Artur Klark, DUH SA GREND BENKSA

Preveo Zoran Jak i

PRELUDIJUM
1. LETO '74.
Mora da postoje bolji naini, govorio je sebi Jason Bredli, za proslavu dv
adeset prvog roendana od prisustvovanja masovnoj sahrani: ali bar u sve to nije b
io emotivno ukljuen. Pitao se da li su rukovodilac operacije D ENIFER ili njegovi p
ratioci iz CIA-e ikada saznali imena ezdeset trojice ruskih mornara koje su sada
predavali dubinama.
itava ceremonija delovala je u potpunosti nestvarno, a prisustvo ekipe ka
mermana pru alo je dodatnu dimenziju fantastinosti. Jason se javio utisak da je sta
tista u nekom holivudskom filmu i da e svakog asa neko povikati: "Snima se!" dok s
u omotani le evi klizili u more. Na kraju krajeva, bilo je sasvim mogue - ak verovat
no - da je Hauard Hjuz bio lino u avionu koji je kru io iznad njih pre par sati. Uk
oliko to nije bio Stari, mora da je posredi bio neki drugi bud a iz Suma Korporaci
je; niko drugi nije znao ta se de ava na tom samotnom potezu Tihog okeana, hiljadu
kilometara severozapadno od Havaja.
to se toga tie, ak ni operativni tim Glomar Eksplorera - pa ljivo izolovan od
ostatka posade - nije znao ni ta o misiji dok se nije ve na ao na moru. To da poku ava
ju dotad neprevazienu operaciju spasavanja bilo je oigledno, a ve ti kladioci naginj
ali su verovanju da je re o izgubljenom osmatrakom satelitu. Niko nije ni sanjao d
a e podii itavu rusku podmornicu iz vode sa dve hiljade hvati dubine - sve skupa sa
nuklearnim bojevim glavama, ifrarnicima i kriptografskom opremom. I, razume se,
posadom...
Sve do tog jutra - da, ba je to bio roendan i po! - Jason nikada nije vide
o smrt. Mo da ga je morbidna radoznalost naterala da se prijavi kao dobrovoljac ka
da su sanitetlije zatra ile pomo za izno enje tela iz mrtvanice. (Planeri u Langliju m
islili su na sve; obezbedili su fri idere za tano stotinu tela.) Zapanjio se - i os
etio olak anje - kada je otkrio kako je veina le eva dobro ouvana posle est godina na d
nu Tihog okeana. Mornari zarobljeni u hermetinim odeljcima, gde ih nikakav grablj
ivac nije mogao dohvatiti, delovali su kao da su usnuli. Jason oseti kako bi, da
samo zna na ruskom da ka e: "Probudite se!", to neodoljivo uzviknuo.
Na brodu je u svakom sluaju bilo nekoga ko je znao ruski i govorio ga je
divno, jer itava pogrebna slu ba dr ana je na tom jeziku; tek sada, na samom kraju, k
ori en je engleski kada je kapelan Eksplorera do ao do zavr nih rei koje su i le uz sahran
e na moru.
Nastala je duga ti ina posle zavr nog "Amin", koju je sledila kratka zapoves
t poasnom vodu. A onda, dok je jedan po jedan mornar klizio preko ruba, poe muzika
koja e opsedati Jasona Bredlija do kraja ivota.
Bila je tu na, pa ipak nimalo nalik nijednoj pogrebnoj melodiji koju je ik
ada uo; u laganom, neumoljivom toku sadr avala je svu silinu i tajanstva mora. Jaso
n nikada nije bio mnogo ma tovit mladi, ali ipak je imao utisak da oslu kuje zvuk tal
asa to veno mar iraju uz neku kamenitu obalu. Proi e mnogo godina pre nego to sazna kol
iko je prikladno ta muzika bila odabrana.
Tela su bila optereena te kim balastom, tako da su ulazila u vodu nogama na
pred uz najmanji mogu pljusak. Potom su trenutno nestajala; stii e do konanog boravi t
a nedirnuta, pre nego to ajkule koje su kru ile po okolini stignu da ih unakaze.
Jason se pitao da li su istinite glasine da e filmski snimak ceremonije b
iti poslat u Moskvu kada za to doe as. Bio bi to civilizovani gest - ali i pomalo
dvosmislen. A sumnjao je da e ga bezbednost odobravati, koliko god da se ve to obra
di.
Kada je poslednji mornar vraen moru, opinjavajua muzika pretoila se u ti inu.
Kao da se tog asa oseaj usuda koji je toliko dana visio nad Eksplorerom rasplinuo,
poput maglenog fronta razvejanog vetrom. Dugi trenutak vladala je potpuna ti ina;
onda jedna jedina re, "Voljno", doe iz razglasnog sistema - ne na uobiajeni o tri nai
n, ve tako tiho da je pro lo neko vreme pre nego to se stroj vojnika u stavu mirno p
oremetio i poeo da se osipa.
A sada, pomisli Jason, mogu da priredim roendansku zabavu kako prilii. Nij

e ni sanjao da e jednog dana ponovo koraati tom palubom - na drugom moru i u drugo
m veku.
2. BOJE BESKRAJA
Donald Krejg mrzeo je te posete, ali znao je da e se nastaviti sve dok su
oboje u ivotu; ako ne kroz ljubav (da li je ikada postojala?), onda bar kroz sam
ilost i zajedniki bol.
Zbog toga to je toliko te ko videti ono oigledno, pro li su meseci pre nego to
je shvatio pravi razlog svog nespokoja. Klinika Torington bila je vi e nalik na de
luks hotel nego na centar za leenje psihikih poremeaja, na svetskom glasu. Ovde se
nikada nije umiralo; medicinski le ajevi nikada nisu gurani od bolnikih soba do op
eracionih sala; nije bilo doktora u belim mantilima koji su pavlovljevski reagov
ali na svoje bipere, pa ak ni bolesnici nikada nisu nosili bolnika odela. Pa ipak,
to je, u su tini, bila bolnica; i to bolnica u kojoj je petnaestogodi ni Donald gle
dao kako mu se otac bori za dah dok je polako umirao od prve od dve velike po asti
koje su harale dvadesetim vekom.
"Kako joj je jutros, Dolores?" upita on sestru, po to se prijavio na recep
ciji.
"Ba je vesela, gospodine Krejg. Tra ila je da je povedem u kupovinu - eli da
kupi novi e ir."
"Kupovinu! To je prvi put da makar samo upita za izlazak!"
Trebalo je da Krejgu bude drago, pa ipak, on oseti titraj nezadovoljstva
. Edit sa njime nikada ne bi progovorila; zaista, izgledalo je da uop te nije sves
na njegovog prisustva: gledala je kroz njega kao da ga uop te nema.
" ta je rekao dr D aferd i? Je li bezbedno da izie iz klinike?"
"Bojim se da nije. Ali to je dobar znak: ponovo poinje da se zanima za sv
et oko sebe."
Novi e ir, pomisli Krejg. Bila je to tipino enska reakcija - ali nije bila ni
malo tipina za Edit. Uvek se odevala - pa, pre racionalno nego moderno, zadovolja
vajui se time da haljine naruuje na uobiajeni nain, telekupovinom. Nekako nije mogao
da je zamisli u nekoj ekskluzivnoj Mejferovoj trgovini, okru enu kutijama sa e irima
, ukrasnim papirom i predusretljivim prodavcima, ali ako je to elela, onda neka j
oj bude; sve je bilo dobro to e joj pomoi da pobegne iz matematikog lavirinta koji j
e, sasvim bukvalno, bio beskonanih dimenzija.
A gde je bila sada, u svojim beskrajnim istra ivanjima? Kao i obino, sedela
je pogrbljena u stolici za ljuljanje, dok se na metar irokom ekranu koji je preo
vlaivao zidom njene odaje gradila slika. Krejg je video da je u modu visoke rezol
ucije - svih dve hiljade linija - tako da je ak i superkompjuter radio do iznemog
losti kako bi obojio po piksel svakih nekoliko sekundi. Nepa ljivom posmatrau izgle
dalo bi da je slika zamrznuta u delimino dovr enom stanju; tek pa ljivo razgledanje p
okazalo bi da dno donje linije lagano mili preko ekrana.
"Otpoela je taj program", pro apta sestra Dolores, "rano jue izjutra. Razume
se, nije tu sedela sve vreme. Sada dobro spava, ak i bez sredstava za umirenje."
Slika nakratko zatrepta, kada je jedna linija skaniranja dovr ena, a nova
poela da mili sleva nadesno preko ekrana.
Sada je bilo prikazano vi e od 90 procenata slike; donji deo, koji se i da
lje generisao, pokazae malo toga zanimljivog.
Iako je Donald Krejg gledao desetinama - ne, stotinama - puta kako se st
varaju te slike, one nikada nisu izgubile mo da ga opine. Deo toga poticao je od z
nanja da posmatra ne to to ljudsko oko nikada nije videlo - niti e ikada ponovo vide
ti, ukoliko koordinate nisu snimane u kompjuteru. Bilo kakva nasumina potraga za
izgubljenom slikom bila bi daleko zaludnija od potrage za usamljenim zrncetom pe
ska u svim pustinjama sveta.
A gde je sada bila Edit, u svojim beskrajnim istra ivanjima? On baci pogle
d na mali ekran ispod glavnog monitora i proveri veliinu ogromnih brojeva koji su
mar irali preko njega, brojka za neumitnom brojkom. Bili su grupisani po pet da b
i ih ljudsko oko lak e obuhvatilo, iako nije bilo naina da to uini i ljudski um.
... est, sedam, osam grupa - ukupno etrdeset brojeva. To je znailo...
On obavi brzi mentalni proraun - zanemarena ve tina u ovo doba, na ta je bio
neizmerno ponosan. Ishod je bio upeatljiv, ali ga nije iznenadio. U ovim razmera

ma, prvobitna osnovna slika bila je mnogo vea od Galaksije. A kompjuter je mogao
da nastavi da je pro iruje, sve dok ne postane vea od kosmosa, iako bi pri tom uvean
ju raunanje makar i samo jedne zasebne slike moglo trajati godinama.
Donald Krejg je dobro razumeo zbog ega je D ord Kantor, pronalaza (ili je bio
izumitelj?) brojeva iza beskonanosti, proveo poslednje godine ivota u mentalnoj b
olnici. Edit je po la prvim koracima tog istog beskrajnog puta, uz pomo ma inerije ko
ja je prevazilazila snove svih matematiara devetnaestog veka. Kompjuter koji je s
tvarao te slike izvodio je bilione operacija u sekundi; za nekoliko sati, obradie
vi e brojeva nego itava ljudska rasa, jo od kako je prvi kromanjonac poeo da broji k
amenie na podu peine.
Iako se likovi koji su se otvarali nikada nisu tano ponavljali, ulazili s
u u malu grupu lako prepoznatljivih kategorija. Bile su tu vi ekrake zvezde estog,
osmog i veeg stepena simetrije; spirale koje su ponekad podseale na trupove slonov
a, a u drugim prilikama na pipke oktopoda; crne amebe povezane mre ama izvitoperen
ih pipaka; facetne, slo ene oi insekata... zbog toga to apsolutno nije bilo nikakvog
oseaja razmere, neke slike stvarane na ekranu mogle su se podjednako dobro protu
maiti kao bizarne galaksije - ili mikrofauna u kapi barske vode.
I ponovo, zauvek, dok je kompjuter poveavao stepen uveanja i zaranjao dubl
je u geometrijske bezdane koje je istra ivao, prvobitni neobini oblik - nalik upavom
broju '8' oborenom na bok - u kome je sadr an sav taj kontrolisani haos, opet e se
pojaviti. Onda e beskrajni krug ponovo otpoeti, iako sa varijacijama toliko finim
da su uzmicale oku.
Svakako, pomisli Donald Krejg, Edit mora da shvati, nekim delom svog uma
, da je zarobljena u beskrajnoj petlji. ta se dogodilo divnom mozgu koji je izume
o i konstruisao faga '99, to ju je, u ranim asovima 1. januara 2000, nakratko uinil
o jednom od najslavnijih ena na svetu?
"Edit", ree on blago, "ja sam, Donald. Postoji li ne to to mogu da uinim?"
Sestra Dolores gledala ga je sa nedokuivim izrazom lica. Nikada se nije s
tvarno pona ala neprijateljski, ali njenim pozdravima uvek je nedostajala toplina.
Ponekad se pitao da li njega okrivljuje za Editino stanje.
Bilo je to pitanje koje je i sam postavljao sebi svakoga dana u mesecima
posle tragedije.
3. POBOLJ ANA KLOPKA ZA MI EVE
Roj Emerson smatrao je sebe, sa pristojnom tano u, srazmerno dobroudnim, ali
postojala je jedna stvar zbog koje je uistinu mogao da se razbesni. Dogodila mu
se prilikom nastupa na televiziji, za koji se zakleo da e mu niti poslednji; u je
dnoj emisiji koja je i la u sitne sate voditelj ga je, sa sraunatom zlobom, upitao:
"Naravno, naelo talasnog brisaa veoma je jednostavno. Kako to da ga ve neko nije i
zmislio?" Ton voditeljevog glasa savr eno je jasno pokazivao njegovo mi ljenje: "Raz
ume se da sam to i ja mogao da smislim, da nisam imao va nija posla."
Emerson se uzdr a od isku enja da odgovori: "Samo da ste imali priliku, sigu
ran sam da biste postavili Ajn tajnu, Edisonu ili Njutnu isto pitanje." Umesto tog
a, odgovorio je prilino blago: "Pa, neko je morao da bude prvi. Izgleda da sam ja
bio taj srenik."
" ta vas je navelo na tu pomisao? Jeste li iznenada iskoili iz kade i viknu
li: 'Eureka'?"
Da nije bilo domainovog cininog dr anja, pitanje bi bilo prilino bezazleno. R
azume se, Emerson ga je uo hiljadama puta ranije. On se prebaci na automatski re im
i pritisnu dugme 'pokret'.
"Ono to me je navelo na tu pomisao - iako to tada nisam shvatio - bila je
vo nja brzim patrolnim amcem obalske stra e u okolini Ki Vesta, tamo negde '03..."
Iako ga je dovelo do slave i bogatstva, Emerson se ak i sada radije nije
priseao nekih vidova tog putovanja. U to vreme inilo mu se kao dobra zamisao - kra
tko krstarenje, zadovoljstva radi, starim stazama koje je utabao Hemingvej, na p
oziv roaka u obalskoj stra i. Kako bi Ernest bio zapanjen onim to je predstavljalo p
redmet njihovih antikrijumarskih aktivnosti - blokovima kristala, otprilike veliin
e kutije za ibice, koji su stizali iz Hong Konga preko Kube. Ali ti TIM-ovi - ter
abajtne interaktivne mikrobiblioteke - ostavili su toliko amerikih izdavaa bez pos
la, da je kongres izvukao iz pra ine zakon koji je datirao jo iz cvetnih dana prohi

bicije.
Da, zvualo je veoma privlano - dok je jo bio na terra firma. Ono to je Emers
on zaboravio (ili se roak nije pobrinuo da mu ka e) bilo je da krijumari najradije r
ade tokom najgorih meteorolo kih prilika koje su mogli nai, izuzev zalivskog uragan
a.
"Bilo je to gadno putovanje, a jedina stvar koje sam se potom seao bila j
e naprava na mostu koja je dozvoljavala kormilaru da vidi pred sobom, uprkos buj
icama ki e i raspr ene morske vode koje su plju tale po nama.
Bio je to naprosto stakleni disk koji se okretao velikom brzinom. Voda s
e nije mogla zadr ati na njemu du e od delia sekunde, pa je zbog toga uvek bio savr eno
providan.Tada sam pomislio da je to daleko bolje od brisaa vetrobranskog stakla
na kolima; a onda sam sve zaboravio."
"Koliko je dugo ta zaboravnost potrajala?"
"Stidim se da ka em. Oh, mo da nekoliko godina. Onda sam jednog dana vozio k
roz gadni pljusak po nekom seoskom kraju u Nju D erziju, kada su mi se brisai iznen
ada zaglavili: morao sam da siem sa puta i stanem sve dok oluja nije pro la. Proveo
sam tu mo da jedno pola sata; a na kraju tog vremena, itava stvar bila mi je bistr
a u glavi."
"Toliko je ukupno bilo potrebno?"
"Plus svaki cent do koga sam mogao da doem i dve godine po sedam dana ned
eljno, svakog dana po petnaest sati u mojoj gara i. (Emerson bi mo da dodao: "I moj
brak", ali podozrevao je da domain to ve zna. Bio je znamenit zbog svojih pomnih p
riprepmih istra ivanja.)
"Vrteti ceo vetrobran - ili makar i jedan njegov deo - oigledno nije bilo
praktino. Odgovor su bile vibracije; ali koje vrste?
Najpre sam poku ao da pokreem itav vetrobran kao membranu zvunika. To je u sv
akom sluaju uklanjalo ki u, ali dolazilo je do problema sa bukom. Zato sam pre ao na
ultrazvuk; bili su potrebni kilovati snage - a svi psi po susedstvu sasvim bi po
mahnitali. Jo gore, malo vetrobrana je izdr alo du e od nekoliko sati pre nego to se p
retvorilo u stakleni prah.
Onda sam probao infrazvuk. On je radio bolje - ali je izazivao gadnu gla
vobolju posle nekoliko minuta vo nje. Iako ga niste mogli uti, mogli ste ga osetiti
.
Mesecima sam tapkao u mestu i gotovo sam odustao od itave stvari, kada sa
m shvatio svoju gre ku. Poku avao sam da vibriram itavu masivnu ploi bezbednosnog mult
ipleks stakla - ponekad itavih deset kilograma. A trebalo mi je samo da aktiviram
tanki spolja nji sloj; iako je debeo samo nekoliko mikrona, dr ae ki nicu podalje od s
ebe.
I tako sam proitao sve to sam na ao o povr inskim talasima, pretvaraima, usagla a
vanju impedanse..."
"Auf! Mo emo li da dobijemo sve te rei u jednom slogu?"
"Iskreno, ne. Samo mogu da ka em da sam otkrio nain da usredsredim niskoene
rgetske vibracije na veoma tanki povr inski sloj, ostavljajui glavnu masu vetrobran
a nedirnutu. Ukoliko elite pojedinosti, upuujem vas na osnovne patente."
"Drago nam je to smo sa vama popriali tome, gospodine Emersone. A sada, na
sledei gost..."
Mo da zbog toga to je intervju uprilien u Londonu, gde radovi novoengleskih
transcendentalista nisu bili svakodnevno tivo, Emersonov domain nije uspeo da uspo
stavi vezu sa svojim slavnim imenjakom. Nijedan ameriki voditelj intervjua, razum
e se, nije propu tao priliku da pohvali Roja (ni u kakvom srodstvu, bar koliko mu
je bilo poznato) zbog toga to je izumeo apokrifnu pobolj anu klopku za mi eve. Automo
bilska industrija zaista je utabala put do njegovih vrata: u nekoliko godina, go
tovo svi svetski milioni metronomskih o trica zamenjeni su brisaem vetrobrana sa so
ninim talasima. Jo va nije, izbegnuto je na hiljade saobraajnih nesrea zahvaljujui pobo
lj anju vidljivosti tokom vo nje po lo em vremenu.
Dogodilo se da je prilikom testiranja poslednjeg modela svoga izuma Roj
Emerson napravio novi proboj - i ponovo je imao sree da se toga niko nije setio p
re njega.
Njegov mercedes-hidro iz '04 kru io je u bla enoj ti ini niz Park Aveniju, u s
kladu sa slavnim sloganom: 'Mo ete piti na e izduvne gasove!' Centar grada kao da je

zahvatio monsun: uslovi su bili savr eni za probu talasnog brisaa 'tip V'. Emerson
je sedeo pored vozaa - vi e nije sam vozio, razume se - i tiho diktirao primedbe d
ok je pode avao elektroniku.
Izgledalo je kao da kola klize kroz ki om zapljuskivane zidine staklenog k
anjona. Emerson se u istovetnim uslovima vozio i stotinama puta ranije, ali tek
sada ga je ono to je bilo zaslepljujue oigledno pogodilo parali uom snagom.
Kada mu se vratio dah, on ree u kolakom: "Daj mi D oa Vikrama."
Njegovog advokata, koji se sunao na jahti pored Velikog Koralnog Grebena,
poziv je donekle iznenadio.
"Ovo ima da te ko ta, Roj. Upravo sam se spremao da izvuem sabljarku."
Emerson nije bio raspolo en za takve beznaajnosti.
"Reci mi, D o - da li patent pokriva sve primene - a ne samo vetrobranska
stakla?"
D on je zvuao povreeno nagove tenom kritikom.
"Razume se. Zbog toga sam dodao lan o adaptivnim kolima, pa se mo e automat
ski podesiti na bilo koji oblik i veliinu. Razmi lja o novom tipu sunanih naoara?"
"Za to da ne? Ali imao sam na umu ne to malice vee. Kao to zna , brisa ne samo
kida vodu - on stresa svaku prljav tinu koja se tamo ve nalazi. Sea li se kada si pos
lednji put video kola sa stvarno prljavim vetrobranom?"
"Ne, kada si to ve pomenuo."
"Hvala: to je sve to sam eleo da znam. Srean ribolov."
Roj Emerson se zavali u sedi te i obavi u glavi par prorauna. Pitao se da l
i svi vetrobrani svih kola u gradu Njujorku mogu po povr ini da se uporede sa stak
lom jedne jedine zgrade pored koje je sada vozio.
Upravo se pripremao da uni ti itavu jednu profesiju: vojske peraa prozora us
koro e tra iti druge poslove.
Sve do sada, Roj Emerson bio je samo milioner. Uskoro e postati stvarno b
ogat.
I dosaivae se...
4. SINDROM STOLEA
Kada su asovnici otkucali pono 31. decembra 1999, te ko da je uop te bilo obra
zovanih ljudi koji nisu shvatali da dvadeset prvi vek nee poeti jo itavu godinu dana
. Nedeljama su svi mediji obja njavali da zbog toga to je zapadni kalendar otpoeo go
dinom 1, a ne 0, dvadeseti vek mora da traje jo dvanaest meseci.
Bilo je svejedno; psiholo ki efekat te tri nule bio je previ e moan, a fin-de
-siFcle ugoaj previ e obuhvatan. Ovo je bio onaj bitni vikend; 1. januar 2001. bie a
ntiklimaks, izuzev za nekolicinu zaljubljenika u stare SF filmove.
Postojao je i jedan veoma praktian razlog zbog koga je 1. januar 2000. st
varno bio bitan datum, a taj razlog nikome nije mogao pasti na pamet pre samo etr
deset godina. Poev od ezdesetih, sve vei i vei deo raunovodstvenih poslova na svetu p
reuzimali su kompjuteri, a sada je taj proces bio, uop te uzev, dovr en. Milioni opt
ikih i elektronskih memorija dr ali su uskladi tene bilione transakcija - bukvalno sv
e poslove planete.
I, razume se, veina unosa nosila je datum. Kada se otvorila poslednja dec
enija veka, ne to poput udarnog talasa pro lo je kroz svet finansija. Iznenada, i pr
ekasno, shvatilo se da veini tih datuma nedostaje jedan vitalni sastojak.
Ljudski bankarski inovnici koji su obavljali ono to se i dalje nazivalo 'k
njigovodstvo' retko su se zamajavali da napi u '19' ispred dve brojke za godinu ko
je su uneli. Ono se dr alo za ne to to se podrazumeva; bila je to stvar zdravog razum
a. A zdravi razum, na nesreu, bio je ono to je kompjuterima tako oigledno nedostaja
lo. Sa prvom zorom godine '00, nebrojeni elektronski moroni rei e sebi: "'00 je ma
nje od '99. Prema tome, danas je ranije nego jue - za tano devedeset devet godina.
Preraunajmo sve hipoteke, zadu enja, kamatne raune po toj osnovi..." Ishod e biti meu
narodni haos dotad nevienih razmer, koji e pomraiti sva ranija dostignua Ve take Glupos
ti - ak i crni ponedeljak 5. juna 1995, kada je neispravan ip u Cirihu povisio ban
karsku kamatu na 150 posto umesto 15 posto.
Nije bilo dovoljno programera na svetu da provere sve milijarde finansij
skih dokumenata koje su postojale i da dodaju arobni prefiks '19' tamo gde je to
bilo potrebno. Jedino re enje bilo je stvoriti naroiti softver koji e moi da obavi ta

j zadatak tako to e biti ubrizgan - poput dobroudnog virusa - u sve ukljuene program
e.
Tokom poslednjih godina stolea, veina svetskih programera vrhunske klase u
kljuena je u trku oko razvoja 'vakcine '99'; to je postalo neka vrsta svetog gral
a. Nekoliko neispravnih verzija objavljeno je jo 1997. - i zbrisalo one kupce koj
i su po urili da ih probaju pre nego to su napravili valjane rezervne kopije.
Advokati su lepo zaradili od potonjih tu bi i protivtu bi.
Edit Krejg pripadala je malom panteonu slavnih ena-programera, koji je poi
njao Bajronovom traginom kerkom Adom, ledi Lavlejs, nastavio se preko kontraadmira
la Grejs Hoper i kulminirao dr Suzanom Kalvin. Uz pomo samo desetak asistenata i
jednog Superkreja, ona je dizajnirala etvrt miliona redova koda programa DVE NULE
koji e pripremiti svaki dobro organizovan finansijski sistem da bi se bezbedno s
uoio sa dvadeset prvim vekom. Umeo je ak da se snae i sa lo e organizovanim sistemima
i da ubacuje kompjuterski ekvivalent crvenih zastavica na takama opasnosti, tamo
gde bi ljudski upliv mogao i dalje biti neophodan.
Bilo je ba dobro to je taj 1. januar 2000. padao u subotu; vei deo sveta im
ao je itav vikend da se oporavi od mamurluka - i da se pripremi za trenutak istin
e u ponedeljak izjutra.
Sledea nedelja doekala je rekordni broj bankrotstava meu firmama iji su spis
kovi pod stavkom 'rauni za naplatu' u trenutku pretvoreni u ubre. Oni dovoljno mud
ri da investiraju u DVE NULE pre iveli su, a Edit Krejg je postala bogata, slavna
- i srena.
Od to troje samo e bogatstvo i slava potrajati.
5. CARSTVO STAKLA
Roj Emerson nikada nije oekivao da e postati bogat, tako da se nije valjan
o pripremio za sve te muke. Najpre je naivno zami ljao da e moi da unajmi strunjake d
a mu se staraju za bogatstvo koje se brzo uveavalo, ostavljajui ga da radi ta mu dr
ago u slobodno vreme. Uskoro je otkrio da je to samo delimino istina: novac je mo
gao da obezbedi slobodu, ali je dovodio sa sobom i odgovornost. Postojale su neb
rojene odluke koje je samo on mogao doneti, a razoaravajui broj asova morao se trait
i sa advokatima i raunovoama.
Na pola puta do svoje prve milijarde, on je postao predsedavajui saveta.
Kompanija je imala samo pet direktora - njegovu majku, starijeg brata, mlau sestr
u, D oa Vikrama i njega.
"Za to ne i Dijana?" upitao je on D oa.
Njegov advokat pogleda ga preko naoara koje su mu, kako je ponosito verov
ao, davale izgled posebnosti u ovo doba desetminutne korektivne hirurgije oka.
"Roditelji, braa i sestre tvoji su za venost", ree on. " ene dolaze i odlaze
- ti bi trebalo to da zna . Razume se, nije re o tome da ti predla em..."
D o je bio u pravu; Dijana je zaista oti la, kao i Gledis pre nje. Bio je to
prilino prijateljski, iako skup odlazak, a kada su potpisani poslednji dokumenti
, Emerson se izgubio u radionicu na nekoliko meseci. Kada se ponovo pojavio (bez
ikakvih novih izuma, jer je bio previ e zauzet otkrivanjem naina kako da upravlja
svojom divnom novom opremom da bi je zaista upotrebljavao), D o ga je ekao sa novim
iznenaenjem.
"Nee ti oduzeti mnogo vremena", ree on, "a velika je poast. Parkinsonovi su
jedna od najcenjenijih firmi u Engleskoj, osnovana pre vi e od dve stotine godina
. A to je prvi put uop te da primaju direktora spolja - da i ne pominjemo strance.
"
"Ha! Pretpostavljam da im je potrebno jo kapitala."
"Razume se. Ali to je u obostranom interesu - a oni te stvarno po tuju. Zn
a ta si uinio za staklarske poslove irom sveta."
"Hou li morati da nosim cilindar i... kako ono be e... kama ne?"
"Samo ako eli da bude predstavljen na dvoru, to ti oni lako mogu srediti."
Na svoje prilino iznenaenje, Roj Emerson je otkrio da je novo iskustvo bil
o ne samo prijatno nego i podsticajno. Sve dok nije stupio u upravni odbor Parki
nsonovih i poeo da dolazi na njegove dvomesene sastanke u londonskom Sitiju, misli
o je da zna ne to o staklu. Veoma brzo je uvideo svoju gre ku.
ak i obino prozorsko staklo, koje je itavog ivota uzimao zdravo za gotovo -

i koje je stvorilo najvei deo njegovog bogatstva - imalo je istoriju koja ga je z

apanjila.
Emerson se nikada nije pitao kako se ono proizvodi, pretpostavljajui da s
e istiskuje iz rastopljene sirovine izmeu d inovskih valjaka.
Tako je zaista i bilo, sve tamo do sredine dvadesetog veka - a dobijenim
grubim ploama trebalo je posvetiti sate skupog glaanja. Onda je neki ludi Englez
rekao: za to ne bismo pustili da itav posao obave sila te e i povr inski napon? Neka st
aklo pluta na reci rastopljenog metala: to e mu automatski dati savr eno glatku pov
r inu...
Posle nekoliko godina i nekoliko miliona funti, njegove kolege odjednom
su prestale da se smeju. Preko noi, 'flot staklo' istrebilo je sve druge metode p
roizvodnje.
Na Emersona je taj deo istorije tehnologije ostavio veliki utisak, jer j
e prepoznao paralelu sa sopstvenim probojem. I bio je dovoljno po ten da prizna da
je sve to zahtevalo daleko vi e hrabrosti i predanosti od njegovog skromnog izuma
. Bio je to lep primer razlike izmeu genija i talenta.
Takoe ga je opinila drevna stakloduvaka ve tina, koju tehnologija nije u potp
unosti zamenila, a verovatno nikada i nee. ak je oti ao u posetu Veneciji, koja je s
ada nemirno strepela iza svojih nasipa u holandskom stilu, i zuriou prefinjena ud
esa muzeja stakla. Ne samo da je bilo nemogue zamisliti kako su neka od njih proi
zvedena - bilo je nemogue zamisliti kako su ak i preneta nedirnuta sa mesta na kom
e su nastala. Izgledalo je da nema granica stvarima koje se mogu uraditi sa stak
lom, a novi naini upotrebe i dalje su se otkrivali posle dve hiljade godina.
Taj posebni sastanak odbora bio je jedan od najdosadnijih meu onima koje
je Emerson pamtio i on je tokom njega bukvalno sanjario, divei se obli njoj kupoli
katedrale svetog Pavla sa jednog od retkih mesta koja su pre ivela trgovaku pohlepu
i arhitektonski vandalizam. Jo dve take dnevnog reda, a one mogu da budu na bilo
koju temu; potom e svi poi na izvrstan ruak koji ih je ekao u apartmanu u potkrovlju
.
Rei 'etiri stotine atmosfera' natera e ga da digne pogled. Ser Rod er Parkinso
n itao je pismo koje je dr ao kao da je posredi neka vrsta do tada nepoznatog insek
ta. Emerson brzo prelista sopstvenu debelu fasciklu materijala vezanog za dnevni
red i nae svoj primerak.
Bio je od tampan na upeatljivom obrascu za memorandume, ali uobiajeno dugako
formalno ime nije mu ni ta znailo; meutim, primetio je sa odobravanjem da je adresa
bila Linkolns In Filds. Na dnu lista, poput diskretnog ka ljucanja, stajao je ispi
s: 'Osnov. 1803', slovima jedva vidljivim golim okom.
"Ne daju ime klijenta", ree mladi (trideset pet godina u najmanju ruku) D o
rd Parkinson. "Zanimljivo."
"Ko god da je to", ubaci se Vilijem Parkinson-Smit - tajno obo avana crna
ovca porodice, vrlo omiljen kod kanala ogovaranja zbog estih domaih potresa, "izgl
eda da ne zna ta hoe. Za to bi tra io fakture za toliki opseg veliina? Od milimetarskog
poluprenika, za ime bo je, pa do pola metra."
"Ta gornja veliina", ree Rupert Parkinson, slavni uesnik u trkama jahti, "p
odsea me na one japanske ribarske plovke koje talasi nose po itavom Tihom okeanu. i
ne sjajne ornamente."
"Na pamet mi pada samo jedan nain upotrebe za najmanju veliinu", ree D ord zlo
kobno. "Fuziona energija."
"Besmislica, ujae", ume a se Glorija Vindzor-Parkinson (srebrna na 100 meta
ra, olimpijada 2004). "Od laserskog aktiviranja odustalo se pre toliko godina a mikrosfere za to bile su siu ne. ak bi i milimetar bio preveliki - ukoliko ne elite
domau H-bombu."
"Osim toga, pogledajte zahtevane koliine", ree Arnold Parkinson (svetski a
utoritet za prerafaelovsku umetnost). "Dovoljno da se popuni Albert Hol."
"Nije li to naslov neke pesme od Bitlsa?" upita Vilijem. Nastade zami ljen
a ti ina, zatim hitro grabljenje tastatura. Glorija je, kao i obino, bila prva.
"Lep poku aj, Bile. To je sa Narednika Pejpera - 'Dan u ivotu'. Nisam imala
pojma da voli klasinu muziku."
Ser Rod er pusti da se proces slobodnih asocijacija nastavi bez zaustavlja
nja. Mogao je smesta okonati sastanak odbora podizanjem jedne obrve, ali bio je p

revi e mudar da bi to uinio - za sada. Znao je koliko esto su ta asociranja - 'mo dane
oluje' - dovodila do kljunih zakljuaka, ak i odluka, koje prosta logika nikada ne
bi otkrila. A ak i kada bi oma ila, pomagala su lanovima porodice rasutim po itavom s
vetu da se bolje meusobno upoznaju.
Ali Roj Emerson (nazvan Amerom) bio je taj koji e, jednom nadahnutom pret
postavkom, zapanjiti Parkinsonove. Poslednjih nekoliko minuta u zaleu njegovog um
a obrazovala se jedna ideja. Rupertovo pominjanje japanskih ribarskih plovaka da
lo je prvi nejasni nagove taj, ali ni ta se ne bi izrodilo bez jedne od onih izuzetn
ih podudarnosti kakve nijedan romanopisac sa imalo samopo tovanja ne bi dopustio u
svom knji evnom delu.
Emerson je sedeo gotovo suoen sa portretom Bejzila Parkinsona, 1874-1912.
A svi su znali gde je on umro, iako su tane okolnosti predstavljale predmet lege
nde - i najmanje jednog sudskog procesa.
Bilo je onih koji su govorili da je poku ao da se preru i u enu, ne bi li usp
eo da ue u jedan od poslednjih amaca za spasavanje. Drugi su ga videli u ivoj raspr
avi sa glavnim konstruktorom Endrjusom, u potpunosti nezainteresovanog za ledenu
vodu koja mu se dizala oko lanaka. Ova verzija smatrana je - bar u porodici - za
daleko verovatniju. Ta dva blistava in enjera u ivala bi jedan u dru tvu drugog tokom
poslednjih minuta svojih ivota.
Emerson proisti grlo, malo nervozno. Mo da pravi budalu od sebe...
"Ser Rod ere", ree on. "Upravo mi je pala na pamet jedna luda zamisao. Svi
ste videli propagandu i spekulacije u vezi sa stogodi njicom, sada kada je ostalo
samo pet godina do 2012. Par miliona kugli od kaljenog stakla bilo bi upravo ono
liko koliko treba za posao o kome svi govore.
Mislim da je na a tajanstvena mu terija krenula po Titanik."
6. NO ZA DUGO SEANJE
Iako je najvei deo ljudske rase video delo njegovih ruku, Donald Krejg ni
kada nee biti tako slavan kao njegova ena. Pa ipak, znanje programiranja uinilo ga
je jednako bogatim i susret im je bio neizbe an, jer oboje su koristili superkompj
utere da bi re ili probleme osobene za kraj dvadesetog veka.
Sredinom devedesetih, filmski i TV studiji iznenada su shvatili da se su
oavaju sa krizom koju niko do tada nije predvideo, iako je trebalo da bude oigledn
a godinama ranije. Mnoga od klasinih bioskopskih dela - glavna blaga ogromne indu
strije zabave - postajala su bezvredna, zbog toga to je sve manje i manje ljudi m
oglo da podnese da ih gleda. Milioni gledalaca iskljuivali bi se zgaeno pred veste
rnom, trilerom sa D ejmsom Bondom, komedijom Nila Sajmona, ili nekom dramom o suenj
u - iz razloga koji bi bio nezamisliv pre samo jednog pokolenja. Prikazivali su
ljude kako pu e.
Epidemija side iz devedesetih godina bila je samo delom odgovorna za tu
revoluciju u ljudskom pona anju. Druga kuga dvadesetog veka bila je dovoljno jeziv
a, ali od nje je stradalo samo nekoliko postotaka od ukupnog broja onih koji su
umirali, jednako u asno, od bezbrojnih bolesti to ih je otpoinjao duvan. Donaldov ot
ac bio je meu njima, te je tako bilo izvesne poetske pravde u injenici da mu je si
n zgrnuo pravo bogatstvo 'i enjem' klasinih filmova da bi se mogli prikazati novoj pu
blici.
Iako su neki bili toliko ovenani dimom da su bili van svakog iskupljenja,
u iznenaujuem broju sluajeva ve to kompjutersko procesiranje moglo je da ukloni nepr
istojne cilindre iz ruku i usta glumaca i da zbri e pepeljare sa stolova. Tehnike
koje su naizgled bez ikakvih avova stopile stvarne i izmi ljene svetove u takvim fi
lmovima-mea ima kao to je Ko je smestio zeki Rod eru? imale su bezbrojne druge primene
- ne sve legalne. Meutim, za razliku od video ucenjivaa, Donald Krejg je mogao da
tvrdi kako obavlja korisnu dru tvenu funkciju.
Sreo je Edit tokom prikazivanja prei ene Kazablanke, a ona mu je smesta poka
zala kako ju je mogao popraviti. Iako su se u bran i alili da se o enio sa Edit zbog
njenih algoritama, spajanje je bilo uspe no i na linom i na profesionalnom planu. I
li bar tokom prvih nekoliko godina...
"Ovo e biti vrlo jednostavan posao", ree Edit Krejg kada su poslednje poru
ke skliznule sa monitora. "Ima samo etiri scene u itavom filmu koje predstavljaju

problem. A kakvo e u ivanje biti rad u dobroj staroj crno-beloj tehnici!"

Donald je i dalje bio utljiv. Film ga je potresao vi e nego to je hteo da pr
izna i obrazi su mu i dalje bili vla ni od suza. ta je to, upita se on, to me toliko
pogaa? injenica da se sve to zaista desilo i da su imena svih stotina ljudi koje
je gledao kako umiru - makar i u studijskom o ivljavanju - i dalje pamena? Ne, mora
lo je posredi biti ne to vi e od toga, zato to nije bio od one vrste ljudi koji lako
plau...
Edit ni ta nije primetila. Pozvala je prvu obele enu scenu na ekranu monitor
a i zami ljeno posmatrala stop kadar.
"Poinjemo sa sliicom 3751", ree ona. "Evo ga - ovek pali cigaru - ovek na des
nom ekranu isto - kraj na sliici 4432 - itava sekvenca etrdeset pet sekundi - koji
su zahtevi mu terije u pogledu cigara?"
"OK, ako je istorijska nu nost; seti se retrospektive o erilu? Nema naina da
se pretvaramo kako on nije pu io."
Edit se kratko nasmeja na onaj nain, vi e nalik na kevtaj, koji je Donalda
sada sve vi e nervirao.
"Nikada nisam bila u stanju da zamislim Vinstona bez cigare - a moram rei
da izgleda da je cvetao od njih. Na kraju krajeva, iveo je do devedesete."
"Imao je sree; pogledaj jadnog Frojda - godine agonije pre nego to je zatr
a io od svog doktora da ga ubije. A pred kraj, toliko je smrdeo da ak ni njegov pas
nije hteo da mu prie."
"Onda, ne misli da se grupa milionera iz 1912. kvalifikuje kao 'istorijsk
a nu nost'?"
"Ne, osim ako ne utie na priu - a ne utie. I zato glasam za i enje."
"Vrlo dobro - algoritam 6 e to izvesti, sa dva potprograma."
Editini prsti nakratko zaplesa e nad tastaturom dok je unosila naredbu. Na
uila je da nikada ne dovodi u pitanje partnerove odluke u tim stvarima; i dalje j
e bio previ e emocionalno vezan, iako je sada pro lo ve skoro dvadeset godina otkako
je posmatrao kako mu se otac bori za jo jedan udisaj.
"Sliica 6093", ree Edit. "Kartaro erupa bogate rtve.
Neki od onih sleva imaju cigare, ali ne mislim da e to mnogi primetiti."
"Sla em se", odgovori Donald, uz ne to oklevanja. "Ako mo emo da iseemo onaj ob
lak dima zdesna. Poku aj da ga jednom proe algoritmom za izmaglicu."
Bilo je to udno, pomisli on, kako jedna stvar mo e da dovede do druge, pa d
o sledee, pa do sledee - i konano do cilja koji na prvi pogled nema nikakve vidljiv
e veze sa poetnom takom. Naizgled te ko re iv problem eliminisanja dima i vraanja skriv
enih piksela na delimino uni tenim slikama doveo je Edit do sveta teorije haosa, di
skontinualnih funkcija i transeuklidovskih metageometrija.
Odatle je hitro pre la na fraktale, koji su dominirali matematikom posledn
je decenije dvadesetog veka. Donald je poinjao da se brine zbog vremena koje je p
rovodila istra ujui neobine i divne imaginarne predele, bez ikakve praktine vrednosti
- po njegovom mi ljenju - za bilo koga.
"Dobro", produ i Edit, "da vidimo kako se potprogram 55 snalazi sa time. A
sada sliica 9873 - neposredno po to su naleteli na breg, ali jo ne shvataju da je b
rod osuen. Onaj ovek se igra paretom leda na palubi - ali pogledaj posmatrae sleva."
"Nije vredno truda. Dalje."
"Sliica 21.397. Nema naina da sauvamo ovu scenu! Ne samo cigarete, nego i o
ni poslu itelji to ih pu e sigurno nemaju vi e od esnaest ili sedamnaest. Sreom, scena ni
je bitna."
"Pa, to je lako; naprosto emo je isei. Jo ne to?"
"Ne - osim zvunog snimka na sliici 52.763 - u amcu za spasavanje. Iznervira
na dama vie: 'Onaj ovek tamo - pu i cigaretu! Mislim da je to odvratno, u ovakvom asu
!' Ali mi ga, zapravo, ne vidimo."
"Donald se nasmeja."
"Lep efekat - naroito u takvim okolnostima. Ostavi ga."
"Sla em se. Ali shvata li ta to znai? Za itav posao bie potrebno samo par dana
- ve smo dovr ili analogno-digitalno prebacivanje."
"Da - ne smemo dozvoliti da izgleda previ e lako! Kada ga mu terija eli?"
"Prvi put da ne bude za pro lu nedelju. Na kraju krajeva, tek je 2007. Jo p
et godina do stogodi njice."

"To me ba zbunjuje", ree Donald zami ljeno. "Za to tako rano?"

"Zar nisi gledao vesti, Donalde? Niko jo nije ni ta obnarodovao, ali ljudi
prave planove na duge staze - i poku avaju da pokupe pare. A mnogo toga moraju da
urade - pre nego to budu u stanju da pokupe i Titanik."
"Nikada nisam uzimao te vesti ozbiljno. Na kraju krajeva, prilino je gadn
o izrazbijan - i prepolovljen na dva dela."
"Ka u da e to olak ati itavu stvar. A mogue je re iti svaki in enjerski problem amo ako ubrizga u njega dovoljno gotovine."
Donald je utao. Jedva da je uo Editine rei, jer jedna od scena koje je gled
ao iznenada mu se ponovo odigrala u seanju. Kao da ju je opet gledao na ekranu: i
sada je znao za to je plakao u mraku.
"Zbogom, dragi moj sine", rekao je aristokratski mladi Englez dok je usn
uli deak koji vi e nikada nee videti oca prebacivan u amac za spasavanje.
Pa ipak, pre nego to je umro u ledenim vodama Atlantika, taj ovek je imao
i voleo sina - i Donald Krejg mu je zavideo. ak i pre nego to su poeli da se razula
ze, Edit je bila neumoljiva. Dala mu je kerku; ali Ada Krejg nikada nee imati brat
a.
7. TREI VOA
Iz londonskog Tajmsa (Hardkopi i NjuzSat), 15. april 2007.
NO KOJU TREBA ZABORAVITI?
Neki artefakti imaju mo da izlude oveka. Mo da najslavniji primeri jesu Ston
hend , piramide i jezivi kipovi sa Uskr njih ostrva. Sumanute teorije - ak i kvazirel
igijski kultovi - cvetali su oko sva tri spomenika.
Sada imamo jo jedan primer te neobine opsednutosti ostacima pri losti. Za pe
t godina bie tano vek od najslavnije od svih pomorskih nesrea, potapanja luksuznog
putnikog broda Titanik na njegovom prvom putovanju 1912. Tragedija je nadahnula d
esetine knjiga i najmanje pet filmova - kao i sramotno slabu pesmu Tomasa Hardij
a: 'Susretanje para'.
Sedamdeset tri godine veliki brod poivao je na dnu Atlantika, spomenik za
1500 du a izgubljenih sa njim; inilo se da je van svakog ljudskog dosega. Ali 1985
, zahvaljujui revolucionarnom napretku podmorske tehnologije, ipak je otkriven i
stotine njegovih tu nih ostataka vraene su na svetlost dana. ak i u to vreme, mnogi
su na to gledali kao na neku vrstu skrnavljenja.
Sada, ako je verovati glasinama, preduzimaju se mnogo preduzimljiviji pl
anovi; razliiti konzorcijumi - za sada neidentifikovana - obrazovani su da bi se
brod podigao i pored znatnih o teenja.
Iskreno, takav projekat deluje u potpunosti besmisleno i uzdamo se da ni
jedan na italac nee biti naveden da ula e novac u njega.
ak i kada bi se svi in enjerski problemi mogli prevazii, ta bi spasioci uinili
sa etrdeset ili pedeset hiljada tona starog gvo a? Podmorski arheolozi znaju godina
ma da se metalni predmeti - izuzev, razume se, zlata - brzo raspadaju kada se do
vedu u dodir sa vazduhom posle dugog boravka pod vodom.
Za tita Titanika mogla bi biti skuplja nego njegovo izvlaenje. Nije re o tom
e - kao kod Vaze ili Meri Rouz - da je on 'vremenska kapsula' koja nam omoguuje p
ogled na izgubljeno doba. Dvadeseti vek je valjano - ponekad i previ e valjano - d
okumentovan. Ne mo emo nauiti ni ta to ve ne znamo na osnovu ostataka sa dubine od etiri
kilometara tamo kod Grend Benksa kraj Njufaundlenda.
Nema potrebe da se ovde ponavlja kako treba pamtiti najbitniju lekciju k
ojoj nas je poduio Titanik - opasnosti od prevelike samouverenosti, tehnolo kog hub
risa. ernobilj, elend er, Lagran 3 i Eksperimentalni fuzor Jedan pokazali su nam kuda
to mo e da odvede.
Razume se da ne treba da zaboravimo Titanik. Ali treba ga ostaviti da poi
va u miru.
8. PRIVATNI PODUHVAT
Roj Emerson se dosaivao, kao i obino - iako je to bila injenica koju je mrz
eo da prizna, ak i samome sebi. Bilo je vremena kada je lutao kroz svoju izvanred

no opremljenu radionicu, sa blistavim ma inama-alatljikama i kolopletima elektrons

ke opreme, potpuno nemoan da odlui kojom bi sada eleo da se igra od svojih skupocen
ih elektronskih igraaka.
Ponekad bi poeo da radi na projektu koji je predlo io neki od bezbrojnih 'as
opisa' u mre i, pridru iv i se grupi slino opredeljenih hobista rasutih svuda po svetu.
Retko im je znao imena - samo njihove esto aljive pozivne signale - a pazio je da
ne obznani sopstveno. Otkako se na ao na listi sto najbogatijih ljudi u Sjedinjen
im Dr avama, otkrio je vrednost anonimnosti.
Meutim, posle nekoliko nedelja poslednji projekat izgubio bi ar novine, pa
bi se zato otkaio od nevidljivih kolega, izmeniv i pozivnu ifru tako da niko vi e ne
mo e da stupi u vezu s njim. Nekoliko dana pio bi previ e i traio vreme na istra ivanje
linih poruka, ija bi sadr ina zgrozila stare pionire elektronske komunikacije.
Povremeno - po to se napaeni D oe Vikram iskljuio - javljao se na oglase u 'Lin
im vestima' koji su ga zanimali. Rezultati su retko bili zadovoljavajui, a nisu n
i ta doprinosili oporavku njegovog samopo tovanja. Novost da se Dijana upravo ponovo
udala jedva da ga je iznenadila, ali ga je ostavila poti tenog nekoliko dana, iak
o je poku ao da je postidi vulgarno skupim venanim poklonom.
Stalna igra i nimalo rada nainili su od Emersona jednog vrlo turobnog Roj
a. A onda, preko noi, poziv Ruperta Parkinsona sa palube trkakog trimarana na ju nom
delu Tihok okeana, iznenada mu je izmenio ivot.
"Koja ti je telefonska ifra?" bila je neoekivana Rupertova izjava na poetku
razgovora.
"Za to - obino ne marim za to. Ali mogu da se prebacim na NSA 2 ukoliko je
stvarno va no. Jedini problem - voli da isecka govor na prekomorskim vezama. I zat
o ne priaj prebrzo i ne preteruj sa tim oksfordskim naglaskom."
"Kembrid , moliu - i Harvard. Hajdemo."
Usledila je pauza od pet sekundi, ispunjena udnim pi tanjem i cvrkutanjem.
Onda se Rupert Parkinson, i dalje prepoznatljiv, iako blago izoblien, vratio na v
ezu.
"uje li me? Fino. A sada, sea li se poslednjeg sastanka odbora i take o stakl
enim mikrosferama?"
"Razume se", odgovori Emerson, malo nervozno; opet se pitao da li je nap
ravio budalu od sebe. "Nameravao si da se pozabavi time. Da li mi je nagaanje bilo
ispravno?"
"Po sred srede, stari moj - da se starinski izrazim. Na i advokati bili su
na par skupih rukova sa njihovim advokatima, pa smo zajedniki sabrali neke stvari
. Nisu nam otkrili ko im je mu terija, ali to smo sasvim lako prona li. Britanska vi
deo mre a... nije bitno koja... mislila je da e od svega napraviti sjajnu seriju u realnom vremenu, da bi sve kulminiralo stvarnim podizanjem. Ali izgubili su za
nimanje kada su otkrili koliko bi ko talo, i ugovor je otpao."
" teta. A koliko bi ko talo?"
"Samo izrada dovoljno sfera da se podigne pedeset kilotona, najmanje dva
deset miliona dolara. Ali bio bi to tek poetak.
Mora da ih spustu dole, valjano rasporeene. Ne mo e tek da ih istrese na trup;
k i kada bi tamo ostale, ubrzo bi rasturile brod. A govorim samo o prednjem delu
- raznesena krma je drugi problem.
Onda treba da ga odglavi sa dna mora - napola je zariven u mulj. To e znait
i mnogo posla sa podmorskim vozilima, a nema ih mnogo koja su u stanju da rade n
a etiri kilometra dubine. Ne verujem da bi mogao da obavi posao za manje od sto mi
liona. Mo da bi bilo i nekoliko puta vi e."
"Znai, posao je otpao. Za to me onda zove ?"
"Mislio sam da nikada nee pitati. Malo sam se upustio u privatne poslove;
na kraju krajeva, mi, Parkinsonovi, imamo zakonito pravo na to. Pradeda je tamo
dole - ili bar njegov prtljag, u kabini tri, desno."
"U vrednosti od sto megasoma?"
"Mogue - ali to nije bitno; neke stvari nemaju cenu. Jesi li ikada uo za A
ndreu Belinija?"
"Zvui kao igra bezbola."
"Bio je najvei staklar koga je Venecija ikada stvorila. Do danas ne znamo
kako je napravio neke od svojih rukotvorina - kako god bilo, jo sedamdesetih god

ina devetnaestog veka uspeli smo da otkupimo krem kolekcije muzeja staklarstva;
na svoj nain to je bilo podjednako dragoceno kao elginske skulpture. Godinama su
nas iz Smitsonijana molili da im ih pozajmimo, ali uvek smo odbijali - bilo je p
revi e rizino slati tako skupocen tovar preko Atlantika. A onda, vi e nismo imali izg
ovor."
"Divotno - a kad si to ve pomenuo, seam se da sam video pone to od Belinijev
ih radova kada sam poslednji put bio u Veneciji. Ali zar nee biti sve u pariima?"
"Gotovo sigurno ne: bilo je struno zapakovano, kao to mo e da zamisli . Uostalo
m, hrpe brodskog posua pre ivele su, iako su bile u potpunosti neza tiene. Sea se servis
a za ruavanje Vajt Star prodatog na licitaciji kod Sotbija pre nekoliko godina?"
"Okej - to u ti poverovati. Ali ini mi se krajnje ekstravagantnim dii itav b
rod zbog nekoliko tacni."
"Razume se. Ali to je jedan od velikih razloga za to bi Parkinsonovi treba
lo da se ume aju."
"A ostali?"
"Dovoljno si dugo u ekipi da zna kako malo publiciteta nikada nije na odm
et. itav svet bi znao iji je proizvod obavio podizanje."
I dalje nije dovoljno dobro, ree Emerson sebi. Parkinsonovi su poslovali
veoma lepo - a publicitet po svaku cenu ni u kom sluaju nije bio po eljan. Za mnogo
ljudi ta olupina bila je gotovo sveta; one koji su akali po njoj svrstavali su u
pljaka e grobova.
Ali znao je da ljudi esto prikrivaju - ak i ne uspevaju da prepoznaju - sv
oje prave pobude. Otkako je stupio u odbor, upoznao je Ruperta i zavoleo ga, iak
o te ko da bi ga nazvao bliskim prijateljem; za oveka spolja bilo je te ko da se zbli i
sa Parkinsonovima.
Rupert je imao sopstveni nesreeni raun sa morem. Pre pet godina uzelo mu j
e divnu jahtu Aurora, dugaku dvadeset pet metara, kada joj je neoekivani nalet olu
je otrgnuo katarku kod ostrva Scili i razbio je na surovom stenju koje je uzelo
toliko etava kroz vekove. istim sluajem on nije bio na brodu; bila je to rutinska p
lovidba - od Kovsa do Bristola radi regla e. itava posada je izgubljena - ukljuujui k
apetana.
Rupert Parkinson nikada to nije u potpunosti preboleo; istovremeno je iz
gubio brod i, kao to je bilo dobro znano, ljubavnicu. Lik plejboja koji je sada n
osio kao samoodbranu bio je samo povr inski.
"Sve je to vrlo zanimljivo, Ruperte. Ali ta tano ima na umu? Svakako ne oeku
je da se i ja ume am!"
"I da i ne. Trenutno, sve je to - kako se ono ka e? - misaoni eksperiment.
Voleo bih da se napravi studija izvodljivosti i spreman sam da je lino finansira
m. A onda, ako projekat ima imalo smisla, izneu ga na odboru."
"Ali sto miliona! Kompanija ni u kom sluaju ne bi rizikovala toliko. Deon
iari bi nas gurnuli iza re etaka za tili as. Da li u buvaru ili ludnicu, to ne znam.
"
"Moglo bi biti i skuplje - ali ne oekujem da Parkinsonovi ulo e itav kapital
. Mo da dvadeset ili trideset miliona. Imam prijatelje koji bi mogli da namaknu to
liko."
"I dalje nije dovoljno."
"Tano."
Nastala je duga ti ina, isprekidana samo slaba nim pevuckavim pi tanjem sistem
a za de ifrovanje u realnom vremenu dok je ovaj uzalud tragao za neim to bi dekodira
o.
"Vrlo dobro", ree Emerson najzad. "Idem pola-pola sa tobom - bar to se tie
izve taja o izvodljivosti. Ko ti je strunjak? Da li ga poznajem?"
"Mislim da ga poznaje . Jason Bredli."
"Oh - ovek sa d inovskim oktopodom."
"To je bila tek va arska predstava. Ali pogledaj koliko je doprinela njego
vom ugledu u javnosti."
"I njegovim prihodima, ubeen sam. Jesi li se uo sa njim? Da li je zaintere
sovan?"
"Veoma - ali, sa druge strane, to je sluaj sa svakom firmom za okeanski i
n enjering. Siguran sam da e neke od njih biti spremne da ulo e sopstveni novac - ili

bar da rade na neprofitnoj osnovi, isto za publicitet."

"Okej - nastavi. Ali iskreno, mislim da je re o traenju novca; zavr iemo sa v
eoma skupom lektirom kada gospodin Bredli bude zavr io izve taj. Ionako ne vidim ta b
ih sa pedeset hiljada tona, ili koliko ve ima, zaralog starog gvo a."
"To prepusti meni - imam jo nekoliko zamisli, ali jo ne bih da priam o njim
a. Ukoliko neke upale, projekat bi se isplatio - na kraju. Mo da bi ak mogao da doe d
o profita."
Emerson je sumnjao da je to 'ti' tek onako izletelo. Rupert je funkcioni
sao veoma glatko, a tano je znao ta radi. I svakako je znao da bi njegov slu alac bi
o u stanju da potpi e itavu operaciju - kada bi eleo.
"Jo samo jedna stvar", nastavi Parkinson. "Dok ne ka em OK - a to nee biti d
ok ne dobijem Bredlijev izve taj - ni re nikome. Naroito ne ser Rod eru - mislie da smo
ludi."
"Hoe da ka e ", odvrati Emerson, "da postoji i najmanja mogua sumnja u tom pogl
edu?"
9. PROROCI SA ODREENIM UGLEDOM
Prima: Urednik, Tajms
alje: Lord Oldis od Brajtfonta, OM, Predsednik Emeritusa, svetske asocija
cije za naunu fantastiku
Dragi gospodine, Va trei uvodnik (15. april 07) u vezi sa planovima za pod
izanje Titanika svedoi o tome kakav je udarac ta katastrofa - ni u kom sluaju najg
ora u istoriji pomorstva - imala na ma tu oveanstva.
Jedan neobian vid te tragedije jeste da je opisana sa avolskom precizno u etrn
aest godina unapred. Prema klasinom izve taju o ovoj katastrofi iz pera Valtera Lor
da pod naslovom Nezaboravna no, jo 1898. 'jedan energini autor po imenu Morgan Robe
rtson napisao je roman o slavnom prekoatlantskom putnikom brodu, daleko veem od ij
ednog do tada izgraenog. Robertson ga je napunio bogatim i samozadovoljnim ljudim
a, a onda ga potopio jedne hladne aprilske noi pri sudaru ledenim bregom.'
Taj knji evni putniki brod bio je gotovo tano veliine Titanika, a imao je ist
u brzinu i gaz. Takoe je nosio tri hiljade ljudi i imao je amaca za spasavanje za
samo jedan deo njih...
Puka podudarnost razume se. Ali postoji jedna sitna pojedinost od koje m
i se ledi krv u ilama. Robertson je svoj brod nazvao Titan.
Voleo bih takoe da skrenem pa nju na injenicu da su dva pripadnika profesije
koju imam ast da predstavljam - pisaca naune fantastike - oti la na dno sa Titaniko
m. Jedan, ak Fitrel, sada je gotovo zaboravljen, i ak mu je i nacionalno poreklo n
esigurno. Ali postigao je dovoljno uspeha u trideset sedmoj godini delima kao to
su Gospodar dijamanata i Ma ina koja misli da je mogao da putuje prvom klasom sa en
om (koja je, poput 97 posto dama iz prve klase i samo 55 posto onih iz tree, pre iv
ela potapanje.)
Daleko slavniji je ovek koji je napisao samo jednu knjigu, Putovanje na d
ruge svetove: romansa budunosti, izvorno tampanu 1894. To donekle mistino putovanje
po Sunevom sistemu, godine 2000, opisuje antigravitaciju i druga udesa. Arkam Hau
s je objavila novo izdanje te knjige na stogodi njicu njenog prvobitnog izlaska iz
tampe.
Opisao sam autora kao 'slavnog', ali to je krupno potcenjivanje. Ime mu
je jedino koje se pojavljuje iznad ogromnog naslova u Njujork Amerikanu za 16. a
pril 1912: 'IZME U 1500 I 1800 MRTVIH'.
Bio je to multimilioner D on D ekob Astor, ponekad oznaavan kao 'najbogatiji o
vek na svetu'. Bio je svakako najbogatiji autor naune fantastike koji je ikada ive
o - injenica koja bi mogla da zgrozi obo avaoce pokojnog Rona L. Habarda, ako ih jo
ima.
Poa en sam da budem, Ser
Iskreno va
Oldis od Brajtfonta, OM
Predsednik emeritus, SFWA

10. 'OSTRVO MRTVIH'

Svaka struka ima znane predvodnike, ija se slava retko pru a van granica pr
ofesije. U bilo kom trenutku samo nekolicina ljudi mo e da navede prvog svetskog r
aunovou, zubara, ubretara, preduzetnika osiguranja, pogrebnika... da pomenemo samo ai
cu nimalo blistavih, ali neophodnih poziva.
Meutim, postoje neki naini zaraivanja za ivot koji su toliko vidljivi da oni
koji ih upra njavaju postaju domaa imena u svakom domu. Prve su, razume se, izvoake
umetnosti, u kojima svako ko stekne slavu zvezde mo e smesta postati prepoznatljiv
velikom delu ljudske rase. Sport i politika su blizu iza njih; ba kao i, mogao b
i da tvrdi neki cinik, zloin.
Jason Bredli nije spadao ni u jednu od tih kategorija i nikada nije oekiv
ao da bude slavan. Epizoda sa Glomar Eksplorerom zbila se pre vi e od tri decenije
, a ak i da nije bila obavijena velom tajne, njegova uloga ostala je previ e opskur
na da bi zavreivala pomena. Iako su mu se nekoliko puta obraali pisci u nadi da pr
onau novi ugao gledanja na operaciju D ENIFER, iz njihovih napora nikada nije proiz
i lo ni ta.
Izgledalo je verovatno da je, ak i u to doba, CIA smatrala da je i ona je
dna knjiga na tu temu suvi na, pa je preduzela korake da obeshrabri druge autore.
Nekoliko godina posle 1974. Bredlija su poseivala anonimna, ali uglaena gospoda ko
ja su ga podseala na dokumente koje je potpisao kada je osloboen du nosti. Uvek su d
olazila po dvojica i ponekad su mu nudili posao neodreene prirode. Iako su ga ubei
vala da bi bio 'zanimljiv i dobro plaen', tada je zaraivao dobre pare na naftnim p
latformama na Severnom moru i nije do ao u isku enje.
Sada je pro lo ve vi e od jedne decenije od poslednje posete, ali on nije sum
njao da ga Kompanija i dalje pomno dr i u ogromnim bankama podataka u Lengliju - i
li gde god to bilo tih dana.
Nalazio se u svom uredu na etrdeset estom spratu Tigovog tornja - sada pat
uljastog u poreenju sa kasnijim podignutim oblakoderima Hjustona - kada je primio
zadatak koji e ga uiniti slavnim.
Dogodilo se da je datum bio 22. april i Bredli je najpre pomislio da je
njegova povremena mu terija D ef Rolings zakasnio za jedan dan. I pored zastra ujuih od
govornosti koje je imao kao izvr ni direktor platforme Hibernija, D ef je bio poznat
po smislu za humor. Ovog puta nije se alio; pa ipak, pro lo je poprilino vremena pr
e nego to je Jason mogao ozbiljno da shvati njegov problem.
"Oekuje li od mene da poverujem", ree on, "da ti je platformu od milion ton
a blokirao - oktopod!"
"Ne itavu operaciju, razume se; samo spojnicu 1 - na eg najboljeg proizvoaa. e
trdeset kilobarela dnevno. Pet dotoka ulazilo je u nju, svi pod punim zamahom. D
o jue."
Projekat Hibernija, iznenada pade na pamet Jasonu, imao je istu op tu kons
trukciju kao oktopod. Pipci - ili cevovodi - pru ali su se po morskom dnu od sredi n
jeg tela prema dvanaest izvoda izbu enih kroz tri hiljade metara pe ara bogatog nafto
m. Pre nego to dostignu glavnu platformu, linije iz nekoliko pojedinanih izvora sa
stavljale su se na proizvodnoj spojnici - i na samom morskom dnu, na dubini od g
otovo stotinu metara.
Svaka spojnica bila je automatizovani industrijski kompleks veliine prost
rane stambene zgrade i sadr avala je svu specijalizovanu opremu neophodnu za rukov
anje me avinom gasa, nafte i vode pod visokim pritiskom, koja je eruptirala iz rez
ervoara daleko u dubini. Pre desetina miliona godina, priroda je stvorila i uskl
adi tila to skriveno blago; nije bilo jednostavno otgrnuti ga iz njenog okrilja.
"Reci mi ta se tano dogodilo."
"Je li ova mre a bezbedna?"
"Naravno."
"Pre tri dana poeli smo da dobijamo pogre na oitavanja sa instrumenata. Prot
ok je bio savr eno normalan i zbog toga se nismo previ e zabrinuli. Ali onda je odje
dnom do lo do prekida dotoka podataka; izgubili smo svaku mogunost nadgledanja. Bil
o je oigledno da je glavni optiki vod prekinut, pa su automati, razume se, sve isk
ljuili."
"Nije posredi bio problem sa otpu tanjem kabla?"

"Ne; titnik je radio savr eno - bar jednom."

"A onda?"
"Standardna procedura - poslali smo dole kameru - Oko tip 5. I pogodi ta
je bilo."
"Baterije su crkle."
"Ne. Kabl se zakaio za spolja nju platformu jo pre nego to smo i mogli da uemo
i da pogledamo okolo."
" ta se dogodilo vozau?"
"Pa, kuhinja nije potpuno mehanizovana, a ef Diboa uvek voli da upotrebi
i malo nekvalifikovane radne snage."
"Znai, izgubili ste kameru. ta se onda desilo?"
"Nismo je izgubili - tano znamo gde je - ali nam jedino prikazuje mnogo r
iba. Zato smo poslali dole ronioca da raspetlja stvari - i da vidi ta mo e da nae."
"Za to ne DUV?"
Na svakoj okeanskoj bu otini bilo je nekoliko podvodnih robota - Daljinski
Upravljanih Vozila. Stari dani kada su ljudski ronioci obavljali sav posao davn
o su postali pro lost.
Na drugom kraju linije zavladala je nelagodna ti ina.
"Pla io sam se da e me to pitati. Imali smo par nezgoda - dva DUV-a se remon
tuju - a ostala se ne mogu odvojiti od hitnih poslova na platformi Avalon."
"Nije ti srean dan, ha? Znai, zato slogan 'Korporacije Bredli' glasi: 'Nij
edan posao nije previ e duboko.' Priaj mi jo ."
"Po tedi me tog izanalog slogana. Po to je dubina bila samo devedeset metara,
poslali smo dole ronioca sa standardnom helijumsko-kiseonikom opremom... Jesi li
ikada uo oveka kako vri ti u helijumu? Nije ba lep zvuk...
Kada smo ga izvukli i kada je ponovo bio u stanju da govori, rekao je da
je itavu konstrukciju pokrio jedan oktopod. Kleo se da u preniku ima sto metara.
Sme no, rezume se - ali nema sumnje da je pravo udovi te."
"Koliko god da je veliki, malo pakovanje dinamita trebalo bi da ga ubedi
da ode."
"Previ e opasno. Zna kakav je raspored tamo dole - na kraju krajeva, ti si
pomagao da se instalira!"
"Ukoliko kamera i dalje radi, zar ne prikazuje neman?"
"Zaista smo videli deo pipka - ali nikako ne mo emo da mu procenimo veliinu
. Mislimo da je ponovo oti ao unutra - pla imo se da ne poupa jo kablova."
"Ne misli da se mo da zaljubio u cevovode?"
"Ba si duhovit. Ja pretpostavljam da je na ao besplatan ruak. Zna - prokleti
efekat oaze kojim se odeljenje za javnost uvek razmetalo."
Bredli je zaista znao. Daleko od toga da o teuju okolinu, bukvalno svi podv
odni artefakti bili su neodoljivo privlani za podmorski ivot, tako da su esto posta
jali meta ribarskih brodova i raj za pecaro e. Ponekad se pitao kako su ribe uop te
uspevale da pre ive pre nego to je ljudska vrsta velikodu no prekrila olupinama dna s
vetskih mora.
"Mo da bi tap za podbadanje stoke obavio posao - ili estoka doza infrazvuka.
"
"Ba nas briga kako e se stvar obaviti - sve dok nema o teenja opreme. Kako iz
gleda, posredi je posao po tvojoj meri - i po D imovoj, razume se. Da li je on spr
eman?"
"On je uvek spreman."
"Koliko brzo mo e da doe do Sen D ona? U Dalasu je evronov mlaznjak - mo e te pok
piti za jedan sat. Koliko je D im te ak?"
"Jednu i po tonu."
"Nema problema. Kada e biti na aerodromu?"
"Daj mi tri sata. Ovo mi nije uobiajeni posao - moram prvo malo da istra uj
em."
"Uobiajeni uslovi?"
"Da - sto 'K' plus tro kovi."
"A bez uinka nema ni plaanja?"
Bredli se nasme i; vekovima stara spasilaka formula verovatno nikada nije i
zgovorena u ovakvom sluaju, ali izgledalo je da je primenljiva. U svakom sluaju, p

osao je izgledao lak. Sto metara, nije nego! ista besmislica...

"Razume se. Pozvau te za jedan sat da potvrdim. U meuvremenu, po alji mi fak
som planove spojnice, da bih osve io seanje."
"Va i - i videu ta jo mogu da pronaem dok ekam tvoj poziv."
Nije bilo potrebe da se vreme trai na pakovanje; Bredli je uvek imao dve
spremne torbe - jednu za tropske krajeve, drugu za Arktik. Prva je kori ena veoma r
etko; izgledalo je da je veina njegovih poslova u neprijatnim krajevima sveta, a
ni ovaj nee biti izuzetak. Severni Atlantik u ovo doba godine bie hladan i verovat
no uzburkan; premda to nije bilo mnogo bitno na dubini od sto metara.
Oni koji su Jasona smatrali tvrdim, praktinim nafta em iznenadili bi se nje
govim sledeim postupkom. Pritisnuo je dugme na konzoli na svom radnom stolu, zava
lio se u stolicu koja je delom mogla da se spusti i sklopio oi. Za itav spolja nji s
vet spavao je.
Pro le su godine pre nego to je otkrio identitet opsedajue muzike koja je za
pljusnula palubu Glomar eksplorera i potekla preko nje pre gotovo pola njegovog i
votnog veka. ak i tada, znao je da mora da je bila nadahnuta morem; lagani ritam
talasa bio je nepogre iv. I kako je odgovarajue bilo to to je kompozitor Rus - najpo
tcenjeniji od trojice titana koje je dala velika zemlja, retko pominjan istim da
hom kad ajkovski i Stravinski...
Kao to se dogodilo sa Sergejom Rahmanjinovom pre mnogo godina, Jason Bred
li takoe je stajao opinjen pred 'Ostrvom mrtvih' Arnolda Beklina, a sada ga je pon
ovo gledao okom svoga uma. Ponekad je poistoveivao sebe sa tajanstvenom, ogrnutom
prilikom koja je stajala na lai; ponekad je bio krmano (Haron?), a ponekad jezivi
teret, no en do poslednjeg poivali ta pod empresima.
Bio je to tajni obred koji je nekako sazreo u njemu tokom godina i za ko
ji je on verovao da mu je vi e nego jednom spasao ivot. Jer dok je sedeo utonuo u m
uziku, njegov podsvesni um - koji se, izgleda, nije zanimao za takve beznaajnosti
- bio je zaista veoma zauzet, analizujui posao koji je poivao pred njim i predviaj
ui probleme koji bi mogli da iskrsnu. Bar je takva bila Bredlijeva vi e nego napola
ozbiljna teorija, koju nikada nije eleo da opovrgne prebliskim istra ivanjem.
Konano se uspravio, iskljuio muziki modul i okrenuo stolicu prema jednoj od
est tastatura. 'NeXT' tip 4, koji mu je uskladi tavao veinu datoteka i informacija,
te ko da je bio poslednja re kompjuterske tehnike, ali Bredlijev posao razvio se u
z njega i zato je on odoleo svim osavremenjavanjima, dr ei se zdravog naela: "Ako ra
di, ne popravljaj ga."
"Tako sam i mislio", promrmljao je dok je prelazio pogledom enciklopedij
sku stavku 'OKTOPOD'. "Maksimalna veliina kada se u potpunosti opru i mo e biti do de
set metara. Te ina od 50 do 100 kilograma."
Jason nikada nije video oktopoda koji se makar probli io toj veliini i popu
t veine ronilaca smatrao ih je dra esnim i bezopasnim stvorenjima. Da mogu biti agr
esivni, a jo manje opasni, takvu mogunost nikada nije uzimao za ozbiljno.
'Videti i stavku Sport, podvodni.'
Zatreptao je dvaput na tu poslednju referencu, trenutno je prihvatio i p
roitao sa me avinom zabave i iznenaenja. Iako se esto oku avao u sportskom ronjenju, os
eao je tipini profesionalni prezir prema amaterskim ljudima abama. Previ e mu ih se o
braalo u potrazi za poslom, bla eno nesvesni injenice da je najvei deo njegovog posla
obavljan u vodi predubokoj za neza tienog oveka, esto sa nultim osvetljenjem pa ak i
sa nultom vidljivo u.
Ali morao je da se divi neustra ivim roniocima Pad it Saunda, koji su se rva
li sa protivnicima znatno te im od sebe, koji su uz to imali etiri puta vi e ruku - i
iznosili ih na povr inu, ne povrediv i ih pri tom. (To je, izgledalo je, bilo jedno
od pravila igre; ukoliko povredi oktopoda pre nego to ga vrati u more, diskvalifik
ovan si.)
Kratka video sekvenca u enciklopediji bila je graa nonih mora: Bredli se u
pita koliko Pad it Saunderi imaju spokojan san. Ali ta sekvenca pru ila mu je kljunu
informaciju.
Kako su ti ludi sportisti - i sportiskinje: bilo je poprilino ena - uspeva
li da nateraju miroljubivog meku ca da izie iz jazbine u stupi u borbu prsa u pipke
? Jedva da je mogao da poveruje da je odgovor toliko jednostavan.
Zastav i tek toliko da doda nekoliko neuobiajenih stavki svojoj standardnoj

opremi, dograbio je prtljag i krenuo na aerodrom.

"Najlak ih sto 'K' koje sam ikada zaradio", ree Jason Bredli sebi.

11. ADA
Dete dvoje blistavih roditelja ima dvostruki hendikep, a Krejgovi su jo v
i e ote ali ivot svojoj kerci time to su joj dali ime Ada. Ta dobro reklamirana posveta
prvom svetskom kompjuterskom teoretiaru sabirala je njihove ambicije u vezi sa b
uduno u deteta; bie, svim arom su se nadali, srenija od tragine kerke lorda Bajrona, A
ledi Lavlejs.
Bilo je stoga veliko razoaranje kada Ada nije ispoljila nikakav poseban d
ar za matematiku. Do este godine, alili su se prijatelji Krejgovih, trebalo je da
u najmanju ruku otkrije prosto pravilo trojno. Ispostavilo se da je koristila ko
mpjuter bez ikakvog pravog zanimanja za njegov nain rada; bila je to samo jo jedna
od kunih naprava, poput vidfona, daljinskih upravljaa, sistema upravljanih glasom
, zidnog TV, kolorfaksa...
ak je izgledalo da ima problema sa jednostavnom logikom, jer su je I, NIL
I i NI kola u potpunosti zbunjivala. Smesta je omrznula Bulove operetarore i jed
nom je briznula u pla pred simbolom IF/THEN operatora.
"Daj joj vremena", ubeivao je esto Donald nestrpljivu Edit. "Ni ta ne nedost
aje njenoj inteligenciji. Imao sam najmanje deset godina pre nego to sam razumeo
rekurzivne petlje. Mo da e biti umetnica. Poslednji put imala je same petice iz lik
ovnog, vajanja..."
"I jedinicu iz aritmetike. Jo gore - izgleda da ju je ba briga! Eto ta me t
oliko brine."
Donald se nije slagao, ali znao je da e samo poeti novu svau ako to bude re
kao. Voleo je Adu previ e da bi video ma kakvo nesavr enstvo u njoj; sve dok je bila
srena i prolazila srazmerno dobro u koli, ni ta mu drugo nije bilo bitno. Ponekad j
e eleo da je nisu opteretili tim evokativnim imenom, ali Edit je, izgleda, i dalj
e bila re ena da ima kerku genija. To je sada bilo jo najmanje od njihovih neslaganj
a. Zaista, da nije bilo Ade, razveli bi se jo odavno.
" ta emo da radimo u vezi sa kuetom?" upita on, eljan da promeni temu. "Ima j
o samo tri nedelje do njenog roendana - a obeali smo joj."
"Pa", ree Edit, omek av i na trenutak, "jo se nije odluila. Nadam se samo da nee
po eleti ne to ogromno - kao veliku dogu. Uostalom, to nije bilo obeanje. Rekli smo
joj da e to zavisiti od njenog sledeeg testa u koli."
Ti si joj rekla, uzvrati Donald nemo. Koji god bio ishod, Ada e dobiti to
kue. Makar i po elela irskog vujaka - koji bi, na kraju krajeva, i bio odgovarajui p
as za toliko imanje.
Donald i dalje nije bio siguran da li je ta zamisao bila dobra, ali kupo
vinu su mogli lako dopustiti sebi, a on je davno odustao od rasprave sa Edit po to
se ona jednom odlui na ne to. Roena je i vaspitana u Irskoj i bila je vrsto re ena da
i Adi pru i istu prednost.
Zamak Konroj bio je zapu ten vi e od pola veka i neki delovi sada su bili u
ru evinama. Ali ono to je preostalo bilo je vi e nego prostrano za jednu modernu poro
dicu, a tale su bile u naroito dobrom stanju, jer ih je odr avala lokalna jahaa kola.
Posle estokog trljanja i opse nog hemijskog ratovanja, pru ile su izvrstan sme taj za k
ompjutere i komunikacionu opremu. Lokalni itelji smatrali su to bednom zamenom.
U celini, meutim, bili su dosta prijateljski raspolo eni: na kraju krajeva,
Edit je bila Irkinja koja se sna la u ivotu, iako se udala za Engleza. I srano su o
dobravali napore Krejgovih da slavnim vrtovima povrate bar deo njihove devetnaes
tovekovne slave.
Jedan od Donaldovih prvih poteza, po to su prizemlje zapadnog krila uinili
nastanjivim, bila je opravka camere obscure ija je kupola bila poznoviktorijanska
primisao (neki su govorili 'izraslina') na grudobranima zamka. Postavio ju je l
ord Frensis Mekinoj, radoznali amaterski astronom i tvorac teleskopa, tokom posl
ednje decenije ivota; kada se paralizovao, a budui odve ponosit da bi dopustio da g
a guraju po imanju u kolicima, provodio je sate nadgledajui svoje carstvo iz te o
smatranice - i dajui naredbe vojsci ba tovana uz pomo zastavica.
Vek stara optika bila je i dalje u iznenaujue dobrom stanju i davala je bl
istavu sliku spolja njeg sveta u vodoravnom vidnom polju. Adu je opinio taj instrum

ent i oseaj moi koji joj je pru ao dok je pregledala terene zamka.
Bilo je to, izjavila je, mnogo bolje od televizije - ili dosadnih, stari
h filmova koje su joj roditelji stalno gledali.
A tamo gore, na grudobranima, nije mogla da uje zvuk njihovih ljutitih gl
asova.
12. MEKU AC NEUOBIAJENIH RAZMERA
Prve lo e vesti stigle su ubrzo po to se Bredli dao na zadocneli ruak. ' evron
Kanada' hranio je dobro svoje VIP-ove, a Jason je znao da im stigne do Sen D ona nee
imati mnogo vremena za bezbri ne redovne obroke.
"Izvinite to vas uznemiravan, gospodin Bredli", ree stjuard, "ali imate hi
tan poziv iz glavnog ureda."
"Zar ga ne mogu primiti ovde?"
"Bojim se da ne - imate i video poruku. Morate da poete pozadi."
"Prokletstvo", ree Bredli i proguta jo jedan brzi zalogaj izvanrednog teks
a kog bifteka. Uz oklevanje je odgurnuo tanjir i oti ao do komunikacione kabine u za
dnjem delu aviona. Video je bio jednosmeran i zbog toga nije imao oseaj krivice to
i dalje vae dok je Rolings podnosio izve taj.
"Malo smo istra ivali, Jasone, oko veliina oktopoda - narod na platformi ni
je bio ba srean kada si se nasmejao na njihovu procenu."
" teta. Proverio sam u enciklopediji. Najvei oktopod ima manje od deset met
ara u preniku."
"Onda bolje pogledaj ovo."
Iako je slika koja je blesnula na ekranu oigledno bila veoma stara fotogr
afija, izgledala je izvanrednog kvaliteta. Prikazivala je grupu ljudi na pla i oko
bezobline mase otprilike veliine slona. Sledilo je nekoliko drugih fotografija u
brzom nizu; sve su jednako jasno prikazivale - ali ta to, bilo je nemogue rei.
"Kada bi trebalo da ulo im pare na to", ree Bredli, "nagaao bih da je re o ga
dno raspadnutom kitu. Video sam - i osetio zadah - nekolicine. Izgledali su upra
vo tako; ukoliko nisi pomorski biolog, nikada ga ne bi prepoznao. Tako je roena m
orska zmija."
"Lep poku aj, Jasone. To je u to vreme rekla veina strunjaka - uzgred, bilo
je to 1896. A mesto je bilo Florida - pla a Sent Ogastin, da budemo precizni."
"Biftek mi se hladi, a ovo ba ne doprinosi mom apetitu."
"Neu jo dugo. Taj komadi imao je oko pet tona; sreom, jedno pare sauvano je u
Smitsonijanu, tako da su pedeset godina kasnije naunici mogli da ga ponovo pogled
aju. Nema sumnje da to jeste bio oktopod; i mora da je imao raspon krakova od go
tovo sedamdeset metara. Znai da procena na eg ronioca mo da i nije bila ba toliko pret
erana."
Bredli je utao nekoliko trenutaka, varei tu prilino neoekivanu - i nedobrodo l
u - informaciju.
"Verovau kada ga budem video", ree on, "iako nisam siguran da to elim."
"Uzgred", ree Rolings, "nikome nisi govorio o ovome?"
"Razume se da nisam", zare a Jason, iznerviran samom pomisli.
"Pa, mediji su se dokopali informacije; naslovi na faksvestima ve ga zovu
Oskar."
"Dobar publicitet: za to se brine ?"
"Nadali smo se da e se otarasiti nemani, a da ti niko ne viri preko ramena
. Sada moramo da budemo pa ljivi; ne smemo povrediti slatkog, malog Oskara. Ljudi
iz 'Svetske Divljine' pomno posmatraju. Da i ne pominjemo 'Plavi Mir'."
"Ti ludaci!"
"Mo da. Ali SD treba uzeti ozbiljno: seti se ko im je predsednik. Ne elimo
da uznemirimo dvorac."
"Uradiu to mogu da budem ne an. U svakom sluaju neu koristiti nuklearno oru je ak ni ogranienog dejstva."
Prvi zalogaj sada mlakog bifteka dozva neprijatno seanje. Nekoliko puta,
priseti se Bredli, jeo je oktopoda - i ba u ivao u tome.
Nadao se da e moi da izbegne obrnuti scenario.
13. MO PIRAMIDE

Kada je Ada, jecajui, poslata u svoju sobu, Edit i Donald Krejg piljili s
u jedno u drugo u obostranoj neverici.
"Ne shvatam", ree Edit najzad. "Nikada pre nije bila neposlu na; u stvari,
uvek se veoma dobro slagala sa gospoicom Ajvs."
"A ovo je ba ona vrsta testova u kojima je obino veoma dobra - nema formul
a, samo vi estruki izbori i lepe slike. Daj da proitam to pismo jo jednom..."
Edit mu ga pru i, nastavljajui da prouava ispitni list koji je prouzrokovao
sve nevolje.
Dragi gospodine Krejg,
Veoma mi je ao to moram da vas izvestim da sam bila prisiljena da udaljim
Adu zbog neposlu nosti.
Jutros je njenom razredu dat prilo eni standardni test vizuelne percepcije
. Bila je izuzetno dobra (95 posto) sa svim problemima izuzev broja 15. Na moje
iznenaenje, bila je jedini uenik u razredu koji je dao pogre an odgovor na to veoma
jednostavno pitanje.
Kada sam joj to pokazala, glatko je porekla da nije u pravu. ak i kada sa
m joj pokazala tampani odgovor, odbila je da prizna gre ku i tvrdoglavo govorila da
su svi ostali pogre ili! Na toj taki postalo je neophodno, zbog razredne disciplin
e, da je po aljem kui.
Zaista mi je ao, jer obino je tako dobra devojica. Mo da ete vi razgovarati sa
njom i nagnati da se urazumi.
Iskreno,
Elizabet Ajvs (razredni stare ina)
"Izgleda gotovo", ree Donald, "kao da se namerno trudila da ne uspe."
Edit zavrte glavom.
"Ne verujem. ak i sa tom gre kom, pro la bi dobro."
Donald je piljio u mali niz blistavo obojenih geometrijskih figura koje
su izazvale itavu nevolju.
"Postoji samo jedna stvar", ree on. "Idi, porazgovaraj sa njom i smiri je
. Daj mi deset minuta sa makazama i malo hamera - onda emo srediti stvar jednom z
a svagda, da ne bi bilo dalje rasprave."
"Bojim se da e samo akati po simptomima, a ne po bolesti. elimo da znamo za to
je uporno tvrdila da je u pravu. To je - gotovo patolo ki. Mo da emo morati da je po al
jemo psihijatru."
Ta misao ve je pala Donaldu na pamet, ali ju je smesta odbacio. Tokom pot
onjih godina esto e se seati ironije tog trenutka.
Dok je Edit smirivala Adu, on brzo odmeri potrebne trouglove uz pomo olov
ke i lenjira, isee ih od hamera i spoji ivice, dobiv i tako tri primerka najjednost
avnijih geometrijskih tela - dva tetraedra i jednu piramidu, sve sa jednakim str
anicama. To je delovalo kao detinjasta igra, ali bilo je najmanje to je mogao da
uini za voljenu i uznemirenu kerku.
"15 (a)", itao je on. "Data su dva istovetna tetraedra. Svaki ima 4 jedna
kostranina trougla za stranice, to ini zbir od 8.
Ukoliko se bilo koje dve njihove povr ine sastave, koliko e stranica imati
novo telo?"
Bio je to toliko jednostavan misaoni eksperiment da bi svako dete trebal
o da je u stanju da ga obavi. Po to su dve od osam strana progutane u novom telu d
ijamantskog oblika, odgovor je oigledno bio est. Ada je bar to uradila dobro...
Dr ei ga izmeu palca i ka iprsta, Donald zavrte mali kartonski dijamant nekoli
ko puta, a zatim ga sa uzdahom ispusti na sto. On se smesta raspade na dva sasta
vna dela.
"15 (b) Dati su tetraedar i piramida, svaki sa ivicama iste du ine. Meutim,
piramida ima kvadratnu osnovicu i etiri trougaone stranice. Prema tome, dve figu
re zajedno imaju 9 stranica.
Ukoliko se dve trougaone stranice spoje, koliko e stranica imati tako dob
ijena figura?"
Sedam, razume se, promrmlja Donald, po to e dve od prvobitnih devet biti iz
gubljene u novom telu...
Lenjo je okretao mala kartonska tela dok se dva trougla nisu spojila.
Zatim je zatreptao.

A onda mu se usta otvori e.

Sedeo je utke jedan trenutak, proveravajui dokaz sopstvenim oima. Lagani os
meh pro iri mu se preko lica i on tiho ree u kuni komunikator: "Edit - Ada - imam ne t
o da vam poka em."
Onog asa kada je Ada u la, crvenih oiju i jo jecajui, on pru i ruke i zagrli je.
"Ada", pro apta, ne no joj milujui kosu, "veoma se ponosim tobom." Zapanjenos
t na Editinom licu ozarila ga je vi e nego to je trebalo.
"Ne bih poverovao", ree on. "Odgovor je bio toliko oigledan da se ljudi ko
ji su sastavljali test uop te nisu potrudili da ga provere. Gledaj..."
On uze petostranu piramidu i prisloni etvorostrani tetraedar uz jednu nje
nu trougaonu stranicu.
Novo telo imalo je samo pet stranica - a ne 'oiglednih' sedam...
"Iako sam na ao odgovor", nastavi Donald - a u glasu mu se razabirao prizv
uk strahopo tovanja dok je gledao kerku koja se sada sme ila - "ne mogu to da vizuali
zujem mentalno.
Kako si znala da se druge strane tako spajaju?"
Ada je delovala zbunjeno.
"A ta bi drugo radile?" odgovori ona.
Nastala je duga ti ina dok su Donald i Edit upijali taj odgovor i gotovo i
stovremeno stigli do istog zakljuka.
Ada se mo da nije najbolje snalazila u logici ili analizi - ali njen oseaj
za prostor, njena geometrijska intuicija, bili su u potpunosti izuzetni. Sa samo
devet godini, daleko je nadma ala svoje roditelje. A da se i ne pominju oni koji
su sastavili test...
Napetost u odaji polako je nestajala. Edit poe da se smeje i ubrzo se sve
troje zagrli e sa gotovo detinjastom rado u.
"Jadna gospoica Ajvs", zakikota se Donald. "ekaj dok joj samo ka emo da u ra
zredu ima Ramanud ana geometrije!"
Bio je to jedan od poslednjih srenih trenutaka u njihovom branom ivotu; esto
su se vraali seanjima na njega u gorkim godinama koje e uslediti.
14. POZIVANJE OSKARA
"Zbog ega se te stvari uvek zovu D im?" upita reporter koji je presreo Bred
lija na aerodromu Sent D on. Bio je iznenaen to je stigao samo jedan, imajui u vidu u
zbuenje koje je, kako izgleda, izazivala njegova misija. No, i jedan je, razume s
e, esto vi e nego dovoljno: ali, najzad, nije bilo demonstracija 'Plavog Mira' sa k
ojima se trebalo nositi.
"Dobile su naziv prema prvom roniocu koji je nosio oklopljeno odelo kada
su izvlaili zlato sa Luzitanije, tamo negde tridesetih godina. Naravno, od tada
su ih neizmerno pobolj ali..."
"Kako?"
"Pa, imaju sopstveni pogon, a ja bih mogao da ivim u D imu pedeset sati, na
dva kilometra dubine - iako mi ba ne bi bilo mnogo zabavno. ak i sa servo pokreta
nim udovima, etiri asa je maksimalno delotvorno radno vreme."
"Mene ne biste naterali u takvu stvar", uzvrati reporter, dok je hiljadu
pet stotina kilograma titana i plastike, koje je pratilo Bredlija od Hjustona,
pa ljivo ubacivano u evronov helikopter. "Sam pogled na to izaziva mi klaustrofobij
u. Naroito kad se prisetim..."
Bredli je znao ta dolazi, pa je to izbegao tako to je mahanuo u znak pozdr
ava i uputio se prema helikopteru. Isto pitanje postavilo mu je, u ovom ili onom
obliku, najmanje deset voditelja TV intervjua u nadi da e izvui neku reakciju. Sv
i su bili razoarani i prisiljeni da potom smi ljaju ma tovite naslove kao: "Gvozdeni o
vek u odei od titana".
"Zar se ne pla ite duhova?" pitali su ga - ak i drugi ronioci. Oni su bili
jedini kojima je odgovarao ozbiljno.
"Za to bih?" uvek je uzvraao. "Ted Kolijer mi je bio najbolji prijatelj; sa
mo Bog zna koliko smo pia podelili." ("I devojaka", mogao je da doda.) "Ted bi bi
o odu evljen; u ono vreme ni na koji drugi nain nisam mogao da priu tim sebi D ima - a
dobio sam ga za etvrtinu cene njegove izrade. I to najsavremeniji model - nijedno
m jo nije imao mehaniki kvar. Tedu je naprosto srea okrenula lea: na ao se beznade no za

robljen u sru enoj konstrukciji, tako da nije bilo vremena da ga izvuku. A, znate,
D im ga je dr ao ivot tri sata du e nego to je to jemila garancije. Jednog dana mo da i m
ni zatrebaju ta tri sata."
Ali ne, nadao se, na ovom poslu - ukoliko njegov tajni sastojak bude del
ovao. Sada je bilo prekasno izvlaiti se; jedino mu je preostalo da se uzda da je
enciklopedija, koja ga je, izgleda, neprijatno izneverila u vezi sa jednom bitno
m pojedino u, ipak tana u drugim stvarima.
Kao i uvek, Jasona je impresionirala ista veliina platforme Hibernija, iak
o je samo jedan njen deli bio vidljiv iznad nivoa mora. Betonsko ostrvo od milion
tona delovalo je kao tvrava, a njegovi izlomljeni obrisi otvarali su vatreno pol
je na sve strane. I zaista, bilo je sazdano da odbije neumoljivog, premda ne i l
judskog neprijatelja - ogromne bregove koji su se lagano spu tali iz arktikog rasad
nika. In enjeri su tvrdili da zdanje mo e da izdr i maksimalni mogui udar. Nisu im ba sv
i verovali.
Nastala je neznatna stanka dok se helikopter primicao platformi za sleta
nje na vi espratnoj zgradi na vrhu; na njoj se ve nalazio helikopter RAF-a, koji je
morao da se odgura u stranu pre nego to su mogli da se spuste. Bredli baci pogle
d na njegove oznake i nemo zajea. Kako su saznali toliko brzo? upita se on.
Predsednik 'Svetske Divljine' ekao ga je im je kroio na vetrom brisanu plat
formu, jo dok su se veliki rotori lagano zaustavljali.
"Gospodine Bredli? Poznat mi je va ugled, razume se - i drago mi je to sam
vas upoznao."
"Ovaj - hvala, va a visosti."
"Taj oktopod - da li je stvarno toliko veliki kao to ka u?"
"To nameravam da otkrijem."
"Bolje vi nego ja. A kako nameravate da postupite sa njime?"
"Ah - to je tajna firme."
"Ni ta nasilno, nadam se."
"Ve sam obeao da neu koristiti nuklearno oru je... ser."
Princ se ovla no nasmeja, a zatim uperi prst u donekle ulubljeni aparat za
ga enje po ara koji je Bredli pa ljivo nosio u naruju.
"Mora da ste prvi ronilac koji nosi jednu od tih stvari pod vodu. Hoete l
i ga koristiti kao hipodermiku iglu? Pretpostavimo da se pacijent pobuni?"
Nije ba lo e nagaanje, pomisli Bredli; zaslu uje esticu od moguih deset. Ali nis
am graanin Britanije; ne mo e da me po alje u Tauer zbog odbijanja da odgovaram na pi
tanja.
"Ne to nalik tome, va a visosti. I nee izazvati nikakve trajne posledice."
Bar se nadam, dodade on nemo. Bilo je i drugih mogunosti; Oskar e mo da biti
u potpunosti ravnodu an - ili e se iznervirati. Bredli se uzdao da e biti savr eno be
zbedan unutar D imovog metalnog oklopa, ali ne bi bilo prijatno da ga oktopod baca
tamo amo poput gra ka u mahuni.
Princ je i dalje delovao zabrinuto, a Bredli je bio sasvim uveren da ta
briga nije usmerena na ljudskog protagonistu predstojeeg susreta. Njegova kraljev
ska visost brzo je potvrdila tu uverenost.
"Molim vas, upamtite, gospodin Bredli, da je to stvorenje jedinstveno ovo je prvi put da je vien jedan takav ivi primerak. Verovatno je re o najveoj ivotin
ji na svetu. Mo da najveoj koja je ikada postojala. Oh, neki dinosauri svakako su i
mali veu te inu - ali nisu pokrivali toliku teritoriju."
Bredli je stalno mislio na te rei dok je lagano tonuo prema morskom dnu i
dok je oko njega bleda suneva svetlost severnog Atlantika nestajala do potpunog
crnila. Vi e su ga uzbuivale nego pla ile; ne bi se bavio tim poslom da se lako pla io.
A oseao je da nije sam; dva dobroudna duha putovala su sa njime u dubine.
Jedan je bio prvi ovek koji je ikada iskusio taj svet - heroj njegovog de
tinjstva, Vilijem Bib, koji je dodirnuo granicu bezdana svojom primitivnom batis
ferom, tamo jo tridesetih godina. A drugi je bio Ted Kolijer, koji je umro u isto
m ovom prostoru to ga je Bredli sada zauzimao - tiho, bez buke, zbog toga to nije
mogao da uini ni ta drugo.
"Dno se primie; vidljivost oko dvadeset metara - jo ne vidim instalaciju."
Tamo gore, svi e ga posmatrati na sonaru, a im doe dole - kroz onesposoblje
nu kameru.

"Meta na trideset metara, smer dva dva nula."

"Vidim je; struja mora da je bila jaa nego to sam mislio. Sada sti em do dna
."
Nekoliko sekundi sve je bilo skriveno u oblaku mulja; kao to je uvek inio
u takvim trenucima - on se priseti 'Podizanja malice pra ine' sa misije Apola 11. S
truja je brzo poistila izmaglicu koja je zakanjala vidik i sada je bio u prilici
da osmotri masivni in enjerski kompleks koji se uzdizao u dvostrukom snopu D imovog
spolja njeg osvetljenja.
Izgledalo je kao da je to neka hemijska fabrika priline veliine ispu tena na
morsko dno da bi postala sastajali te za mirijade riba. Bredli je video manje od e
tvrtine itave instalacije, jer najvei njen deo ostajao je skriven u daljini i tami
. Ali precizno je poznavao raspored, budui da je proveo dobar deo svog skupocenog
, nervirajueg i ponekad opasnog vremena u takvim konstrukcijama.
Masivni okvir od elinih cevi, debljih od oveka, obrazovao je otvoreni kavez
oko skupine ventila, cevi i ureaja pod pritiskom, opleten kablovima i raznovrsni
m manjim cevima. Izgledalo je kao da je nabacan bez pravila ili logike, ali Bred
li je znao da je svaka stavka pa ljivo planirana kako bi se uhvatila uko tac sa ogro
mnim silama usnulim daleko u dubini.
D im nije imao noge - pod vodom, kao i u svemiru, e e su bile smetnja nego kor
ist - a pokretima mu se upravljalo uz pomo mlaznica niskog pritiska. Pro lo je vi e o
d godinu dana otkako je Bredli poslednji put obukao svoj pokretni oklop i stoga
je u prvi mah reagovao pomalo neskladno, ali stare ve tine brzo su se vraale.
Pustio je D ima da blago pluta prema cilju, lebdei na nekoliko centimetara
iznad morskog dna kako ne bi uzburkao mulj. Bila je ovo situacija u kojoj je dob
ra vidljivost bila bitna i bilo mu je drago to mu je D imova poluloptasta kupola pr
u ala vidno polje u punom krugu.
Prisetiv i se sudbine kamere - le ala je na nekoliko metara odatle upletena
u kabla u tanku poput olovke - Bredli zastade neposredno pored strukture spojnice,
razmi ljajui o tome koji bi bio najbolji nain da ue u nju. Prvi cilj bio mu je da nae
prekid u fiber-optikoj vezi; znao je njen taan polo aj, tako da to ne bi trebalo da
bude nikakav problem.
Drugi mu je bio isterivanje Oskara; to mo da nee biti tako lako.
"Idemo", javio je gornjoj strani. "Ulazim kroz trgovaki prilaz - pristupn
i tunel B... Nema ba mnogo prostora za manevrisanje, ali nee biti problema..."
Zastrugao je jednom, veoma blago, po metalnom zidu kru nog hodnika, a kada
je to uradio, postao je svestan ravnomernog, niskofrekventnog 'tump, tump, tump
...' koje je dopiralo negde iz lavirinta rezervoara i cevi oko njega. Oigledno je
neki element opreme i dalje radio; mora da je u okolini bilo mnogo bunije kada j
e sve radilo pod punim pogonom...
Ta pomisao prizva mu davno zaboravljeno seanje. Prisetio se kako je, kao
mali deak, uti ao zvunike razglasa lokalnog va ara dobro naciljanim hicima iz oeve pu ke
- a onda je nedeljama iveo u strahu da e ga otkriti. Mo da je i Oskara iznervirao ta
j razgalamljeni upada u njegovu oblast, pa je preduzeo sline odlune mere da vaspost
avi mir i ti inu.
Ali gde se deo Oskar?
"Zbunjen sam - sada sam unutra - i vidim itav raspored. Mno tvo mesta za sk
rivanje - ali nijedno dovoljno veliko da se sakrije i ta krupnije od oveka. Svakako
ne veliko poput slona. Ah - evo onoga to ste tra ili!"
" ta si to na ao?"
"Glavni sistem kablova - izgleda kao tanjir pageta koji je ispustio nepa lj
ivi konobar. Zacelo je bila potrebna poprilina snaga da se raspori; moraete da pro
menite itav odeljak."
" ta je to moglo da uini? Gladna ajkula?"
"Ili gladna murina. Ali nema tragova zuba - oekivao bih ih. I zube, kada
je ve re o tome. Oktika je i dalje najsigurniji ulog. Ali ko god bio, sada nije ko
d kue."
Ne urei, Bredli stade da pa ljivo pregleda instalaciju, ali nije mogao da uoi
nikakve druge tragove o teenja. Uz malo sree, jedinica bi trebalo da postane funkci
onalna za nekoliko dana - ukoliko tajni saboter ne udari ponovo. U meuvremenu, ni
je mogao da uini ni ta vi e; poeo je pa ljivo da upravlja mlaznicama, uputiv i se nazad od

akle je do ao; uvodio je D ima u lavirint nosaa i cevi i ponovo ga izvodio. Jednom je
uznemirio neku malu, bezolinu masu koja je zaista bila oktopod - mo da metar u pren
iku.
"Tebe mogu da precrtam sa liste osumnjienih", promrmlja on za sebe.
Gotovo da je izi ao iz spolja njeg okvira masivnih cevi i nosaa kada je shvat
io da se predeo izmenio.
Pre mnogo godina, bio je mali, stidljivi deak na kolskoj ekskurziji do sla
vne botanike ba te u ju noj D ord iji. Nije se seao gotovo niega od itave posete, ali pos
ala je jedna stvar koja je, iz nekog razloga, ipak ostavila trajni utisak na nje
ga. Nikada nije uo za banjan i zapanjio se kada je otkrio da postoji drvo koje mo e
da ima ne jedno stablo, ve na desetine njih - a svaki zasebni stub slu io je kao o
slonac zajednikoj, prostranoj kupoli satkanoj od granja.
U ovom sluaju, razume se, bilo ih je tano osam; znao je to, iako ih uop te n
ije prebrojao. Samo je piljio u divovske oi, crne poput noi, nalik bezdanim lokvam
a mastila, koje su ga bezoseajno posmatrale.
Bredlija su esto pitali: "Da li si se ikada upla io?" a on je uvek davao is
ti odgovor: "Bo e, da - mnogo puta. Ali svaki put tek kada bi sve bilo gotovo - za
to sam i dalje ovde." Iako to niko ne bi nikada poverovao, sada se nije ni najma
nje upla io - jedino je osetio strahopo tovanje, kao to bi to iskusio pred nekom neoek
ivanom divotom. I tako, njegova prva reakcija bila je: "Dugujem izvinjenje onom
roniocu." A druga: "Da vidimo da li ovo radi."
Cilindar aparata za ga enje po ara ve je bio u zahvatu D imovog levog spolja njeg
manipulatora i Bredli ga okrenu servoom navi e do polo aja za ni anjenje. Istovremeno
, pokrenuo je desni krak, tako da su mehaniki prsti mogli da povuku obara. Za itavu
operaciju bilo je potrebno samo nekoliko sekundi; ali Oskar je reagovao prvi.
Izgledalo je da opona a Bredlijeve pokrete, nani aniv i mesnatom cevi na njega
- kao da takoe dr i na brzinu prepravljen aparat za ga enje po ara. Hoe li to on poprsk
ati neim mene? upita se Bredli.
Nikada ne bi poverovao da ne to toliko veliko mo e da se kree tako brzo. ak i
unutar oklopa, Bredli oseti udar mlazne struje kada se Oskar prebacio na pogon z
a sluaj opasnosti; nije bilo vremena za koraanje po dnu poput osmonogog stola. Ond
a sve nestade u oblaku crnila, toliko gustog da su D imovi reflektori velike snage
bili potpuno beskorisni.
Na sporom putu prema povr ini, Bredli blago pro apta mrtvom prijatelju: "Pa,
Tede, ponovo smo uspeli - ali ne mislim da smo mnogo zaslu ni za to."
Sudei po nainu na koji je Oskar oti ao, nije verovao da e se vratiti. Shvatao
je taku gledanja ivotinje - ak je i saoseao sa njom.
Tu je sedeo i mirno se bavio svojim poslom da sprei pretvaranje severnog
Atlantika u vrstu masu bakalara. Iznenada, niotkud, pojavila se udovi na prikaza, bl
istajui svetlima i ma ui zlokobnim dodacima. Oskar je uinio ono to bi uinio svaki intel
igentan oktopod. Shvatio je da se u moru nalazi neko stvorenje mnogo opasnije od
njega samoga.
"Moje estitke, gospodin Bredli", ree Nj. K. V. dok je Jason lagano izlazio
iz oklopa. Bila je to uvek te ka i nedostojanstvena operacija, ali ga je dr ala u d
obroj kondiciji. Kada bi nabacio jo koji centimetar, nikada ne bi uspeo da se pro
vue kroz kru ni otvor zaptivaa lema.
"Hvala, ser", odvrati on. "Sve to spada u rok slu be."
Princ se zakikota.
"Mislio sam da mi, Britanci, imamo monopol na potcenjivanje. I pretposta
vljam da niste spremni da otkrijete svoj tajni sastojak?"
Jason se nasme i i zavrte glavom.
"Jednog dana mo da mi ponovo ustreba."
" ta god to bilo", primeti Rolings sa osmehom, "staje nas lepu paru. Dok s
mo Oskara pratili na sonaru - zapanjujue kako daje slab odjek - oigledno je bilo d
a se hitro kretao prema dubokim vodama. Ali pretpostavimo da se vrati kada ponov
o ogladni? Nigde drugde na severnom Atlantiku pecanje nije toliko plodno."
"Da se dogovorimo", odvrati Jason i pokaza na svoj ulubljeni cilindar. "
Ukoliko to uini, poslau vam svoj arobni metak - pa mo ete da uputite sopstvenog oveka
da se pozabavi njime. Nee vas stajati ni pare."
"Ima tu negde neki tos", ree Rolings. "Nemogue da je toliko lako."

Jason se nasme i, ali ne odgovori ni ta. Iako je igrao tano po pravilima, ose
tio je blagu - vrlo blagu - gri u savesti. Slogan 'Bez uinka nema ni plaanja' znaio j
e da e pare dobiti po delotvorno obavljenom poslu bez dodatne obaveze da odgovara n
a postavljanja pitanja. Zaradio je svoje pare, a ako ga neko bude pitao kako je
to uinio, uzvratie: "Zar ne znate? Oktopode je lako hipnotisati."
Postojao je samo jedan blagi razlog za nezadovoljstvo.
Za alio je to mu se nije ukazala prilika da proveri jedan uzgredni nagove taj
u staroj knjizi aka Kustoa koju mu je enciklopedija bri ljivo navela. Bilo bi zani
mljivo saznati da li octopus giganteus osea podjednaku odbojnost prema koncentris
anom bakar-sulfatu kao i njegov patuljasti, desetmetarski srodnik,octopus vulgar
i.
15. ZAMAK KONROJ
Mandelbrotov skup - nadalje oznaen kao M-skup - jedno je od najizuzetniji
h otkria u itavoj istoriji matematike. To je smela tvrdnja, ali nadamo se da emo je
opravdati.
Zapanjujua lepota slika koje on tvori znai da im je privlanost i emocionaln
a i op ta. One bez izuzetka izazivaju uzdahe divljenja kod onih koji se nikada ran
ije nisu susreli sa njima; videli smo ljude gotovo hipnotisane filmovima napravl
jenim pomou kompjutera, koji istra uju njihovo - sasvim doslovno - beskonano grananj
e.
Zbog toga, nimalo nije iznenaujue to to je, samo jednu deceniju po to je Beno
a Mandelbrota otkrio ovaj niz 1980. godine, on poeo da vr i sna an uticaj na vizuelne
umetnosti i ve tine, kao to su dezeniranje tkanina, tepiha, tapeta, pa ak i nakita.
Razume se, holivodske fabrike snova takoe su ubrzo poele da koriste ovo otkrie (ka
o i njegove srodnike) dvadeset i etiri asa dnevno...
Psiholo ki razlozi tog dejstva i dalje predstavljaju tajnu i mo da e zauvek t
ako ostati; nije iskljueno da u ljudskom umu postoji nekakvo ustrojstvo, ukoliko
mo emo da upotrebimo taj izraz, koje rezonantno deluje na are M-skupa. Karl Jung bi
o bi iznenaen - i obradovan - kada bi doznao da e, trideset godina posle njegove s
mrti, kompjuterska revolucija, do ijih je poetaka upravo po iveo, dati novi zamah nj
egovoj teoriji o arhetipovima i njegovom verovanju u postojanje 'kolektivne pods
vesti'. Mnogi likovi M-skupa veoma podseaju na dela islamske umetnosti; mo da je na
jbolji primer u ovom pogledu poznati 'Pejsli al' - dezen u obliku zareza. Ali pos
toje i drugi oblici koji podseaju na organske strukture - pipke, slo ene oi insekata
, vojske morskih konja, trupove slonova - a onda se naglo pretvaraju u kristale
i pahuljice iz sveta pre nego to je poeo bilo kakav ivot.
Pa ipak, svojstvo M-skupa koje mo da najvi e zapanjuje jeste njegova su tinska
jednostavnost. Za razliku od svega drugog u modernoj matematici, svaki uenik mo e
da razume kako se on proizvodi. Njegovo stvaranje ne zahteva ni ta naprednije od s
abiranja i mno enja; ak ne nala e ni oduzimanji ili delenje, a jo manje neke slo enije f
unkcije...
U naelu - iako ne u praksi! - ovaj niz mogao je biti otkriven im su ljudi
nauili da broje. Ali ak i da se nikada nisu zamarala i nikada pravili gre ku, sva lj
udska bia koja su ikada postojala ne bi bila dovoljna za obavljanje elementarne a
ritmetike neophodne da se obrazuje M-skup sasvim skromne veliine...
(Iz 'Psihodinamike M-skupa' Edit Krejg i Donalda Krejga, u Eseji u poast
profesoru Benoa Mandelbrotu povodom njegovog 80. roendana: MIT Press, 2004.)
"Plaamo li za psa, ili za pedigre?" upita Donald Krejg sa tobo njom ozlojeen
o u kada mu je uruen propratni raun sa impresivnom specifikacijom tro kova. "Ta kuja ak
ima i heraldiki grb, za ime sveta!"
Bila je to ljubav na prvi pogled izmeu ledi Fione Mekdonald od Glena Aber
krombija - upavih pola kilograma kernskog terijera - i devetogodi nje devojice. Na i
znenaenje i razoaranje suseda, Ada se nije zanimala za ponije. "Ogavna, smrdljiva
stvorenja", rekla je Patriku O'Brajenu, glavnom vrtlaru, "sa ugrizom na jednoj s
trani i ritanjem na drugoj."
Starca je okirala tako neprirodna reakcija jedne mlade dame, pogotovo sto
ga to je ona bila napola Irkinja.

Takoe nije bio u potpunosti zadovoljan nekim projektima novih vlasnika u

vezi sa imanjem na kome je njegova porodica radila ve tokom pet pokolenja. Razume
se, bilo je divno to je pravi novac ponovo doticao u zamak Konroj, posle decenij
a siroma tva - ali pretvaranje tala u kompjuterske odaje! Bilo bi to dovoljno da ot
era oveka u pie, ako mu ve nije bio predan.
Patrik je uspeo da osujeti nekoliko nastranih zamisli Krejgovih pomou kon
struktivne sabota e, ali su oni - ili zapravo gospoa Edit - bili nepopustljivi u ve
zi sa preoblikovanjem jezera. Po to je dno oi eno i po to je uklonjeno nekoliko stotina
tona vodenog zumbula, gospoa je pokazala Patriku neobinu mapu.
"Hou da jezero izgleda ovako", rekla je tonom koji je Patrik u meuvremenu
i predobro upoznao.
" ta bi to trebalo da predstavlja?" odgovorio je sa oiglednim gaenjem. "Neka
vrsta bube?"
"Mogao bi ga tako nazvati", odgovori Donald, glasom koji je istovremeno
saop tavao: 'Ne krivi mene, sve je to Editina ideja'. "Mandelbuba. Reci Adi da ti
objasni jednog dana."
Nekoliko meseci ranije O'Brajan bi se naljutio na tu primedbu kao na oma
lova avajuu, ali sada je bio bolje upuen u stvari. Ada je bila neobino dete, ali isto
vremeno i neka vrsta genija: Patrik je osetio da ju je oboje blistavih roditelja
gledalo kako sa divljenjem, tako i sa strahopo tovanjem. A Donald mu se dopadao z
natno vi e nego Edit; za jednog Engleza, nije bio previ e lo .
"Jezero nije problem. Ali presaivanje svih tih odraslih stabala empresa bio sam jo deak kada su posaena! To bi ih moglo ubiti. Moram da porazgovaram sa umar
skim odeljenjem u Dablinu."
"Koliko e vremena biti potrebno?" upita Edit, nimalo ne obraajui pa nju na nj
egove primedbe.
"Hoete li da bude brzo, jeftino ili dobro? Mogu vam obezbediti bilo koje
dve stvari od toga."
Bila je to sada ve stara ala izmeu Patrika i Donalda, a odgovor je bio onaj
koji su obojica oekivali.
"Prilino brzo - i jako dobro. Matematiar koji je ovo otkrio ve je u osamdes
etim godinama ivota - tako da bismo voleli da to vidi to je pre mogue."
"Ja se nimalo ne bih ponosio takvim otkriem."
Donald se nasmeja.
"To je samo gruba aproksimacija. ekaj dok ti Ada poka e pravu stvar na komp
juteru; iznenadie se.
Ba sumnjam, pomisli Patrik.
Promuurni stari Irac nije esto gre io. Ovo je bio jedan od retkih sluajeva.
16. KIPLINGOV APARTMAN
Jason Bredli i Roj Emerson imaju mnogo toga zajednikog, pomisli Rupert Pa
rkinson. Obojica su bila lanovi ugro ene, ako ne i izumirue, vrste - sopstvenim snag
ama sazdanog amerikog preduzimaa koji je stvorio novu industriju ili postao voa sta
re. Divio im se, ali im nije zavideo: bio je sasvim zadovoljan, kao to je to esto
govorio, to je 'roen u biznisu'.
Njegov odabir Kiplingovog apartmana za taj sastanak bio je sasvim hotimia
n, iako on nije imao pojma koliko su, zapravo, njegovi gosti znali o tom piscu.
U svakom sluaju, i na Emersona i na Bredlija soba je ostavila sna an utisak, sa ist
orijskim fotografijama po zidovima i samim stolom za kojim je veliki ovek nekada
radio.
"Nikada nisam mnogo mario za T. S. Eliota", poe Parkinson, "sve dok nisao
nai ao na njegov Izbor Kiplingovih stihova. Seam se kako sam rekao svome poduavaocu
iz engleske knji evnosti da pesnik koji voli Kiplinga ne mo e biti potpuno lo . To mu
nije zvualo sme no."
"Bojim se", ree Bredli, "da nikada nisam mnogo itao poeziju. Jedina stvar
koju znam od Kiplinga jeste Ako."
" teta; on je ba ovek za vas - pesnik mora i in enjerske ve tine. Stvarno morate
proitati Mekendruovu himnu; iako je njena tehnologija zastarela za stotinu godin
a, nikada niko nije nadma io takvo odavanje poasti ma inama. A napisao je i pesmu o k
ablovima u dubokom moru, koja e vam se zacelo dopasti. Ide ovako:

Olupine se rastau nad nama; prah im nadole kaplje iz velikih daljina...

Do mesta gde slepe i bele guje morske bdiju, do tame potpune, do tmastih
dubina.
Nema ni zvuka, nit' odjeka zvuka u pustinji to bezdani je kriju,
Il' po ravnicama mulja sivim i silnim gde kablovi se pod koljkama viju."

"Svia mi se", ree Jason. "Ali pogre io je da 'nema ni odjeka zvuka.' More je
vrlo buno mesto - ukoliko imate pravu opremu za slu anje."
"Pa, to te ko da je mogao da zna tamo negde u devetnaestom veku. Bio bi po
tpuno opinjen na im projektom - naroito zato to je napisao roman o Grend Benksu."
"Je li?" uskliknu e i Emerson i Bredli istovremeno.
"Ne naroito dobar - ni blizu Kima - ali ta jeste blizu ovom delu? Kapetan
hrabrost pria o njufaundlendskim ribarima i njihovim te kim ivotima; Hemingvej je ob
avio mnogo bolji posao, pola veka kasnije i dvadeset stepeni ju nije..."
"To sam itao", ree Emerson ponosno. "Starac i more."
"Najbolji u razredu, Roj. Uvek sam smatrao za pravu tragediju to to Kipli
ng nikada nije napisao epsku pesmu o Titaniku. Mo da je i nameravao, ali ga je Har
di preduhitrio."
"Hardi?"
"Nije bitno. Molim te, izvini nas, Radjarde, dok se pozabavimo poslom...
"
Tri ravne ploe displeja (kako bi samo one opinile Kiplinga!) iskoi e istovrem
eno. Baciv i pogled na svoju, Rupert Parkinson poe: "Imamo tvoj izve taj od 30. april
a. Pretpostavljam da nema novih unosa?"
"Ni ta bitno. Moje osoblje proverilo je jo jednom sve brojke. Mislim da bis
mo ih mogli malo popraviti - ali vi e nam se dopada da budemo konzervativni. Nikad
a nisam uo za neku veliku podvodnu operaciju koja nije krila neka iznenaenja."
"ak i tvoj slavni susret sa Oskarom?"
"Najvee iznenaenje od svih. Pro lo je ak i bolje nego to sam oekivao."
"Kako stoji sa Eksplorerom?"
"Bez promena, Rupe. I dalje je u naftalinu u zalivu Suisun."
Parkinson se jedva primetno tr e 'Rupe'. Ali bar je bilo bolje od 'Parki'
- to je dozvoljavao samo prisnim prijateljima.
"Te ko je poverovati", ree Emerson, "da je tako vredan - tako jedinstven brod nekada kori en."
"Preveliki je da bi bio ekonomian za kori enje za bilo koji komercijalni pro
jekat. Samo ga je CIA mogla dopustiti sebi - pa ju je kongres lupio po prstima."
"ini mi se da su jednom poku ali da je iznajme Rusima."
Bredli pogledla Parkinsona i nasme i se.
"Znai, zna za to."
"Razume se. Prilino smo istra ivali pre nego to smo do li do tebe."
"Izgubljen sam", primeti Emerson. "Kako bi bilo da i mene ukljuite."
"Pa, tamo negde 1989. godine jedna od najnovijih ruskih podmornica..."
"Jedina klase 'M' koju su ikada izgradili."
"...potonula je u Severnom moru, a neki blistavi momak iz Pentagona dose
tio se: 'Mo da bismo mogli da povratimo ne to novca!' Ali ni ta nije proiza lo iz svega
toga. Odnosno, da li je tako bilo, Jasone?"
"Pa, to nije bila zamisao Pentagona; tamo nema nikoga sa toliko ma te. Ali
mogu vam rei da sam proveo prijatnu nedelju u enevi sa direktorom jednog odseka C
IA-e i tri admirala - jednim na im i dvojicom njihovih. To je bilo - ah, na prolee
1990. Upravo kada je reformacija otpoinjala, tako da su svi izgubili zanimanje. I
gor i Aleksej odluili su se da preu na uvozno-izvozne poslove. I dalje dobijam bo ine
estitke iz njihovog ureda u Lenjin... hou da ka em, Sent Pitu. Kao to ka e , nikada ni ta
nije proiza lo iz te zamisli.
"Znam te restorane po enevi. Ukoliko bi po eleo da dovede Eksplorera u plovn
o stanje, koliko bi ti vremena bilo po trebno?"
"Ako ja odaberem ljude - tri do etiri meseca. To je jedina vremenska proc
ena u koju mogu biti siguran. Spu tanje do olupine, proveravanje njenog stanja, gr
aenje dodatnih strukturnih oslonaca, spu tanje milijardi va ih staklenih balona do nj

e - iskreno, ak i te maksimalne brojke koje sam stavio u zagrade predstavljaju sa

mo nagaanje. Ali mo da u moi da ih pobolj am posle poetnog izvianja."
"To mi deluje vrlo razumno; cenim tvoju iskrenost. U ovom trenutku, jedi
no elimo stvarno da znamo da li je projekat uop te verovatan - u datom vremenskom o
kviru."
" to se vremena tie - da. U pogledu cene - ko zna? Koji vam je plafon, uost
alom?"
Rupert Parkinson pretvarao se da se trgao na otvorenost ovog pitanja.
"Jo zbrajamo - zar ne, Roje?"
Izmeu njih proe nekakav signal koji Bredli nije bio u stanju da protumai, a
li Emerson ga je naveo na trag svojim odgovorom.
"I dalje sam spreman da pratim sve to odbor odlui, Ruperte. Ukoliko operac
ija uspe, sve u to vratiti u planu B."
"A ta je, mogu li da pitam, taj plan B. I kada smo ve kod toga - ta je plan
A? Jo mi niste rekli ta nameravate da uinite sa trupom broda, po to ga jednom otegli
te do Njujorka. A Vaza?"
Parkinson di e ruke u la nom oajanju.
"Nanju io je ta je plan C", zajea on. "Da, razmi ljali smo o tome da ga stavim
o na izlo bu po to ga dovezemo do Menhetna - sa sto godina zaka njenja. Ali zna
ta se de a
va sa brodom od gvo a posle nekoliko decenija pod vodom - ve i za tita drvene lae dovol
jno je gadna. Kiseljenje Titanika u pravim hemikalijama uzelo bi decenije - i ve
rovatno bi ko talo vi e od podizanja."
"Znai, ostaviete ga u pliaku. to znai da ete ga prebaciti do Floride, ba kao
je reeno na televiziji."
"uj, Jasone - i dalje ispitujemo sve opcije: Diznivorld je jedna od njih.
Neemo ak biti razoarani ni ukoliko budemo morali da ga ostavimo na dnu - sve dok s
mo u stanju da izvuemo ono to je u pradedinom apartmanu. Srea to je odbio da ostavi
u brodsko skladi te te sanduke; u svom poslednjem markonigramu alio se na to da u k
abini nema dovoljno prostora za zabavu."
"I uveren si da e sve to krhko staklo i dalje biti nedirnuto?"
"Devedeset posto. Pre mnogo vekova Kinezi su otkrili da njihova roba mo e
bezbedno da preputuje itav put svile - ukoliko je zapakuju u ajne listie. Niko nije
na ao ni ta bolje sve dok se nije pojavila stiroporska pena; a, razume se, uvek da
proda aj i stekne finu zaradu i od toga."
"Sumnjam, bar to se tie ove posebne isporuke."
"Bojim se da si u pravu. teta, bio je to lini poklon od ser Tomasa Liptona
- najbolji aj sa njegovih cejlonskih planta a."
"Sasvim si siguran da je mogao da upije udarac?"
"Sa lakoom: brod je zaorao u meko blato pod uglom, uz brzinu od oko tride
set vorova na sat. Proseno usporenje dva ge - maksimum pet."
Rupert Parkinson spusti plou displeja i zatvori to udo elektronske intelig
encije koje je sada sasvim normalno prihvatano, kao i telefon pre jednog pokolen
ja.
"Pozvaemo te ponovo pre kraja nedelje, Jasone. Sutra je sastanak odbora i
nadam se da e to srediti stvari. Jo jednom, mnogo hvala na izve taju; ukoliko odluim
o da produ imo, mo emo li raunati na tebe?"
"U kom pogledu?"
"U O.i.C. operacijama, razume se."
Nastala je duga pauza; malo preduga, pomisli Parkinson.
"Polaskan sam, Rupe. Moram da razmislim - da vidim kako to da uklopim u
svoju satnicu."
"Zaista, Jasone - ne bi trebalo da ima nikakvu satnicu ukoliko ovo krene.
To je najvei posao koji ti je ikada ponuen." Zamalo je dodao: mo da preveliki, ali
se onda predomislio. Jason Bredli nije bio od vrste koju bi ovek voleo da naljuti
, naroito ukoliko se spremao za posao s njime.
"Sasvim se sla em - i voleo bih da ga prihvatim. Ne samo zbog novca - a si
guran sam da e ponuda biti u redu - ve i zbog izazova. Dobija ili gubi . Ba mi je drag
o to sam se video sa obojicom - moram da po urim."
"Zar nee da vidi ba ni ta u Londonu? Mogu da ti nabavim karte za novu predstav
u Endrua Lojda Vebera i Stivena Kinga. Nema mnogo ljudi koji su to u prilici."

Bredli se nasmeja.
"Voleo bih da idem - ali uspeli su da srede ista kablova na Orknijskom pol
ju, pa sam obeao da u biti u Aberdinu danas popodne."
"Vrlo dobro. uemo se..."
" ta misli , Roj?" upita Parkinson kada je odaja ponovo postala tiha.
" ilavi oveuljak, je li? Misli da eka najboljeg ponuaa?"
"Upravo sam se to pitao. Ukoliko to radi, nee imati sree."
"Oh - tvoje advokatske orlu ine obavili su domai zadatak?"
"Gotovo; jo ima malo neraspetljanih krajeva. Sea li se kada sam te vodio do
Lojda?"
"Svakako."
Bio je to zaista upeatljiv dogaaj za posetioca sa strane; ak i u dvadeset p
rvom veku, 'nova' zgrada Lojda delovala je neosporno futuristiki. Ali na Emersona
je najvei utisak ostavila knjiga udesa - registar nesrea. Niz masivnih tomova zab
ele io je sve najdramatinije trenutke pomorske istorije.
Vodi im je pokazao stranicu za 15. april 1912, a filigranski precizni ruk
opis ovekoveio je vesti koje su zapanjile svet.
Iako je itanje tih rei zaustavljalo dah, one su na Roja Emersona ostavile
manji utisak od jedne jezive sitnice koju je primetio, prelistavajui ranije tomov
e.
Izgledalo je da su svi unosi, u razdoblju od preko dve stotine godina, p
isani istim rukopisom. Bio je to primer tradicije i kontinuiteta koje bi bilo ve
oma te ko nadma iti.
"Pa, tata je vekovima lan Lojda, te zbog toga tu imamo... ovaj... izvesta
n uticaj."
"To mogu da poverujem."
"Hvala. Uglavnom, odbor se posavetovao sa meunarodnim vlastima za morsko
dno. Postoje na desetine konkurentskih zahteva i advokati imaju pune ruke posla.
Oni su jedini koji ne mogu da izgube - ta god da se desi."
Roja Emersona je Rupertova okoli nost dovodila do oajanja; izgledalo je da
se ovaj nikada ne uri da pree na stvar. Bilo je te ko poverovati da bi bio u stanju
da dela brzo u sluaju opasnosti - pa ipak, spadao je u red najboljih jahta a na sve
tu.
"Bilo bi lepo kada bismo mogli da postavimo ekskluzivni zahtev za vlasni t
vo - na kraju krajeva, bio je to britanski brod..."
"...Sagraen amerikim novcem..."
"Pojedinost na koju emo za muriti. Trenutno ne pripada nikome i to e morati
da se sredi na svetskom sudu. A to bi moglo potrajati godinama."
"Nemamo toliko na raspolaganju."
"Tano. Ali smatramo da mo emo izdejstvovati sudsku zabranu za sve ostale ko
ji bi po eleli da ga izvade - dok bismo mi u meuvremenu tiho nastavili sa sopstveni
m planovima."
"Tiho! Mora da se ali . Zna li koliko sam u poslednje vreme odbio zahteva za
intervjue?"
"Verovatno isto koliko i ja." Rupert baci pogled na sat. "Ba u pravi as. D
a li bi voleo da vidi ne to zanimljivo?"
"Razume se." Emerson je znao da e ono to Parkinson nazove 'zanimljivim', ta
god ve bilo, verovatno predstavljati ne to to vi e nikada nee moi da vidi u ivotu. Prav
krunski dragulji, mo da; ili Bejker Strit broj 221B; ili one knjige u Britanskom
Muzeju koje su, udnovato, nazivane udnovatim i nisu navoene u glavnom katalogu...
"Tu je, odmah preko puta - mo emo stii pe ice odavde za dva minuta. Kraljevsk
a institucija. Faradejeva laboratorija - tamo gde je roen veliki deo na e civilizac
ije. Preureivali su eksponate, kada je neki tupan uspeo da ispusti retortu koju j
e ovaj koristio prilikom otkria benzola. Direktor bi da zna mo emo li da slepimo st
aklo i da je popravimo tako da niko nikada ne primeti ta se dogodilo."
ovek ne dolazi svakog dana u priliku, ree Emerson u sebi, da poseti labora
toriju Majkla Faradeja. Pre li su usku ulicu Albmarl, sa lakoom izbegavajui spori sa
obraaj, i otpe aili nekoliko metara do klasine fasade kraljevske institucije.
"Dobar dan, gospodin Parkinsone. Ser Ambroz vas oekuje."

17. DUBOKO SMRZAVANJE

"Nadam se da nemate ni ta protiv toga to smo sastanak upriliili na aerodromu
, gospoo Krejg - Donalde - ali saobraaj u Tokiju pogor ava se svakog dana. Isto tako
- to nas manje ljudi vidi, to bolje. Siguran sam da shvatate."
Dr Kato Micumasa, mladi predsednik Nipon-Tarnera, bio je kao i obino besp
rekorno odeven u saviljsko odelo koje e ostati moderno sledeih dvadeset godina. Is
to tako kao i obino, pratila su ga dva samurajska klona koja su ostajala u pozadi
ni i koja nee izgovoriti ni re tokom itavog susreta. Donald se ponekad pitao da li
je japanska robotika ak i vi e napredovala nego to se to inae verovalo.
"Imamo nekoliko minuta pre nego to stignu drugi gosti, pa bih zbog toga v
oleo da razmotrimo nekoliko pojedinosti koje se tiu samo nas...
Najpre, obezbedili smo svetska prava za kablovsku i satelitsku televizij
u za va u bezdimnu verziju Nezaboravne noi za prvih est meseci '12, sa opcijom pro ire
nja na sledeih est meseci."
"Sjajno. Nisam uop te verovao da ete to uspeti, Kato - ali trebalo je da zn
am."
"Hvala; nije bilo lako, to ree je svojoj devojci."
Tokom godina svog zapadnog obrazovanja - londonska kola ekonomije, zatim
Harvard i Anenberg - Kato je razvio smisao za humor koji je esto delovao sasvim n
eprimereno u odnosu na njegov trenutni polo aj. Kada bi Donald zatvorio oi, te ko bi
mogao da poveruje da slu a roenog Japanca, budui da je Katoov srednjeatlantski nagla
sak bio toliko savr en. Ali svaki as ispalio bi neki luckasti vic ili neuvenu dosetk
u koji su bili jedinstveni za njega i ni ta nisu dugovali ni istoku ni zapadu. ak i
kada su delovali neukusno - to ba i nije bilo retko - Donald je podozrevao da je
Kato tano znao ta radi. To je gonilo ljude da ga potcene; a to ih je moglo navesti
da poine veoma skupe gre ke.
"A sada", ree Kato odseno, "drago mi je to mogu da ka em da su se na e kompjute
rske probe i testovi u rezervoarima pokazali zadovoljavajui. Ukoliko smem tako da
ka em, ono to nameravamo jedinstveno je i zaokupie ma tu itavog sveta. Niko, ba niko vi
ne mo e ak ni da poku a da digne Titanik onako kako mi nameravamo!"
"Samo jedan njegov deo. Za to ba krmu?"
"Nekoliko razloga - neki praktini, neki psiholo ki. Re je o mnogo manjem od
dva dela - ispod petnaest hiljada tona. I poslednji je potonuo, tako da su tu bi
li okupljeni svi preostali ljudi. Ubaciemo scene iz Nezaboravne noi. Razmi ljali smo
o ponovnom snimanju - o kolorisanju originala..."
"Ne!" reko e oboje Krejgovih istovremeno.
Kato je delovao zapanjeno.
"Posle svega to ste mu vi uinili? Ah, nedokuivi zapad! Svejedno, po to je re o
nonoj sceni, podjednako je delotvorna i u crno-beloj tehnici."
"Postoji jo jedan problem doterivanja koji nismo re ili", ree Edit naglo. "P
lesni orkestar Titanika."
" ta je s njime?"
"Pa, u filmu svira temu Bli e Tebi, moj Bo e."
"Pa?"
"To je mit - i re je o potpunoj besmislici. Posao orkestra bio je da ohra
bri putnike i sprei paniku. Poslednja stvar koju bi svirali bila bi turobna himna
. Neki od brodskih oficira ustrelio bi ih da su tako ne topoku ali."
Kato se nasmeja. "I sam sam se esto slino oseao prema plesnim orkestrima. A
li ta su zaista svirali?"
"Potpuri popularnih melodija, a verovatno su zavr ili valcerom Jesenja pes
ma."
"Shvatam. To je bli e istini - ali ta da radimo sa Titanikom koji tone uz m
uziku valcera, za ime sveta. Ars longa, vita brevis, kako su to maltene govorili
u MGM-u. U ovom sluaju, umetnost pobeuje, a ivot zauzima drugo mesto."
Kato baci pogled na sat, zatim na jednog od klona, koji krenu do vrata i
nestade niz hodnik. Nepun minut kasnije, vratio se u pratnji jednog niskog, sna n
o graenog mu karca sa univerzalnim simbolima globalnog izvr ioca - u jednoj ruci torb
a sva tara, a u drugoj elektronska aktovka.
Kato ga toplo pozdravi.
"Veroma mi je drago to smo se upoznali, gospodin Bredli. Neko je jednom r

ekao kako je tanost kradljivac vremena: nikada u to nisam verovao i drago mi je d

a se i vi sla ete. Jason Bredli - ovo su Edit i Donald Krejg."
Dok su se Bredli i Krejgovi rukovali sa blago zbunjenim izrazima ljudi k
ojima se ini da se poznaju, ali nisu sasvim sigurni, Kato po uri da razjasni stvari
.
"Jason je okeanski in enjer broj jedan na svetu..."
"Pa naravno! Onaj d inovski oktopod..."
"Umiljat kao mae, gospoo Krejg. Ni ta posebno."
"...dok Edit i Donald prepravljaju stare filmove da budu dobri poput nov
ih - ili ak jo bolji. Da vam objasnim zbog ega sam vas spojio, i to jo tako na brzin
u."
Bredli se nasme i.
"Nije mnogo te ko pogoditi, gospodin Micumasa. Ali zanimale bi me pojedino
sti."
"U to sam uveren. Sve ovo, razume se, strogo je poverljivo."
"Razume se."
"Najpre nameravamo da dignemo kobilicu i da snimimo spektakularnu TV spe
cijalku kada ona izroni na povr inu. Potom emo je odvui do Japana i postaviti kao de
o trajne izlo be u Tokiju na moru. Bie napravljena pozornica od 360 stepeni, publik
a e sedeti u amcima za spasavanje koji e se ljulju kati na vodi... divna zvezdana no..
. gotovo na taki smrzavanja... podeliemo im kapute... a onda e videti i uti poslednj
e minute dok brod tone pod vodu. Potom e moi da se spuste u velikom rezervoaru i p
osmatraju kobilicu kroz prozore za osmatranje na raznim dubinama. Iako je ona te
k oko jedne treine itavog broda, toliko je velika da je ne mo ete videti itavu odjedn
om - ak i u destilovanoj vodi kakvu emo koristiti, vidljivost e biti manja od stoti
nu metara. Olupina e naprosto nestajati u daljini - zbog ega onda podizati vei deo
broda? Posmatrai e imati savr enu iluziju da se nalaze na dnu Atlantika."
"Zvui logino", ree Bredli. "I, razume se, dizanje kobilice bie najlak e. Ve je
dobro izrazbijana - mo ete je dizati u delovima od po samo par stotina tona, pa ih
kasnije sastaviti."
Nastade neugodna ti ina. Onda Kato ree: "To ne bi delovalo ba velianstveno na
televiziji, zar ne? Ne - imamo preduzimljivije planove. Taj deo je strogo pover
ljiv. Iako je kobilica raznesena u parad, dii emo je u jednoj operaciji. Unutar led
enog brega. Ne smatrate li to poetskom pravdom? Jedan ledeni breg ju je potopio
- drugi e je vratiti natrag na svetlost dana."
Ukoliko je Kato oekivao da e mu gost biti iznenaen, bio je razoaran. Do tog
trenutka Bredli je uo otprilike svaki plan za vaenje Titanika koje su domi ljati umo
vi mu karaca i ena mogli da smisle.
"Nastavite", ree on. "Bie vam potrebno postrojenje za hlaenje, zar ne?"
Kato se slavobitno nasme i.
"Ne - zahvaljujui poslednjem otkriu na polju tranzistorske fizike. uli ste
za Peltijeov efekat?"
"Razume se. Hlaenje koje dobijate kada pustite elektrinu struju kroz neke
materijale - ne znam tano koje. Ali svaki zamrziva u domainstvu zavisi od njega jo o
d 2001, otkako su zakoni o ouvanju okoline zabranili fluorougljenike."
"Tako je. No, obini ili kuhinjski Peltijeov sistem nije naroito delotvoran
, ali i ne mora to biti, sve dok neupadljivo proizvodi ledene kockice bez bu enja
rupa u jadnom starom ozonskom sloju. Meutim, na i fiziari otkrili su novu vrstu polu
provodnika - posredi je ogranak revolucije superprovodnika - koja di e delotvornos
t nekoliko puta. to znai da je svaki zamrziva na svetu zastareo, poev od pro le nedelj
e."
"Ubeen sam"", nasme i se Bredli, "da se zbog toga japanskim proizvoaima srce
para od alosti."
"Jurnjava za patentnim dozvolama odigrava se upravo u ovom trenutku. A n
ismo prevideli ni propagandnu zvrku - kada na povr inu bude izronila najvea ledena k
ocka na svetu - nosei u sebi Titanik."
"Impresioniran sam. Ali kako stoji stvar sa napajanjem?"
"To je drugi ugao koji se nadamo da iskoristimo - maevi kao plugovi, iako
je metafora pomalo neprilina u ovom sluaju. Nameravamo da koristimo dve neupotreb
ljavane nuklearne podmornice - jednu rusku, jednu ameriku. One mogu da generi u sve

megavate koji su nam potrebni - i to sa dubine od nekoliko stotina metara, tako

da mogu da rade i tokom najgorih atlantskih oluja."
"A planovi u pogledu vremena?"
" est meseci za instaliranje gvo urije na dnu mora. Onda dve godine za Peltij
eovo hlaenje. Prisetite se - dole je gotovo taka smrzavanja. Samo treba da spustim
o temperaturu za nekoliko stepeni i na ledeni breg poee da se obrazuje."
"A kako ete spreiti da otplovi navi e pre nego to budete spremni?"
Kato se nasme i.
"Nemojmo zalaziti u pojedinosti na ovom stepenu - ali uveravam vas da su
na i in enjeri razmi ljali i o toj sitnoj stavci. Uglavnom, to je mesto gde vi stupat
e na scenu - ukoliko hoete."
Zna li on za Parkinsonove? - upita se Bredli. Vrlo verovatno; a ak i ako
nije siguran, po svoj prilici je pretpostavio da su ve napravili ponudu.
"Oprostite na trenutak", ree Kato izvinjavajuim glasom, okrete se u stranu
i otvori aktovku. Kada se ponovo okrenuo svojim posetiocima, jedva pet sekundi
kasnije, bio je preobra en u gusarskog zapovednika. Samo je jedva vidljiva nit koj
a je vodila do tastature u njegovoj ruci otkrivala da je pokrivka za oko koju je
nosio bila, zapravo, plod visoke tehnologije.
"Pla im se da ovo dokazuje da nisam pravi Japanac - znate, lo i maniri. Moj
otac i dalje koristi laptop, pozna dinastija Ming. Ali monok je toliko pogodniji
i ima tako izvanrednu rezoluciju."
Bredli i Krejovi nisu mogli da se ne nasme e jedno drugome. Ono to je Kato
rekao bilo je savr ena istina; mnogi prenosivi video ureaji sada su koristili kompa
ktne mikroekrane koji su te ili ne mnogo vi e od obinih naoara i, zapravo, su esto ugrai
vani u njih. Iako je monok bio samo na centimetar ispred oka, ve to postavljeni si
stem soiva inio je da slika veliine po tanske marke deluje onoliko velika koliko je t
o potrebno.
Bio je to sjajan izum za potrebe zabave - ali jo korisniji za poslovni sv
et, advokate, politiare i svakog ko je eleo da pristupi poverljivim informacijama
u potpunoj privatnosti. Nije bilo naina za pijuniranje elektronskog monokla druge
osobe - izuzev prislu kivanja iste linije podataka. Glavni nedostatak bio mu je to
to je preterana upotreba dovodila do novih tipova izofrenije, na silnu radost ist
ra ivaa pojave 'rascepljenog mozga'.
Kada je Kato zavr io litaniju o megavat-asovima, koeficijentima kalorija po
toni i stepena po mesecu, Bredli je na trenutak sedeo i nemo procesirao podatke
koji su mu ubaeni u mozak. Mnoge pojedinosti bile su previ e tehnike da bi bile upi
jene prilikom prvog kontakta, ali to je bilo nebitno; mogao ih je prouiti kasnije
. Nije sumnjao u to da e prorauni biti tani - ali i dalje bi moglo biti nekih su tins
kih taaka preko kojih se pre lo previdom. Toliko puta je video da se to de ava...
Meutim, instinkt mu je rekao da je plan vrst. Nauio je da ozbiljno prima pr
ve utiske - naroito kada su bili negativni, makar i ne bio u stanju da odredi taan
uzrok svog predoseanja. Ovog puta nije bilo ravih vibracija. Projekat je bio fant
astian - ali mogao je da upali.
Kato ga je posmatrao iz prikrajka, oigledno poku avajui da mu proceni reakci
je. Umem da budem prilino neitljiv kada to hou, pomisli Bredli... Osim toga, moram
da mislim i na svoj ugled.
Onda mu Kato, sa prisenkom osmeha, pru i malo pare hartije, presavijeno nad
voje. Bredli je odugovlaio sa otvaranjem. Kada je video brojke, shvatio je da ak i
u sluaju da projekat bude potpuna katastrofa, nema potrebe da brine za svoju dal
ju profesionalnu karijeru. Usled prirodnog toka stvari, nije mogla da potraje jo
mnogo godina - a ovoliko nije u tedeo tokom itavog ivota.
"Polaskan sam", ree on tiho. "Vi e ste nego velikodu ni. Ali i dalje treba da
sredim neka druga posla pre nego to budem mogao da vam dam konaan odgovor.
Kato je delovao iznenaeno.
"Koliko dugo?" upita on prilino o tro.
Smatra da i dalje pregovaram sa jo nekim, pomisli Bredli. to je savr ena ist
ina...
"Dajte mi jednu nedelju. Ali mogu vam rei smesta - sasvim sam siguran da
se niko ne mo e pribli iti va oj ponudi."
"Znam", ree Kato i zatvori aktovku. "Imate li primedbi - Edit, Donalde?"

"Ne", ree Edit, "izgleda da ste na sve mislili." Donald ne ree ni ta, ve samo
klimnu u znak slaganja. udan je to ortakluk, ree Bredli u sebi, i ne naroito srean.
Smesta mu se dopao Donald, koji je delovao kao topla, blaga vrsta osobe. Ali Ed
it je bila tvrda i dominantna - gotovo agresivna; oigledno je ona bila ef.
"A kako je ono divno udo od deteta koje vam je sluajno kerka?" upita Kato K
rejgove kada su se spremali da pou. "Prenesite joj da je volim."
"Hoemo", odvrati Donald. "Ada je dobro i u ivala je u putovanju do Kjota. B
ila je to mala promena u odnosu na istra ivanja Mandelbrotovog skupa."
"A ta je zapravo", upita Bredli, "taj Mandelbrotov skup?"
"Mnogo lak e je pokazati ga nego opisati", odgovori Donald. "Za to nas ne po
setite? Voleli bismo da vas provedemo po na em studiju - zar ne, Edit? Naroito ukol
iko budemo radili zajedno - kao to se nadam."
Samo je Kato primetio Bredlijevo trenutno oklevanje. Onda se ovaj nasme i
i odgovori: "U ivau u tome - idem za kotsku sledee nedelje i mislim da bih to mogao d
a uklopim. Koliko vam je stara kerka?"
"Ada ima gotovo devet godina. Ali ako je upitate za starost, verovatno e
vam rei 8,876545 godina."
"Bredli se nasmeja. "Ona zaista zvui kao udo od deteta. Nisam siguran da s
am u stanju da se suoim sa njom."
"I to je", ree Kato, "ovek koji je prepla io oktopoda od pedeset tona. Nikad
a neu razumeti te Amerikance."
18. U IRSKOM VRTU
"Kada sam bio deai", ree Patrik O'Brajan e njivo, "voleo sam da dolazim ovde go
re i gledam arobne slike. Delovale su mnogo blistavije - i mnogo zanimljivije - o
d stvarnog sveta napolju. U to vreme nije bilo televizije - a putujui bioskop u at
ri dolazio je u selo otprilike jednom meseno."
"Ne verujte ni re, Jasone", ree Donald Krejg. "Pat nema sto godina."
Iako bi mu Bredli dao otprilike sedamdeset pet, O'Brajen je mo da bio dobr
o za ao u osamdesete. Znai, mora da je roen tokom tridesetih godina pro log veka - mo da
ak i dvadesetih. Svet njegove sopstvene mladosti ve je delovao nezamislivo daleko
; svako preterivanje bilo je maju no, naroito po irskim standardima.
Pat tu no zavrte glavom i nastavi da povlai kabl koji je okretao velika soiv
a na pet metara iznad njihovih glava. Na mat belom stol oko koga su stajali, tra
vnjaci, cvetnjaci i po ljunane staze zamka Konroj izvodili su elegantne piruete.
Sve je bilo neprirodno blistavo i o tro i Bredli je lako mogao da zamisli
kako je za deaka ova divna stara ma ina sigurno preobra avala poznati spolja nji svet u
zaaranu zemlju iz bajki.
"Prava je teta, gospodin Bredli, to gospodin Donald ne prepoznaje istinu k
ada je uje. Mogao bih da mu priam prie o starom gospodaru - ali emu?"
"Pria ih Adi, u svakom sluaju."
"Naravno - i ona mi veruje, pametna devojica."
"A i ja - ponekad. Kao onu o lordu Dansaniju."
"Tek po to ste proverili kod oca Mekmalena."
"Dansani? Pisac?" upita Bredli.
"Da - itali ste ga?"
"Ovaj - ne. Ali bio je veliki prijatelj dr Biba - prvog oveka koji se spu
stio do dubine od pola milje. Tako sam uo za ime."
"Pa, trebalo je da itate njegove prie - naroito one o moru. Pat ka e da je est
o dolazio ovamo da igra ah sa lordom Konrojem."
"Dansani je bio velemajstor Irske", dodade Patrik. "Ali bio je i veoma d
obar ovek. I zato je stalno pu tao starog lorda da pobeuje - to je bilo pravo. Kako b
i on voleo da igra protiv va eg kompjutera! Naroito zato to je napisao priu o ma ini za
igranje aha."
"Zaista?"
"Pa - ne ba ma ini; mo da o avoliu."
"Kako se zove? Moram da je naem."
"'Gambit tri mornara' - ah, eno je tamo. Trebalo je da pogodim."
Starev glas primetno je omek ao kada je mali amac uplovio u vidno polje. Kli
zio je po lenjivim krugovima na sredi tu jezera srednje veliine, a njegov jedini pu

tnik delovao je u potpunosti zadubljeno u knjigu.

Donald Krejg podi e svoj runi kom i apnu: "Ado - imamo posetioca - biemo dole
za koji tren." Udaljena prilika mlitavo mahnu rukom i nastavi da ita. Onda je br
zo oti la u daljinu kako je Donald zumirao soiva camere obscure.
Sada je Bredli video da je jezero pribli no oblika srca, povezano sa manji
m, kru nim jezercetom tamo gde je trebalo da bude vrh srca. Ovaj se sa svoje stran
e otvarao u tree i mnogo manje jezerce, takoe kru no. Bio je to neobian raspored i oig
ledno tu odnedavno; travnjaci su i dalje nosili o iljke ma ina za kopanje.
"Dobro do li na jezero Mandelbrot", ree Patrik, sa primetnim nedostatkom od
u evljenja. "I pazite, gospodin Bredli - ne nagovarajte je da vam ga objasni."
"Ne verujem", ree Donald, "da e biti potrebno ikakvo nagovaranje. Ali, haj
de da siemo i da proverimo."
Dok joj je prilazio otac sa dva pratioca, Ada ukljui motor maju nog amca; po
kretala ga je mala sunanai ploa i jedva da je bio u stanju da prati lagani ritam n
jihovih koraka. Nije se uputila pravo prema njima, ve je upravila amac du sredi nje o
se glavnog jezera, pa kroz uski kanal koji ga je povezivao sa manjim satelitom.
Brzo ga je pre la i amac ue u tree i najmanje jezero. Iako je plovilo sada bilo na sv
ega par metara od njih, Bredli nije mogao da uje motor. Njegova in enjerska du a odob
ravala je takvu delotvornost.
"Ado", ree Donald Krejg, viui preko sve manjeg prostranstva vode. "Ovo je p
osetilac o kome sam ti priao - gospodin Bredli. On e nam pomoi da izvadimo Titanik.
"
Ada, koja se sada pripremala da ue u luku, obznani da je svesna njegovog
prisustva samo kratkim klimanjem. Poslednje jezero - zapravo ne vi e od malog baze
na koga bi pretrpalo tuce pataka - bilo je povezano sa sidri nom kuicom dugakim, usk
im kanalom.
Ovaj je bio savr eno prav i Bredli shvati da se pru a tano du sredi nje ose tri
spojena jezera. Sve je to oigledno bilo planirano, iako nije mogao da zamisli rad
i ega. Prema zagonetnom osmehu na Patrikovom licu on pogodi da stari vrtlar u iva u
njegovoj zbunjenosti.
Kanal je sa obe strane bio oivien divnim empresima, vi im od dvadeset metara
. Bilo je to, pomisli Bredli, poput minijaturne verzije Tad Mahala. To remek delo
video je samo jednom, nakratko, pre mnogo godina, ali nikada nije zaboravio pre
divni prizor.
"Vidi , Patrie, sva su stabla sasvim dobro - i pored onoga to si tvrdio."
Vrtlar napui usne i kritiki se zagleda u niz stabala.
Pokazao je na nekoliko koja se, u Bredlijevim oima, nisu ni po emu razliko
vala od ostalih.
"Mo da e biti potrebno da se ova ponovo zasade", ree on. "Ne recite da vas n
isam upozorio - i gospou."
Sada su stigli do sidri ne kuice na kraju kanala oivienog drveem i stali da ek
aju da Ada dovr i lagani prilazak. Kada je bila na samo metar rastojanja, iznenada
se ulo histerino kevtanje i ne to to je veoma podsealo na malu krpu za brisanje poda
iskoi iz amca i baci se na Bredlijeva stopala."
"Ukoliko se ne miete", ree Donald, "mo da e zakljuiti da ste bezopasni i ostav
iti vas u ivotu."
Dok mu je maju ni kernski terijer sumnjiavo nju kao stopala, Bredli je pa ljivo
posmatrao njegovu gospodaricu. Primetio je, sa odobravanjem, pa ljivi nain na koji
je Ada privezala amac, iako je to bilo potpuno nepotrebno; bila je, to je ve moga
o da ka e, izuzetno dobro organizovana mlada dama - prava suprotnost svom histerino
m ljubimetu, koje se u trenutku prestrojilo u ispla eno umiljavanje.
Ada podi e Ledi jednom rukom i zagrli kue dok je posmatrala Bredlija pogled
om otvorene radoznalosti.
"Hoete li nam zaista pomoi da podignemo Titanik?" upita ona.
Bredli se, u neprilici, prebaci sa noge na nogu, izbegavajui taj zbunjujui
pogled.
"Nadam se", rekao je, izvrdavajui otvoren odgovor. "Ali ima mnogo stvari
o kojima najpre treba da porazgovaramo." A ovo, dodade on nemo, nije ni vreme ni
mesto. Morae da prieka dok se ne pridru e gospoi Krejg, a tom susretu nije se ba u po
tpunosti radovao.

" ta si to itala u amcu, Ado?" upita on lako, poku avajui da promeni temu.
"Za to hoe da zna ?" odvrati ona pitanjem. Bilo je to savr eno uglaeno pitanje, b
ez ikakvog nagove taja nepristojnosti. Bredli se jo petljao sa pronala enjem odgovara
jueg odgovora kada se Donald Krejg urno ume a: "Bojim se da moja kerka nije imala mno
go vremena da stekne prikladne dru tvene manire. Ona smatra da u ivotu postoje va nij
e stvari. Kao to su fraktali i neeuklidovska geometrija."
Bredli pokaza na kue.
"Ovo mi ne deluje mnogo geometrijski."
Na njegovo iznenaenje, Ada mu podari armantni osmeh.
"Trebalo bi da vidite Ledi kada se osu i posle kupanja, pa joj dlake tre u s
vim pravcima. Onda sainjava predivan 3-D fraktal."
Vic je potpuno proma io Bredlija, ali se on pridru i op tem smehu. Ada je imal
a iskupljujuu osobinu smisla za humor; mogao bi da je zavoli - sve dok bude pamti
o da prema njoj postupa kao prema nekom dvaput starijem nego to izgleda.
Uz silnu smelost, on se usudi na jo jedno pitanje.
"Taj broj, '1,999', napisan na sidri tu", ree on. "Pretpostavljam da se odn
osi na slavni program tvoje majke za kraj stolea."
Donald Krejg se zakikota.
"Lep poku aj, Jasone; to veina pretpostavlja. Iznesi mu to polako, Ado."
Stra na gospoica Krejg odlo i kue na travu, a ovo otrka da istra uje podno je najb
i ih empresovih stabala. Bredli je imao neugodan oseaj da Ada poku ava da mu odmeri ko
eficijent inteligencije pre odgovora."
"Ukoliko pa ljivo pogledate, gospodin Bredli, videete da je pred brojem zna
k minusa, a iznad poslednje devetke taka."
"Pa?"
"Znai da je to, u stvari, minus jedan zarez devet devet devet devet - u b
eskraj."
"Amin", ubaci Pat.
"Zar ne bi bilo jednostavnije napisati minus dva?"
"Upravo ono to sam ja rekao", zakikota se Donald Krejg.
"Ali nikada ne recite to pravom matematiaru."
"Mislio sam da ste vi jedan od njih - i to prilino dobar."
"Bo e, ne - u poreenju sa Edit ja sam samo pretura bajtova sa upavim zglavcim
a."
"I sa ovom mladom damom, pretpostavljam. Znate, poinjem da se oseam van sv
og elementa. A u mom zanimanju to nije dobra zamisao."
Adin smeh pomogao je da se ukloni neobini oseaj nelagodnosti koji je Bredl
ija obuzeo poslednjih nekoliko minuta. Postojalo je ne to turobno u vezi sa itavim
ovim mestom - ne to zlokobno, to se uzdizalo odmah iza obzorja svesti. Nije vredelo
poku avati sa usredsreivanjem na to svesnim inom volje - varljivi traak spomena be ao
je im bi poku ao da ga dokui.
Morae da eka; izii e sam kada bude spreman.
"Pitali ste me koju knjigu sam itala, gospodin Bredli..."
"Molim te, zovi me Jason..."
"...pa, evo je."
"Trebalo je da pogodim. I on je bio matematiar, zar ne? Ali stidim se da
priznam da nikada nisam itao Alisu. Na najbli i ekvivalent jeste arobnjak iz Oza."
"itala sam i to, ali Dod son - Kerol - je mnogo bolji. Kako bi se njemu ovo
dopalo!"
Ada mahnu prema jezerima neobinog oblika i sidri noj kuici sa zagonetnim nat
pisom.
"Vidite, gospodin Bred... gospodine Jasone - to je daleki zapad. Minus d
va je beskonanost M-skupa - iza nje nema apsolutno nieg. Ono du ega sada koraamo jest
e iljak - a ovo jezerce je poslednji od podskupova na negativnoj strani. Jednog d
ana posadiemo ivicu od cvea - zar ne, Pate? - koja e vam doarati predstavu fantastini
h pojedinosti oko glavnih krila. A tamo, preko, na istoku - iljak na kome se spaj
aju dva vea jezera - to je dolina morskih konjica, na minus zarez sedam etiri pet.
Koordinatni poetak - nula, nula - razume se - jeste u sredi tu velikog jezera. Sku
p se ne prostire toliko daleko na istok; iljak na Prelazu slonova - tamo preko, o
dmah ispred zamka - nalazi se u okolini plus nula zarez dva sedam tri."

"Prihvatiu to kako si rekla", odgovori Bredli, u potpunosti izgubljen. "Z

na savr eno dobro da nemam ni najbla u ideju o emu govori ."
To nije bilo u potpunosti istina: bilo je dovoljno oigledno da su Krejgov
i iskoristili svoje bogatstvo da bi oblikovali ovaj predeo u obliku neke bizarne
matematike funkcije. To je delovalo kao prilino bezopasna opsesija; bilo je mnogo
gorih naina za tro enje novca, a mora da je me tanima obezbedilo poprilino posla.
"Mislim da je dovoljno, Ado", ree Donald Krejg sa mnogo vi e vrstine nego to
je do tada pokazivao. "Hajde da najpre pru imo gospodinu Jasonu priliku da rua - pr
e nego to ga naglavce bacimo u M-skup."
Napu tali su aveniju oivienu stablima, tamo gde se uski kanal otvarao u naj
manje jezero, kada Bredlijev mozak otvori svoje zaptivene zdence. Razume se - mi
rno vodeno prostranstvo, amac, empresi - sve su to bili kljuni elementi Beklinove s
like!
Neverovatno da nije ranije shvatio...
Opinjujua muzika Rahmanjinova stade da navire iz dubina njegovog uma - umi
rujua, poznata, ohrabrujua. Sada kada je prepoznao uzrok slaba nog nemira, senka mu
se odigla sa duha.
ak i kasnije, nijednom nije ozbiljno poverovao da je posredi bilo predosea
nje.
19. DI ITE TITANIK
Lagano, uz oklevanje, hiljade tona metala poe e da se kome aju, poput nekog p
odmorskog udovi ta probuenog iz sna.
Eksplozivni naboji koji su poku avali da ga i upaju sa morskog dna odigli su
ogromne oblake mulja, koji su skrivali olupinu u uskovitlanoj izmaglici.
Decenijama stari zahvat blata poe da popu ta; ogromne lopatice odigo e se sa
okeanskog dna. Titanik otpoe uspon prema svetu koji je napustio pre jednog dugog
ljudskog veka.
Na povr ini, more je ve kljualo od kome anja daleko u dubini. Iz vrtloga pene
izroni vitka katarka - i dalje nosei vranino gnezdo iz koga je Frederik Flit davn
o telefonom javio kobne rei: "Ledeni breg pravo napred!"
A onda prova poput no a zasee navi e - uni tena nadgradnja - itavo prostranstvo
paluba - divovska sidra za ije je pokretanje bila potrebna zaprega od dvadeset ko
nja - tri tornja dimnjaka i patrljak etvrtog - silna litica elika, izbu ena okruglim
prozorima - i, najzad:
TITANIK
LIVERPUL
Ekran monitora se isprazni. U studiju nastade trenutna ti ina, izazvana me a
vinom zapanjenosti, po tovanja i istog divljenja pred specijalnim efektima filma.
Rupert Parkinson, kome rei nikada nisu nedostajale, tu no primeti: "Pla im se
da nee biti ba tako dramatino. Razume se, kada je film napravljen, nisu znali da j
e brod u dva dela. Niti da su svi dimnjaci nestali - iako je to trebalo da bude
oigledno."
"Da li je istina", ree domain Kanala deset, Markus Kilford - 'Ljigavac' il
i 'Ubica radosti' za svoje neprijatelje, kojih je bila itava legija - "da je mode
l kori en u filmu ko tao vi e od originalnog broda?"
"uo sam tu priu - moglo bi biti istina, s obzirom na inflaciju."
"A vic..."
"Da bi bilo jeftinije spustiti nivo Atlantika? Verujte mi, prepriavanje t
oga me zamara!"
"Onda ga neu pominjati, razume se", ree Kilford, vrtei zloglasni monokl koj
i mu je bio za titni znak. Mnogi su verovali da ta razmetljiva antika slu i samo za
hipnotisanje gostiju i da nema ba nikakvih optikih svojstava. Odeljenje za fiziku
Kraljevskog koled a u Londonu ak je izvelo kompjutersku analizu odra enih slika kada
bi ovaj uhvatio svetlosti studija i tvrdilo da je to ustanovilo sa sigurnop u od 95
odsto. Stvar bi bila konano re ena tek kada bi neko zaista uspeo da ukrade taj pre
dmet, ali svi dotada nji poku aji zavr ili su neuspehom. inilo se da je ovaj neodvojivo
prikaen za Markusa, a on je upozorio nesuene kidnapere da je opremljen minijaturn

im ureajem za samouni tenje. Ukoliko bi se ovaj aktivirao, on ne bi bio odgovoran z

a posledice. Razume se, ba niko mu nije verovao.
"U filmu", produ i Markus, "ne to se nejasno govori o upumpavanju pene u tru
p da bi se olupina digla. Da li bi to upalilo?"
"Zavisi od toga kako bi bilo uraeno. Pritisak je toliko ogroman - etiri st
otine puta vei od atmosferskog! - da bi sve obine pene smesta kolabirale. Ali u su t
ini isti ishod dobijamo na im mikrosferama - svaka sadr i svoj mali mehur vazduha."
"Jesu li dovoljno jake da izdr e taj ogromni pritisak?"
"Da - probajte samo da razbijete koju!"
Parkinson rasu pregr t staklenih klikera preko stoia za kafu u studiju. Kilf
ord podi e jedan i zazvi da sa neglumljenom zapanjeno u.
"Jedva da ima ikakvu te inu!"
"Poslednja re tehnike", odgovori Parkinson ponosno. "A testirane su sve d
o dna Marijanskog kanala - tri puta dublje od Titanika."
Kilford se okrete drugim gostima.
"Mogli ste da iskoristite ovo na Meri Rouz, tamo 1982. - zar ne, doktore
Tornli?"
Pomorski arheolog zavrte glavom.
"U stvari, ne - bio je to u potpunosti drugaiji problem. Meri Rouz nalazi
la se u pliaku i na i ronioci bili su u stanju da postave mre u ispod nje. Onda ju je
podigla najvea plovna dizalica na svetu."
"Bilo je to prilino rizino, zar ne?"
"Da - mnogi ljudi zamalo to nisu do iveli srani udar kada su metalne veze po
pustile."
"To mogu da poverujem. Taj trup stoji na Sautemptonskom doku ve etvrt veka
- i jo nije spreman za javnu izlo bu. Hoete li na Titaniku obaviti br i posao - pod p
retpostavkom da ga zaista izvuete?"
"Svakako; posredi je razlika izmeu drveta i elika. More je imalo vekove vr
emena da se upije u drvenariju Meri Rouz - nikakvo udo da su potrebne decenije da
se iz nje izvue. Sve drvo na Titaniku je nestalo - o tome ne treba da se brinemo
. Na problem je ra; a na toj dubini ima je veoma malo, zahvaljujui hladnoi i nedosta
tku kiseonika. Najvei deo olupine je u jednom od dva stanja: izvanredno - ili u asn
o."
"Koliko e vam tih malih... mikrosfera... biti potrebno?"
"Oko pedeset milijardi."
"Pedeset milijardi! A kako ete ih spustiti tamo dole?"
"Vrlo jednostavno. Baciemo ih."
"Sa po malim tegom prikaenim za svaku - jo pedeset milijardi?"
Parkinson se nasme i, mada prilino oporo.
"Ne ba . Na gospodin Emerson izumeo je tehnike toliko jednostavne da niko n
e veruje da e upaliti. Imaemo cevi koje e voditi od povr ine do olupine. Voda e biti i
spumpana - i naprosto emo sipati mikrosfere u nju sa vrha, a skupljati ih na dnu.
Bie im potrebno svega par minuta da obave to putovanje."
"Ali sigurno nee..."
"Oh, moraemo da koristimo posebne vazdu ne komore na oba kraja, ali u su tini
posredi e biti neprekidni proces. Kada stignu, mikrosfere e se pakovati u blokove
, svaki po jedan kubni metar zapremine. To e dati plovnost od jedne tone po jedin
ici - pogodna veliina za rukovanje uz pomo robota."
Markus Kilford okrete se ve dugo utljivom arheologu.
"Dr Tornli", upita on, "mislite li da e delovati?"
"Pretpostavljam", ree ovaj uz oklevanje, "ali nisam strunjak za te stvari.
Nee li ta cev morati da bude veoma jaka da bi izdr ala ogromni pritisak na dnu?"
"Nema problema; koristiemo isti materijal. Kako to ka e slogan moje kompani
je: SA STAKLOM MO ETE DA UINITE SVE TA GOD..."
"Nemojte vi e reklama, molim vas!"
Kilford se okrete prema kameri i sveano objavi, iako sa titrajem u oku: "
Mogu li da iskoristim ovu priliku za poricanje zlobnih glasina da je gospodin Pa
rkinson primeen u garderobi BBC-a kako mi pru a kutiju za cipele punu ve upotrebljav
anih novanica."
Svi se nasmeja e, iako je iza debelog stakla kontrolne sobe producent pro ap

tao svom pomoniku: "Ukoliko jo samo jednom upotrebi taj vic, posumnjau da je istina
."
"Mogu li da postavim jedno pitanje?" ree dr Tornli neoekivano. "Kako stoji
stvar sa va im... da tako ka em... takmacima? Mislite li da e vas oni preduhitriti?"
"Pa, nazovimo ih prijateljskim takmacima."
"Zaista?" ree Kilford skeptino. "Ko god iznese svoj deo na povr inu prvi, po
kupie sav publicitet."
"Mi na stvar gledamo dugorono. Kada na i unuci dou na Floridu da bi ronili p
o Titaniku, njih nee biti briga da li smo ga podigli 2012. ili 2020. - iako se, r
azume se, nadamo da stignemo za stogodi njicu."
On se okrete arheologu.
"Gotovo da po elim da odaberemo Portsmaut i da uredimo istovremeno otvaran
je. Bilo bi lepo imati Nelsonovu Viktoriju, Meri Rouz Henrija VIII i Titanik jed
no uz drugo. etiri stotine godina britanske brodogradnje. Kakva zamisao."
"I ja bih oti ao tamo", ree Kilford. "Ali sada bih voleo da postavim nekoli
ko ozbiljnijih pitanja. Najpre, i dalje se mnogo pria o - ovaj, svetogre izgleda p
rejaka re, ali ta biste rekli ljudima koji Titanik smatraju grobnicom i ka u da bi g
a trebalo ostaviti na miru?"
"Po tujem njihovo gledi te, ali sada je malice kasno. Do njega se ronilo ve st
otinama puta - kao i do bezbrojnih drugih brodova koji su potonuli uz velike gub
itke ivota. Ljudi se, izgleda, protive samo u sluaju Titanika! Koliko je putnika i
zginulo na Meri Rouz, dr Tornli? A da li se iko pobunio zbog va ih radova?"
"Oko est stotina - gotovo polovina stradalih na Titaniku - i to na brodu
koji je bio znatno manji! Ne - nikada nismo imali ozbiljnih pritu bi; zapravo, itav
a zemlja je odobravala tu operaciju. Na kraju krajeva, uglavnom je finansirana o
d strane privatnih fondova."
"A druga taka koju mnogi ne shvataju", dodade Parkinson, "jeste da je, za
pravo, vrlo malo ljudi izginulo na samom Titaniku; veina je skoila u more i tamo s
e podavila ili posmrzavala."
"Nema izgleda da se nau tela?"
"Ba nikakvih. Tamo dole ima mnogo veoma gladnih stvorenja."
"Pa, drago mi je to smo se otresli te turobne teme. Ali postoji ne to mo da j
o va nije..."
Kilford podi e jednu od malih staklenih sfera i zavrte je izmeu palca i ka ip
rsta.
"Sipaete milijarde ovakvih kuglica u more. Neizbe no e ih mnogo biti pogublj
eno. ta je sa ekolo kim dejstvom?"
"Vidim da ste itali literaturu 'Plavog Mira'. Pa, nee biti nikakvog dejstv
a."
"ak ni kada budu nanete na obalu - i pla e nam prekrije razbijeno staklo."
"Voleo bih da ustrelim prepisivaa koji je skovao tu frazu - ili da ga zap
oslim kod sebe. Najpre, bie potrebni vekovi - mo da milenijumi - da se ove sfere ra
spadnu. I, molim vas, upamtite od ega su napravljene - od silikata! Znai, kada se
najzad budu raspale, shvatate li u ta e se pretvoriti? U onog dobro poznatog zagaiv
aa pla a - pesak!"
"Dobra poenta. Ali ta je sa drugim primedbama? Pretpostavimo da ih pojede
riba ili neka morska ivotinja?"
Parkinson podi e jednu mikrosferu i zavrte je izmeu prstiju isto onako kako
je to uinio Kilford.
"Staklo je potpuno neotrovno - hemijski inertno. Svako stvorenje dovoljn
o veliko da proguta jednu od ovih kuglica nee biti ni najmanje povreeno."
I on ubaci sferu u usta.
Iza komandne table producent se okrete Roju Emersonu.
"To je bilo sjajno - ali i dalje mi je ao to niste i vi uestvovali."
"Parki se dobro sna ao i bez mene. Mislite li da bih uspeo da ubacim imalo
vi e rei od jadnog dr Tornlija?"
"Verovatno ne. I bio je to dobar tos, da proguta mikrosferu - ne verujem
da bih ja uspeo. Kladim se da e ih od sada svi zvati Parkijeve pilule."
Emerson se nasmeja. "Ne bih bio iznenaen. A od njega e tra iti da ponovi taj
in svaki put kada se bude pojavio na televiziji."

On pomisli kako je nepotrebno da doda da je, pored mnogobrojnih drugih t

alenata, Perkinson bio prilino dobar amater maioniar. ak i sa stop kadrom, niko nee b
iti u stanju da opazi ta se stvarno dogodilo sa pilulom.
A postojao je jo jedan razlog zbog koga mu se vi e dopadalo da ne uestvuje u
panel diskusiji. Bio je stranac, a ovo su bila porodina posla.
Iako su ih razdvajali vekovi, Meri Rouz i Titanik imali su mnogo toga za
jednikog. Obe lae predstavljale su spektakularni trijumf britanskog brodograditelj
skog genija - koje su potopili jednako spektakularni primeri britanske nesposobn
osti.
20. KA UNUTRA NJOSTI M-SKUPA
Bilo je te ko poverovati, ree Jason Bredli sebi, da su ljudi stvarno ovako i
veli pre samo nekoliko pokolenja. Iako je zamak Konroj bio vrlo skroman predstav
nik svoje vrste, njegove razmere i dalje su bile veoma upeatljive onome ko je itav
ivot proveo po pretrpanim uredima, motelskim sobama, brodskim kabinama - da se i
ne pominju minipodmornice za dubinsko ronjenje, toliko natrpane da je lina higij
ena saputnika postajala stvar od kljune va nosti.
Soba za ruavanje, sa ornametirano rezbarenom tavanicom i ogromnim zidnim
ogledalima, mogla je komotno da primi bar pedeset ljudi. Donald Krejg oseti da j
e neophodno da objasni mali sto sa etiri mesta koji je delovao usamljeno i izgubl
jeno u njenom sredi tu.
"Nismo imali vremena da kupimo odgovarajui name taj - stvari iz zamka bile
su u u asnom stanju - najvei deo trebalo je spaliti. A bili smo i previ e zauzeti da
se mnogo zabavljamo. Ali jednoga dana, kada se konano uspostavimo kao lokalno ple
mstvo..."
Izgledalo je da Edit ne odobrava mu eljevo brbljanje i Bredli je ponovo im
ao utisak da je ona voa tog poduhvata, sa Donaldom kao oklevajuim - ili u najbolje
m sluaju pasivnim - sauesnikom. Mogao je da pogodi scenario: ljudi sa dovoljno nov
ca za traenje na skupocene igrake esto su otkrivali da bi bili sreniji bez njih. A z
amak Konroj - sa jutrima koja su ga okru ivala i osobljem za odr avanje - mora da je
bio zaista skupocena igraka.
Kada je posluge (posluga! - to je bila druga novotarija) ra istila ostatke
izvrsne kineske veere dopremljene helikopterom specijalno iz Dablina, Bredli i nj
egovi domaini povuko e se do skupine udobnih naslonjaa u susednoj prostoriji.
"Neemo vas pustiti da odete", ree Donald Krejg, "a da vam ne pru imo deji vod
i po M-skupu. Edit je u stanju da opazi Mandel-devicu sa stotinu metara."
Bredli nije bio siguran da li odgovara tom opisu. Najzad je prepoznao udn
i oblik jezera, iako je zaboravio njegov tehniki naziv dok ga nisu podsetili. Tok
om poslednje decenije dvadesetog veka postalo je nemogue izbei vidove ispoljavanja
mandelbrotovog skupa - pojavljivale su se sve vreme po video displejima, tapeti
ma, tkanini, na bukvalno svim tipovima dizajna. Bredli se priseti da je neko sko
vao re 'mandelmanija' da opi e akutnije simptome; on poe da sumnja da je ta re mo da pr
imenljiva na ovo udno domainstvo. Ali bio je sasvim spreman da sedi sa uglaenim izr
azom zanimanja kroz sve lekcije ili demonstracije kakve god su mu domaini priprem
ali.
Shvatio je da su i oni uglaeni na svoj nain. Bili su eljni da saznaju njego
vu odluku, a on je bio jednako eljan da je pru i.
Nadao se samo da e poziv koji je oekivao doi pre nego to napusti zamak...
Bredli nikada nije sreo tradicionalnu ambicioznu majku, ali ih je viao po
filmovima kao to je... kako se zva e onaj stari? Ah, Slava. Ovde je postojala ista
takva strasna odlunost roditelja da im dete postane zvezda, makar i ne imalo pri
metnog talenta. No, u ovom sluaju, nije sumnjao u to da je vera bila u potpunosti
opravdana.
"Pre nego to Ada pone", ree Edit, "volela bih da naglasim nekoliko stvari.
M-skup je najslo eniji entitet u itavoj matematici - pa ipak ne ukljuuje ni ta napredn
ije od sabiranja i mno enja - ak ni oduzimanje ili delenje! Zbog toga mnogi ljudi s
a dobrim poznavanjem matematike imaju te koa da ga pojme. Naprosto ne mogu da pover
uju da ne to sa previ e pojedinosti da bi se moglo istra iti pre kraja Vaseljene mo e da
bude stvoreno bez kori enja logaritama, trigonometrijskih ili vi ih transcendentalni
h funkcija. Ne deluje razumno da se sve to ini jednostavnim sabiranjem brojeva."

"Ne deluje razumno ni meni. Ako je stvarno toliko jednostavno, za to stvar

neko nije otkrio vekovima ranije?"
"Veoma dobro pitanje! Zbog toga to je ukljueno toliko mnogo sabiranja i od
uzimanja, sa toliko ogromnim brojevima, da smo morali da ekamo na kompjutere veli
kih brzina. Da ste podelili raunaljke Adamu i Evi i svim njihovim potomcima sve d
o danas, ne bi bili u stanju da nau neke od slika kakve vam Ada mo e pokazati priti
skanjem nekoliko dirki. Poni, du o..."
Holoprojektor je bio lukavo skriven; Bredli nije mogao ak ni da pretposta
vi gde se nalazi. Bilo bi lako uiniti da ovaj zamak postane opsednut duhovima, po
misli on, i prestraviti svakog nezvanog gosta. To bi nadma ilo provalni alarm.
U vazduhu se pojavi e dve ukr tene linije obinog x/y koordinatnog sistema, sa
nizom celih brojeva 0, 1, 2, 3, 4... koji su mar irali u sva etiri pravca.
Ada uputi Bredliju onaj zbunjujue otvoreni pogled, kao da ponovo poku ava d
a mu proceni IQ, kako bi valjano kalibrisala svoje zlaganje.
"Svaka taka u ovoj ravni", ree ona, "mo e se oznaiti sa dva broja - njenom x
i y koordinatom. OK?"
"OK", odgovori Bredli sveano.
"M-skup poiva u veoma maloj oblasti u blizini koordinatnog poetka - ne pru a
se iza plus ili minus dva ni u jednom smeru, tako da mo emo da zanemarimo sve vee
brojeve."
Celi brojevi razbe a e se du etiri ose i ostavi e samo brojeve 1 i 2 da oznaavaju
rastojanje od sredi nje nule.
"A sada pretpostavimo da odaberemo bilo koju taku unutar ove mre e i da je
spojimo sa sredi tem. Odmerimo to rastojanje - i oznaimo ga sa 'r'."
Ovo, pomisli Bredli, ne predstavlja veliko naprezanje mojih mentalnih sp
osobnosti. Kada emo prei na onaj nezgodan deo? "Oigledno, u ovom sluaju 'r' mo e imati
bilo koju vrednost od nule do ne to malo manje od tri - oko 2.8, da budemo preciz
ni. OK?"
"OK."
"Dobro. A sada, ve ba 1. Uzmi vrednost 'r' bilo koje take i kvadriraj je. N
astavi da je kvadrira . ta se de ava?"
"Nemoj da ti kvarim zabavu, Ado."
"Pa, ukoliko je 'r' tano jedan, ono ostaje na toj vrednosti - koliko god
puta da ga kvadrira . Jedan puta jedan puta jedan puta jedan - uvek je jedan."
"OK", ree Bredli, pobediv i Adu za dlaku.
"Ali ukoliko je makar za deli ispod 1, pa nastavi da tu vrednost kvadrira ,
pre ili kasnije ona e odleti do beskonanosti. ak i ukoliko desno od decimalne take i
ma milion nula. Samo e biti potrebno ne to vi e vremena.
Ali ako je broj manji od jedan - recimo 0.999999999... sa milion devetki
- dobie suprotno. Mo da e vekovima ostati blizu 1, ali ako nastavi da ga kvadrira , izn
enada e kolabirati i skupiti se do nule - OK?"
Ovoga puta Ada je bila prva i Bredli je samo klimnuo. Do tog trenutka ni
je video svrhu te elementarne aritmetike, ali sve je to oigledno nekuda vodilo.
"Ledi - prestani da gnjavi gospodin Bredlija! I tako, vidi , prostim kvadri
ranjem brojeva - i nastavljanjem kvadriranja, ponovo i ponovo - deli ih u dva odv
ojena skupa..."
Krug se pojavi na dve ukr tene ose, sa sredi tem u koordinatnom poetku i sa p
oluprenikom jednakim jedinici.
"Unutar tog kruga su svi brojevi koji nestaju kada nastavi da ih kvadrira .
Napolju su svi oni koji skoe do beskraja. Mogao bi rei da je krug poluprenika 1 og
rada - okvir - granica - koja razdvaja dva skupa brojeva. Dopada mi se da je naz
ivam K-skup."
"K kao kvadriranje?"
"Narav... da. A sada, ovo je bitna stvar. Brojevi sa svake strane su u p
otpunosti razdvojeni; pa ipak, iako ni ta ne mo e da proe kroz nju, granica nema nika
vu debljinu. To je naprosto linija - mogao bi da je uveava koliko god hoe i ona bi u
vek ostajala linija, iako bi uskoro delovala kao prava zbog toga to ne bi bio u s
tanju da joj vidi zakrivljenost."
"To mo da ne deluje naroito uzbudljivo", ubaci se Donald, "ali je aspolutno
su tinsko - ubrzo e videti za to - izvini, Ado."

"A sada, da bismo dobili M-skup, napraviemo jednu malu, malecku izmenu. N
eemo naprosto kvadrirati brojeve. Kvadriraemo i dodavati, kvadrirati i dodavati. P
omislio bi da to i nije neka razlika - ali otvara itavu novu Vaseljenu...
Recimo da ponovo krenemo od 1. Kvadriraemo ga i dobiti 1. Onda to saberem
o da dobijemo 2.
2 na kvadrat je 4. Dodaj opet poetno 1 - odgovor je 5.
5 na kvadrat je 25 - doda 1 - dobije 26.
26 na kvadrat je 676 - vidi ta se de ava! Brojevi skau fantastinom brzinom. Jo
nekoliko puta po petlji i preveliki su da bi stali u bilo koji kompjuter. A opet
, poeli smo sa 1. To je dakle prva velika razlika izmeu M-skupa i K-skupa, ija je g
ranica na 1.
Ali ukoliko ponemo sa mnogo manjim brojem od 1 - recimo sa 0.1 - verovatn
o pogaa ta se de ava."
"Nestaje u ni tavilo posle prvih nekoliko ciklusa kvadriranja i sabiranja.
"
Ada mu uputi jedan od svojih retkih, ali zaslepljujuih osmeha.
"Obino. Ponekad se vrti oko male, zaokru ene vrednosti - u svakom sluaju, za
robljen je unutar skupa. Tako da ponovo imamo mapu koja razdvaja sve brojeve u r
avni u dve klase. Samo ovoga puta granica nije tako elementarna kao krug."
"To mo e slobodno da ponovi ", promrmlja Donald. Edit ga je namrgoeno pogledal
a, ali on je gurao dalje. "Pitao sam poprilino ljudi ta misle kakav bi lik trebalo
da se dobije; veina je predlagala neku vrstu ovala. Niko se nije ni primakao ist
ini: niko nikada nije ni mogao. U redu, Ledi! Neu vi e prekidati Adu!"
"Evo prve pribli nosti", nastavi Ada, podigav i razmetljivo kue jednom rukom
dok je drugom kuckala po tastaturi. "Ve si je video danas."
Poznati obrisi jezera Mandelbrot pojavi e se docrtani na mre u jedininih kvad
rata, ali sa daleko vi e pojedinosti nego to je Bredli video u vrtu. Sa desne stran
e bila je najvea slika, u grubom obliku srca, zatim manja slika koja ju je dodiri
vala, mnogo manja koja je dodirivala ovu - i uski iljak koji je i ao krajnje levo i
zavr avao se sa -2 na x-osi.
Ali sada je Bredli video da su glavne slike naikane - bila je to metafora
koja mu je smesta pala na pamet - nebrojenim manjim, bonim krugovima, od kojih su
se sa mnogih pru ale kratke, izlomljene linije. Bio je to mnogo slo eniji oblik od
lika koji su obrazovala jezera u vrtu - neobian i zagonetan, ali svakako ne divan
. Meutim, Edit i Ada gledale su ga sa nekom vrstom zanesenog strahopo tovanja, koje
Donald, izgleda, nije u potpunosti delio.
"Ovo je potpuni skup bez poveanja", ree Ada, glasom koji je sada bio malo
manje samouveren - zapravo, gotovo prigu en.
"Ali ak i u ovim razmerama mo e da vidi koliko je drugaiji od proste kru nice nu
lte debljine koja ograniava K-skup. Nju bi mogao da uveava do venosti i uvek bi osta
la linija - ni ta vi e. Ali granica M-skupa je upava - sadr i bezbroj pojedinosti: mo e da
ue u nju gde god eli i da je uveava koliko god hoe - i uvek e otkrivati ne to novo
ue - gledaj!"
Slika se pro iri; zaranjali su u procep izmeu glavne kardioide i kru nice koj
a ju je dodirivala. Bilo je to, ree Bredli sebi, prilino nalik posmatranju otvaran
ja rajsfer lusa - osim to su zupci ovoga rajsfer lusa imali najneobinije oblike.
Najpre su podseali na slonovske bebe sa kojih su se pru ala siu na stabalca. O
nda se stabalca pretvori e u pipke.
Potom se na pipcima pojavi e oi. Zatim, dok se slika sve vi e irila, oi se otvo
ri e u crne virove bezdane dubine...
"Uveanje je sada milionima puta", pro apta Edit. "Slika sa kojom smo poeli v
e je vea od Evrope."
Promakli su pokraj virova, obi li tajanstvena ostrva koja su uvali koralni
grebeni. Flotile morskih konjica promicale su u dostojanstvenoj povorci. Tano u s
redi tu ekrana pojavila se siu na crna mrlja, poela da se iri, da deluje opinjujue pozna
o - i nekoliko sekundi kasnije otkrila se kao tana replika prvobitnog skupa.
Ovo je, pomisli Bredli, mesto od koga smo krenuli. Ili mo da nije? Nije mo
gao da bude sasvim siguran; izgledalo je da ima malih razlika, ali porodina slinos
t bila je nepogre iva.
"Sadaje ", nastavi Ada, "na a prvobitna slika iroka kao orbita Marsa - znai

da je ovaj mini skup u stvarnosti daleko manji od atoma. Ali oko njega ima isto
toliko pojedinosti. I tako to ide do venosti."
Uveavanje se zaustavi; na trenutak je izgledalo da primerak ipke, pun pref
injenih petlji i krajeva koji su visili okolo, poiva sleen u prostoru. A onda, kao
da je kofa sa bojom prosuta preko njega, jednobojna slika rasprsnu se u boje to
liko neoekivane i toliko zaslepljujue lepe, da Bredli jeknu od zapanjenosti.
Zumiranje ponovo krenu, ali u obrnutom smeru i u mikrovaseljeni sada pre
obra enoj u boje. Niko nije rekao ni re dok se nisu vratili do prvobitnog celokupno
g M-skupa, sada zlokobno crnog, uokvirenog uskom granicom zlatne vatre, sa recka
vim mlazevima plave i ljubiaste.
"A odakle", upita Bredli kada mu se povratio dah, "stigo e sve te boje? Ni
smo ih videli prilikom ulaska."
Ada se nasmeja.
"Ne - one, zapravo, nisu deo skupa - ali zar nisu bajne? Mogu da nalo im k
ompjuteru da napravi da budu kakve god hou."
"Iako su stvarne boje potpuno proizvoljne", objasni Edit, "pune su znaenj
a. Znate za nain na koji tvorci mapa stavljaju nijanse plave i zelene izmeu kontur
nih linija da bi naglasili razlike u nivou?"
"Razume se: radimo upravo istu stvar i u okeanografiji. to tamnija plava,
to je dublja voda."
"Tako je. U ovom sluaju, boje nam govore koliko puta je kompjuter morao d
a proe petlju pre nego to je odluio da li broj definitivno odgovara M-skupu - ili n
e. U graninim sliajevima morao je da obavlja kvadriranje i sabiranje hiljadama put
a."
"I esto sa brojevima od stotinu cifara", dodade Donald.
"Sada shvata zbog ega skup nije otkriven ranije."
" estoko dobar razlog."
"A sada gledaj ovo."
Slika o ive kada talasi boje poteko e prema napolje. Izgledalo je da se gran
ice skupa stalno ire - a ipak ostaju na istom mestu. Onda Bredli shvati da se zap
ravo ni ta ne kree; samo su boje kru ile po spektru da bi proizvele taj potpuno uverl
jiv privid kretanja.
Poinjem da shvatam, pomisli Bredli, kako neko mo e da se izgubi u toj stvar
i - ak i da je pretvori u nain ivota.
"Gotovo sam siguran", ree on, "da sam video ime ovog programa u svojoj ko
mpjuterskoj biblioteci - uz jo nekoliko hiljada drugih. Sreom, nikada ga nisam pok
renuo. Vidim kako lako mo e da izazove naviku."
On primeti da je Donald Krejg bacio o tar pogled prema Edit i shvatio da j
e napravio netaktiku primedbu. Meutim, ona je i dalje delovala zadubljena u protok
boja, iako mora da je videla tu sliku nebrojeno puta.
"Ado", ree ona sneno, "navedi gospodin Jasonu na omiljeni Ajn tajnov citat."
To je veliki zahtev za jedno devetogodi nje dete, pomisli Bredli - ak i za
ovakvo; ali devojica nije oklevala i nije bilo ni traga mehanikom ponavljanju u nj
enom glasu. Razumela je rei i govorila ih iz srca:
"Najlep a stvar koju mo emo iskusiti jeste tajanstvenost. Ona je izvor sve p
rave umetnosti i nauke. Onaj kome je to oseanje strano, koji vi e ne ume da zastane
da se odu evi i da iskusi divljenje, kao da je mrtav."
Sa time u se slo iti, pomisli Bredli. On se seti mirnih noi na Tihom okeanu,
sa nebom punim zvezda i svetlucavim tragom bioluminescencije iza broda; spomenu
o se prvog pogleda baenog na uzavrele ivotne oblike - tuinske poput onih sa druge p
lanete - okupljene oko uzavrelog roga galapagoske okeanske spojnice, tamo gde su
se kontinenti polako razdvajali; i nadao se da e u ne tako dalekoj budunosti pono
vo osetiti divljenje i zapanjenost, kada se ogromna o trica prove Titanika uka e, ma
sivna, iz morskog bezdana.
Ples boja se prekide: M-skup nestade. Iako tu niega nije stvarno bilo, ne
kako je oseao da je virtualni ekran holografskog projektora iskljuen.
"I tako, sada", ree Donald, "zna vi e o Mandelbrotovom skupu nego to eli ." On n
a trenutak baci pogled na Edit, a Bredli ponovo oseti onaj titraj naklonosti pre
ma njemu.
To uop te nije bilo oseanje koje je oekivao kada je dolazio u zamak Konroj:

zavist bi bila bolja re. Bio je to ovek ogromnog bogatstva, sa divnim domom, nadar
enom i privlanom porodicom - sve su to bili sastojci koji je trebalo da jeme sreu.
Pa ipak, ne to je oigledno krenulo kako ne treba; pitam se, pomisli Bredli, koliko
ima otkako su poslednji put po li zajedno u krevet. Nije iskljueno da je stvar napr
osto u tome - iako je to, razume se, retko kada bilo prosto...
Ponovo je bacio pogled na sat; mora da misle kako namerno izbegava temu
- i bili su savr eno u pravu. Po uri, gospodine generalni direktore, preklinjao je n
emo.
Kao da je to bio znak, on oseti poznato golicanje u zglavku.
"Izvinite", ree Bredli domainima. "Imam veoma va an poziv. Bie mi potreban sa
mo minut."
"Naravno - ostaviemo vas samog."
Koliko je samo miliona puta taj obred sada sprovoen svakog dana! Stroga e
tikecija nalagala je da svi prisutni ponude da iziu iz sobe kada doe lini poziv; pr
istojnost je nalagala da samo onaj ko je primio poruku izie, sa izvinjenjem svima
. Postojale su nebrojene varijacije u zavisnosti od okolnosti i narodnosti. U Ja
panu, kako se Kato sa ponosom alio, formalnosti su esto trajale toliko dugo da je
poziva gnevno prekidao vezu.
"Izvinite zbog prekida", ree Bredli kada se vratio kroz balkonska vrata.
"Bilo je to u vezi sa na im poslom - nisam vam mogao saop titi svoju odluku dok mi o
vo nisu javili."
"Nadam se da je vest povoljna", ree Donald Krejg. "Potreban si nam."
"I ja bih voleo da radim sa vama - ali..."
"Parki je dao bolju ponudu", ree Edit sa jedva skrivenim prezirom.
Bredli je stalo eno pogleda i odgovori bez gorine.
"Ne, gospoo Krejg. Ponuda Parkinsonove grupe bila je izda na - ali doma ila j
e samo polovinu va e. A ponuda koju sam upravo primio mnogo je manja od desetine o
noga to vi nudite. Svejedno - ipak je razmatram vrlo ozbiljno."
Nastade zvonka ti ina, koju prekide tek netipini Adin kikot.
"Mora da ste ludi", ree Edit. Donald se samo nasme i.
"Mo da ste u pravu. Ali stigao sam do stepena kada mi novac nije neophodan
, iako ga je uvek dobro imati pri ruci." On zastade i blago se zakikota.
"Ne treba preterivati. Ne znam da li ste uli za izreku jedne od najslavni
jih rtava Titanika, D . D . Astora: 'ovek koji ima milion dolara isto je onako dobro o
bezbeen kao i onaj koji je bogat.' Pa, ja sam sakupio par miliona tokom svoje kar
ijere, a deo toga i dalje je u banci. Stvarno mi vi e nije potrebno; a kada bi i b
ilo, uvek bih mogao da siem i zagolicam jo nekog oktopoda.
Nisam ovo planirao - bio je to grom iz vedra neba - pre dva dana ve sam s
e oduio da prihvatim va u ponudu."
Edit je sada delovala vi e zbunjeno nego neprijateljski.
"Mo ete li nam rei ko je bio... gori ponua... od Nipon-Tarnera?"
Bredli zavrte glavom.
"Dajte mi par dana; i dalje ima nekih problema, a ja ne elim da padnem iz
meu tri stolice."
"Mislim da shvatam", ree Donald. "Postoji samo jedan razlog da ovek radi z
a sitne . Svaki ovek duguje ne to svojoj profesiji."
"To zvui kao citat."
"I jeste: dr D onson."
"Dopada mi se; mo da u ga mnogo koristiti u sledeih nekoliko nedelja. U meuvr
emenu, pre nego to donesem konanu odluku, potrebno mi je malo vremena da razmislim
o mnogim stvarima.
Ponovo vam mnogo hvala na gostoprimstvu - da i ne pominjemo va u ponudu. M
o da u je prihvatiti - ali ako ne, nadam se da mo emo da ostanemo prijatelji."
Dok se dizao od zamka, potisak helikoptera nabirao je vode jezera Mandel
brot i razbijao odraze empresa. Razmi ljao je o najveem lomu u svojoj karijeri; pre
nego to donese odluku, bie potrebno da se u potpunosti opusti.
A tano je znao kako e to uiniti.
21. KUA NA DOBROM GLASU
ak ni dolazak hipersoninog prevoza nije mnogo doprineo promeni polo aja Novo

g Zelana; za veinu ljudi to je naprosto bila poslednja stanica pre Ju nog pola. Vel
ika veina Novozelanana bila je sasvim zadovoljna time.
Evelin Merik bila je jedan od izuzetaka i odluila se u zrelo (u njenom sl
uaju, veoma zrelo) doba od sedamnaest godina da potra i sreu negde drugde. Posle tri
venanja koja su je ostavila emocionalno uzdrmanom, ali finansijski obezbeenom, ot
krila je svoju ulogu u ivotu i bila je onoliko srena koliko se to razumno moglo oek
ivati.
Vila, kako je bila znana raznorodnoj klijenteli to ju je pohaala, nalazila
se na divnom imanju u jednom od jo nepokvarenih delova Kenta, zgodno blizu aerod
roma Getvik. Njen prethodni vlasnik bio je slavni medijski magnat koji se opklad
io na pogre an sistem kada je televizija visoke definicije pomela sve pred sobom k
rajem dvadesetog veka. Kasniji poku aji da povrati bogatstvo po li su naopako i sada
je bio gost vlade Njenog Velianstva na sledeih pet godina (raunajui i pomilovanje z
bog dobrog vladanja).
Budui da je spada u ljude visokih moralnih merila, bio je ogoren zbog naina
na koji je madam Eva sada koristila njegovo vlasni tvo, i ak je poku ao da je iseli.
Meutim, Evini advokati bili su dobri koliko i njegovi; mo da i bolji, budui da je o
na i dalje bila na slobodi i bila re ena da to tako i ostane.
Vila je voena sa temeljitom pa njom - devojaki paso i, poreske prijave, uplate
za zdravstveno i penzijsko osiguranje, medicinski kartoni i tako dalje u svakom
trenutku bili su dostupni svakom vladinom inspektoru, a njih je, primeivala je p
onekad oporo madam Eva, izgleda uvek bilo u vi ku na zalihama. Ukoliko je ijedan d
o ao nadajui se da e se lino proslaviti, bio je alosno razoaran.
U celini, bila je to uspe na karijera, puna emocionalnih i intelektualnih
podsticaja. U svakom sluaju, Evelin nije imala etikih problema, jer je jo davno zak
ljuila da je prihvatljivo sve u emu u ivaju odrasli koji su stasali za glasanje, sve
dok nije opasno, nehigijensko i ne goji. Glavni razlog njenih pritu bi bila je inj
enica da je upu tanje sa mu terijama prouzrokovalo visok stepen protonosti osoblja, ij
a su posledica bili veliki tro kovi za venane poklone. Takoe je primetila da su venan
ja proistekla iz Vile bila, izgleda, dugotrajnija od onih konvencionalnijeg pore
kla, a nameravala je da objavi statistiki pregled o tome im bude sasvim sigurna u
svoje podatke; trenutno je koeficijent korelacije i dalje bio ispod nivoa znaajno
g.
Kao to se mo e oekivati u njenoj profesiji, Evelin Merik bila je ena mnogih t
ajni, uglavnom tuih: ali imala je i jednu sopstvenu, koju je uvala sa naroitom pa njo
m. Iako ni ta nije moglo biti vi e du no po tovanja, kada bi se proula, mogla bi biti rava
po posao. Poslednje dve godine koristila je svoje opse no - mo da jedinstveno - poz
navanje parafilije da bi dovr ila doktorsku tezu iz psihologije na Oklendskom univ
erzitetu.
Nikada nije susrela profesora Hintona, osim preko video mre e - pa ak je i
to bilo veoma retko, po to su oboje vi e voleli digitalnu bezlinost izmene kompjuters
kih datoteka. Jednog dana - mo da deceniju po to se bude povukla - teza e joj biti tam
pana, iako ne pod njenim imenom, i sa istorijatima sluaja prikrivenim do neprepoz
natljivosti. ak ni profesor Hinton nije znao identitet obuhvaenih pojedinaca, iako
ih je pronicljivo odgonetnuo u nekoliko sluajeva.
"Subjekat O. G", otkuca Eva. "Starost 50. Uspe an in enjer."
Pa ljivo je posmatrala ekran. Inicijali su, razume se, izmenjeni u skladu
sa njenom jednostavnom ifrom, a starost zaokru ena na najbli u punu deceniju. Ali pos
lednji podatak bio je apsolutno taan: zanimanje je odra avalo ovekovu linost i nije g
a trebalo prikrivati ukoliko to nije bilo apsolutno neophodno da bi se izbeglo p
repoznavanje. ak i tada, to je trebalo uraditi sa oseajem, tako da pomak ne bude p
rekomeran. U sluaju muziara na svetskom glasu, Eva je izmenila 'klavirista' u 'vio
linista', a podjednako slavnog vajara preobrazila je u slikara. ak je jednom pret
vorila politiara u dr avnika.
"...Kao deaka, O. G.-a su proganjale i ponekad zarobljavale uenice obli nje
devojake kole, koje su ga koristile kao (prilino dobrovoljnog) subjekta pouka iz me
dicinske nege i mu ke anatomije. esto su ga uvezivale u zavoje od glave do pete, pa
iako on sada tvrdi da u to nisu bili ukljueni nikakvi erotski elementi, u to je
prilino te ko poverovati. Kada bi bio pritisnut, samo bi slegao ramenima i uzvraao:
'Naprosto se ne seam.'

Kasnije, kao mladi, gospodin O. G. bio je oevidac posledica velike nesree s

a mnogo nastradalih. Iako sam nije bio povreen, izgleda da je to iskustvo uticalo
na njegove seksualne fantazije. On u iva u raznim oblicima povezivanja zavojima (
videti listu A) i stekao je blagi sluaj kompleksa Svetog Sebastijana, najslavnije
iskazanog kod Jukia Mi ime. Meutim, za razliku od Mi ime, gospodin O. G. u potpunost
i je heteroseksualan i na standardnom Mepltorpovom testu dobija samo 2,5 +/- 0,1
.
Ono to ini matricu pona anja gospodina O. G. toliko zanimljivom i mo da neobino
m jeste to da je on aktivna i, zapravo, donekle agresivna linost, kako ve prilii di
rektoru organizacije u zahtevnom i takmakom poslu. Te ko ga je zamisliti da igra pa
sivnu ulogu u bilo kojoj sferi ivota, pa ipak njemu se dopada da ga moje osoblje
uvije u zavoje poput egipatske mumije, sve dok nije u potpunosti bespomoan. Samo
na taj nain, posle znatne stimulacije, u stanju je da do ivi zadovoljavajui orgazam.
Kada sam nagovestila da to mo da radi iz udnje za samouni tenjem, nasmejao se
, ali nije poku ao da porie. Posao mu je esto povezan sa fizikom opasno u, to je mo da r
og koji ga je najpre i privukao njemu. Meutim, dao je alternativno obja njenje koje
, sigurna sam, sadr i podosta istine.
'Kada ima odgovornosti vezane za milione dolara i ivote mnogih ljudi, ne m
o e zamisliti koliko je divno biti potpuno bespomoan na neko vreme - da ne bude u sta
nju da kontroli e ono to se de ava oko tebe. Razume se, ja znam da je sve samo gluma,
ali uspevam da se pretvaram da nije. Ponekad se pitam da li bih u ivao u situaciji
da je stvarna.'
'Ne bi', rekla sam mu i on se slo io."
Eva prelista unos, u potrazi za naznakama koje bi mogle otkriti identite
t gospodina O. G. Vila se specijalizovala za slavne linosti i zbog toga je bilo p
ametnije postupati prekomerno oprezno nego obrnuto.
Isto je va ilo i za same slavne linosti. Jedino pravilo Vile bilo je 'bez k
rvi po tepisima' i ona se seti, sa grimasom gaenja, efa dr ave iz treeg sveta ija je m
ahnitost povredila jednu devojku. Eva je prihvatila njegova izvinjenja, kao i ek,
sa hladnom uzdr ano u, a zatim ustro pozvala ministarstvo inostranih poslova. Genral
bi bio veoma iznenaen - i upla en - da je znao zbog ega je tano britanski ambasador s
ada nalazio toliko razloga za odlaganje njegove sledee posete Ujedinjenom Kraljev
stvu.
Eva se ponekad pitala ta bi draga sestra Margarita mislila o trenutnom za
nimanju svoje najbolje uenice; poslednji put je zaplakala kada joj je stigla vest
o smrti stare prijateljice preko vrhovne majke. Prisetila se tog asa, uz e njivi os
meh, pitanja koje je jednom bila u isku enju da postavi tutorki: zbog ega bi zavet
vene estitosti trebalo smatrati imalo plemenitijim - i svetijim - od zaveta venog n
eobavljanja velike nu de?
Bilo je to savr eno ozbiljno pitanje, ni najmanje sa namerom da se zgrozi
stara asna sestra ili da joj se pokolebaju vrsti temelji vere. Ali, u celini uzev,
mo da je bilo bolje ne postavljati ga.
Sestra Margarita ve je tada znala da mala Evelin Merik nije bila za crkvu
: ali ova je i dalje slala velikodu ne poklone crkvi Svete Judite svakog Bo ia.
22. BIROKRATA
LAN 156
Uspostavljanje uprave
1. Ovim se uspostavlja meunarodna uprava za morsko dno, koja e funkcionisa
ti u skladu sa dole navedenim dokumentom.
2. Sve dr ave-lanice jesu ipso facto lanovi Uprave.
...
4. Sedi te Uprave bie na Jamajci.
LAN158
Organi uprave
2. Ovim se uspostavlja Preduzee, organ preko koga e Uprava sprovoditi funk
cije pomenute u lanu 170, paragraf 1.
(Povelja Ujedinjenih nacija o zakonu o pomorstvu, potpisana u zalivu Mon

tego na Jamajci, 10. decembra 1982.)

"Oprostite zbog honorara", ree generalni direktor Vilbor Janc izvinjavajui
m glasom. "Ali on je odreen propisima UN."
"Sasvim razumem. Kao to znate, nisam ovde zbog novca."
"A postoje znatne dopunske pogodnosti. Najpre, imaete rang ambasadora..."
"Hou li morati da se odevam u skladu s time? Nadam se da ne - ak i nemam f
rak, da i ne pominjem ostatak tih vra jih besmislica."
Janc se nasmeja.
"Bez brige - mi emo se pobrinuti za takve pojedinosti. A, razume se, svud
a ete biti VIP - to ume da bude prilino prijatno."
Ima ve dugo vremena, pomisli Bredli, otkako u ivam povlastice koje idu uz V
IP, ali bilo bi prilino netaktino to rei. I pored sveg iskustva, bio je nov u ovoj
sredini; mo da nije trebalo da ispali ni onu mudroliju o ambasadorima...
Generalni direktor prelazio je pogledom listing na stonom displeju, s vr
emena na vreme zadajui komandu 'pauza' da bi neku stavku pogledao detaljnije. Bre
dli bi bio spreman da vrati znatni deo honorara novim poslodavcima za povlasticu
da proita tu datoteku. Pitam se da li znaju, pomisli on, o onome kada smo Ted i
ja 'zasolili' onu olupinu kod Delosa la nim amforama? Ali nemam gri u savesti zbog t
oga: to je uzrokovalo mnogo nevolja ljudima koji su ih debelo zaslu ili.
"Mislim da bi trebalo da vam ka em", ree generalni direktor, "da smo zaista
imali jedan mali problem - iako ne treba da brinete zbog toga. Neke od na ih... o
vaj... agresivnije nezavisnih dr ava mo da nee biti preterano srene zbog va ih veza sa C
IA-om."
"Bilo je to pre vi e od trideset godina! I nisam ak ni znao da je posao za
CIA-u sve do podugo posle potpisivanja - kao obian mornar, za ime sveta... Mislio
sam da stupam u Hjuz Suma Korporaciju - a i jesam."
"Nemojte da vam to remeti san; pominjem to samo u sluaju da neko potegne
stvar. Nije mnogo verovatno, jer u svim ostalim pogledima kvalifikacije su vam i
zvanredne. To je priznao ak i Balard."
"Oh, je li?"
"Pa, rekao je da ste najbolji od itave te nesposobne bande."
"To zvui poput Boba."
Generalni direktor nastavi da razgleda listing, a zatim ostade da sedi j
edan trenutak sa zami ljenim izrazom lica.
"Ovo nema nikakve veze sa va om prijavom i molim vas da izvinite ukoliko d
eluje da se me am tamo gde ne bi trebalo. Govorim sa vama kao mu karac sa mu karcem...
"
Do avola, pomisli Jason, znaju za Vilu! Pitam se kako li su se probili kr
oz Evino obezbeenje? Ali posredi je bilo mnogo vee iznenaenju od toga...
"Izgleda da ste izgubili kontakt sa sinom i njegovom majkom pre vi e od dv
adeset godina. Ukoliko elite, mo emo vas povezati."
Na trenutak Bredli oseti stezanje u grudima; bilo je to gotovo kao da mu
se ne to dogodilo sa zalihama vazduha. I previ e dobro je poznavao to stanje i zato
poe da osea lepljivi poetak onesposobljujue panike koja je najgori neprijatelj svak
og ronioca.
Kao to je to uvek uspevao ranije, on povrati kontrolu laganim, dubokim ud
isajima. Generalni direktor Janc, shvativ i da je otvorio neku staru ranu, ekao je
pun saue a.
"Hvala", ree Bredli najzad. "Vi e bih voleo da to ne uinite. Jesu li - dobro
?"
"Da."
Bilo je sve to je trebalo da zna. Bilo je nemogue vratiti sat unatrag: jed
va da se seao kakav je ovek - momak! - bio u dvadeset petoj, kada je najzad oti ao n
a studije. I kada se, prvi i poslednji put u ivotu, zaljubio.
Nikada nije saznao o ijoj se gre ki radilo i mo da sada nije bilo ni bitno. M
ogli su ga lako nai da su to hteli. (Da li je Jason Junior ikada pomislio na njeg
a i prisetio se vremena kada su se igrali zajedno? Bredlija zapeko e oi i on okrete
um od tih seanja.)
Ponekad se pitao da li bi uop te prepoznao D uli kada bi se sreli na ulici;

po to je uni tio sve njene fotografije (za to je zadr ao onu jednu sa Jasonom Juniorom?)
vi e nije mogao jasno da joj se seti lica. Meutim, nije bilo sumnje da je to iskus
tvo ostavilo neuklonjive o iljke na njegovoj psihi, ali je nauio da ivi sa njima - u
z pomo, suvo je priznao, madam Eve. Obred koji je uspostavio u Vili donosio mu je
mentalno i fiziko olak anje i dopu tao mu da delotvorno funkcioni e. Bio je zahvalan n
a tome.
A sada je imao novi interes - novi izazov - kao oblasni direktor (za Atl
antik) Meunarodne uprave za morsko dno. Mogao je da zamisli kako bi Ted pukao od
smeha na taj preobra aj. Pa, bilo je podosta istine u onoj staroj izreki da su var
alice najbolji uvari igre.
"Zamolio sam dr Cvikera da doe da se pozdravite, jer ete tesno saraivati. J
este li ga ve upoznali?"
"Ne - ali, razume se, esto sam ga viao. Poslednji put tek jue, na Kanalu na
unih vesti. Analizirao je Parkinsonov plan - i nije imao Bog zna kakvo mi ljenje o
njemu."
"Meu nama, on nema Bog zna kakvo mi ljenje ni o emu to nije sam izumeo. I obin
o je u pravu, to ga ne ini nimalo omiljenijim meu kolegama."
Veina ljudi smatrala je pomalo sme nim to to je vodei okeanograf sveta roen u
alpskoj dolini, pa je tako nastalo nebrojeno vicema o provama vajcarske mornarice
. Ali nije bilo bekstva od injenice da je batiskaf izumljen u vajcarskoj, a dugaka
senka Pikara i dalje se pru ala preko tehnologije koju su zasnovali.
Generalni direktor baci pogled na sat i nasme i se na Bredlija.
"Kada bi mi savest dozvoljavala, mogao bih da dobijam opklade na ovaj nai
n." On poe tiho da odbrojava, ali tek to je stigao do 'jedan' kada se zau kucanje n
a vratima.
"Vidite ta sam hteo da ka em?" ree on Bredliju. "Kao to to oni rado ka u: 'Vrem
e je vajcarski proizvod.'" Onda doviknu: "Uite, France."
Nastade trenutak nemog po tovanja pre nego to su se naunik i in enjer rukovali
: obojica su poznavala ugled onoga drugoga i svaki se pitao: 'Hoemo li biti koleg
e - ili protivnici?' Onda profesor Franc Cviker ree: "Dobro do li na palubu, gospod
in Bredli. Treba da razgovaramo o mnogo toga."
PRIPREME
23. KONTAKT PROGRAM
"Ne mo e biti mnogo ljudi", ree Markus Kilford, "koji ne znaju da je ostalo
samo etiri godine do stogodi njice Titanika - ili koji nisu uli za planove o vaenju
olupine. Jo jednom, srean sam to su sa mnom tri predvodnika tog projekta. Razgovarau
sa svakim od njih. Onda ete imati priliku da ih pozovete i postavite im kakva go
d pitanja elite. Kada za to doe as, broj e se pojaviti na dnu ekrana.
Gospodin sa moje leve strane jeste slavni podvodni in enjer Jason Bredli;
njegov susret sa d inovskim oktopodom na njufaundlendskoj naftnoj bu otini sada je d
eo okeanskog folklora. On je trenutno lan Meunarodne uprave za okeansko dno i odgo
voran je za nadgledanje operacija na olupini.
Pored njega je Rupert Parkinson, koji pro le godine zamalo to nije doneo ku
p Amerike u Englesku. (Ba mi je ao, Ruperte). Njegova firma bavi se vaenjem prednje
g dela olupine - veeg od dva dela na koja se brod prelomio.
Sa moje desne strane je Donald Krejg, koji je u vezi sa Nipon-Tarner kor
poracijom - trenutno najveim medijskim lancem na svetu. On e nam govoriti o planov
ima za podizanje krme, koja je poslednja potonula - ponev i sa sobom najvei deo izg
ubljenih te nezaboravne noi pre devedeset est godina.
Gospodine Bredli - da li bi bilo u redu da vas nazovem sudijom koji e se
starati da ne bude varanja u trci izmeu ova dva gospodina?"
Kilford je morao da podigne ruku da bi zaustavio istovremene proteste os
tala dva gosta.
"Molim vas, gospodo! Obojica ete stii na red. Neka prvo govori Jason."
Sada kada sam preru en u diplomatu, pomisli Bredli, najbolje bi bilo da po
ku am da odigram svoju ulogu. Znam da Kilford poku ava da nas podbode - to mu je pos
ao - pa u zato taktino.
"Ja to ne smatram trkom", odgovori on pa ljivo. "Obe strane predale su pla

nove koji predviaju podizanje sredinom aprila 2012."

"Ba petnaestog? Obe?"
Bila je to osetljiva stvar, o kojoj Bredli nije imao nameru da javno ras
pravlja. Ubedio je glave ine iz MUOD-a da se nipo to ne sme dozvoliti nekakav foto-f
ini . Dve velike operacije spasavanja nikako se nisu mogle odigrati istovremeno, n
a manje od jednog kilometra rastojanja.
Opasnost od nesree - uvek velika briga - neizmerno bi se uveala. Poku aj izv
oenja dva velika posla odjednom bio je dobar nain da se ne ostvari nijedan.
"Slu ajte", ree on strpljivo, "nisu to operacije od jedan dan. Titanik je s
tigao na dno u nekoliko minuta. Bie potrebni dani da se vrati na povr inu. Mo da nede
lje."
"Mogu li ja ne to da ka em?" upita Parkinson i spremno to i uini. "Mi nemamo
nameru da dignemo svoj deo olupine na povr inu. Uvek e ostati u potpunosti pod vodo
m, da bi se izbegla opasnost od trenutne korozije. Mi ne elimo da uestvujemo u TV
spektaklima." Pa ljivo je izbegavao da pogleda prema Krejgu; kamera u studiju bila
je manje obzirna.
Ba mi je ao Donalda, pomisli Bredli. Trebalo je da ovde doe Kato; on i Park
i bili bi odgovarajui par. Mo da bismo videli malice pravog vatrometa, dok bi obojic
a poku avala da budu sarkastinije pristojna od onog drugog - na, razume se, najd entl
menskiji mogu nain. Bredli po ele da mo e da pomogne Donaldu, prema kome je poeo da gaj
i toplo, gotovo oinsko oseanje, ali morao je da upamti da je sada prijateljski neu
tralan.
Donald Krejg neudobno se prome kolji na stolici i uputi Parkinsonu povreen
pogled. Kilford je, izgleda, u ivao.
"Ali, gospodin Krejg, zar vi ne elite da snimite kako se kobilica di e iz v
ode, sa va im sintetikim ledenim bregom koji se uzdi e nad njom?"
Bilo je to upravo ono to je Kato nameravao, iako to nikada nije obnarodov
ao. Ali to nije bila vrsta tajne koja se mogla dr ati du e od nekoliko milisekundi u
elektronskom globalnom selu.
"Pa... ovaj", poe Donald nespretno. "Ukoliko mi i dignemo svoj deo iznad
nivoa mora, to nee biti ba zadugo..."
"...ali dovoljno dugo za malice spektakularnih snimaka?"
"...zbog toga to emo ga, ba kao to to i vi nameravate, Ruperte, tegliti pod
vodom do konanog poivali ta u Tokiju na moru. I nee biti opasnosti od ranja; najvei deo
gvo urije bie i dalje zatvoren u ledu, a itava e biti na taki mr njenja."
Donald zastade na trenutak; onda mu se lagani osmeh ra iri licem.
"I uzgred", nastavi on, oigledno zadobijajui samopouzdanje, "zar se ve uvel
iko ne pria o tome da vi planirate TV spektakl? Kakve su to glasine o spu tanju lju
di- aba do olupine im ova bude dostupna? Na kolikoj e to dubini biti, gospodin Bredl
i?"
"Zavisi od toga ta e udisati. Trideset metara sa vazduhom. Stotinu ili vi e
sa me avinama.
"Onda sam siguran da bi polovina sportskih ronilaca sveta volela da doe u
posetu - znatno pre nego to stignete do Floride."
"Hvala na predlogu, Donalde", ree Parkinson slatko. "Svakako emo razmislit
i o tome."
"Pa, sada kada smo probili led - ha, ha! - da se damo na posao. Voleo bi
h - Donalde, Ruperte - da mi svako od vas objasni kako va projekat stoji u ovom t
renutku. Ne oekujem da odajete ikakve tajne, razume se. Potom u zamoliti Jasona da
da primedbe - ukoliko to eli. Po to K dolazi pre P, ti e prvi, Donalde."
"Pa - ovaj - problem sa krmom ogleda se u tome to je gadno razbijena. Zat
varanje u led je najrazumniji nain rukovanja njom kao jedinstvenom celinom. A, ra
zume se, led plovi - kao to je kapetan Smit, izgleda, zaboravio 1912.
Moji prijatelji u Japanu razradili su veoma delotvoran metod smrzavanja
vode kori enjem elektrine struje. Tamo dole ve je gotovo nula stepeni, tako da je pot
rebno vrlo malo dodatnog hlaenja.
Izradili smo neutralne nosake kablove i termoelektrine elemente, a na i podv
odni roboti poee da ih postavljaju za koji dan. I dalje pregovaramo u vezi sa elek
trinom energijom i nadamo se da emo veoma skoro imati potpisane ugovore."
"A kada budete napravili svoj dubinski ledeni breg, ta onda?"

"Ah - pa - o tome trenutno radije ne bih govorio."

Iako to nije znao niko od prisutnih, Donald nije izbegavao odgovor. Stva
rno nije ni ta znao - ak je bio i zbunjen. ta je Kato zaista mislio tokom njihovog p
oslednjeg razgovora? Svakako se alio; zaista, nije bilo ba pristojno ostavljati pa
rtnere da tapkaju u mraku...
"Vrlo dobro, Donalde. Komentari, Jasone?"
Bredli zavrte glavom.
"Ni ta bitno. Plan je smeo, ali na i naunici ne mogu nai gre ke u njemu. A, razu
me se, ima u njemu - kako se ono ka e - poetske pravde."
"Ruperte?"
"Sla em se. Zgodna zamisao. Jedino se nadam da e proraditi."
Parkinson je uspeo da doara iskreno oseanje aljenje zbog neuspeha koji je oi
gledno oekivao. Bila je to maestralna predstava.
"Pa, red je sad na tebe. Kako vi stojite?"
"Mi koristimo neposredne tehnike - ni ta egzotino! Budui da je vazduh pod eti
ri stotine puta vein pritiskom na dubini Titanika, nije praktino pumpati ga tamo d
ole da bi se olupina digla. Zbog toga koristimo uplje staklene sfere; one imaju i
sti uzgon na svakoj dubini. Bie povezane - na milione - u pakovanja odgovarajue ve
liine. Neke e mo da bii sme tene po brodu na strate kim takama, uz pomo malih DUV-a - izv
nite, daljinski upravljanih vozila. Ali veina e biti povezana za nosa koji spu tamo i
spod trupa."
"A kako ete", ume a se Kilford, "povezati trup za nosa?"
Oigledno se dobro pripremio, pomisli Bredli zadivljeno. Veina nestrunjaka p
rihvatila bi takvu stvar zdravo za gotovo, kao taku koja nije vredna posebne pa nje
; ali bio je to klju itave operacije.
Rupert Parkinson se iroko nasme i.
"Donald ima svoje male tajne; isto tako i mi. Ali uskoro emo poeti da vr imo
probe, a Jason je ljubazno pristao da ih nadgleda - zar ne?"
"Da - ukoliko nam mornarica SAD bude unajmila Marvina na vreme. MUOD nem
a sopstvenih dubinskih podmornica, avaj. Ali radimo na tome."
"Mislim da bih voleo da jednog dana zaronim sa vama", ree Kilford. "Mo ete
li da spustite video vezu do olupine."
"Bez problema, sa optikim kablovima: ve imamo nekoliko kola za nadgledanje
."
"Sjajno: poeu da nagovaram producenta. Pa, vidim da trepu mnoge svetiljke.
Prvi nas je pozvao gospodin - izvinite, mislim da je to gospoica - andrika de Silv
a iz Noting Hil Gejta. Samo napred, andrika..."
24. LED
"Izbili smo na pravo tr i te", ree Kato sa neprikrivenom zlurado u. "Mornarice S
AD i SSSR poku avaju da obore cenu jedna drugoj. Kada bismo bili nepopustljivi, mi
slim da bi nam obe strane platile da im uklonimo radioaktivne igrake iz ruku."
Na drugoj strani sveta, Krejgovi su ga posmatrali preko jednog od posled
njih uda komunikacione tehnologije. POLAR 1, otvoren uz veliku halabuku pre samo
par nedelja, bio je prvi optiki kabl polo en ispod arktike kape. Eliminisanjem dugog
povezivanja sa geostacionarnom orbitom i njenog malog, ali nervirajueg ka njenja,
globalni telefonski sistem bitno se popravio; govornici vi e nisu sve vreme prekid
ali jedan drugog, ili traili vreme na ekanje odgovora. Kao to je generalni direktor
INTELSAT-a rekao, hrabro nasme en kroz suze: "Sada mo emo posvetiti komsate poslu k
oji im je Bog namenio - pru anju usluga avionima, brodovima i automobilima - i sva
kome ko voli da malo izie na sve vazduh."
"Jeste li sklopili ugovor?" upita Donald.
"Bie sreen do kraja nedelje. Jedan Bau ka, jedan Amer.
Onda e se nadmetati da vide koji e nam bolje obaviti posao.
Nije li to bolje od toga da bacaju nuklearne bombe jedni na druge?"
"Mnogo bolje."
"Britanci i Francuzi takoe poku avaju da se ukljue u igru - to poma e na em polo a
ju pri cenkanju, razume se. Mo da ak i unajmimo jednu od njihovih, onako za rezervu
. Ili u sluaju da odluimo da ubrzamo operaciju."
"isto onako da biste bili jednaki sa Parkijem i kompanijom? Ili da dignet

e na

deo prvi?"
Nastade kratka ti ina - otprilike upravo onoliko koliko bi bilo potrebno d
a pitanje otputuje do Meseca i nazad.
"Zaboga, Edit!" ree Kato. "Mislio sam samo na neoekivane te koe. Upamti, mi s
e ne trkamo - Bo e sakloni! I jedni i drugi obeali smo MUOD-u da emo dizanje poeti iz
meu 7. i 15. aprila '12. elimo da obezbedimo ispunjenje plana - to je sve."
"Pa, hoete li?"
"Da vam poka em na mali kuni video - cenio bih ukoliko biste izi li iz moda za
snimanje. Ovo nije konana verzija, pa bih voleo va e primedbe na ovom stepenu."
Japanski studiji, priseti se Donald, u ivali su dugotrajni i zaslu eni ugled
majstora za rad sa maketama i specijalnm efektima. (Koliko puta su Tokio uni tila
raznorazna udovi ta?) Pojedinosti broda i morskog dna bili su toliko savr eni da nij
e bilo nikakvog utiska da je sve smanjeno; ko god nije znao da vidljivost pod mo
rem nikada ne prelazi stotinu metara - u najboljem sluaju - mogao bi da pomisli k
ako je posredi stvarnost.
Zdrobljen zadnji deo Titanika - otprilike treina njegove pune du ine - le ao
je na ravnoj, muljevitoj povr ini okru en komadima koji su padali kao ki a kada se bro
d prepolovio. Sama krma bila je u prilino dobrom stanju, iako je paluba delom bil
a pokidana, ali dalje napred izgledalo je kao da je d inovski eki tresnuo olupinu. S
amo polovina krmila virila je iz morskog dna; dve od tri ogromne elise bile su u
potpunosti pod zemljom. Njihovo vaenje bie samo za sebe veliki problem.
"Deluje kao pravi haos, zar ne?" ree Kato veselo. "Ali, pazite."
Jedna lenja ajkula propliva ispred, iznenada opazi imaginarnu kameru i p
anino se udalji. Zgodan detalj, pomisli Donald, nemo odajui poast animatorima.
Sada se vreme ubrzavalo. Brojevi koji su oznaavali dane sevali su na desn
oj strani slike: po dvadeset etiri asa prolazilo je svake sekunde. Tanki nosai spu ta
li su se iz tenog neba i sastavljali u otvorenu skelu koja je okru ivala olupinu. D
ebeli kablovi poput zmija uvuko e se u razbijeni trup.
Dan 400. (Pro lo je vi e od godinu dana). Sada je voda, do tada potpuno nevi
dljiva, poela da postaje mlena. Najpre gornji deo olupine, zatim iskrivljena oplat
a trupa, onda ceo ostatak do samog dna lagano su nestali u ogromnom bloku svetlu
cave beline.
"Dan 600", ree Kato ponosito. "Najvea kocka leda na svetu - osim to ba nije
sasvim u obliku kocke. Pomislite samo na sve fri idere koje e to prodati."
Mo da u Aziji, pomisli Donald. Ali ne u Velikoj Britaniji - naroito ne u Be
lfastu. Tamo je ve bilo protesta, povika: 'Skrnavljenje!' i ak pretnji bojkotovanj
em svega japanskog. Pa, predstavljalo je to Katoov problem, a on ga je svakako b
io potpuno svestan.
"Dan 650. Do tog trenutka i morsko dno treba da je ovrslo, sve do nekolik
o metara ispod trostrukih zavrtnja. Sve e biti vrsto zatvoreno u jedan blok. Samo
treba da ga dignemo na povr inu. Led e obezbediti samo deo uzgona koji nam je potre
ban. I zato..."
"I zato ete zamoliti Parkija da vam proda par milijardi mikrosfera?"
"Verovao ili ne, Donalde, pomislili smo da napravimo svoje. Ali da kopir
amo zapadnu tehnologiju? Bo e skloni!"
"Pa ta ste onda izmislili umesto toga?"
"Ne to vrlo jednostavno; pribei emo zaista visoko tehnolo kom pristupu.
Nikome ne govorite o tome za sada - ali dii emo Titanik uz pomo raketa."
25. JASON JUNIOR
Bilo je trenutaka kada oblasni direktor (za Atlantik) Meunarodne uprave z
a okeansko dno nije imao slu benih du nosti, jer su obe polovine operacije Titanik g
latko proticale. Ali Jason Bredli nije bio od onih ljudi koji u ivaju u nedelatnos
ti.
Po to nije morao da brine o izdr avanju do kraja ivota - prihod od njegovih u
laganja bio je nekoliko puta vei od dohotka od MUOD-a - smatrao je sebe u prilinoj
meri slobodnim strelcem. Drugi su mo da bili zarobljeni u svojim ladicama organiz
acione sheme Uprave; Jason Bredli lutao je kako mu se svidi i poseivao sva odelje
nja koja su mu se inila zanimljiva. I obino su ga doekivali dobrodo licom, jer slava
mu je svugde prethodila i drugi rukovodioci odeljenja smatrali su ga vi e egzotinim

posetiocem nego takmacem.

Sva etiri ostala oblasna direktora (Tihi okean, Indijski, Antarktik, Arkt
ik) bila su sasvim voljna da mu poka u ta se dogaa u njihovim okeanskim carstvima. B
ili su, razume se, sada ujedinjeni protiv zajednikog neprijatelja - globalnog por
asta nivoa okeana. Posle vi e od decenije esto ogorenih rasprava, sada se do lo do sag
lasnosti da ovaj porast iznosi izmeu jednog i dva centimetra godi nje.
'Plavi Mir' i druge grupe za za titu ivotne sredine krivili su oveka; naunici
nisu bili tako sigurni. Bilo je istina da su milijarde tona CO2 iz termoelektra
na i automobila imali izvesnog doprinosa zloglasnom 'efektu staklene ba te', ali m
ajka Priroda mo da je i dalje bila glavni krivac; najjunakiji napori oveanstva nisu s
e mogli uporediti sa zagaenjem koje izazove jedan veliki vulkan. Sve te rasprave
zvuale su veoma akademski ljudima iji e domovi mo da nestati jo tokom njihovih ivota.
Glavnog naunika MUOD-a, Franca Cvikera, mnogi su smatrali vodeim svetskim
okeanografom - mi ljenje koje on nije mnogo poku avao da obeshrabri. Prva stvar koju
je veina posetilaca primeivala po to bi mu u la u ured bile su korice asopisa Tajm sa
naslovom 'Admiral okeana'. A nijedan posetilac nije uspevao da pobegne bez lekci
je, ili bar reklame, o operaciji NEPTUN.
"To je skandal", voleo je da ka e Cviker. "Imamo fotografske prikaze Mesec
a i Marsa koji pokazuju detalje sve do razmera male kue - ali najvei deo na e planet
e i dalje je potpuno nepoznat! Tro e se milijarde za kartografisanje ljudskog geno
ma, u nadi da e to dovesti do napretka medicine - jednog dana. U to ne sumnjam; a
li kartografisanje morskog dna sa rezolucijom od jednog metra smesta bi se ispla
tilo. Uz pomo kamere i magnetometra locirali bismo sve olupine koje su ikada poto
nule, jo od kako je ovek poeo da gradi brodove!"
Onima koji su ga optu ivali da je monomanijak rado je upuivao slavni odgovo
r Edvarda Telera: "To naprosto nije istina. Ja imam nekoliko monomanija."
Meutim, nije bilo sumnje da je operacija NEPTUN bila glavna meu njima i po
sle nekoliko meseci izlo enosti Cvikeru, Bredli je poeo da je deli - bar kada nije
bio obuzet Titanikom.
Ishod, posle meseci mozganja i gigabajta CADCAM-a, bio je eksperimentaln
o dalekometno autonomno vozilo za osmatranje tip I. Slu beni akronim EDAVO pre iveo
je samo otprilike jednu nedelju; a onda, preko noi, bio je zamenjen...
"Uop te ne lii na oca", ree Roj Emerson.
Bredlija je taj vic ve poinjao da zamara, iako iz razloga koji nijedan od
njegovih kolega - izuzev generalnog direktora - nije mogao da zna. Ali obino mu j
e uspevalo da se kiselo nasme i kada bi prikazivao najnovije udo laboratorije VVIPovima. Obinim VIP-ovima bavio se direktor odeljenja za odnose sa javno u.
"Niko mi nee poverovati da nije nazvan po meni, ali to je istina. istom ig
rom sluaja, robot mornarice SAD koji je prvi obavio pregled unutra njosti Titanika
zvao se Jason Junior. I tako je ime ostalo.
Ali na J. J. mnogo je slo eniji - i potpuno nezavistan.
Ume danima da upravlja sam sobom - ili nedeljama - bez ikakvog ljudskog
me anja. Nije nalik prvom J. J.-u, koji je bio upravljan preko kabla; neko ga je o
pisao kao kue na uzici; ovaj J. J. u stanju je da lovi preko svakog okeanskog dna
sveta i da nju ka sve to mu deluje zanimljivo."
Jason Junior nije bio mnogo vei od oveka i bio je oblikovan u vidu debelog
torpeda, sa kamerama koje su gledale napred i nani e. Glavni pogon bio mu je obez
been jednom turbinskom elisom, a nekoliko malih mlaznica za skretanje omoguavalo m
u je menjanje pravca kretanja. Bilo je raznoraznih zaobljenih ispupenja u koja su
bili sme teni instrumenti, ali nikakvih spolja njih manipulatora koji se mogu nai na
veini DUV-a.
" ta, nema ruke?"
"Nisu mu potrebne - na taj nain imamo mnogo istiji dizajn, sa veom brzinom
i dometom. J. J. je isto sredstvo za izvianje; uvek mo emo da se kasnije vratimo i p
ogledamo sve ono zanimljivo to je na ao na morskom dnu. Ili ispod dna, zahvaljujui n
jegovom magnetometru i sonaru."
Emerson je bio impresioniran; bila je to ona vrsta ma ine kakva je pogaala i
cu njegovih naklonosti prema raznoraznim napravama. Kratkotrajna slava koju mu j
e doneo talasni brisa davno je isparila - iako ne, sreom, i bogatstvo koje je do lo

uz nju.
Bio je, izgledalo je, ovek od jedne ideje; svi njegovi kasniji izumi poka
zali su se kao proma aji, a njegov mnogo reklamirani eksperiment sa bacanjem mikro
sfera do Titanika kroz cev ispunjenu vazduhom bila je sramotni poraz. Emersonova
'rupa u moru' tvrdoglavo je odbijala da ostane otvorena; sfere u padu zagu ivale
su se na pola puta u njoj, izuzev ukoliko je protok bio toliko mali da je postaj
ao beskoristan.
Parkinsonovi su se prilino uzrujali i naterali su jadnog Emersona da se o
sea neugodno na poslednjem sastanku odbora, na naine koje je engleska vi a klasa jo d
avno usavr ila; tokom nekoliko nedelja, ak je i njegov dobri prijatelj Rupert bio u
padljivo hladan.
Ali mnogo gore stvari tek su dolazile. Satirini va ingtonski autor crtanih
filmova stvorio je a avog 'Tomasa Alvu Emersona' iji su i a eni izumi postideli i samog R
uba Goldberga. Poeli su motorizovanim rajsfer lusom, nastavili se preko digitalne et
kice za zube, da bi stigli do pejsmejkera sa sunanom baterijom. U asu kada je na r
ed do ao Brajev brzinometar za slepe motoriste, Roj Emerson je stupio u vezu sa sa
svojim advokatom.
"Dobijanje sudskog spora protiv neke TV mre e", ree D o Vikram, "podjednako j
e lako kao i, recimo, ispisivanje Oena a po zrnu pirina istro enim perom. Branitelj e s
e pozvati na slobodu javnog ogla avanja i javni interes i navodie nadugako i na iroko
povelju o ljudskim pravima. Razume se", dodade on pun nade, "biu veoma srean da pr
obam to da slomim. Uvek sam eleo da imam sluaj pred vrhovnim sudom."
Emerson je mudro odbio ponudu i iz itavog napada proisteklo je bar ne to do
bro. Svi Parkinsonovi, do poslednjeg mu karca - i ene - osetili su da to nije po teno
i ujedinili se oko njega. Iako vi e nisu mnogo ozbiljno prihvatali njegove in enjer
ske predloge, ohrabrivali su ga da se upuuje u misije pronala enja injenica poput ov
e.
Skromni Centar Uprave za istra ivanje i razvoj na Jamajci nije imao tajni
i bio je otvoren za svakoga. Bio je - bar teorijski - nepristrasni savetnik za s
ve one koji se bave morem. Parkinsonovi i grupa Nipon-Tarner bili su sada daleko
najvidljiviji u javnosti od svih takvih kandidata i esto su dolazili u posete ra
di saveta za sopstvene operacije - kao i, ukoliko je mogue, da provere koliko je
odmakla konkurencija. Pa ljivo su izbegavali preklapanje termina, ali ponekad je b
ilo oma ki i uglaenih razmena rei, u stilu: 'Neverovatno da tebe sretnem ovde!' Ukol
iko Roj Emerson nije pogre io, primetio je jednog od Katoovih ljudi na odeljenju z
a polaske aerodroma Kingston, upravo kada je dolazio.
MUOD je, razume se, bila u potpunosti svesna tih skrivenih tokova i dava
la je sve od sebe da ih iskoristi. Franc Cviker je naroito voleo da ubacuje sopst
vene projekte - i da navodi druge da ih plaaju. Bredliju je bilo drago da sarauje,
naroito kada je u pitanju bio J. J, i podjednako je voleo da dr i male govore za j
avnost i deli blistavu bro uru o projektu NEPTUN.
"Jednom kada se softver usavr i", ree Bredli Emersonu, "tako da mo emo da izb
egnemo sve prepreke i da se uhvatimo uko tac sa vanrednim okolnostima, pustiemo ga
da ide sam. Bie u stanju da mapira dno sa vi e pojedinosti nego to je to iko do sada
uinio. Kada dovr i posao, izronie, a mi emo ga izvui, napuniti mu akumulatore i preuz
eti sve podatke. Onda ide pravo nazad."
"A ta ako, recimo, sretne veliku belu ajkulu?"
"ak smo i na to mislili. Ajkule retko napadaju nepoznate stvari, a J. J.
svakako izgledom ba ne otvara apetit. Njegov sonar i elektromagnetne emisije prep
la ie veinu grabljivaca."
"Gde nameravate da ga isprobate - i kada?"
"Poev od idueg meseca, na nekom od dobro mapiranih lokaliteta. Onda do kon
tinentalne ploe. A potom - do Grend Benksa."
"Ne mislim da ete pronai mnogo toga novog oko Titanika. Obe sekcije fotogr
afisane su do u milimetar."
"Istina je; one nas, u stvari, ne zanimaju. Ali J. J. mo e da sondira najm
anje dvadeset metara ispod povr ine dna - a to niko do sada nije uinio na tom polju
punom rasutih delova. Bog zna ta je sve i dalje tamo sahranjeno. ak i ako ne pron
aemo ni ta uzbudljivo, stvar e ipak pokazati sposobnosti J. J. - i dati veliki zamah
projektu. Idem na Eksplorera sledee nedelje da obavim potrebne dogovore. Pro li su

vekovi otkako sam bio na njemu, a Parki - Rupert - ka e da ima ne to da mi poka e."
"Ima, zaista", ree Emerson sa sme kom. "Ne bi trebalo ovo da ti govorim - a
li na li smo pravo blago na Titaniku. Tano tamo gde je i trebalo da bude."
26. MEDIIJEV PEHAR
"Pitam se da li shvata ", dreknu Bredli da bi se uo kroz urlanje i zveket m
a inerije, "koliki ste popust dobili. Njegova gradnja ko tala je gotovo etvrt milijar
de - i to u vreme kada je milijardu dolara bilo prava para."
Rupert Perkinson je nosio fino jahta ko odelo koje je - naroito ovako kruni
sano lemom - delovalo malo neprikladno ovde dole pored ronilakog otvora u Glomar E
ksploreru. Uljem pokriveni pravougaonik vode - vei od teniskog igrali ta - bio je o
kru en te kom opremom za izvlaenje i rukovanje, od ega je najvei deo bio naet zubom vrem
ena. Svuda su se videli tragovi opravki vr enih na brzinu, mrlje antikorozivne boj
e i zlokobni natisi U KVARU. Pa ipak, izgleda da je dovoljno toga radilo; Parkin
son je tvrdio da zapravo napreduju u odnosu na plan.
Te ko je poverovati, ree Bredli u sebi, da je pro lo trideset godina otkako s
am stajao ovde, zagledan u isti ovaj crni pravougaonik vode. Ne oseam se trideset
godina stariji... ali ne seam se mnogo toga o utokljunom mladiu koji je upravo pot
pisao za svoj prvi veliki posao. On svakako ne bi ni sanjao o onome koji sada im
am.
Pokazalo se da je sve i lo bolje nego to je oekivao. Posle decenija borbi pr
otiv advokata UN i itave alfabetne papazjanije vladinih odseka i uprava za za titu
okoline, Bredli je poinjao da uvia kako su oni nu no zlo.
Dani divljeg zapada na okeanima bili su gotovi. Postojalo je vreme kada
je bilo veoma malo zakona na dubini od preko stotinu hvati; sada je on bio erif i
, na vlastito prilino iznenaenje, poinjao je da u iva u tome.
Jedan znak njegovog novog polo aja - neke njegove stare kolege nazivale su
ga 'preobraenje' - bio je uramljena povelja 'Plavog Mira' koja mu je sada visila
sa zida ureda. Nalazila se odmah pored fotografije koju mu je pre mnogo godina
poklonio slavni vatrogasac po ara na naftnim bu otinama, 'Crveni' Ader. Na toj fotog
rafiji bio je ispis: 'Jasone - nije li sjajno kada te ne gnjave prodavci polisa
za ivotno osiguranje? Sve najbolje - Crveni.'
Navod Plavog mira bio je malo dostojanstveniji:
JASONU BREDLIJU - U ZNAK PRIZNANJA ZA OVENI POSTUPAK SA JEDINSTVENIM STVOR
ENJEM, OCTOPUSOM GIGANTEUSOM VERILLOM
Najmanje jednom meseno Bredli je napu tao ured i leteo do Njufaundlenda - o
blasti koja je ponovo opravdavala svoje ime. Otkako su operacije poele, sve vei i
vei deo svetske pa nje okretao se drami koja se odigravala na podruju Grend Benksa.
Odbrojavanje do 2012. je poelo i ve su se polagale opklade na pobednika u 'Trci za
Titanik"
A postojala je jo jedna i a zanimanja, ovog puta morbidna...
"Ono to me nervira", ree Parkinson kada su napustili buni i zveketavi haos
ronilakog otvora, "jesu zlodusi koji me stalno pitaju: 'Jeste li ve na li le eve?'"
"I ja stalno dobijam isto pitanje. Jednog dana odgovoriu: 'Da - vi ste pr
vi.'"
Parkinson se nasmeja.
"Moram to i ja da probam. Ali evo koji odgovor ja dajem. Zna da i dalje p
ronalazimo cipele i izme po morskom dnu - u parovima, po nekoliko centimetara raz
dvojene? Obino su jeftine i prilino izno ene, ali pro log meseca nai li smo na divan pri
merak najboljeg engleskog ko arstva. Deluje kao da su stigle pravo od obuara - i da
lje je itljiv natpis koji ka e 'odobrenjem njenog velianstva'. Oigledno jedan od putn
ika iz prve klase...
Stavio sam ih u stakleni koveg u svom uredu, a kada me pitaju za trupla p
oka em prema cipelama i ka em im: 'Pogledajte - unutra nije ostalo ni parence kosti.
Tamo dole je gladan svet. I ko a bi oti la, da nije taninske kiseline.' To im ustro z
apu i usta."
Glomar Eksplorer nije bio sazdan za lagodan ivot, ali Rupert Parkinson je
uspeo da preobrazi jednu od njegovih privatnih kabina u krmnom delu, odmah ispo
d helikopterskog sleti ta, u valjanu imitaciju luksuznog hotelskog apartmana. To j
e Bredlija podsealo na njihov prvi susret, tamo na Pikadiliju - vekovima ranije,

kako je sada izgledalo. Meutim, u prostoriji se nalazila stvar koja je delovala i

zrazito neprikladno u takvoj okolini.
Bio je to drveni sanduk, otprilike metar visok, koji je izgledao gotovo
nov. Ali kada se primakao, Bredli prepozna poznati i nepogre ivi miris - metalni v
onj joda, dokaz dugog potapanja u moru. Neki ronilac - da li je to bio Kusto? jednom je upotrebio frazu 'miris blaga'. I eto, bio je ovde, visio u vazduhu - i
terao da mu krv br e zastruji u venama.
"estitam, Ruperte. Znai, dospeo si u pradedin apartman."
"Da - dva dubinska DUV-a u la su tamo pre nedelju dana i obavila poetna isp
itivanja. Ovo je prva stvar koju su iznela napolje."
Na sanduku je i dalje stajao - slovima tako od tampanim da nisu izbledela
ni posle jednog veka u bezdanu - donekle zbunjujui natpis:
CEJLONSKI AJ
IMANJE GORNJI GLENKERN
MATAKELE
Parkinson di e poklopac, uz gotovo pobo no po tovanje, i povue u stranu pokriva
od metalne folije ispod njega.
"Standardni koveg cejlonskog aja od 80 funti", ree on. "Desilo se da je bio
odgovarajue veliine, pa su ga naprosto prepakovali. I nisam imao pojma da su kori
stili aluminijumsku foliju, tamo 1912! Razume se, aj ne bi sada postigao naroito d
obru cenu na aukciji u Kolombu - ali odlino je obavio posao. Dostojno divljenja."
Paretom krutog kartona Parkinson je stao da pa ljivo uklanja gornji sloj na
topljene, crne mase; delovao je, pomisli Bredli, tano kao podvodni arheolog koji
vadi pare grnarije sa morskog dna. Meutim, ovo nije bila grka amfora stara dvadeset
pet vekova, ve ne to daleko slo enije.
"Mediijev pehar", pro apta Parkinson gotovo pobo no. "Niko ga nije video stot
inu godina; niko nije oekivao da e ga ikada vi e videti."
Otkrio je samo gornjih nekoliko ina, ali i to je bilo dovoljno da poka e kr
ug od stakla unutar koga su bile ugraene raznobojne niti u slo enoj ari.
"Neemo ga vaditi dok se ne naemo na kopnu", ree Parkinson, "ali evo kako iz
gleda."
Otvorio je tipinu salonsku umetniku knjigu na kojoj je stajao naslov Velian
stvenost venecijanskog stakla. Fotografija preko itave strane prikazivala je ne to t
o je, na prvi pogled, delovalo poput svetlucavog vodoskoka sleenog usred vazduha.
"Ne mogu da poverujem", ree Bredli, posle nekoliko sekundi zapanjenog pil
jenja razrogaenih oiju. "Kako je iko mogao da pije iz toga? Jo bitnije - kako je to
iko mogao da napravi?"
"Dobra pitanja. Najpre, stvar je isto ornamentalna - predviena da se gleda
, a ne da se koristi. Savr eni primer Vajldove izreke - 'Sva umetnost u potpunosti
je beskorisna.'
A voleo bih da mogu da odgovorim na tvoje drugo pitanje. Naprosto, ne zn
amo. Oh, razume se da mo emo da nagaamo o nekim tehnikama koje su kori ene - ali kako
je stakloduva uspeo da izvede da se ti ornamenti isprepleu? A pogledaj kako su te
male lopte ugne dene jedna u drugu! Da ih nisam video sopstvenim oima, zakleo bih s
e da su se neki od tih primeraka mogli sastaviti samo pod nultom gravitacijom."
"Znai, zato su Parkinsonovi rezervisali prostor na Skajhabu 3."
"Koja sme na glasina; ne vredi je ni pobijati."
"Roj Emerson mi je rekao da jedva eka svoje prvo putovanje u svemir... za
postavljanje laboratorije u beste inskom stanju."
"Poslau Roju faksom pristojnu poruku u kojoj u mu rei da zaepi ta prokleta u
sta. Ali kada si ve potegao tu temu - da, smatramo da postoje mogunosti za duvanje
stakla pod nultom gravitacijom. Mo da nee ba pokrenuti revoluciju u industriji, kao
flot-staklo tokom poslednjeg veka, ali vredi poku ati."
"Ovo verovatno nije pristojno pitanje - ali koliko vredi ovaj pehar?"
"Pretpostavljam da ne pita slu beno i zato ti neu dati brojku koju bih voleo
da vidim u izve taju kompanije. Uostalom, ti zna kako je a av svet umetnosti - vi e usp
ona i padova nego na berzi! Pogledaj samo te megadolarske mazarije sa kraja dvad
esetog veka koje sada ne mo e ni da pokloni . A u ovom sluaju stvar je vezana sa istor
ijom - kako da tome pripi e vrednost?"
"Ipak, otprilike."

"Bio bih veoma razoaran bilo ime ispod pedeset miliona."

Bredli zazvi da.
"A koliko toga jo ima tamo dole?"
"Mnogo. Ovde je kompletna lista, spremljena za izlo bu koju je planirao Sm
itsonijan. Koju i dalje planira - samo sa ka njenjem od stotinu godina."
Bilo je vi e od etrdeset stavki na listi, sve sa visoko tehnikim italijanski
m opisima i sa desetak znakova pitanja pored njih.
"Ovde ima malice misterije", ree Parkinson. "Dvadeset dve stavke nedostaju
- ali znamo da su bile na brodu i sigurni smo da ih je pradeda imao u kabini, j
er se alio zbog prostora koji zauzimaju - nije mogao da priredi urku."
"I onda - ponovo e da optu i Francuze?"
Bio je to stari i prilino opor vic. Jedna od francuskih ekspedicija do ol
upine u godinama odmah posle otkria 1985. napravila je znatnu tetu prilikom poku aja
da donese artefakte. Balard i njegove kolege nikada im nisu oprostili.
"Ne - pretpostavljam da imaju solidan alibi; mi smo nepobitno prvi koji
su u li unutra. Moja teorija je da ih je pradeda izneo u susednu kabinu ili hodnik
. Siguran sam da nisu daleko. Nai emo ih ranije ili kasnije."
"Nadam se; ukoliko ti je procena ispravna - a na kraju krajeva ti si str
unjak - te kutije staklarije isplatie itavu operaciju. A sve ostalo bie isti bonus. L
ep posao, Ruperte."
"Hvala. Nadamo se da faza dva ide podjednako dobro."
"Krtica? Primetio sam je pored otvora. Ima li i ta novo od tvog poslednjeg
izve taja - koji je bio prilino tur?"
"Znam - bili smo usred hitnih poslova kada je tvoj ured poeo da pravi gad
nu galamu o planovima i rokovima. Ali sada smo se izborili sa problemom - nadam
se."
"Da li i dalje nameravate da napravite probu, na potezu otvorenog morsko
g dna?"
"Ne. Idemo na rizik; pouzdajemo se da su svi sistemi OK, pa onda za to ekat
i? Sea li se ta se dogodilo programu Apolo, '68? Jedna od najsmelijih tehnolo kih koc
ki u istoriji...
Veliki Saturn V leteo je prethodno samo dvaput - bez posade - a drugi le
t bio je delimini neuspeh. Pa ipak, NASA je po la na sraunati rizik; sledei let ne sa
mo da je bio sa posadom - i ao je pravo na Mesec!
Razume se, mi ne igramo na tako visoke uloge, ali ukoliko Krtica ne bude
radila - ili je izgubimo - biemo u pravoj nevolji; itava operacija zavisi nam od
toga. to pre budemo uli za bilo kakve prave probleme, utoliko bolje.
Niko ranije nije poku ao ne to ba kao ovo; ali na prvi poku aj bie prava stvar i voleli bismo da je ti nadgleda .
A sada, Jasone - ta ka e na jednu lepu oljicu aja?"
27. UPUTSTVO
LAN 1
Razja njenje termina i delokrug
1. U okviru ove Povelje:
(1) "Oblast" oznaava morsko dno, okeansko zemlji te i podslojeve poev odatle
, a iza granica nacionalne jurisdikcije;
(2) "Uprava" oznaa Meunarodnu upravu za okeansko dno;
LAN 145
Za tita podmorske okoline
Neophodne mere bie preduzete u skladu sa ovom Poveljom a u pogledu aktivn
osti u Oblasti da bi se obezbedila delotvorna za tita pomorske sredine od kodljivih
posledica do kojih mo e doi dejstvom ovih aktivnostia. U tu svrhu Uprava e usvojiti
odgovarajue propise, zakone i procedure za inter alia:
(a) spreavanje, smanjenje i kontrolu zagaenja i drugih rizika za pomorsku
sredinu... pri emu se naroita pa nja poklanja potrebi za za titom od kodljivih dejstava
takvih aktivnosti kao to su bu enje, uklanjanje zemlji ta, odlaganje otpadaka, konst
rukcije i operacije ili odr avanje instalacija, cevovoda i drugih naprava vezanih

za te aktivnosti.
(Povelja Ujedinjenih nacija o Pomorskom zakonu, 1982)
"U gadnoj smo nevolji", ree Kato iz ureda u Tokiju, "i ovo nije vic."
"U emu je problem?" upita Donald Krejg koji se odmarao u vrtu u zamku. Vo
leo je da s vremena na vreme pru i priliku oima da se usredsrede na ne to to je udalje
nije od pola metra, a ovo je bilo neuobiajeno toplo i sunano popodne za rano prolee
.
"'Plavi Mir'. Ulo ili su novi protest kod MUOD-a - i ovog puta bojim se da
e nas dobiti."
"Mislio sam da smo sve to sredili."
"I mi smo to mislili; glave se kotrljaju u na em pravnom odeljenju. Mo emo d
a uinimo sve to smo planirali - osim da stvarno dignemo olupinu."
"Malice je kasno za takvo otkrie, zar ne? A uop te mi nisi pominjao da namer
avate da obezbedite dodatnu potisnu silu. Razume se, onaj vic o raketama nikada
nisam uzimao ozbiljno."
"Izvini zbog toga - pregovarali smo sa Diponom, Tiokolom i Junion Karbaj
dom, kao i sa pola tuceta drugih - nismo eleli da priamo o tome dok ne budemo sigu
rni ko e nam biti isporuilac."
"ega?"
"Hidrazina. Raketnog goriva. Tako da nisam previ e izvrdavao sa istinom."
"Hidrazina? Ali otkud vam... razume se! Tako ga je Kasler podigao u film
u Di ite 'Titanik'!"
"Da - i ideja je prilino dobra: ovaj se raspada u isti azot i vodonik, plu
s mnogo toplote. Ali Kasler nije morao da se hvata uko tac sa 'Plavim Mirom'. Neka
ko su nauli ta to radimo - voleo bih da znam kako - i tvrde da je hidrazin opasan
otrov i da emo ga malo prosuti koliko god pa ljivo da rukujemo njime, i tako dalje
i tako dalje..."
"Je li stvarno otrov?"
"Pa, ne bih ba voleo da ga pijem. Smrdi kao koncentrisani amonijak, a uku
s mu je verovatno jo gori."
"I ta ete sada?"
"Da se borimo, razume se. I pomisli samo na alternative. Parki e pui od sm
eha."
28. KRTICA
Dubinska minipodmornica za tri lana posade Marvin bila je predviena kao na
slednik slavnog Alvina, koji je odigrao tako kljunu ulogu u prvom istra ivanju olup
ine. Meutim, Alvin nije pokazivao nameru da se povlai, iako je gotovo svaka od nje
govih prvobitnih komponenti jo davno bila zamenjena.
Marvin je bio i mnogo udobniji od svog prethodnika i imao je vee rezerve
energije. Vi e nije bilo neophodno provesti dosadnih dva i po sata u slobodnom pad
u do morskog dna; uz pomo motora Marvin je bio u stanju da stigne do Titanika za
manje od jednog sata. A u sluaju opasnosti, odbacivanjem sve spolja nje opreme, lop
ta od titana koja je sadr avala posadu mogla je da stigne do povr ine u nekoliko min
uta - nesti ljivi vazdu ni mehur iz dubina.
Za Bredlija, bio je to dvostruki prvi put. Nikada nije video Titanik sop
stvenim oima, a iako je upravljao Marvinom tokom proba i treninga do dubine od ne
koliko stotina metara, nikada ga nije spustio ravno do dna. Nema potrebe ni da s
e ka e, nadzirao ga je uobiajeni pilot minipodmornice, koji je davao sve od sebe da
ne bude samo saputnik sa zadnjeg sedi ta.
"Visina dve stotine metara. Smer prema olupini jedan dva nula."
Visina! Bila je to re koja je zvuala udno u uhu jednog ronioca. Ali ovde, u
nutar Marvinove lopte za odr anje ivota, dubina je bila nebitna. Ono to je zaista za
nimalo Bredlija bilo je uzdignue nad morskim dnom i dr anje dovoljnog razmaka da bi
se izbegle prepreke. On se oseti kao da upravlja ne podmornicom, ve niskoleteim a
vionom - i to onim koji traga za orijentirima u gustoj magli...
'Traganje', dodu e, te ko da je bila prava re, jer on je tano znao gde mu je m
eta. Blistavi signal na ekranu sonara bio je pravo pred njima i sada na udaljeno

sti od samo stotinu metara. Jo samo trenutak i TV kamera e ga uhvatiti, ali Bredli
je eleo da koristi sopstvene oi. Nije bio dete video-doba kome ni ta nije bilo stva
rno dok se ne pojavi na ekranu.
Konano, pomoli se o trica prove, uzdi ui se u blesku Marvinovih svetlosti. Bre
dli ugasi motor i pusti da malo vozilo lagano pluta prema sve bli im elinim liticama
.
Sada ga je od Titanika razdvajalo samo nekoliko centimetara dijamantski v
rstog kristala, koji je podnosio pritisak o kome nije bilo pametno ni razmi ljati.
Suoavao se sa duhom koji je i dalje pohodio okeanske puteve Atlantika posle skor
o punog veka; i dalje je delovalo kao da se kree na sopstveni pogon, kao da je na
putovanju koje je, ak i sada, tek poelo.
Ogromno sidro, napola skriveno zavesom morske trave, jo je strpljivo ekalo
da bude spu teno. Pored njega Marvin je delovao gotovo patuljasto, a visee tone ma
se Titanika izgledale su tako zlokobno da ga Bredli na iroko zaobie dok je lagano p
lutao mimo niza okruglih prozora koji su mrtvo piljili u ni tavilo poput praznih d
uplji lobanje.
Gotovo da je zaboravio svrhu svoje misije, kada ga glas iz gornjeg sveta
tr e nazad u stvarnost.
"Eksplorer Marvinu. ekamo."
"Izvini - naprosto se divim pogledu. Brod jeste upeatljiv - kamere su nep
ravedne prema njemu. Morate ga videti svojim oima."
Bila je to stara rasprava, koja je, bar to se Bredlija ticalo, bila odluen
a jo davno. Iako su roboti i njihove elektronske oi bili nezamenljivi - zaista, po
tpuno su tinski - kako za osmatranje tako i za stvarne operacije, nikada nisu bili
u stanju da pru e potpunu sliku. 'Teleprisustvo' je bilo divno, ali ponekad je um
elo da predstavlja opasnu iluziju. Mogli ste poverovati da ste iskusili sto odst
o neke udaljene stvarnosti, ali bilo je to samo 95 odsto - a onih preostalih 5 o
dsto moglo je biti od ivotne va nosti: ljudi su umirali zbog toga to i dalje nije bi
lo naina za preno enje onih signala upozorenja koje su mogli da se opaze samo ulom m
irisa. Iako je video hiljade stop-kadrova i video-snimaka olupine, tek sada je B
redli poeo da je razume.
Oklevao je da se otrgne od prizora, shvativ i kako mora da se osujeeno oseao
Robert Balard kada je na raspolaganju imao samo sekunde za svoje osmatranje olu
pine. Onda je aktivirao bone mlaznice, skrenuo sa Marvinom dalje od metalne litic
e koja se uzdizala nad njim i po ao prema pravoj meti.
Krtica je poivala na nosiljki otprilike dvadeset metara od Titanika, usme
rena nadole pod uglom od etrdeset pet stepeni. Delovala je prilino nalik svemirsko
m brodu okrenutom u pogre nom smeru, to je pru ilo povoda za mno tvo neslanih ala o lans
irnim rampama koje su izradili in enjeri nekih malih evropskih zemalja.
Konusna glava za bu enje ve je bila duboko zarivena u sedimente, a nekoliko
metara iroke metalne trake, koja je bila Krticin 'korisni teret' protezalo se po
morskom dnu iza nje.
Bredli okrenu Marvina u polo aj iz koga e imati bolji pogled i prebaci vide
o-rekordere va veliku brzinu.
"Spremni smo", javi on gornjoj strani. "Ponite odbrojavanje."
"Dr imo na T minus 10 sekundi. Inercijalno voenje ukljueno... 7... 6... 5..
4... 3... 2... 1... Poletanje! Izvinite - htedoh rei - zarivanje!"
Bu ilica poe da se okree i gotovo smesta Krticu zakloni e oblaci mulja. Meutim,
Bredli je mogao da vidi kako ova nestaje iznenaujuom brzinom; tokom samo nekoliko
sekundi izgubila se u okeanskom dnu.
"Oslobodili ste rampu", javi on, dr ei se duha prilike.
"Ni ta ne vidim - lansirna rampa zaklonjena je dimom. To jest, muljem...
Sada se razilazi. Krtica je nestala. Ostao je samo mali krater koji se p
olako ispunjava. Idemo na drugu stranu da je presretnemo."
"Bez urbe. Najbr a procena je trideset minuta. Najdu a pedeset. Prilino opklad
a ulo eno je u ovu spravicu."
I prilino miliona dolara, pomisli Bredli, dok je upravljao Marvinom prema
provi Titanika. Ukoliko se Krtica zaglavi pre okonanja svoje misije, Parki i kom
panija morae da se vrate za crtake stolove.
ekao je na levoj strani kada je Krtica izronila posle etrdeset pet minuta.

Nije poku avala da dostigne nikakve brzinske rekorde; njeno deviansko putovanje bi
lo je u potpunosti uspe no.
Sada je prvi od planiranih trideset pojaseva, svaki u stanju da digne hi
ljadu tona, bio bezbedno postavljen. Kada operacija bude okonana, Titanik se moga
o dii sa okeanskog dna poput dinje u pletenoj torbi.
To je bila teorija i izgledalo je kao da deluje. Florida je, dodu e, i dal
je bila daleko, ali sada se bar malo pribli ila.
29. SARKOFAG
"Na li smo ga!"
Roj Emerson nikada nije video Ruperta Parkinsona u tako uzbuenom stanju;
bilo je to neopozivo neengleski.
"Gde?" upita on. "Jeste li sigurni?"
"Devedeset devet - ne, devedeset pet odsto. Upravo tamo gde sam oekivao.
Bila je jedna nezauzeta kabina - nije bila spremna na vreme za putovanje. Na ist
oj palubi kao i pradeda i samo par jardi dalje. Oboje vrata se zaglavilo tako da
moramo da proseemo put unutra. DUV se sada spu ta dole da malo pogura. Trebalo bi
da si ovde."
Mo da, pomisli Emerson. Ali bila je to porodina stvar i oseao bi se kao ulje
z. Osim toga, mo da je bila i la na uzbuna - poput veine glasina o potopljenom blagu.
"Koliko e vam biti potrebno pre nego to prodrete unutra?"
"Ne bi trebalo da bude vi e od jedan sat - elik je prilino tanak i trebalo b
i da ga zaas probijemo."
"Pa, sreno - obave tavajte me."
Roj Emerson se vrati onome to se pretvarao da radi. Oseao je krivicu kada
nije ne to izmi ljao, to je sada bio sluaj najvei deo vremena. Poku aj da smanji elektron
ski haos u svojim bazama podataka preslaganjem i preureivanjem pru ao mu je privid
korisnog posla.
I tako je propustio sve uzbuenje.
Mala grupa u Rupertovom apartmanu na Glomar Eksploreru bila je tako nape
to usredsreena na monitorski ekran da su im pia ostala bukvalno zanemarena - to nij
e bila velika teta, jer su, u skladu sa dugom tradicijom na takvim plovilima, sva
bila bezalkoholna.
Rekordni broj Parkinsonovih - gotovo kvorum, neko je istakao - okupila s
e za tu priliku. Iako je samo manjina delila Rupertovu uverenost, bio je to doba
r izgovor za posetu popri tu operacija. Samo je D ord bio tu ranije; Vilijem, Arnold
i Glorija bili su novoprido lice. Ostatak grupe koja je posmatrala kako DUV 3 nemo
klizi nad palubom Titanika sainjavali su brodski oficiri i glavni in enjeri, regru
tovani iz nekoliko firmi to su se bavile poslovima vezanim za okean.
"Jeste li primetili", pro apta neko, "kako je morska trava narasla? Mora d
a je to zbog na ih svetiljki - nije bila takva kada smo poeli operacije - most pods
ea na visee vrtove Vavilona..."
Bilo je vrlo malo drugih primedbi, a jo manje razgovora dok se DUV 3 spu ta
lo u zjapeu upljinu velikog stepeni ta. Pre jednog veka, otmene dame i njihovi gizda
vi pratioci etali su gore-dole po debelom tepihu, ni ne sanjajui kakva e ih sudbina
snai - niti zami ljajui da e za malo vi e od dve godine topovi avgusta oznaiti kraj zla
tne edvardijanske ere koju su tako savr eno oslikavali.
DUV 3 skrenu u glavni desni hodnik promenadne palube, pored nizova kabin
a prve klase. Kretao se vrlo lagano u tim skuenim prostorima i TV slika sada je b
ila ograniena na crno bele stop-kadrove, sa novom slikom svake dve sekunde.
Svi podaci i komandni signali sada su se prenosili ultrazvunom linijom pr
eko repetitora postavljenog na palubu. S vremena na vreme dolazilo je do nervira
juih stanki, kada se ekran gasio, a jedini znak da DUV 3 i dalje postoji bilo je
visoko pi tanje. Neka prepreka upijala je nosei talas i uzrokovala trenutni prekid
veze. Dolazilo je do kratkih intervala elektronskog 'rukovanja' i ispravljanja g
re ke; onda se slika vraala i pilot DUV 3, na etiri kilometra iznad njega, mogao je
da nastavi napredovanje. Ti prekidi nimalo nisu doprinosili smanjenju napetosti;
pro lo je ve nekoliko minuta otkako je iko u Parkinsonovoj kabini izgovorio neku r
e.

Zau se op ti uzdah olak anja kada robot zastade pred ravnim, neoznaenim vratim
a, ija je bela boja bila zaslepljujue blistava u farovima DUV 3. Dekorateri kao da
su oti li tek jue; izuzev nekoliko olju tenih komadia, gotovo sva boja i dalje je bil
a nedirnuta.
Sada DUV 3 otpoe slo eni, ali neophodni zadatak ukotvljenja pored radnog me
sta - postupak koji je pod vodom bio isto toliko va an koliko i u svemiru. Najpre
je ispalio dva eksplozivna zakivka u vrata, pa se pritegao uz njih, tako da je b
io vrsto prikaen za radnu povr inu.
Blesak lune toplotne bu ilice preplavi hodnik, inei svetiljke DUV 3 slaba nim u
poreenju sa sobom. Tanki metal vrata nije pru ao otpora kada plameni no - omiljena
alatka pokolenja obijaa sefova - zareza u njega. Za manje od pet minuta krug koji
je imao gotovo metar u preniku bio je iseen i lagano je pao napred, digav i mali ob
lak mulja kada se sru io na pod.
DUV 3 se otkai i di e nekoliko centimetara da bi mogao da proviri kroz rupu
. Slika zatitra, a zatim se smiri kada se automatska ekspozicija podesila na nov
o stanje.
Skoro smesta Rupert Parkinson zadovoljno se oglasi.
"Eno ih!" dreknu on. "Ba kao to sam rekao - jedan.. dva... tri-etiri-pet...
okrenite kameru nadesno - est... sedam - malo gore... Moj Bo e - ta je to?"
Niko se nije mogao setiti ko je prvi poeo da vri ti.
30. PIJETA
Jason Bredli video je ranije ne to slino tome u jednom svemirskom filmu ijeg
naziva nije mogao da se seti. Tamo je mrtvi astronaut opru en u mehanikim rukama b
io no en prema zvezdama... Ali ova robotska Pijeta dizala se iz dubina Atlantika,
prema gumenim amcima koji su kru ili gore i ekali da je prime.
"Ovo je poslednji", ree Parkinson turobno. "Devojica. I dalje joj ne znamo
ime."
Ba kao oni ruski mornari, pomisli Bredli, koji su poreani po istoj ovoj pa
lubi pre vi e od trideset godina. Nije mogao to da izbegne: a avi kli e blesnu mu u gla
vi: 'Tu sam ja stupio na scenu.'
Kao i veina mornara iznetih u operaciji D ENIFER, i ovi mrtvi delovali su k
ao da samo spavaju. To je bio najvi e zapanjujui - zapravo, sablasni - vid itave stv
ari, koji je zarobio ma tu sveta. Posle svih nevolja koje smo pro li, obja njavajui zbo
g ega nije mogue da je preostalo ni parence kosti...
"Iznenaen sam", ree on Parkinsonu, "da ste bili u stanju da ih identifikuj
ete posle svih tih godina."
"Novine iz toga doba - porodini albumi. ak i siroma ni irski imigranti obino
su se bar jednom fotografisali za ivota. Naroito kada su zauvek napu tali dom. Ne ve
rujem da u Irskoj postoji tavan koji mediji nisu preturili tokom poslednjih neko
liko dana."
DUV 3 izrui svoje breme roniocima u gumenim odelima koji su kru ili u amcima
. Ovi ga podigo e pa ljivo - ne no - do nosiljke koja je visila niz bok broda, obe ena o
jednu od Eksplorerovih dizalica. Teret je oigledno bio veoma lak; jedan ovek bio
bi u stanju da bez muke rukuje njime.
Gonjeni zajednikim, nemim porivom, i Parkinson i Bredli pomeri e se od okvi
ra; videli su dovoljno od tog tu nog obreda.
Tokom poslednjih etrdeset osam sati, pet mu karaca i jedna ena izneti su iz
materice u kojoj su le ali gotovo itavo stolee - naizgled van upliva vremena.
Kada su okupili u Parkinsonovoj kabini, Bredli pru i mali kompjuterski mod
ul.
"Sve je ovde", ree on. Laboratorija MUOD radila je prekovremeno. I dalje
ima zbunjujuih pojedinosti, ali op ta slika deluje jasno.
Ne znam jesi li ikada uo priu o Alvinu. Nedugo po to je uveden u upotrebu, b
io je izgubljen u dubokoj vodi. Posada je jedva uspela da se iskobelja napolje ostaviv i nedovr eni ruak za sobom.
Kada je podmornica spasena nekoliko godina kasnije, posadin ruak bio je u
dlaku onakav kakvog su ga ostavili. To je bio prvi nagove taj da u hladnoj vodi,
sa niskim sadr ajem kiseonika, organsko raspadanje ume da bude sporo do neprimetno
sti.

A iz olupina u Velikim jezerima vadili su tela koja su delovala sasvim s

ve e posle vi e decenija - i dalje si mogao videti izraze iznenaenja na licima mornar
a!
Dakle - prvi zahtev je da le bude u zatvorenoj sredini, tamo gde ga morsk
i organizmi ne mogu dohvatiti. To se desilo ovde; ti ljudi zarobljeni su dok su
poku avali da nau izlaz.
Jadnici, mora da su se izgubili na teritoriji prve klase! Slomili su bra
vu na prvim vratima kabine - ali nisu mogli da otvore druga pre nego to ih je vod
a dohvatila...
Ali ima jo toga osim hladne, nepokretne vode. A to je stvarno opinjujui deo
prie. Jesi li ikada uo za ljude iz movare?"
"Nisam."
"Nisam ni ja, sve do jue. S vremena na vreme danski arheolozi nalaze goto
vo savr eno ouvane le eve - obredne rtve, oigledno - stare vi e od hiljadu godina. Svaka
pora, svaka vlas su nedirnuti - deluju kao skulpture neverovatno bogate pojedino
stima. Razlog? Bili su sahranjeni u treseti tima i tanin ih je za titio od raspadanj
a. Seti se izama i cipela rasutih oko olupine - sva ko a bila je nedirnuta."
Parkinson nije bio budala, iako se ponekad pretvarao da je lik iz teksto
va P. G. Vudhausa; bilo mu je potrebno samo sekundi da pove e stvari.
"Tanin? Ali kako? Naravno... sanduci sa ajem!"
"Tano; nekoliko ih se razbilo od udara. Ali na i hemiari ka u da je tanin mo da
samo deo prie. Brod je bio sve e obojen, razume se, pa uzorci vode koje smo analizi
rali pokazuju priline koliine arsenika i olova. estoko nezdrava okolina za bilo kak
vu bakteriju."
"Siguran sam da je to odgovor", ree Parkinson. "Kakav neverovatan obrt su
dbine! Taj aj delovao je mnogo bolje nego to je iko zami ljao - ili je uop te mogao da
zamisli. I bojim se da nam je pradeda doneo malice veoma lo e sree. Upravo kada su
stvari i le glatko."
Bredli je tano znao na ta misli. Staroj optu bi o skrnavljenju istorijskog h
rama sada je dodato i pljakanje grobova. I to, udnim paradoksom, naizgled sve ih gro
bova.
Davno zaboravljeni Tomas Konlin, Patrik Duli, Martin Galager i njihovo t
roje za sada jo anonimnih pratilaca preobrazili su itavu situaciju.
Bio je to paradoks koji bi, sigurno, odu evio svakog pravog Irca. Otkriem n
jegovih mrtvih, Titanik je odjednom o iveo.
31. STVAR MEGAVATA
"Imamo odgovor", ree umorni, ali trijumfalni Kato.
"Pitam se da li je to sada bitno", odgovori Donald Krejg.
"Oh, sva ta histerija nee potrajati. Na i momci iz propagandnog ve su se dal
i na posao - a i Parkijevi. Imali smo nekoliko susreta na vrhu kako bismo isplan
irali zajedniku strategiju. Mo da ak okrenemo stvar u obostranu korist."
"Ne vidim..."
"Oigledno e, zahvaljujui na em... ovaj, Parkijevom - pa ljivom istra ivanju, ti j
adni ljudi najzad dobiti hri ansku sahranu u sopstvenoj zemlji. Ircima e se to dopas
ti. Nikome ne govori, ali ve pregovaramo sa papom."
Donalda je Katoov olaki pristup stvarima poprilino nervirao. Svakako bi u
zrujao Edit; ona je delovala opinjeno dra esnim detetom- enom koju je svet prozvao Ko
lina.
"Bolje pripazite. Mo da su neki od njih protestanti."
"Malo verovatno - svi su se ukrcali daleko na jugu, zar ne?"
"Da - u Kvinstaunu. Ali nee to mesto nai na mapi - takvo ime nije bilo popu
larno posle progla enja nezavisnosti. Sada se zove Kob."
"Kako se to pi e?"
"C-O-B-H."
"Pa, popriaemo sa arhibiskupima, ili s kim ve treba, kao i sa kardinalima,
tek da pokrijemo sve baze. Ali dozvoli mi da ti ka em ta su skuvali na i in enjeri. Uko
liko proradi, bie mnogo bolje od hidrazina. I ak bi trebalo da natera 'Plavi Mir'
da uzvikuje parole u na u korist."
"To bi bila lepa promena. Zapravo, udo."

"uda su na posao - zar nisi znao?"

"Koje su pojedinosti ovog posebnog?"
"Najpre, napraviemo vei ledeni breg, da dobijemo vei potisak. Kao ishod tog
a, bie nam potrebno samo oko deset k-tona dodatnog uzgona. Mogli smo da idemo Par
kijevim putem i najpre smo se pla ili da emo i morati. Ali postoji zgodniji - i isti
ji - nain da se gas spusti tamo dole. Elektroliza. Cepanje vode na vodonik i kise
onik."
"To je stara zamisao. Zar nee biti potrebne ogromne koliine struje? I ta je
sa rizikom od eksplozije?"
"Luckasto pitanje, Donalde. Gasovi e ii do posebnih elektroda i imaemo memb
ranu koja e ih razdvajati. Ali u pravu si to se tie struje. Gigavat-asovi! Ali imamo
ih - kada na e nuklearne podmornice zavr e posao sa Peltijeovim elementima, prebacie
mo se na elektrolizu. Ali mo da emo morati da unajmimo jo jedan brod - za to podmornic
e uvek nazivaju 'brodovima'? Rekoh ti da Englezi i Francuzi hoe da stupe na scenu
, tako da to nije problem."
"Vrlo elegantno", uzvrati Donald. "I vidim na ta si mislio onim o zadovol
javanju 'Plavog Mira'. Svi vole kiseonik."
"Tano - kada po aljemo balone na put navi e, itav svet disae malo lak e. Bar e ta
o tvrditi propaganda."
"A vodonik e otii pravo u stratosferu, ne uznemiriv i pri tom nikoga. Oh, ta
je sa jadnim, starim ozonskim slojem? Ima li opasnosti da se naprave nove rupe?"
"Proverili smo to, razume se. Nee biti gore nego to je sada. to, priznajem,
ne kazuje Bog zna ta."
"Da li bi imalo smisla da se gas sabije u boce na putu navi e? Poinjete sa
stotinama tona oksi-vodonika na etiri stotine atmosfera. To mora da je prilino vre
dno; za to ga odbaciti?"
"Da - razmi ljali smo i o tome. Zanemarivo je - poveana slo enost, cena prevo
za posuda i tako dalje. Mo da bi vredelo probati na bazi testa - i pru iti nam odstu
pnicu ukoliko se lobi za za titu ivotne sredine ponovo razgoropadi."
"Na sve ste mislili, je li?" ree Donald sa iskrenim divljenjem.
Kato lagano zavrte glavom.
"Na prijatelj Bredli jednom mi je rekao: 'Kada si sve smislio, more e smis
liti ne to novo.' Rei mudrosti i ja ih nikada nisam zaboravio. Moram sada da prekin
em. Oh, prenesi moje pozdrave Edit."
OPERACIJE
32. OVDE NEMA NIKOG OSIM NAS ROBOTA
Sve do prve decenije novog veka, velika olupina i otpaci koji su je okru i
vali ostajali su gotovo nepromenjeni, iako ne nedirnuti. Sada, kako se primicala
2010, bila je to ko nica aktivnosti - ili, radije, dve ko nice, razdvojene hiljadu
metara.
Okvir skela oko pramanog dela bio je gotovo dovr en, a Krtica je uspe no polo i
la dvadeset pet masivnih vezova ispod trupa: preostalo je jo samo pet. Najvei deo
mulja koji se digao oko prove kada se ova zabila u morsko dno oduvan je monim vod
enim mlaznicama i ogromna sidra vi e nisu bila dopola zarivena u blato.
Obezbeeno je vi e od dvadeset hiljada tona uzgona uz pomo isto toliko kubnih
metara upakovanih mikrosfera, strate ki razme tenih oko skela, kao i na nekoliko me
sta unutar olupine, tamo gde je struktura mogla bezbedno da primi optereenje. Ali
Titanik se jo nije pomerio sa svog poivali ta - niti je to i trebalo da uini. Bilo j
e neophodno jo deset hiljada tona potisne sile da bi se i upao iz blata i zapoeo dugi
uspon prema povr ini.
A to se tie razbijene krme - ova je ve nestala pod blokom leda koji je laga
no rastao. Mediji su rado navodili Hardijeve stihove: 'U ti ini senovitoj breg led
eni je rastao' - iako pesnik nikada nije mogao ni da zamisli ovakvu primenu svoj
ih rei.
Pretposlednji stih takoe je esto navoen, premda podjednako van konteksta. I
konzorcijum Parkinson i Nipon-Tarner ve je prilino zamaralo da im govore kako
Pognuti behu

Putevima istim
Jer behu bratske pole jednog uzvi enog ina.
Nadali su se da e in biti 'uzvi en', ali ne i da e se kretati, ukoliko na to
ikako budu u stanju da utiu, putevima istim.
Bukvalno je sav posao na oba dela olupine izvoen uz pomo daljinskog upravl
janja sa povr ine; ljudska bia bila su neophodna na sedi tu samo u kritinim sluajevima.
Tokom poslednje decenije, tehnologija podvodnih robota odmakla je ak daleko izna
d upeatljivih dostignua pomorskih naftnih bu otina iz pro log veka. Zarada e biti ogrom
na - iako e, kako je to Rupert Parkinson esto suvo primeivao, najvei njen deo otii dr
ugim ljudima.
Bilo je, razume se, problema, nezgoda - ak i nesrea, iako nijedna nije dov
ela do gubitka ivota. Tokom jedne ozbiljne zimske oluje Eksplorer je morao da nap
usti stanicu, na ogorenje njegovog kapetana, koji je to smatrao profesionalnom uv
redom. Putnici zahvaeni povraanjem nisu u potpunosti prihvatali njegovu taku gledan
ja.
Ali ak i to iskazivanje opakosti severnog Atlantika nije prekinulo operac
ije na krmi. Dve stotine metara ni e, demobilisane nuklearne podmornice, sada pono
vo kr tene prema jednom pioniru okeanografije i jednom slavnom brodograditelju, Me
tju Fonten Mori i Petar Veliki, jedva da su bile svesne oluje. Njihovi reaktori
neprekidno su oda iljali megavat za megavatom niskonaponske struje prema morskom d
nu - stvarajui u tom procesu stub tople vode koji se dizao prema povr ini dok je to
plota pumpana iz olupine.
Ta ve taka struja tople vode stvorila je neoekivanu korist time to je podizal
a na povr inu hranljive materije koje bi inae ostale zarobljene na dnu. Cvetanje pl
anktona koje je usledilo kao posledica ovoga veoma su cenile lokalne riblje popu
lacije i poslednja etva bakalara bila je rekordna. Vlada Njufaundlenda formalno j
e zatra ila da podmornice ostanu na polo aju i po to budu ispunile ugovor sa Nipon-Tar
nerom.
Sasvim odvojeno od svih tih aktivnosti u blizini Grend Benksa, ogromne s
ume novca i napora ulagali su se hiljadama kilometara odatle. Dole na Floridi, n
edaleko od lansirnih rampi koje su ispratile ljude na Mesec - i sada ih gledale
kako se pripremaju za Mars - kopanje i gradnja za Titanikov podvodni muzej dobra
no su odmakli. A sa druge strane globusa, Tokio na moru pripremao je jo slo eniju i
zlo bu, sa providnim panoramskim hodnicima za posetioce i, razume se, stalnim pred
stavama onoga za ta su se nadali da e biti istinski spektakularan film.
Ogromne svote izlagane su riziku i po drugim mestima - naroito u zemlji k
oja se ponovo zvala Rusija. Zahvaljujui Petru Velikom, deonice pomonih kompanija T
itanika bile su veoma popularne na moskovskoj berzi.

33. SUNEV MAKSIMUM

"Druga moja monomanija", ree Franc Cviker, "jeste ciklus Sunevih pega. Nar
oito ovaj trenutni."
" ta je to posebno u vezi sa njime?" upita Bredli dok su zajedno silazili
u laboratoriju.
"Najpre, dostii e maksimum - pogodio si! - 2012. Ve je prema io maksimum iz 1
990. i primie se rekordu iz 2001."
"Pa?"
"Dakle, meu nama govorei, bojim se. Toliko je ve arlatana poku alo da pove e dog
aaje sa jedanaestogodi njim ciklusom - koji, uostalom, i nije uvek jedanaestogodi nji
! - da se brojanje Sunevih pega ponekad svrstava u astrologiju. Ali nema sumnje d
a Sunce utie praktino na sve na Zemlji. Ubeen sam da je odgovorno za neobino vreme k
akvo smo imali tokom poslednjih etvrt veka. U nekoj meri, u svakom sluaju; ne mo emo
za sve optu iti ljudsku rasu, koliko god bi to 'Plavi Mir' i kompanija voleli."
"Mislio sam da bi trebalo da si na njihovoj strani!"
"Samo ponedeljkom, sredom i petkom. Ostalim danima oprezno posmatram maj
ku Prirodu. A pona anje vremena nije jedina nenormalnost. Izgleda da seizmika aktiv
nost raste. Pogledaj samo Kaliforniju. Za to ljudi i dalje grade kue u San Francisk
u? Zar 2002. nije bila dovoljno gadna? A jo ekamo na Veliki..."
Jason se oseao povla en to deli naunikove misli; dva oveka, toliko razliitog ob

azovanja i karaktera, nauila su da po tuju jedan drugog.

"A postoji i ne to drugo to mi povremeno izaziva more.
Dubinske eksplozije - mo da zapoete zemljortesima. Ili ak od strane oveka."
"Znam za nekoliko. Ona velika iz '98. na luizijanskom polju. Otpisala je
itavu bu otinu."
"Oh, bilo je to tek blago podrigivanje! Govorim o pravoj stvari - kao to
je onaj krater koji su naunici ' el Oila' na li dva kilometra niz Zaliv jo u osamdeset
im godinama. Zamisli eksploziju koja je to prouzrokovala - iskopano je tri milio
na tona morskog dna! Ekvivalent atomskoj bombi dobre veliine."
"I ti misli da bi se to moglo da ponoviti?"
"Siguran da hoe - ali ne znam kada i gde. Stalno upozoravam ljude gore u
Hiberniji da ne akaju zmaja po repu. Ukoliko je Tomi Gold u pravu - a bio je u pra
vu o neutronskim zvezdama, iako je zakazao sa Meseevom pra inom i modelom stacionar
nog stanja! - jedva da smo zagrebali Zemljinu koru. Sve to smo do sada izmuzli si
tno je curenje iz pravih rezervoara ugljovodonika na deset ili vi e kilometara dub
ine."
"Koje curenje! Gura nam civilizaciju poslednja dva veka."
"Jesi li rekao gura - ili rastura? Pa, evo tvog najboljeg aka. Kako idu as
ovi?"
J. J. je le ao u transportnoj nosiljki, veoma nalik ribi izvan vode. Bio j
e spojen na niz kompjutera neim to je Bredliju delovalo kao besmisleno tanak kabl.
Budui da je odrastao uz bakarne ice, nikada se nije sasvim privikao na revoluciju
fiber-optike.
Izgledalo je kao da se ni ta ne de ava; zadu ena tehniarka urno je sakrila mikro
knjigu koju je itala i brzo pogledala ispis na monitoru.
"Sve je u redu, doktore", ree ona veselo. "Upravo ide verifikacija baze p
odataka ekspertnog sistema."
Taj deo se tie mene, pomisli Jason. Proveo je sate u simulatorima ronjenj
a, dok su kompjuterski programeri poku avali da kodiraju i zabele e njegove s mukom
izvojevane ve tine - samu su tinu veterana okeanskog in enjerstva Jasona Bredlija. Sve
vi e i vi e je poinjao da se osea kao da mu, bar u psiholo kom smisli, J. J. postaje za
mena za sina.
To oseanje postajalo je najjae kada bi uestvovali u direktnom razgovoru. Bi
o je to stari vic u bran i da su ronioci imali renik od samo par stotina rei - jer j
e to bilo sve to im je bilo potrebno za posao. J. J. je imao dovoljno ve take inteli
gencije da to prevazie za komotnu marginu.
Laboratorija se nadala da e iznenaditi Jasona kori enjem njegovog glasa kao
matrice za sintisajzer govora J. J.-a, ali Bredlijeva reakcija bila je razoaravaj
ua. aljivd ije su zaboravile da je samo mali broj ljudi u stanju da prepozna sopstve
ni glas kada je snimljen, naroito ukoliko izgovara reenice koje sami nikada nisu i
zgovorili. Jason ni ta nije shvatio sve dok nije opazio iscerena lica oko sebe.
"Ima li razloga, Ana, zbog kojih ne bismo mogli da ponemo probe u moru pr
ema planu?" upita Cviker.
"Ne, doktore. Izgleda da algoritam opoziva za sluaj opasnosti i dalje ne
funkcioni e ispravno, ali, razume se, on nam nee biti potreban za probe."
Iako provodnici zvuka nisu bili konstruisani za funkcionisanje u vazduhu
, Jason nije mogao da odoli a da ne prozbori nekoliko rei sa Juniorom.
"Zdravo, J. J. uje li me?"
"ujem te."
Rei su bile prilino izvitoperene, ali sasvim razumljive. Pod vodom e kvalit
et govora biti mnogo bolji.
"Da li me prepoznaje ?"
Nastala je duga ti ina. Onda J. J. odvrati:
"Nisam razumeo pitanje."
"Priite bli e, gospodin Bredli", posavetovala ga je tehniarka. "Van vode pri
lino je gluv."
"Da li me prepoznaje ?"
"Da. Vi ste D on Maksvel."
"Nazad za radni sto", promrmlja Cviker.
"A ko je", upita Bredli, vi e zabavljen nego ozlojeen, "taj D on Maksvel?"

Devojka je bila vrlo postiena.

"On je ef podeljenja za prepoznavanje glasa. Ali nema problema - ovo nije
fer proba. Pod vodom e vas prepoznati sa pola kilometra rastojanja."
"Nadam se. Dovienja, J. J. Vidimo se kasnije - kada ne bude toliko gluv. D
a vidimo da li je dubinski d ip u boljem stanju."
Dubinski d ip bio je drugi glavni projekat laboratorije, u nekim pogledima
gotovo isto toliko zahtevan. Reakcija veine posetilaca prilikom prvog pogleda bi
la je: 'Da li je to podmornica ili ronilako odelo?' A odgovor je bio: 'Oboje.'
Opslu ivanje podvodnih vozila za tri putnika, kao to je to Marvin, i upravl
janje njima bilo je skup posao: jedno jedino ronjenje stajalo je stotinu hiljada
dolara. Ali bilo je mnogo prilika kada je mnogo manje slo eno vozilo za jednog ove
ka bilo dovoljno.
Skrivena namera Jasona Bredlija bila je ve dobro znana itavoj laboratoriji
. Nadao se da e dubinski d ip biti spreman na vreme da ga spusti do Titanika - dok
je olupina i dalje na okeanskom dnu.
34. OLUJA
Proi e decenije pre nego to meteorolozi budu u stanju da doka u da je velika
oluja iz 2010. bila jedna iz niza koji je poeo osamdesetih godina prethodnog stol
ea, nagove tavajui klimatske promene sledeeg milenijuma. Pre nego to je iscrpla energi
ju udarajui o zapadne zidine Alpa, Glorija je nanela tete za dvadeset milijardi do
lara i odnela vi e od hiljadu ivota.
Meteorolo ki sateliti, razume se, dali su upozorenje nekoliko sati unapred
- inae bi etva smrti bila jo vea. Ali, neizbe no, bilo je mnogo onih koji nisu uli pro
gnozu, ili je nisu uzeli ozbiljno. Naroito u Irskoj, koja je bila prva to e primiti
udarac maljem sa nebesa.
Donald i Edit Krejg ureivali su poslednje filmske zapise sa operacije 'Du
boko smrzavanje' kada je Glorija udarila zamak Konroj. Nisu ni ta uli niti osetili
unutar masivnih zidova - ak ni tresak kada je camera obscura zbrisana sa grudobra
na.
Ada je sada veselo priznavala da je beznade na u istoj matematici - onoj vr
sti koja, prema slavnoj zdravici G. H. Hardija, nee nikada biti od koristi nikome
. Iako Hardi to nikada nije doznao - budui da su tajne razbijanja ifara uz pomo ENI
GME otkrivene tek nekoliko decenija kasnije - jo se za njegovog ivota pokazalo da
je spektakularno pogre io. U rukama Alana Turinga i njegovih kolega, ak i ne to tako
apstraktno kao to je teorija brojeva moglo je da dobije rat.
Najvei deo aritmetike i vi e trigonometrije, kao i bukvalno sva simbolika lo
gika za Adu su bile zatvorene knjige. Naprosto je nisu zanimali; srce joj je bil
o sa geometrijom i svojstvima prostora. Ve se petljala sa pet dimenzija, jer se p
okazalo da su etiri previ e jednostavne. Poput Njutna, najvei deo vremena 'jedrila j
e udnovatim morima misli - sama'.
Ali danas se vratila u obini 3-D prostor, zahvaljujui poklonu koji joj je i
ka Bredli upravo poslao. Trideset godina posle prvog pojavljivanja, Rubikova koc
ka vratila se - u daleko smrtonosnijoj mutaciji.
Budui da je bila isto mehanika naprava, prvobitna kocka imala je jednu slab
ost, zbog koje su njeni zavisnici bili iskreno zahvalni. Za razliku od svojih su
seda, est sredi njih kocki na svakoj strani bile su nepokretne. Ostalih etrdeset osa
m kvadrata mogli su da orbitiraju oko njih, da bi stvorili moguih 43.252.003.274.
489.856.000 razliitih likova.
Tip II nije imao takvih ogranienja; svih pedeset etiri kvadratia bili su u
stanju da se kreu, tako da nije bilo nepokretnih centara koji bi pru ili kakva-takv
a upori ta izluenim rukovaocima kocke. Samo je razvoj mikroipova i displeja sa tenim
kristalima omoguavao takvo rasipni tvo; ni ta se nije stvarno pokretalo, ali raznoboj
ni kvadrati ipak su se mogli okretati oko lica kocke prostim dodirivanjem vrhom
prsta.
Opu tena u amiu sa Ledi, udubljena u novu igraku, Ada je sporo opazila kako se
nebo mrai. Oluja je gotovo stigla do nje kada je pokrenula elektromotor i krenul
a u skloni te. Nije joj ni na pamet palo da bi moglo biti ikakve opasnosti; na kra
ju krajeva, jezero Mandelbrot bilo je duboko samo tri stope. Ali nije volela da

se kvasi - a Ledi je to mrzela.

Do trenutka kada je stigla do prvog zapadnog ogranka jezera, urlik bure
bio je gotovo zaglu ujui. Ada je bila odu evljena; to je bilo stvarno uzbudljivo! Ali
Ledi se prestravila i poku avala je da se skloni ispod sedi ta.
Dok se kretala u pravcu iljka, posred avenije empresa, bila je delom zaklo
njena od punog besa oluje. Ali tada je prvi put osetila strah; velika stabla sa
obe strane stala su da se nji u napred-nazad poput trske.
Nalazila se na samo desetak metara od bezbednosti kuice za amce, daleko na
krajnjem zapadu M-skupa i blizu granice beskonanosti na minus 1.999, kada su se
strahovi Patrika O'Brajena vezani za presaene emprese tragino obistinili.
35. ARTEFAKT
Jedno od najdirljivijih arheolo kih otkria koja su se ikada dogodila zbilo
se u Izraelu tokom niza iskopavanja koja su vodili naunici sa Hebrejskog univerzi
teta i Francuskog centra za preistorijska istra ivanja u Jerusalimu.
Na logori tu starom 10.000 godina otkrili su kostur deteta sa jednom rukom
prislonjenom uz obraz. U toj ruci bio je drugi kostur: kostur kueta starog otpri
like pet meseci.
Posredi je najraniji poznat primer da ovek i pas dele isti grob. Mora bit
i da postoje i mnogi, mnogi kasniji.
(Iz knjige ovekovi prijatelji Rod era Karasa. 'Simon & Schuster', 2001.)

"Mo da e vas zanimati da saznate", ree dr D aferd i sa onom klinikom ravnodu no u

je Donalda toliko nervirala (mada, kako bi inae psihijatri ostajali normalni?) "
da Editin sluaj nije jedinstven. Jo od kako je M-skup otkriven 1980, ljudi su uspe
vali da postanu opsednuti njime. Obino su to kompjuteski hakeri, iji je dodir sa s
tvarno u esto prilino slaba an. Sada u bazama podataka imamo najmanje ezdeset tri sluaja
mandelmanije."
"Ima li ikakvog leka?"
Dr D aferd i se namr ti. 'Lek' je bio re koju je retko koristio. 'Prilagoenje' j
e bilo pojam koji je vi e voleo.
"Recimo da je u osamdeset odsto sluajeva subjekt bio u stanju da produ i...
ovaj... normalan ivot, ponekad uz pomo lekova ili elektronskih implanta. Prilino o
hrabrujua brojka."
Izuzev, pomisli Donald, za onih dvadeset odsto. U koju kategoriju spada
Edit?
Prve nedelje posle tragedije bila je neprirodno mirna; posle sahrane, ne
ke od njihovih zajednikih prijatelja okirao je njen naizgled potpuni nedostatak os
eanja. Ali Donald je znao koliko je te ko ranjena i nije ga iznenadilo kada je poela
da se pona a iracionalno. Kada je stala da luta po zamku nou, tragajui kroz prazne
odaje i vla ne prolaze koji nikada nisu obnovljeni, shvatio je da je vreme da dobi
je savet lekara.
Pa ipak, odlagao je to, u nadi da e se Edit normalno oporaviti od prvih s
tadijuma bola. Zaista, izgledalo je da se to de ava. Onda je umro Patrik O'Brajan.
Editin odnos prema starom ba tovanu uvek je bio bockav, ali po tovali su jed
no drugo i delili zajedniku ljubav prema Adi. Smrt deteta bila je isto toliko raz
oran udarac za Pata kao i za Adine roditelje. Samo da je odbio da presadi te empr
ese - samo da je...
Ponovo je poeo da se napija i sada je retko bio trezan. Jedne hladne noi,
po to ga je krmar kod 'Crnog labuda' blago izbacio, uspeo je da se izgubi u selu u
kome je proveo itav ivot i sutradan izjutra na li su ga smrznutog. Otac Mekmalen sma
trao je da bi presuda pre trebalo da glasi samoubistvo nego nesrean sluaj; ali uko
liko je bilo greh pru iti Patu hri ansku sahranu, ve e on to raspraviti sa Bogom kada z
a to doe vreme. Ba kao i stvar sa malim klupkom koje je Ada dr ala u rukama.
Dan posle druge sahrane Donald zatee Edit kako sedi pred monitorom visoke
rezolucije i prouava jednu od beskonano minijaturnih verzija skupa. Nije htela da
razgovara sa njim i on je polako shvatio, na svoj u as, da to ona traga za Adom.

Tokom potonjih godina Donald Krejg esto e razmi ljati o odnosu koji se razvi
o izmeu njega i Jasona Bredlija. Iako su se sreli samo pet- est puta i to gotovo uv
ek poslom, osetio je onu vezu obostrane naklonosti koja se ponekad razvije izmeu
dva mu karaca i ume da bude gotovo isto toliko jaka kao i seksualna, ak iako nema b
a nikakvog erotskog sadr aja.
Mo da je Donald podseao Bredlija na njegovog izgubljenog partnera Teda Koli
jera, o kome je esto priao. U svakom sluaju, obojica su u ivala u dru tvu onog drugog i
sretala se ak i kada to nije bilo sasvim neophodno. Iako je vrlo mogue da su Kato
i sindikat Nipon-Tarner postali zbog toga sumnjiavi, Bredli nikada nije kompromi
tovao svoju MUOD-ovsku neutralnost. A Bredli je jo manje poku avao da je iskoristi;
mogli su izmenjivati line tajne, ali ne i profesionalne. Donald nikada nije sazn
ao koju je ulogu, ukoliko je takve uop te bilo, Bredli odigrao u odluci Uprave da
zabrani upotrebu hidrazina.
Posle Adine sahrane - zbog koje je Bredli preleteo pola sveta, samo da b
i joj prisustvovao - jo su se vi e zbli ili. Obojica su izgubila enu i dete; iako su o
kolnosti bile razliite, dejstvo je bilo prilino slino. Postali su jo prisniji, delei
tajne i ranjive take koje nijedan od njih nije nikada otkrio bilo kojoj drugoj os
obi.
Kasnije se Donald udio zbog ega nije sam do ao na tu pomisao; mo da je bio tol
iko blizu da nije video sliku od linija skaniranja.
Pali empresi su ra i eni i njih dvojica etala su pored jezera Mandelbrot - posle
dnji put, kako se pokazalo, za obojicu - kada je Bredli ocrtao scenario. "Nije t
o moja ideja", objasnio je prilino izvinjavajuim tonom. "Dobio sam je od jednog pr
ijatelja psihologa."
Pro lo je dugo pre nego to je Donald otkrio ko je taj 'prijatelj', ali smes
ta je sagledao sve mogunosti.
"Da li stvarno misli da bi upalilo?"
"To je ne to o emu treba da porazgovara sa Editinim psihijatrom. ak ako i jes
te dobra ideja, mo da nee pristati na nju. To ti je NIO sindrom, zna ."
"Nacionalni institut za odbranu?"
"Ne - Nije Izmi ljeno Ovde."
Donald se nasmeja bez mnogo veselja.
"U pravu si. Ali najpre da vidim da li mogu da izvedem svoj deo. Nee biti
lako."
Bilo je to potcenjivanje, jer bio je to najte i zadatak koga se poduhvatio
u itavom ivotu. esto je morao da prekine rad, zaslepljen suzama.
A onda su, na sopstveni tajanstveni nain, skrivena kola njegove podsvesti
pokrenula seanje koje mu je omoguilo da nastavi. Negde, pre vi e godina, nai ao je na
priu o hirurgu u nekoj zemlji treeg sveta koji je vodio banku oiju to je vraala vid
siroma nima. Da bi presaivanje bilo uspe no, upotrebljiva ona soiva trebalo je skinuti
sa davaoca tokom nekoliko minuta posle njegove smrti.
Taj hirurg mora da je imao mirnu ruku dok je sekao oi sopstvene majke. Ne
smem uiniti ni ta manje, ree Donald sebi turobno dok se vraao za ureivaki sto za kojim
su on i Edit proveli toliko vremena zajedno.
Dr D aferd i pokazao se iznenaujue prijemiv. Upitao je na blago ironian, ali sas
vim saoseajan nain: "Odakle vam ta ideja? Neka pop-psiho video-drama?"
"Znam da tako zvui. Ali izgleda mi da vredi poku ati - ukoliko dozvoljavate
."
"Ve ste napravili disk?"
"Kapsulu: voleo bih sada da je pustim - vidim da imate hibridni reproduk
tor u spolja njem uredu."
"Da - mogu da se pu taju ak i VHS trake! Pozvau Dolores - mnogo se oslanjam
na nju." Oklevao je na as, zami ljeno gledajui Donalda, kao da namerava da ka e jo ne to.
Umesto toga, pritisnuo je dugme i blago rekao u kliniki pejd er: "Sestro Dolores hoete li, molim vas, da doete u moj ured? Hvala."
Edit Krejg je i dalje negde u toj lobanji, pomisli Donald dok je sedeo s
a dr D aferd ijem i sestrom Dolores, zagledan u priliku koja je kruto sedela za veli
kim monitorom. Mogu li da razbijem tu nevidljivu, pa ipak nepropustivu prepreku
koju je podigao bol i da je vratim u svet stvarnosti.

Poznata crna slika nalik buba- vabi zalebde na ekranu, zraei pipcima koji su
je povezali sa ostatkom Mandelbrotove Vaseljene. Nije bilo naina da se makar i n
aslute razmere, ali Donald je ve opazio koordinate koje su odreivale veliinu te pos
ebne verzije. Kada bi ovek mogao da zamisli itav skup protegnut izvan monitora, ov
aj bi ve bio vei od kosmosa koji je do sada otkrio ak i Hablov svemirski teleskop.
"Jeste li spremni?" upita dr D aferd i.
Donald klimnu. Sestra Dolores, koja je sedela smesta iza Edit, baci pogl
ed prema kameri da poka e da ga je ula.
"Onda krenite."
Donald pritisnu dugme 'Izvr enje' i potprogram poe da radi.
Abonosna povr ina simuliranog jezera Mandelbrot poe da podrhtava. Edit ispu
sti uzdah iznenaenja.
"Dobro!" pro apta dr D aferd i. "Reaguje!"
Vode se razdvoji e. Donald se okrete; nije mogao da podnese da ponovo gled
a trijumf svoje ve tine. Pa ipak, i dalje je mogao da vidi Adinu sliku dok joj je
glas blago govorio: "Volim te, majko - ali ovde me ne mo e nai. Postojim samo u tvoj
im seanjima - i uvek u biti tamo. Zbogom..."
Dolores uhvati Editino padajue telo dok je poslednji slog zamirao u neopo
zivoj pro losti.
36. POSLEDNJI RUAK
Bila je to zgodna ideja, iako se nisu svi slagali da je zaista upalila.
Dekor za unutra njost jedine turistike dubinske podmornice na svetu pozajmljen je d
irektno iz Diznijevog klasika 20.000 milja pod morima.
Putnici koji bi se ukrcali na Pikar (luka registrovanja eneva) na li bi se
u rasko noj, srednjeviktorijanskoj, dnevnoj sobi, premda neobinih razmera. To je tr
ebalo da pru i trenutni oseaj opu tenosti i da skrene misli sa nekoliko stotina tona
pritiska na svakom od malih prozora koji su pru ali ogranieni pogled na spolja nji sv
et.
Najvei problem sa kojim su se suoili graditelji Pikara nije bio konstrukto
rski, ve pravni. Samo je londonski Lojd bio spreman da osigura trup; putnike nije
hteo da osigura niko, a oni su uglavnom bili VIP-ovi astronomskih kreditnih kot
iranja. Zbog toga su, pre svakog ronjenja, prikupljane potpisane izjave o skidan
ju odgovornosti, koliko god je to diskretnije mogue.
Obred je bio jedva ne to malo vi e uznemirujui od stjuardove vesele litanije
o moguim katastrofama koje su putnici na prekookeanskim letovima trpeli decenijam
a. Znaci 'Zabranjeno pu enje', razume se, vi e nisu bili neophodni; Pikar nije imao
ni sigurnosne pojaseve niti pojaseve za spasavanje - koji bi bili otprilike isto
toliko korisni kao i padobrani na komercijalnim vazduhoplovima. Njegove brojne
ugraene sigurnosne mere bile su neupadljive i automatske. Ukoliko bi do lo do najgo
reg, nezavisne dvosede kapsule za spasavanje odvojile bi se od putnikog odeljenja
i svaka bi poela slobodni uspon prema povr ini, dok bi ultrazvuni markeri mahnito p
i tali.
Ovo ronjenje bilo je poslednje u sezoni: godina se primicala kraju i Pik
ara e uskoro vazduhom prebaciti do mirnijih mora ju ne polulopte. Iako u dubinama n
a kojima je podmornica radila leto i zima nisu ni ta vi e znaili od dana i noi, ravo vr
eme na povr ini moglo bi uiniti putnike vrlo, vrlo nesrenim.
Tokom trdesetominutnog slobodnog pada do polo aja olupine, Pikarovi cenjen
i gosti gledali su kratki video koji je prikazivao trenutno stanje operacija, ka
o i mapu planiranog ronjenja. Tokom spu tanja u tamu nije se moglo videti ni ta drug
o, izuzev poneke svetlee ribe koju bi privukao taj neobini uljez na njenoj teritor
iji.
A onda, odjednom, izgledalo bi kao da odozdo poinje da se raa sablasna zor
a. Sva svetla na Pikaru, izuzev slabih svetiljki za sluaj opasnosti, bila bi tada
poga ena i Titanikova prova ukazala bi se pred njima.
Gotovo svima koji bi je videli na um je padala ista pomisao: mora da je
brod izgledao prilino slino ovome u brodogradili tu Harlanda i Volfa pre stotinu god
ina. Ponovo je bio okru en slo enom mre om elinih skela, dok su se radnici rojili oko nj
ega. Meutim, radnici vi e nisu bili ljudska bia.
Vidljivost je bila izvrsna, a pilot je upravljao Pikarom tako da su putn

ici sa obe strane kabine mogli da dobiju najbolje mogue vidno polje kroz uske, ok
rugle prozore. Izuzetno je vodio rauna o tome da izbegne vredne robote, koji nima
lo nisu obraali pa nju na podmornicu. Ona nije predstavljala deo svemira sa kojim s
u bili uve bani da se nose.
"Ukoliko pogledate desno", ree vodi ture - mladi diplomac sa Vuds Hola koj
i je na ovaj nain zaraivao malo novca tokom raspusta - "videete kabl 'nadole' koji
se pru a sve do Eksplorera. A tamo je modul koji se upravo spu ta, sa protivtegom. I
zgleda da je re o dvotonskoj jedinici.
Eno robota koji ide da ga presretne - sada je modul otkaen - vidite da im
a neutralni uzgon, kako bi mogao lako da se pomera. Robot e ga na odneti do take n
a nosiljci za podizanje za koju treba da bude spojen i zakaiti ga na nju. Onda e d
votonski protivteg koji ga je spustio dole biti otkaen, spojen na kabl 'nagore' i
poslat na Eksplorera da bi bio ponovo upotrebljen. Kada to budu ponovili deset
hiljada puta, moi e da podignu Titanik. Odnosno, bar ovaj njegov deo."
"Zvui kao prilino okoli an nain za obavljanje stvari", primeti jedna od VIP-o
vki. "Za to naprosto ne koriste sabijen vazduh?"
Vodi je to uo ve desetinu puta, ali je nauio da pristojno odgovara na takva
pitanja. (Plata je bila dobra, a takve su bile i dodatne pogodnosti).
"Mogue je, madam, ali previ e je skupo. Pritisak je ovde ogroman. Pretposta
vljam da svi znate za standardne boce ljudi- aba - one se obino dr e na dve stotine a
tmosfera. Kada biste ovde dole otvorili jednu od njih, vazduh ne bi izi ao. Voda b
i pojurila unutra - i ispunila pola boce!"
Mo da je malo preterao; neki putnici delovali su malo zabrinuto. Zbog toga
je urno produ io, u nadi da im skrene misli:
"Mi zaista koristimo ne to vazduha pod pritiskom za pode avanje i fino uprav
ljanje. A u poslednjim stepenima uspona on igra glavnu ulogu.
A sada e nas kapetan usmeriti do krme, du promenadne palube. Onda e ii unatr
ag, da biste svi imali podjednako dobar vidik. Neko vreme neu vi e govoriti..."
Veoma polako, Pikar se kretao du ogromne, senovite gromade. Najveim delom
bila je u tami, ali neki otvoreni poklopci prosipali su dramatine lepeze svetlost
i tamo gde su roboti radili u unutra njosti, privr ujui module za uzgon gde god su snag
e dizanja mogle dejstvovati.
Niko nije prozborio ni re dok su algama ovenani elini zidovi klizili pokraj
njih. Bilo je veoma te ko pojmiti razmere olupine - i dalje, posle stotinu godina,
ovo je bio jedan od najveih brodova ikada sagraenih. I najluksuzniji, ve iz samih
razloga iste ekonominosti. Titanik je oznaio kraj jedne ere; posle rata koji je dol
azio, niko vi e nee imati priliku da sebi dozvoli takvo rasipni tvo. Niti e, mo da, iko
mariti da to rizikuje, kako takva drskost ne bi ponovo izazvala zavist bogova.
Planina od elika nestade u daljini; izvesno vreme nimbus svetlosti koji j
u je okru ivao i dalje je bio slaba no vidljiv. Onda je tu ostalo samo pusto morsko
dno koje je klizilo pod Pikarom, pojavljivajui se i nestajui u dvostrukim ovalima
njegovih prednjih svetiljki.
Iako je bilo pusto, nije bilo bezoblino; bilo je izbrazdano i izbu eno, isp
resecano cik-cak jarcima i o iljcima dubinskih iskopavanja.
"Ovo je polje otpadaka", ree vodi, najzad prekidajui utanje. "Bilo je prekri
veno predmetima sa broda - posuem, name tajem, kuhinjskim alatkama - ta god vam drag
o. Svi su prikupljeni dok su Lojd i kanadska vlada vodili parnicu oko toga. Kada
je presuda doneta, ve je bilo prekasno..."
" ta je ono?" upita iznenada jedna putnica. Opazila je titraj kretanja kro
z svoj mali prozor.
"Gde? Da vidim. Ah, to je J. J."
"Ko?"
"Jason Junior. Najnovija igraka MUOD-a - izvinite, Meunarodne uprave za ok
eansko dno. Ispprobavaju ga - to je robot za automatsko istra ivanje. Nadaju se da
naprave malu flotu da bi se dno svih mora mapiralo sa rezolucijom od jednog met
ra. Onda emo poznavati okeane onako kao to poznajemo Mesec."
Pred njima se pojavljivala jo jedna oaza svetlosti i uskoro pretvorila u
prizor u koji je i dalje bilo te ko poverovati, koliko god puta ga ovek gledao na f
otografijama ili video-ekranima.
Vi e nije bio vidljiv nijedan deo krme: itava je bila zatvorena u ogromni,

nepravilni blok leda koji je poivao na morskom dnu. Iz leda je virilo na desetine
stubova, a na mnoge su, uz pomo kabloma razliite du ine, bili zakaeni polunaduvani b
aloni.
"To je veoma nezgodan posao", ree mladi vodi sa oiglednim divljenjem. "Veli
ki problem je spreavanje leda da se lomi i pluta navi e sam od sebe. Zbog toga ima
mnogo unutra njih struktura koje ne vidite. Kao i neka vrsta krova na vrhu."
Jedan putnik, koji oigledno nije pazio tokom upoznavanja na poetku, upita:
"Ti baloni - zar niste rekli da ne mogu da pumpaju vazduh do ove dubine?"
"Ne dovoljno da bi se podigle ovolike mase. Ali to nije vazduh. Te lebdee
vree sadr e H2 i O2 - vodonik i kiseonik koje oslobaa elektroliza. Vidite li one ka
blove? Oni dovode milione - ne, milijarde amper-sati iz dve nuklearne podmornice
na etiri kilometra iznad nas. Dovoljno elektriciteta da se pokree jedan gradi."
On pogleda na sat.
"Bojim se da ovde nema mnogo toga da se vidi. Napraviemo po jedan krug u
oba smera, a onda kreemo nazad."
Pikar odbaci dodatne balaste - ovi e biti uzeti kasnije i poslati eskalat
orskim kablom 'nagore', koji je poinjao pramcu Titanika. Bilo je vreme za potpisi
vanje suvenirske bro ure; a ova je, za veinu putnika, predstavljala prilino iznenaenj
e...
D.S.V. 'PIKAR' R.M.S. 'TITANIK'
14. oktobar 2011. 14. april 1912.
PREDJELA
ConsommQ Fermier Cockie leekie
Fileti od ribe list
Jaje a l'Argenteuil
Piletina a la Merilend
Usoljena govedina, povre, knedle
RO TILJ
Jagnjetina na aru
Krompir pire, peeni i pr eni krompiri
Puding od pavlake
Jabuke sa kremom Peciva
HLADNI BIFE
Losos u majonezu Lonac od raia
Sardele po norve ki Haringe u sosu
Obine & dimljene sardine
Telei odrezak
Pikantni rolat od govedine
Pa teta od teletine i unke
unka Vird inija & Kamberlend
Bolonjska kobasica Pihtije
Piletina u elatinu
Usoljeni volujski jezik
Zelena salata Rotkvice Paradajz
SIREVI
e ajr, stilton, gorgonzola, Edam
Kamember, rokfor, San Ivel
Kedar
Ledeno toeno minhensko pivo 3 & 6 p krigla
"Bojim se da poprilino stavki nedostaje u meniju", ree mladi vodi tonom alji
vog izvinjavanja. "Kuhinjske pogodnosti na Pikaru prilino su ograniene. ak ne koris
timo ni mikrotalasnu pe - vukla bi previ e snage. Zbog toga, molim vas, ne obraajte
pa nju na jela s ro tilja; uveravam vas da je hladni bife izvrstan. Imamo i neke od
sireva - ali samo one bla e. Gorgonzola ne deluje kao Bog zna kako dobra zamisao u
ovim zatvorenim prostorijama...
Oh, da - pivo - originalno je, pravo iz Minhena! I ko ta nas poprilino vi e o
d tri penija po krigli. ak vi e i od est.

U ivajte, dame i gospodo. Biemo na povr ini za samo jedan sat."

37. VASKRSENJE
Nije je bilo lako organizovati, a bili su potrebni meseci raspravljanja
preko granice. Meutim, zajednika pogrebna slu ba protekla je dovoljno glatko; bar je
dnom, dok su delili istu tragediju, hri ani su bili u stanju da pristojno razgovara
ju sa hri anima. injenica da je jedan od mrtvih dolazio iz Severne Irske prilino je p
omogla; kovezi su se mogli polo iti u zemlju istovremeno u Dablinu i Belfastu.
Dok je 'Lux aeterna' Verdijeve Mise rekvijem lagano zamirala, Edit Krejg
se okrete Dolores i upita: "Da ka em sada dr D aferd iju? Ili e misliti da sam ponovo
po a avila?"
Dolores se namr ti, a onda odvrati onim pevuckavim, karipskim naglaskom ko
ji joj je jednom pomogao da dosegne udaljeno mesto na kome se skrivao Editin um:
"Molim te, du o, nemoj da koristi tu re. Da, mislim da treba to da uini . Otpri
like je vreme da ponovo porazgovaramo sa njime - zabrinue se. On nije poput nekih
lekara koje bih mogla da pomenem - on vodi rauna o pacijentima i posle leenja. On
i za njega nisu samo sluajevi sa rednim brojem."
Dr D aferd iju je zaista bilo drago to mu se Edit javila; pitao se odakle, al
i mu ona to nije otkrila. Video je da sedi u nekoj velikoj prostoriji sa name taje
m od bambusa (ah, verovatno tropi - Doloresino rodno ostrvo?) i bio je srean da p
rimeti kako je delovala u potpunosti opu teno. Na zidu iza nje bile su dve velike
fotografije i on prepozna obe - Ada i 'Kolin'.
Lekar i biv i pacijent pozdravi e se toplo; onda Edit ree malo nervozno:
"Mo da ete pomisliti da sam se dala na novu beznade nu potragu - i mo da ste u
pravu. Ali bar ovog puta znam ta radim - a radiu sa nekim od vodeih svetskih naunika
. Izgledi su jedan prema milion da uspem. Ali to je beskonano - sasvim doslovno m
islim: beskonano - bolje nego... nego... nala enje onoga to vam je potrebno u M-skup
u."
Ne onoga to ti je potrebno, pomisli dr D aferd i: onoga to eli . Ali samo je reka
o, i to prilino oprezno: "Samo napred, Edit. Zainteresovan sam - i potpuno u tami
."
" ta znate o krionici?"
"Ne mnogo. Znam da su mnogi ljudi bili smrznuti, ali nikada nije dokazan
o da mogu da se... oh! Shvatam na ta cilja . Kako fantastina ideja!"
"Ali ne i sme na?"
"Pa, tvoja procena o jedan prema milion mo da je optimistika. Ali za ne to to
bi se toliko isplatilo - ne, ne bih rekao da je to sme no. A ukoliko se brine da u z
atra iti od Dolores da te stavi na prvi avion nazad za kliniku - nema nikakve boja
zni. ak i ukoliko ti projekat ne uspe, to bi mogla biti najbolja mogua terapija."
Ali samo ukoliko, pomisli D aferd i, ne bude previ e pogoena neizbe nim neuspehom.
Pa ipak, to je jo godinama daleko...
"Drago mi je to tako mislite. im sam ula da e zadr ati Kolin u nadi da e moi da
je identifikuju, znala sam ta da radim. Ne verujem u sudbinu - ili usud - ali kak
o sam mogla da odbijem takvu priliku?"
Kako, zaista? - pomisli D aferd i. Izgubila si jednu kerku; nada se da dobije d
rugu. Uspavanu lepoticu, koju e probuditi ne mladi princ, ve ostarela princeza. Ne
, nego ve tica - i to dobra, ovog puta! - koja poseduje moi u potpunosti izvan poim
anja bilo koje irske curice roene u devetnaestom veku.
Ukoliko - ukoliko! - to upali, sa kako udnim novim svetom e se Kolin suoiti
! Ona e biti ta kojoj e biti potrebna pa ljiva psiholo ka nega. Ali sve je to bila naj
nesputanija mogua ekstrapolacija.
"Ne elim da sipam ledenu vodu na tvoju zamisao", ree D aferd i. "Ali svakako, a
k i ukoliko mo e da o ivi telo - zar posle stotinu godina nee biti nepopravljivih o teenj
mozga?"
"To je tano ono ega sam se i ja pla ila kada sam poela da razmi ljam o tome. Al
i ima mnogo istra ivanja koje itavu stvar ine vrlo moguom - bila sam i sama prilino iz
nenaena. Vi e od toga - impresionirana. Jeste li ikada uli za profesora Ralfa Merkle
a?"
"Ne to neodreeno."
"Pre vi e od trideset godina on i dva druga mlada matematiara napravili su

revoluciju u kriptografiji pronala enjem univerzalnog kljua za ifre - neu se upu tati u
podrobna obja njavanja, ali ovo je preko noi uinilo zastarelim sve ma ine za ifrovanje
na svetu, kao i mnoge pijunske mre e.
A onda, 1990. - izvinite, 1989. - objavio je klasini lanak pod naslovom 'M
olekularna opravka mozga'..."
"Oh, taj tip!"
"Tako je - bila sam ubeena da mora da ste uli za njegov rad. On je pokazao
da ak i ukoliko bi postojala velika o teenja mozga, mogla bi se otkloniti ma inama mo
lekularne veliine za koje je bio sasvim siguran da e biti izmi ljene u sledeem veku.
Sada."
"A jesu li?"
"Mnoge. Pogledajte kompjuterski upravljane mikropodmornice koje hirurzi
sada koriste da proiste arterije rtava srane ili mo dane kapi. Ovih dana ne mo ete da g
ledate nijedan nauni TV kanal, a da ne vidite poslednja dostignua nanotehnologije.
"
"Ali opravka itavog mozga, molekul po molekul! Pomislite na same brojeve
koji su tu u pitanju!"
"Otprilike deset na dvadeset treu. Beznaajan broj."
"Zaista." D aferd i nije bio siguran da li se Edit ali. Ne - bila je savr eno o
zbiljna.
"Vrlo dobro: pretpostavimo da zaista opravite mozak, sve do poslednje po
jedinosti. Hoe li to vratiti osobu u ivot? Zajedno sa seanjima? Oseanjima? I svim os
talim - ta god to bilo - to ini odreenu samosvesnu jedinku?"
"Mo ete li mi pru iti dobar razlog zbog ega ne bi? Ne verujem da je mozak i ta
tajanstveniji od tela - a mi znamo kako ono dejstvuje, u naelu, ako ve ne u pojedi
nostima. Kako god bilo, postoji samo jedan nain da to pronaemo - a tom prilikom mn
ogo emo nauiti."
" ta mislite, koliko e dugo potrajati?"
"Pitajte me za pet godina. Onda u znati da li e nam biti potrebna jo jedna
decenija - ili stolee. Ili venost."
"Mogu samo da vam po elim sreu. To je opinjujui projekat - a imaete mnogo prob
lema osim isto tehnikih. Njene rodbinske veze, na primer, ukoliko ikada budu utvren
e."
"Ne deluje verovatno. Poslednja teorija glasi da je bila slepi putnik i
zato ne na listi putnika."
"Pa, crkva. Mediji. Hiljade sponzora. Pisci pod la nim imenom koji e po eleti
da napi u njenu autobiografiju. Ve poinjem da alim jadnu devojku."
I nije mogao da se uzdr i da ne pomisli, iako to nije rekao glasno: nadam
se da Dolores nee biti ljubomorna.
Donald je, razume se, bio zapanjen i ljut; to se uvek de ava sa mu evima (i e
nama) u takvim prilikama.
"Nije ak ni ostavila neku poruku?" ree on u neverici.
Dr D aferd i zavrte glavom.
"Nema potrebe da se brinete. Javie vam se im se bude sredila. Trebae joj ne
ko vreme da se prilagodi. Dajte joj nekoliko nedelja."
"Da li znate kuda je oti la?"
Doktor ni ta nije odgovorio, to je bilo dovoljan odgovor.
"Jeste li bar sasvim sigurni da je dobro?"
"U to nema nikakve sumnje; u izuzetno je dobrim rukama." Psihijatar napr
avi jednu od onih podu ih pauza koje su bile deo njegove ve tine.
"Znate, gospodin Krejg, trebalo bi da se naljutim na vas."
"Za to?" upita Donald, iskreno zapanjen.
"Ko tali ste me najboljeg lana mog osoblja - ene koja mi je bila desna ruka.
"
"Sestra Dolores? Pitao sam se zbog ega je nisam video - eleo sam da joj se
zahvalim za sve to je uinila."
Jo jedna od tih proraunatih pauza; onda dr D aferd i ree: "Pomogla je Editi vi e
nego to mo ete da zamislite. Oigledno, nikada na to niste pomislili i ovo e mo da biti o
k za vas. Ali dugujem vam istinu - pomoi e vam u va em sopstvenom prilagoavanju.

Editina osnovna orijentacija nije prema mu karcima - a Dolores ih aktivno

prezire, iako je ponekad bila dovoljno ljubazna da napravi izuzetak u mom sluaju.
..
Bila je u stanju da uspostavi vezu sa Edit na fizikom nivou ak pre nego to
smo se povezali na mentalnom planu. Bie veoma dobre jedna za drugu. Ali nedostajae
mi, prokletstvo."
Donald Krejg na trenutak je zanemeo. Onda promrmlja: "Hoete da ka ete - da
su se zaljubile jedna u drugu? A vi ste to znali?"
"Razume se da sam znao; moj posao kao lekara jeste da poma em pacijentima
na svaki nain na koji sam u stanju. Vi ste inteligentan ovek, gospodin Krejg - izn
enaen sam to vam to deluje kao ok."
"Pa to je u svakom sluaju - neprofesionalno pona anje!"
"Kakva besmislica! Upravo obrnuto - vrhunski je profesionalno. Oh, tokom
varvarskog dvadesetog veka mnogi bi se slo ili. Mo ete li da poverujete da je u tim
danima za osoblje mentalnih institucija bio zloin da imaju ikakve seksualne odno
se sa pacijentima za koje su se starali, iako bi to esto bilo za njih najbolja mo
gua terapija?
Postoji jedna dobra stvar koja je proiza la iz epidemije AIDS-a - ona je p
risilila ljude da budu iskreni: obrisala je poslednje zaostatke puritanskih pore
meaja. Moje hinduistike kolege - sa svojim prostitutkama iz hramova i erotskim sku
lpturama - sve vreme su imali pravu ideju. teta to je zapadu bilo potrebno tri hil
jade godina bede da bi ih stigao."
Dr D aferd i zastade da doe do daha i pru i priliku Donaldu Krejgu da sredi sop
stvene misli. Ovaj nije mogao da ne pomisli kako je doktor izgubio deo svoje pro
fesionalne izdvojenosti. Da li je bio erotski zainteresovan u nedostupnu sestru
Dolores? Ili je imao dubljih problema?
Ali, razume se, svi su znali zbog ega, u stvari, ljudi postaju psihijatri
...
Uz ne to sree, mogao bi da izlei sebe. A ukoliko ne uspe , posao je bio zanimlj
iv - a prinadle nosti izvrsne.
FINALE
38. OSAM RIHTERA
Jason Bredli bio je na palubi Glomar Eksplorera i posmatrao napredovanje
J. J.-a po morskom dnu, kada je osetio iznenadni, o tri trzaj, slian udarcu ekia. Dv
a elektroniara koja su bila zadubljena u posmatranje ekrana ni ta nisu primetila; v
erovatno su mislili da je posredi neka promena neprekidnog ritma brodske ma inerij
e. Pa ipak, na jedan ledeni trenutak Jason se seti momenta od pre skoro jednog v
eka, koji je pro ao isto tako neprimeen kod veine putnika...
Ali, razume se, Eksplorer je bio usidren (u vodi dubokoj etiri kilometra
- kako bi to samo zapanjilo kapetana Smita!) a nijedan ledeni breg ne bi mu se m
ogao privui neopa eno pored radara. Niti bi pri svojoj plovnoj brzini izazvao i ta go
re od malo lju tenja boje.
Pre nego to je Jason stigao makar i da pozove komunikacioni centar, jedna
crvena zvezdica poe da trepe na ekranu satfaksa. Kao dodatak tome, prodorni zvuni
alarm, koji je zajemeno nagonio zube da zabride dok je zavijao gore-dole kroz ops
eg od jednog kiloherca, zaori se iz retko kori enog zvunika plovila.
Jason udarcem prekide zvuk i usredsredi se na poruku. Sada su ak i dvojic
a utokljunaca pored njega shvatila da ne to nije u redu.
" ta je to?" upita jedan boja ljivo.
"Zemljotres - i to veliki. Mora da je bio blizu."
"Ima li opasnosti?"
"Ne za nas. Pitam se gde li je epicentar..."
Morao je da saeka nekoliko minuta dok je seizmografsko-kompjuterska mre a o
bavila proraune. Onda se na ekranu faksa pojavi poruka:
PODMORSKI ZEMLJOTRES PROCENA 7 RIHTERA
EPICENTAR PRIBL. 55 Z 44 S
UPOZORENJE SVIM OSTRVIMA I OBALSKIM PODRUJIMA SEVERNOG ATLANTIKA

Nekoliko sekundi ni ta se nije dogodilo, a onda se pojavi jo

jedan red:

ISPRAVKA: NOVA PROCENA 8 RIHTERA

etiri kilometra ni e, J. J. je strpljivo i delotvorno obavljao svoj posao,
klizei nad dnom na visini od deset metara i brzinom od ugodnih deset vorova na sat
. (Neke nautike tradicije odbijale su da izumru; vorovi i hvati pre iveli su ulazak
u metriko doba). Navigacioni program bio je tako pode en da se osmatranje obavlja u
potezima koji su se delimino preklapali; nalikovalo je to na rad oraa koji vozi n
apred-nazad preko polja to ga priprema za sledeu etvu.
Prvi udarni talas nije uznemirio J. J.-a ni ta vi e nego Eksplorera. ak i dve
nuklearne podmornice ostale su u potpunosti nedirnute; bile su sazdane da izdr e
i daleko gora uznemirenja - iako su njihovi zapovednici proveli nekoliko zabrinu
tih sekundi razmi ljajui o neoekivanim dubinskim minama.
J. J. nastavi svoj automatski pohod, svake sekunde prikupljajui i zapisuj
ui megabajte podataka. Devedeset devet odsto tih zapisa nee nikada nikoga nimalo z
animati - a mo da e proi vekovi pre nego to se u preostalom postotku pronae neko nauno
zlato.
Za oko video kamere dno je delovalo gotovo potpuno bezoblino, ali bilo je
pa ljivo odabrano. Prvobitno 'polje otpadaka' oko o teene krme davno je poi eno od svih
zanimljivih stavki; ak i parad uglja koja je poispadala iz skladi ta izvaena je i pre
tvorena u suvenire. Meutim, pre samo dve godine magnetometrijska pretraga otkrila
je nepravilnosti u blizini pramca, koje je mo da vredelo ispitati. J. J. je bio p
ravi izbor za taj posao; za nekoliko sati dovr ie potragu i vratiti se u ploveu bazu
.
"Izgleda kao da 1929. ponavlja", ree Bredli.
U MUOD-ovoj laboratoriji dr Cviker zavrte glavom. "Ne - mnogo je gore, b
ojim se."
U Tokiju, na drugom vori tu urno sazvane konferencije, Kato upita: " ta se dog
odilo 1929?"
"Zemljotres na Grend Benksu. Pokrenuo je muljeviti talas - nazovite ga p
odvodnom lavinom. Kidao je jedan telegrafski kabl za drugim, kao da su od pamuka
, dok je jurio preko dna. Tako mu je proraunata brzina - ezdeset kilometara na sat
. Mo da je bila i vea."
"Onda bi do nas mogao stii za - moj Bo e - tri ili etiri sata. Koja je verov
atnoa o teenja?"
"U ovom stadijumu nemogue je rei. U najboljem sluaju - vrlo mala. Potres iz
1929. nije dodirnuo Titanika, iako je mnogo ljudi mislilo da je zatrpan: sreom,
bilo je to nekoliko stotina kilometara zapadno. Najvei deo sedimenata skrenuo je
u jedan kanjon i potpuno proma io olupinu."
"Izvinite", ree Rupert Parkinson, "upravo smo saznali da je jedan od na ih
noseih modula izronio na povr inu. Iskoio je dvadeset metara iz vode. I izgubili smo
telemetriju na olupini. Kako je sa tobom, Kato?"
Kato je oklevao samo na trenutak; onda je doviknuo ne to na japanskom kole
gi van ekrana.
"Proveriu sa Petrom i Mori. Doktore Cviker - kako glasi va a analiza za naj
gori mogui sluaj?"
Na a preliminarna osmatranja navode nas na zakljuak da ima nekoliko metara
sedimenata. Za jedan sat imaemo bolji kompjuterski model."
"Jedan metar ne bi bilo odve ravo."
"To bi nam moglo uni titi planske rokove, prokletstvo."
"Izve taj sa Mori, gospodo", ree Kato. "Nema problema - sve je normalno."
"Ali koliko dugo? Ukoliko ta - lavina - stvarno juri prema nama, trebalo
bi da izvuemo koliko god opreme mo emo. ta vi savetujete, doktore Cviker?"
Naunik je upravo hteo da progovori, kada mu Bredli ne to hitro pro apta u uvo
. Ovaj je delovao zapanjeno, zatim turobno - onda uz oklevanje klimnu da se sla e.
"Ne mislim da smem vi e da govorim, gospodo. Gospodin Bredli je iskusniji
u ovoj oblasti od mene. Pre nego to dam ikakav odredjeni savet, moram se posaveto

vati sa na im pravnim odeljenjem."

Nastade ti ina puna neverice; onda Rupert Parkinson brzo ree: "Svi smo svet
ski ljudi: razumemo da MUOD ne eli da se upetlja u pravne probleme. Zbog toga nem
ojmo da traimo vreme. Izvlaimo sve to mo emo. I savetujem tebi, Kato, da uini isto - za
sluaj da je najgori scenario dr Cvikera tek samo umereno rav."
Bilo je to upravo ono ega se naunik pla io. Podmorski zemljortes bio je dovo
ljno upeatljiv; ali - kao to fisiona bomba slu i samo kao detonator za fuzionu - mog
ao bi naprosto delovati kao obara za oslobaanje jo veih sila.
Milioni godina suneve energije bili su uskladi teni u petrohemikalijama pod
dnom Atlantika; ovek je izvukao jedva jednovekovnu vrednost.
Ostatak je jo ekao.
39. ZABLUDELI SIN
Na dnu Atlantika, roboti vredni milijardu dolara spustili su alatke i poe
li da plutaju prema povr ini. Nije bilo velike urbe; ivoti nisu bili ugro eni, iako bo
gatstva jesu. Deonice Titanika ve su padale na svetskim berzama i davale medijski
m humoristima priliku za previ e oigledne viceve.
Velike morske naftne bu otine takoe su igrale na sigurno. Iako su Hibernija
i Avalon, u srazmerno plitkoj vodi, morale tek malo da se pla e muljevitih talasa
, prekinule su sve operacije i dvostruko su, pa i trostruko, proveravale sigurno
sne i rezervne sisteme. Sada se nije moglo uiniti ni ta drugo izuzev ekati - i divit
i se velianstvenim predstavama polarne svetlosti koje su ovaj ciklus Sunevih pega
ve uinile najspektakularnijim od svih to su ikada zabele eni.
Neposredno pre ponoi - niko se nije mnogo naspavao - Bredli je stajao na
helikopterskom sleti tu Eksplorera i posmatrao ogromne zavese rubinske i smaragdne
vatre koje su se prevlaile preko severnog neba. Nije bio lan posade; ukoliko je b
io potreban kapetanu ili nekome drugome, stajao bi na raspolaganju u roku od nek
oliko sekundi. Zaposleni ljudi, naroito u vanrednim situacijama, nisu ba voleli da
imaju posmatrae iza lea - koliko god ovi bili dobronamerni ili visokokvalifikovan
i.
Ali poziv, kada je najzad do ao, nije stigao sa komandnog mosta, ve iz cent
ra za operacije.
"Jasone? Ovde centar za operacije. Imamo problem. J. J. nee da prihvati n
a signal za opoziv."
Bredli oseti neobinu me avinu oseanja. Najpre je tu bila briga da se ne izgu
bi jedan od delova laboratorijske opreme koji su najvi e obeavali - i bili najskupl
ji. Onda se javio neizbe ni mentalni znak pitanja: ' ta li je moglo da poe kako ne va
lja?' - a za njim je smesta sledilo: ' ta bismo mogli da uinimo oko toga?'
Ali bilo je i neega dubljeg. J. J. je predstavljao ogromno lino ulaganje v
remena, napora, misli - ak i posveenosti. Seao se svih viceva o oinstvu nad tim robo
tom; bilo je u njima ne to istine. Stvaranje pravog sina ( ta li je sa J. J. od krvi
i mesa?) zahtevalo je mnogo manje energije.
Do avola, ree Jason sebi, to je samo ma ina! Mogla se ponovo napraviti; i da
lje smo imali sve programe. Ni ta ne bi bilo izgubljeno izuzev podataka prikupljen
ih na sada njoj misiji.
Ne - mnogo toga bilo bi izgubljeno. ak je bilo mogue da bi itav program bio
napu ten; razvoj J. J.-a napregao je MUOD-ove fondove i zalihe do krajnjih granic
a. U najmanju ruku, projekat NEPTUN bio bi odlo en godinama - mo da ak du e od Cvikerov
og ivota. Naunik je bio prgavi, matori, kukin sin, ali Jason ga je voleo i divio mu
se. Gubljenje J. J.-a slomilo bi mu srce...
Jo dok je jurio prema centru za operacije, Bredli je sakupljao i prouavao
podatke preko svog runog komunikatora.
"Sigurni ste da J. J. dejstvuje normalno?"
"Da - marker ispravno radi - poslednji redovni izve taj pre petnaest minut
a govorio je da su svi sistemi normalni - da se nastavlja pretraga. Ali naprosto
nee da odgovori na signal za opoziv."
"Prokletstvo! Laboratorija mi je rekla da je taj algoritam popravljen. P
oku avajte i dalje. Pojaajte snagu koliko god mo ete. ta ima novo o zemljotresu?"
"Lo e vesti - planina Pele tutnji - Martinik se evakui e. A upozorenja o cun
amiju odaslata su na sve strane, razume se."

"Ali ta je sa Grend Benksom? Ima li znakova da lavina polazi?"

"Svi seizmografi skau - niko nije sasvim siguran ta se, do avola, de ava. Sam
o as, dok dobijem najnovije podatke.
Ah, evo neeg. Mornarika protivpodmornika mre a - nisam znao da i dalje radi!
- sva je rasturena. A i atlantski kablovi - ba kao '29. Da - dolazi ovamo."
"Koliko jo ima pre nego to nas zahvati?"
"Ukoliko joj ne ponestane gasa, najmanje tri sata. Mo da i etiri."
Dovoljno vremena, pomisli Bredli. Tano je znao ta treba da radi.
"Otvor za ronjenje?" pozva on. "Otvorite dubinski d ip. Idem dole."
Stvarno u ivam u ovome, ree Bredli sebi. Prvi put imam besprekorni izgovor
da spustim dubinski d ip do olupine, a da ne moram da podnosim zvaninu prijavu, i t
o u tri primerka. Kasnije e biti mnogo vremena da se sreuje papirijada - ili da se
oda ilju elektronski memorandumi...
Da bi mu se ubrzalo spu tanje, dubinski d ip bio je te ko optereen; ovog puta n
ije bilo vremena za brige o zagaenju dna odbaenim balastom. Samo dvadeset minuta po t
o je blistavi sjaj polarne svetlosti izbledeo u vodama nad njim, Bredli ugleda p
rvi fosforescentni nimbus oko prove Titanika. Nije mu to bilo potrebno, razume s
e, jer znao mu je taan polo aj, a olupina mu ak i nije bila cilj; ali bilo mu je dra
go to su svetlosti ponovo bile ukljuene ekskluzivno za njega.
J. J. je bio samo pola kilometra daleko i obavljao je svoj posao sa glup
avom usredsreeno u i predano u. Jednolini 'ping... ping-ping' pozivni signal njegovog ma
rkera ispunjavao je mali mehur vazduha dubinskog d ipa svakih deset sekundi, a plo
vilo je bilo i jasno vidljivo na sonaru za pretragu.
Bez mnogo nade, Bredli ponovo uputi niz signala opoziva za sluaj opasnost
i i nastavi to da ini dok se primicao neposlu nom robotu. Nije bio ni iznenaen, ni r
azoaran potpunim odsustvom bilo kakvog odgovora. Bez brige, ree on sebi; imam ja j
o mnogo trikova u rukavu.
Sauvao je sledei za trenutak kada su se na li razdvojeni svega desetak metar
a. Dubinski d ip mogao je lako da prestigne J. J.-a i Bredli nije imao problema da
postavi vozilo nasred robotovog unapred proraunatog puta. Takva podvodna suoavanj
a esto su organizovana da bi se oprobali J. J.-ovi algoritmi za izbegavanje prepr
eka - a bar su oni radili tano onako kako je planirano.
J. J. se potpuno zaustavi i osmotri stanje. Na tom rastojanju 'prsa u pr
sa' Bredli je bio u stanju da razabere vlastitim u ima, bez pomagala, subharmonike
sline pikolu, na samoj granici ujnosti, dok je robot pregledao prepreku pred sobo
m i poku avao da je prepozna.
On iskoristi priliku da opet po alje naredbu za opoziv, ali ni ovoga puta
nije bilo reakcije. Bilo je besmisleno ponovo poku avati; problem je morao biti u
programu.
J. J. se okrete devedeset stepeni ulevo i poe pod pravim uglom u odnosu n
a prvobitni kurs. I ao je samo deset metara, onda se okrete starom smeru, u nadi d
a e izbei prepreku. Ali Bredli je ve bio tamo.
Dok je J. J. razmi ljao o tome, Bredli oproba novi gambit. On se prebaci n
a spolja nji prenosnik zvuka.
"J. J.", ree on. "uje li me?"
"Da", odgovori robot spremno.
"Prepoznaje li me?"
"Da, gospodine Bredli."
(Dobro - nekud dospevamo...)
"Ima li problema?"
"Ne. Svi sistemi su normalni."
"Poslali smo ti opoziv - potprogram 999. Jesi li ga primio?"
"Ne. Nisam ga primio."
( ta god pisci naune fantastike tvrdili, roboti ne la u - izuzev ukoliko su p
rogramirani da to ine. A sa J. J.-om niko nije odigrao taj prljavi trik - nadam s
e...)
"Jedan ti je poslat. Ponavljam: poslu aj ifru 999. Potvrdi."
"Potvrujem."
"Onda izvr i."

"Naredba nerazumljiva."
(Prokletstvo; idemo u krugovima. A mogli bismo to i bukvalno, sve dok ob
ojici ne ponestate napajanja - ili strpljenja.)
Dok je Bredli razmi ljao o sledeem koraku, Eksplorer prekide dijalog.
"Dubinskom d ipu - ao nam je to do sada niste imali sree. Ali imamo novih pod
ataka za vas - i poruku od profesora."
"Samo napred."
"Propu tate pravi pravcati vatromet. Dogodio se - pa, jedina re je proboj oko 40 zapadno i 50 severno. Sreom, preduboko za ikakva ozbiljna o teenja okeanskih
naftnih platformi - ali ugljovodonini gas kulja navi e u milionima kubnih metara.
I upalio se - vidimo blesak odavde - potpuno je nadma io auroru! Treba da vidite f
otografije sa Ertsata: deluje kao da je severni Atlantik u po aru."
Siguran sam da je vrlo spektakularno, pomisli Bredli. Ali kakvog to utic
aja ima na mene?"
"A koja je poruka od dr Cvikera?"
Zamolio nas je da vam ka emo da je Tomi Gold bio u pravu. Rekao je da ete r
azumeti."
"Iskreno, trenutno me ne zanima dokazivanje naunih teorija. Koliko jo ima
pre nego to budem morao gore?"
Bredli nije oseao uzbunjenost - samo hitnju. Mogao je da odbaci preostale
balaste i odvoji rezervoare u nekoliko sekundi i da bude bezbedan na putu navi e
znatno pre nego to bi podmorska lavina stigla da ga pokrije. Ali bio je odluan da
okona misiju, iz razloga koji su sada bili isto toliko lini koliko i profesionalni
.
"Poslednja procena je jedan sat - mo da imate vi e. Potrajae prilino pre nego t
o stigne ovamo - ukoliko uop te stigne."
Sat je bio previ e; pet minuta moglo bi biti dovoljno.
"J. J.", naredi on. "Dajem ti novi program. Naredba 527."
To je bilo prekidanje glavnog napajanja energijom, koje je trebalo da mu
ostavi u pogonu samo rezervne sisteme. Onda J. J. ne bi imao izbora nego da izr
oni.
"Naredba 527 prihvaena."
Dobro - upalilo je! J. J.-ova spolja nja svetla zatrepta e, a male elise za
pode avanje visine uspori e i zaustavi e se. Na trenutak, J. J. je bio mrtav u vodi. N
adam se da nisam preterao, pomisli Bredli.
Onda se svetla ponovo upali e, a elise opet poe e da se okreu.
Pa, bio je to lep poku aj. Ovog puta ni ta nije po lo kako ne treba, ali nije
bilo mogue setiti se svega u sistemu toliko slo enom kao to je to J. J.-ov. Bredli j
e naprosto zaboravio jednu sitnu pojedinost. Neke naredbe delovale su samo u lab
oratoriji; na operativnim misijama bile su iskljuene. Premo tenje je automatski pre
mo teno.
To je ostavljalo samo jednu mogunost. Ukoliko je blago ubeivanje do ivelo ne
uspeh, morae da koristi grubu silu. Dubinski d ip bio je mnogo jai od J. J.-a - ovaj
u svakom sluaju nije imao udova kojima bi mogao da se brani. Svaka rvaka borba bi
la bi vrlo neravnopravna.
Ali bila bi i nedostojanstvena. Postojao je bolji nain.
Bredli pokrenu dubinski d ip unatrag, tako da minipodmornica vi e nije zatva
rala put J. J.-u. Robot je nekoliko sekundi razmatrao novo stanje, a onda se pon
ovo dao na svoje obilaske terena. Takva posveenost zaista je bila dostojna divlje
nja, ali mogla je biti i preterana. Da li je bilo istina da su arheolozi na li u P
ompeji rimskog vojnika koji je i dalje bio na stra arskom mestu, zatrpan pepelom V
ezuva zbog toga to oficir nije do ao da ga oslobodi du nosti? To je veoma podsealo na
ono to je J. J. sada, kako izgleda, odluio.
"Izvini zbog ovoga", promrmlja Bredli kada je dohvatio ma inu koja ni ta nij
e sumnjala.
On ugura manipulatorsku ruku dubinskog d ipa u glavnu elisu i parad metala
raspr ta se u svim smerovima. Pomone elise okrenu e J. J.-a u polukrug, a onda se usp
ori e do potpunog mirovanja.
Postojao je samo jedan put iz te situacije i J. J. se nije zaustavio da
bi se upustio u raspravu.

Isprekidani signal markera prebaci se na stalni poziv u pomo - robotski S

OS - koji je znaio: "Doite i pokupite me!"
Poput bombardera koji odbacuje teret, J. J. otpusti gvozdeni balastni te
g koji mu je davao neutralnu potisnu silu i poe na brzi uspon prema povr ini.
"J. J. se kree navi e", javi Bredli Eksploreru. "Trebalo bi da stigne gore
za dvadeset minuta."
Sada je robot bio bezbedan; Pola tuceta sistema pratie ga im izbije na pob
r inu vode i on e se nai u ronilakom otvoru poprilino pre dubinskog d ipa.
"Nadam se da shvata ", promrmlja Bredli dok je J. J. nestajao u tenom nebu
u visini, "da me ovo boli mnogo vi e nego tebe."
40. INSPEKCIJSKI OBILAZAK
Jason Bredli upravo se pripremao da odbaci sopstveni balast i da krene z
a J. J.-om do povr ine kada je Eksplorer ponovo pozvao.
"Lep posao, Jasone - pratimo J. J.-a na putu nagore. Gumeni amci ga ve ekaj
u. Ali jo ne odbacujte balaste. Ima jedan mali posao koji bi grupa N-T volela da
obavite - bie potrebno najvi e pet minuta."
"Imam li toliko?"
"Nema problema - ne bismo to inae ni zatra ili. Preostalo je dobrih etrdeset
minuta pre nego to talas naleti - na na im kompjuterskim simulacijama deluje kao f
ront nevremena. Daemo vam bezbedno upozorenja."
Breldi razmoptri stanje. Dubinski d ip lako je mogao da stigne do radili ta
Nipon-Tarnera za pet minuta, a i on bi voleo da poslednji put baci pogled na Tit
anik - na oba dela, ukoliko je to mogue. Nije bilo rizika; ak i ukoliko je procena
dolaska bila debelo pogre na, i dalje je imao nekoliko minuta vremena posle upozo
renja i mogao je da pree hiljadu metara navi e pre nego to lavina protutnji pod njim
.
" ta elite da uradim?" upita on i okrenu dubinski d ip tako da je krma prekri
vena ledom bila pravo napred na pokazivau sonara.
"Mori ima problema sa kablovima za napajanje - ne mo e ih dii na povr inu. Mo
ra da su se negde zakaili. Mo ete li da proverite?"
"Hou."
Bio je to razuman zahtev, budui da je bio bukvalno na licu mesta. Masivni
kablovi neutralnog uzgona koji su oda iljali ogromnu ampera u do olupine stajali su
milione doara; nije nikakvo udo to su podmornice poku avale da ih namotaju. Pretpos
tavio je da je Petar Veliki to ve uspeo.
Imao je samo sopstvene svetiljke dubinskog d ipa za osvetljavanje ledene p
lanine koja je i dalje bila pribijena za dno, ekajui trenutak oslobaanja koji sada
mo da nikada nee doi.
Pa ljivo se kreui da bi izbegao ice koje su je povezivale sa napregnutim kise
oniko-vodoninim balonima, obilazio je masu dok nije do ao do dva debela kabla za nap
ajanje koji su se protezali do podmornice daleko u visini.
"Ne vidim ni ta neispravno", ree on. "Probajte da jo jednom dobro potegnete.
" Svega nekoliko sekundi potom, ogromni kablovi velianstveno zatitra e, poput ica ne
kog divovskog muzikog instrumenta. Bredliju se uini da osea talas infrazvuka koji s
e irio iz njih.
Ali kablovi su ostali tvrdoglavo nategnuti. "Izvinite", ree on. "Ni ta ne m
ogu. Mora da je udarni talas zaglavio mehanizam za otpu tanje."
"To misle i ovde gore. Pa, mnogo hvala. Bolje poite kui - i dalje imate ob
ilje vremena, ali poslednja procena je da pola milijarde tona mulja juri prema v
ama. Ka u da izgleda kao Misisipi u punom naletu."
"Koliko minuta pre nego to stigne ovamo?"
"Dvadeset - ne, petnaest."
Voleo bih da posetim provu, pomisli Bredli e njivo, ali neu da izazivam sreu.
Makar time propustio priliku da budem poslednji ovek koji je ikada bacio pogled
na Titanik.
Uz oklevanje, on odbaci balastni teg broj jedan i dubinski d ip poe da se d
i e. Poslednji put uputio je pogled na ogromno ustrojstvo okovano ledom dok se diz
ao od njega; onda se usredsredio na dva kabla koja su svetlucala u snopovima nje
govih prednjih svetiljki. Ba kao to lanac sidra pru a oseaj sigurnosti oveku abi, obezb

eivali su Bredliju dobrodo lu vezu sa svetom daleko nad njime. Upravo se spremao da
odbaci drugi teg i povea brzinu uspona, kada su stvari po le kako ne valja.
Mori je i dalje puna nade trzala kablove, poku avajui da povrati skupocenu
gvo uriju, kada je ne to koano popustilo. Ali ne, na alost, ono to je trebalo.
Zau se glasno 'ping' iz protivsudarnog sonara, a zatim tresak koji prodrm
a dubinski d ip i tr e Bredlija u sigurnosnim pojasevima. On nakratko ugleda ogromnu
belu masu koja se brzo uzdizala pored njega prema visinama.
Dubinski d ip poe da tone. Bredli odbaci preostala dva balastna tega.
Brzina tonjenja se smanji gotovo na nulu. Ali ne sasvim; i dalje je tonu
o, vrlo sporo, prema dnu.
Bredli je sedeo u ti ini nekoliko minuta. A onda, uprkos samome sebi, on p
oe da se smeje. Nije bilo neposredne opasnosti, a ovo je stvarno bilo sme no.
"Eksploreru", ree on. "Neete poverovati. Upravo sam se sudario sa ledenim
bregom."
41. SLOBODNI USPON
ak i sada Bredli nije smatrao da je u pravoj opasnosti; bio je vi e iznervi
ran nego uzbunjen. Pa ipak, kada se pravo pogleda, stanje je delovalo dovoljno d
ramatino. Bio je zaglavljen na okeanskom dnu, izgubiv i sav uzgon. Udarac postrance
miniledenog brega u usponu mora da je odvalio deo modula za lebdenje dubinskog
d ipa. A kao da to nije bilo dovoljno, najvea podvodna lavina ikada zabele ena ustrem
ila se na njega i sada je trebalo da stigne za deset ili petnaest minuta. Nije m
ogao da se ne oseti poput junaka jednog starog filma Stivena Spilberga.
(Prvi korak: videti da li pogonski sistem dubinskog d ipa mo e da obezbedi d
ovoljno podizanja da me izvue iz ovoga...)
Podmornica se na kratko pokrenu i podi e masu mulja koja ispuni okolnu vod
u zaslepljujuim oblakom odra ene svetlosti.
Dubinski d ip di e se nekoliko metara, a zatim se vrati. Akumulatori e biti p
razni znatno pre nego to stigne do povr ine.
(Mrzim to moram ovo da radim. Par miliona pravo u ubre - ili bar na morsko
dno. Ali mo da mo emo da izvuemo ostatak dubinskog d ipa kada sve bude gotovo - upravo
kao to su to jednom davno uinili sa dobrim starim Alvinom.)
Bredli dohvati 'kukaviji prekida' i skide za titni poklopac.
"Dubinski d ip poziva Eksplorera. Moram da poem na slobodni uspon; neete me u
ti dok ne stignem na povr inu. Dobro me pratite sonarom - stizau brzo. Upalite skre
tne motore, za sluaj da morate da mi se sklanjate s puta."
Prorauni su pokazali - a probe potvrdile - da e bez pratee opreme dubinski
d ip dostii brzinu od etrdeset kilometara na sat i isskoiti dovoljno visoko iz vode d
a sleti na palubu svakog broda koji bi se zatekao u blizini. Ili, razume se, da
ga probu i ispod linije gaza, ukoliko bi imao peh da ga zadesi direktan pogodak.
"Srpemni smo, Jasone. Sreno."
Okrenuo je mali crveni klju i svetla zatrepta e kada jaka struja potee kroz
detonatore.
Postoje neki in enjerski sistemi koji se nikada ne mogu u potpunosti ispro
bati pre trenutka kada zatrebaju. Dubinski d ip bio je dobro sazdan, ali isprobava
nje mehanizma za beg pod pritiskom od etiri stotine atmosfera zahtevalo bi najvei
deo bud eta MUOD-a.
Dvostruki eksplozivni naboj odvojio je plovnu sferu od ostatka vozila, b
a kao to je planirano.
Ali, kao to je Jason esto govorio, more e uvek smisliti ne to novo. Trup od t
itana ve je bio napregnut do maksimalne bezbedne vrednosti; a udarni talasi, koli
ko god da su bili srazmerno slabi, sakupili su se i susreli u istoj taki.
Bilo je prekasno za strah ili za aljenje; u deliu sekunde koji mu je preos
tao pre nego to je lopta implodirala, Jason Bredli imao je samo vremena za jednu
jedinu misao: dobro mesto za umiranje.
42. VILA, U SUTONU
Dok je vozio unajmljena kola pored ornamentirane gvozdene kapije, divno
potkresano drvee i cvetnjaci dozva e naas jedan spomen. Odlunim naporom volje, Donald
Krejg potisnu nadirua seanja na zamak Konroj. Vi e ga nikada nee videti; to poglavlj

e njegovog ivota bilo je gotovo.

Tuga je i dalje bila tu, a jedan njen deo uvek e biti sa njim. Pa ipak se
oseao i osloboeno; nije bilo prekasno - kako be e ona Miltonova najzloupotrebljavan
ija fraza? - za potragu za sve im umama i pa njacima novim. Poku avam da reprogramiram
sebe, pomisli Donald suvo. Da otvorim novu datoteku...
Na nekoliko metara od elegantne d ord ijanske kue ekao ga je prostor za parkir
anje; on zakljua unajmljena kola i prie ulaznim vratima. U nivou oiju stajala je no
va bakarna ploica, odmah iznad prekidaa za zvono i re etke zvunika. Iako Donald nije
video soiva kamere, nije sumnjao da ga jedno upravo posmatra.
Na ploi je bio ispisan jedan red, kitnjastim slovima:
Doktor psihologije Evelin Merik
Donald je zami ljeno posmatrao natpis nekoliko sekundi, a onda se nasme i i
posegnu za dugmetom zvona. Ali vrata su ga oekivala.
Zau se slabo kljocanje kada su se otvorila; onda madam Eva ree onim ispituj
uim, pa ipak saoseajnim glasom koji e ga esto podseati na dr D aferd ija: "Dobro do li n
alubu, gospodine Krejg. Svaki Jasonov prijatelj je i moj prijatelj."
43. ISTERIVANJE AVOLA
15. APRIL 2012, 02.00
Bilo je to ravo vreme za medijske mre e - prerano za amerike, nedovoljno kas
no za veernje eurovesti. U svakom sluaju, bila je to pria iji je vrhunac pro ao; malo
se ljudi sada zanimalo za trku koja je tako dobro i u potpunosti izgubljena.
Svake godine, ve itavo stolee, obalska stra a spu tala je venac na ovo isto mes
to. Ali ova stogodi njica bila je veoma posebna - i a tolikih i ezlih nada, snova - i bo
gatstava.
Glomar eksplorer okrenuo se nasuprot vetru, tako da je njegova pramana kui
ca pru ala cenjenim gostima malo za tite od ledenih naleta vetra sa severa. Pa ipak,
nije bilo onako hladno kao one blistave noi pre stotinu godina, kada je ceo seve
rni Atlantik rasprostro itavu Danaju zvezdama.
Na palubi nije bilo nikoga od onih koji su bili prisutni kada je Eksplor
er poslednji put odavao poast izginulima, ali mnogi mora da su se seali one tajne
svetkovine sa druge strane sveta, u krvlju ukaljanom veku koji sada kao da je pr
ipadao nekom drugom dobu. Ljudska rasa malo je sazrela, ali i dalje je imala da
pree dug put pre nego to bude mogla da ustvrdi kako je civilizovana.
Lagani stav Elgarove druge simfonije i eze u ti inu. Nikakva druga muzika ne
bi vi e odgovarala od tog opinjujueg 'zbogom' edvardijanskoj eri, komponovanog u ist
im godinama tokom kojih je Titanik rastao u brodogradili tu u Belfastu.
Sve oi bile su uprte u visokog, sedog oveka koji je digao jedan jedini ven
ac i blago ga spustio preko ograde. Dugo je utke stajao; iako su svi njegovi sadr
uzi sa te vetrom ibane palube delili njegova oseanja, za neke su ona bila naroito p
una znaenja. Bili su sa njime na palubi Knora, kada je TV monitor pokazao prve os
tatke olupine u rano jutro 1. septembra 1985. A bio je tu i jedan ovek od ije je p
okojne supruge burma baena u iste te vode, pre etvrt veka.
Ovog puta, Titanik je bio zauvek izgubljen za rasu koja ga je zaela i sag
radila; ljudske oi vi e nikada nee pogledati njegove rastute komade.
Mnogo vi e od nekolicine ljudi bilo je najzad osloboeno ivotne opsesije.
44. EPILOG: DUBINE VREMENA
Zvezda koja se nekada zvala Sunce malo se promenila od davnih dana kada
su je ljudi obo avali.
Dve planete su nestale - jedna zbog in enjerskog delovanja, druga usled ka
tastrofe - a Saturnovi prstenovi izgubili su veliki deo sjaja. Ali, u celini, Su
nev sistem nije bio mnogo o teen tokom kratkog boravka u njemu jedne vrste koja je o
vladala putovanjem kroz svemir.
Zaista, neke oblasti i dalje su pokazivale znakove nekada njih pobolj avanja
. Marsovski okeani smanjili su se do grupice plitkih jezera, ali velike ume mutir
anih borova jo su pre ivljavale u polutarnom pojasu. U potonjim vekovima, odr avae i ti
tie ekologiju za ije su stvaranje sazdane.
Venera - nekada nazvana Novi Eden - ponovo se pretvorila u nekada nji paka

o. A od Merkura ni ta nije ostalo. Zlatnu ilu te kih metala za itav sistem potpuno su
iskopali milenijumi astroin enjeringa. Poslednji ostaci jezgra - sa neoekivanim i d
ragocenim darom magnetnih monopola - iskori eni su za gradnju brodova-svetova izbeg
like flote.
Plutona je, razume se, progutao zastra ujui singularitet koga su najbolji n
aunici ljudske rase i dalje uzaludno poku avali da razumeju ak i dok su be ali u potra
zi za bezbednijim suncima. Nije bilo ni traga od te drevne tragedije kada se Tra
ga uputio iz dubokog svemira prema Zemlji, sledei nevidljivi trag.
Meuzvezdana sonda koju je ovek lansirao prema jezgru Galaksije obi la je des
etak zvezda pre nego to je na njene signale nai la druga civilizacija. Traga je znao
, uz odstupanje od neku desetinu svetlosnih godina, poreklo te primitivne ma ine ij
u je putanju sledio. Istra io je uz put gotovo stotinu sunevih sistema i mnogo toga
je otkrio. Planeta kojoj se sada primicao bila je malo razliita od mnogih drugih
koje je ispitao; nije bilo razloga za uzbuenje, ak i da je Traga bio sposoban za t
akvo oseanje.
Radio-spektar bio je nem, izuzev siktanja i praskanja kosmikog zalea. Nije
bilo blistavih mre a koje su prekrivale none krajeve veine tehnolo ki razvijenih svet
ova. Niti je, kada je u ao u atmosferu, Traga prona ao hemijske tragove industrijskog
razvoja.
Automatski, on pree na standardnu rutinu potrage. Rasuo se u milione delo
va, koji se razio e po itavom licu planete. Neki se nikada nee vratiti, ve e samo odasl
ati nazad podatke.
Bilo ih je prilino malo; megagodine vetrova i ki e zbrisale su sve ljudske
gradove, a lagano drobljenje tektonskih ploa u potpunosti je izmenilo oblike kopn
a i mora. Kontinenti su postali okeani; morska dna pretvorila su se u ravnice, k
oje su se potom nabrale u planine...
...Anomalija je bila najslabiji odjek na neutrinskom skaneru, ali je sme
sta privukla pa nju. Priroda se grozila ravnih linija, pravih uglova, likova koji
se ponavljaju - izuzev u razmerama kristala i sne nih pahuljica. Ovo je bilo milio
nima puta vee; zaista, prema tome je ak i Traga delovao patuljasto. Moglo je to bit
i samo delo inteligencije.
Objekat je le ao u srcu planine, pod kilometrima sedimentne stene. Za njeg
ovo dosezanje bile bi potrebne samo sekunde; iskopavanje bez ikakvog o teenja da bi
mu se otkrile sve tajne moglo bi zahtevati mesece ili godine. Slika se ponovi s
a veom rezolucijom. Sada je primeeno da je objekat napravljen od legura gvo a krajnje
jednostavnog tipa. Nijedna civilizacija koja bi bila u stanju da napravi meuzvez
danu sondu ne bi koristila tako grube materijale. Traga gotovo oseti razoaranje...
Pa ipak, koliko god da je objekat bio primitivan, nije pronaen nijedan dr
ugi artefakt uporedljive veliine i slo enosti. Mogao bi, na kraju krajeva, ipak bit
i vredan nevolja koje su pratile vaenje.
Tragaevi sistemi visokog nivoa razmatrali su problem mnogo, mnogo mikrose
kundi, analizirajui sve mogunosti do kojih bi moglo doi. Konano Glavni Poveziva dones
e odluku:
"Ponimo."
IZVORI I ZAHVALNICE
P.K.P. Titanik progonio me je itavog ivota, kao to je to prikazano u sledeem
odlomku iz knjige Letopisi Artura Klarka o neobinom i tajanstvenom (Collins, 198
7):
Moja prva naunofantastina pria pune du ine (sreom davno uni tena) imala je za te
mu tipinu nesreu u svemiru - sudar, naime, meuplanetnog putnikog broda i velikog met
eorita - ili male komete, ukoliko vam se tako vi e dopada. Bio sam ponosan na nasl
ov, Ledeni bregovi kosmosa - i ne sanjajui u to vreme da takve stvari zaista post
oje. Uvek sam malo previ e voleo iznenaenja na zavr etku. U poslednjem redu otkrivao
sam ime uni tenog svemirskog broda. Bio je to - pazite dobro - niko drugi do... Ti
tanik.
Vi e od etiri decenije kasnije vratio sam se toj temi u knjizi Matica zemlj
a (1976), u kojoj donosim olupinu u Njujork 2276. prigodom proslave petstogodi nji

ce. U vreme pisanja ovog dela, razume se, niko nije znao da se brod raspolutio n
a dva gadno o teena dela.
U meuvremenu sam upoznao Bila Mekkvitija, irskog filmskog stvaraoca (i jo
mnogo toga), kome je ova knjiga posveena. Sledei uspeh svog izvanrednog Nezaboravn
a no (1958), Bil je bio re en da snimi film prema motivima mog roman Pad Meseeve pra i
ne, iz 1961; meutim, producentska kua Rank odbila je da se petlja u fantazije (lju
di na Mesecu, nije nego!) i projekat je odbijen. Drago mi je to mogu da ka em roman
dakako sada pretvara u mini TV seriju jedan moj drugi blizak prijatelj, Majkl D
ikin. Ukoliko se pitate kako smo uspeli da naemo mora pra ine na Mesecu, ostavile t
elevizor ukljuen.
Takoe me je Bil Mekkviti zadu io fotografijama, planovima, crte ima i dokumen
tima P.K.P. Titanika - a naroito jelovnikom reprodukovanim u 36. poglavlju, 'Posl
ednji ruak'. Bilova divna knjiga, Irski vrtovi (tekst Edvard Hajams; Macdonald, L
ondon, 1967) takoe je pru ila mnogo nadahnua.
Prijatno je zabele iti da je Bilov direktor fotografije bio D efri Ansvort koji je, jednu deceniju kasnije, uestvovao kao snimatelj u radu na filmu Odiseja
u svemiru 2001. I dalje se seam kako je D efri lutao po studiju sa blago zbunjenim
izrazom lica i priao svima: "Bavim se ovim poslom etrdeset godina - a Stenli me j
e upravo nauio neemu to nisam znao." Majkl Krejton podsetio me je da je film Superm
en posveen D efriju, koji je preminuo tokom njegove snimanja, o aljen od strane svih
koji su radili sa njime.
Ovaj roman ne bi bio mogu, razume se, bez priloga iz dve klasine knjige o
toj temi, Nezaboravne noi Voltera Lorda (Allen Lane, 1976) i Otkrie Titanika Rober
ta Balarda (Medison Press Books, 1987); oba ova dela od neprocenjive su vrednost
i. Postoje jo dve knjige koje takoe smatram veoma vrednim: posredi su skora nji 'nas
tavak" Voltera Lorda, No jo
ivi (William Morrow, 1986) i Ime mu je - Titanik arlsa P
elegrina (Avon, 1990). Takoe sam zahvalan arliju (koji se pojavljuje u 43. poglavl
ju) na ogromnoj koliini tehnikih informacija o 'Podizanju maleckog' - poduhvatu na
koga obojica gledamo sa veoma me ovitim oseanjima.
Knjiga Martina Gardnera Brodolom Titanika proreen? (Prometheus Books, 198
6), ponovo objavljuje izuzetni roman Morgana Robertsona, Brodolom Titana (1898!)
koji lord Oldis pominje u 9. poglavlju. Martin hvali Robertsonovo inteligentno
predvianje; pa ipak, ne mogu da okrivim nikoga ko i dalje smatra da to mora da je
dejstvovala nekakva povratna sprega iz 1912...
Po to su se mnogi dogaaji iz ovoga romana ve odigrali - ili e se uskoro odigr
ati - esto je bilo neophodno upotrebiti postojee linosti. Nadam se da e u ivati u moji
m povremenim ekstrapolacijama njihovih aktivnosti.
'Sindrom stolea' (4. poglavlje) ve brine mnoge ljude, iako emo morati da sae
kamo do 01.01.'00. da vidimo da li su stvari toliko rave kao to ja nagove tavam. Dok
sam pisao ovu knjigu, moj dugogodi nji ameriki prijatelj, dr arls Fauler (GCA, 1942
- iako nijedan od nas dvojice nije u stanju da sasvim poveruje u to) poslao mi
je lanak iz Boston globa pod naslovom: 'Raunarski sistemi imaju problem sa godinom
2000'. Tu se navodi vic u struci koji glasi da e se svi penzionisati 1999. Videem
o...
Taj problem se nee, razume se, pojaviti u 2099. Do tada, kompjuteri e se s
tarati sami o sebi (kao i H. Sap, ukoliko on/ona i dalje bude prisutan).
Nisam izmislio neobino krupnog meku ca iz 12. poglavlja
Pojedinosti (sa fotografijama) te grozne nemani mogu se nai u knjizi Taja
nstvenim svet Artura Klarka (Collins, 1980). Octopusa giganteusa prvi put su nep
obitno identifikovali F. D . Vud i dr D ozef D enaro (Natural History, mart 1971) i dr
ago mi je to sam obojicu doveo pred kamere za moju TV seriju 'Tajanstveni svetovi
'.
Koristan savet o alergijama na oktopode (odnosno, ta da radite ukoliko za
teknete jednog u toaletu) potie iz knjige Oktopodi i lignje: meka inteligencija ak
-Iva Kustoa i Filipa Diola (Kasel, 1973).
Ovde moram navesti ne to to me zbunjuje mnogo godina. U toj knjizi ak tvrdi
da iako su se njegovi ronioci igrali sa hobotnicama (u redu: oktopodima) stotina
ma puta, nikada nisu bili ugrizeni - i nikada nisu ak ni uli za takvu nezgodu. Pa.
..jedini put kada sam ja uhvatio jednog, tamo kod istone obale Australije, ovaj m
e ugrizao! (Videti knjigu Koralna obala, Harper and Row, 1956). Potpuno sam nemoa

n da objasnim taj potpuni slom zakona verovatnoe.

Prema asopisu Omni, pitanje opisano u 13. poglavlju zapravo se na lo u sred
njo kolskom testu inteligencije i samo je jedan uenik genijalnog formata primetio d
a je tampani odgovor pogre an. I dalje to smatram zapanjujuim; skeptici mogu korisno
provesti nekoliko minuta sa makazama i kartonom. Jo neverovatniju pria o Srinivas
i Ramanujanu, pomenutom passim u istom poglavlju, nai ete u malom klasiku G. H. Ha
rdija Apologija jednog matematiara, a ak i zgodnije u prvom tomu Sveta matematike
D ejmsa Njumena.
Za kritine stvari pri okeanskim operacijama vaenja nafte moram zahvaliti s
vom dugogodi njem prijatelju sa Sri Lanke Katbertu arlsu i njegovim kolegama Volter
u D eksonu i Deniju Stivensu (svi iz firme 'Braun end Rut Vikers Ltd') i Brajanu R
edenu (direktoru tehnikog servisa 'Vartona Vilijemsa'). Oni su me spreili (nadam s
e) da ne napravim previ e flagrantnih gre aka, a ni na koji nain nisu odgovorni za lue
ekstrapolacije njihovih zaista zapanjujuih dostignua - ve uporedivih sa onim to emo
raditi u svemiru tokom sledeeg veka. Izvinjavam se to sam im uzvratio ljubaznost s
abotiranjem tolikog dela njihovih ruku.
Cela pria o 'Operaciji D ENIFER' iz 1974. nikada nije ispriana, a verovatno
nikada i nee. Na moje iznenaenje, pokazalo se da mi je njen upravnik jedan stari p
oznanik i zahvalan sam mu za okoli ne, ali ne i odma ue odgovore na moja raspitivanja
. U celini, vi e mi se dopada da ne znam previ e o dogaajima tog dalekog leta, tako d
a mi puke injenice ne zadaju previ e glavobolje.
Dok sam pisao ovaj roman, zabavio me je susret sa jo jednim knji evnim delo
m u kome se pominje Glomar Eksplorer, iako (sreom!) u sasvim drugaijem kontekstu:
posredi je Brod od zlata Tomasa Alena i Normana Polmara (Macmillan, 1987).
Zahvaljujem se i raznoraznim poznanicima iz CIA i KGB, koji bi najradije
da ostanu anonimni.
Jedan od informatora za koje e mi biti drago da ih identifikujem jeste pr
ofesor Vilijem Or, odsek za geolo ke nauke, Oregonski univerzitet, moj ozbiljni ci
mer u ploveem kampusu S.S. Univerzum. Planovi i dokumentacija koje je obezbedio u
vezi sa Glomar Eksplorerom (koji sada poiva u zalivu Suisan u Kaliforniji, izmezu
Valjeha i Martineza - mo ete ga viditi sa auto-puta 680) predstavljali su dragoce
nu grau.
Otkrie velikih eksplozija na okeanskom dnu, koje se pominje u 33. poglavl
ju, prijavili su Dejvid B. Prajor, Erl H. Dojl i Majkl D . Kaluza u asopisu SajensD
, tom 243, sveska 27, januar 1989, strane 517-519, pod naslovom 'Dokazi sediment
ne erupcije na dubokomorskom dnu, Meksiki zaliv'.
Istog dana kada sam vr io konane ispravke na ovom rukopisu, saznao sam da s
ada postoje jaki dokazi da bu enje nafte mo e da izazove zemljotrese. Sajens Njuz od
28. oktobra 1989. navodi lanak Pola Sigala iz 'Amerikom geolo kom nadzora', koji to
tvrdi u broju asopisa D iolod i od oktobra 1989.
Izve taj o neolitskom grobu naveden u 34. poglavlju moi e da se nae u asopisu
Nejr, broj 276 (strana 608), iz 1978.
lanak Ralfa S. Merkla, 'Molekularna opravka mozga', koji zaista izaziva v
rtoglavicu, prvi put se pojavio u oktobarskom broju za 1989. asopisa Krajoniks (o
bjavljuje ALCOR, 12327, Doherty St, Riverside, Ca. 92503) kome sam zahvalan za p
rimerak poslat pre objavljivanja.
Dr D on Mani, jedan od mojih mnogih prijatelja u bolnici D ons Hopkins u Bal
timoru, zadu io me je korisnim izrazom 'parafilija' (21. poglavlje).
Zahvaljujem se Kumaru itiju za informacije u vezi sa poveljom UN o zakonu
o moru; sprovoenjem ove povolje dugo godina upravljao je pokojni ambasador irli H
amilton Amarasinge. Velika je tragedija to irli (iju sam gostoljubivost u stanu u P
ark Aveniji esto u ivao tokom sedamdesetih godina) nije do iveo da vidi kulminaciju s
vojih napora. Bio je izuzetno ume an u ubeivanju ljudi i da je po iveo mo da bi ak spreio
ameriku i britansku delegaciju da ne saseku jedna drugu do kolena.
Naroito sam zahvalan svom saradniku D entriju Liju (Kolevka, trilogija Rama
) zato to je tako organizovao svoje planove rada da ja mogu da usredsredim svu en
ergiju na samostalni (najnoviji) roman.
Naroitu zahvalnost dugujem Vavamu i Sali Tambaja - da ne pominjemo Ta u i S
indi - za gostoljubivost, VORDSTAR i faksove...
I, konano: odajem poast mom dragom prijatelju, pokojnom Red inaldu Rosu, koj

i me je, pored mnogih drugih usluga, upoznao sa Rahmanjinovim i Elgarom pre pola
veka i koji je umro u 91. godini dok je pisana ova knjiga.
MANDELMEMO
Literatura o Mandelbrotovom skupu, najpre predstavljenom ne-IBM svetu u
tekstu 'Kompjuterska zabava' A. K. Djudnija (Sajentifik Ameriken, avgust 1985, s
tr. 16-25) sada je ogromna. Majstorova sopstvena knjiga, Fraktalna geometrija pr
irode (W. H. Freeman, 1982) visoko je tehnika, a veliki deo nedostupan je ak i oni
ma koji se zavaravaju da se snalaze u matematici. Svejedno, dobar deo teksta u n
joj ipak je informativan i ma tovit, tako da je vredi prelistati. Meutim, ona sadr i
samo najkrae pominjanje M-skupa, ije istra ivanje jedva da je poinjalo 1982.
Lepota fraktala (H. O. Pajtgen i P. H. Rihter, Springer-Verlag, 1986) bi
la je prva knjiga koja je prikazala M-skup u velianstvenom tehnikoloru, a u njoj
je i opinjavajui (i esto zabavni) esej samog dr M. o tome kako je skup otkriven. Ka
sniji rad na njemu on opisuje u knjizi Nauka fraktalnih slika (prireivai H. O. Paj
tgen i Ditmar Zaupe: Springer-Verlag, 1988). Ali oba ova dela visoko su tehnika.
Mnogo pristupanija prosenom - mada odlunom - itaocu jeste knjiga Vaseljena i
z naslonjae A. K. Djudnija (W. H. Freeman, 1988). Ona sadr i originalni lanak iz asop
isa Sajentifik Ameriken iz 1985, sa novitetima i obave tenjima o softveru koji sto
ji na raspolaganju za PC raunare. Ja sam veoma zadovoljan programom MandFXP, od f
irme 'Cygnus Software', (1215 Davie St, P. O. Box 363, Vancouver BC, V6E 1N4, Ca
nada) i koristio sam ga poprilino na svojoj AMIGI 2000. Dok sam pravio TV dokumen
tarac, Bog, Vaseljena i sve ostalo za britanski 'Kanal 4', imao sam retku povlas
ticu da poka em Stivenu Hokingu neke divne 'crne rupe' koje sam otkrio dok sam raz
vijao skup sve dok ovaj ne bi ispunio Marsovu orbitu. Drugi snabdeva programima z
a M-skup (za MAC i IBM) jeste 'Sintar Software', (1001, 4th Ave., Suite 3200, Se
attle, WA 98154, USA).
Nema ni potrebe rei, postoje glasila poklonika Mandelbrotovog skupa, koji
sadr e savete o ubrzavanju rada programa, pisma istra ivaa dalekih oblasti skupa - p
a ak i primere novog knji evnog anra, fraktalne knji evnosti. Glavni 'fenzin' na tom p
olju jeste 'Amigdala'; njegov urednik Rolo Silver isporuuje i softver (Box 111, S
an Cristobel, NM 87564).
Van sumnje najbolji nain da se stekne pravi utisak o skupu jeste preko vi
deo traka koje su napravljene o njemu, obino sa prateom muzikom. Najslavnija je 'N
i ta osim zuma' firme 'Art Matrix', (P. O. Box 880, Ithaca, NY 14851). U ivao sam i
u 'Baletu fraktala' firme 'Fractal Stuff Company', (P. O. Box 5202, Spokane, WA
99205-5202).
Strogo govorei, 'krajnji zapad' M-skupa tano je na -2, a ne na -1.9999...
do beskonanosti, kao to se tvrdi u 18. poglavlju. Da li iko eli da ustanovi za to?
Ne znam da li je bilo sluajeva mandelmanije u pravom ivotu, ali oekujem da
dobijem izve taje o tome im se ova knjiga pojavi - i unapred skidam sa sebe svaku o
dgovornost.
Dodatak
BOJE BESKRAJA
Novembra 1989, dok sam primao nagradu za posebna dostignua od Udru enja ist
ra ivaa svemira u Rijadu, Saudijska Arabija, imao sam povlasticu da se obratim najv
eem skupu astrunauta ikada okupljenom na jednom mestu. (Njih vi e od pedeset, ukljuu
jui tu Baza Oldrina i Majka Kolinsa sa 'Apola 11', kao i prvog 'svemirskog etaa', A
lekseja Leonova, koji se vi e nema neprilika zbog toga to deli posvetu za roman 201
0: Druga odiseja sa Andrejom Saharovom.) Odluio sam da im pro irim vidike uvoenjem u
ne to to je stvarno veliko i, sa astronautom princom Sultanom bin Salmanom bin Abd
ul Azizom kao predsedavajuim, odr ao sam bogato ilustrovano predavanje: 'Boje venost
i: istra ivanje Vaseljene fraktala'.
Materijal koji sledi izvadak je iz mog govora; drugi deo pojavljuje se n
a poetku 15. poglavlja. Jedino mi je ao to ne mogu da ga ilustrujem velianstvenim 35
-milimetarskim slajdovima - i video-snimcima - koje sam koristio u Rijadu.
Danas svi znaju za dijagramima - naroito za onaj na kome je vreme prikaza
no na vodoravnoj osi, a tro kovi ivota koji se neprekidno penju na uspravnoj. Zamis

ao da se bilo koja taka jedne ravni mo e izraziti pomou dva broja, obino zapisana kao
x i y, sada izgleda toliko oigledno da deluje prilino iznenaujue da je svet matemat
ike morao da saeka do 1637. kako bi Dekart izmislio ovaj sistem.
I dalje otkrivamo posledice te naizgled jednostavne zamisli, a najnevero
vatnija meu njima stara je tek deset godina. Naziva se Mandelbrotov skup (nadalje
: M-skup) i uskoro ete je sretati svuda - u dezenu tkanina, tapeta, nakita ili li
noleuma. I, bojim se, iskakae pred vas sa TV ekrana u svakoj drugoj reklami.
Pa ipak, svojstvo M-skupa koje najvi e zapanjuje jeste njegova su tinska jed
nostavnost. Za razliku od svega ostalog u savremenoj matematici, svaki uenik u st
anju je da razume kako se on stvara. Njegovo generisanje ne ukljuuje ni ta napredni
je od sabiranja i mno enja; nema potrebe za tako slo enim stvarima kao to je oduziman
je ili - Bo e sakloni! - deljenje, a da i ne pominjemo egzotinije zverinje iz matem
atike mena erije.
Ne mo e biti mnogo ljudi u civilizovanom svetu koji nisu nai li na slavno Aj
n tajnovo E = mc2, ili koji su ga smatrali beznade no slo enim da bi ga shvatili. Pa,
jednaina koja defini e M-skup sadr i isti broj lanova i zaista deluje veoma slino. Evo
je:
Z = z2 + c

Nije ba zastra ujua, zar ne? Pa ipak, ivotni vek itave Vaseljene ne bi bio dov
oljan da se istra e sve njene granice.
z-ovi i c u Mandelbrotovoj jednaini svi su brojevi, a ne (kao kod Ajn tajna
) fizike veliine poput mase i energije. To su koordinate koje odreuju polo aj take, a
jednaina kontroli e nain na koji se ova kree da bi ocrtala odreeni lik.
Postoji veoma jednostavna analogija koja je svima poznata - one deje knji
ge sa praznim stranicama poprskanim tu i tamo brojevima, koji kada se spoje na p
ravi nain otkrivaju skrivene - i esto iznenaujue - slike. Slika na TV ekranu proizve
dena je slo enom primenom tog istog naela.
Teorijski, svako ko je u stanju da sabira i mno i mo e da nacrta M-skup olov
kom ili perom na listu milimetarskog papira. Meutim, kao to emo videti kasnije, pos
toje odreene praktine te koe - naime, injenica da ljudski ivot retko iznosi vi e od stot
nu godina. Zbog toga se skup bez izuzetka stvara kompjuterski i obino prikazuje n
a jedinici vizuelnog displeja.
Postoje dva naina da se locira taka u prostoru. Uobiajeniji nain koristi nek
u referencijalnu mre u - zapad-istok, sever-jug ili, na hartiji za dijagrame, vodo
ravna X-osa i okomita Y-osa. Ali postoji i sistem koji se koristi na radaru, sad
a poznat veini ljudi zahvaljujui bezbrojnim filmovima. Ovde je polo aj objekta odreen
(1) njegovim rastojanjem od koordinatnog poetka i (2) njegovim smerom, ili kompa
snim pravcem. Uzgred budi reeno, to je prirodni sistem - onaj koji koristite auto
matski i nesvesno kada igrate bilo koju igru sa loptom. Tada vodite rauna o rasto
janju i uglovima, a vi ste koordinatni poetak.
Zbog toga, razmi ljajte o kompjuterskom monitoru kao o radarskom ekranu, s
a samo jednim odrazom na njemu, iji e pokreti ocrtati M-skup. Meutim, pre nego to uk
ljuimo radar, elim da jo vi e pojednostavim jednainu, samo na oblik:
Z = z2
Na trenutak sam odbacio c i ostavio samo z-ove. Sada mi dopustite da ih
malo preciznije odredim.
Malo z je prvobitno rastojanje odraza - rastojanje sa kojim ono poinje. V
eliko Z je krajnje rastojanje od koordinatnog poetka. Zbog toga, ukoliko je ono p
rvobitno bilo na 2 jedinice od njega, po tujui ovu jednainu ono e spremno skoiti na ra
stojanje od 4.
Ni ta zbog ega bi se trebalo uzbuivati, ali sada dolazi izmena koja stvara it
avu razliku:
Z = z2
Dvostruka strelica je saobraajni znak za oba smera, koji naznauje da broje

vi protiu obostrano. Ovog puta, ne zaustavljamo se na Z = 4; uiniemo njega jednakim

novom z - koje nam smesta daje drugo Z jednako 16, i tako dalje. as posla stvori
li smo niz:
256;65.536;4.294.967.296.
a taka koja je krenula sa udaljenosti od samo 2 jedinice od centra uri pre
ma beskonanosti ogromnim koracima koji se sve vreme poveavaju.
Taj proces ide u krug po petlji koja se naziva 'iteracija'. Nalik je psu
koji progoni sopstveni rep, osim to pas ne dospeva nikuda. Ali matematika iteraci
ja mo e da nas odvede do nekih zaista veoma udnovatih mesta - kao to emo vrlo skoro o
tkriti.
Sada smo spremni da ukljuimo svoj radar. Veina displeja imaju krugove rast
ojanja na 10, 20,... 1000 kilometara od sredi ta. Nama e biti potreban samo jedan k
rug, na rastojanju 1. Nema potrebe da odreujemo jedinice, jer se bavimo istim broj
evima. Neka budu centimetri ili svetlosne godine, kako god vas je volja.
Pretpostavimo da je prvobitni polo aj na eg odraza bilo gde na tom krugu - s
am polo aj nije bitan. Dakle, z je 1.
A zbog toga to je 1 na kvadrat i dalje 1, toliko e biti i Z. A ovo ostaje
na toj vrednosti, zbog toga to koliko god puta da kvadrirate 1, ono uvek ostaje t
ano 1. Odraz mo e da skae i skae po krugu, ali uvek ostaje na njemu.
Razmotrimo sada sluaj u kome je prvobitno z vee od 1. Ve smo videli koliko
brzo odraz skae do beskonanosti ukoliko je z jednako 2 - ali ista stvar dogodie se
pre ili kasnije, ak i ukoliko je ono samo za mikroskopsku trunicu vee od 1: recimo,
1,00000000000000000001. Pogledajte:
Prvim kvadriranjem, Z postaje
1,00000000000000000002
a onda
1,00000000000000000004
1,00000000000000000008
1,00000000000000000016
1,00000000000000000032
i tako stranicama listinga. Za sve praktine primene, vrednost je i dalje
1. Taka se nije pomerila vidljivo prema napolje ili unutra; i dalje je na krugu ij
a je vrednost 1.
Ali te nule polako otpadaju, kao brojevi nezaustavljivo mar iraju sa desne
strane. Odjednom, ne to se pojavljuje na treem, drugom, prvom decimalnom mestu - i
brojevi eksplodiraju posle veoma malo dodatnih kvadriranja, kao to ovaj primer p
okazuje:
1,001 1,002 1,004 1,008 1,016 1,032
1,066 1,136 1,292 1,668 2,783 7,745
59,987 3.598,467 12.948.970
167.675.700.000.000
28.115.140.000.000.000.000.000.000.000
(Van opsega)
Mo e da bude milion - milijardu - nula sa desne strane, ali ishod e uvek bi
ti isti. Konano e brojevi poeti da se primiu decimalnoj taki - a onda e Z munjevito uz
leteti do beskonanosti.
A sada razmotrimo drugi sluaj. Pretpostavimo da je z za mikroskopski izno
s manje od 1 - recimo:
0,99999999999999999
Kao i pre, ni ta posebno se ne de ava zadugo dok idemo po petlji, osim

to bro

jevi sa desne strane ravnomerno postaju sve manji. Ali posle nekoliko hiljada il
i miliona iteracija - katastrofa! Z se iznenada smanjuje ni do ega, rastapa se u
beskrajni niz nula...
Proverite na svom kompjuteru. On ume da radi samo sa dvanaest brojki? Pa
, koliko god ih imate za igru, uvek ete dobijati isti odgovor. Verujte mi...
Ishod ovog 'programa' mo e se uobliiti u tri zakona koja mogu delovati prev
i e trivijalno da bi ih uop te vredelo formulisati. Ali nijedna matematika istina nij
e trivijalna, a kroz jo nekoliko koraka ti zakoni odve e nas u Vaseljenu vrtoglavih u
desa i lepote.
Evo tri zakona programa 'Kvadriranje':
1. Ukoliko je ulazno z jednako nuli, izlazno Z uvek ostaje 1.
2. Ukoliko je ulaz vei od 1, izlaz na kraju postaje beskonaan.
3. Ukoliko je ulaz manji od 1, izlaz na kraju postaje nula.
Taj krug prenika 1 je prema tome neka vrsta mape - ili, ukoliko tako vi e v
olite, ograde - koja razdvaja ravan u dve nezavisne teritorije. Van nje, brojevi
koji po tuju zakon kvadriranja imaju slobodu beskonanosti; brojevi unutar nje su z
atvorenici, utamnieni i osueni na konano istrebljenje.
U ovoj taki, neko bi mogao da ka e: "Govorili ste samo o razmacima - o rast
ojanjima od koordinatnog poetka. Da biste utvrdili polo aj odraza, potreban vam je
i njegov ugao. ta je s njime?"
Sasvim tano. Sreom, u ovom procesu odabiranja - deljenju z-ova u dve odvoj
ene klase - uglovi su nebitni; ista stvar se de ava bez obzira na to u kome pravcu
je upereno r. Za ovaj jednostavni sluaj - nazovimo ga K-skupiom - mo emo ih zanema
riti. Kada doemo do slo enijeg sluaja M-skupa, gde ugao jeste bitan, postoji veoma z
godan matematiki trik koji se stara o tome, kori enjem kompleksnih ili imaginarnih b
rojeva (koji, u stvari, uo te nisu kompleksni, a jo manje imaginarni). Ali ovde nam
nisu potrebni i ja obeavam da ih vi e neu pominjati.
K-skup poiva unutar mape, a granica mu je krug koji je obuhvata. Taj krug
je naprosto neprekidna linija bez ikakve debljine. Ukoliko ga pogledate pod mik
roskopom beskonanog uveanja, on e uvek izgledati isto. Mo ete da irite K-skup do veliin
e Vaseljene; granica e mu i dalje biti linija nulte debljine. Pa ipak, u njoj nem
a rupa; to je apsolutno neprobojna prepreka, koja zauvek razdvaja z-ove manje od
1 od onih veih od 1.
A sada, konano, spremni smo da se pozabavimo M-skupom, gde se te zdravora
zumske zamisli okreu naglavce. Prive ite pojaseve.
Tokom sedamdesetih godina, francuski matematiar Benoa Mandelbrot, koji je
radio na Harvardu i u IBM-u, poeo je da istra uje jednainu koja ga je uinila slavnim
i koju u ja sada napisati u dinamikom obliku:
Z = z2 + c
Jedina razlika izmeu ove jednaine i jednaine koju smo koristili da opi emo Kskup jeste lan c. Ovaj lan - a ne vi e z - sada je poetna taka za na u operaciju stvaran
ja mape. U prvom prolasku petljom uzima se da je z jednako nuli.
To deluje kao beznaajna promena i niko nije bio u stanju da zamisli Vasel
jenu koju je ona otkrila. Ni sam Mandelbrot nije stigao do prvih grubih uvida u
nju sve do prolea 1980, kada su nejasni oblici poeli da se pojavljuju na kompjuter
skim listinzima. Poeo je da viri kroz Kitsov
Okvir arobnih ini, otvoren ka peni
Opakih mora, u vilinskim zemljama izgubljenim...
Kao to emo videti, re 'pena' ovde je iznenaujue prikladna.
Nova jednaina postavlja isto pitanje kao prethodna i odgovara na njega: k
akvog oblika je 'teritorija' koja se ocrtava kada u njoj smenjujemo brojeve? Za
K-skup bio je to krug poluprenika 1. Da vidimo ta se de ava kada ponemo sa tom vredno u
za c u M-jednaini. Trebalo bi da ste u stanju da to uinite napamet - za prvih neko
liko koraka. Posle nekoliko desetina, meutim, ak i superkompjuter mo da ugasi sveu.
Za poetak: z = 0, c = 1. Znai Z = 1

Prva petlja: Z = 12 + 1 = 2
Druga petlja: Z = 22 + 1 = 5
Trea petlja:Z = 52 + 1 = 26
etvrta petlja: Z = 262 + 1... i tako dalje.
Jednom sam ostavio kompjuter da izraunava vi e lanove (otprilike granica moj
ih programerskih sposobnosti) i ovaj je proizveo samo jo dve vrednosti pre nego to
je poeo da rauna pribli no:
1, 2, 5, 26, 677, 458.330
21.006.640.000
4.412.789.000.000.000.000.000
U toj taki odustao je, jer nije verovao da postoje brojevi sa vi e od 38 br
ojki.
Meutim, ak i prva dva ili tri lana sasvim su dovoljna da prika u kako M-skup
mora imati sasvim drugaiji oblik od savr eno kru nog koji se javlja kod K-skupa. Taka
na rastojanju 1 je unutar K-skupa; ona mu, naime, odreuje granicu. Taka na istom r
astojanju mo e biti izvan granica M-skupa.
Primetiete da sam rekao 'mo e biti', a ne 'mora'. Sve zavisi od prvobitnog
smera, ili ugla poetne take, koga smo do sada mogli da zanemarujemo, jer nije utic
ao na na u raspravu o (savr eno simetrinom) K-skupu. Kao to se pokazuje, M-skup je sim
etrian samo oko X-ose ili vodoravne ose.
To bi se moglo pretpostaviti na osnovu prirode jednaine. Ali niko ne bi m
ogao da pogodi pravi oblik ovog skupa: da mi je to pitanje postavljeno u deviansk
im premandelbrotovskim danima, verovatno bih rizikovao i rekao: 'Ne to nalik na el
ipsu, zgnjeeno du Y-ose.' Mo da bih ak (iako sumnjam u to) ispravno pogodio da bi bio
pomeren u levi, odnosno minus smer.
U ovoj taki voleo bih da uz va u pomo preduzmem jedan misaoni ogled. Budui da
je M-skupo bukvalno neopisiv, evo mog poku aja da ga ipak opi em:
Zamislite da gledate pravo niz jednu prilino gojaznu kornjau koja pliva pr
ema zapadu. Ona je ukr tena sa ribom sabljarkom, tako da ima uski iljak koji viri i
z nje. Po itavoj spolja njosti ukra ena je bizarnim morskim rastinjem - i mladim korn
jaama razliitih veliina, po kojima raste jo manja morska trava...
ikam vas da pronaete takav opis u bilo kojoj matematikoj knjizi. A ukoliko
budete smatrali da biste umeli uspe nije po to vidite neman, samo izvolite da poku ate
. (Podozrevam da svet insekata mo da pru a bolje analogije: nije iskljueno da negde u
brazilskim tropskim umama vreba Mandelbrot-buba. teta to to nikada neemo saznati.)
Evo prve grube aproksimacije, li ene pojedinosti - prilino sline 'Jezeru Man
delbrot' iz zamka Konroj (18. poglavlje). Ukoliko vam se dopadne da popunite pra
znine omiljenom reenicom srednjevekovnih kartografa 'Ovde mo da ima zmajeva', te ko d
a ete preterivati.
Najpre ete primetiti da je - kao to sam ve istakao - pomerena ulevo (ili pr
ema zapadu, ako vam se tako vi e svia) u odnosu na K-skup, koji se, razume se, pru a
od +1 do -1 du X-ose. M-skup sti e samo do 0,25 udesno po X-osi, dok iznad i ispod
te ose tri do otprilike iza 0,4.
Sa leve strane, mapa se pru a do oko -1,4, a zatim ispu ta neobini iljak - ili
antenu - koji dosti e tano -2,0. Za M-skup, iza te take nema niega; ona je rub Vasel
jene. Mandelbrotovi obo avaoci nazivaju je 'krajnji zapad', a vi biste mo da voleli
da vidite ta se de ava kada uzmete da je c jednako -2. Z ne te i nuli - ali ne juri n
i do beskonanosti - tako da taka pripada skupu - ba na granici. Ali ukoliko uzmete
da je c malice vee, na primer -2,00000...00000001, pre nego to to i opazite pro i aete p
ored Plutona i hitati prema kvazarskom zapadu.
A sada dolazimo na najbitniju razliku izmeu dva skupa.
K-skup ima za granicu lepu, istu liniju. Granica M-skupa je, da ka emo najb
la e, upava. Koliko upava, to ete uvideti kada budemo poeli da je 'zumiramo'; tek tada
emo videti neverovatnu floru i faunu koja cveta na toj spornoj teritoriji.
Granica - ukoliko se mo e tako nazvati - M-skupa nije puka linija; ona je
ne to to Euklid nikada nije zami ljao i za ta nema rei u obinom jeziku. Mandelbrot, ije
e snala enje sa engleskim (i amerikim) oajno, prekopao je renik u potrazi za sugestiv

nim imenicama. Evo nekoliko primera: pena, spu ve, pra ina, pauine, mre e, ugru ci. On sa
m skovao je tehniki naziv fraktal i sada ustro brani svakome da poku a da je defini e
previ e precizno.
Kompjuteri lako mogu da naprave 'snimke' M-skupa sa bilo kojim uveanjem,
a ak i u crno-belom oni su opinjavajui. Meutim, prostim trikom mogu se obojiti i pre
obraziti u objekte zapanjujue, ak nadrealne lepote.
Prvobitna jednaina, razume se, ne bavi se bojama ni ta vi e od Euklidovih Ele
menata geometrije. Ali ukoliko ka emo kompjuteru da oboji svaku datu oblast u skla
du sa brojem puta koliko je z pro lo kroz petlju pre nego to je odluio da li taka pri
pada ili ne pripada M-skupu, ishodi su uistinu bo anstveni.
Boje, stoga, iako proizvoljne, nisu besmislene. Tana analogija nalazi se
u kartografiji. Pomislite na konturne linije na mapi reljefa, koje prikazuju nad
morsku visinu. Prostor izmeu njih esto je obojen da bi oko lak e prihvatilo informac
iju koju one nose. Isto je sa batimetrijskim kartama; to dublji okean, plavo je t
amnije. Tvorac mape mo e da izabere kakve god boje hoe, a pri tom ga vodi estetika
isto toliko koliko i geografija.
To va i i ovde - izuzev to se ove konturne linije postavljaju automatski br
zinom izraunavanja - ali neu zalaziti u pojedinosti. Nisam otkrio koji je genije p
rvi do ao na tu ideju - mo da msje M. lino, ali ona pretvara fraktale u fantastina ume
tnika dela. A treba da ih vidite kada su animirani...
Jedna od mnogih neobinih primisli koje izaziva M-skup jeste i ova. U naelu
, on je mogao biti otkriven im je ljudska rasa nauila da broji. U praksi, budui da a
k i 'malo uveanje' zahteva milijarde proraunam, nije bilo naina na koji se mogao ma
kar i baciti pogled na M-skup pre nego to su izmi ljeni kompjuteri! A takvi filmovi
kao to je 'Ni ta osim zuma' Art Matriksa zahtevali bi da svi ljudi koji trenutno iv
e na svetu raunaju dan i no godinama - ne nainiv i pri tom ni jednu jedinu gre ku u mno e
nju biliona brojeva sa po stotinu brojki...
Poeo sam reima da je Mandelbrotov skup najizuzetnije otkrie u istoriji mate
matike. Jer ko je mogao i da pomisli da tako apsurdno jednostavna jednaina mo e da
stvori tako - bukvalno - beskonanu slo enost i tako nezemaljsku lepotu.
Mandelbrotov skup je, kao to sam poku ao da objasnim, u su tini mapa. Svi smo
imali prilike da itamo prie o mapama koje otkrivaju polo aj skrivenog blaga.
Pa, u ovom sluaju - sama mapa jeste blago!
Kolombo, ri Lanka: 28. februar 1990.