledno nije imao nameru da se sada preda.
Bili i devojka se odvojie od ostalih, stajali su na pramcu, gledali u more i pri ali, kada
Bili iznenada viknu da je neto video, svi smo poleteli na tu stranu, zagledali se u tom pravcu i
ugledali iroku belu senku, nekih etiri-pet metara ispod broda. Bilo je uzbudljivo gledati je kako
se penje ka povrini - u po etku je delovala kao jedna nejasna mrlja, onda je polako dobijala
beli aste konture, kao pramen magle koji je u vodi iz asa u as postajao vrst, iv...
Pa boga mu njegovog", viknu Skanlon, pa ljudi moji, to je ono doktorovo udo od
ribe!"
Doktor je dodue bio na suprotnoj strani broda, ali sada se zaista jasno videlo da je to
njegov plen jer mu je struna od tapa ila ta no u tom pravcu.
Ne emo uspeti daje izvu emo", zaklju i Sefelt, vetar je sve ja i i ja i..."
To vam je riba iverak, i to mogu vam re i ogroman", objasni Dord, oni nekada mogu
da narastu i do sto kila, ma i sto pedeset, tada moraju da se izvla e ekrcima."
Doktore, ipak moramo da ga pustimo", re e Sefelt tunim glasom i zagrli doktora kao da
eli da ga utei. Doktor nije nita odgovorio, na le ima mu je znoj probio sako, a o i, ve tako
dugo bez nao ara, bile su mu svetlocrvene, nastavio je da potee i uspravlja tap i uskoro se riba

najzad pojavila na njegovoj strani broda, neposredno ispod povrine vode. Gledali smo je
zapanjeno nekoliko trenutaka, a onda smo pripremili ue i kuku.
I kada smo arili kuku u ribu, posao ipak nije bio zavren, jo dobar sat mu ili smo se i
natezali dok je najzad nismo izvukli na palubu. Zaka ili smo je sa jo tri manje kuke, a onda se
Mekmarfi nagnuo preko ograde, zgrabio je snano za krge i iz sve snage povukao ka sebi,
poletela je nagore onako providno beli asta i pljosnata i pljusnula na palubu zajedno sa
doktorom.
Ovo je stvarno bila komadina!" govorio je doktor, koji je leao poklopljen ribetinom, bio
je tako iscrpljen da nije imao snage da onu grdosiju smakne sa sebe. Ovo je zbilja bilo... neto!"
Celim putem u povratku ka luci brod je kripao i posrtao, zanosio se i jedva probijao, a
Mekmarfi je s uivanjem jednu za drugom pri ao sve same dramati ne pri e o brodolomima,
nesre ama, davljenicima i morskim psima. Kako smo se pribliavali obali, talasi su bili sve ve i i
ve i, a nad njima su leteli galebovi i pramenovi pene koju je vetar otkidao sa vrhova talasa i
rasprivo na sve strane. Ubrzo su talasi postali tako visoki da su nadvisivali brod, pa nam je
Dord naredio da smesta svi stavimo pojaseve za spaavanje. Primetio sam da na moru, u naem
vidokrugu, nije bilo nijednog drugog broda - svi su se na vreme povukli sa pu ine i bili u luci na
sigurnom.
Falila su tri pojasa i izbila je mala rasprava ko e po ovome nevremenu ostati bez njih; na
kraju je ispalo da e to biti Bili Bibit, Harding i Dord, koji nije hteo ni da uje da navu e pojas i
da se njime isprlja. Bili nas je sve prijatno iznenadio jer se sam dobrovoljno odrekao pojasa, im
smo otkrili da ih nema dovoljno na brodu, on je bez reci skinuo svoj i pomogao devojci da ga
obu e; ali Mekmarfi nas je jo vie iznenadio, naravno neprijatno, ni najmanje se nije juna io,
sve vreme je stajao le ima naslonjen na kabinu, odravao je tako ravnoteu na brodu koji se
ljuljao i bez reci nas posmatrao, samo se smeio i posmatrao.
Nali smo se na vrhu jednog ogromnog talasa i survavali u duboki vodeni kanjon, pramac
nam je bio uperen ta no u zapenuani vrh talasa ispred nas, a krma tamo nie u senci talasa koji
se dizao iza nas; na krmi svi pani no rukama stegli ogradu i samo utke gledaju, as u vodeni
breg to se valja iza nas, as u one crne stene to tr e iz mora na petnaestak metara levo od
broda, as u Dorda za kormilom. A Dord stoji tamo vrsto i sigurno, uspravan kao jarbol,
stalno okre e glavu, as gleda u pravcu pramca as u pravcu krme, as oduzima gas, as ga opet
dodaje, pa ga opet oduzima i na taj na in sigurno dri brod na talasima. Jo pre nam je objasnio
da se nikako ne smemo na i na onoj kresti pred nama, jer bi brod bio bez kontrole kao muva bez
glave, kad bi mu se i na trenutak propeler i krma nali u vazduhu, a ako bi opet toliko usporio da
ga sustigne i zahvati onaj talas otpozadi, preko krme bi se prelilo i na brod sru ilo najmanje deset
tona vode. Glava mu se obr e levo-desno kao na zavrtnju, ali nikome sada ne pada ni na kraj
pameti da napravi neku alu na tu temu.
Iza onih stena more je ve bilo dosta mirnije, sa mnogo manjim talasima, videli smo kako
nas na molu ekaju kapetan i dva pandura, iza njih zbila se i ona grupica danguba, svi nas,
igledno, nestrpljivo i ekuju. Dord je usmerio brod pravo na njih, bu no je dodao pun gas,
kapetan je neto zaurlao i mahao rukama, a panduri i barabe brzo pobegoe unazad. Izgledalo je
samo jo sekund i pramac e razneti mol, ali tada Dord oplete upravlja , ubaci motor u rikverc i
uz zagluuju u buku motora priljubi brod uz obeene gume na ivici mola kao da je neno i
paljivo spustio odoj e u kolevku. Za tren oka smo isko ili i privezali brod i tek tada je naiao
onaj talas na kome smo klizili i zaljuljao sve brodove usidrene u blizini, prelio se preko mola i
zapenio po njemu kao da smo sa sobom dovukli i more na obalu.
Pritr ae nam i kapetan i pajkani i one dangube, doktor im se odmah suprotstavi: prvo je
pandurima odbrusio da mi nismo u njihovoj nadlenosti, mi smo zvani na ekspedicija sa svim

legalnim dozvolama izdatim od vlasti, tako da ako bi neko trebalo da i zabada nos u bilo ta to
se na nju odnosi, to bi morala da bude neka via, federalna instanca, sa mnogo ve im
ovla enjima od ova dva smena pandura. Ukoliko bi pak kapetanu palo na pamet da pravi
probleme, nastavio je doktor, bilo bi vrlo zanimljivo prvo ispitati zato brod nema dovoljno
pojaseva za spaavanje jer svi znaju da na brodu treba da bude onoliko prsluka koliko ima i
putnika, zar nije to zakon? Kapetan je utao, ni re nije rekao, a panduri samo zapisae neka
imena i odoe zbunjeni, gun aju i neto usput sebi u bradu. im su se oni izgubili sa mola,
Mekmarfi i kapetan po ee svoju internu sva u uz psovke i guranje; Mekmarfi je bio tako pijan
da se i dalje ljuljao i jedva drao na nogama kao da je jo na brodu koji plovi po visokim
talasima; dva puta se okliznuo na mokrom molu i upao u vodu dok se napokon nije toliko
vrstio na nogama koliko da jednom, onako kratko pesnicom, opali kapetana po onoj elavoj
glavudi, ime je to se njega ti e spor bio okon an. Svima nam je laknulo to je i to najzad
reeno, pa su kapetan i Mekmarfi uli u radnju na jo po jedno pivce, a mi ostali smo za to vreme
iznosili ribu sa broda na obalu. One dangube pratile su nam svaki pokret, a mi smo samo ekali
kada e opet neto da dobace na devoj in ra un; da budem iskren, prieljkivali smo i molili Boga
da se prevare pa da zucnu neto na tu temu. Ali, kada je jedan od njih kona no progovorio i
obratio nam se, nije ni pomenuo devojku, nije nam se ni rugao, naprotiv, pohvalio je onu
ogromnu ribetinu koju smo ulovili i jo je dodao da koliko je njemu poznato niko nikada nije u
priobalnim vodama Oregona izvukao tolikog iverka. Dok je on to govorio, njegovi pajtai su
samo potvrdno klimali glavama, ak su se i primakli blie daje bolje osmotre. Onda su pitali
Dorda gde je nau io da tako majstorski upravlja brodom, pa smo tek tada i mi saznali da
Dord nije bio samo ribar ve i zapovednik torpednog amca za vreme rata na Pacifiku i daje
ak svojevremeno odlikovan i Mornari kim krstom.
Mogao si, ove e, da se zaposli u dravnoj slubi s tim znanjem", re e mu jedan od
njih.
Previe je prljavo", kratko odgovori Dord.
Tipovi su, izgleda, vrlo dobro osetili promenu kod nas, promenu koju smo mi samo
naslu ivali - mi vie nismo bili ona ista gomila slabi a spremna da i dalje bez reci trpi sve njihove
svinjarije. to se ti e devojke, nisu joj se ba bukvalno izvinili za sva ona jutronja neukusna
dobacivanja, ali kada su je zamolili da im pokae kakvu je ona ribu ulovila, obra ali su joj se sve
na note, uz duno potovanje, glasovima mekim kao pamuk. A kada su napokon kapetan i
Mekmarfi izali iz prodavnice, pre odlaska smo svi zajedno, kao stari drugari, popili jo po jedno
pivo.
Bilo je ve dosta kasno kada smo se, najzad, vratili u bolnicu.
Devojka je neko vreme spavala u kolima s glavom naslonjenom na Bilijeve grudi, a kada
se probudila, paljivo mu je izmasirala ruku, koja mu je utrnula jer ju je predugo, zbog nje, drao
u nezgodnom poloaju. Bili joj je rekao da bi veoma voleo da se nade s njom kada bude dobio
dozvolu da iza e za vikend, ona mu na to odgovori da bi mogla da do e da ga poseti za dve
nedelje, samo neka joj odmah kae koje mu vreme najvie odgovara. Bili je pogledao u
Mekmarfija, a on ih oboje zagrli i odgovori umesto Bilija:
Do i ta no u dva sata."
Zna i, u subotu popodne", potvrdi devojka.
Mekmarfi namignu Biliju, a devojku jo vr e zagrli:
Ma ne, u subotu u dva posle pono i. Samo se tiho dounjaj i pokucaj na onaj isti prozor
na kome sam bio jutros, ja u ve nagovoriti deurnog da te pusti bez problema unutra."
Ona se zasmeja i klimnu potvrdno glavom:
,,E Mekmarfi, stari avole."

Na odeljenju, iako je bilo kasno, neki akutni su ostali budni, bili su tavie na nogama i
tumarali okolo po hodniku i WC-u, ekali su da vide staje s nama, da li emo se i kada vratiti, da
se nismo udavili. Videli su nas kako ulazimo u hodnik umazani ribljom krvlju i krljutima,
preplanulih lica, smrdeli smo na pivo i ribu, i svako od nas je nosio po jednog uhva enog lososa
kao trofej, hodali smo pri tom vano, uzdignutih glava, kao na nekoj vojnoj paradi. Doktor im je
ponosno rekao da bi mogli askom da iza u i bace pogled na iverka koga je on uhvatio i koji je
bio u njegovim kolima. Svi smo izali da mu se jo malo divimo, svi osim Mekmarfija; on je
rekao daje mrtav umoran i da e smesta da se baci u krevet. Kada je otiao u spavaonicu, jedan od
onih koji su nas sa ekali i nisu bili s nama u ribolovu, za eno upita zato jedino Mekmarfi
izgleda tako loe i smodeno, dok smo mi svi, naprotiv, rumeni i svezi, kao preporo eni. Harding
je pokuao da objasni o emu se zapravo radi i da to nije nita neo ekivano, Mekmarfi je samo,
po njegovom miljenju, u periodu koji je proveo s nama izgubio onu svoju nekadanju zdravu
boju i sveinu:
Setite se kako je izgledao neposredno po dolasku ovamo, pucao je od zdravlja i snage,
to je bilo posledica stroge discipline i reima na onoj radnoj farmi s koje je doveden. Se ate li se
koliko je bio preplanuo. Sada je samo izgubio tu ondanju zdravu boju i nita vie. A danas,
danas je on zaista imao nekoliko iscrpljuju ih sati, nekoliko sati tekog rada koji je morao da
obavi u mraku zatvorene, zaguljive kabine, dok smo mi to vreme proveli na otvorenom, na
suncu i vazduhu, upijaju i vitamin D. Logi no je da ga je taj napor u kabini i te kako iscrpio!
Samo pretpostavite ega je tu sve bilo, koji posao! to se mene li no ti e, ja bih vie voleo da
sam malo manje bio izloen vitaminu D, a malo vie onom drugom poslu, pogotovu ako je mala
Kendi rado-trudo-dajna, ako me razumete momci. Valjda se svi slaete sa mnom u vezi sa tom
stvari?"
Nisam, naravno, nita rekao, ali sam mislio da moda ipak nije u pravu; naime, jo mnogo
ranije, dok smo se kolima vra ali u bolnicu, poto smo po njegovoj elji proli pored ku e u kojoj
je nekada davno iveo, primetio sam koliko je Mekmarfi umoran. Tada smo upravo popili
poslednju konzervu piva i bacili je kroz prozor automobila ba dok smo stajali najednom
semaforu; sa uivanjem i rado u se ali smo se svega to smo doiveli toga dana; bili smo u
onom stanju prijatnog dremea koje vas obuzima uvek kada ste proveli dan bave i se intenzivno
ne im to vas beskrajno raduje i ispunjava - bili smo prosto omamljeni delom pivom a delom
suncem, ali smo se borili svim silama da ne zaspimo, kako bismo se tim prijatnim ose anjem
stoje mogu e vie i due sladili. Neodre eno sam ose ao da sam ipak u stanju da u ivotu i svetu
oko sebe jo uvek nazrem neto lepo i dobro. Mekmarfi me je danas tome nau io. Ose ao sam se
bolje nego ikada, tako mi lepo nije bilo ne pamtim otkad, u stvari jo od detinjstva kada mi se sve
inilo potaman i sve oko mene jo uvek mi izgledalo kao da mi peva de je pesme i pri a najlepe
bajke.
Vra ali smo se drugim putem, ne pored obale kao u odlasku, da bismo proli kroz gradi
u kome je Mekmarfi dosad proveo najvie vremena na jednom mestu. I tako smo se vozili du
obronaka Kaskadskih planina, usred mora netaknute divlje prirode, kad - gle, malo naselje, tako
malo da bi elo moglo da stane na samo dva fudbalska terena. Stajemo, sitan pesak noen vetrom
kao da spre ava sun eve zrake da punim sjajem obasjaju okolinu, Mekmarfi parkira kola kod
nekog ove eg burta i pokazuje nam prstom na drugu stranu puta.
Eno je tamo, vidite je, kao da izranja iz korova... skromni dom moje promaene
mladosti."
Vidim kako se sa obe strane puta, obavijenog tamom u predve erje, uzdiu ogoljena
stabla i svojim dugim senkama presecaju kolovoz, a svako stablo kao da je zarobljeno
gvozdenom ogradicom. Dvorite je obraslo gustim korovom, ispred njega, prema putu tr i red

eli nih sipki, a u njegovom dnu velika drvena ku a sa tremom, svojim rasklimatanim bo nim
zidom kao da se odupire vetru koji bi najradije da je prevrne i kao kartonsku kutiju pretumba
nekoliko blokova dalje niz put. Vetar nosi i pokoju kap kie, a ja vidim da su na ku i prozori
vrsto zamandaljeni, a na vratima joj lupa na vetru ogroman katanac.
Na tremu visi cincili-boncili, ono to Japanci prave od stakla i to se obesi da zvoni na
vetru - zaklati ga i najmanji daak vazduha - na ovome ovde ostale su samo jo etiri jadne
cev ice i ta etiri preostala komadi a okre u se, izvijaju i struu po podu trema i s njega malopomalo otkidaju mikroskopsko iverje.
Mekmarfi ubacuje kola u brzinu.
Jednom sam svratio ovde... bilo je to dosta davno, u stvari one godine kada su nas vratili
ku i iz onog krkljanca u Koreji. Doao sam da ih posetim, starci su mi tada jo bili ivi, ma bio je
to ipak dobar dom."
Poputa kuplung i kre e, ali ipak ponovo zaustavlja kola.
Pobogu", izusti za enim glasom, ma samo pogledajte tamo, da li vidite jednu
haljinu?" Pokazuje negde iza ku e: Tamo, da, tamo na onom drvetu, na grani, da li vidite onu
uto-crnu krpu, vidite lije?"
Vidim neto to kao zastava vijori visoko medu granama, tamo dalje iznad jedne upe.
Takvu istu haljinu imala je i ona curica koja me je prva navukla na one stvari, imao sam
samo deset godina, a ona je bila malo mlada od mene. Ja sam tada tucanje smatrao za jako veliki
podvig, pa sam je zato pitao ta ona misli, zar ne bi trebalo to na neki na in svima objaviti. U
fazonu da kaemo matorcima: 'Tata, mama, Dudi i ja smo se danas verili.' Ili tako neto. I to je
najlepe, ja sam to tada ozbiljno mislio, zamislite koji sam debil bio, da ne poveruje. Mislio sam
kada to uradi, gotova stvar ve si zvani no postao oenjen ovek, niko te ne pita, nema veze da
li t to ho e ili ne e, jednostavno je tako i moe da se slika, gotova stvar Nema tu posle
pardona, bilo misliti ranije. A ona kurvica mala, imala jt tada osam, ajde najvie devet godina,
ona vam lepo podie onu svoji haljinicu sa poda, prui mije i kae, zamislite, kae: 'Evo uzmi, na,
obesi to lepo negde, a ja idem ku i ovako samo u ga icama, tako u da objavim stvar... a svi e
ve ukapirati o emu se radi, ta se desilo.' Boe kada se setim, imala je jedva devet godina, a ve
je znala mnogo vie od mnogih profesionalki." Dok to pri a, prua ruku i neno tipa Kendi ze
nos.
Kendi se samo nasmejala i ugrizla ga za ruku, a on se utke zagledac u onaj otisak njenih
zuba na svojoj koi.
,,I stvarno, bog te, ode ona hladno ku i samo u ga icama, a ja sarr pri ekao da padne
mrak da bih negde kriom bacio onu jebenu haljinicu... ali, jel' vidite kako ovde duva? E pa i tada
je duvao vetar i odnec haljinu iza ku e, a zamislite sada ovo: ujutru, ubijte me ako vas foliram,
ujutru haljina tamo visi na drvetu, visi daje ceo svet vidi, barem sam ja tako tada mislio, mislio
sam svako ima da stane i da bulji u nju."
Kada je to rekao, po eo je s tako tunim izrazom na licu da sisa ruku da se Kendi
nasmejala i poljubila mu je na onom istom mestu gde gaje i ugrizla.
,,I tako se, dragi moji, tada prvi put zavjiorila moja zastava i od toga dana pa sve do danas
ja sam iveo u tom znaku, u znaku strastvenog ljubavnika, i to vam je, eto, ela istina, a za sve je
kriva ona devoj ica, ona devetogodinja curica iz mog detinjstva.
Kola su krenula, ku a ostade iza nas gube i se u daljini, Mekmarfi zevnu i namignu:
Nau ila me je ljubavi, nek joj je blaeno ono slatko, rui asto dupence."
I tada, dok je to pri ao, svetlost jednog automobila koji je proao putem pored nas, na
trenutak gaje osvetlila i na oferajbni se video njegov izraz lica koji je on sebi dopustio samo
zato to je bio ube en da ga u zamra enim kolima niko od nas ne e videti - izraz stranog umora,

napetosti i panike, kao da neto mora da uradi, a svestan je da ima sve manje i manje vremena.
A za sve to vreme i dalje nam je dobro udnim i mirnim glasom oivljavao svoj ivot,
svoju obesnu prolost punu de kih nestaluka, napijanja sa drutvom, zaljubljenih ena,
kafanskih tu a u odbranu sumnjive asti - prolost o kojoj mi svi moemo samo da sanjamo.

ETVRTI DEO
Glavna sestra je svoj novi manevar zapo ela ve sutradan nakon naeg povratka iz
ribolova, najverovatnije joj se kompletna ideja o na inu na koji treba da odigra igru iskristalisala
u glavi dan ranije kada je iz razgovora sa Mekmarfijem sagledala koliko novca prikupljenog za
izlet ostaje njemu li no, to se, naravno, u njenoj glavi nadovezalo i na njegove ranije zarade u
raznim posli ima" na odeljenju. Iste no i je iz svih mogu ih uglova razradila plan i metod kojim
e pristupiti elom problemu, bila je sigurna da ima vrste adute u rukama i da nema teorije da ne
postigne ono stoje elela. Sutradan je diskretno, po planu, zapo ela itavu akciju, za po etak je
samo tu i tamo poneto nabacila, kao neobavezno, onako usput u razgovoru, elela je da se
glasina tobo spontano rodi na odeljenju, da jedno vreme krue i okolo sama od sebe raste i ja a,
a tek onda, u pravom trenutku, i ona e stupiti na scenu.
U svom planu oslanjala se na poznavanje ljudske prirode, znala je, naime, vrlo dobro da
e ljudi kad-tad posumnjati u bilo koga ko deluje kao da prua i daje drugima vie nego to se od
njega o ekuje, kad-tad e posumnjati u stvarne motive svakog dobrotvora, svakog Deda Mraza i
misionara bilo kog tipa, koji, recimo, daje svoj novac u dobrotvorne svrhe i pita e se - dobro, a
ta on stvarno ima od toga, koja mu je realna korist, zato baca" pare? To je kao kada, recimo,
neki mlad advokat, na po etku politi ke karijere, odnese paketi e slatkia deci u sirotite, lep gest
- ali nekako su se pribliili i izbori za Senat i onda e se smesta ljudi lukavo naceriti i re i: Vidi ti
njega, pa ne misli valjda da e i mene da prede na tu foru, ne, mene ne e nasankati.
Znala je ona vrlo dobro da ljudima nije mnogo potrebno pa da po nu da se pitaju: da,
stvarno, kada si to ve spomenuo, ako bolje razmislim, mora da tu ipak ima ne ega, pa stvarno
zato bi taj Mekmarfi troio toliko vremena i energije da organizuje onaj izlet i ribolov, da
organizuje tolike lutrije, igre na sre u, partije karata, koarkake utakmice... ta to. njega nagoni
da bude stalno angaovan, daje stalno u tre oj brzini, kada je dobro poznato da su svi pacijenti na
odeljenju oduvek najvie voleli da mirno ubijaju vreme, bez ikakvih optere enja, onako tiho i
sporo - igraju i remi ili itaju i stare, prologodinje asopise. I zato bi ba on, on koji je
doveden sa izdravanja kazne zbog kockanja i fizi kog napada, on koji je u odnosu na sve nas na
odeljenju najve i probisvet i mangup, e pa zato bi ba on dozvolio sebi da hladno vee
maramicu oko glave, i na radost svih akutnih koji mu skandiraju i dobacuju, puna dva sata benavi
se i glumi devoj icu. Zamisli samo: dva sata on tako glumi ensko i u i Bilija Bibita da igra? Ili
recimo ovo: kako to da takav svim bojama premazan i jo odozgo lakiran hohtapler i okoreli
kockar i varalica na kartama, kako da takav tip uopte izloi sebe riziku da duplira svoj boravak u
ludari, i to tako to, potpuno nepotrebno, sve vie i vie okre e protiv sebe enu od koje
neposredno i jedino zavisi kada e i da li e uopte biti puten napolje.
Glavna sestra je pokrenula ova i jo neka sli na pitanja postoje prethodno satima kopala
po svim podacima i temeljno razmotrila finansijsko stanje pacijenata u zadnjih nekoliko meseci.
Rezultati istraivanja bili su vie nego indikativni, svim akutnim pacijentima saldo je vrtoglavo
padao, svi su imali ogromne gubitke, svi osim, naravno, jednog od njih - njemu se, naprotiv,
saldo za sve to vreme vrtoglavo uve avao.
Akutni su ve po eli da se i ale sa Mekmarfijem povodom para koje im je uzimao na
kocki i na druge na ine, govorili su mu da im se ini da ih on ba onako stru no muze i da ih
peljei kad god stigne. Mekmarfi to uopte nije negirao, naprotiv, priznavao je da od njih izvla i i
te kako dobru lovu iz dana u dan, ak se i alio da ako bi ostao u bolnici jo jedno godinu dana,
da bi, po svome slobodnom prora unu, izaao kao dobro materijalno obezbe en ovek i da bi se,

zato da ne, moda i povukao na Floridu, tamo uloio pare i do smrti lepo i mirno iveo od rente.
Svi su se slatko smejali takvim pri ama dok je on bio s njima, ali kada bi bio odsutan, bilo na
nekoj terapiji ili na nekom ribanju u staklencu, gde se svojim irokim eretskim osmehom
suprotstavljao sestrinom uko enom, veta kom kezu, e onda kada bi pri ali o svemu tome bez
njega, onda im i nije ba bilo do smeha.
Raspravljali su esto izme u sebe, udili se i naga ali razloge zbog kojih se Mekmarfi u
poslednje vreme tako vredno angaovao u borbi za ostvarivanje prava i poboljanje uslova ivota
pacijenata. Tako se, na primer, vie puta svesrdno zalagao da se ukine pravilo po kome se
odre uje da ma gde ili van bolnice, pacijenti nikad ne smeju biti sami, ve uvek u okviru
takozvane terapeutske grupe od najmanje osam lanova.
Evo ovako, Bili je na primer najavio da bi vrlo lako mogao do i u takvo stanje u kome
postoji mogu nost da opet sebi prese e vene, zato mu ne biste dodelili grupu od jo sedam ljudi,
neka to obave svi zajedno pa e tako ta se a imati i terapeutsku vrednost", izjavio je jednom na
grupnoj terapiji kada je ponovo pokrenuo tu temu. Ili kada je obrlatio doktora, koji je posle izleta
bio mnogo prisniji sa pacijentima, da dozvoli da se odeljenje preplati na erotske asopise za
mukarce tipa Plejboja, Nugeta, Mena i sli nih, umesto da jedino tivo budu nekakvi dosadni,
stari asopisi za doma ice koje je onaj naduti idiot zaduen za veze sa javno u donosio od svoje
ku e i jo obeleavao lanke za koje je smatrao da ih pacijenti svakako treba da pro itaju.
tavie, Mekmarfi je ak i presavio tabak i poslao albu nekoj zvani noj politi koj ustanovi u
Vaingtonu u kojoj im je sugerisao da malo ispitaju kako to da se i dandanas u dravnim
bolnicama praktikuju zastarele i opasne metode le enja, kao to su lobotomija i terapija elektrookovima. ta on pod milim Bogom ima od svega toga, esto su se pitali pacijenti kada bi
nasamo raspravljali o tome.
Kada je prolo oko nedelju dana otkad je zasejala seme sumnje i lukavo navela pacijente
da razmiljaju i raspravljaju izme u sebe o ovoj temi, sestra je pokuala da i sama povu e prvi
ve i zvani ni potez, i to na grupnoj terapiji. No i on je bio prisutan pa joj je uspeno parirao od
samog po etka, suprotstavljao se i onemogu io je da se na pravi na in razmae. Po ela je svoje
izlaganje izjavom daje duboko razo arana, ak okirana time na koliko niske grane se u poslednje
vreme srozalo nae odeljenje, dovoljno je samo se osvrnuti oko sebe. Svuda okolo vise
pornografske slike iz onih prosta kih asopisa, ali u vezi s tim e ona ve preduzeti odre ene
mere, za po etak je obe ala da e na sastanku saveta zahtevati preispitivanje odluke da se dozvoli
unoenje takvog ubreta u bolnicu. Smestila se udobnije u stolici i dok se spremala da nastavi,
svoju pretnju je propratila s nekoliko sekundi zna ajne tiine, a onda je trebalo da sa visine, kao
sa prestola uperi pred svima prst u krivca i raskrinka njegove niske pobude, kada joj Mekmarfi
potpuno uniti koncept - prasnuo je u svoj karakteristi ni glasni smeh i rekao joj da svakako
Upravi skrene panju da kada do u u obilazak, ponesu i mala, depna ogledala, jer ko zna ta e
videti pod krevetima. Posle ovog doga aja shvatila je ta treba da u ini, pa je za svoj slede i
potez izabrala prvi sastanak kome on nije prisustvovao.
Imao je zakazan telefonski poziv iz Portlanda, pa je u pratnji jednog crnog momka ekao
pored telefona da ga stranka pozove. Kada je otkucao jedan sat, a mi ve uveliko po eli da
iznosimo stolove za sastanak, onaj crni krljavko pitao je sestru da li misli da bi bilo potrebno da
skokne i pozove Mekmarfija i Vaingtona da i oni prisustvuju sastanku. Na to mu je ona mirno
odgovorila da nema potrebe, neka oni samo sede tamo gde su, a ovo je moda i dobra, retka
prilika da neko od pacijenata otvori duu i kae koju o Randleu Patriku Mekmarfiju, i to oputeno
i iskreno, bez straha od njegovog prete eg prisustva.
Kao to je i planirala, sastanak je bio posve en razgovoru o Mekmarfiju, u po etku su
prepri avani pojedini smeni doga aji u kojima je on vodio glavnu re , svi su ga hvalili, pri ali o

njemu sa divljenjem - isticali daje drugar ina i laf i po, ona je samo strpljivo sluala, utala i
lukavo ekala da se svi ispucaju, da kau sve to imaju. Onda je polako razgovor usmerila u
drugom pravcu i po ela su da se name u i malo druga ija pitanja. Kakav je stvarno taj Mekmarfi?
Zato je upravo takav kakav je i koji su mu motivi za takvo ponaanje? Neki su se pitali da nije
moda i ona njegova pri a daje na kanjeni koj farmi namerno pravio darmar ne bi li ga poslali
ovamo jo jedna od njegovih izmiljotina i da nije on moda stvarno ludi nego to mnogi i mogu
da naslute. Na to se glavna sestra samo nasmeila i podigla ruku.
Da, da, lud je on i naivan kao - lisica", bio je njen komentar. Sigurno ste u tom smislu
rekli ono o navodnom Mekmarfijevom ludilu."
Kako to m-m-mislite?" sko i Bili kao oparen. Mekmarfi je bio njegov najdrai prijatelj,
njegov heroj, njegov idol, zato mu je zasmetala ta izjava, taj na in na koji je eventualnom
komplimentu pridodata i aluzija na neto nedore eno i svakako negativno. Ne, to on nije mogao
da otrpi. Kako to m-m-mislite kao l-l-lisica?"
To je najobi nija opaska, Bili", ljubazno mu odgovori sestra. Hajde da vidimo da li
neko od vas moe da mu kae ta sam mislila? Pokuajte, na primer, vi gospodine Skanlon."
Ona, Bili, ho e da kae da Mek nije naiv ina, nije on ba sisao vesla, shvata?"
Pa niko nije ni rekao da jeste", Bili udari snano pesnicom u naslon za ruku na svojoj
stolici. Ali gospo ica Rej el aludira da..."
Ne, ne, Bili, nita ja nisam aludirala, samo sam primetila da gospodin Mekmarfi nije od
one vrste ljudi koji bi se bez nekog valjanog razloga izlagali bilo kakvim rizicima. Sa tim se,
verujem, ak i ti slae. Zar se i svi vi ne slaete sa mnom u vezi s tim?"
Niko nita nije odgovorio, kompletna tiina.
Ali vidite staje tu zanimljivo, i pored toga, na prvi pogled deluje da on ini neke stvari
kao da uopte ne misli na sebe, ini ih kao to bi ih inio neki mu enik, ak svetac. A moe li,
molim vas, iko od vas re i da Mekmarfi u sebi ima ita sveta ko?"
Za utala je na neko vreme, bez straha da e iko re i neto tako o Mekmarfiju, smeila se a
onda nastavila:
Zna i slaete se, nije on ni svetac ni mu enik. Tako, to smo reili. Hajde da sada malo
izanaliziramo koliki je uopte dobrotvor taj ovek?" Izvadila je iz svoje torbe jedan list papira i
rekla: Sada u vam pokazati kakva su zapravo ta njegova dobro instva, jer ih verovatno ba tim
imenom krste njegovi najverniji oboavaoci. Prvo dobro instvo: staro kupatilo pretvoreno u
dnevni boravak koji je on odmah pretvorio u kockarnicu. Razmislite sada dobro: staje on u svemu
tome rtvovao, staje svoje uloio? Nita, pa naravno. Sada, s druge strane, razmislite koliko je
dobio za kratko vreme kao krupje u svom malom Monte Karlu ovde na odeljenju? Koliko ste vi,
Bruse, izgubili? A vi, gospodine Sefelt? I vi, gospodine Skanlon? Ube ena sam da svako od vas
otprilike zna koliko je novca izgubio, ali da li znate koliki je njegov ukupni dobitak, i to nisu
nikakva naga anja, to je stanje u blagajni, znate li koliko je njegovog novca u blagajni? Skoro
itavih tri stotine dolara."
Skanlon zviznu, ostali su zapanjeno utali.
Ovde ina e imam spisak i svih drugih njegovih opklada, moete slobodno da ga
pogledate, evo tu je izme u ostalih i ona da e sistematski ometati osoblje. Svako njegovo
kockanje je ujedno bilo i krenje ku nog reda i svi vi koji ste u tome u estvovali, to ste vrlo
dobro znali." Pogleda ponovo onaj papir pa ga vrati u torbu. A i onaj va nedavni odlazak u
ribolov, onaj va famozni izlet. ta mislite koliko je na dragi gospodin Mekmarfi zaradio u toj
pekulaciji?
Koliko ja znam imao je doktorova kola, od doktora je ak i uzeo pare za benzin, a saznala
sam daje imao i drugih koristi i da za sve to skupa nije dao ni centa. Lisica, i to kakva."

Podie ruku da umiri Bilija, koji je opet eleo da se umea i da je prekine.

Molim te, Bili, pokuaj da me shvati, ja ne kritikujem nita i nikoga, ja samo mislim da
e za sve nas biti mnogo bolje ako ne gajimo nikakve, ni najmanje, iluzije o pravim motivima
toga oveka. Me utim, bilo kako bilo, moda, stvarno, nije fer da tako olako optuujemo nekoga
ko nije tu i ne moe da se brani. Vratimo se zato sada na problem kojim smo se bavili na
ju eranjem sastanku... ta to bese, podsetite me", preturala je po svojoj torbi, ta to bese... da li
se vi moda se ate, doktore Spivi?"
Doktor se tre:
Ne... sa ekajte... mislim..."
Ona izvadi list iz jednog dosijea.
Ah, evo ga najzad, gospodin Skanlon i njegova izraena sklonost prema eksplozivima.
Dobro. Sada emo malo o tome da raspravljamo, a na gospodina Mekmarfija vrati emo se nekom
drugom prilikom, kada i on bude s nama. Ipak mislim da biste mogli da na miru pokatkad malo
razmislite o svemu danas re enom. A sada, gospodine Skanlon..."
Sutradan smo nas desetorica ekali crnog momka koji je otiao da drpi ulje za kosu u
kantini i tada smo prvi put posle sastanka na eli tu temu. Ispalo je da se momci ne slau u
potpunosti sa onim to je rekla glavna sestra, ali opet teti a u mnogo emu izgleda i ima pravo. S
druge strane, Mek je tako dobar momak, ali stvarno.
Na kraju je Harding bio taj koji je isterao stvar na istinu.
Dragi moji prijatelji, vae negodovanje je previe otro da bi delovalo iskreno, svi vi u
dubini svojih malih, krtih srdaca dobro znate da na portvovani an eo milosr a, naa vajna
gospo ica Rej el i te kako ima pravo u svemu to je tvrdila u vezi sa Mekmarfijem. Znate vi vrlo
dobro daje ona u pravu, a i ja to znam. I zato bismo pa i imali potrebe da to sada pori emo, ali
budimo i iskreni i mesto da mu iza le a kritikujemo taj kapitalisti ki talenat, jednostavno recimo
o njemu sve onako kako jeste. Ako on ponekad i ostvari neku sitnu korist za sebe, pa ta, zar je to
toliko loe? Jeste da nas je iao, odrao nas je ak tu i tamo, ali ne moemo da negiramo da smo
uvek i uivali u svemu tome. To je jednostavno lukav ovek koji svuda i uvek gleda kako da na
brzinu zaradi po koji dolar, ali on to i ne krije, nikada nije ni krio svoje pobude, pa zato bismo
onda mi to radili umesto njega? To je ovek koji ima poten i zdrav pristup svojim
hohtaplerskim sklonostima i ja vam mogu re i da sam za njega i duom i telom, isto onako kako
sam i za na dobri stari kapitalisti ki sistem slobodne privatne inicijative, da, da, prijatelji moji
dragi, za njega sam i za njegovu istrajnu drskost i odvanost, i za ameri ku zastavu sam, neka je
blagoslovena, i za Linkolnov spomenik i za sve to ide s tim. Samo se setite Mejna", P.T.
Barnuma i etvrtog jula. Ja se prosto ose am pozvanim da branim svoga prijatelja i njegovu ast
dobrog, starog, crveno-belo-plavog, stoprocentnog ameri kog prevaranta. Dobar ovek, ma
pri ajte mi malo o tome! Mekmarfiju bi bilo tako neugodno da bi se verovatno i rasplakao samo
kada bi uo kakvim mu pre istim pobudama neki od vas pokuavaju da tuma e i opravdaju
postupke, ma to bi po njemu bilo direktno vre anje njegove hohtaplerske profesije."
Zavukao je ruku u dep u kome obi no dri cigarete, nijednu nije uspeo da nade, uze
jednu od Fredriksona, zapali je teatralnim gestom pa nastavi:
Moram da priznam i mene su neki njegovi postupci u po etku zbunjivali. Recimo ono
razbijanje stakla... pomislio sam, pobogu, evo oveka koji je spreman da zauvek ostane u ovoj
bolnici jer ne eli da ostavi svoje nove prijatelje na cedilu i te fore, sve dok nisam, napokon,
shvatio da on to radi zato to mu je ovde dobro, on svoj boravak ovde koristi do maksimuma. I
jo neto: ne dozvolite da vas prevare njegovi palana ki maniri, lukav je to i vrlo razborit maher.
Zapamtite jo jednu stvar dobro: Sve stoje do sada uradio bilo je i te kako prora unato, nita nije
bilo slu ajno, nita."

Bili se, ipak, nije tako lako predavao:

Je li, ma ta kae? A ta emo s tim to je m-m-mene u io da ig-g-gram?" Video sam
kako mu se steu pesnice, na rukama su mu zarasle opekotine od cigareta, na njihovom mestu su
sada bili crtei koje je sam nacrtao hemijskom olovkom. ta emo sa tim, Harding? Da nije
moda i t-t-tada zara ivao neke p-p-pare kada je mene u io da igram, ta emo s tim?"
Ne uzrujavaj se toliko, Vilijame, smiri se", odgovori mu Harding, ,,i budi malo strpljiviji,
sa eka emo jo neko vreme, moda e se sve uskoro razjasniti, moda emo otkriti da ak i to
nije bilo bez razloga."
U tom trenutku je izgledalo da jo jedino ja i Bili imamo puno poverenje u Mekmarfija i
da smo i dalje na njegovoj strani, ali i to se ubrzo promenilo, jo te iste ve eri, jer je tada i Bili
naprasno odbacio svoje dotadanje miljenje i, izgleda, u potpunosti prihvatio Hardingove
stavove. Desilo se to odmah poto se Mekmarfi vratio na odeljenje nakon jo jednog telefonskog
razgovora i kada nas je obavestio da je sa Kendi sve kona no utana io. Zatim je na jednom
komadi u papira napisao neku adresu i dao je Biliju uz komentar da, moda, ne bi bilo loe da
devojci poalje koju kintu da joj se nade za put.
Kintu? Misli n-n-n-novac? A k-k-k-koliko?" Bili pogleda Hardin-ga, koji mu se
zna ajno smekao.
,,E pa vidi, ove e, recimo... zna... recimo deset njoj i deset onoj..."
Dvadeset dolara! Pa ne k-k-k-kota valjda toliko autobuska karta odande."
Mekmarfi zakoluta o ima, lukavo se nasmeja, protrlja ake i isplazi jezik:
,,E moj dragi, kada bi ti samo znao koliko sam ja edan, a koliko u tek biti edan za
nedelju dana, do idu e subote, e moj brajko. Pa ne e joj valjda zameriti ako mi donese koji
gutljaj , to ne bi stvarno bilo u redu, Bili stari drue."
Pri tome je tako nevino pogledao Bilija, da ovaj nije mogao da izdri a da se ne nasmeje,
zavrteo je glavom, naravno da nema nita protiv, pa se onda s tim ovekom, koji mu je morao
tada delovati kao najobi niji svodnik, sklonio malo sa strane da uzbu eno razmotre sve detalje u
vezi sa slede om subotom.
Ja sam i dalje smatrao daje Mekmarfi gorostas koga nam je samo nebo poslalo da nas
spase od Sistema koji po zemlji tajno plete mree od bakarne ice i kristala, i da je on apsolutno
iznad takvih sitnica, takvih prizemnih stvari kao to je novac - no tada se, sasvim neo ekivano,
dogodilo neto to je ak i mene znatno pokolebalo u ovakvom mom stavu. Evo staje bilo: pred
jednu grupnu terapiju, postoje i on pomagao u iznoenju stolova, nali smo se samo nas dvojica u
starom kupatilu, pored onog ogromnog kontrolnog bloka.
Da zna, poglavico, ti bog te kao da si posle onog naeg izleta porastao mnogo vie od
dvadeset santimetara. Majko moja, pa pogledaj samo kolike su ti nourde, kao de iji grobovi!"
Pogledao sam u noge i zaista stopala su mi bila ve a nego ikada, kao da su Mekmarfijeve
reci u inile da ona duplo porastu sama od sebe.
,,A tek mii i, sada ima mii e pravog pravcatog Indijanca i biveg ragbiste. Nego zna
ta mislim, mislim da bi trebalo da malo prihvati taj blok, tek koliko da vidim kako ti ide, koliko
napreduje."
Odmahnuo sam glavom i rekao da radije ne bih, ali on sko i, po e da se raspravlja, da me
ube uje - zar se nismo ve dogovorili u vezi s tim. Ja sam duan da to probam, jer moramo da se
uverimo kako napreduje njegov sistem rasta i ja anja. Nisam vie znao kako da se izvu em iz
svega toga, popustio sam, priao kontrolnom bloku tek da skratim pri u i da mu pokaem da jo
uvek ne mogu ni da ga milimetar pomerim. Sagnuo sam se, obgrlio ono udo i uhvatio po jednu
ru ku obema rukama.
Tako, poglavico, tako treba! Sada se samo polako uspravljaj, rairi malo vie noge...

tako, da, tako, tako. Sad polako pomalo dii i polako se uspravljaj. Tako. A sada ga polako spusti
nazad."
Bio sam ube en da sam ga razo arao, me utim, kada sam se uspravio i pogledao ga, on se
iroko smeio i pokazivao u blok, govore i da je pomaknut sa svoga mesta preko deset
santimetara.
Sada ga lepo vrati na svoje mesto, da neko slu ajno neto ne primeti. Ovo je za sada naa
tajna o kojoj jo niko nita ne sme da zna."
Posle sastanka motao se okolo i kao slu ajno naveo razgovor na temu snage, odlu nosti,
kontrolnog bloka u komori, sve onako neobavezno, usput. Ja sam u po etku mislio da e im ipak
re i kako je meni pomogao da povratim staru snagu, a tako bi, po meni, i dokazao svima da ipak
ne radi sve zbog novca.
No, on me nije nijednom re ju spomenuo, pri ao je o snazi, bloku i tim stvarima dok ga
Harding u jednom trenutku ne priupita da li bi on, moda, ponovo probao da ga podigne, na ta
mu je Mekmarfi rekao da mu ne pada na pamet, ali da to to on nije u stanju da ga podigne jo
uvek ne zna i daje to neizvodljivo. Skanlon dobaci daje moda i izvodljivo, ali sa dizalicom ili
nekom sli nom spravom i da nema teorije da postoji ovek koji bi mogao da svojim rukama
podigne onu blok inu. Mekmarfi je samo klimao glavom i odgovaro u stilu: da, da, moda je i
tako, ali opet nikada se zna.
Gledao sam ga kako ih lukavo navla i na tanak led, kako ih mami u klopku, kako ih
navodi da kau ne, nema anse, niko iv to ne moe da podigne i da ak sami po nu da predlau
opklade. Gledao sam kako se on kao fol dvoumi da li da prihvati opklade, kako se veto ne ka,
tako ih je nagonio da sve vie i vie pove avaju opklade ne bi li ga zainteresovali da ih prihvati.
Majstorski ih je loio do trenutka kada su se svi ve opkladili u po pet dolara, a neki ak i u
dvadeset. Sve to vreme ni re ju nije spomenuo da sam ja ve uspeo da pomerim onaj blok.
Cele no i sam razmiljao o svemu i nadao se da moda, ipak, ne e i i sa opkladom do
kraja, da im ne e uzeti pare. Nakratko sam se obradovao kada je sestra rekla da e svi oni koji su
ili na izlet morati pod specijalan tu jer postoji sumnja da je mogu e da su inficirani,
najverovatnije, mada nam tako nije re eno, zbog sumnjivog enskog drutva. Ponadao sam se da
u toj vanrednoj situaciji ne emo ni biti u mogu nosti da se razmaemo i budemo dovoljno dugo
sami u starom kupatilu, te i da ho u, ne u imati priliku da podiem blok i da on pokupi opklade.
Ali im se sastanak zavrio, on je bre-bolje, pre nego to bolni ari zaklju aju kupatilo,
poveo mene i ostale momke i naterao me da brzo zgrabim one ru ke i diem; morao sam preko
volje da ga posluam i pri tome sam se ose ao bedno jer sam mu bio sau esnik u prevari kojom
im je lukavo izvukao pare iz depova. Svi su mu platili opklade uz smeh i drugarske ale, ali ja
sam vrlo dobro znao kako su se tada zaista ose ali - prevareno i namagar eno, kao da im je neko
vesto izmakao tepih pod nogama. im sam vratio blok na svoje mesto, pobegao sam odatle i ne
gledaju i Mekmarfija. Imao sam potrebu da jedno vreme budem sam, zato sam otiao u klozet i
tamo sam sasvim slu ajno video sebe u ogledalu. Da, zaklju io sam, stvarno je ispunio svoje
obe anje - miice su mi opet bile jake kao pre, onakve kakve su bile kada sam bio u gimnaziji i
kada sam jo trenirao, i grudi i ramena su mi tako e bili tvrdi i iroki, stvarno sam porastao.
Gledao sam se tako u ogledalu, razmiljao o svemu, kada on ude. Prui mi nov anicu od pet
dolara.
Uzmi, poglavico, neka ti se na e da kupi svee vake."
Odmahnuo sam glavom i utke krenuo ka izlazu. On me snano epa za ruku.
Poglavico, samo sam hteo da ti izrazim svoju zahvalnost, da ti se oduim. Ako misli da
treba da ti dam vie, samo..."
Ne, ne u tvoje pare, zadri ih."

On ustuknu, stavi ruke u depove, zabaci glavu. Tako je stajao i posmatrao me neko
vreme bez reci.
Dobro, dostaje bilo sranja, ajde sada mi lepo sloi celu pri u, reci mi koji vam je moj.
Staje odjedanput svima vama, to ste odjednom tako nadrkani prema meni?"
Nisam odgovorio, utao sam.
Zar nisam ispunio svoje obe anje, da li sam uradio to sam rekao, da li si oja ao, da li si
opet muko, bog te? I ta sada imate odjedanput protiv mene, budal ine jedne, ponaate se tu sa
mnom kao da sam narodni neprijatelj, koji vam je odjednom?"
Ti uvek... sve to radi - radi da izvu e neku dobit."
Dobit, o volino bezobrazna, ti e da me ovde napada. Ja drim re , sve to obe am ja i
ispunim, koji vam je..."
Mislili smo da si iskren, da ti nije do dobiti, ali..."
Osetio sam kako mi se trese brada, onako kako mi se obi no trese pre nego to e mi
krenuti suze, pre nego to u da se zapla em. Ali nisam zaplakao, uspeo sam da se uzdrim, samo
sam tako stajao pred njim i brada mi se uasno tresla. On je zaustio da neto kae, ali se
predomisli, izvadi ruke iz depova, kaiprstom i palcem jedne ruke stee koren nosa kao ovek
koga su tu nauljale nao are, a onda sklopi o i:
Gospode boe, dobit, oni o dobiti..." re e ne otvaraju i o i, pazi sad to - dobit."
Bio sam ube en da sam upravo ja najvie kriv za sve to se toga popodneva dogodilo u
kupatilu, da, upravo ja. Jedini na in da to nekako pokuam koliko-toliko da ispravim bio je da
uradim ba ono to sam i uradio, bez ziherakog, lukavog razmiljanja 0 tome staje najsigurnije, u
emu je najmanji rizik, bez onog ve itog straha od mogu ih posledica neprijatnih po mene. Ovaj
put sam delovao ne misle i ni na ta drugo osim na to ta je trebalo u initi i sa reeno u da to po
svaku cenu i u inim.
Tek to smo izali iz klozeta, do oe sva tri crna momka da nas vode na ono specijalno
tuiranje. Onaj krljavi iao je du zida i sve koji su bili naslonjeni odvajao svojom crnom
hladnom akom govore i im daje to tuiranje, kako je glavna sestra i rekla, mera predostronosti.
Imaju i u vidu drutvo s kojim smo proveli izlet, ona je zaklju ila da nas treba dobro o istiti i
izribati da ne bismo nekom boletinom zarazili celu bolnicu.
Poredali smo se goli uza zid, a oni crni momci su ili sa crnom tubom u rukama i trcali
nas nekom smrdljivom ma u, gustom i sluzavom poput belanca - najpre po kosi, a onda su
zahtevali da se okrenemo, naguzimo i prstima rarimo guzove.
Ljudi su protestovali, zafrkavali se i zbijali ale na ra un svega toga, ali su izbegavali da
gledaju jedan drugoga u o i i u one kamene crne maske koje su lebdele iznad tuba kao prizor iz
neke no ne more: Lica boje negativa ga aju te iz ista mira nekom odrvratnom te no u. Zbijali
su ale i zafrkavali crne momke, dobacivali im: Hej Vaingtone, dri se dobro da mi ne upadne
u bulju!" ili Hej Vilijamse, ajde mi reci jel' vidi ta sam doru kovao?"
Svaki novi fazon izazivao je opti smeh, a crni momci su samo utke stiskali zube,
druk ije je sve to bilo ranije, jo do samo pre neki mesec, ali sve se promenilo otkad je doao
onaj jebeni ri okosi.
Onda Fredrikson rairi guzove i tako gromko opali da mi se u trenutku u inilo da e
razlepiti onog krljavca po suprotnom zidu.
Harding za epi ui rukama i viknu:
ujte, ujte neni zvuk sa neba!"
Svi su se gromko smejali i zezali, a onda se crni momak pomeri i pri e slede em, istog
asa u prostoriji zavlada mrtva ka tiina. Slede i je bio Dord, i u onoj jednoj jedinoj sekundi
kada su umukli svi protesti, smeh i zajebancija i dok se Fredrikson uspravljao, a crni momak

zaustio da Dordu kae da sagne glavu ne bi li mu je premazao onom smrdljivom ma u, ta no

u tom trenutku svi smo do jednoga jasno osetili ta e se dogoditi i zato je bilo nuno da se sve
tako i dogodi, i zato smo se, ipak, svi debelo prevarili u proceni Mekmarfija.
Bilo je optepoznato da se Dord nikad nije sluio zajedni kim sapunom, nije bilo ni
teorije da iz ne ijih ruku uzme pekir kojim e se obrisati. Mi smo ina e imali redovno tuiranje
na odeljenju utorkom i etvrtkom uve e, a oni crni momci iz no ne smene koji bi nas tada
nadgledali, davno su shvatili daje najjednostavnije i za njih i za nas da ostave Dorda na miru i
da ga ni na ta ne prisiljavaju. To je ve postalo uobi ajeno i to su znali i svi ostali crni momci,
ali sada je svima bilo jasno, pa i samom Dordu, koji se izmicao, vrteo glavom i zaklanjao onim
svojim ogromnim akama nalik na lopate, sada je, dakle, svima bilo jasno da ovaj crni momak sa
slomljenim nosom i sa dvojicom drugara koji mu uvaju leda i ekaju da vide ta e da uradi,
nipoto ne srne da propusti priliku koja mu se neo ekivano ukazala. Ajde sagni lepo glavu,
Dord..."
Ljudi su ve ispod oka gledali u Mekmarfija, koji je stajao samo nekoliko metara dalje.
Ajde bre, Dord, radi ta ti se kae..."
Pod tuevima Martini i Sefelt su se skamenili, oko nogu im je tekla sapunica, a oni su
nemo zurili u izbezumljenog Dorda, koji se otimao i gue i se od silnog straha ponavljao:
Ne, ne u to... ne dam..."
Nema bre vrdanja, Periguz, mora", re e crni momak toboe alosnim tonom. Mora.
Ne emo valjda da dozvolimo da nam se ovde razmnoava neka gamad, je li tako? A ja znam da
na tebi ima te gamadi na tone!"
Nema, nema!" negirao je Dord.
,,E, Dord, pojma ti nema. Pa ta gamad ti je neto tako malo, majuno, si uno kao vrh
igle. I zna ta ti radi? Zalepi se za tebe, probije ti kou i ode ti pravo u creva, ej u creva,
Dord."
Ma nemam ja te gamadi!" opet e Dord.
Nego, da ti kaem, Dord, jednom sam video kako ta odvratna gamad moe da uradi
neto strano, da oveku..."
Dostaje bilo, Vaington", umea se Mekmarfi.
Onaj oiljak gde je crni svojevremeno dobio po nosu bio je kao blesak neonskog svetla.
Crni momak je dobro znao koje to rekao, ali se nije okrenuo, a da je ipak uo, znali smo po tome
to je u trenutku u utao, podigao ruku i dugim sivim prstom pogladio tu svoju uspomenu na
koarkaku utakmicu. Gladio je tako nekoliko sekundi oiljak, pa onda gurnu ruku Dordu pod
nos mrdaju i prstima.
Vidi, Dord? Moe biti rak, moe biti vaka, ko zna? Ti zna ta je ijedno i drugo? A
isto tako vrlo dobro zna ta si ufasovao na brodu? Vake, naravno, a mi ne emo da ti one sada
probijaju telo, je li tako, Dord?
Nemam ja vake", vrisnu Dord, nemam, nemam!" Uspravio se, obrve su mu se toliko
podigle da smo mu prvi put videli o i. Crni momak malo ustuknu, a ona dvojica po ee da mu se
rugaju.
Staje, Vaingtone, neto ti ne ide posao, jel' tako, prijatelju?" dobaci mu jedan od njih.
Neto je kod tebe debelo zapelo."
Crni koraknu napred. Dorde, jesam li ti lepo rekao da sagne tu glavu. Ili je odmah
sagni da te ovim poprskam, ili u te opi iti ovom rukom!" Opet je podigao aku, veliku i mra nu
kao mo vara. Celoga u te srediti ovom crnom smrdljivom umazanom rukom!"
Ne! Ne! Ne tom rukom!" zavapi Dord i podie pesnicu iznad glave, o igledno je bio
toliko izbezumljen da bi i udario onu kriljastu lobanju pa nek ode sve do vraga - neka na sve

strane lete za vrtnji, zupci i rafovi. Crnog momka sada vie nita nije moglo zaustaviti, pritisnuo
je onu tubetinu snano Dordu u visini pupka znaju i da e ga bol naterati da se presamiti i
sagne glavu, a onda je ve sve lake. Slede e to smo videli je kako na ra upanu sedu kosu
istiskuje vie od metar one sluzave mase iz tube i potom je crnom ru erdom razmazuje i utrljava
po celoj lobanji jadnog Dorda, koji je za to vreme, onako presami en sa rukama na
povre enom stomaku, samo nekontrolisano, izbezumljeno vikao: Ne! Ne! Ne!"
,,A sada se lepo okreni, Dorde, jo nismo gotovi."
Prijatelju, ini mi se da sam ti rekao daje bilo dosta toga!" Ovaj put glas mu je tako
zvu ao daje crni momak hteo ne hteo morao da se okrene. Nije mi promakao osmeh na licu crnog
momka kada je od glave do pete odmerio Mekmarfija onako golog - izgledao je druga ije i
nekako ranjivije: bez kape, bez cokuletina, bez depova u koje bi mogao frajerski da zadene
pal eve.
,,E, moj Mekmarfi", re e odmahuju i glavom, da zna da sam se ve zabrinuo da moda
i ne u do ekati ovako zgodnu priliku."
Majmun ino jedna crna ka", odgovori mu Mekmarfi, ali nekako vie umorno nego
besno, crn ugo odvratna, jebo ti ja malo onu mra nu mater."
Crni momak samo odmahnu glavom i re e svojim pajtaima kroz smeh:
Jasno vam je u kom je on fazonu sa ovom vakom? Gospodin bi da me navu e da se
napalim pa da prvi po nem? Ali on, ovca, nema pojma ta smo mi ve uli od ovih lujki ovde.
Izdresirani smo mi da trpimo i gore vake, i ve a sranja."
O peder ino jedna dupeliza ka, Vaingtone, ti si bre najobi niji jebeni..."
Ali Vaington mu je ve okrenuo leda i ponovo se usredsredio na Dorda, koji je i dalje
stenjao presami en. Grubo gaje epao za ruku i okrenuo licem prema zidu.
Tako, Dorde, hajde sada, blago meni, rairi lepo te bele obra e..."
Neeeeeeee!"
Vaingtone", procedio je Mekmarfi, udahnuo duboko, iskora io iz reda, priao crnom
momku i odgurnuo ga od Dorda, ,,u redu je, ajde, dostaje bilo...!"
U Mekmarfijevom glasu ose ala se nota nemo i i o ajanja oveka koji je sateran uza zid.
Vidi, Mekmarfi, sada si me naterao da se branim, jel' tako, momci, da je dotle stiglo?"
Druga dvojica su samo utke, potvrdno, klimali glavom. Vaington mirno spusti onu tubetinu na
klupu pored Dorda i smesta, bez i sekunde oklevanja, raspali Mekmarfija pesnicom posred lica.
Pogo en tim neo ekivanim snanim udarcem, Mekmarfi zatetura unazad do onih postrojenih
golih tela na drugoj strani kupatila, momci ga zadrae da ne padne i odgurnue nazad ka onome
iskeenom crnom licu, tu ga istog asa stie jo jedan estok udarac, ovoga puta u vrat. Tek tada
je, izgleda, Mekmarfiju doprlo do svesti da se ono stoje, ipak, bilo neminovno evo i deava,
po elo je, naglo i neo ekivano, ali to je, najzad to, i sada mu valja da prui sve od sebe i pokua
da iz novonastale situacije izvu e maksimum. Vaington je pokuao da plasira i tre i snaan
udarac, ali sada mu vie nije iao naruku po etni faktor iznena enja, Mekmarfi gaje spretno
epao za zglob ake kojom je zamahnuo, drao je jedno kra e vreme, dovoljno da nekoliko puta
protrese i pokua da razbistri glavu i isplanira svoj slede i potez.
Stajali su tako, zadihani u klin u, nekoliko trenutaka, a onda je Mekmarfi, povrativi
snagu, snano odgurnuo svog protivnika od sebe i smesta zauzeo stav za nastavak borbe,
ramenom je zatitio bradu, lice kompletno zaklonio pesnicama i istovremeno po eo da krui oko
Vaingtona.
Za to vreme se i ona tiha i mirna u pravilnom redu postrojena grupa golih ljudi sjatila,
urlaju i oko dvojice protivnika i svojim priljubljenim telima, kao ivom ogradom, ome ila
granice improvizovanog ringa.

Crne pesnice su zasule munjevitom serijom snanih udaraca pognutu ri u glavu i bikovski
vrat izazivaju i da krv pljuti sa ela i obraza.
Vaington je obigravao oko protivnika, a kako je bio dosta vieg rasta, svojim dugim
rukama plasirao je sve sigurnije i preciznije udarce u glavu i ramena, bez rizika da svoju glavu i
telo izloi opasnosti. Mekmarfi je podnosio tu ofanzivu i polako nadirao napred milimetar po
milimetar, vrsto na nogama, vire i iza one dve ogromne istetovirane ake koje su mu uspeno
titile lice. Kona no, uspeo je da crnog protivnika satera do same ivice onoga ivog zida od naih
tela i tu mu plasira jedan snaan udarac usred belih, utirkanih grudi, crno lice smesta dobi neki
rumen preliv, jezik boje sladoleda od jagoda na tren je oblizao usne. Vaington je neko vreme
uspevao da eskivira nadiranje onog parnog valjaka od krvi i mesa, a onda je ipak dobio jo jedan
snaan udarac nakon koga nekontrolisano razjapi usta, to zaista nije bio najprijatniji prizor.
Mekmarfiju su glava i ramena bili proarani crvenim masnicama, ali stajao je sigurno na
nogama, kao da ni najmanje nije povre en i uzdrman, nastavio je po svome i polako napredovao,
spreman da podnese i deset udaraca za svaki koji uspe da zada. Ubrzo je bilo o igledno daje
Vaington na ivici snage, sve vie je gubio dah, posrtao i ve se videlo da mu je jedina briga da se
nekako zatiti i pokua da po svaku cenu izbegne da ga jo koji put zaka e one sigurne,
neumorne, vrste pesnice. Momci su izbezumljeno dovikivali Mekmarfiju da ga ve jednom
dokraj i, ali njemu se o igledno nije previe urilo.
U jednom trenutku Vaington dobi tako snaan udarac u rame, koji gaje dobro uzdrmao i
smesta naveo da krajem oka pogleda u pravcu one dvojice svojih kolega.
Voren... Vilijams... pa dobro, bre, jebo vas Bog!"
Na to jedan od njih, onaj krupniji, prokr i put kroz gomilu golih tela i bez reci otpozadi
obuhvati Mekmarfija sa eljom da mu stegne ruke uz telo, me utim, Mekmarfi ga jednim
pokretom strese sa sebe kao daje lak ko pero, no crni se nije predavao i odmah je ponovo navalio.
Tada sam ja morao da ga uhvatim, podignem i bacim prema tuevima, to dalje od
Mekmarfija, bio je pun cevi i kablova i nije bio tei od pet-est kila.
Onaj tre i, krljavi se bre-bolje osvrnu na sve strane, okrenu se i kao metak polete pravo
na vrata. Dok sam ga gledao kako zami e, njegov kolega, koga sam malo as bacio na zemlju,
pridie se i za e mi iza leda; uhvatio me je otpozadi rva kim zahvatom - ruke proturene ispod
mog pazuha, a ake spojene i steu mi vrat sve ja e i ja e - ta mije drugo preostalo nego da se
istog asa zaletim unazad i razlepim ga o zid, o one vlane plo ice; dok sam jo sedeo na
vlanom podu i gledao kako Mekmarfi kr ka Vaingtonu jo jedno rebro, onaj moj to sam ga
malo as nosio na le ima i koji je sad leao iza mene, po eo je da me otpozadi grize za vrat i tada
sam stvarno morao da ga umirim jednom zasvagda. Najzad je mirno leao na vlanom podu, a
tirak mu se topio, cedio sa ode e i rastvoren u vodi oticao ka slivniku.
I dok se onaj krljavac nije vratio s remenjem i lisicama i u pratnji jo etvorice bolni ara
sa odeljenja za neprilago ene, svi su se u kupatilu ve uveliko obla ili, pruali jedan po jedan
ruku meni i Mekmarfiju da nam estitaju na izvanrednoj borbi i pobedi, govorili su da su ona
dvojica dobila to su i traila i da je tu a bila nevi ena. Sve vreme su uzbu eno komentarisali i
slavili nau pobedu, hvalili nas i dizali u nebesa - da nas tako ohrabre i prue nam podrku,
pogotovu onda dok je glavna sestra pomagala bolni arima sa odeljenja odozgo da nam vrsto
veu ruke konim lisicama.
Gore na odeljenju za neprilago ene bez prestanka se uje zujanje i buka maina - to
zatvorska radionica tancuje registarske tablice koje se napolju prodaju voza ima. Vreme se meri
ujedna enim otkucajima tik-takiranjem sa stola za pingpong. Ljudi partaju po svojim zadatim
putanjama, stignu tako do jednog zida, odbiju se od njega ramenom, okre u se pa se vra aju do
suprotnog zida, opet se odbiju od njega, i tako Jovo nanovo u nedogled, dube i brzim i kratkim

koracima sve dublje i dublje ukrtene brazde u plo icama na podu. U vazduhu se ose a
neverovatan, pani an strah tih ljudi koji su potpuno izgubili samokontrolu i kojima gospodare
jedino uas i izbezumljenost. Po uglovima i pod onim stolom za pingpong sklup ani su neki
akrepi sa iskeenim zubima, koje lekari i sestre ne prime uju, a bolni ari ne mogu da potamane
ni najja im dezinfekcionim sredstvima. Istog trenutka kada su se otvorila vrata ovog odeljenja
osetio sam taj miris panike i uo krgutanje zuba i rezanje.
Kada su bolni ari uveli mene i Mekmarfija, prva osoba na koju smo naleteli, odmah kod
vrata, bio je jedan visok, ko ati starac koji je visio na icama to su mu bile provu ene izme u
ple ki, odmerio nas je utim, vodnjikavim o ima i odmahnuo glavom. Perem ruke od svega
toga", re e jednom crnom bolni aru i nekako u tom asu ga ona ica odnese niz hodnik.
Pratili smo ga do vrata dnevnog boravka - kada se na njima naao, Mekmarfi spontano
zauze svoju omiljenu pozu - blago je rairio noge, zabacio glavu i po eo paljivo da posmatra
okolo po prostoriji, hteo je da kompletira pozu time to e gurnuti i ruke u depove, ali lisice koje
je imao na rukama u tome su ga onemogu avale.
Koji prizor", promrmlja. Samo sam utke klimnuo glavom, znao sam ga odranije.
Nekoliko ljudi to su etali okolo, zastadoe da nas bolje pogledaju, a onaj ko ati starac
ponovo dokliza do nas i dalje peru i ruke od svega toga. Sve u svemu, u prvom trenutku niko kao
da i nije mnogo obra ao panju na nas, bolni ari su otili do sobe za lekare i nakratko su nas
ostavili same na vratima dnevnog boravka. Mekmarfiju je jedno oko debelo ote eno pa deluje
kao da njime, onako zatvorenim, konstantno namiguje, a i usta mu izgledaju tako da mu
verovatno i najmanji osmeh pri injava bol. Podigao je ruke sa lisicama, zagledao se u onu vrevu,
duboko udahnuo vazduh i - po eo: Mekmarfi mi je ime, pajtosi", re e onim glasom kauboja iz
vestern filmova, ,,i voleo bih da znam koje ovde glavna faca zaduena za pokericu?"
Pingpongaki tik-tak prestade u trenutku da kuca.
Ovako sapet i nisam ba u fazonu da delim karte u partiji ajnca, ali mislim da i dalje
mogu da rasturam u pokerici."
Zevnuo je i stresao se, zatim je pognuo glavu i zakaljao se, a onda iznenada neto pijunu
u korpu za otpatke koja je bila na oko dva metra od njega, potom se uspravi i uz eretski osmeh
prodara jezikom krvavu upljinu izme u zuba.
Malo sam se pomakljao dole, ja i ovaj poglavica ovde, malo smo ukrstili rogove sa dve
crne majmun ine."
Ve se utiala i ona fabri ka buka i sada su svi paljivo gledali u nas dvojicu na onim
vratima. Mekmarfi im je svima privla io panju svojom pri om a ja sam shvatio da sam, dok
stojim tik uz njega, i ja hteo - ne hteo u centru panje, zato sam se trudio da se maksimalno
uspravim, ako me ve gledaju da imaju ta i da vide. Dok sam stajao tako prav kao bor,
pove avao mi se bol u le ima, naro ito na onom mestu gde sam ih, da bih se oslobodio onog
crnje koji me je uzjahao, iz sve snage opalio o hladne, tvrde plo ice u kupatilu, sada sam stegao
zube i trpeo bez reci.
Iznenada mi pri e jedan od pacijenata sa ra upanom crnom kosom, eljan Bog sveti zna
ega, i utke prui ruku kao da ja jedini to mogu da mu dam. Pokuavao sam da ga ignoriem, ali
on se nije predavao, obletao je oko mene kao malo dete ne sputaju i onu svoju ispruenu,
praznu, skvr enu aku.
Mekmarfi je jo neko vreme pri ao o naoj slavnoj tu njavi, a mene su le a sve ja e i ja e
bolela, i to to od povrede a to od toga to sam se odavno navikao da kad god mogu samo sedim
sklup an ili leim daleko od bilo ijih pogleda, tako da mije sada, ovako odviknutom, bilo
naporno da uopte due stojim uspravljen. Zato me je obradovalo kada je najzad jedna
bolni arka, ina e si una Japanka, dola po nas i odvela nas u sobu za prijem pacijenata, gde sam

napokon mogao da malo sednem i da se koliko-toliko odmorim i povratim.

Sestra nas zamoli da budemo mirni kada nam skine lisice, Mekmarfi klimnu glavom, to
je bilo njegovo nemo obe anje. Ina e i on se sada zgr io, oborio glavu, laktove naslonio na
kolena, delovao je smodeno - shvatih, dok sam ga gledao takvog, da mi dotad nije palo na pamet
koliko i njemu mora daje bilo bolno i naporno da stoji uspravno.
Sestrica - sitna, nalik na vrlo otro zailjen manji kraj ni ega, kako ju je kasnije u ali
opisao Mekmarfi, dakle, ona nam skinu lisice i dade Mekmarfiju cigaretu a meni vaku, se a se
odranije, re e pri tom, da oboavam vaka e gume. Zanimljivo - ja sam bio ube en daje vidim
prvi put u ivotu. Dok je Mekmarfi puio, ona je onim svojim prsti ima nalik na rui aste
ro endanske sve ice umakala vatu u neku mast, a potom mu paljivo mazala rane, i uvek bi se,
moda i vie od njega, trgla kada bi osetila da mu pri injava bol i tiho mu se izvinjavala. Na kraju
mu je uzela aku obema svojim ru icama i premazala mu i zglobove, crvene od lisica.
,,A s kim ste se to zaka ili", upita ona gledaju i mu u ruke, sa Vaingtonom ili sa
Vorenom?"
,,S Vaingtonom", odgovori joj Mekmarfi sa osmehom, Voren je bio vie poglavi ina
briga."
Ispustila mu je ruku i okrenula se prema meni, gledao sam joj lice i razmiljao kako je
sitno kao daje sa injeno od tankih, pti jih ko ica.
Imate li vi neke povrede, da ih obradim?"
Odmahnuo sam glavom.
A kako su proli Voren i Vaington?"
Mekmarfi joj odgovori da e sigurno, slede i put kada ih vidi, biti bogato dekorisani i
tapacirani gipsom. Ona klimnu glavom i zamiljeno obori pogled.
Ovde kod nas nije ba kao na njenom odeljenju, mnogo ta jeste sli no, ali ne sve,
svakako ne sve. Sestre koje su nekada radile pri vojsci sklone su da bolnicu vode kao kasarnu,
vojni ki. Nekada pomislim da i one same nisu ba najnormalnije. Moda bi bilo najbolje svaku
neudatu sestru otpustiti tamo negde kada napuni trideset i petu godinu."
Barem sve neudate vojne sestre", dodade Mekmarfi, a onda je upita koliko emo, po
njenoj proceni, imati zadovoljstvo da budemo na njenom odeljenju.
Bojim se da ne ete, naalost, dugo biti s nama."
Bojite se da ne emo dugo?" ponovi Mekmarfi.
Da, naalost, ponekad se trudim da dam sve od sebe da to je mogu e due zadrim
pacijente na ovom odeljenju, da ih ne vra am dole, ali ona je starija po rangu, njena re se vie
ceni. Da, verovatno ne ete dugo biti s nama, pogotovu kada se uzme u obzir i vae stanje, ne, ne
dugo."
Na ovom odeljenju kao da ne postoje dva ista kreveta, jedan je pretesan, drugi preirok i
sve tako. Ina e, nas su rasporedili da leimo na dva susedna kreveta, prve no i mi nisu, kao dole,
zategli i vezali prekriva , samo mi je pored kreveta gorela mutna, kiljava lampica. Usred no i
neko je vrisnuo: Vrtim se, Indijance, okre em se, pogledaj me!" Otvorio sam o i i video
nadneseno nada mnom lice sa nizom utih zuba - to je bio onaj tip to mi je ranije toga dana
pruao ruku - Vrtim se, vrtim, gledaj me molim te!
Dva bolni ara ga zgrabie otpozadi i odvukoe iz spavaonice a on nije prestajao da se
glasno smeje i vriti - Vrtim se, Indijance, gledaj, gledaj! - onda se samo smejao i smejao. Njegov
smeh se uo dok su ga odvodili niz hodnik, a zatim je ponovo zavladala tiina i ja sam uo onaj
glas kako govori - Dobro... ali da znate: ja od svega toga perem ruke.
Poglavico, super si drutvo naao ovde", apnu mi Mekmarfi i okrenu se na drugu stranu
da spava. Vie nisam mogao da zaspim, do jutra su mi se privi ali oni uti zubi i ono lice, gladno

i eljno ne ega, koje mi neprestano govori: gledaj me, gledaj me... ili samo za eno zuri u
mene. To lice - ta pusta, uta, gladna elja - izranja bez prestanka iz mraka i trai... trai neto, ne
znam ta, ali stalno trai. udio sam se Mekmarfiju kako moe uopte oka da sklopi, opsednut
stotinama, hiljadama takvih i sli nih lica.
Za razliku od naeg odeljenja, gde ujutru pacijente bude tako to samo upale svetla u
spavaonici, ovde to rade uklju ivanjem zvona, i to zvona sa toliko neprijatnim, visokim tonom da
prosto zvu i kao neki dinovski elektri ni reza za olovke koji bez prestanka ilji neto tvrdo i
ogromno. Kada smo ga uli tog prvog jutra, sko ili smo kao opareni, ali taman to smo hteli da se
vratimo u krevet, usmo preko zvu nika glas koji nas dvojicu poziva da smesta do emo u
lekarsku sobu. Ustao sam, a le a su mi bila uko ena da nisam bio u stanju da ih savijem i malo se
sagnem. Mekmarfi je tako e hodao tako ukru eno da mi je odmah bilo jasno da i njega mu i isti
problem.
Kakvu li su nam sada zabavu smislili, ta misli, poglavico? Kojom li e mukom da nas
mu e? Nadam se da ne e biti neto mnogo gadno jer jedva stojim na nogama."
Odgovorio sam da sigurno ne e biti nita gadno, samo sam mu to rekao jer ni sam nisam
znao ta nas eka. Kada smo uli u lekarsku sobu, jedna druga sestra, ne ona od ju e, proveri:
Gospoda Mekmarfi i Bromden, jel' tako?" i prui nam po jednu plasti nu aicu.
Pogledao sam u svoju au, kad u njoj one crvene pilule - tri na broju.
U glavi po inje da mi zuji... cing, cing... i ne prestaje.
Sa ekajte, da li su to one pilule to obaraju sa nogu?" upita Mekmarfi.
Sestra samo klima glavom i osvr e se, za svaki slu aj dva tipa stoje rame uz rame, u
rukama im ogromna kleta za led, povijeni su, napeti - spremni.
Mekmarfi vra a au: Gospo o, ne, hvala, meni ne treba vezivati o i, to ne, poslednja
cigareta - moe, ali povez, to nikako."
I ja vra am svoju au, a ona nas obavetava da mora da ode da telefonira, prolazi kroz
staklena vrata i eno je, za as je kod telefona.
Samo da zna, poglavico, da mi je ao to sam te uvukao u ovo sranje", kae mi tiho
Mekmarfi, a ja ga jedva ujem od zujanja onih silnih telefonskih ica u zidovima. Ose am kako
mi se u glavi pani no roje misli.
Sedimo u dnevnom boravku, oko nas gomila nepoznatih lica koja pilje u nas, vrata se
otvaraju i ulazi li no glavna sestra a s njom i ona njena dva verna crna pomo nika, ne sa njom korak iza nje. Dolo mi je da se smanjim u svojoj stolici, da nestanem, da pobegnem od nje, ali
prekasno je. Previe njih pilji u mene, njihove o i me dre prikovanog za stolicu.
Dobro jutro." Na licu joj je onaj njen uobi ajeni osmeh.
Mekmarfi joj otpozdravlja: Dobro jutro", a ja utim iako se i meni obratila. Gledam crne
momke: jedan ima flaster na nosu i ruku u gipsu, siva ruka mu kao pauk viri iz platna; drugi je
sav ukru en, kao da su mu rebra stegnuta u oklop. Obojica se smekaju, mogli su oni
najverovatnije da danas uzmu slobodan dan, ali o igledno nisu ovo ni za ta hteli da propuste. Ja
im se za inat smekam.
Glavna sestra tiho, razlono i strpljivo objanjava Mekmarfiju da se poneo neodgovorno,
balavo, nezrelo kao neko razmaeno derite i na kraju ga pita zar ga nije sramota. Nije, odgovara
joj on kao iz topa, i neka ve jednom skrati predavanje i prede na stvar.
Ona nastavlja da su ju e na naem odeljenju imali vanredni sastanak i da su se svi, i
osoblje i pacijenti, sloili u vezi sa celim ju eranjim slu ajem. Odlu ili su da bi, ukoliko sami
nismo shvatili koliko smo pogreili, bilo najbolje, naravno za nae dobro, da iz isto terapeutskih
razloga dobijemo barem jedan tretman elektrook-terapijom. No, ukoliko bi se Mekmarfi pokajao
i priznao da je pogreio, te na taj na in pokazao, odnosno i dokazao da je i pored svega u stanju

da zrelo i racionalno prosu uje, onda, ako bi se, dakle, izvinio i pokajao, onda i samo onda ne bi
bilo potrebe za elektrookovima.
Sva ona lica paljivo sluaju i nestrpljivo o ekuju da uju njegov odgovor.
,,A je li, ba tako?" odgovara Mekmarfi. ,,A da li ste slu ajno doneli i neku aru da lepo i
zvani no potpiem?"
Nisam, ali ako mislite daje potrebno, ja u..."
,,A kada smo ve kod toga, zato lepo i ne dopiete, koliko da olakate savest, recimo i da
sam kovao zaveru sa ciljem da oborim vladu i kako smatram daje ivot na vaem odeljenju neto
najlepe to se uopte moe zamisliti sa ove strane od Havaja, znate ve i jo koje ho ete
pizdarije dodajte..."
Ne nalazim da bi to moglo uopte..."
,,A kada potpiem, onda ete mi dati dodatno ebe i kutiju cigareta iz paketa Crvenog
krsta za nagradu, e moja gospop ice, ma koji Kinezi i njihovi logori, ma oni su za vas mala
deca."
Randle, mi samo elimo da vam pomognemo."
On je vie i ne slua, ustao je, po eao se po stomaku i hladno prolazi pored nje i ona dva
crna momka, koji mu se sklanjaju s puta. Odlazi pravo do stolova za kojima sede neki pacijenti i
obra a im se:
Evo mene kod vas, golup i moji, mogli bismo da okrenemo jednu pokericu, ta
mislite?"
Sestra zapanjeno nekoliko trenutaka gleda za njim, a onda ulazi u lekarsku sobu da
telefonira.
Ubrzo nas tri bolni ara, dva crna ijedan beli sa kovrdavom kosom, vode u glavnu zgradu.
Mekmarfi usput aska sa onim belim bolni arem kao da se radi o najobi nijoj etnji, kao da ne
idemo tamo gde idemo.
Trava je prekrivena debelim slojem inja, sunce se probilo kroz oblake i obasjalo inje pa
tlo izgleda kao daje posuto sjajnim iskrama, vrapci sa perjem nakostreenim od zime pokuavaju
da izme u ledenih iskrica prona u neku zalutalu semenku. Hodamo po travi i ona nam kripi pod
nogama, prolazimo i pored krti njaka koje je onaj pas njuio, ini mi se tako davno, hladne iskre
naokolo, mraz stee i skriva rupe od pogleda.
Ose am taj mraz i duboko u svojoj utrobi.
Dolazimo do onih vrata, famoznih metalnih vrata, iza njih se uje zujanje kao u konici.
Ispred nas dvojica ekaju svoj red, jedva stoje na nogama, teturaju od onih crvenih pilula, jedan
od njih jeca kao beba:
To je moj krst, hvala ti na njemu, Gospode, on mi je sve to imam, nosim ga, nosim, o
hvala ti, Gospode..."
Drugi ponavlja sebi u bradu:
Imati muda, imati muda, muda..."
To je spasilac sa bazena, vidim da i on pla e.
Ja ne u ni da zapomaem ni da pla em, resio sam - ne u da pla em, ne u, ne smem. Ne u
kada je Mekmarfi tu sa mnom.
Tehni ar nam kae da je vreme da skinemo cipele, a Mekmarfi ga pita eretski da li e
nam skinuti i pantalone i obrijati glavu, na ta mu tehni ar kae da nismo te sre e.
Vrata su se otvorila i prvi je pacijent usisan u sobu, spasilac se ne pomera, ni makac, iz
crne komandne table kao da izvire jedan zrak neonskog plavi astog dima i prianja mu na ono
elo izbrazdano oiljcima i vu e ga unutra kao to se pas vu e uzicom. Dok se vrata nisu
zatvorila, zrak gaje tri puta zavrteo oko sebe, a on s licem deformisanim od straha ponavlja: Baza

jedan! Baza dva! Baza tri!

ujem kako mu tamo unutra razvaljuju elo, kao da otvaraju poklopac na zemunici,
kripa i lom zape enih zup anika.
Dim kao da otvara irom vrata, izlaze nosila sa prvim ovekom, njegov pogled me pri,
kakvo lice! Nosila se vra aju i sada iznose spasioca, ujem navija e kako mu skandiraju ime.
Slede a grupa", proziva tehni ar.
Pod je hladan, smrznut, kripi pod nogama. Odozgo titra svetio iz dugih, belih, ledenih
cevi. Ose am miris grafitne masti kao u nekoj garai. Ose am i kiseli miris straha. Kroz jedan
mali visoki prozor vidim napolju nakostreene vrapce poredane na ici jedan uz drugoga kao
neka sme a zrnca, uvukli su od zime glavice u perje. Vetar mi odjedanput zvidi kroz kosti, sve
glasnije, glasnije, vazduni napad! vazduni napad!
Nemoj slu ajno da si vritao, poglavico..."
Vazduni napad!
Samo mirno, mirno, ja idem prvi, imam tvrdu tintaru, ne mogu mi nita. A kada meni ne
mogu nita, onda, veruj mi, tebi mogu jo manje."
Bez i ije pomo i se penje na sto, iri ruke i njima ta no pokriva one obrise nastale od
hiljada ruku koje su tu bile pre njegovih, vrsto mu steu kaieve na zglavcima i glenjevima,
sigurno ga i vrsto prikivaju za sto. Neko mu skida sat koji je dobio od Skanlona na kocki, sat
pada, donji poklopac se odvaja i na sve strane lete sitni delovi: zup anici, to kici, perca, iglice...
Ne deluje mi ni najmanje uplaeno, ak mi se smei.
Nanose mu grafitnu mast na slepoo nice.
ta vam je to?" pita ih.
Provodnik", odgovara tehni ar.
Vidi ti sada ovo, mau mi glavu provodnikom! Kako ste krenuli, stavi ete mi i krunu od
traja."
Razmazuju i dalje, on pevui, a njima ruke blago podrhtavaju.
Kupujte najbolju kremu, prirodnu, a dragu i njemu..."
Sada mu na namazane slepoo nice stavljaju ono udo to li i na slualice, ipak je dobio
krunu, ali od metalnog trnja. Pokuavaju da prekinu njegovu pesmu time to mu u usta stavljaju
komad gume koji mora da vrsto stegne zubima.
Budite lepi, masni i slasni..."
Okre u neke prekida e, maina se trese, tehni ar je zavrio svoj deo posla, sada e sve
nastaviti sama maina, odnosno one dve mehani ke, robotizovane metalne ruke" koje prvo
hvataju let-ice, a onda ih lagano pod naponom primi u onom metalu na njegovim
slepoo nicama. Za to vreme on mi namiguje i neto mi nerazgovetno govori, ona guma u ustima
mu deformie reci, ali on mi izvesno neto govori, mada ne ujem i ne razumem. One ice su sve
blie njegovoj glavi, ta nije onome metalu to mu je na slepoo nicama. Sada su sasvim blizu,
pojavljuje se elektri ni luk, on se ko i, neprirodno odska e od stola, telo mu pravi most", na
stolu su mu samo zglavci i glenjevi jer su za njega vrsto vezani, trup mu je maksimalno propet,
elo telo mu varni i, kompletno je prekriven varnicama kao injem i ledom. _, Vidim kroz prozor
da oni vrapci u oblaku dima padaju sa ice.
Iznose ga, jo se trese, lice mu je belo, kao zale eno. Korozija. Kiselina iz baterije.
Tehni ar se sada okre e meni.
Pazi ta radi sa ovim njegovim pajtosom. To je bre zver, znam ga odranije, dri ga
vrsto."
Snaga volje tu vie ne pomae.
Dri ga! Do kurca, ve su mi se smu ili ovi to ne uzimaju sekonal.

Kleta mi steu zglobove i glenjeve.

U grafitnoj masi izgleda ima i sitne eli ne strugotine, grebe mi slepoo nice.
Neto je rekao kad je namignuo. Neto mi je rekao.
Covek se saginje, primi e dva metalna prstena mojoj glavi.
Maina se nadvila nada mnom.
Vazduni napad.
Pogo en u skoku, dok je jurio nizbrdo, sa spoljne strane obronka. Ispred nema puta, a iza
nema odstupnice. Gledaj preko niana: smrt, smrt, smrt.
Izbijamo iz ipraja kod elezni kih ina. Naslanjam uvo na inu, od nje me pe e obraz.
Nigde nita", kaem. Na sto milja nita..." Ma daj", re e stari.
Pa zar nismo i bizone tako traili? Zabodemo no u zemlju, zubima stegnemo drku,
osetimo stado ak i kad je veoma daleko?"
Ma daj", opet e stari, ali zainteresovan. Tamo preko pruge, uz ogradicu su plastovi ita
od zimus. Pod onim itom ima mieva, kae pas.
Mom e, idemo li uz prugu ili niz prugu?"
Idemo preko, tako pas kae."
Pas nije na tragu."
Bi e. Tamo ima ptica, to pas kae."
Bolje da po emo uz prugu, to tvoj stari kae."
Najbolje je tamo, kroz ono ito, to meni pas kae."
Preko puta - a onda i po pruzi, na sve strane gomile ljudi, skidaju fazane kao zrele kruke.
Na pas je izgleda previe istr ao ispred nas, i sve ptice iz ita isterao na prugu.
Pas uhvatio tri mia.
... ovek, ovek, ovek... Veliki i jak, a treperi kao zvezda.
Opet oni mravi, o Boe, nadrljao sam ovaj put, te dosadne bubice to mi gamiu po
nogama. Se a li se kada smo videli da mravi imaju ukus kiselog kapra? Se a se? Ti si rekao da
nemaju, a ja sam rekao da imaju, da su ba tako kiseli, a tvoja majka mi je, kada je to ula, dobro
oprala usta. Ti nisi normalan, u i dete da jede bube.
Nego ta, pravi mali Indijanac mora da zna kako da preivi, da pojede sve ono to njega
ne moe pojesti.
Mi nismo Indijanci. Mi smo civilizovani i utuvi to ve jednom.
Tata, rekao si mi: Kad umrem zabodi me na nebo."
Stara se zvala Bromden. I sad se zove Bromden. Starije rekao da se on rodio samo sa
jednim imenom, upao je u njega ro enjem, ba kao to tele upadne u razapeto ebe kad je krava
tvrdoglava i ho e da stoji. Tee Ah Millatoona, Najvie Drvo u umi", pa ja i jesam, tako mi
Boga, najve i Indijanac u dravi Oregon, a moda i u Kaliforniji i Ajdahu. I to od ro enja.
Ma ti si najve i idiot ako uopte misli da e jedna prava hri anka uzeti jedno takvo ime
kao to je Tee Ah Millatoona! Kae rodio si se sa tim imenom, pa neka si, i ja sam se rodila sa
svojim imenom! Bromden. Mary Louize Bromden.
A kada se preselim u grad, kae stari, to ime e mi pomo i da mnogo lake dobijem
karticu socijalnog osiguranja.
Tip sa eki em za ukivanje potkovica juri za nekim, ako jo malo pouri, sti i e ga.
Vidim opet one bleskove, raznih boja.
Ting. Tingl, tingl, tingl tresi prste, ona je od one vrste to kokoi hvata, pa mandali vrata...
Tri su guske izvan jata, jedna se istoka hvata, jedna zapadnih zvezda, a jedna poleti preko
kukavi jeg gnezda... Nekome na tugu, a nekome na radost... Guska e se stutiti i tebe odneti.
Moja baka je to jednoli no pevuila i tom igrom smo se satima zabavljali dok smo sedeli

pored riba to su se suile obeene i rasterivali sa njih muve. Igra se zvala Tingl, tingl, mrsi prste.
I dok je to pevuila, brojala je redom prste na akama koje sam ispruio - svaki prst po jedan slog
pesmice.
Tingl, tingl, mrsi prste (osam prstiju), ona je od one vrste (esnaest prstiju), lagano
udaraju i crnom rukom koja li i na raka, svaki takt po jednom prstu, a svaki moj nokti kao da je
gledao ka njoj sa nadom da e ba na njega pasti ono tebe" kad se guska stuti da odnese.
Volim i tu igru i baku. Ne volim gospodu Tingl Tingl Mrsi Prste to hvata kokoke. Ne
volim je nikako. Volim onu gusku to leti preko kukavi jeg gnezda. Nju volim i baku volim i
njene bore volim.
Slede i put kad sam je video, bila je mrtva i uko ena, hladna kao kamen, a na plo niku
usred Dalesa, oko nje stoje ljudi u arenim kouljama, neki su Indijanci, neki sto ari a neki
farmeri. Odvoze je na seosko groblje, zasipaju joj o i crvenom ilova om.
Se am se tihih i sparnih popodneva pred oluju, kad su divlji ze evi iskakali pred to kove
automobila.
Do Peca-u-Ba vi je za potpis ugovora dobio okruglo dvadeset hiljada dolara i ak tri
kadilaka. A ne zna da vozi nijedan.
Vidim kocku.
Vidim je iznutra, ja sam na njenom dnu, ja sam teg kojim je kocka izbadarena da ona
jedinica ispadne ba uvek meni nad glavom. Kocku izbadarili da uvek ispadnu zmijske o i" a ja
sam teg, est je grbavih ispup enja oko mene, kao beli jastu i, to je suprotna strana, ona estica
na koju uvek kocka sedne kada se baci. Kako li je ona druga kocka minirana? Mogu da se kladim
potpuno isto, da i na njoj ispadne uvek jedinica. Samo tako obe daju zmijske o i", ko li je u
njoj? Igraju se izbadarenim kockama, a ja - teg.
Pazi, baca se! Idem! Fijuuuu!
Usrao sam stvar.
Voda. Leim u bari.
Zmijske o i. Opet ga opeljeili. Vidim onu jedinicu nad glavom, ne moe on pobediti
kockice izbadarene tamo iza trgovine sto nom hranom u onoj uli ici... u Portlandu.
Uli ica je sveza kao hladan tunel jer je predve e i sunce zalazi. Pusti me... kod bake.
Molim te, mama.
Staje ono rekao kad je namignuo?
Jedna se istoka hvata, jedna zapadnih zvezda.
Ne stoj mi na putu.
Boga mu, sestro, ne stoj mi na putu, putu, putu!
Ja bacam. Fijuuuuu! E, jebi ga! Opet natelovane!
iteljica kae da ima bistru glavicu dete, da e biti neto od tebe...
ta to, tata? ilimar kao stric Vuk Trka i Skaka ili obi na indijanska pijandura?
Je li, mom e, ti si Indijanac?
Da, jesam.
Moram priznati da dobro govori na jezik.
Tako...
Pa... za tri dolara normala...
Ne bi se oni tako pravili vani kad bi samo znali ta smo sve ja i Mesec proli. Kakav
prokleti normalni Indijanac.
Ko ne ide u korak - kako ono bese? - slua drugog bubnja takt.
Opet zmijske o i. Ej, mom e, pa te se kocke prosto lepe!
Posle bakine sahrane, stari i stric Vuk-Trka -i-Skaka iskopali su je iz groba. Stara nije

htela s nama. Pa ko je uopte uo za tako neto? Staviti le u kronju stabla! Da se oveku smu i
ivot.
Zbog skrnavljenja mrtvaca", stric Vuk-Trka -i-Skaka i stari su proveli dvadeset dana u
delu za alkoholi are zatvora u Dalesu i sve vreme igrali remi.
Ali to nam je majka, Boga mu boijeg!
Nema to nikakve veze. Niste je smeli iskopavati iz groba. Prokleti Indijanci, kada ete se
jednom nau iti redu. Hajde sada pevajte, gde je?
Ma, jebi se, bledoliki, odgovorio mu je stric Vuk-Trka -i-Skaka dok je uvijao cigaretu,
to od mene nikad ne e saznati.
Viko, visoko u brdima, visoko na odru, najeli, onom starom rukom pokazuje pravac
vetra, onom starom pesmom oblake prebrojava... tri guske izvan jata...
ta si mi to rekao kad si namignuo?
Muzika svira. Gledaj - nebo svetli. etvrti je jul.
Kocke miruju. Opet su me sredili ovom mainom... ne znam...
Staje rekao? Ne znam kako me je Mekmarfi opet u inio velikim.
Rekao je: imati muda.
Eno ih, tamo su. Crni momci u beloj ode i, ispod vrata piaju po meni, a kasnije e me
nabediti da sam ja natopio svih ovih est jastuka na kojima leim. Broj est. U inilo mi se da je
soba kocka. Jedinica, zmijsko oko, krug, belo svetio na plafonu... to sam video... u toj maloj,
kvadratnoj sobi... zna i smra ilo se. Koliko li sati nisam znao za sebe? Ima i malo magle... ali ja
ne u da skliznem u nju i da se sakrijem... Ne... nikada vie...
Ustajem... lagano... lagano se pridiem, telo mi je slabo, utrnulo... Beli jastuci na podu
samice natopljeni su mojom mokra om... dugo sam tu bio bez svesti. Ne se am se svega... ne, ne
se am se gotovo ni ega, ali trljam snano o i i pokuavam da razbistrim glavu, da se vratim.
Upinjem se, pokuavam, dajem sve od sebe... Ranije, ranije nisam ni pokuavao da se izvu em...
Dobauljao sam do malenog, metalnom mreom zati enog prozor a na vratima i
pokucao, vidim bolni ara kako nailazi hodnikom i nosi na posluavniku neto za mene i znam,
ose am - ovoga puta sam uspeo. .. ovaj put sam ja bio ja i...
Svojevremeno mi se deavalo da posle ok-terapije i po pune dve nedelje tumaram okolo
kao drogiran, da tavorim u onoj izmaglici i zbrci koja ponajvie li i na neprirodan, dug, rastrzan
polusan, da sam u onoj sivoj zoni izme u dana i no i, izme u sna i jave ili izme u ivota i smrti,
kada dobro zna da vie nisi u nesvesti, ali jo uvek ne zna ni koji je dan, ni ko si i kako se
zove, ni zato bi se budio, ni koja je uopte korist od bu enja - i tako ele dve nedelje! Ako
nema volje i motiva da se probudi, moe mirne due da u toj sivoj zoni provede neograni eno
dugo vreme, ali isto tako, i to sam otkrio, ako ti je istinski stalo, moe se svojim vlastitim
snagama iz nje izvu i odmah, istog trenutka kada poeli da se za to izbori.
I napokon, kada mi se glava razbistrila, a magla, nadam se, zauvek podigla, ose ao sam se
kao da sam najzad izronio, da sam najzad na povrini posle dugo vremena, posle skoro sto godina
provedenih pod vodom. To je bila moja poslednja ok-terapija, nikad vie, nikad.
Te prve nedelje na odeljenju za neprilago ene Mekmarfija su ak tri puta vodili na
elektrook-terapiju, i uvek, kao po pravilu, onog istog trenutka kada bi se iole povratio, im bi mu
se pogled razbistrio, dola bi, ta na kao sat, neizbena kao sudbina, glavna sestra u pratnji naeg
doktora. Pitali bi ga, uvek isto, ta sada misli o svom problemu, da li je spreman da se pokaje i da
se na pravi na in suo i sa situacijom u kojoj se naao isklju ivo svojom krivicom, da lije svestan
daje dovoljna samo jedna njegova re i da e smesta biti vra en na nae odeljenje, u svoju staru
sredinu, na dalje le enje. A on, on bi, svestan da su pogledi svih pacijenata uprti u njega i da svi
zainteresovano o ekuju ta e joj sada odbrusiti, on bi ponesen o ekivanjima celog odeljenja

skupio snagu i uvek joj odre no odgovorio, neto u stilu: ao mu je to mu je Bog podario samo
jedan ivot da ga rtvuje za otadbinu, a da ona hladno moe smesta da ga i poljubi u njegovo
slatko, rumeno dupe, ali njemu, i pored toga, ni na kraj pameti ne pada da napusti brod koji tone.
Nego ta, ba tako i neka to najzad jednom i zasvagda upamti.
Onda bi ustao, teatralno se nekoliko puta poklonio svima koji su paljivo sluali njegovo
izlaganje i sada mu se smekali sa divljenjem i odobravanjem, a sestra bi se smesta okrenula i
urno otila u lekarsku sobu da telefonom autorizuje i zakae jo jedan tretman ok-terapijom za
naeg dragog Mekmarfija.
Jednom prilikom, kada se tako okrenula da pode, on je bez reci svojski utinu za zadnjicu
da joj se istog asa lice toliko zaari, daje bilo pet nijansi crvenije od njegove ri e kose. Da se tu
nije naao i doktor, koji se s tekom mukom suzdravao da sakrije osmeh, ube en sam da bi
Mekmarfi od nje popio takvu amar inu na licu mesta, koja bi ga prodrmala moda i vie od svih
ok-terapija zajedno.
Pokuao sam da ga ubedim da joj ipak popusti, da bude pametan i potedi sebe svih uasa
vezanih za ok-terapiju, ali on nije hteo ni da uje, tavie, umirivao me je tako to mi je kroz
smeh rekao da mu oni u osnovi zapravo ine uslugu time to mu redovno, i to besplatno
kompletno pune baterije.
,,A kada jednom iza em odavde, e moj brajko, prva sre nica koju dohvati ovaj stari ri i
Mekmarfi, psihopata nabijen naponom od deset hiljada volti, pa ta ima da tiltuje svim svetlima
kao nijedan fliper na svetu i da celu no izbacuje, zna i odakle, etone kao nikada do tada. Ne,
ne, ne plae oni mene time to mi pune baterije, naprotiv, hvala im, ine mi uslugu."
Govorio mi je da mu sve to ni najmanje ne kodi, ma kakvi, odbijao je i da prima one
crvene pilule za smirenje. Ali jednoga se jasno se am - kad god bi ga preko zvu nika obavestili
da ne ide na doru ak nego da se spremi za odlazak u glavnu zgradu, to je zna ilo za odlazak na
jo jednu seansu elektro-okovima, video sam da bi mu se lice uko ilo, prebledeo bi, delovao je
starije i uspani eno - tada bih pred sobom video lice najsli nije onome iji sam odraz spazio u
oferajbni one ve eri na povratku sa ribarenja.
Krajem nedelje vratio sam se odozgo na nae odeljenje, pred odlazak sam eleo da mu
kaem mnogo, tako mnogo... ali on je ba doao sa jednog od elektrotretmana i jo se nije
potpuno povratio - utke je sedeo i piljio u onu pingpong lopticu kao da mu je pogled ekserom
prikovan za nju. Dva bolni ara, jedan crni i onaj plavokosi, dopratili su me do prizemlja, uveli na
odeljenje i za mnom zaklju ali vrata. Posle onoga gore nae odeljenje mije delovalo sablasno
tiho, uputio sam se pravo u dnevni boravak i, ne znam ni sam zato, zastao na vratima, stajao sam
tako, a svi su se okrenuli, gledali su me kao nikada dotad, sva su se lica u sekundi ozarila kao
daje pred njima najblistavija, glavna ta ka u cirkuskoj areni.
,,A sada, dame i gospodo, prvi put u vaem gradu, uivo i bez mree", po eo je da
skandira Harding, ne ete verovati, zadrite dah, pred vama je famozni Divlji ovek, onaj koji je
slomio ruku... crnome Luciferu! Gledajte, upijajte, ko zna kada e vam se opet pruiti ovakva
prilika, ivot je kratak."
Nisam mogao da sakrijem zadovoljstvo, shvatio sam, dok sam im se smeio, kako mora
da se ose ao Mekmarfi svih ovih meseci u centru panje, sa svim onim licima koja mu se dive i
toliko od njega o ekuju.
Svi su me saleteli gomilom pitanja, sve ih je zanimalo. Kako se on dri tamo gore? ta
uopte radi po ceo dan, kako provodi vreme? Da li su ta ne one glasine da ga redovno filuju
elektrookovima, a on to prima kao da pije hladnu vodu i jo se kladi sa bolni arima koliko e
izdrati sa otvorenim o ima od trenutka kada mu puste struju u lobanju?
Strpljivo sam im odgovarao, rekao im sve to sam znao i video, i zanimljivo: niko kao da

ni najmanje nije bio iznena en time to ja odjedanput govorim, ja za koga su oduvek, jo od

prvog trenutka provedenog s njima, smatrali da niti ujem niti mogu da govorim, e pa ja sada
hladno pri am i niko se ne udi. Rekao sam im daje istina sve to su uli i jo sam sve to malo
okitio i pridodao poneto po svom ukusu. Preneo sam im i sve staje rekao glavnoj sestri, a to ih je
neverovatno razgalilo i nasmejalo do suza, ak su se i ona dva vegetativca na drugoj strani
boravka, ona dvojica izgubljenih slu ajeva, koji onako upisani naizgled nisu znali ni gde se
nalaze, ak su i oni isputali neke udne, hroptave zvuke koji su zna ili da su i oni shvatili kako
joj je on gore pomerio mozak pa se raduju zbog toga sa svima ostalima.
Sutradan na grupnoj terapiji sama sestra je pokrenula diskusiju o pacijentu Mekmarfiju,
nabacila je na samom po etku da iz nekog neobjanjivog razloga on gotovo uopte ne reaguje na
elektrook-terapiju, te da bi u cilju bu enja njegovog kontakta sa realno u moda valjalo
primeniti neke drasti nije metode le enja.
Harding se na tu njenu konstataciju nadovezao recima:
Moda i ima ne ega u svemu tome to ste malo as izneli, ali koliko sam ja uo, on gore
nije imao nikakvih teko a da ostvari kontakt s vama, vrlo blizak ak, kako mi rekoe."
Smeh i komentari koji su usledili toliko su je poremetili i izbacili iz ravnotee da je brebolje promenila temu i do kraja sastanka nije vie ni re ju pomenula nita u vezi sa Mekmarfijem.
Uvidela je da dokle god je gore, daleko od o iju pacijenata s naeg odeljenja, koji nisu u
stanju da vide koliko je on na et svim onim to mu je ona smestila, legenda o njemu sve vie i
vie raste, a on iz dana u dan u o ima svih nas ovde biva sve ve i i ve i. Shvatila je da ne moe
da ga i dalje skriva od pogleda i da na nevi eno pokuava da ga umanji u naim o ima, zato je
smesta skovala plan da ga vrati na odeljenje, ra unaju i da e se na taj na in svi uveriti da je i on
samo od krvi i mesa kao i svi mi ostali, a i on, onako otupeo i grogi od okova, veoma e teko
mo i da opravda svoju ulogu superheroja i nat oveka.
Momci su nepogreivo naslutili o emu se radi, a bilo im je i jasno da e ga ona, dok god
bude na odeljenju i pred naim pogledima, slati na nove i nove ok-terapije, uvek kada se iole
povrati i do e sebi. Zato su se Harding, Skanlon i Fredrikson dogovorili da ga na svaki na in
ubede daje za njega najbolje da to pre pobegne sa odeljenja. Do subote, kada su ga doveli na
odeljenje - trebalo je samo videti kako je uao sa podignutim rukama kao bokser koji se penje na
ring najavljuju i povratak ampiona - plan je ve bio do tan ina razra en. Po planu, im se
smra i zapali emo jedan duek i im do u vatrogasci, Mekmarfi e iskoristiti svu onu pometnju i
gungulu da u optoj guvi i panici pobegne, i to kroz vrata. inilo nam se da je plan tako dobar,
gotovo idealan da nismo mogli ni da zamislimo da se on s njim ne e sloiti.
Ali prevideli smo samo jednu sitnicu - to je upravo bio dan kada je trebalo, po ranijem
dogovoru, da za Bilija provercuje na odeljenje onu devojku Kendi.
Doveli su ga oko deset sati ujutro - Baterije su mi kao nove, dupke pune. O istili mi
karburator, zamenili sve ice, premazali i lakirali kao nov, a tek klip, bog te, ima da rastura. Zum,
sto obrtaja u sekundi, neka ne e znati staju je snalo."
I smesta je po eo da pravi nevi ene ujdurme po odeljenju i da se ponaa da ne moe biti
drskije i bezobraznije, radio je bukvalno ta je hteo. Prevrnuo je kantu sa prljavom vodom pred
samim vratima staklenca, za vreme ru ka zavrlja io je tako stru no komad putera jednom crnom
momku pravo na belu antilopsku cipelu da ovaj to nije ni primetio, a onda se smejao sebi u bradu
dok se onaj puter polako topio i u inio da cipela dobije boju za koju je Harding konstatovao daje
vrlo sugestivno uta. Bio je u vrhunskoj formi, ja i nego ikada, nije moglo da se desi da pored
njega pro e neka mla a sestra a da smesta ne cikne, posko i i urno nastavi trljaju i rukom ono
mesto u dnu le a gde ju je on dohvatio.
Predo ili smo mu na plan bekstva, a on nam je samo odgovorio da nema mesta tolikoj

urbi i podsetio nas na Bilijev vaan sastanak.

Nije red da razo aramo naeg dragog Bilija, stvarno, momci, nije nimalo u redu. I to ba
sada kada treba da skine onaj svoj mrak sa o iju, bi e to, sve u svemu, super provod ve eras,
pogotovu ako uspe da rastera onu svoju mraka u, recimo da e to biti moje oprotajno ve e." Tog
vikenda je glavna sestra bila deurna, nije bilo teorije da propusti njegov prvi dan na odeljenju,
pa je smesta zakazala vanredni sastanak iji cilj je bio reavanje jednog urgentnog problema. Na
sastanku je ponovo pokuala da progura svoj stav daje potrebno preduzeti mnogo drasti nije mere
uz insistiranje da doktor sve uzme u obzir i u ini bilo ta pre nego to bude kasno da se pacijentu
ikako pomogne". Mekmarfi je svu tu njenu ozbiljnu pri u propratio takvom serijom zevanja,
namigivanja i podrigivanja, daje ona ubrzo za utala, a tada je on tek kompletno okirao i doktora
i sve pacijente izjavom da se u potpunosti slae s njom.
Znate ta, doktore, pa ona je moda i u pravu. Ako uzmemo u obzir koliko mi je koristilo
ovih nekoliko bednih volti, do e mi da vas lepo zamolim da mi duplirate voltau. Moda u tada
mo i da hvatam i osmi kanal kao Martini, ve mi je dosadilo da dok leim u krevetu haluciniram
onaj dosadni etvrti kanal samo sa vestima i prognozom vremena."
U elji da ponovo povede glavnu re na sastanku, sestra pro isti grlo i nastavi:
Nisam aludirala na to da vam eventualno poja amo ok-terapiju, gospodine Mekmarfi..."
Nego na ta, gospodi na?"
Aludirala sam da razmotrimo potrebu za eventualnom... operacijom. Ta metoda se
pokazala kao veoma delotvorna u eliminisanju agresivnih tendencija kod mnogih naizgled
beznadenih slu ajeva."
Agresivnih tendencija? Pa ja sam umiljat kao jagnje. Pa recite sami, nisam lomio kosti i
isterivao crnilo nekom od bolni ara evo ima vie od dve nedelje. Stvarno nema razloga da me
seckate, recite i sami?"
Smeila se kao daje svojim smekom htela da ga uveri daje na njegovoj strani:
Randle, ne radi se tu ni o kakvom se enju..."
,,A uostalom", on joj upade u re , nita vam ne vredi i ako mi ih otfikarite, imam i
rezervni par u mom no nom ormanu."
Rezervni par?"
Jedno je, dodue, kao teniska lopta, doco."
Molim vas, gospodine Mekmarfi!" osmeh joj se razbi kao daje od najtanjeg stakla im je
doku ila da joj se on podsmeva.
Drugo je pak takvih dimenzija da se moe smatrati gotovo normalnim.
Nastavio je u tom stilu sve do vremena kada je trebalo da odemo na spavanje. Do tada je
ve itavo odeljenje osvojilo veselo, gotovo prazni no raspoloenje, svi su sa nestrpljenjem
ekivali no nu zabavu i izme u sebe naga ali kakva e tek biti divota za sve ako ona devojka
donese i neko pi e sa sobom. Svi su se trudili da to e e uhvate Bilijev pogled i da mu se
zna ajno smekaju i namiguju. Kada smo stali u red da primimo lekove pred spavanje, Mekmarfi
je upitao onu sestricu sa krsti em i flekom da li bi mu dala i koju vitaminsku pilulu. Iznena eno
ga je pogledala, odgovorila da nema nikakvih problema i dala mu neke pilule tri puta ve e od
svih ostalih. On se zahvalio i stavio ih u dep.
Pa zar ne ete da ih popijete?" upitala gaje za eno.
Ja? Vitamine, Boe sa uvaj, ta e meni vitamini, svata. Uzeo sam ih za onoga tamo
naeg Bilija. U poslednje vreme mi deluje nekako slabunjavo, malokrvnost, ta li..."
Onda - zato ih ne date Biliju?"
Ma ho u, duo, da u mu, nita se ti ne brini, ali da u mu ih negde oko pono i - tada e
mu ipak biti najpotrebnije." To je rekao, okrenuo se i poao u spavaonicu, usput je zagrlio Bilija,

kome je otpozadi vrat bio crven kao bulka, u prolazu je i Hardingu zna ajno namignuo a mene
utinuo za slabinu; ona sestra je ostala na vratima staklenca, gledala za njim zabezeknuto i
nesvesno sipala vodu iz bokala sebi po nozi.
Sada u re i neto vie o Biliju Bibitu: on je bio od one vrste ljudi koji i pored toga to
ve imaju bore i sede pramenove u kosi, ve no deluju kao de aci. Bili je konkretno podse ao na
one tipi ne derane sa ilustracija, ono: pegavo lice, nosi , klempave ui i slatki ze ji zubi i, a hoda
okolo bosonog i jo prebacio preko ramena nekoliko upecanih riba nanizanih na pruti u - znate
ve taj klie. No ono stoje zanimljivo, to je da kada se malo bolje zagleda, Bili i nije delovao
balavo, rastom nije zaostajao za svojim vrnjacima, a izbliza se videlo da nije imao ni pegav
nosi , ni ze je zubi e... ni ita od toga, naprotiv, izbliza gledano bilo je jasno da on ima dobrih
trideset godina, ako ne i malo vie.
Samo sam jednom uo da je pomenuo svoje godine, i to u hodniku u razgovoru s majkom.
Majka mu je, ina e, bila punija gospo a, vrste gra e, sa kosom ija se boja redovno menjala
svakih nekoliko meseci. Radila je u naoj bolnici na odeljenju za prijem pacijenata i bila je ne
samo koleginica nego i susetka i vrlo bliska prijateljica nae glavne sestre. Bilo je nepisano
pravilo da kad god pro emo pored prijemnog, Bili ima da se presavije preko pulta i prinese svoj
obraz majci na poljubac. To mu pred svima nama nije ba bilo najprijatnije, to se jasno videlo po
tome to je redovno tokom tog rituala bio crven kao bulka. Ali nije bilo neugodno samo njemu
nego i svima nama i zato mu se niko nikada nije rugao na tu temu, ak ni Mekmarfi.
Jednog popodneva, ne se am se ta no kada je to bilo, bili smo negde i vra ali se na
odeljenje, ali smo se neko vreme zadrali na prijemnom, jer smo ekali da jedan od crnih
momaka obavi neki privatni telefonski razgovor. Bilijeva majka je iskoristila priliku, napustila
onaj svoj pult, uzela sina za ruku i izala s njim nakratko pred zgradu. Seli su na travu blizu
mene, ona je sedela uko eno, telo joj je u odnosu na puna ke noge bilo pod pravim uglom, a Bili
je leao pored nje s glavom u njenom krilu; pri ali su a ona mu je tu i tamo golicala uvo laticom
masla ka. Bili je u jednom trenutku rekao daje moda krajnje vreme da se oeni i najzad zavri
fakultet. Ona mu je golicala uvo i smejala se tim njegovim ludorijama.
Ljubavi, za sve to ima koliko ho e vremena! Pa ceo ivot je pred tobom!"
Ali mama, ja imam ve trideset ijednu godinu!"
Samo se nasmejala i dalje mu se igrala uvetom:
Ljubavi, reci iskreno zar ti ja li im na majku oveka u godinama?"
Otvorila je usta i poslala mu poljubac koji je zvu ao vlano, a ja sam pomislio da mi ona
ne li i ni na iju majku. Bilo mi je teko da poverujem da Bili zaista ima trideset i jednu godinu,
ali sam se u to uverio kada sam mu priao malo blie i pro itao datum ro enja ugraviran na
njegovoj narukvici.
U pono , kada se zavrila njihova smena, Gever, onaj drugi crni momak i sestra su otili,
a na dunost je doao stari crni gospodin Turkle. Bili i Mekmarfi su ve bili na nogama,
verovatno piju one vitamine, pomislih u prvom trenutku. Ustao sam, ogrnuo se i otiao u dnevni
boravak i tamo ih zatekao u razgovoru sa gospodinom Turkleom; ubrzo su pristigli i Harding,
Skanlon i Sefelt. Mekmarfi je govorio Turkleu ta treba da uradi kada do e devojka, u stvari,
ta nije re eno, strpljivo ga je podse ao na sve ono to su se ve unapred dogovorili, moda i pre
dve nedelje. Mekmarfi je isticao daje veoma vano da devojku pusti da ude kroz prozor, jer bi
ulazak kroz hodnik bio veoma opasan, budu i da bi je sigurno videla deurna sestra. Onda gaje
podse ao da kada devojka ve u e kroz prozor, treba da otklju a samicu, koja je kao stvorena da
poslui kao ljubavno gnezdo za nae mlade ljubavnike, nego ta. Bi e stvarno sami, i to u samici
- simboli no. (Ahh, ah, Mekmarfi, ponavljao je sve vreme Bili.) I neka zapamti da slu ajno ne
pali svetla, svetla se zapamtite nikako ne smeju paliti jer bi smesta privukla panju one deurne

sestre - nadzornice, koja bi odmah dola da pronjuka i stvar bi propala. I jo neto, neka svakako
zatvori vrata spavaonice jer stvarno nema smisla buditi one slinave drtine od hroni nih. I jo
neto, posebno vano: sve mora da bude tiho i mirno - ni im ne smemo da smetamo ljubavnom
paru, njima je potreban mir i oputenost.
Ma daj, Mek-m-m-arfi, ta p-p-pri a", izmuca nekako Bili.
Gospodin Turkle je sve vreme samo klimao glavom i izgledao je kao da e svakog
trenutka zaspati na nogama, no kada je Mekmarfi zaklju io neto u stilu: ,,I to bi bilo uglavnom
sve", on je munjevito odgovorio: Pa ne bih ja ba rekao da je to sve" i samo se cerio u svome
belom odelu i sa utom elavom glavom, koja mu je lebdela na vrhu tankog vrata kao balon na
tapi u.
Daj Turkle, ne radi ti to za lepe o i, done e curica i neku flaicu, bi e i za tebe."
Da bi e, ali ne samo to, jo neto ho u", odgovori gospodin Turkle klate i glavom, kao
da samo to nije zaspao, pri alo se da on i danju radi na nekom hipodromu. Mekmarfi se obrati
Biliju:
Bili moj dragi, Turkle bi da malo revidira na ugovor. Koliko ti vredi skidanje mraka?"
Dok se Bili upinjao da odgovori, gospodin Turkle samo odmahnu glavom:
Ma ne to, ne lova. Ona curica ne nosi samo flae, moe ona jo tota da prui oveku,
ne samo flae." To je rekao i nasmejao se gledaju i u sve nas da vidi kako reagujemo.
Bili je skoro pukao od muke, opet je pokuavao da progovori, da kae: To ne dolazi u
obzir, ne Kendi, pa ona je moja devojka, to ne, nikako, nikako. Me utim, Mekmarfi gaje odveo
malo na stranu da ga umiri, poru io mu je da nema ni najmanje razloga da se brine za ednost
svoje cure jer e, dok on zavri onaj posli s njom, Turkle toliko da se narolja da ne e biti u
stanju da ga utera ni u tu-kabinu, a kamoli u neto manje, zato bez brige.
Devojka je i ovaj put kasnila. Sedeli smo u zamra enom dnevnom boravku i sluali
Mekmarfija i Turklea, koji su se raspri ali sve u sedamnaest i prepri avali svoje vojni ke
doivljaje, usput su puili jednu Turkleovu cigaretu, ali nekako udno: svaki povu e po dim pa je
doda drugome, a dim zadrava dok mu se o i ne raskola e. Harding ih naivno upita kakvu to
cigaretu pue koja tako izazovno mirie, a gospodin Turkle mu odgovori piskavim glasom
zadravaju i dah: Ma obi na cigareta, hi, hi, nego ho e i ti jedan dim?"
Bili je bio sve nervozniji, nije mu bilo lako: plaio se da devojka, moda, ne e do i, a s
druge strane, plailo ga je i to to e moda ipak do i. Sto puta nas je ve pitao zato lepo ne
odemo u krevet, zato dredimo tu u mraku i na hladno i kao psi koji ekaju da im neko neto
udeli; mi bismo se samo smejali na njegove reci, pogotovu na one da ekamo da nam neko neto
udeli. Nikome se jo nije ilo na spavanje, a o nekoj hladno i nije bilo ni govora - bilo nam je
izuzetno prijatno da sedimo oputeni u polumraku, da se odmaramo i uivamo u onim
zanimljivim Mekmarfijevim i Turkleovim pri icama, tako da se niko i nije preterano uzbu ivao
stoje, evo, ve skoro dva sata posle pono i, a devojke ni od korova. Onda se Turkle iznenada
doseti da smo moda sami krivi to devojka jo nije s nama, naime, potpuno smo zamra ili
odeljenje pa ona, jadna, i ne zna gde je prozor na koji treba da zakuca. Mekmarfi se sloio s njim
da bi to stvarno mogao biti razlog njenog kanjenja, pa su njih dvojica iz tih stopa krenuli da pale
sva svetla redom, upalili bi u onom zanosu ak i velika svetla u spavaonicama da im Harding nije
rekao daje bolje da to ne rade jer e probuditi sve pacijente, koji e onda jedva do ekati da nam
se pridrue i pokvare nam zabavu. Sloili su se s njim i zadovoljili time da samo jo upale svetla
u doktorovoj kancelariji - spavaonice su ostale u mraku.
Nije prolo ni nekoliko minuta otkako smo popalili svetla i osvetlili odeljenje kao u po
bela dana, kada se za u tiho kuckanje o staklo. Mekmarfi je dotr ao do prozora, prislonio nos na
njega i o i pokrio rukama da bolje vidi koje to napolju u mraku. Onda se sa osmehom odmakao

od prozora.
Lepotica je izronila iz no i", re e, zgrabi Bilija za ruku i dovu e ga do prozora. Nego,
Turkle, pusti je deder da lepo u e pa da joj smesta privedemo i ovoga ovde priplodnog pastuva."
ekaj malo, M-m-m-mekmarfi, kako tako odmah...", nekako izmuca Bili.
A nema sada vie nikakvog e- e- e- ekanja, nema sada vie natrag, mili moj de ko,
nema uzmicanja. Nego, odmah na posao! I da zna neto - ima od mene pet dolara ako je dobro
razdrma, jel' ti jasno, ima sve da se pui. Otvaraj taj prozor ve jednom, Turkle!"
Iz mraka izronie dve devojke - Kendi i, verovatno, ona to nije mogla da do e da ide s
nama u ribolov.
Odli na stvar", obradova se Turkle dok im je pomagao da u u, bi e ribe za sve!"
Svi smo im pomagali da u u, da bi uspele da se prebace unutra kroz prozor, morale su da
zadignu svoje uske suknjice do pojasa, to nam, naravno, nije ni najmanje smetalo, naprotiv.
Kendi je im je ula procvrkutala: ,,E, Mekmarfi, stari avol u" i tako poletela da ga zagrli da
je zamalo ispustila one flae to je drala u rukama. Teturala je, nije ba bila najsigurnija na
nogama, a kosa joj se ra upala i padala joj preko lica, pomislio sam kako je mnogo lepe
izgledala na izletu sa kosom uredno vezanom u rep. Pokazala je rukom, sa sve flaom koju je
drala vrsto za grli , prema onoj drugoj devojci koja je upravo ulazila kroz prozor:
I Sandi je dola sa mnom, zna da je nedavno hladno pokupila svoje prnje i ostavila onu
svoju budaletinu iz Bevertona, ba superika, jelda?"
Ona druga devojka je, samo to je ula u sobu, prila Mekmarfiju, poljubila ga i po ela da
se pravda:
Zdravo, Mek, izvini to onda nisam dola. Ali i to sranje sam prekinula, pa ne moe da
izdri due takve gluposti - zamisli molim te: as na e belog mia u jastuku, as crve u pudingu
ili ti uvali abu u brust-halter", odmahnula je rukom, kao da rasteruje uspomene na tog udnog
ljubitelja ivotinja. Koja manija ina, boli glava."
Obe su na sebi imale uske majice i suknje, cipele su usput skinule, bez prestanka su se
kikotale onako razdragane, rumenih obraza.
Nego, jedva smo vas nale, morale smo da u emo u svaki bar uz put da se raspitamo za
pravac", objanjavala je Kendi zato su toliko zakasnile.
Sandi je razroga ila o i i zapanjeno se osvrtala oko sebe:
Pobogu, Kendi, gde smo to zabasale? Kao da sanjam, bog te, pa mi smo stvarno u
ludnici, da mi je neko rekao ne bih verovala! Boe me sa uvaj!"
Sandi je bila krupnija nego Kendi, verovatno i dobrih pet godina starija, pokuala je, bez
uspeha, da vee ri u kosu u elegantnu pundu, ali ona se verovatno odavno razbucala tako da joj je
kosa na sve strane visila i padala po puna kim obrazima. Li ila je na seljan icu koja se prodaje za
damu, imala je preiroka ramena, velike grudi i iroke kukove, a i osmeh joj je tako e bio nekako
preirok i prenaglaen. Sve u svemu, nije ba neka lepotica, ali je svakako bila zgodna i poeljna,
delovala je zdravo, snano i jedro. Koliko je bila zdrava i snana najbolje se videlo po tome to je
na jednom prstu kao od ale drala kanister pun vina, teak dobrih pet litara, klatio joj se uz bok
kao neka damska torbica.
Daj Kendi, objasni mi ta se ovo uopte doga a s nama, zar je mogu e, reci mi kakvo je
ovo ludilo", okretala se i gledala paljivo oko sebe, a onda je iznenada stala, raskre enih bosih
nogu, i dobila napad smeha.
Nikakve se trenutno ludosti i ne doga aju", po e Harding zvani no objanjenje, ovo su
sve zapravo privi enja, pa da - lei tako no u budan u krevetu i upravo neto ovako i sanja, ali
te je, naravno, strah da takve stvari prizna svom psihijatru. Vi u stvari i niste ovde, ni to vino nije
stvarno, nita od svega ovoga zapravo ne postoji - vi ste, u osnovi, samo predmet naih elja. I

sada, ako po emo od toga, onda moemo..."

Zdravo, Bili", pozdravi ga Kendi mazno.
Ma gledaj samo kakve zgodne mace", promrsi Turkle.
Kendi zbunjeno prui Biliju jednu flau:
Ovo sam ti donela na poklon, uzmi."
...zaklju iti da to i nije nita drugo nego najobi nije lane percepcije iliti halucinacije",
Harding je nastavio da izlae svoju teoriju.
Jao, majko moja", zavapi Sandi, gde smo se mi to uvalile, da ne poveruje!"
Pst, tie malo, tie", umea se Skanlon, obaziru i se na sve strane, nemojte toliko da
galamite da ne probudite i ostale, samo bi nam jo i oni falili."
Ati si, izgleda, neka cicija, ta li", re e Sandi kroz smeh, frka ti je da ne e biti dosta za
sve?"
Sandi duo, znao sam ja da e mi ti doneti to vince, bio sam ube en da ne e da me
ispali", zahvalno e Mekmarfi.
Joj, pobogu", stala je ispred mene i gledala me sa nevericom, vidi molim te ovoga, ma
snimi ga samo Kendi, koji din, ma vidi koliki je, da ne poveruje."
Koje ribetine, boli glava", opet je rekao sebi u bradu Turkle dok je zatvarao prozor.
Joj, koliki je!" opet je uzviknula Sandi.
Mora da smo delovali smeno i zbunjeno onako zbijeni nasred dnevnog boravka; motali
smo se jedan oko drugoga, zagledali se, lupali gluposti, a niko nije znao ta da uradi i kako da
najzad prede na stvar - nije ni udo, prvi put smo se nali u takvoj situaciji - i ko zna koliko bi to
bezvezno baljezganje potrajalo da se iznenada nije ulo kako na dnu hodnika klju ulazi u bravu,
okre e se i vrata se polako otvaraju, na ta su se svi tako prepali kao daje sa svih strana zazvonilo
na uzbunu.
,,O Boe mili, o Boe, pomozi mi, ta u sada...", zavapi gospodin Turkle hvataju i se
obema rukama za elavu glavu. To je nadzornica, ima da mi se napije krvi, propao sam, ali
na isto, ima da dobijem otkaz iz mesta."
Svi smo trkom pobegli u klozet, pogasili svetla i u mraku se maksimalno utiali. uli smo
kako nadzornica tumara po odeljenju i glasnim, blago uspani enim apatom doziva Turklea.
Gospodine Turkle? Go-spo-din-e Tur-kle?" dozivala ga je tihim, uznemirenim, gotovo
pani nim glasom.
Pa, jebem li ga u glavu, gde se nabio, koji mu je moj", apnu Mekmarfi, zato joj ne
odgovori ve jednom?"
Nita ne brini", umiri ga Skanlon, ona sigurno ne e da zaviruje ovde u kenjaru."
Ali zato joj ne odgovara? Mora da se ipak gadno naduvao."
ta ti, bre, pada na pamet, mene e da uhvati jedna jedina mizerna cigaretica, ne zna ti
mene." To je bio Turkleov glas, zna i i on je me u nama u klozetu.
Pa majku ti boju, Turkle, ta e ti tu, koji moj?" Mekmarfi se o igledno jedva
svladavao da ne prsne u smeh, a trudio se i da u isto vreme zadri strog ton. Ispadaj napolje i
vidi zato te trai, kako to misli da se sakrije, ta e ona pomisliti ako te ne nade?"
Sudbina nam je zape ena, to je izvesno", izvali Harding i sede na pod. Neka nam je
Alah u pomo i."
Turkle najzad otvori vrata i mugnuvi napolje pode niz hodnik u susret nadzornici. Ona
mu re e daje dola da vidi zato su upaljena sva svetla, na ta Turkle nesigurno odgovori da i ne
gore ba sva - eto, recimo, ugaena su i u spavaonici i u klozetu. Nadzornica je smatrala da to nije
nikakvo opravdanje, zato gore ostala svetla to je pravo pitanje na koje ona smesta zahteva
odgovor. Turkle je za utao, nikako da smisli neki valjan razlog, i u toj tekoj tiini ujem kako

boca prelazi iz ruke u ruku tu tik pored mene. Napolju, u hodniku, nadzornica ponavlja svoje
pitanje, a Turkle najzad odgovara da on, ovaj, eto isti prostorije. Pa zato je onda, pita se ona,
ba klozet u mraku, a ku ni red mu izri ito nalae da ba njega prvenstveno isti no u. Ona boca
nastavlja svoju tafetnu putanju dok ekamo da ujemo ta e Turkle sada da odgovori i kako e
da se izvu e. Boca tada stie i do mene i ja otpih gutljaj, bio mi je vie nego potreban. ulo se
ak dovde kako jadni Turkle guta pljuva ku, a o zamuckivanju i nakaljavanju da i ne govorim.
Potpuno se ueprtljao", iznervirano e Mekmarfi. Neko mora da iza e da ga izvu e iz
sranja."
uo sam daje neko pustio vodu, vrata su se otvorila i na svetlu hodnika ugledah Hardinga
koji je izaao pridravaju i donji deo pidame. Nadzornica se prenu kada gaje videla, a on joj se
ljubazno izvini s recima daje u tako gustom mraku, naalost, nije primetio.
O kakvom vi to mraku, pa vidite da gori svetio?"
Ali tamo je mrak, u klozetu, ja, znate, uvek kada sam unutra ugasim svetio, jedino u
mraku meni creva rade kako treba, nekako im smetaju sva ta ogledala i svetlost. Shvatate ta
ho u da kaem? Nekako, na svetlu ona ogledala kao da pilje u mene, kao da e mi zameriti ako
sve ne bude kako treba i koliko treba. Shvatate?"
Ali bolni ar Turkle mi re e da upravo isti..."
,,I to da vidite kako ga dobro isti u tako oteanim uslovima. U totalnom mraku. Zato
lepo ne u ete da se i sami uverite, evo izvolite..."
S tim recima Harding otvori vrata nekoliko santimetara tako da svetlost iz hodnika osvetli
plo ice u klozetu. Video sam na trenutak nadzornicu, ila je unazad, uzmicala, odgovarala u stilu:
a ne, hvala, sada nema za to vremena, mora da nastavi obilazak bolnice. uo sam kako se na
kraju hodnika otvaraju vrata i ona urno napusti nae odeljenje. Harding joj dobaci da nam
svakako opet svrati u goste, uvek je dobrodola. Svi smo smesta izleteli iz klozeta, stiskali smo
mu ruku i tapali ga po ramenu hvale i ga iz sve snage za majstorski odigranu ulogu.
Stajali smo tako jo neko vreme u hodniku, vino je kruilo od ruke do ruke, kada Sefelt
re e da bi rado trgnuo i malo one votke, samo kad bi imao s im daje pomea. Upita gospodina
Turklea da nije on, za svoju duu, doneo neto to bi ilo uz votku, a on mu odgovori da,
naalost, nema ni ega osim vode. Uto se Fredrikson seti sirupa za kaalj.
Nekoliko puta su mi ga prepisali i davali iz jedne flae od oko dve litre, eno je tamo u
naoj apoteci, da zna da uopte nema lo ukus, iao bi uz votku super. Da li ima klju od
apoteke, je li, Turkle?"
Turkle odgovori da no u jedino nadzornica ima klju od apoteke, ali ga Mekmarfi smesta
nagovori da pokuaju da lepo obiju bravu i uzmu sve to im dua eli. Dok su se oni petljali oko
te brave, mi ostali zajedno sa one dve devojke odosmo pravo u staklenac, gde smo vadili dosijea i
sa interesovanjem itali ih naglas.
Vidi ti ovo, majku mu", iznena eno e Skanlon mau i jednom fasciklom, pa oni sve
imaju, tu je ak i moje svedo anstvo iz osnovne kole, koje slabe ocene, ma kakvi slabe - bedne
ocene, sram me bilo."
Bili je sa novom dragom listao svoj dosije. Ona se jednog trenutka blago odmaknu od
njega, odmeri ga od glave do pete i re e zapanjeno:
Ma zar je mogu e da sve to ima, koje krdo raznih frenija i patija? Kada te ovek ovako
pogleda, ne bi rekao da si sve to uspeo da na'vata."
Druga devojka je otvorila ormari sa bolni kim materijalom i sada se pitala, za ena, ta
e sestrama toliki termofori, pa imaju ih mali milion, stvarno udno. Harding je sve vreme sedeo
na stolu glavne sestre i na sve to samo odmahivao glavom.
Napokon su Mekmarfi i Turkle uspeli da provale u apoteku i ubrzo su doneli flau s

nekom te no u boje trenje, nali su je, kau u friideru. Mekmarfi je podigao bocu prema
svetlu i po eo da naglas ita sa etikete:
Veta ki ukus i boja, limunova kiselina. Sedamdeset posto inertna te nost... to mu do e
verovatno voda... dvadest posto alkohol... to je super... i deset posto kodein. Panja: narkotik stvara zavisnost", otvorio je bocu, potegao gutljaj, jezikom oblizao usne, otpio jo jedan gutljaj i
ponovo pogledao etiketu. Pa ta da vam kaem, ako ga malo oplemenimo votkom, mislim da e
mo i da pro e. Nego, Turkle, stari drue, jel' imamo mi ovde moda malo leda?"
Pomean sa votkom i vinom sirup je po ukusu podse ao na neko de je pi e, ali je zato bio
jak kao ona kaktusova a koju smo svojevremeno nabavljali u Dalesu, a i dejstvo mu je bilo
sli no: u grlu blago i prijatno, ali zato u stomaku kao iva vatra. Pogasili smo sva svetla u
dnevnom boravku, pa smo sedeli u onom mraku i pili. Prvih nekoliko aa slistili smo kao da
pijemo vodu, ozbiljno i utke, a sve gledaju i jedan u drugoga da vidimo da li e na nekome da se
primeti bilo kakva reakcija. Mekmarfi i Turkle su naizmeni no i pili i puili one Turkleove
cigarete, pa su u jednom trenutku po eli glasno da se smeju dok su razmatrali kako li bi to bilo
opaliti onu sestricu sa flekom, koja je deurala do pono i.
Ja bih se plaio da to uradim, da ti kaem iskreno", po e Turkle, ,,ta ako bi pola na
mene sa onim njenim krstom, tada bih nadrljao, zar ne?"
,,A ja bih se, vidi, ne ega drugog plaio", prihvati Mekmarfi. Zamisli ba svravam sve
u dvadeset, a ona mi rokne toplomer u bulju da mi izmeri temperaturu!"
Svi su umirali od smeha, jo se nisu estito ni utiali, kada Harding nastavi:
A ono, moe da bude i gore, zamisli lei pod tobom, sva je onako blaena, koncentrisana
i odjedanput ti kae... ha-ha - o Boe dragi... odjedanput ti kae... kae ti - koliki ti je puls."
,,Ha-ha-ha... ho-ho-ho... ma nemoj to da mi radi... ma ovo nije normalno... ha-ha..."
Nego, zna ta bi bilo jo gore. Lei ona tako i misli, misli pa ti odjedanput kae i
temperaturu i puls, i to bez instrumenata, ta kae na to?"
Valjali smo se od smeha po foteljama i sofama, nismo mogli da stanemo, o i su nam
suzile, nismo vie mogli da izdrimo, devojke su se kidale od smeha zajedno s nama i nekoliko
puta su morale da ustanu.
Moram da idem da... pikim", re e ona krupnija i teturaju i se i uz kikot pode u klozet,
ali promai vrata i grekom ude u spavaonicu, mi smo u utali i sve se podgurkuju i i smejulje i
ekali da vidimo ta e se desiti. Nije prolo mnogo a odande se za u njen krik, a odmah potom i
gromki glas pukovnika Matersona: Jastuk je svakako... konj!" - onda oboje izletee iz
spavaonice, ona je prva tr ala i poskakivala, a on odmah iza nje sa invalidskim kolicima pod
punim gasom.
Sefelt je odgurao pukovnika natrag u spavaonicu, a potom otpratio devojku do klozeta,
re e joj daje to strogo muki klozet, ali da e joj on uvati strau sve vreme i neka sada lepo i na
miru obavi sve svoje potrebe, nema teorije da pored njega neko i priviri dok je ona unutra. Ona
mu je sve ano zahvalila, stisla mu je ruku pa su onda ak i salutirali jedno drugome u znak
pozdrava, no dok je ona jo bila unutra ponovo je naiao pukovnik u svojim invalidskim
kolicima, doao je ak iz spavaonice i Sefeltu nije bilo lako da odbija njegove napade i jurie.
Kada se devojka pojavila na vratima, Sefelt je nogom odbijao nadiranje pukovnikovih kolica, a
mi smo se rasporedili ukrug, posmatrali celu tu ujdurmu i navijali svaki za svog favorita. Devojka
i Sefelt su na kraju, zajedni kim snagama, uspeli da pukovnika vrate u krevet, pa onda iza oe u
hodnik da igraju valcer uz muziku koju su, izgleda, jedino oni uli.
Harding je pio, gledao oko sebe i odmahivao glavom:
Ne, ne, ovo ipak nije realnost, to je jednostavno proizvod jedne udne kombinacije
Kafke, Marka Tvena i alkohola."

Mekmarfi i Turkle su odjedanput umislili da je na odeljenju ipak previe svetio i krenue

hodnikom da vredno gase i najmanje sijali ice, ak i one no ne lampice u zidu, one u visini
kolena, tako da je ubrzo zavladao mrkli mrak. Turkle je doneo neke depne baterijske lampe pa
smo u hodniku organizovali trke sa invalidskim kolicima koja smo prethodno dovukli iz
magacina. Ludo smo se provodili kada nas sve tre Sefeltov krik, onaj krik koji smo ve dobro
poznavali, a koji je zna io da je ponovo dobio napad, im smo ga uli, za tren oka smo se sjatili
oko njega. Leao je na podu, trzao se nekontrolisano, a kraj njega je sedela Sandi, nametala
suknju i zapanjeno gledala Sefelta
Nikada, ali nikada do sada nisam doivela neto sli no", re e tiho.
Fredrikson je klekao pored svog prijatelja, stavio mu nov anik me u zube kako bi ga
spre io da sam sebi pregrize jezik, a potom mu je pomogao da podigne i zakop a pantalone.
Sef, da li ti je bolje? Sef?"
Sefelt jo nije otvarao o i, ali je, dodue nekako mlitavo, podigao ruku i izvadio onaj
nov anik iz usta. Zapenjena usta razvukla su mu se u osmeh:
Dobro mi je, dajte mi lek, a onda me pustite opet s njom, ja bih repete..."
Sefelt, stvarno ho e lek?"
Da, lek."
Dajte lek", ponovio je Fredrikson preko ramena i dalje kle i kraj svog drugara.
Zna i lek", ponovi i Harding i sa baterijom u ruci krenu prema obijenoj apoteci. Sandi ga
je posmatrala staklastim pogledom, delovala je kao da jo uvek ne moe da se povrati od oka.
Sedela je pored Sefelta i neno ga milovala po kosi.
Donesi i meni neto kada ve ide tamo", pijano je dobacila Hardingu. Ovako neto jo
nikada nisam doivela, ma ni priblino."
uo se zvuk lomljenja stakla, Harding se o igledno nije mnogo trudio oko otvaranja
vitrina, ubrzo se vratio sa punim akama raznobojnih pilula i njima je po eo da zasipa Sefelta i
devojku kao da baca zemlju u tek otvorenu raku. O i je podigao uvis, prema nebu:
Milosrdni Gospodine na, prihvati u krilo svoje ova dva skromna grenika i vrata za
njima ne zatvaraj da kroz njih i nas ostale primi, jer ovo to sada gleda to se zove kraj,
apsolutni, neopozivi, neizbeni kraj. Kona no shvatih ta se to nama zbiva, ovo su nai poslednji
trzaji, sudbina nam je zacrtana i zape ena. Na kona ni as otkucava, valja nam da skupimo
hrabrost i da sudbini svojoj u o i pogledamo. U zoru sve e nas postreljati - po sto kubika u
svakoga. Gospo ica Rej el e nas postrojiti pred zidom pa emo se na i suo eni sa cevima
puaka koje e ona napuniti meprobamatom i torazinom. I ona e sabljom mahnuti i ona e
komandovati: 'Pali!' I smiri e nas za vjeki vjekova."
Skliznuo je niza zid i strovalio se na pod, iz aka mu se na sve strane prosue pilule kao
raznobojni insekti.
Amin!" dodade na kraju i zatvori o i.
Ona devojka stoje sedela na podu spusti suknju preko dugih, vrednih nogu, baci pogled na
Sefelta, koji se jo kezio i blago trzao, pa zaklju i:
Nikada u ivotu nisam doivela neto ni upola ovako."
Hardingovo udno izlaganje ako i nije kompletno otreznilo i prenulo ljude, barem nam je
ukazalo na svu ozbiljnost svega onoga to radimo. No je odmicala i trebalo je ve misliti na onaj
trenutak kada e se ujutru osoblje vratiti na odeljenje. Bili Bibit i njegova draga nabacili su daje
ve prolo etiri sata i da bi oni, naravno, ako niko nema nita protiv, voleli da im gospodin
Turkle najzad otklju a samicu. Ispratili smo ih pompezno, proli su kroz slavoluk naih upaljenih
baterija; poto smo ih smestili u samicu, mi se povukosmo u dnevni boravak da se svi zajedno
dogovorimo da li emo o istiti i urediti prostorije pre jutra. Turkle je skoro potpuno utonuo u

dubok san, tako da smo morali da ga stavimo u kolica i odguramo u dnevni boravak.
Dok sam iao za njima, iznenada mi se javila i zapanjila me misao da sam ja sada pijan,
doslovno pijan ko letva, prvi put jo od vojske toliko sam se napio da se teturam i ne mogu da
savladam smeh, napio sam se sa pet-est prijatelja i dve devojke, i to nasred odeljenja glavne
sestre - da ne poveruje! Skaku em, smejem se i zabavljam sa curama, pijan kao majka, i to sve u
samom centru jednog od najja ih utvr enja Sistema! Razmiljao sam o svemu to smo radili i to
se izdeavalo te no i i sve mi se to naknadno inilo gotovo nemogu im, morao sam uvek iz
po etka da ponavljam i da pokuavam da sebe ubedim da se to zaista i dogodilo i da smo zaista
radili sve to to smo radili. Jednostavno, nita lake, otvorili smo jedan prozor i ceo doga aj
pustili unutra kao to se pusti sve vazduh da osvei neku prostoriju. Moda Sistem i nije ba
tako mo an kao to izgleda, sada kada smo videli ta sve moemo da uradimo, ko e nas spre iti
da tako neto i ne ponovimo? Ili da uradimo neto drugo, sli no ili razli ito, bilo ta to nam
padne na pamet. Te i njima sli ne misli ispunile su me takvom sre om da nisam mogao da se
uzdrim da ne vrisnem; ustremio sam se na Mekmarfija i Sandi, koji su ili ispred mene, i
podigao ih oboje, onako svako jednom rukom i dok su oni ci ali i mlatarali nogama kao deca,
trkom sam ih odneo do dnevnog boravka. Ose ao sam se odjednom tako razdragano i blaeno.
Pukovnik Materson je opet ustao i po eo novo predavanje. Skanlon ga je bez reci ponovo
odgurao u krevet. Onda Sefelt, Martini i Fredrikson obavestie ostale da e i oni da se nabiju u
krpe. Mekmarfi, ja, Harding, devojka i Turkle ostadosmo jo u dnevnom boravku da dokraj imo
preostali sirup i odlu imo kako emo i kada srediti sav onaj kr na odeljenju. Me utim, o tome
kao da smo jedino mislili i brinuli ja i Harding, Mekmarfi i devojka su samo sedeli u mraku,
cerili se i aputali neto jedno drugome, a Turkle se tu i tamo nakratko budio i ponovo tonuo u
san. Harding se iz sve snage trudio da im ukae na svu ozbiljnost situacije.
Ma niko od vas, izgleda, ne shvata u ta smo se uvalili, koliko je ovo sve ozbiljno",
ponovo je pokuao da nam objasni.
Kuuuurac", razvu e Mekmarfi.
Harding udari rukom o sto:
Pobogu, Mekmarfi i vi Turkle, zar je mogu e da ne shvatate ta se sve ovde no as
izdeavalo, i to na odeljenju jedne duevne bolnice, ta-vie, na odeljenju gospo ice Rej el! Ma,
posledice e biti... uasne, ali verujte mi, uasne!"
Mekmarfi je grickao uvo devojci, a Turkle klimnu glavom i re e odsutno: Tako je, ba
tako. Ujutru je ona tu, nema greke."
Me utim, ja imam plan, znam ta treba initi", re e Harding i ustade pa nastavi da
objanjava da je Mekmarfi o igledno ve potpuno klonuo i grogi i da nije u stanju da ni o emu
zrelo razmilja i donese bilo kakvu odluku, zato u ovom trenutku neko drugi mora potpuno uzeti
stvar u svoje ruke. to je vie govorio, to se vie uspravljao i bivao o igledno sve trezniji i
prisebniji. Ton mu je bio iv i ozbiljan, rukama je uobli avao svoje misli. Bilo mi je drago to se
on tu naao i to e preuzeti celu stvar.
Plan mu je bio slede i: Turklea emo lepo da zaveemo, neka izgleda kao da gaje
Mekmarfi na prepad zasko io i zavezao, recimo kanapom ili iscepanim aravom, oduzeo mu
klju eve, provalio u apoteku, razbacao lekove, u kartoteci napravio nevi en lom, tek toliko da
napakosti sestri, u to e ona lako poverovati, a onda je lepo otklju ao katance, na prozorskim
reetkama i - zbrisao.
Mekmarfi je zadovoljno prokomentarisao da mu je plan kao u najboljim televizijskim
krimi ima i da je tako jednostavan da nema anse da ne uspe, na kraju je Hardingu i estitao na
snalaljivosti. Harding je odgovorio da njegov plan ima vie dobrih strana: svi ostali e se izvu i i
ne e imati nikakvih problema sa sestrom, Turkle e i dalje sa uvati svoj posao, a Mekmarfi e

pobe i sa odeljenja. Devojke mogu Mekmarfija odmah kolima da odvezu u Kanadu ili u Meksiko
ili u Nevadu ili, uostalom, gde god on ho e, a moe da bude i miran jer policija se nikada bogzna
kako ne trudi da prona e i uhvati begunce iz bolnice poto se oni u ve ini slu ajeva sami vrate,
vorc i pijani i eljni da se opet do epaju besplatnog smetaja. Razmatrali smo taj plan jo neko
vreme i dokraj ili onaj sirup, razgovarali, razgovarali i na kraju se umorili i ispraznili. Harding je
opet seo, bio je ponovo miran i utljiv.
Mekmarfi je spustio ruku sa devoj inih ramena, pogledao mene, pa Hardinga, razmiljao
je utke neko vreme a na licu mu se opet pojavio onaj udni, umorni izgled. Upitao nas je zato i
mi jednostavno ne pokupimo svoje prnje i zbriemo zajedno s njim, sad je idealna prilika.
Ja jo ne mogu, nisam spreman, Mek", re e mu Harding.
A po emu, molim te, misli da sam ja spreman i da mogu?"
Harding ga je neko vreme gledao utke, onda se nasmei i re e:
Ne, ne razume ti to, ja u mo i za nekoliko nedelja. Ja to elim da uradim sam, na svoj
na in. Ho u da lepo iza em na glavna vrata, da se zadovolji itav onaj tradicionalni birokratski
postupak, da sve bude zvani no. Ho u da moja ena lepo do e po mene u zakazano vreme,
kolima. Ho u da shvate da sam najzad bio u stanju da sam to uradim."
Mekmarfi je klimnuo glavom, razumeo je.
,,A ta je s tobom, poglavico?"
Sa mnom je sve u redu. Za sada jo nemam predstavu gde bih otiao, a i kada ti ode,
neko mora ovde iza tebe da ostane jo nekoliko nedelja, tek da ne dozvoli da stvari opet krenu po
starom."
A staje sa Bilijem i Sefeltom i Fredriksonom... i svima ostalima?"
Ne mogu nita da kaem u njihovo ime", odgovori Harding, oni jo uvek imaju dosta
svojih problema, kao i svi mi uostalom. Oni se jo uvek mogu smatrati i te kako bolesnim. Ali
barem su jedno postigli: oni jesu bolesni ljudi, ali vie nisu ze evi. Moda e jednog dana uspeti
da postanu i zdravi ljudi, ko bi to mogao da zna unapred."
Mekmarfi je jedno vreme razmiljao o svemu, oborenog pogleda, gledaju i odsutno u
svoje ogromne ake, onda die glavu i zagleda se u Hardinga.
Harding, staje sve ovo? ta se to uopte doga a?"
Misli na sve ovo?"
Mekmarfi samo potvrdno klimnu. Ne", Harding odmahnu glavom, ne verujem da mogu
da ti odgovorim na to pitanje. Ono, mogao bih nekim kitnjastim i u enim jezikom da ti razlazem
frojdovske razloge i teorije i one bi moda zvu ale uverljivo i delovale opravdano. Ali ti trai da
ti kaem koji su razlozi razloga, a ja ti to ne mogu re i. Barem ne za tu e razloge. A to se mene
ti e? Krivica. Stid. Strah. Omalovaavanje samog sebe. Ja sam jo u ranoj mladosti otkrio da
sam... pa, hajde da sa puno obzira kaemo... druga iji. Taj izraz je ipak malo zgodniji i uopteniji
od onoga drugog, drasti nijeg. Uivao sam u ne emu to nae drutvo smatra da je sramotno i
nenormalno. I razboleo sam se, ali ne zbog onoga to sam radio, mislim da sam se razboleo zbog
onog stranog ose anja daje u mene uperen ogroman, strogi, neumoljivi prst drutva i da jedan
jak glas sastavljen od miliona glasova u horu skandira: Stidi se, stidi se, stidi se! Tako se, ina e,
drutvo i odnosi prema svakome ko je druga iji."
Pa i ja sam druga iji", zaklju i Mekmarfi. Zato se onda tako neto i meni ne doga a?
Otkada znam za sebe mene je uvek neko zbog ne ega kanjavao i zajebavao, ali me to nije
dovelo do... od toga nisam... od toga nisam otka io."
Ta no, potpuno si u pravu, od toga nisi otka io. Ali ja ti nisam izneo svoj razlog kao
jedini, dodue, u svoje vreme, i to pre svega nekoliko godina, ja sam smatrao daje drutvena
osuda ono jedino to moe nekoga usmeriti na put ludila, ali upravo si me ti u poslednje vreme

opet naveo da revidiram taj svoj stav. Ima jo koje ega to moe oveka da dovede na taj put, i to
jakog oveka, izuzetno jakog poput tebe."
Ma ta kae? Nemoj da misli da priznajem da sam i ja na tom putu, ali bi mi ipak bilo
zanimljivo da ujem staje to?"
Mi", odgovori Harding. Krue i nenom, belom akom oko sebe kao da pokazuje sve
okolo, ponovio je: Mi".
Koja glupost!" odgovori Mekmarfi, ali nekako maloduno, nasmeja se, ustade i povu e
devojku za sobom. Onda zakilji u onaj sat, daleko na zidu. Jo malo pa e pet sati, dobro bi mi
dolo da jedno sat-dva odspavam pre mog velikog bekstva. Dnevna smena dolazi za nepuna dva
sata, Bilija i Kendi ostavi emo jo malo na miru, a onda oko est sati - palim! Nego, Sandi duo,
imamo jo sat vremena da se i mi u krevetu malo otreznimo na miru. ta kae na to? Sutra nas
eka dug put, u Kanadu ili u Meksiko, ili ko e ga znati..."
Ustali smo i mi: Turkle, Harding i ja, jedva smo stajali na nogama, toliko smo jo bili
pijani, ali preko naeg pijanstva kao da se nadvila i neka blaga neopisiva tuga. Turkle obe a da e
ta no za jedan sat probuditi i Mekmarfija i devojke i da e se pobrinuti da ih svakako digne iz
kreveta.
Probudi i mene", zamoli ga Harding. Ho u da budem na onom prozoru kada odjae
prema horizontu, da u ruci steem srebrni metak i da se pitam suznih o iju - Koje zapravo bio taj
maskirani jaha ?"
Daj ne zajebavaj! Vas dvojica sada mar u krevet, i da vas vie nisam video kilometrima
okolo. Jel'jasno?"
Harding se nasmejao, klimnuo glavnom, ali nita nije odgovorio. Mekmarfi mu prui ruku
i Harding je vrsto stegnu. Klate i se napadno na nogama kao kauboj u kakvoj kr mi, Mekmarfi
mu namignu i re e: Stari drue, kad vie ne bude ovde Meka, ti e povratiti svoju titulu glavne
lujke."
Okrenu se prema meni, namrti se, pa mi re e: Ne znam ta je najbolje da uradi sam sa
sobom, poglavico. Razmisli jo malo, raspitaj se, vidi ta bi voleo. Moda e dobiti ulogu nekog
negativca u televizijskom filmu. Ali nije vano, samo ti budi mrtav hladan i uvek dii duboko."
Rukovao sam se i ja s njim, pa smo onda svi polako krenuli u spavaonicu. Mekmarfi re e
Turkleu da u me uvremenu iscepa koji arav i da razmisli kojim bi vorovima i na koji na in
najvie voleo da bude vezan. Turkle mu odgovori da ne brine, da e svakako veoma paljivo
razmisliti o tome. U sivkastoj polutami spavaonice uvukao sam se u krevet i uo kako Mekmarfi i
devojka leu zajedno na leaj pored moga. Jo sam uo i Turklea kako otvara vrata ostave u
hodniku gde je smetena posteljina i kako ih uz bu an i dug uzdah zatvara za sobom. Kada su mi
se o i navikle na tamu, razaznao sam Mekmarfija i njegovu partnerku, skupili su se i priljubili
jedno uz drugo da im bude to ugodnije i toplije, delovali su mi vie kao dva umorna deteta nego
kao odrasli mukarac i odrasla ena koji su se nali u krevetu radi seksa.
I upravo tako sklup ane i zagrljene zatekli su ih crni momci kada su ujutru u pola sedam
doli da upale svetla u spavaonici.
Naknadno sam mnogo razmiljao o svemu to se dogodilo i doao sam do zaklju ka da je
sve to ipak bilo predodre eno, dogodilo bi se ovako ili onako, pre ili posle, pa sve i da je Turkle
probudio Mekmarfija i daje ovaj sa devojkama pobegao sa odeljenja kao to su i planirali. Glavna
sestra bi ipak doznala ta se sve zapravo dogodilo, moda samo po Bilijevom pogledu ili
njegovom izrazu lica, i onda bi opet uradila ono to je uradila, svejedno da li bi tu bio Mekmarfi
ili ne. A i Bili bi svakako uradio ono to je uradio, Mekmarfi bi za to uo i sigurno bi se vratio.
Morao bi da se vrati, jer ne bi mogao da dozvoli glavnoj sestri da njena re bude zadnja i da ona
povu e poslednji, odlu uju i potez, i to bez obzira na to da li bi to ona uradila tu, njemu pred

nosom ili dok on mirno sedi i igra poker u nekom Karson Sitiju ili Renou. To je za njega bilo kao
da se zarekao da e odigrati partiju do kraja, a u pitanju je tip oveka koji nikako nije mogao da
dozvoli sebi da prekri datu re i dogovor.
im smo ustali iz kreveta i razmileli se po odeljenju, pri a o onome to se no as dogodilo
po ela je da se prenosi tiho od usta do usta, ali brzo kao vatra u suvom grmlju.
Ma ta kae?" pitali su oni koji pojma nisu imali ta se desilo. Kurvu? Ba kurvu? U
spavaonicu? Bog te!"
Ne samo kurve, odvra ali su oni koji su neto znali, nego itav kupleraj sa sve pijankom.
Mekmarfi je ra unao da e uspeti da s njima pobegne pre nego to do e dnevna smena, ali nije
mogao da se na vreme probudi.
Ma daj, meni si naao da prodaje te pri e?"
Ma kakve pri e, sve je to ela celcata istina, znam, kad ti kaem, ja sam bio s njima."
Oni to su u estvovali u pijanci pri ali su o tome sa nekim ponosom i divljenjem, na na in
kako pri aju, recimo, o evici poara ili ruenja brane - u po etku ozbiljno i sa puno obzira, jer se
broj rtava jo ne zna - ali to pri a vie odmi e, sve je manje i manje obzira, a sve vie okantnih
detalja. U trenutku kada bi glavna sestra ili njeni uurbani crni momci otkrili neto novo, kao na
primer praznu bocu od sirupa za kaalj, ili naputena invalidska kolica na dnu hodnika, poslagana
jedna pored drugih kao vozni park automobil a u luna-parku, tako bi se naglo i jasno vratio u
se anje jo po jedan novi detalj te lude no i o kojoj e oni koji su je preiveli sa uivanjem
pri ati. Crni momci su sve bolesnike oterali u dnevni boravak tako da su se i akutni i hroni ni
meali izme u sebe u zajedni kom uzbu enju i meteu. Ona dva vegetiraju a sedela su umotana
u ebad i samo nemo piljila okolo i mljackala desnima. Svi su jo bili u pidamama i papu ama
osim Mekmarfija i devojke. Ona je bila obu ena, ali naravno bosa, s najlon arapama preba enim
preko ramena, on je bio u svojim famoznim crnim ga icama sa belim kitovima. Sedeli su na
kau u i drali se za ruke, devojka je opet zadremala, a Mekmarfi se naslanjao na nju smee i se
zadovoljno i pospano.
I mimo nae volje bili smo sve manje i manje zabrinuti, a sve vie razgaljeni i razdragani.
Kada je sestra naila na one rasute pilule koje je Harding bacao na Sefelta i devojku, svi smo se
trudili i teko uspevali da se uzdrimo od smeha, a tek kada je nala gospodina Turklea u
magacinu za ve i izvela ga napolje, kada smo ga videli kako trep e o ima i stenje, a pri tom se
umotao u sto metara trake od pocepanih arava i izgledao kao neka iva mumija koja se
probudila, i to s tekim mamurlukom, po eli smo da se gotovo valjamo od smeha. Glavna sestra
nas je posmatrala dok smo se smejali, ali na njenom licu ovaj put nije bilo ni traga od onog
uobi ajenog smeka, svaki novi talas naeg smeha gutala je teko, kao gorku pilulu, tako da nam
se inilo da e uskoro pu i od muke.
Mekmarfi je prebacio svoju bosu nogu preko naslona za ruke na kau u, natukao kapu na
zakrvavljene o i ne bi li ih koliko-toliko zatitio od svetlosti i sve vreme oblizivao suve usne
jezikom, koji je od onog sirupa izgledao kao daje obloen elatinom. Videlo se da mu je veoma
loe i daje uasno umoran, stalno je dlanovima pritiskao slepoo nice i zevao, ali i pored tako
ajnog stanja u kome se nalazio i dalje je imao snage da zadri na usnama onaj njegov
karakteristi ni osmeh, a nekoliko puta, kada bi sestra naila na neki nov dokaz za sve ono to se
deavalo na naoj terevenci, nije mogao a da se glasno i od srca ne nasmeje.
Kada je sestra ula u staklenac da telefonira u glavnu zgradu i da im saopti da je dala
otkaz gospodinu Turkleu, on i Sandi su iskoristili priliku, otklju ali reetku na prozoru, svima
nam mahnuli i trkom zadili preko bolni kog travnjaka, sve se spoti i i klizaju i po mokroj,
suncem obasjanoj travi.
Vidi, prozor je jo otvoren", re e Harding Mekmarfiju. Idi i ti, bei s njima!"

Mekmarfi je samo zastenjao i jedva otvorio jedno zakrvavljeno oko: Daj, ne zajebavaj!
Nisam u stanju ni glavu da iznesem kroz taj prozor, a kamoli elo telo."
Dragi moj prijatelju, meni se ini da ti nisi u potpunosti svestan..."
Harding, jebem ja malo i tebe i te tvoje umne vake, u ovom trenutku ja sam jedino
svestan toga da sam pijan kao letva, da mi je jako muka, a ini mi se da si i ti pijan. Nego,
poglavico, kako si ti, jesi li i ti jo pijan?"
Odgovorio sam mu da ne ose am ni nos ni obraze, ako mu to neto zna i.
Mekmarfi je samo klimnuo glavom, opet zatvorio o i, prekrstio ruke na grudima, jo
dublje se zavalio na kau u, a bradu je uvukao u kragnu. Onda je samo coknuo usnama i nasmeio
se pospano.
ove e", re e, pa svi su jo uvek pijani."
Harding se nije predavao i dalje je bio zabrinut za Mekmarfijevu sudbinu, insistirao je
daje ipak najbolje da se Mekmarfi na brzinu obu e i iskoristi trenutak dok na dobri an eo
milosr a stoji tamo kod telefona i saoptava doktoru kakve je sve grozote i uase otkrila jutros na
odeljenju.
Mekmarfi mu je odgovorio da nema razloga za brigu jer njemu ne moe biti gore nego to
je bilo do tada.
Zar nisam dosad ve proao i izdrao i najve a iskuenja?"
Harding samo rairi ruke i ode slute i skoru propast.
Jedan je crni momak uo io da je reetka na prozoru otklju ana, zaklju a je ponovo, ode u
staklenac po debeli registar sa imenima, vrati se i po e glasno da proziva ime po ime trae i
pogledom da li je svako od prozvanih i zaista tu. Imena su ina e bila navedena obrnutim
abecednim redom, i to samo zato da se ljudi dodatno i nepotrebno zbunjuju, tako daje do slova B
doao tek na samom kraju prozivke. Ne skidaju i prst sa pro itanog imena u dnevniku, crni je
partao pogledom po dnevnom boravku.
Bibit? Gde je Bili Bibit?" razroga io je o i jer je verovatno mislio da mu je Bili Bibit
zbrisao pred nosom i pitao se da li e ikada uspeti da ga ponovo uhvati. Da li neko zna kada je
Bili Bibit pobegao? Odgovarajte, proklete lujke!"
Tek sada ljudi su se setili gde je u stvari Bili Bibit, uo se tih apat i smejuljenje.
Crni momak je smesta urno otperjao do staklenca, videli smo ga kako referie sestri
svoje uasno otkri e, ona samo besno izlete s njim napolje, takvu je jo nisam video - grake
znoja izbile su joj po elu, izme u obrva i ispod nosa, kapa joj vie nije idealno pokrivala glavu,
jedan ogroman pramen kose joj je visio sa strane, li io je na pregrt vlanog pepela, i pokrivao joj
.gotovo pola lica. Zahtevala je od nas da joj istog trenutka kaemo da li znamo gde je i kada Bili
pobegao. Odgovor joj je bio opti smeh, smejali smo se svi u horu, a ona je besno i zapanjeno
ima arala po nama.
Zna i, ipak nije pobegao, jelda da nije? On je jo tu, na odeljenju, je li, Harding? Recite
mi vi Sefelt, recite mi!"
Dok je govorila, o i su joj sevale na sve strane, pogledom je prosto probadala jednog po
jednog od prisutnih, ali su oni najzad bili imuni na njen otrov. Gledali su joj ravno u o i, smejali
se i tako prkosili njenom nekadanjem ve no prisutnom, a sada, nadali su se, zauvek i ezlom
superiornom osmehu.
Vaington! Voren! Po ite smesta sa mnom, da proverimo po svim prostorijama!"
I mi smo ustali i pratili u stopu njihovu trojku u obilasku odeljenja u kome su otklju avali
redom: laboratoriju, kupatilo, doktorovu kancelariju... Kriju i osmeh kvrgavom akom, Skanlon
apnu: Hej, ala e ovo biti zajeb za naeg Bilija." Svi smo klimnuli glavom. Kad malo bolje
razmislim, bi e to zajeb ne samo za Bilija, se ate se ko je jo tamo s njim?"

Sestra je najzad stigla i do vrata samice na dnu hodnika. Mi smo se gurali da budemo to
blie, da to bolje vidimo, nametali smo se i krivili vratove. Preko ramena glavne sestre i dvojice
crnih momaka, videli smo kako ona otklju ava vrata i irom ih otvara. U sobi bez prozora bilo je
mra no, a u tom mraku uo se apat i neko ukanje, sestra je podigla ruku i upalila svetio. Sa
dueka na podu Bili i devojka su mirkali o ima nalik na dve sovice u gnezdu. Sestra se pravila
da ne uje gromki smeh i aplauz koji je odjeknuo iza njenih leda.
Vilijem Bibit!", iz sve snage se upinjala da joj ton bude otar i hladan, Vilijem Bibit!"
Dobro jutro, gospo ice Rej el", odgovori Bili i ne pokuavaju i da ustane, zakop a
pidamu, da vas upoznam, ovo je Kendi", re e uz osmeh diu i devoj inu ruku.
Sestra proguta knedlu i re e tunim glasom: ,,Oh Bili, Bili, Bili... kad bi samo znao koliko
me je sada sramota zbog tebe."
Bili se jo nije bio dovoljno razbudio da bi njen prekor na njega u potpunosti delovao, a
devojka se vrpoljila i pod duekom traila svoje najlon arape, pokreti su joj bili tromi i pospani.
Tu i tamo prekinula bi svoje pospano traenje, usmerila pogled nagore i nasmeila se ljupko
ledenom liku sestre, koja je stajala nad njom onako namrtena i prekrstenih ruku; onda bi
proverila da li joj je majica zakop ana, pa bi nastavila sa svojom potragom za najlonkama, koje
su se verovatno zaglavile negde izme u dueka i podnih plo ica. Oboje su imali pokrete kao
debele ma ke to su se upravo napile toplog mleka pa se sada lenjo izleavaju na suncu. Pomislio
sam da i oni mora da su jo prili no pijani.
,,Oh Bili", re e sestra tako razo aranim i tragi nim tonom kao da e svakog trenutka
zaplakati skrhana tugom i bolom, zar sa ovakvom enom! Sa jednom takvom jeftinom!
Prostom! Nafrakanom..."
Kurtizanom?" dopuni je Harding, bludnicom, raskalanicom?"
Sestra se okrenula, pokuala je da ga prikuje pogledom, ali je on mirno nastavio.
Ne raskalanica! Ne?" zamiljeno se po eao po glavi. ,,A Saloma? To je bila poznata
kvarnja a. Moda ona dama"? Da nije to re koju traite? Shvatite me, pa ja samo elim da vam
pomognem."
Sestra se sada opet okrenula prema Biliju, koji je sve svoje snage koncentrisao na to da
pokua da ustane. Legao je na stomak, skupio kolena, podigao stranjicu u vazduh, kao krava kad
ustaje, onda se obema rukama odgurnuo od tla, stao na jednu nogu pa na drugu, pa se jedva
uspravio. inilo se da uiva u svom uspehu i kao da uopte nije bio svestan svih nas, to smo tu
stajali na kani oko vrata da ga zafrkavamo i da mu aplaudiramo.
Sav taj smeh i buka koju smo pravili kao da najzad prenue sestru. Pogleda najpre u
Bilija, pa u devojku, pa u tu celu rulju iza svojih le a. Ono njeno lice od emajla i plastike kao da
se polako mrvilo, zatvorila je o i, napregla se da smiri drhtaj, da pokua da se koncentrie. Znala
je da je doao taj trenutak - evo, saterana je uza zid. Otvorila je o i, bile su vrlo male i mirne.
Ono to mije najtee, Bili", re e sa osetnom promenom u tonu, to je kako e tvoja
majka na sve ovo reagovati, ta e ona re i."
Proizvela je reakciju kakvu je i elela, Bili se naglo trgao i rukom pokrio obraz kao da mu
je izgoreo od kiseline.
Tvoja majka, Bili, ona se uvek ponosila tvojim ponaanjem. Ja to vrlo dobro znam. A
ovo sada, ovo e je strano potresti. Ti, Bili, zna ta se njoj sve moe desiti ako se previe
nasekira, zna koliko joj moe biti zlo, jadna ena. Ti zna koliko je ona osetljiva, a pogotovo ako
se radi o njenom najdraem jedincu. Uvek se toliko ponosila tobom. Ona..."
Ne! Ne!" usne su mu se tresle, trzao je glavom, molio ju je gr evito, ne morate!"
Bili, dragi moj Bili", odgovori mu ona, pa tvoja majka je moja stara bliska prijateljica."
Ne!" kriknu Bili. Glas mu je strugao po belim golim zidovima samice. Zabacio je glavu i

zaurlao u mesec od svetla na plafonu: ,,N-n-nee!"

Smeh je prestao, gledali smo kako se Bili previja po podu, zaba ene glave i isturenih
kolena. Jednom rukom se trljao gore-dole po zelenoj nogavici, pani no je vrteo glavom kao dete
kojem je zapre eno batinama i koje uplaeno eka da donesu prut. Sestra mu dodirnu rame, tobo
da ga utei, ali on se od njenog dodira istog trena strese kao od udara struje.
Bili, ni meni nije drago to ona mora da sazna takve rune stvari o tebi... ali staja tu
mogu...?"
Nemojte joj re i, gospo ice Rej el! Nemojte, molim vas!... Preklinjem vas!"
Ali ja joj to moram re i, Bili. Teko mije kada te vidim tako uzrujanog, ali ta o ekuje
od mene? Kad te zati em tu, na tom dueku, sa jednom takvom enom..."
Ne! Nisam ja kriv! Nisam...", ruka mu opet polete na obraz i kao da se zalepila za njega.
Ona je... ona je kriva... ona..."
Bili, pa nije ta ena mogla silom da te tu dovu e", odmahnu glavom sestra. Pokuaj da
me shvati, ja bih volela da ti nisi kriv, i to najvie zbog tvoje majke."
Ruka mu zagreba obraz, ostadoe duge, crvene duboke brazde. Ona je!" Bili se pani no
osvrtao oko sebe. I Mekmarfi! On je! I Harding! 1 ostali! Izazivali su me! Govorili mi svata!"
Sada mu je pogled bio prikovan za nju, nije gledao ni levo ni desno nego pravo u njeno
lice kao daje umesto lica imala neki svetlosni vrtlog od koga ne moe da odvoji pogled. Gutao je
pljuva ku i nestrpljivo ekao da ona neto kae, ali ona nita nije govorila, njena vetina, njena
fantasti na mehani ka mo joj se vratila, izanalizirala je situaciju i sugerisala joj da je najbolje da
zasad samo uti.
Naterali su me! Molim vas, gospo ice Rej el, nater..."
Ona spusti ruku na njegov vrat i privu e mu glavu svojim utirkanim grudima, milovala
ga je po ramenu i sporim prezrivim pogledom prelazila preko naih lica.
Sve je u redu, Bili, sve je u redu. Niko ti nita ne e. Sve je u redu. Ja u sve objasniti
tvojoj majci."
Govorila je i za to vreme nas mrvila pogledom. Bilo je udno sluati njen glas, blag,
mekan i topao kao dua, a u isto vreme videti njeno lice tvrdo poput porculana.
,,U redu je, Bili, po i sa mnom, pri ekaj me u doktorovoj kancelariji, nema smisla da
sedi u dnevnom boravku u drutvu s takvim... nazoviprijateljima.
Milovala ga je po glavi sa recima: Jadni moj mali, jadni de ko" i uvela ga je u doktorovu
kancelariju, a mi smo se svi utke povukli niz hodnik i zauzeli mesta u dnevnom boravku; sedeli
smo ne gledaju i jedan u drugoga i izbegavaju i da progovorimo ijednu re . Mekmarfi je
poslednji seo.
Na drugoj strani boravka, hroni ni su prestali da se motaju okolo, i oni su se umirli i
stajali prikovani na jednom mestu. Ispod oka sam pogledao Mekmarfija trude i se da on to ne
primeti. Sedeo je u svojoj fotelji kao da sedi u svom uglu i odmara se pred zvuk gonga koji e
oglasiti po etak nove runde, dug niz slede ih rundi. Ono protiv ega se on borio nije se moglo
tu i i dotu i do kraja. Mogao si ga samo neprestano udarati sve dotle dok tebi potpuno ne nestane
snage, kada neko drugi treba da nastavi me i zauzme tvoje mesto.
U staklencu se naveliko telefoniralo, u obilazak su doli i neki efovi. Kada se naposletku
pojavio i na doktor, svi su mu uputili pogled pun osude kao daje sve to se desilo bilo njegovo
maslo ili kao daje to sve on barem na neki na in odobrio i blagoslovio. On je bledeo i bukvalno
se tresao pod naim tekim pogledima, videlo se daje ve uglavnom uo detalje o svemu to se
dogodilo na naem odeljenju, ali mu je sve to glavna sestra opet opisivala polako, smireno,
potanko i dovoljno glasno da i mi moemo uti. Da to moemo ovaj put najzad uti kako valja, u
sve anoj i ozbiljnoj atmosferi, bez uobi ajenog dobacivanja i cerekanja dok ona govori. Doktor je

samo klimao glavom, nervozno premetao nao are iz ruke u ruku i treptao o ima, tako suznim da
sam pomislio da e je, ako mu pri e malo blie, poprskati. Zaklju ila je svoje izlaganje pri om o
Biliju i tragi noj sudbini kojoj smo ga mi izloili, tog jadnog, naivnog momka.
Ostavila sam ga u vaoj kancelariji, a s obzirom na to u kakvom se stanju nalazi, mislim
da bi bilo najbolje da ga odmah pregledate. On je doiveo uasno iskuenje, i mene bukvalno
hvata jeza kada pomislim na tu ogromnu tetu koja je naneta tom jadnom momku."
Sa ekala je da se i doktor strese od jeze.
Sada najbolje idite kod njega i vidite da li moete s njim da razgovarate. Zapamtite, sada
sa njim treba biti vrlo paljiv jer je u veoma alosnom stanju."
Doktor je jo jedom klimnuo glavom i poao u svoju kancelariju. Svi smo ga pratili
pogledom.
Mek", obrati mu se Skanlon, sluaj, valjda ti je jasno da nismo progutali ovu njenu
pri u? Daje gadno - gadno je, ali mi znamo koje za sve ovo kriv... znaj da ne krivimo tebe."
Ne", rekoh i ja niko od nas tebe ne krivi." A kada sam video kako me je pogledao,
poeleo sam da su mi, pre nego to sam to rekao, i upali jezik.
Mekmarfi je sklopio o i i opustio se, izgledao je kao da neto eka. Harding je ustao,
priao mu i tek to je zaustio da neto kae, kad sa dna hodnika odjeknu krik iz doktorovog grla,
krik koji nam je svima sledio ile zloslutnim uasom.
Sestro!" vrisnuo je doktor. Mili Boe, sestro!"
Sestra i tri crna momka poletee prema dnu hodnika odakle je doktor i dalje dozivao.
Nijedan od pacijenata nije ustao, znali smo da tu vie nita ne moemo u initi, samo smo sedeli i
ekali da se ona vrati u dnevni boravak i saopti nam ono to, kako smo svi sada gotovo
instinktivno ose ali, samo predstavlja doga aj koji je ve davno bio predodre en da se desi, da
nam saopti da se desilo neto to se moralo desiti i na ta mi nismo mogli nikako da uti emo.
Prila je pravo Mekmarfiju. Prerezao je sebi vrat", re e; zastala je nadaju i se da e on neto
odgovoriti, ali on je nije ni pogledao. Uzeo je neki instrument iz doktorove fioke i sam sebi
njime prerezao vrat. Jadni, nesretni, neshva eni de ak, ubio se. Eno ga tamo, sedi u doktorovoj
stolici sa preklanim vratom."
Opet je sa ekala nekoliko trenutaka, ali on nije ni podigao pogled.
Prvo arls ezvik, a sada i Vilijam Bibit. Nadam se da ste napokon zadovoljni. Vi se
igrate ljudskim ivotima... kockate se ljudskim ivotima i sudbinama... verovatno zamiljate da
ste Bog, ta li?"
Okrenu se i ode u staklenac, zatvaraju i vrata za sobom, ostavila je kripav ubojito hladan
zvuk da vibrira u svetlosnim cevima iznad naih glava. Prva misao mije bila da pokuam da ga
spre im, da ga nagovorim da se zadovolji onim to je do sada postigao i da njoj prepusti
poslednju rundu, ali tu prvu misao odmah sasvim potisnu druga, jo jasnija, iskristalisana.
Odjedanput mije postalo gotovo bolno jasno, nepogreivo sam shvatio da ga ni ja ni bilo ko od
nas desetak nikako ne moe spre iti ni zaustaviti. Ni Hardingovi argumenti, ni moji zahvati
otpozadi, ni pouke starog pukovnika Matersona, ni Skanlonovo gun anje, ni bilo ko od nas, ni svi
mi zajedno zdruenim naporima, niko i nita ga ne moe spre iti. A ne moemo ga spre iti zato
to ga mi zapravo na to i gonimo. Na to ga ne tera sestra svojim ponaanjem, nego naa potreba ona ga tera da se polako uspravi, onim svojim ogromnim akama odbije od naslona na fotelji, ona
ga gura da ustane i uspravi se poput onih zombija u filmovima strave i uasa i da se pokori
kontrolnim zracima to gaje u njega uperilo etrdeset gospodara. Mi smo ga terali da nedeljama
gura dalje, mi smo ga drali uspravnim i kad su mu i stopala i noge ve odavno otkazali,
nedeljama smo uspevali da uti emo na njega i na taj na in omogu ili da se i dalje ponaa po
starom, da bude onaj nekadanji Mek, da namiguje, smeje se i prosipa toseve, i to tada kada je

ve odavno i poslednji atom njegovog duha bio uveliko spren izme u dve srebrne elektrode.
Naterali smo ga da ustane, pridigne svoje crne ga ice kao da su u pitanju kaubojske kone
pantalone, da na zatiljak jednim prstom gurne svoju crnu kapu kao daje neki kaubojski eir
irokog oboda, i to sve sporim, mehani kim pokretima - a kada je krenuo preko sobe, ulo se
kako mu bose pete udaraju kao da su gvo em pendetirane, videlo se kako pod njima po
plo icama lete varnice.
I tek na kraju - poto je protutnjao kroz ona zatvorena staklena vrata i poto joj je na licu
koje mu je okrenula nepojmljivi uas u trenutku svojom brutalnom snagom unitio bilo koji drugi
izraz koji bi ikada mogao na njemu da se pojavi, poto se bacio na nju i jednim potezom joj
strgao prednji deo uniforme od vrata nanie i poto su joj one dve polutke okrunjene bradavicama
izronile i po ele da bubre i bubre i nabujale i postale ve e nego to ih je iko ikada mogao i
zamisliti, tople, meke i rui aste, tek tada, dok smo sa nevericom gledali taj prizor i sluali njene
krike, i mi i ostali prisutni shvatili smo da tri crna momka nemaju nameru ni malim prstom da
maknu i da e oni - lekari, sestre i staisti, morati bez njihove pomo i nekako da ga obuzdaju i
odvoje od nje, da one njegove krupne, snane ri e prste, ve toliko utisnute da izgledaju kao
dodatni vratni prljenovi, i upaju iz bele, nene koe njenog vrata - tek je tada, naime, pokazao
da on i nije nita drugo nego zdrav, odlu an, istrajan ovek koji obavlja jedan teak posao koji je,
na kraju krajeva, bilo neophodno obaviti, bez obzira na to koliko mu on bio drag ili ne.
Kriknuo je, na samom kraju, dok mu je telo padalo na le a, videli smo na deli sekunde
njegovo lice u letu, okrenuto naopako pri padu, negde u vazduhu blizu poda, i tek tada, savladan i
zatrpan belim uniformama kriknuo je krikom zveri koja je saterana u orsokak; bio je to krik pun
mrnje, straha, predaje i prkosa, krik kakav isputa smrtno pogo ena ivotinja u trenutku kada joj
pri u lova ki psi, krik kada vie nita za nju ne postoji osim nje same i tog trenutka u kome joj
prestaje ivot.
Ostao sam tamo jo nekoliko nedelja, tek koliko da vidim kako e se stvari dalje razvijati.
Nita vie nije bilo kao pre, sve se menjalo iznena uju om brzinom: Sefelt i Fredrikson su
zajedno potpisali otpusni list sa klauzulom Protivno savetu lekara", nakon dva dana otila su jo
trojica akutnih, a ak njih estorica su premeteni na drugo odeljenje. Bilo je dosta ispitivanja i
istraga u vezi sa onom pijankom i jo vie u vezi sa Bilijevom smr u. Doktora su obavestili da
mu je ostavka prihva ena, a on im je na to uzvratio svojim obavetenjem da e, ako ele da ga se
oslobode, morati da idu do kraja i da mu daju otkaz.
Glavna sestra je nedelju dana provela na le enju i za vreme njenog odsustva odeljenje je
vodila ona mala Japanka odozgo. Momcima se tako pruila prilika da mnogo ta izmene u
dotadanjem strogom ku nom redu - Harding je ak uspeo da izdejstvuje da se staro kupatilo opet
otvori i li no je preuzeo na sebe da dri banku u ajncu, trude i se da svojim tankim, gotovo
providnim glasom koliko je vie mogu e imitira Mekmarfijev na in glasnog, brzog,
aukcionarskog vo enja partija. Ba je i vodio jednu partiju kada smo tog dana uli kako njen
klju ulazi u bravu.
Svi smo joj smesta iz kupatila pohrlili u susret daje pitamo za Mekmarfija. U prvom
trenutku kada nas je spazila, povukla se itava dva koraka unazad, tako je delovala da mi se
inilo da e se okrenuti i da e pobe i. Jedna polovina lica bila joj je modra, ote ena,
neverovatno izobli ena, oko potpuno zatvoreno a vrat debelo bandairan. Na sebi je imala novu,
belu uniformu, neki od momaka su se samo zna ajno smekali i gledali joj u prednji deo
uniforme, koliko god daje ova bila tenja, utirkanija i manja od prethodne, nikako vie nije
mogla da sakrije o iglednu injenicu, jasnu i svima vidljivu - daje ona i pored svega ipak i ena.
Harding joj pri e i uz osmeh je upita staje sa Mekmarfijem.
Sestra izvadi iz depa uniforme notes i olovku i na jednom listi u napisa odgovor:

Vrati e se" i prui mu ga, list je vidno drhtao u njenoj ruci. Harding je pro itao odgovor, ali nije
njime bio u potpunosti zadovoljan.
Da li ste sigurni?" opet je upita.
Ina e, do tada smo s raznih strana uli gomilu informacija i glasina u vezi s njim: da je
gore na odeljenju za neprilago ene nokautirao ak dva bolni ara, uzeo klju eve i odmaglio, da su
ga vratili na radnu farmu, pa ak i daje trenutno pod specijalnim tretmanom, i to ba po nalogu
sestre, koja je, do dolaska novog doktora, obavljala i dunost efa odeljenja.
Da li ste ba sasvim, stoprocentno sigurni, to nas zanima?" Harding je ponovo upita.
Sestra opet izvadi notes, zglobovi su joj bili uko eni a ruka joj je, belja nego ikada,
nekako nesigurno arala po papiru.
Da, gospodine Harding", napisala je, ne bih tako neto tvrdila da nisam potpuno
sigurna. Vrati e se."
Harding pro ita staje napisala pa iznenada pocepa list na komadi e i baci joj ih u lice. Ona
se tre i mahinalno die ruku da njome zatiti ote enu, bolnu stranu lica i od tih papiri a, za svaki
slu aj.
Milostiva, da budem iskren: ja mislim da, sve u svemu, vi ipak kenjate kao grlica",
dobaci joj Harding.
Zagledala se u njega, htela je ponovo da neto napie, ali se u trenu predomislila,
okrenula, vratila olovku i notes u dep od uniforme i otila u staklenac.
Hej", promrsi Harding, kao da smo nekako prili no naglo prekinuli na razgovor
ugodni, no ako emo ba da budemo iskreni, kada ti neko kae da mnogo kenja, onda ti je
relativno suen izbor eventualnih, efektnih pismenih replika."
Pokuala je da ponovo svoje odeljenje dovede u red, ali je to bilo veoma teko sa
Mekmarfijem u blizini, on je, naime, jurcao po hodnicima, bu no se smejao i dobacivao na
sastancima i iz sveg glasa pevao u kupatilu. Nikako nije mogla, samo pisanjem naloga na
papiri ima, da se ponovo uzdigne u svoj svojoj nekadanjoj snazi i veli ini, polako je, jednog po
jednog, gubila svoje pacijente. Poto je otiao i Harding, jednostavno je potpisao otpusnicu i ena
je dola po njega, a Dord bio premeten na neko drugo odeljenje, ispalo je da su od ele nae
nekadanje ribarske posade ostala samo tri oveka: ja, Martini i Skanlon.
Ja jo nisam eleo da odem jer mi je ona delovala previe samouvereno, kao da se
spremala za jo jednu rundu, a ja sam svakako eleo da budem prisutan ako do te runde do e. I
zaista, jednoga jutra, nakon to pune tri nedelje Mekmarfi nije bio na odeljenju, ona je povukla i
svoj poslednji, odlu uju i potez.
Vrata odeljenja su se irom otvorila i crni momci su dokotrljali jedan krevet na to kovima
sa tablom na kojoj je crnim krupnim slovima pisalo: MEKMARFI, RANDLE P.
POSTOPERACIJSKI. A ispod toga dopisano mastilom: LOBOTOMIJA.
Gurnuli su taj krevet u dnevni boravak, pribili ga uza zid, odmah do vegetiraju ih, i
ostavili ga tamo do daljnjeg. Stajali smo u podnoju kreveta, itali ta pie na tabli, a onda gledali
na suprotni kraj u glavu koja je utonula u jastuk, u ri e kovrde i mle nobelo lice sa debelim,
ljubi astim otocima ispod o iju.
Nakon nekoliko minuta tiine Skanlon se besno okrete i pijunu na pod:
Pa dobro, ta ona matora ku ka misli da nam uvali, da lije mogu e da misli da smo
totalni debili i da emo poverovati daje ovo on, pa jebo te, ovo nema veze s njim."
I ne li i na njega", dodade Martini.
Ona misli da smo mi kompletni idioti, ta li?"
Ali moramo priznati da znaju posao", primeti Martini, koji se primakao onoj glavi i sada
pokazuje u nju prstom. Vidite, pogodili su i slomljeni nos i onaj ludi oiljak... vidi ak i zulufe."

Ma jesu", progunda Skanlon, ali ipak, jebi ga, nije to to."

Progurao sam se izme u ostalih i stao pored Martinija:
Mogu oni da naprave i isti slomljen nos i oiljak", rekoh, ali nikako ne mogu da pogode
onaj izraz. Na ovome licu nema ni ega, nema nikakvog, a pogotovu ne njegovog izraza, prazno je
kao lice drvenih lutaka u izlozima, pa zar nije tako, Skanlon?"
Skanlon je ponovo pljunuo:
Pa ba tako, zna, sve to je nekako previe prazno, pa to svako moe da vidi."
Pazi ovo", dobaci jedan pacijent koji je podigao pokriva , vidi i tetovaa je tu."
Jaka stvar", rekoh ja na to, pa i tetovaa moe da se napravi. Ali miice, ta emo s tim?
ta je sa miicama, e to nisu mogli da naprave. Kakve je samo miice imao, se ate se?"
Celo poslepodne smo se Skanlon, Martini i ja alili na ra un one loe kopije gumene
lutke, kako ju je Skanlon nazvao, a koja je leala u onom krevetu. Ali to je vreme vie prolazilo i
kako su se povla ili oni otoci ispod o iju, primetio sam da su ljudi sve vie i sve e e prilazili i
zagledali onaj lik na jastuku. Gledao sam ih kako prolaze pored njega, tobo usput dok idu do
stalka sa asopisima ili do esme da popiju au vode, a u stvari samo zbog toga da jo jedanput
bace, kao u prolazu, pogled na ono lice. Gledao sam sve to i naprezao mozak, pokuavao da
smislim ta bi on u inio u ovoj situaciji, koji bi potez po njemu bio pravi? Samo jedno mije od
samog po etka bilo kristalno jasno, ujedno sam bio vie nego siguran - on sigurno ne bi dozvolio
da neto takvo, i to jo sa prika enom tablom na kojoj pie njegovo ime, da taj jad i tuga dvadeset
ili moda punih trideset godina stoji izloen u dnevnom boravku i glavnoj sestri slui da svima
prakti no, o iglednim primerom pokae ta se nekome moe dogoditi ukoliko se suprotstavlja
Sistemu. U to sam bio savreno siguran.
Te no i sam sa ekao da se po zvucima u spavaonici uverim da svi spavaju i da su crnui
momci obavili i poslednji obilazak. Onda sam okrenuo glavu na jastuku i zagledao se u susedni
krevet. Disanje sam mu, dodue, oslukivao ve satima, jo od onoga trenutka kada su ga
dogurali iz dnevnog boravka i prebacili na krevet, paljivo sam sluao kako mu plu a krkljaju i
usporavaju, a onda opet normalno funkcioniu, sluao sam i nadao se da e moda u jednom
trenutku, sama od sebe, zauvek stati - ali do tada, sve vreme, nisam imao snage da ga pogledam.
U prozoru je blistao hladan mesec i u spavaonicu se slivala mese ina boje srebra. Seo sam
u krevetu, moja senka je pala preko onoga tela pored mene i kao da ga je sekla napola - sada
izme u ramena i bedara zjapi crna praznina. Otoci su toliko splasli da su mu o i bile ve irom
otvorene, kao da zure u mese ev obris, budne su i razroga ene, staklasto mutne od dugog zurenja
bez treptanja, izgledaju kao pregoreli osigura i na razvodnoj tabli. Uzimam jastuk, one o i kao da
registruju taj moj pokret, ne silaze sa mene dok ja ustajem i prelazim ono malo rastojanje izme u
kreveta.
Jako, krupno i tvrdo telo vrsto se dralo ivota, dugo se borilo da ga ne ispusti, toliko se
treslo i koprcalo da sam morao elom svojom duinom da legnem preko njega i svojim nogama
kao makazama stisnem njegove noge, koje su se ritale i bacakale sve vreme dok sam mu u lice
utiskivao jastuk. U jednom trenutku mi se u inilo da na tom telu leim i borim se s njim ve
danima. Ritanje je najzad prestalo, telo je neko vreme mirovalo, onda se jednom jako streslo i
napokon umirilo. Tek tada sam skliznuo s njega, podigao jastuk i video da mu je pogled isti kao i
ranije, isto onako prazan i beznadean. Prstima sam mu spustio kapke i zadrao ih tako neko
vreme, hteo sam da budem siguran da e ostati sklopljeni. Potom sam se vratio i legao u svoj
krevet.
Leao sam tako neko vreme pokriven preko glave, ube en da niko ne moe da me uje.
Ali, Skanlon me je razuverio kada mi je sa svoga kreveta doapnuo:
Samo mirno, poglavico, samo mirno, sve je u redu."

uti i spavaj", odgovorih.

Neko vreme je vladala tiina, a onda uh pitanje postavljeno apatom:
Da li je gotovo?"
Odgovorih da jeste.
Boe", re e on, pa ona e shvatiti, zna e. Je li ti to jasno? Mada je teko da ti se bilo ta
dokae... nije retko da neko umre nakon operacije, to je uvek mogu e... ali njoj e sve biti jasno,
ona e znati."
Nisam nita rekao.
Da sam ja, poglavico, na tvom mestu, ja bih lepo podvio rep i pod hitno pobegao odavde.
Da, da, dragi moj, nego zna ta - ti lepo zbrii, a ja u da kaem da sam ga video ivog posle
tvog odlaska, tako u te pokriti. Pa zar se ne slae daje tako najbolje?"
Ma kako da ne, nita lake, samo mahnem rukom a oni mi otvore vrata i puste me
napolje."
Ma ne. On ti je jednom pokazao kako, samo treba da se seti. Jo na po etku, prvih dana.
Zar se ne se a?"
Nisam mu odgovorio, a on vie nita nije rekao, tako da je u spavaonici ponovo zavladala
tiina. Leao sam jo nekoliko minuta, potom sam ustao i po eo da se obla im. Kada sam se
obukao, otvorio sam Mekmarfijevu natkasnu i iz nje uzeo njegovu kapu. Bila mije premala i istog
trenutka me je bilo sramota to sam uopte i poeleo daje nosim. Odlaze i, spustio sam je na
krevet Skanlonu, a on tiho dobaci za mnom:
Samo mirno, poglavico."
U starom kupatilu se kroz reetke na prozoru sliva mese ina, obasjava zdepasti i teki
kontrolni blok i takvim se estokim sjajem odbija od njegovih hromiranih i staklenih povrina da
mi se ini kao da ujem pucketanje. Udahnuo sam duboko, sagnuo se i zgrabio ru ke, naprezao
sam noge, ali sam osetio da teina bloka pretee, ponovo sam napregao noge i uo kako se kidaju
ice i kablovi, teturaju i sam naslonio blok na kolena i jednom rukom ga obgrlio, a drugu
zavukao ispod njega. Na vratu i obrazu osetio sam hladno u hromirane povrine, okrenuo sam se
le ima reetki, zavrteo se oko sebe i ispustio blok, koji je noen ubrzanjem sa zaglunim treskom
proleteo kroz prozor i reetke. Stajao sam zadihan i na trenutak pomislio da bi trebalo da se
vratim u spavaonicu i pokupim Skanlona i jo neke, ali sam onda uo kripu patika crnih momaka
koji su tr ali niz hodnik, pa sam brzo spustio aku na prozorsku dasku i prebacio se za blokom,
napolje, na mese inu.
Potr ao sam preko terena istim onim smerom kojim je, koliko sam se se ao, i onaj pas
svojevremeno tr ao - prema autoputu. Se am se da sam grabio napred u velikim skokovima,
inilo mi se kao da se odbijam uvis i dugo lebdim dok mi se druga noga ne spusti na zemlju.
inilo mi se kao da letim. Slobodan. Ne e se mnogo optere ivati da gone begunca, u to sam bio
gotovo siguran, a i Skanlon e tamo razbiti sve sumnje u vezi s mrtvacem. Nije bilo nuno da
ovako tr im, ali nisam mogao da se zaustavim, niti da usporim. Pretr ao sam kilometre i
kilometre dok najzad nisam usporio, popeo se uz nasip i izaao na autoput.
U kola me je primio neki tip, Meksikanac, koji je pun kamion ovaca vozio negde na sever.
Sloio sam mu odli nu pri u: kao ja sam Indijanac, rva , koga je sindikat eleo da likvidira pa su
me na prevaru strpali u ludnicu. Dao mi je jednu konu jaknu da pod njom sakrijem zelenu bluzu
i ak mi je pozajmio deset dolara da imam da kupujem hranu na putu do Kanade. Na rastanku
sam mu uzeo adresu i obe ao da u mu vratiti novac im se sredim.
Moda u i oti i u Kanadu, ali mislim da u prvo skoknuti do Kolumbije. arko bih voleo
da se jo jedanput promuvam po starim mestima, po Portlandu, Hud Riveru i Dalesu, da vidim da
li jo ima nekoga iz sela, iz starog drutva, koga pi e nije dokraj ilo. Voleo bih da vidim staje

bilo s njima od onoga dana kada je vlada pokuala da ih natera da joj prodaju svoje pravo da budu
Indijanci. uo sam da su neki ponovo podigli svoje stare, rasklimatane, drvene skele preko ele
brane od milion dolara i da love kopljem losose oko odvodnih propusta. E, ne znam ta bih dao
samo da to mogu da vidim. Iskreno govore i, idem tamo uglavnom zato da jo jedanput obi em
onaj kraj oko klanca, da, ako je mogu e, osveim uspomene i slike iz detinjstva. Dugo nisam bio
tamo, predugo me nije bilo.