Feldkomandantura 809 I Krajskomandanture

FeLdkomandantura 809 (V) i krajskomandanture

Okosnicu nemakog okupacionog sistema inili su Feldkomandantura 803 sa
Komandnim tabom i Upravnom grupom, nemaka obavetajna sluba i policija i
Dravna tajna policija (Gestapo). Feldkomandantura 809 je u poetku obuhvatala veu
teritoriju, sa okruzima: nikim, zajearskim, leskovakim, kruevakim i
kosovskomitrovakim. Reorganizacijom od 4. decembra 1941. godkne, po nareenju
opunomoenog komandujueg i vojnog zapovednika Srbije, podruja Kruevca,
(Krajskomandantura 833) i Kosovske Mitrovice (Krajskomandantura 861) pripala su
Feldkomandanturi 610 u Kraljevu23, ije je sedite za okrug kraljevaki do kraja rata
bilo u Vrnjakoj Banji. Posle ove reorganizacije smanjeno je dovoenje zatvorenika iz
tih krajeva u logor u Niu. Dovodie se uglavnom samo oni koje treba streljati.
Od poetka decembra 1941. godine, pa do kraja rata, Feldkomandantura 809 upravlja
neposredno podrujima Nia i okoline, Bele Palanke, Svrljiga, itkovca, Aleksinca i
Sokobanje, a ostalim podrujima posredno preko ovih krajskomandantura:
- Krajskomandantura 857 u Zajearu za podruja Zajeara i okoline, Andrejevca,
Knjaevca, Boljevca, Salaa, Jabukovca, Kladova i D. Milanovca. Krajskomandant je,
od aprila 1941. do jula 1943. godine, bio kapetan (kasnije major) ulce Langeman,
(Schulze Langermann), posle njega major Miler (Mller), ortodoksni nacista koji je
mnoge ljude oterao u logor. ivu obavetajnu delatnost u ovoj Krajskomandanturi
razvio je zonderfirsr Tiler (Tiller), koristei Vojnu andarmeriju, tumae, zavrbovane i
izdajnike. Ortskomandant u Knjaevcu bio je Johan Kisel (Johann Kiessel), a
komandant feldandarmerije Franc Vulf;
- Krajskomandantura 867 u Leskovcu za podruja Leskovca, Vlasotinca, Lebana,
Kurumlije, Prokuplja i Prokuplje - Dobri. Krajskomandant je bio major Rener
(Renner), koga su, po izvetaju od novembra 1941. godine, ubili partizani kod Lebana.
Do dolaska novog komandanta trebela (Strebell), decembra iste godine, dunost
zamenika vrio je Nojgebauer (Neugebauer).24
Promena naziva nekih mesnih komandantura (Ortskommandatur) u naziv
krajskomandantura, znaila je ira ovlaenja, data nareenjem vojnoupravnog
komandanta Srbije od 2. maja 1941. godine25. Meutim, u manjim mestima postojale
su n dalje ortskomandanture, osnovane po dolasku Nemaca u Srbiju, kao u Boru,
Prokuplju, dok su u Ranju, Aleksincu i Sokobanji ukinute tokom 1941. godine26. Po
izvetaju Banske uprave od 9. septembra 1941. godine, na teritoriji Feldkomandanture
809 bilo je ukupno 12 ortskomandantura koje su imale izvestan broj trupa i
andarma27.
U Aleksincu su feldandarmi (Feldgendamerie), delovali kao okupacioni vojnoupravni
organ, pod komandom podoficira, od kojih je tamo najdue bio podoficir Vili Galen28.
U Prokuplju su krajem 1941. godine Ortskomandanturu u odravanju reda zamenili
1

etnici Koste Peanca, a poetkom 1942. godine Bugari. Meutim, juna 1942. godine,
Feldkomandantura 809 tamo ponovo uspostavlja Ortskomandanturu, sa oko 50
nemakih vojnika, na elu sa kapetanom Hansom Vajcerom, Austrijancem, muziarom,
koji je inio i neke usluge rodoljubima29.
U Niu je postojala Ortskomandantura od maja 1941. godine. Bila je smetena u zgradi
bive Moravske banovine. Ortskomandant je bio major Fric Miler (Fritz Mller), do
njegovog premetaja u Zajear juna 1943. godine, gde je decembra iste godine lino
rukovodio hapenjima oko 100 talaca. Njega je u Niu zamenio, i do kraja rata ostao,
kapetan Bartelesen (Barthlessen). Nadlenost Ortskomandanture proirila se na bliu
okolinu grada. Saraivala je sa Feldkomandanturom i od nje dobijala saglasnost za
noslove koje je preduzimala na vojnoprivrednom i upravno-okupacionom planu, brinula
]e o Vojnikom klubu u hotelu Park", pasoima, izgradnji kasarni za nemaku vojsku i
slino. Bila je tesno povezana i sa kvislinkim vlastima u Niu.
Feldkomandantura 809 imala je u toku rata vie komandanata. Prvi je bio pukovnik
baron Karl Frajher fon Botmer od druge polovine aprila 1941. do 28. juna 1943. godine.
Zavrio je gimnaziju i kadetsku vojnu kolu30. Po zlu je zapamen. Govorio je da su
Srbi krivi to su gladni, da su banditi i crnoberzijanci. Posle napada na hotel Park",
naredio je da graani uvaju hotele Park" i Orijent", gde su bili nemaki vojnici,
zatim telefonske vodove od Nia do Nike Banje, da obavezno straare na pruzi. Posle
dogovora sa okrunim vlastima, izdao je raspis po kome okruni naelnik u Niu uvodi
od 2. februara 1942. slubu tzv. Graanske zatite u celom gradu, koja je trebalo da
ouva interese okupatora. Patrole od po dva oveka mogle su da legitimiu za vreme
policijskog asa. Radi bolje kontrole, Ni je bio podeljen na 24 patrolna kvarta31.
Pod uticajem bugarske reakcije, Botmer je traio da niko Gradsko poglavarstvo
podigne o svome troku spomenik izginulim bugarskim vojnicima u I svetskom ratu, to
je trebalo da pokae da graani Nia vole Bugare. On je, pored ostalog, naredio
streljanja na Delijskom Visu, lino potpisao, po svom priznanju, objavu za velika
februarska streljanja 1942. godine. Sa svojim saradnicima dao je mnoge predloge za
druga streljanja. Uhvaen je i posle rata odgovarao je pred Vojnim sudom III
jugoslovenske armije u Niu, osuen na smrt i streljan32.
Od 28. juna 1943. godine, samo pet meseci, feldkomandant je bio pukovnik Karl
Hofman (Carl Hoffmann), za koga svedoci kau da nije esto pozivao predstavnike
Gradskog poglavarstva i drugih kvislinkih ustanova radi dogovaranja33.
Od decembra 1943. do oktobra 1944. godine, feldkomandant je bio pukovnik Fen
(Fehn), fronta sa monoklom, iz Minhena. Traio je da se pruga i dalje uva, nareivao
iznenadne blokade grada, pretrese i legitimisanja34.
Teritorija Feldkomandaiture 809 u Niu pre reorganizacije krajem 1941. (ire) i posle
toga do kraja rata (ue)

Zamenici feldkomandanta bili su dr Eduard Hanke (Eduard Hanke Hanche?) vii ratni
savetnik iz Magdeburga, star 45 godina i to od aprila 1941. do septembra 1942. godine,
a zatim do kraja rata dr Ditrih (Dietrich), takoe vii ratni savetnik35
U izvetaju Banske uprave u Niu, od 9. septembra 1941. godine, kae se da je
zaveden uzus da ef Banske uprave, upravnik policije, komandant andarmerijskog
odreda, sreski naelnik iz mesta, predsednik optine i referenti, svakog jutra (kasnije
dva puta nedeljno) dolaze na referisanje i zajedniko konsultovanje kod feldkomandanta
gde su se tom prilikom uvek nalazili efovi vojnoupravnih odeljenja Feldkomandanture,
kao i mesni krajskomandant". O tim sastancima se vodila zabeleka.
Krajskomandanture nisu kontaktirale sa Banskom upravom, zbog svojih irokih
ovlaenja. One su sreskim naelnicima i optinskim vlastima na svojoj teritoriji
izdavale nareenja bez koordinacije sa Banskom upravom36.
Feldkomandantura 809 imala je dve organizacione jedinice: Komandni tab i Upravnu
grupu, koje su imale po nekoliko odseka sa efovima na elu, koji su takoe, vie ili
manje, bili tlaitelji naeg naroda i koji su saraivali u dovoenju rodoljuba u logore.
Komandni tab (Kommandostab) je rukovodio vojnim poslovima, obezbeivao red i
mir. Prema obavetajnim podacima, koji su se sticali u Komandni tab, pod njegovim
rukovodstvom su planirane i usmeravane, preko oficira za vezu sa kvislinkim
tabovima, sve vojne akcije na terenu. Na elu ovog taba bio je major Miler do kraja
1942. godine, a zatim do kraja rata kapetan Nelzon. tab je imao i ratni sud na elu sa dr
N. Lihtom (Licht), koji je sudio za sve krivice. Sudija ratnog suda je dolazio u Sreski i
Okruni sud, radi razgledanja predmeta, da bi zatraio da o pojedinim sluajevima on
odluuje. Neke krivce ovom sudu slali su gapski okruni sudovi37. U nekoliko
sluajeva, u toku itavog rata, inscenirana su suenja uhapenim sa braniocima, srpskim
advokatima.
Upravna grupa (Verwaltungsgruppe) je ostvarivala svoje funkcije preko Gradskog
poglavarstva Nia i okrunih naelstava (Ni, Leskovac, Zajear). Bio je to najvii
nemaki organ civilne uprave, koji je kontrolisao kvislinku upravnu vlast i usmeravao
privrednu delatnost prema svojim potrebama. Odmah posle okupacije,
Feldkomandantura je izdala nareenje Gradskom poglavarstvu kojim ga je obavezala da
snabdeva nemake okupacione jedinice svim potrebama. Poglavarstvo je u tu svrhu
formirals posebnu slubu.
Na elu Upravne grupe bio je, do decembra 1942. godine, dr Hanke vii vojnoupravni
savetnik, ranije sreski naelnik u sudetskoj ekoj. Bio je krut i nepristupaan,
upozoravao je i pretio da se i u Niu moe ponoviti sluaj streljanja u Kragujevcu38.
Zbog sukoba sa komandantom bugarskog okupacionog korpusa, koga je podravao
nemaki major Egers, smenjen je i premeten iz Nia. Od decembra 1942. godine do
kraja okuiacije, ef Upravne grupe bio je dr Ditrih, vii vojnoupravni savetnik, opak i
podmukao esesovac. Graane je nazivao srpskim svinjama, a robu koju je uzimao od
Gradskog poglavarstva (eer, ugalj, drva i drugo), obino nije plaao.
3

Upravna grupa je imala odsek policije, tesno povezan sa kvislinkom Upravom policije,
koji se interesovao za sve prestupe. Tee sluajeve predavao je na razmatranje
Gestapou, izdavao je naredbe o policijskom asu, o racijama i hapenjima rodoljuba u
Niu i okolini, zajedno sa Gestapoom proganjao ljude. Upravna grupa je imala i odseke
za izdavanje putnih objava, za kontrolu cena, za poljoprivredu, za industriju i rudarstvo
i odssk za tehnike radove, koji je kontrolisao rad nekoliko nemakih ireduzea koja su
gradila bunkere, pruge, logore, sklonita i drugo, uz prisilno angaovanje naeg
stanovnitva. Postojao je i odsek za radnu slubu, koji je kontrolisao i obezbsivao
preko Berze rada i Okrunog ureda radnu snagu za prinudni rad u Nemakoj i Borskom
rudniku39.
Feldkomandanturi je neposredno bilo potinjeno delimino motorizovano 859. odeljenje
feldandarmerije (Abteilung 859 Feldgendarmerie). Feldandarmerija js obavljala
slubu vojne i privredne policije, inila linu pratnju i obszbesnje na putovanjima
feldkomandanta i njegovih saradnika, oficira Abvera (Abwehr - kontraobavetajna
sluba) i Gestapoa, patrolirala danju i nou, hapsila i privodila graane po nalogu
Feldkomandanture, Gestapoa i Abvera. Osim toga, ona je prilikom odvoenja rodsljuba
iz Logora na Crvenom krstu na Bubanj radi streljanja obezbeivala kolone kamiona
kojima su prevoeni. Oficiri feldandarmerije bili su: Jening, Kinberger i Vajland40. U
gradovima nikog okruga feldandarmerija je bila neposredno potinjena
feldkomandantu, a u Leskovcu i Zajearu krajskomandantima.
U seditu Feldkomandanture postojale su ispostave i teritorijalne komande i drugih
ustanova okupatorske vlasti, koje joj nisu bile neposredno potinjene, ali su sa njom
saraivale. Feldkomandant Botmer bio je i komandant garnizona u Niu.
Sastav Feldkomandanture se menjao i to se vie bliio kraj rata smanjivao. Predlogom
vojnoupravnog komandanta Jugoistoka, od 14. aprila 19*4. godine, izvrena je njena
poslednja reorganizacija tako to su krajskomandanture 857 u Zajearu i 867 u
Leskovcu reorganizovane u komande mesta I, a Komanda mesta 1/289 u Boru u
Komandu mesta II. U Prokuplju je ustanovljena nova Komanda mesta II, koja je
obuhvatila tri sreza u Toplici. U Kladovu i Jabukovcu ustanovljena je jedna ispostava
koja je, pored administrativnih noslova, imala zadatak povezivanja sa Komandom
Gvozdenih vrata u Kladovu.41

Obavestajna I Policijska Sluzba

Obavetajna i policijska sluba
Ova sluba bila je veoma sloen i razgranat sistem koji ss, uglavnom, sastojao od dva
osnovna obavetajno-policijska kompleksa: politiki obavetajnopolicijski aparat SS i
policije, podreen Glavnoj upravi bezbednosti Rajha (Reichsicherheitshauotamt RSHA) i vojna kontraobavetajna sluba (Abwehr) Vermahta (nemakih oruanih
snaga). Oba ova kompleksa ne mogu se ni u okupacionom sistemu u Srbiji posmatrati
4

odvojeno, jer su, razvijajui delatnost svaki po svojoj liniji, imali isti cilj da
meusobnom saradnjom, hapenjem, terorom i masovnim ubijanjem stanovnitva ugue
otpor porobljenog i slobodoljubivog srpskog naroda. S obzirom na intezitet
narodnooslobodilakog pokreta, obavetajno-policijska sluba je i na teritoriji
Feldkomandanture 809 bila veoma razvijena, pa emo se osvrnuti na neke njene
osnovne karakteristike u ustanove.
Nemake oruane snage imale su u operativnim i teritorijalnim tabovima obavetajna
odeljenja, oznaavana sa Ic (Eins c - jedan c), pa je i taj vid obavetajne slube nosio
naziv Sluba Ic. Ona je bila podreena Vojnom zapovedniku Srbije, odnosno Ic
odeljenju njegovog taba u Beogradu, a imala je detairane Ic oficire u
Feldkomandanturi 809 u Niu, krajskomandanturama u Leskovcu i Zajearu i u
krupnijim jedinicama Vermahta. Zadatak joj je bio da prati i ocenjuje situaciju kod
neprijatelja, da titi svoje tabove i podreene im jedinice od neprijateljske pijunae, da
obezbeuje vojne tajne i da se stara o moralu trupa.42
Abverova teritorijalna kontraobavetajna ustanova Ast (Abwehrstelle) Beograd
formirala je svoje obavetajne ogranke na teritoriji Feldkomandanture 809 u
najpogodnijem obliku za obavljanje lokalnih zadataka, koji su nosili nemake nazive:
Meldekopf (obavetajni punkt do etiri lina), Sttzpunkt (uporite), Aussenposten
(isturena stanica), Rezidentur itd. Obavetajni punktovi Meldekopf postojali su u Niu
(na elu sa kapetanom Rihterom od februara 1942, a kasnije Olgom Belovi koja je kod
Asta svrila radiotelegrafski kurs), zatim u Boru (gde je bilo i uporite Leitgruppe AO),
u Negotinu (postojala je i Rezidentura Asta), u Zajearu i Kladovu (gde je postojala i
Landposten III/Wi/DO za kontraobavetajnu zatitu plovidbe Dunavom). Uporita
(Sttzpunk) postojala su u Leskovcu i Zajearu, a u Knjaevcu Rezidentura Asta
Beograd.
Tajna vojna policija (Geheime Feldpolizei- GFP) stacionirala je svoj centar u Beogradu
pod nazivom GFP Grupe 20. Kao egzekutivni saradnik Abvera, GFP je hapsila i
sasluavala saradnike NOPa, prikupljala podatke, vrila pretrese i vodila istrage.
Ispostava GFP Grupe 20 formirana je u Niu u prvoj polovini juna 1941. godine i
egzistirala do reorganizacije oktobra 1942. Kao stareine (komesari) ove ustanove
smeljivala su se razna lica (Josef Mohrer, Otto Eckhart, Jakov Petschar i drugi) a tumai
su bili Dragutin Hir, bivi jugoslovenski tehniki vazduhoplovni oficir, Josip oli i
Georg Knipl. Kao i ostale Abverove ustanove GFP je tesno saraivala sa Gestapoom
kome je njen personal prikljuen posle rasformiranja.43
Okosnicu reprssivnog i egzekutivnog okupacionog sistema iile su ustanove SS i
policije, podreene Glavnoj upravi bezbednosti Rajha. Odmah po okupaciji u Beogradu
se formira Operativna grupa Policije bezbednosti i Slube bezbsdnosti za Jugoslaviju Einsatzgruppe der Sicherheitspolizei (Sipo) und des Sicherheitsfienst (SD) - skraeno:
EG Jugoslawien. Na okupiranoj teritoriji se formiraju operativne komande
(Einsatzkommando, skraeno: EK) Sipo i SD, kao preteno egzekutivne ustanove,
direktivno i nadzorno podreene Operativnoj grupi.
5

Juna 1941. godine SS kapetan Mandl formirao je pri Feldkomandanturi 809 u Niu
ustanovu Sipo i SD, koju je vodio do septembra iste godine. U istom periodu ef uprave
IV (Gestapoa) bio je SS kapetan Engelman, pod ijim rukovodstvom su izvrena prva
streljanja na Delijskom visu u julu i avgustu 1941. godine i poelo ureivanje logora na
Crvenom krstu. Prvo sedite Sipo i SD i u njihovom okviru Gestapoa, bilo je u zgradi
Moravske banovine, gde je bila i Feldkomandantura. Deo osoblja bio je u Vladimira
Nazora br. 10, a novembra iste godine seli se najveim delom i u Lejaninovu broj 41
(sada Stanka Paunovia), gde su gestapovci stanovali i hranili se u svojoj menzi.
Od septembra 1941. do marta 1942. godine ustanovom Sipo i SD i Gestanoom u Niu
rukovodno je SS kapetan Hamer (Hammer), rodom iz tetina, star 35-40 godina, sa
brazgotinom na licu. Od oktobra 1941. godine do reorganizacije njegova ustanova nosi
naziv Einsatzkommando Sipo i SD. Zatvorenici su dobro upamtili Hamerovo oholo
ponaanje i njegov korba, kojim je nervozno lupkao po izmi i nemilosrdno tukao
ljude. Na apelplacu vrio je smotru postrojenih logoraa i tukao zbog nedovoljno
ispruene ruke ili loeg poravnjanja, zbog pogleda, dugmeta i slino, drao im govore o
uspesima nemake vojne sile na frontu i pretio. On je pripremio logor za masovno
dovoenje uhapenih, sproveo prvo masovno hapenje talaca u Niu, izabrao i
organizovao stratite na brdu Bubanj, kraj Nia. Posle proboja logora na Crvenom krstu,
12. februara 1942. godine, naredio da se masovno streljaju Srbi i Jevreji.
Dolaskom u Beograd, februara 1942. godine, SS generala Augusta fon Majsnera
(August von Meyszner) i uspostavljanjem njegovog nadletva Vieg voe SS i policije
reorganizuje se sistem Sipo i SD u Srbiji, poveavaju se njegove nadlenosti i uticaj
tako da se celokupni sastav okupatorskog reima oslanjao na taj policijski sistem.
Reorganizacija, u stvari, poinje oktobra 1941. godine, kada se u Beogradu spajaju EG i
EK u jedno nadletvo. Dolaskom Majsnera to nadletvo se konano formira pod
nazivom Zapovednik Sipo-a i SD-a (Befelshaber der Sipo und des SD, skraeno BdS)
na elu sa SS pukovnikom dr Emanuelom eferom (Emanuel Schffer). Ispostave BdS
formirane su i na ovoj teritoriji, u Boru, Kladovu, Leskovcu, Niu i Zajearu.41
BdS je bio podreen Majsneru, koji je zapamen po tome to je u Srbiji eleo da stvori
prazan prostor" i po izjavama da ne moe da spava dok ima ivih Srba izmeu 18 i 60
godina". On je do druge polovine 1942. godine stvorio jo sloeniji i brojniji aparat
policije iju e okrutnost narod dobro osetiti u svojim stradanjima. On je inicirao mnoga
nareenja za masovne odmazde i streljanje zatvorenika iz logora u Niu i u drugim
mestima.
U sastavu BdS-Beograd delovalo je odeljenje IV Gestapo (Geheime Staatspolizei, Tajna
dravna policija), kojim je rukovodio SS major Bruno Satler (Bruno Sattler). Glavni
zadatak Gestapoa bio je suzbijanje politikih protivnika i organizovanje obavetajne
slube protiv njih. On je kontrolisao rad ispostava BdS-a u celini, gestapovci su bili na
elu tih ispostava, oni su odluivali o sudbinama ljudi, o hapenjima i dovoenju u
logor na Crvenom krstu, o streljanju i interniranju logoraa. Gestapo je imao iroku
mreu agenata, uvlaio se svuda, u organizacije i udruenja, u sva velika preduzea,
kontrolisao PTT saobraaj. Pored drugih oblika komunikacija, njsgovi predstavnici su
6

jedanput meseno prisustvovali konferencijama u Beogradu. Zbog irokih ovlaenja

Gestapoa u okviru Vs!5, naroito u suzbijanju NOPa, mi emo BdS posmatrati kroz
delovanje Gestapoa koji je bio sinonim represivnog i egzekutivnog sistema SS i policije
i njegova okosnica.
Od marta do juna 1942. godine ef ispostave Vs!5 i Gestapoa u Niu bio je SS kapetan
Brant (Heinrich Brandt), notorni alkoholiar. Njegovim dolaskom formacija Sipo i SD
(Einsatzkommando) prerasta u ispostavu BdS, od Feldkomandanture osamostaljenu
ustanovu, koja je nosila przo naziv Aussenkommando, a od jeseni 1942. godine
Aussendienstelle. Ispostava je imala dosta personala, radiostanicu, logor, odravala je
vezu radi kontrole sa ostalim nemakim ustanovama, sa Specijalnom policijom, SDS,
okrunim naelstvom i drugim.
Najdue od svih, od juna 1942. do septembra 1944. godine, ef Ispostave BdS-a i
Gestapoa u Niu bio je SS porunik (Obersturmfher) Erih Vineke (Erich Wienecke),
pravnik, rodom iz Hamburga, star 45 godina. Preiveli logorai svedoe da je bio
najkrvoloniji nacista. Pod njegovim rukovodstvom izvrena su mnoga masovna
streljanja 1942. i 1943. godine. Njegova vodilja je bila Firer i nacionalsocijalizam
iznad svega i pre svega". Intervencije za logorae retko su kod njega uspevale. esto js
govorio da Srbe i Cigane treba unititi. U logor je, u odreeno vreme, najee dolazio
fijakerom, a prevoz je plaala nika optina45.
Sekretar Gestapoa za sve vreme rata bio je potporunik Oto Ersil, rodom iz Berlina, a
komesar Gestapoa i koncentracionog logora 1942. godine bio je major Hori Benc iz
tetina. Major N. Liht, predsednik ratnog suda, bio je takoe Jedna od vanih linosti
Gestapoa.
Isledne i izvrne sudije u Gestapou bili su: Hanc Degert, iz Hanovera, star 35 godina,
zamenjivao je efa Gestapoa, i Julije Eriho, specijalista za jevrejska pitanja46. Svedoci
govore da je bio veliki zloinac. Blistao je od zadovoljstva kad otkrije i zatvori nekog
preostalog Jevrejina. Lino je sasluavao Jevreje, traio da priznaju gde su se skrivali.
Jednu Jevrejku je uhvatio poslednje godine rata. Hvalio se kako ima dobar njuh. Streljao
ju je u logoru. Po zlodelima je upamen i gestapovac Feliks.
Tumai i agenti Gestapoa bili su folksdojeri: Ervin Francezi, student medicine iz
Rume, star 35 godina, koji je imao veliki uticaj u Gestapou, bio je naoko uglaen ali
okrutan prema ljudima; Jozef Filka, star 30 godina; Stevan (tefan, Svetozar) ivkovi,
oficir bive jugoslovenske vojske, nemilosrdno tukao zatvorenike na sasluanju; Stefan
Dankovi, iz Paneva, star 23 godine, Ludvik Sofeji, iz Banata; Karlo Ungar, koji je
uoi rata iveo u Niu sa porodicom, pored ostalog bio je jedan od rukovodilaca
streljanja na Bubnju i drugi47.
Od velike koristi Gestapou bili su i ostali folksdojeri iz Nia. Nosili su na rukavu traku
sa kukastim krstom, bili povlaeni i korieni gde god Je bilo potrebno. Uoi rata u
Niu je bilo ukupno 24 folksdojerske porodice sa 80 lanova. Bavili su se zanatima,
imali dobre zarade, ali su se ipak stavili u slubu faizma. Za vreme rata u Niu je bilo
7

folksdojera i iz Makedonije i Vojvodine, tako da se njihov broj poveao na 670. Voa

mesne folksdojerske grupe bio je tefan Bauer, lini tuma feldkomandanta, a kasnije
tuma u ratnom sudu. Svedoci su ga upamtili po folksdojerskoj uniformi. Zbog aktivne
saradnje sa okupatorom, skoro svi su, po osloboenju, pobegli iz zemlje. Pet
folksdojera su bili izraziti ratni zloinci48. Kao poznavaoci mesnih prilika bili su od
velike koristi nemakoj obavetajnoj slubi, posebno gestapovcima. Beliki broj svedoka
govori da su od porodica uhapenih za sebe i svoje pretpostavljene uzimali velike sume
novca i namirnica (mast, meso, rakiju, vino) da bi pomogli" u spasavanju nekog
zatvorenika. Uzete namirnice (kasnije i raznu drugu vrednu robu, delove nametaja i
pokuanstva) slate su u velikim koliinama u Nemaku.
Najvanija uloga Dravne tajne policije bila je obraunavanje sa NOP-om. U uputstvu
efa Slube bezbednosti od 21. oktobra 1941. godine kae se: Suzbijanje ilegalnog
komunistikog pokreta spada iskljuivo u nadlenost Policije bezbednosti, uz
eventualnu saradnju sa policijom dotinog kraja." Radi toga treba stvoriti mreu
oblasne slube Dravne tajne policije, razgranatu preko cele teritorije", s tim da se
naroito koriste za ovu slubu oni koji su doli iz ilegalnog pokreta". Zbog toga je
Gestapo vrio pritisak na mnoge zatvorenike da bi ih pridobio za izdajniki rad.49
U nadlenosti Gestapoa bila je i cenzura privatne pote, preko koje je dolazio i do
podataka i povoda za hapenja. Kontrolor telegrama bio je podoficir Valter Metkanes.
Za cenzuru su bili zadueni folksdojeri i gestapovci Svetozar ivkovi i Karlo Ungar,
koji su kontrolisali desetak cenzora, od kojih su neki postaveljni po njihovom zahtevu.
Cenzorima je stalno pretila opasnost od hapenja, te su zato iznalazili razloge i naputali
taj posao.
Pota iz nadletava nije cenzurisana, a sva ostala je klasificirana. Pota iz Makedonije,
Bosne, Hercegovine i drugih krajeva van Srbije, zadravana je i obeleavana sa "
(verc). Ostala je otvorena i po sadrini obeleavana sa K" (komunisti), DM
(drainovci), bez potpisa sa A" (anonimni), a zatim predavana gestapovcu na
prouavanje, koji je zatim zatvarao i slao adresantu, dok je sumnjiva zadravana i na
osnovu nje preduzimane policijske mere. Na ovaj nain su pisma cenzurisana i u drugim
potama na teritoriji Feldkomandanture 809.50 Poznato je da su na osnovu tako
zadravanih pisama uhapeni dr Dragoljub Dimkovi, hirurg nike bolnice, i
potpukovnik bive jugoslovenske vojske Ninkovi, koji je 1944. godine streljan na
Bubnju zbog dopisivanja sa sinom, prebeglim u Englesku iz nemakog zarobljenitva.
Do formiranja ispostava BdS poslove bezbednosti u Leskovcu, Zajearu, Knjaevcu,
Negotinu, Aleksincu i Prokuplju vodila je feldandarmerija, pod rukovodstvom
krajskomandantura, odnosno ortskomandantura u tim mestima. Od 12. maja 1942.
godine u Leskovcu deluje Okruna policijska uprava BdO Beograd, koja je sa
kapetanom Verhmanom radila na suzbijanju NOP-a i kontrolisala SDS, a od leta 1942.
godine deluje ispostava BdS na elu sa SS podoficirom Nadlerom, koga je kasnije
zamenio SS podoficir Adolf Dajerler, pa su zatim bili Rihard Butgerajt (Richard
Butgereit), Fajtrizer (Feistrizer) i na kraju, do maja 1944. godine SS porunik Drekol
(Drecoll). S obzirom na veliku aktivnost NOPa na ovom podruju, ova ispostava je
8

imala stalnu radiovezu sa BdS-om u Beogradu. Pored bliske saradnje sa

Krajskomandanturom i Policijom poretka, ispostava se u radu oslanjala na kvislinku
vlast, a naroito na okrunog naelnika ivojina uria i Veru Pei, predratne nemake
agente RSHA. Vera je radila po vie linija (i za Abver i BdS-Beograd), ubacivana je u
Kukaviki NOP odred i na neke sastanke, zbog ega je, o tome neinformisana,
Specijalna policija bila uhapsila, ali je brzo pustila na intervenciju BdS. Uhapsili su je
etnici DM Gorskog taba 11. novembra 1943. godine i streljali posle nekoliko meseci.
Ispostava BdS Kladovo-Negotin-Zajear formirana je za zajearski okrug maja 1942.
godine, sa seditem u Kladovu, radi obezbeenja plovndbe na Dunavu. U poetku je
njome rukovodio SS podoficir Rudolf Grosman. Avgusta 1942. godine preselila se u
Negotin, sluila se sreskim zatvorom u Zajearu, a imala je i logor za zatvorenike. Maja
1944. godine seli se iz Negotina u Zajear.52
Pod neposrednim rukovodstvom Gestapoa bio je koncentracioni logor u Niu, a upravu
logora inili su gestapovciefovi logora, izvrne sudijs i komandanti logora, koji su se
tokom rata menjali.
Osim ustanova Abvera i RSHA, dolaskom SS generala Majsnera formirana je u
Beogradu i ustanova Policije poretka (Ordnungspolizei) kojom je rukovodio
Zapovednik policije poretka (Befehlshaber der Ordnungspolizei, skraeno: BdO), koji je
bio podreen Majsneru. U Niu je BdO imao Oblasnu policijsku komandanturu
(Polizeigebietskommandantur BdO), kojoj su bile podreene okrune policijske uprave
(Polizeikreistelle BdO) u Leskovcu i Zajearu formirane u maju 1942. godine. Policija
poretka imala je svoju obavetajiu slubu, obavljala policijske zadatke, vodila aktivnu
borbu protiv NOPa, kontrolisala je SDS, tesno je saraivala sa ispostavama BdS, dajui
jedinice za pretrese i odmazde, obezbeivala je elezniki saobraaj i vojnoprivredne
objekte.53
Ove policijske jsdinice u jugoistonoj i istonoj Srbiji delovale su kao kaznena
ekspedicija, angaujui i kvislinke formacije, etnike, SDS, SDK, Ruski zatitni
korpus, a nekad sadejstvujui i sa Vermahtom. Prve formacije Policije poretka stigle su
u Srbiju juna 1941. godine (64. rezervni policijski bataljon) sastavljene od etiri ete
pomone policije folksdojera.54
O ulozi i zadacima tih snaga u guenju ustanka u Srbiji bilo je govora na sastanku u
Niu, 21. jula 1941. godine, sa feldmaralom Listom, koji je prolazio kroz Srbiju sa
nemakim komandantom Vie komande za naroitu upotrebu LXV generalom Baderom
i generalom andarmerije Hofmanom. Zakljueno je da za borbu protiv partizana treba
prvenstveno da se koriste Operativne grupe (Einsatzgruppe) Sipo i SD, zatim jedan
policijski bataljon od tri ete i vojna andarmerija, uz angaovanje svih kvislinkih
formacija.55
U prvoj polovini 1942. godine odlaze iz Srbije neke peadijske divizije Vermahta, ali
stacioniraju se tri policijska puka BdO, koji su bili pod komandom generala Majsnera.
U njihovom sastavu bilo je i pomonih policijskih bataljona koje su, pod komandom
9

nemakih oficira, inili folksdojeri, beloemigranti i Albanci u nemakoj uniformi.56

Razvojem ustanka na jugoistoku Srbije, u Niu su, tokom 1942. godine, jaale nemake
policijske snage za intervenciju na terenu.
U Niu je Oblasna policijska komandantura BdO, pod komandom Ota Vejhovera,
bliskog saradnika generala Majsnera, uhvaenog i osuenog posle rata na smrt,
organizovala este akcije ienja terena u svrljikom, leskovakom i prokupakom
kraju, teroriui stanovnitvo.57 U mnogim takvim poterama, krajem 1942. i poetkom
1943. godine, ta policija je, zajedno sa kvislinkim jedinicama, pohapsila i doterala u
logor na Crvenom krstu preko 2000 lica, od kojih je oko 70 streljano na Bubnju, dok su
ostali internirani u logore u Nemakoj.58 U Niu je bilo i sedite zloglasnog bataljona
Oranienburg".59
Vojne Jedinice
Vojne jedinice
Ni je bio sedite nemakih posadnih (teritorijalnih) jedinica, koje su obezbeivale red i
poredak u pozadini fronta, interveniui na terenu protiv partizanskih odreda. Ubrzo
posle okupacije Srbije, nemaka II armija je upuena na istoni front, a na njeno mesto
dole su tri posadne divizije (704, 714. i 717.) pod komandom Vie komande za
naroitu upotrebu LXV na elu sa generalom artiljerije Baderom. Sedite taba 717.
divizije bilo je u Nikoj Banji od 3. juna 1941. godine.60 Njeni delovi intervenisali su
prilikom pojave partizanskih odreda, hapsei i teroriui stanovnitvo.61
Iz pregleda o lokaciji nemakih vojnih ustanova, komandi i jedinica od 19. avgusta
1941. godine vidi se njihov sastav u Niu.62
Nemaku 717. peadijsku diviziju 10. septembra 1942. godine smenjuje novoformirana
folksdojerska SS divizija Princ Eugen". Maja 1943. godine u Ni su doli jedna
nemaka motorizovana jedinica i jedan transport od 300 avijatiara, koji su smeteni u
Komrenu, kod aerodroma, na kojem je bilo oko 30 aviona. U Svetosavskoj osnovnoj
koli bila je protivavionska odbrana.63
U Niu je 1941. godine bilo sedite taba bataljona 920 zemaljske odbrane
(Landesschtzen), koji je imao est eta, rasporeenih u Srbiji. Bataljon je bio potinjen
Vioj komandi za naroitu upotrebu,64 a njegove ete su dislocirane po potrebi i
proceni komandanta Srbije. Na dan 1. februara 1942. godine na ovom podruju su bile
etiri ete bataljona 920, po jedna u Niu, Leskovcu i Zajearu i jedna, verovatno, u
Knjaevcu, za zatitu rudnika. Iz nemakih izvetaja o akcijama vidi se njegova
aktivnost 1941. godine. Prilikom ienja terena u deglovu i Lebanu peta eta je
sredinom novembra 1941. godine odvela 68 talaca.65 Posle napada partizana na
elezniku stanicu u Paliluli, 16. septembra 1941. godine, delovi bataljona hapse oko
100 stanovnika ovog i susednih sela. U toj akciji su sadejstvovali sa delovima 717 p.d. i
dobrovoljakim brzopoternim lovakim odeljenjem tzv Lovake komande
10

(Jagdkommando), koje su inili borci do kraja". Ono se kretalo kamionima, iznenada

pojavljivalo i isezavalo,66 a formirano je prema potrebi.
U izvetaju komandanta nemakih trupa za naroitu upotrebu, od 12. GH 1941. godine.
registruju se hapenja koja su izvrili njegovi bataljoni u blizini Prokuplja (5 komunista)
kod Kruevca (6), po drugi put kod Kruevca (7), kod Zlota zarobljeno 14.67 Nemakih
posadnih oruanih formacija je za vreme rata bilo nekada manje, a nekad vie. One su
bile strah i trepet za stanovnitvo kraja u koji su dolazile kao kaznena ekspedicija, sve
su odvodile rodoljube u logor.
Banska Uprava Okruzna I Sreska Nacelstva I Opstine
Banska uprava, okruna i sreska naelstva i optine
Zauzevi nau zemlju, Nemci su u Srbiji privremeno zadrali dotadanju
administrativnopolitiku podelu i administrativno-upravni aparat, koji se odmah stavio
u slubu okupacionih vlasti. Tu kvislinku upravu Nemci su koristili za prikupljanje
obavetenja o NOPu i kao izvrioca njihovih naredbi i zahteva.
Tako je u Niu nastavila rad Uprava Moravske banovine, a za vrioca dunosti bana
postavljen je njen dotadanji mobilizacijski oficir Milan Kosti. On trai da sve njemu
podreene vlasti odre to je mogue bolji koktakt sa predstavnicima nemake vojne
sile"68 i da se obezbede sredstva za dounike koji su odlazili na teren da vide gde su
odmetnici".69 Preko banske uprave su sreskim naelstvima i kvislinkim formacijama
prosleivana nareenja Feldkomandanture 809 i Ministarstva unutranjih poslova
Nedieve vlade.
Zbog nemoi da ugue ustanak naroda, dolo je do reorganizaciJ'e i provere kvislinkog
administrativnoupravnog aparata, poev od banovine, pa preko sreskih naelstava i
optina do policiJ'e i kvislinkih vojnih formacija, sa ciljem da se utvrdi stvarna
spremnost njihova za borbu protiv komunizma". Nedieva vlada je traila bolja reenja
za organizaciju administrativnopolitike vlasti, pa u tom smislu 26. decembra 1941.
godine dolazi do ukidanja banovina i do nove podele Srbije na 14 okruga.
Na teritoriji Feldkomandanture 809 obrazovana su tri okruga: niki, zajearski i
leskovaki. Za naelnika nikog okruga postavljen je ljotievac edomir Mladenovi,
do tada jedan od naelnika Banske uprave, a posle njega Jovan Barjaktarevi koga su
pripadnici DM izdali crvenoarmejcima kod Ranja, prilikom osloboenja 1944. godine,
kako bi otklonili sumnju da su i oni izdajnici i ugrabili priliku da pobegnu. Naslnici
leskovakog okruga su bili Sreten Stranjakovi, zatim Slavoljub Popovi i ivojin
uri, pukovnik bive jugoslovenske vojske, agent VdS, koji je aktivno uestvovao u
guenju Uike republike. Naelnik zajearskog okruga bio je potpukovnik Vladimir
Nekovi.
Osim obaveze da omogue normalan privredni i ostali ivot, okruna naelstva su bila
posebno obavezna da preduzimaju sve politike i policijske mere u borbi protiv
komunizma". U tom smislu ona su bila koordinator svih akcija kvislinkih organa vlasti
11

i njihove saradnje sa nemakom vlau, izvravala su nareenja i zahteve

Feldkomandanture 809 preko podreenih ustanova i organa, a preko Komande SDS u
Niu organizovala su i usmeravala akcije kvislinkih vojnih formacija protiv partizana,
koje su voene zajedno sa bugarskim i nemakim jedinicama70.
Iz jednog sauvanog spiska obavetajaca od 10. juna 1942. godine vidi se da je Okruno
naelstvo u Niu imalo na terenu konfidente, najee predsednike optina i lanove
optinskih uprava po selima, koji su, uglavnom, imali zadatak da obavetavaju o pojavi
i kretanju partizana. Oierativne poslove, na osnovu prikupljenih podataka, obavljali su
policijski pisari sreskih naelstava, pod kontrolom naelnika. Oni su vodili dosijea za
sumnjiva lica, hapsili, oslobaali, donosili odluke o slanju u logor i interniranju
saradnika NOPa, zarobljenih partizana i njihovih porodica71. Za takve zadatke bili su
okupatoru potrebni najbolji kadrovi", pa su zato vrene i este personalne promene.
Narod je zapamtio mnoge ratne zloince iz sastava sreskih naelstava i prijavio ih posle
rata Komisiji za utvrivanje ratnih zloina, od kojih bar one najokrugnije treba
pomenuti. Tako su u aleksinakom srezu po zlu naroito bili poznati sreski naelnici
Krunoslav Oavkovi, koji je za svoja nedela platio glavom jo na poetku ustanka, i
Zdravko urovi. Organizatori neprijateljskog rada u moravskom srezu, koji su mnogo
ljudi oterali u logor, bili su sreski naelnik Svetozar ivkovi, ljotievac, koji je sa
sreskim pisarom Budimirom Stojanoviem Glavom, mnoge partizanske porodice u
crno zavio. Kada je posle rata uhvaen, doveden i u jutarnjim asovima okovan skinut
iz voza, zaas se skupila masa sveta na stanici, elei da ga linuje, a mnogi radnici
nikih fabrika iz toga kraja nisu otili toga dana na posao, jer su zbog tog dogaaja
zakasnili na lokalni voz.
Zbog intenzivne aktivnosti Ozrenskog NOP odreda na sokobanjskom podruju,
okupatorske formacije sa domaim kvislinzima hapsile su i odvodile u Ni u zatvore i
logor mukarce iz mnogih sela, koje su streljali ili internirali u nemake logore, iz kojih
se mnogi nikad vie nisu vratili. Za te zloine narod je, pored Nemaca i Bugara, najvie
osuivao sreskog naelnika Radivoja Radia, zatim Spasia i sreskog iisara oku
Moloa, koji su zbog nedela dobili zasluene kazne. Masovni zloini u svrljikom srezu
su izvreni kada su, aprila 1942. godine, Milan Aimovi i Veliboo Joni doveli u ovaj
srez za sreskog naelnika Pavla Vitorovia, ljotievca i lana Kluba nacionalsocijalista u
Niu. U belopalanakom srezu se po angaovanju u masovnim hapenjima naroito
isticao sreski naelnik Velibor Vasojevi koji je lino sasluavao ljude i slao ih u logor.
Okrug leskovaki (srezovi: leskovaki, vlasotinaki, jablaniki, kosaniki i prokupaki)
bio je, zbog masovnog razvoja NOPa i velike slobodne teritorije, u centru panje
okupatora i njegovih pomagaa, koji su nastojali da na elo upravnog aparata dovedu
svoje najsigurnije ljude, kao to su bili sreski naelnici Petar Stojanovi Brzi u
kosanikom i ivota Peri u jablanikom srezu.
Specijalna Policija I Ljoticev Narodni Pokret Zbor
Specijalna policija i Ljotiev Narodni pokret Zbor"
12

Najpouzdaniji saradnici okupatora u guenju NOPa, punjenju zatvora i logora, bili su

Specijalna policija i organizacija Dimitrija Ljotia Narodni pokret Zbor". Opti odeljak
Uprave policije u Niu, na elu sa policijskim komesarom ljotievcem Mirkom
ivanoviem, koji je pre rata vodio borbu protiv komunista i naprednih snaga, prerastao
je u tzv. Specijalnu policiju, koja se aprila 1942. godine izdvojila i smestila u posebne
prostorije blizu betonskog mosta, u Ulici knjeginje Ljubice (sada Oktobarske revolucije)
br. 13. Veoma tesno je od poetka rata saraivala, kao njen ogranak, sa Specijalnom
policijom Uprave grada Beograda, koja je pre rata pripremana, uglavnom, za borbu
protiv KPJ, te je dobro poznavala mnoge predratne komuniste. Sa svojim personalom
bila je najveim delom instrumenat Gestanoa i Feldkomandanture 809. Specijalna
policija bila je samostalna i ovlaena za hapenja i gonjenja saradnika NOPa, ne samo
na teritoriji nikog okruga, nego i na podrujima Knjaevca, Zajeara, Negotina,
Toplice, Leskovca, odnosno na celoj teritoriji Feldkomandanture 809.
Mada su sva odeljsnja Uprave policije, nastavivi rad u skoro istom predratnom sastavu,
vodila borbu protiv komunista i NOPa, Opti odsek Uprave policije, poznat kao
Specijalna policija, iskljuivo se bavio politikim kriminalom". Tim poslom bavili su
se II upravno odeljenje Moravske banovine i policnjska odeljenja okrunih naelstava.
Meutim, ef Specijalne policije Mirko ivanovi je preko Uprave policije najse
direktno slao izvetaje o politikom kriminalu" Ministarstvu unutranjih poslova,
Odeljenju za zatitu dravne bezbednosti u Beogradu, odnosno svojoj centrali pri
Upravi grada Beograda. On je bio lino odgovoran za ovu problematiku.
Izuzimajui trenutno iz razmatranja Specijalnu policiju, koja je imala poseban trstman,
organizacioni sastav Uprave policije, smetene u Duanovoj ulici br. 52, bio je sledei:
1. Uprava policije sa odsecima (upravnik policije, sekretar, opti odsek, odsek krivine
policije, administrativni odsek, trgovinski odsek, izvrni odsek, prijavni odsek, odsek za
odjave, zbor agenata, komesarijat policije u Nikoj Banji).
2. Komesarijat eleznike policije u Niu.
3. Komesarijat eleznike i pogranine policije u Beloj Palanci. Ostali organi policije su
bili: Sud dobrih ljudi, Civilna straa,
Organizacija narodne bezbednosti, Predstojnitvo gradske policije, policijske kole
(okruna u Niu, sreske u Aleksincu i Pirotu) i Sluba graanske zatite72.
Brojno stanje Uprave policije se menjalo. Na platnom spisku za septembar 1941. godine
nalazio se 51 slubenik73, a po drugom dokumentu74 bilo je 58, dok ih je kasnije, po
jednom platnom spisku iz 1943. godine, bilo preko 130. Na zahteve ljotievaca
upravnici policije su se esto menjali.75
Meu saradnicima okupatora razvio se neverovatan sistem uzajamnog denunciranja, u
emu su ss naroito isticali ljotievci. Raznim kanalima dostavljane su nemakim i
kvislinkim obavetajnim organima najfantastinije optube, iza kojih je stajala borba
13

za vlast i poloaj. U toj borbi ljotievci su eleli da za upravnika policije doe njihov
ovek, Mirko ivanovi, to je nailazilo na veliki otpor zvaninih krugova oko
Nedieve vlade. No, ivanovi je u Niu i bez toga za sve vreme rata bio najsigurniji
oslonac okupatora. Januara 1943. godine za upravnika policije postavljen je ore
orevi, koji je kao nemaki eksponent puten iz zarobljenitva. Posle njega, tek
februara 1944. godine, upravnik itave policije postao je Mirko ivanovi i na toj
dunosti bio do bekstva iz Nia septembra iste godine, kada ga je zamenio Andra
Milutinovi.79
Pri upravi policije bio je zbor agenata koji su veoma usko saraivali sa Specijalnom
nolicijom, zbog ega su mnogi osueni na smrt ili due kazne zatvora. Na elu zbora
agenata bio je Janko Pukmajstor, rodom iz Slovenije i oenjen Nemicom, koji je doao
u Ni iz Zagreba 1940. godine. On je sprovodio nareenja za hapenja pripadnika
NOPa, zbog ega je posle rata osuen na smrt.77
Specijalna policija je, u okviru Uprave policije, imala poseban tretman i posebnu ulogu
u okupacionom sistemu, koja se sastojala u otkrivanju i nemilosrdnom gonjenju i
unitavanju saradnika partizanskih odreda i NOPa. Na tome je radila u sledeem
organizacionom sastavu:
a) Upravnik, zamenik i agenti,
b) policijska straa: I, II, III i IV policijska stanica. Specijalna policija je radila
samostalno i to, uglavnom, u ovom personalnom sastavu:
Mirko ivanovi, ef Specijalne policije za vreme rata, emigrirao u Brazil (San Paolo);
roen u Pirotu 1905. godine, pre rata doao u Ni, u ogranak Specijalne policije Uprave
grada Beograda. Imao je zvanje vieg policijskog ko.mesara. Svu evidenciju o
zatvorenicima drao je kod sebe. esto je i sam odluivao o masovnim hapenjima
saradnika NOPa i o tome ko e biti streljan. Koliko je u tome bio samostalan govori i
injenica da esto nije uvaavao intervencije ni viih organa da nekog pusti iz zatvora.
Tako je, da navedemo primera radi, lino odgovorio Ministarstvu unutranjih poslova da
nema uslova za putanje Dragojlovia Dragoljuba, uhapenog zbog komunizma". Bio
je u stalnoj vezi sa Gestapoom i Feldkomandanturom 809, odravao je sastanke sa
agentima, primao od njih izvetaje o situaciji na terenu i odlazio dva puta nedeljno
nemakim vlastima na referisanje, odravao vezu sa SDS, etnicima Koste Peanca i
ostalim saradnicima okupatora. Drao je i politike govore na skupovima u Niu i
drugim mestima, pobijao materijalistiko shvatanje sveta", nekad omalovaavao
borbenu spremnost jedinica SDS, a veliao dobrovoljake (ljotievske) odrede, to je
izazivalo revolt u redovima SDS i DM.78
Andra Milutinovi je bio pomonik efa Specijalne policije i jedini ivanoviev
zamenik, sa kojim je tesno saraivao i od koga je primio Upravu policije posle njegovog
bekstva. Osuen je na smrt i streljan.

14

Vlada Popovi, zvani ira, pred kraj rata je nekoliko meseci bio ef Specijalne policije,
koja je imala vie agenata i dounika.79
Stanovnitvo jugoistone Srbije je posebno dobro upamtilo teror agenata Specijalne
policije iz Beograda, koji su, kao eksperti, doli na ispomo Specijalnoj policiji u Niu.
Zajedno sa njom oni su, februara i marta 1942. gocine, organizovali otkrivanje
partijskih i skojevskih organizacija u gradovima i izvrili masovna hapenja. Bili su to:
Nikola Gubarev, komesar Uprave grada Beograda, Boko Bearevi, ef komunistikog
odseka UGB, Ljubia Petrovi, Petar Damnjanovi i Svetolik Popovi, agenti.
Specijalna policija iz Nia imala je dobru vezu sa policijskim agentima i ljotievcima sa
podruja itave istone i jugoistone Srbije, koji su u zatvore poslali mnoge aktiviste
NOPa. Jula 1941. godine formirano je u Leskovcu Predstojnitvo policije sa predratnim
agentima, koji su se odmah stavili u slubu okupatora, ali je bilo pojedinaca koji su
uinili dragocene usluge NOPu.80
Opti odssk Uprave policije, odnosno Specijalne policije, raspolagao je spiskom
istaknutih komunista iz cele zemlje, sa linim opisom, generalijama, slikama i drugim
podacima o njima. Policija je kontrolisala ne samo njih, ve i one koji su naklonjeni
njima".81
Primenjujui veoma surove metode prilikom sasluavanja zatvorenika, Specijalna
policija je dolazila do mnogih podataka, te je tako imala dosta dobar uvid u aktivnost
NOPa i partizanskih odreda. Takoe je pratila ponaanje sumnjivih pripadnika raznih
kvislinkih formacija, izvetavajui njihove komande o nalazima, radi dalje potrebne
kontrole".82 Ona pe hapsila drainovce, to je, u izuzetnim sluajevima njihovog
nelojalnog ponaanja, bio posao Nemaca i Bugara.
Posle istrage u Specijalnoj policiji, uhapena lica su odvoena u Kazneni zavod na
izdravanje kazne ili u nemaki koncentracioni logor na Crvenom krstu, radi streljanja
ili interniranja. Jedan broj mlaih zatvorenika upuivan je na prevaspitanje" u
Smederevsku Palanku, u Zavod za prinudno vaspitanje omladine"83. Zatvorenici su
predavani koncentracionom logoru uz potvrdu84.
U otkrivanju i hapenju ilegalnih radnika KPJ i SKOJa i uopte u progonu saradnika
NOPa, najrevnosniji saranici Specijalne policije i Gestapoa bili su ljotievci, lanovi
Narodnog pokreta Zbor", koji su u Niu, nikom podruju i ire bili meusobno
povezani, a isto tako i sa svojom centralom u Beogradu. Disciplinovano i fanatino su
bili privreni linosti i ideja.ma Dimitrija Ljotia. Njihova osnovna naela su - kako u
izvetaju kae nemaki komandant Srbije - borba protiv slobodnih zidara, Jevreja,
protiv komunista, protiv zapadnjakog kapitalizma i njegovih oblika dotrajalosti".85
Predsednik ljotievske organizacije u Niu bio je trgovac Petar Vukovi, koji je i uoi
rata rukovodio tom organizacijom. Iz jednog izvetaja Glavnom tajnitvu
Jugoslovenskog narodnog pokreta ZBOR" u Beogradu, od 19. maja 1940. godine, vidi
se da su postojale sreske i mesne ljotievske organizacije u nikom okrugu88.
15

Sin Petra Vukovia, Zoran Vukovi, bio je najblii saradnik i autant Dimitrija Ljotia.
Bio je jedno vreme ef omladinske zborake organizacije, rukovodio u poetku rata
ljotievskom obavetajnom slubom, radio za Sipo i SD. Kasnije je doao u sukob sa
Ljotiem, smatrajui ga mlakim i neodlunim, te je zbog toga on pozvan da vodi glavnu
re u Zboru", zbog ega je iskljuen iz organizacije, ali mu uloga u Sipo i SD nije
umanjena87.
Ljotievci su za vreme rata drali sastanke, prikupljali podatke o situaciji u nikom
okrugu i ire i o tome izvetavali predsednika organizacije Zbor" u Eeogradu, dajui
predloge kako da se unapredi i uini efikasnom borba protiv komunista. Predlagali su da
se i selo upozna da imamo srpsku vladu"88, da se u jednom proglasu preko radija
objave imena komunista da ih narod vidi",89 da se dovedu novi i likvidiraju stari
efovi ustanova koji kau kod mene nema komunista",90 da se u svakoj optini
organizuje Narodna milicija od 50-100 odanih ljudi", da se smene sve optinske uprave
i postave komesaripravnici,91 da se smeni ban, da se najhitnije nae mogunost za
formiranje jednog srpskog dobrovoljakog odreda. jer je u Niu, Leskovcu kao i
Toplici haotino stanje",92 da se za komandanta Dobrovoljakog odreda postavi
kapetan Karakljaji, umesto Nikole Vukovia koji nije sredio stanje ni u Uredu,93 da
se hitno izvri smena nalickanih policajaca", i da se u ovaj kraj poalje najmanje 1000
policajaca.94
Beskompromisni u bsrbi protiv komunista, ljotievci su se trudili da im nijedan
komunist ne izmakne iz ruku. Kada bi neko od nadlsnih i intervenisao da se neki
uhapenik pusti, Mirko ivanovi je sreivao da se umea porunik i komandant
feldandarmerije Jening sa ne dozvoljavam da bude puten". To mu je bilo pokrie
pomou kojeg se odupirao svojim pretpostavljenim u Niu, o emu pie centrali u
Beogradu ljotievac Milovan Kosti, traei smenu bana i upravnika policije.95 U istom
pismu on obavetava Petra Vukovia o rasturanju njihovog lista Naa borba", kao i da
su od sledeeg broja naruili 2000 primeraka. On javlja, takoe, da se vratio sa odsustva
Nemac koji stanuje u Vukovievom stanu, a koji je bio ranjen u hotelu Park", dok
drugi S. Hans nije doao". Na kraju, moli da ga Vukovi postavi za nastavnika
Trgovake akademije u Niu i to to pre. jer kad se crveni okupe, tee e ii, s obzirom
da je poznato da je Trgovaka akademija najjai komunistiki centar meu srednjim
kolama".96
Ljotievci su imali dobar uvid u sastav pojedinih kvislinkih formacija i borili su se za
njihovu istotu". Ve 23. oktobra 1941. godine predsednik ljotievske organizacije u
Niu Petar Vukovi, budno pratei rad etnika, konstatuje da situacija tamo ne doputa
nikakav optimizam". Izvetavajui dalje o raalovanom" predratnom poruniku
Miodragu oreviu, kome daje epitet pitomca Kominterne", on se zgraava to je taj
ovek neogranieni gospodar u Leskovcu, najveem industrijskom centru, i pita se ko
e sa takvim ljudima zatititi zemlju u prelazno doba od obesne i razuzdane rulje" u
situaciji kada ne budemo uivali zatitu okupatora".
Prilikom reorganizacije etnikih odreda, po predlogu feldkomandanta Botmera
zapovedniku Srbije, planirano je da ljotievci u njih ukljue svoje ljude. U tom cilju iz
16

Nia je traeno da se odobri Zoranu Vukoviu da bezuslovno doe u Ii za nekoliko

dana" i da sa sobom povede nae drugove V. Mandia, M. Vukovia, Josipa Jovia i
Sretena Dragievia", koje bi sa najveim poverenjem naelnika taba" Mikia, ubacio
u etniki glavni tab u Niu i poto vidi kako se razvija situacija", moe da se vrati. U
istom pismu govori se o loem vojvodi Aci Popoviu, kralju sa Pasjae",97 i o tome
kako u vozu 90/o putnika pria o krahu Nemaca.98
Najvatreniji ljotievci u Niu bili su advokat Mirko Nei, profesor Mirko Jovanovi,
direktor gimnazije Jovan emeriki, okruni naelnik edomir Mladenovi, uitelj
vetina Milan Spaseni, naelnik etnikog taba Trifun Miki, komandant SDS Bora
Markovi, zatim neki Rajevi. ef propagandnog odseka bio je nastavnik Milovan
Kosti, verni saradnik okupatora, pod ijim su rukovodstvom emitovane propagandne
poruke preko ulinih glasnogovornika.99 Propagandni odsek, sa seditem u Iginoj
palati, postao je stecite raznih agenata i dounika, koji su dostavljali podatke
Specijalnoj policiji i Gestapou. U njemu su najaktivniJ'i bili neki svreni srednjokolci,
meu kojima je najzapaeniji bio Dragia Fridl.
Stareina organizacije Zbor" u Niu bio je Duan Peji, a omladinsku organizaciju
vodio je neko vreme i arko Uskokovi, agent Sipo i SD sa pseudonimima Gero",
Oskar" i 302".100
Sekretar nikog podruja Ljotieve organizacije Zbor" bio je advokat Mirko Nei,
njen lan od 1937. godine, pisac faistike rasprave Nekoliko misli o zadrunoj dravi"
za koju je od Milana Nedia dobio 15.000 dinara. Mobilisao je ljude za Dobrovoljaki
korpus, ucenjivao rtve i sa 100.000 dinara da bi izdejstvovao njihovo putanje iz
zatvora, zalagao se da se to vie ljudi otera u koncentracioni logor da se tamo
opamete". Ozlojeen to NOP nezadrivo buja, i pored toga to se on razboleo
dokazujui ko su komunisti", on u pismu predsedniku Zbora" u Beogradu kae da mu
doe da svome narodu opsuje majku i oca" i da pljune sam sebi u lice od muke to
pripada takvom narodu".101 On je odravao i skupove na kojima je pozivao graane da
dostavljaju imena Srba, saradnika NOPa, a prosvetnim radnicima poruivao da budu
organizatori pijuniranja svojih uenika.102
Ljotievska organizacija je nastojala da razvije aktivnost u srednjim kolama,
angaujui jovana emerikia, profesora Mirka Jovanovia, Milovana Kostia i druge.
Poverljiva naredba ministra prosvete Velibora Jonia od decembra 1041. godine
direktorima gimnazija traila js da se svp uenicn podvrgnu kritikom pregledu u
pogledu nacionalne pouzdanosti i da se kagegoriu: u nacionalno pouzdane, u
komuniste i njihove simpatizere, saradnike i na one koji podleu sugestiji i uticaju".
Takvi spiskovi dobro su doli Bugarima i gestapovcima za hapenja, pa su evidentirani
uenici stalno bili izloeni raznim neprijatnostima tokom itavog rata.103
Ljotievci su bili ukljueni i u aktivnost Srpske zajednice rada i Berze rada koja Je
vrbovala radnike za rad u Nemakoj, polazei pri tom od toga da je u Niu velika
koncentracija nekvalifikovane radne snage, potrebne nemakoj ratnoj privredi".
17

Koriene su pretnje, ucene, hapenje (pa putanje), samo da bi se neko prisilio da ide
na rad.
Ljotievci su nastojali da na komandnim mestima raznih neprijateljskih formacija i u
ustanovama imaju svoje ljude. Od prvih dana okupacije zalagali su se da Upravu
policije vodi Mirko ivanovi, koga su hvalili u svojim izvetajima kao
beskompromisnog borca protiv komunizma, a optuivali dotadanje uiravnike policije
za labavost i nedoslednost", traei njihovo smenjivanje, poev od Dimitrija
Simonovia, pa preko Milosavz Teodosia i Mihajla Tufegdia, do vrioca dunosti
bana. Kada je, na osnovu njihove denuncijacije, Tufegdi smenjen, on se alio gde god
je stigao. Obratio se i predsedniku kvislinke vlade Milanu Nediu, traei od njega da
odredi islednika koji nee zavisiti od one bande ljotievaca", u koju, pored ostalih,
spadaju: okruni naelnik, predsednik Gradskog poglavarstva, komandant Okrune
ko.mande, ef Specijalne iolicije i advokat Mirko Nei. Htelo se - pie dalje Tufegdi
- po svaku cenu da posatvi za upravnika policije taj moj nesretni komesar ivanovi. To
mora da bude, pa neka se okrene ceo Beograd".104
I pored toga to su veoma nastojali da na neke rukovodee poloaje dovedu svoje ljude,
ljotievci nisu u tome uvek uspevali, jer su se Nemci, znajui da su oni kompromitovani
kao otvoreni saradnici okupatora, oslanjali na druge reakcionarne graanske snage. Oni
su odmah posle kapitulacije, umesto dotadanjeg predsednika Gradskog poglavarstva
demokrate Petka Bukumirovia postavili jerezovca, trgovca Dragog ivkovia.
Meutim, razvoj NOPa je u oima Nemaca iskompromitovao mnoge kvislinge kao
nedorasle", pa su ssto menjane i dovoene druge garniture. Tako je 15. septembra
1941. godine izabrano novo Gradsko vee, na elu sa predsednikom Vea, a time i
Gradskog poglavarstva ininjerom Bogdanom Kneeviem. U njegovom sastavu je
najvie bilo venika iz JRZ, koji su se dotad pokazapi kao protivnici partizanskih
nemira" i prihvatiln Nedievu vladu.
U pripremi tih izbora ljotievci iz Nia, jo 27. jula 1941. godine, dostavljaju
predsedniku Zbora" Dimitriju Ljotiu svoj predlog, kojim se za upravnika policije
predvia Mirko ivanovi, umesto Dimitrija Simonovia, dok za venike sugeriraju:
Petra Vukovia, Mirka Neia, Ristu Jovanovia, Milana ijakog, lekara i agenta
engleske obavetajne slube, Aleksu Slepevia i druge, sa kojima odravaju dobre
odnose, dok potencijalne kandidate odbacuju kao masone. Poto je protiv njihovih elja
za predsednika Gradskog poglavarstva izabran ininjer Bogdan Kneevi, oni su odmah
poeli da ga napadaju i denuciraju sve dotle dok nisu uspeli da za nredsednika bude
izabran njihov ovek, direktor nike gimnazije Jovan emeriki.105
Najistaknutiji pripadnici Ljotievog pokreta u Leskovcu bili su neki uenici gimnazije,
koji su organizovali popagandni centar i tesno se povezali sa Krajskomandanturom i
Okrunim naelstvom.100 Marga 1942. godine, njima se pridruio Hranislav Mitrovi,
stareina Organizacionog podruja Zbora" u leskovakom kraju, koji se po povratku iz
zarobljenitva bezrezervno stavio na raspolaganje Dimitriju Ljotiu.
18

Veoma dobro su saraivali Specijalna policija i niki ljotievci i sa njihovim

istomiljsnicima u Prokuplju, Kurumliji i Aleksincu.107
72.
Isto
(Specijalna
policnja
u
borbi
protiv
NOPa).
73.
IaN,
Varije,
F101.
74.
IaN,
KOZARA,
K2/131.
75. NRGFSP; Novo vreme" od 13. i 27. U/1941. g.; IaN, Mf. N/12-16; Posebno su se
bili okomili na Dimitrija Simonovia, Milosava Teodosia i Mihaila Tufedia.
76. IaN, K2, dok. 61/65-85; NRGFSP, dok. ljotievskog Narodnog pokreta, zbor, pisma
od 21. I 1942. i od 14. XII 1941. Meu efovima odseka i slubenicima Uprave policije
bilo je i onih koji su sumnjieni za rad u NOPu. Tako je Desimir Novakovi, ef
prijavnog odseka 1944. godine hapen i bio na Banjici, a slubenik Milan Popovi je
streljan.
77. IaN, KOZARA. K2/131, K3; Mf 1/255, N/529 i 111/13; NRGFSP. Agenti zbora
policije bili su: Duan Petrovi, Milan Bogievi, zv. Vule, (uestvovao u mnogim
racijama i muio rodoljube), Pavle Bogievi, Nikola Raketi, Milo Peikin, Gligorije
Glii, Milan Pavlovi, Ratomir Jankovi (streljan), Ratomir Jovanovi, Milutin
Miloevi, Lazar Arsi, Slavomir urii (streljan), Jakov Blagojevi, Svetislav
Mladenovi, Milovan Markovi, Blagoje Stojkovi, Todor Plaajevi, Prodan
Vasiljevi, Radoslav orevi, Vladimir Markovi, Janko Blagojevi, Slavko
MitiPoni, Stojan Gani. Narod je po zlu upamtio i Marka Batrievia, policijskog
komesara Komesarijata eleznike policije u Niu; Vasilija A. Bukvu, policijskog
komesara Komesarnjata eleznike pogranine policije u Beloj Palanci; Branka
Kotarevia, policijskog komesara u Nikoj Banji i ora Bogojevia, komandanta
policijske
strae.
78.
Isto.
79. Agenti Specijalne policije u Niu bili su: Mirko Popovi, ubijen 1943; Milutin
Kuzmanovi, umro 1943. godine; Radovan aki koji je pre.meten u Leskovac; Stevo
Luaji, ubijen od Nemaca zbog zloupotrebe slubene dunosti; Savo ujica; Milan
Pavlovi (streljan); ura Novak; Branko Mijukovi; Alfred (Pavle) Pekerek, obeen od
Nemaca zbog primanja mita; Tanasije Nikoli (streljan); Aleksandar Rastovi (streljan);
Aleksandar Mikovi, osuen na 15 godina robije. Osim ovih agenata Specijalna
policija i Gestapo su imali i dounike u mnogim privrednim organizacijama i
ustanovama.
80. Milivoje Perovi, n. d., s. 94-95. Po zlodelima su u Leskovcu bili poznati ovi agenti:
Sergije Golubijev, Vladislav Tomovi, Duan NikoliVranjanac, Milan Krulj, Avro
Miloevi, ore Veki, Branko Pei Cvikera", Duan Veljkovi, Milo Peikan,
Kartarevi, Mihajlo orevi uulija, Radovan aki, Vlada Perovanovi,
andarmerijski narednik, uro Pitalo i drugi. Bilo je agenata koji su inili usluge NOPu kao: Anton Cikoek, Milica Jei, Slobodan Simi, Mileta Radojkovi i Luka
Lazarevi.
81.
IaN,
Mf.
3/13,
NRGFSP.
82.
IaB,
UGB
IV,
Specijalna
policija
Ni,
1LM16.
83. M. Borkovi, Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Palanci, VIG,
br.
1/1966,
s.
97.
19

84. IaN, Zloinaka aktivnost okupatora i njegovih pomagaa u Toplici, rukopis.

85.
36.
NOR,
HN/3-32.
86.
NRGFSP,
dok.
ljot.
org.
ZBOR.
87.
NRGFSP.
Grupa
autora,
Ni
u
vihoru
88.
NRGFSP,
pismo
od
28.
VIII
1941.
g.
89.
Isto,
dok.
od
27.
VII
1941.
90.
Isto.
91.
Isto,
dok.
od
4.
IX
1941.
92.
Isto,
dok.
od
13
IX
1941.
93.
isto,
dok.
od
14.
XII
1941.
94.
Isto,
dok.
od
2.
VIII
1941.
95. NRGFSP, dok. ljot. org. ZBOR, pismo 0D 20. IX 1941.
96.
Isto.
97.
etniki
vojvoda
Aca
Popovi
saraivao
je
sa
partizanima.
98. NRGFSP, pisma P. Vukovia Ljotiu od 10. I 1942. i od 29. XII 1941.
99.
Narodni
listNi,
br.
49/1945.
(2.
VII).
100. NRGFSP, dok. ljot. org. ZBOR od 14. XII 1941; Grupa autora, Ni u vihoru..
101. Narodni list", Ni, 1944.; NRGFSP, dok. ljot. org. ZBOR od 4. IX 1941
102
.
36.
NOR,
1/2-56.
103. IaN, Varia, F129. U ovom dokumentu naelnik okruga nikog kae: Meu naom
srednjokolskom omladinom jo uvek se nalazi jedan broj komunistikih uenika.
Mnogi od njih prilikom kategorisanja uenika u smislu raspisa IV br. 323/41, oznaeni
su kao sumnjivi i kao takve znaju ih direktori i Uprava policije. Slati ih za Smederevsku
Palanku".
104.
IaN,
Mf.
P/7
od
15.
I
1943.
105.
Isto,
dok.
od
27.
VII
1941.
106. Poznatiji ljotievci u leskovakoj gimnaziji bili su i: Velibor Dini Bata, Miodrag
Mitrovi, Dragia Popovi, braa Mihajlovi, a u tekstilnoj koli ilak Alojz.
107. NRGFSP, dok. ljot. org. ZBOR; Slobodan Nestorovi. Pod Hisarom, s. 288;
Ljotievci su posebno oalili smrt svojih istomiljenika u Prokuplju, policijskog pisara
Ace Kamparelia i uenika gimnazije koje su partizann likvidirali posle prvog
osloboenja Prokuplja oktobra 1941. godine. Poznati su bili kao denuncijanti i ivojin
Kampareli, Filip urakovi i Ratko Valjarevi. Razbijene ljotievske snage u ovom
mestu ponovo je okupio agent Specijalne policije u Beogradu Kunovi.
U kosaonikom srezu ef Specijalne policije Mirko ivanovi se oslanjao na ljotievca
Tihomira Mirkovia, apotekara u Kurumliji, a u Aleksincu na veitog" predratnog
Slavka Grujia iu, Dragoljuba Spalajkovia i Stankovia, zvanog imi.
Nemacki Zatvor U Tvrdavi
Nemaki zatvor u Tvravi
Zahvaljujui takvim saradnicima okupatora kakvi su bili ljotievci Mnrko Nei,
Milovan Kosti i Milan Spaseni, zatvori Uprave policije u Duanovoj ulici, Kaznenom
zavodu i Sreskom sudu bili su puni, pa ih je trebalo rasteretiti za nove zatvorenike koji
20

su dovoeni iz raznih krajeva. Posle transporta na Banjicu radi streljanja jedne i

putanja druge grupe, preostale zatvorenike iz prvih hapenja komunista preuzeli su
Nemci posle dva meseca i sproveli ih straarno iz Kaznenog zavoda u gestapovski
zatvor u Tvravi,165 smeten u zgradi vojnog zatvora bive jugoslovenske vojske.
Tamo su ve bili zatvoreni i neki zarobljeni borci partizanskih odreda i pohapeni
ilegalni radnici NOP-a.
U taj zatvor dovedena je i Jelka Radulovi, lan KPJ i istaknuti partijski rukovodilac iz
Aleksinca, koja je u fabrici duvana u Niu stvorila jako partijsko jezgro i razvila veliku
politiku aktivnost meu radnicima. Uz pomo jednog izdajnika uhapsio je agent Duan
Peji 16. septembra 1941. godine u momentu kada je tom provokatoru predavala letke
166 u izvetaju Uprave policije se kae da je Jelka u Niu bila prijavljena pod lanim
imenom Radmile Milovanovi, da je imala falsifikovanu legitimaciju, izdatu u
Leskovcu, i da je prilikom pretresa kod nje pronaeno 20 letaka komunistike sadrine,
namenjenih radnicima iste fabrike, skojevcima Svetislavu Kokoviu i Krsti
Stefanoviu,167 koji su takoe uhapeni sa jo 18 radnika. Posle sasluanja u
Specijalnoj policiji, gde je stoiki izdrala muenje, prebaena je u zatvor u Tvravi.
Polipija kod Kokovia i Stefanovia nije pronala propagandni materijal, ali ih je ipak
zbog ispisivanja parola u gradu sprovela u koncentracioni logor na Crvenom krstu.
Poto ta prva hapenja nisu dala oekivane rezultate, jer se NOP irio na itavom
podruju Feldkomandanture 809, poela su hapenja iz preventivnih razloga" i pre
objavljivanja nemakog uputstva od 22. oktobra 1941. godine, kojim ;e traeno da se
moraju uhapsiti sva ona lica koja su poznata kao komunisti svejedno da li se bave
ilegalnim radom, ili pe" 169 u vezi sa tim a i 3bog uoene partizanske kurirske
aktivnosti oko Panteleja, u Niu je, odmah posle napada partizana na elezniku stanicu
u Paliluli, uhapeno vie takvih lica. Sprovedeni su u Specijalnu policiju, a posle
sasluanja u zatvoru Sreskog suda, prebaeni u nemaki zatvor u Tvravi.170
Ljotievac Milovan Kosti podneo je takoe izvetaj svojoj centrali u Beogradu o
hapenju Jelke Radulovi kao opasne komunistkinje" i o pokuaju upravnika policije i
bana da neke zatvorenike oslobode. On u pismu kae: ivanovi je uhapsio mnoge
komuniste za koje je od nas dobio podatke", ali da nailazi na ogromne smetnje" od
upravnika policije koji se suprostavlja tim hapenjima, dok ban lino intervenie za
studenta Slobodana Popovia, komunistu poprzga", izbeglicu iz Skoplja. Iz iisma
se vidi da se svuda vodi estoka borba, pa i na ulici, izmeu napredne o.mladine i
ljotievaca.171
Iz Leskovca su nemakim kamionom vezani dovedeni etrnaestogodinji Miodrag B.
Nikoli Mija i Vlajko Nikoli Jare, koji su optueni da su uestvozali u paljenju tampe
na ulici i noenju hrane partizanima. Radi zastraivanja i iznuivanja priznanja
prethodno su im pokazali obeene na Trgu Kralja Milana (danas Trg Osloboenja) u
Niu.172 Dovedene su i druge grupe zatvorenika iz Leskovca, Grdelice, Jagodine,
Aleksinakih rudnika i drugih mesta.
21

Posle povlaenja partizana iz osloboenog Prokuplja 9. oktobra 1941. godine, dovedeno

je desetak rodoljuba iz tog grada i okoline, a posle borbe na Paliluli i seljaci iz svrljikih
sela, zatim neki slubenici eleznice i, zbog posedovanja oruja, vie seljaka iz
zajearskog okruga. Bilo je i zatvorenika koji su odgovarali za kriminal.
Pored desetak seljaka iz okoline Zajeara i Negotina, taoca za sinove partizana, koji su
brzo puteni, u zatvoru u Tvravi nalazila su se i dva partizana zarobljena u borbi kod
D. Dunika 23. septembra 1941. godine, Vojislav Vojkan Pavlovi radnik eleznike
radionice, lan KPJ i Sekula Stanimirovi, uenik eleznike zanatlijske kole i lan
SKOJa iz Velike Drague. Upravnik policije ih je, na traenje nemakih vlasti, predao
feldandarmeriji u Niu i predloio da se etnikoj patroli koja ih je zarobila dodeli
pripadajua novana nagrada poto su uhvaena lica bila lanovi komunistike bande".
Dva etnika su za taj svoj uspeh" dobila est hil,ada dinara.173 Vojkan i Sekula su,
posle jednog dolaska efa Gestapoa Hamera i efa Opteg odseka Uprave policije Mirka
ivanovia, prebaeni iz kolektivne zatvorske sobe u samicu.
Kad je u sreski zatvor doterana vea grupa zatvorenika iz Leskovca i okoline, poetkom
oktobra 1941. godine su doli ef Gestapoa SS kapetan Hamer (Nagpeg) i gestapovac
Ervin Francezi i isterali sve zatvorenike u dvorite, uzsli im generalije i ka.mionom ih
prebacili u gestapovski zatvor u Tvravi, i to na oigled lanova porodica koji su im
doneli hranu.
U zatvoru u Tvravi bila je i supruga revolucionara iz Leskovca Koste Stamenkovia
Savka, koja je posle izvesnog vremena putena. U jednoj eliji je bila i Boginja
RistiBajevi, koju su 1.novembra 1941. godine uhapsili Nemci i etnici i nakon
sasluanja u Leskovcu sproveli u Ni. Ona je uspostavila vezu sa elijom u kojoj je bila
Jelka Radulovi, sa kojom je uoi rata radila u naprednom pokretu u Aleksincu. Jelka je
voena na sasluanje i iz policije vraena izmrcvarena i prebijena.
Zatvorenici su sa tugom gledali njeno polomljeno i izmueno telo i divili se njenom
dostojanstvenom i prkosnom dranju.
Zgrada gestapovskog zatvora u Tvravi imala je u prizemlju pet elija samica i jednu
sobu, a na spratu, levo i desno, po jednu veu sobu za zatvorenike i jednu manju za
nemaku strau. U sobama je lealo po 20-30 ljudi na daanom podu, na kome je bilo
malo slame, oiviene daskom da se ne bi rasturala. U jednom partijskom dokumentu,
kojim se Odbor NOF-a poziva da zatvorenicima prui pomo, broj zatvorenika je
preuvelian: Preko 200 rodoljuba sede danas gladni i pro.mrzli u hladnim upama
Tvrave".174
Zatvor je bio opasan zidom od armiranog betona sa icom na vrhu. U dvoritu je bio
jedan nemaki straar, a jedan je kruio. Izuzimajui nekoliko zatvorenika u elijama
koji su zlostavljani, reim za ostale nije bio strog. Kad je bilo lepo vreme dan su
provodili u dvoritu, igrali su ah, razgovarali, pa i tiho pevali. Uvee i u podne
zatvorenicima u elijama, radi pozdrava i ohrabrenja, drugovi su pevali pesme na
Jeseljinov tekst. Partizani, Vojkan i Sekula, odgovarali su iz elije tiho partizanskim
22

pesmama.175 U zatvoru je vladalo veliko drugarstvo, jedan orah se delio na etiri

dela", razgovaralo se o politici, politikoj ekono.miji, Albert Gorani je recitovao
antieve i Matoeve pesme178
Paketi su samo izuzetno mogli da se uruuju zatvorenicima, tako da je veza sa spoljnim
svetom odravana jedino preko Blagoja Stankovia, optinskog slubenika. koji je
svakog dana, u odreno vreme, konjskim kolima dovozio manjerke sa hranom vrlo
slabog kvaliteta. On je donosio i odnosio ceduljice i poruke, te se tako odravala veza
zatvorenika i njihovih porodica.
Iz zatvora u Tvravi Nemci su povremeno putali po dva do pet zatvorenika, ali je
Specijalna policija neke ponovo hapsila i upuivala u koncentracioni logor na Crvenom
krstu. Za pojedince je intervenisao Kosta Peanac.
Posle jednog dolaska efa Gestapoa Hamera i efa Opteg odseka Uprave policije Mirka
ivanovia, svi preostali zatvorenici su 13. novsmbra i krajem decembra 1941. godine
prebaeni kamionom u koncentracioni logor na Crvsnom krstu iz kojeg su neki puteni.
Na veliko njeno iznenaenje, putena je 19. decembra 1941. godine i Boginja RistiBajevi, koju su sasluavali i tukli u Logoru na Crvenom krstu i po dva asa, jer ju je
ef Gestapoa smatrao zatvorenicom sa krupnim funkcijama u NOPu, elei bezuspeno
da od nje dobije neke podatke. Neoekivano je nutena i ak automobilom odvezena do
partizanskih veza, na osnovu sporazuma o razmeni zarobljenika izmeu rukovodstva
Tonlikog NOP odreda i etnikog vojvode Mihaila Popovia Mike Jastreba, ijeg su
sina bili zarobili partizani prilikom prvog osloboenja Prokuplja. Doepavi se slobode
i dobivi ime Slobodanka, Boginja je produila borbu u Toplikom NOP odredu do
kraja rata.177
165. To su bili: Nikola orevi Musa, Aleksandar Stefanovi Cajlaz, Branko Nikoli,
izbeglica iz Skoplja, Branislav Bojkovi, Ljubomir Verner, Milivoje Ivanovi i drugi.
166. Podaci Razumenke Petrovi, lana OK KPJNi i Mirka Stefanovia, lana KPJ,
dati autoru; Milan Kozi, Staro drutvo na okupu, Narodne novine od 15. IV 1981.
167.
IaN,
Mf.
3/130.
168. IaN, KOZARA, K3; Arhiva Okrunog suda Ni, K118/1947.
169.
36.
NOR,
1/2-143.
170. Slobodan Popovi, U zatvorima okupiranog Nia, feljton Narodnih novina od
februara do aprila 1966. (Iz Nia su b zatvoreni: Velizar Pei, student prava, Milivoje
Ar. Popovi, novinar, inenjer Joksimovi, Danilo Buki, pravnik (Jevrejin), Albert
Gorjani, reditelj pozorita u Skoplju (Jevrejin), Slobodan Popovi, student umarstva,
Branko urakovi, Hranislav Veljkovi, radnik Ristieve tekstilne fabrike. Iz Leskovca
su bili i Petar Jovi, kroja, Savka Stamenkovi, Spasoje Petrui sa ocem i Vuksan
Bulatovi, a iz Grdelice gimnazijalci Velja Stefanovi Novica i Dragomir Dane
Bokovi eda, student prava, Stanoje Petrui i drugi. Iz Jagodine su dovedeni
saradnici NOPa Sreten Nikoli i Ratko Cunjak, a iz Aleksinakih rudnika rudari ira
Golob
i
Soko.
171. NRGFSP, dok. org. ZBOR, pismo Milovana Kostia. (Kosti se ali da je Slobodan
23

Popovi, pljunuo Ratka Stankovia u lice dva puta", pa je pljunuo i njega, zbog ega je
Slobodan dobio batine i amare na ulici. Kada je Slobodan doveo drugove da se sa
Kostiem obrauna, ovaj je potegao revolver i malo je falilo, kako kae, da ih poalje
na
onaj
svet").
172.
Izj.
Miodraga
Nikolia,
data
autoru.
173. IaN, Mf. 1'222, Izvetaj Uprave policije Banskoj upravi od 27. IX 1941.
174.
36.
NOR,
1/2-56.
175. NmN, izj. Boginje Risti Bajovi, Aleksandra Stefanovia Cajlaza i drugih, knj.
XVII.
176.
NmN,
izj.
Aleksandra
Stefanovia
Cajlaza,
knj.
XVII.
177. NmN, izj. Boginje Risti Bajovi, nkl.

24