Bora Oqa~i}

CUKER KLAKER

224

Bora Oqa~i}

Ro|en 1930. (kakva drama) u varo{ici Le{nica na Drini. Ve} u desetoj

godini napisao komad za decu i zajedno sa kom{ijskom dru`inom izveo ga
na avangardni na~in: "scena" se nalazila u senu na prvom spratu jedne
{tale, a publika, tj. klinci od 4, 5 pa ~ak i 6 godina dolazili su na
predstavu kao rakete.
Taj doga|aj iz detiwstva uticao je na koje kasnije opredeqewe za
dramsku umetnost i moj odnos prema ve}ini predstava na Bitefu, jer kako
da se divim ne~emu {to sam ja radio jo{ u detiwstvu? Ina~e, svoj skromni
dramski talenat uglavnom sam iskr~mio za etar i vetar jer sam mnoge
drame i komedije sa`eo u kratke radio-ske~eve koji se brzo zapamte, a jo{
br`e zaborave. Ipak, povremeno sam pisao i ne{to boqe radio-drame za
decu i odrasle i dobio za wih neke nagrade {irom one druge Jugoslavije, a
neke su ~uli i slu{aoci slovenske bra}e: Poqaci, Bugari, Rusi itd.
Napisao sam i dve TV drame za Sarajevo i Zagreb, ali su lo{e re`irane
ba{ kao i desetak nagra|enih scenarija za igrane kratkometra`ne filmove. Izuzetak: amaterski film Bela maramica, po mom scenariju a u
re`iji Kokana Rakowca.
Mnogo vi{e uspeha imao sam kao koautor slavnih Bruco{ijada, lutka
kabarea i ~uvenog kabarea Komarac koji je {ezedesetih godina bio hit
i po prvi put lansirao u gluma~ku orbitu Zorana Radmilovi}a. Sa istim
rediteqem (Neboj{a Komadina) spremio za Ateqe 212 opet satiri~ni
komad Cezar ~e{kih autora Veriha i Voskoveca koji sam preradio i
dopisao za savremenog gledaoca, ali posle Titovog govora u Splitu 1963.
komad je brzo skinut sa repertoara iako je za nekoliko meseci igran vi{e
od trideset puta.
Prva verzija ove igre za decu nagra|ena je na {ibenskom festivalu
djeteta 1972. a sada se nudi pozori{tima prera|ena verzija pod drugim
naslovom: Cuker-klaker.

225

Cuker klaker

Bora OQA^I]

CUKER KLAKER

LICA:
VESNA, devoj~ica, 7 godina
MARTA, wena mama
VOJIN, Vesnin tata
KUM RAFAEL
BAKA, Martina majka

226

Bora Oqa~i}

*
Dnevna soba. Za stolom sede Vesna i Baka. Obe dr`e fla{ice Cuker-klakera.
VESNA:

@iveli, bako!

BAKA:

@ivela, `abice moja!

VESNA:

A kucawe?

BAKA:

Ooo, izvini...
(Kucne svojom fla{icom o Vesninu)
Ne tako jako, razbi}e{ fla{icu!

VESNA:

U tvoje zdravqe, bakice!

BAKA:

To si mi, Vesna, ve} sto puta po`elela.

VESNA:

Sto puta?... Onda... onda za tvoj dug `ivot od sto leta i dva
sata vi{e.

BAKA:

To si mi hiqadu puta po`elela. ^ak i dvesta godina da

`ivim, a to je mnogo sem ako ne izmisle neke tablete za dug
`ivot.

VESNA:

Dobro, umesto dvesta `elim ti 199 godina `ivota.

BAKA:

Dosta pri~e! Da se jo{ jednom kucnemo?

VESNA:

A jesam li ti, bakice bakutice, nazdravila da te vi{e reuma

ne hvata u krstima kad sipi prohladna ki{ica?

BAKA:

Jesi. Dvaput za reumu, a bar pet puta za i{ijas.

VESNA:

[ta onda da ti po`elim? Ho}e{ li ve}u penziju ili nove

cipele za blato?

BAKA:

Ve} ih imam, Zna{ one braon {to sam dobila od moje sestre.
Wu su `uqale pa mi ih je poklonila za ro|endan.

VESNA:

Polovne cipele za ro|endan?

BAKA:

Pa i moji ro|endani su polovni. Do pedesete godine svi

ro|endani su novi, a od tada polovni. Kao u pozori{tu:
reprize.

VESNA:

(Priseti se radosno)
A ho}e{ li da ti po`elim tamniju kosu? Bela mi se ne svi|a

BAKA:

E, to si se dobro setila. Ni meni se ne svi|a bela kosa, kao da

mi je sneg na glavi, i leti, i zimi.

VESNA:

Onda da se jo{ jednom kucnemo.

Cuker klaker

227

BAKA:

Va`i.

VESNA:

Nazdravqe! Za novu, tamniju kosu mojoj baki.

BAKA:

Nazdravqe! Boqe onu staru iz mladosti.

VESNA:

(Nestrpqivo)
A sada da pogledamo zapu{a~e?

BAKA:

^ekaj, za{to toliko `uri{? Mora{ natenane da gustira{!...

Eh, kako je moj stari, a tvoj deka, umeo da gustira kad je igrao
karte. On dugo, dugo, gustira, ostali igra~i izgube `ivce i
pogre{e. A on pare u yep i gotova partija.

VESNA:

Pri~ala si da ti je jednom od tih para kupio najlep{u

haqinu, a kad je izgubio prodao pola name{taja.

BAKA:

Tako je s kartama: danas velika sre}a, a sutra jo{ ve}a

nesre}a.

VESNA:

A {ta zna~i "gustira"? Mi takvu re~ nismo u~ili u {koli.

BAKA:

Znam, vi ste samo u~ili ono ]ao. E, vidi{, to se ne u~i u

{koli, ve} u `ivotu. Gustirati zna~i polako u`ivati, ne{to
raditi za u`ivawe. Jesi li videla kako mi pijemo vino, a
kako Francuzi? Polako, sa gustom, u`ivawem, miris da te
opije, od srca...

VESNA:

E, onda da tako gustiramo zapu{a~e.

BAKA:

Dobro si se dosetila! Uzmi zapu{a~ u ruku i pokri dno,

ovako, kao i moj stari kad je dr`ao karte.

Uzima svoj zapu{a~ od fla{ice i dr`i ga u ruci kao kartaro{i u pokeru

karte. U`iva.
VESNA:

Evo, poslu{ala sam te. A {ta sad?

BAKA:

Sada malo odlepi plutu, ali ne mnogo, da samo proviri dno

zapu{a~a.

VESNA:

(^ini kako joj je Baka kazala ali je i daqe nestrpqiva)

Dobro, dobro, ali kad }emo videti dno, celo?

BAKA:

Polako Vesnice, polako, gustiraj, u`ivaj.

VESNA:

Ti, bako, gustiraj, ja }u odmah da odlepim plutu.

BAKA:

Ne, po malo, kao {to sam rekla... evo ovako... pa ovako... pa

zaviri kao da ne{to tra`i{ na zapu{a~u...

VESNA:

(Nestrpqivo, qubopitqivo)
[ta pi{e, {ta?

228

Bora Oqa~i}

BAKA:

Opet se `uri{?...

VESNA:

Naravno da `urim, mo`da smo ne{to dobile?

BAKA:

Vesnice, nemoj da mi kvari{ u`ivawe... Mora{ da u`iva{

kad ne{to tra`i{...
(Nastavqa da odlepquje plutu sa metalnog zapu{a~a)
Polako... opet polako... jo{ malo, a onda naglo: Hop!
(Skine plutu)

VESNA:

[ta sam dobila? [ta? [ta? [ta?

BAKA:

(Uzdahne razo~arano)
Tri puta {ta, a ja jednom: Ni{ta!

VESNA:

(Razo~arana)
Ni{ta? Nisi dobro videla, uzmi nao~ari, lupu, teleskop,
mikroskop, laser, satelit!

BAKA:

Vidim i bez tih spravica. Ni{ta nismo dobili, ni{ta.

VESNA:

(Pla~no)
Naravno, kad ti dugo gustira{ pa se nagrada izgubi.

BAKA:

A gde se izgubila, potra`i je i u ovom mom, i tvom zapu{a~u.

VESNA:

Jaoj, ja na moj zaboravila. ^ek da i ja gustiram!

(Istim na~inom kao Baka skida plutu)

BAKA:

Iiiii?

VESNA:

I jo{ jednom ni{ta. Ubi}u se!

BAKA:

^uvaj, dete, i `ivce, i `ivot. Treba}e ti za docnije.

VESNA:

Kako da ne izgubim `ivce kad opet ni{ta nismo dobili? Ba{

su bezobrazni, ni{ta nam nisu dali.

BAKA:

Nekome jesu, ali ne brini, ako nismo danas dobili, dobi}emo

sutra, prekostura...

VESNA:

(Nastavqa ironi~no)
... naksutra, nak-naksutra, nak-nak-malo sutra,.

BAKA:

Polako dete, zna{ kako je govorio moj stari: danas nismo

imali sre}e, a sutra }emo imati ako ne celu bar pola sre}e.

Cuker klaker

229

VESNA:

Ti tako, bako, govori{ ve} nedequ dana.

(Pla~no)
Mene niko ne voli.

BAKA:

Ja te volim, {argarepice moja.

VESNA:

E, sad jo{ kad si spomenula i {argarepu znam {ta me ~eka: da

je grickam kao Du{ko Dugou{ko pa }u sve boqe da vidim. A
ispod zapu{a~a opet ni{ta ne}u videti.

BAKA:

Nemoj dvaput, nemoj triput, nemoj...

VESNA:

... nemoj sto puta re}i, je l tako?

BAKA:

Tako je.

VESNA:

Eto, ni ti me ne voli{, bako!

Ulazi Marta, ali wih dve je ne prime}uju.

VESNA:

Mene niko na svetu ne voli.

MARTA:

Voli te tvoja mama.

Vesna i Baka se trgnu i osvrnu.

BAKA:

Ooo, Marta! Uvek ulazi{ kao tajni agent onaj nula sedamdeset sedam!

MARTA:

Nula sedam, ali nije va`no. Ne{to ste se zanele pa me niste

primetile.

VESNA:

Kako, mama, da te primetim kad mi one bezobrazne ~ike iz

"Cuker-klakera" opet nisu dali nagradu?

MARTA:

Koje to "~ike"?

VESNA:

Sa radija i televizije, {to prave "Cuker-klaker".

MARTA:

A kakvu su ti to nagradu obe}ali?

VESNA:

Super-bicikl, samo jednom nogom okre}e{ guvernalu, a on

juri kao [umaher.

MARTA:

Bravo, a za{to su ti obe}ali tu nagradu?

VESNA:

Zato {to ja i baka pijemo wihove ~arobne, osve`avaju}e,

zdrave i najboqe na svetu cuker-klakerice u ovim fla{ama.

Marta se osvrne i ugleda `itavu gomilu fla{ica na podu.

MARTA:

Sve ste ovo vas dve popile?

BAKA:

Nije sve, ima jo{...

(Trgne se)

VESNA:

Bako!

230

Bora Oqa~i}

Marta primeti yemper u {trikawu, digne ga a ispod jo{ neke fla{ice.

MARTA:

Majko, reci mi: otkad se to vuneni yemper {trika od plasti~nih i staklenih fla{ica?

BAKA:

Bo`e, Marta, slu~ajno sam bacila taj rad jer ne mogu jednom
rukom da {trikam, a drugom da otvaram ove silne bo~ice...

VESNA:

(Brzo je prekine)
Fla{ice! I nisu silne ve} svega...
(Po~iwe da broji)
... jen, dva, tri... deset...

MARTA:

(Ironi~no nastavi)
Dvajes, trijes, sto fla{ica!
(Vrisne na kraju)

BAKA:

Marta, dobi}u infarkt!

MARTA:

Ne}e{, mama, ja }u dobiti ako ovo nastavite.

VESNA:

Ali, mama, ne sme da se prekine, sve dok ne dobijem super-bicikl.

MARTA:

I ne popije{ hiqadu fla{ica ovog bu}kuri{a?

VESNA:

Nije bu}kuri{, vrlo je zdravo i ukusno. Pogledaj baku kako

se osve`ila.

MARTA:

Vidim po stomaku, sva se nadula.

BAKA:

Nisam Marta, to je od ove haqine, ne stoji mi dobro.

MARTA:

Je l tebi Vesnice, ne stoji dobro haqina?

VESNA:

Ta~no, kao da imam stoma~i} kad je obu~em.

MARTA:

Pa, naravno, kad si popila ~itavo bure tog "cuker-klikera".

VESNA:

Mama, klakera, a ne klikera!

MARTA:

Svejedno, jedva di{e{.

BAKA:

(Skru{eno)
Ja sam popila 38, a Vesna svega 30 fla{ica.

MARTA:

Gospode Bo`e, pa vi ste poludele!

Cuker klaker

231

VESNA:

I ~ika doktor, onaj sa televizije, je rekao da je "cuker-klaker" zdrav jer ima puno vitamina.

MARTA:

I ja bi to kazala da sam doktor i da sam dobila od te firme

neke lepe pare za reklamu.

BAKA:

To je veliki stru~wak, znam ga, le~io me.

MARTA:

Mama, {ta se to s tobom de{ava? Vratila si se u detiwstvo,

mislim podetiwila si zajedno s Vesnom.

BAKA:

Nisam, bila sam `edna jer sam presolila ru~ak pa sam po~ela
da pijem ovo i tako, malo slan ru~ak, malo Vesni da pomognem, i, eto, ode 38 fla{ica u moje grlo i stomak.

MARTA:

[ta ka`e{, mama: male, malecke, ovoli{ne fla{ice, ali

{ta ka`e matematika za to?

VESNA:

[ta ka`e, ja }u da izra~unam i to napamet!

MARTA:

Odli~no, Vesna. Pomno`i 38 fla{ica sa dva deci pa vidi

koliko si litara popila?

VESNA:

(Ra~una u sebi)
38 puta dva ravno je 16... pa pamtim jedan, puta tri... ravno je...
Uh, skoro osam litara!
(Trgne se)
Ih, svega oko osam litara.

BAKA:

Osam litara sam popila?

MARTA:

Da, majko, kao da si slon na pojili{tu u Africi!

BAKA:

A ba{ ni{ta ne ose}am, ~ak nisam bila ni tamo... ni tamo...

Jao, izvinite.
(Odjuri)

MARTA:

Je l vidi{ {ta si uradila od bake, ceo dan }e da tr~i u

toalet. A ti?

VESNA:

Ja }u malo mawe, popila sam svega pet-{est litara.

MARTA:

Qudi moji, dva nervna slu~aja u porodici odjednom. I da mi je

znati za{to, za{to, za{to?

VESNA:

Kako za{to? Pa za super-bicikl.

MARTA:

O kakvom to, dete, biciklu govori{?

VESNA:

Super! Zna{ {to ga imaju Milica, Boban, Olgica, cela

ulica i moj razred imaju, samo ga ja nemam.

MARTA:

Kupi}emo ti za ro|endan, ako budemo imali pare.

232
VESNA:

Bora Oqa~i}

Vi nikad nemate pare.

Vra}a se Baka.
MARTA:

Kupi}e ti baka, kad dobije ve}u penziju, ako dobije.

BAKA:

Ba{ tako, opet nas ne{to pre{li s penzijom, prvo je pove}aju, a posle jo{ vi{e smawe pa sve mawa i mawa.

VESNA:

I zato baka i ja ho}emo da dobijemo poni na "cuker-klakeru"

uz pomo} zapu{a~a.

MARTA:

Ve} ste dobili bar jedan to~ak, jer toliko su vas ko{tale ove
silne fla{ice.

VESNA:

To je baka kupila od svoje penzije.

MARTA:

Mama, {ta se to de{ava?

BAKA:

Vesna, trkni do kuhiwe i donesi mi malo vode.

MARTA:

Gospode, malo ti je 38 fla{ica pa tra`i{ vode.

BAKA:

(Diskretno Marti uz pomo} grimasa)

Neka goru{ica, Marta, idi Vesna.

VESNA:

Done}u ti onu veliku ~a{u, bako.

(Odlazi)

MARTA:

(Kad Vesna iza|e)

[ta si htela mama, da se pravda{?

BAKA:

Da sve potanko objasnim.

MARTA:

[ta da mi obja{wava{ kad je jasno da si podetiwila i

podlegla de~jem pritisku.

BAKA:

Ta~no, ali {ta da radim kad su sve Vesnine drugarice ili

kupile taj super-bicikl, ili kao ona Maja dobile na ovom
konkursu. Zna{, vrlo je prosto: kupi{ fla{ice, otvori{,
popije{ soki}, a onda pogleda{ na zapu{a~ pa ako pi{e
"super" onda si dobila, a ako ne pi{e nisi.

MARTA:

Razumem: jednom neko dobio, a za milion drugih {ipak.

BAKA:

Nije tako, jer ako nisi dobio bicikl, mo`e{ dobiti sli~ice
divqih `ivotiwa, futbalera, glumaca...

MARTA:

Sve to imamo zbog onih ~okoladica, supice, bombonica...

BAKA:

A da samo zna{ {to je lep taj super-bicikl! Ju~e mi ga dala

Maja pa sam se malo provozala ulicom pa su oni mangupi iz
besnih automobila vikali i svirali sirenama.

Cuker klaker

233

MARTA:

Mama, vozi{ bicikl ulicom? Dobro si ostala `iva.

BAKA:

Samo sam malo cik-cakala, zato su, vaqda, trubili.

MARTA:

[ta ti zna~i cik-cakala?

BAKA:

Zna{ ono: ja naglo levo, a voza~ ko~i ili be`i desno. I tako
samo u na{oj ulici, nisam i{la na bulevar.

MARTA:

I boqe, tamo bi te sigurno neko zgazio. Mama, ti mora{ kod

psihijatra, s tobom ne{to nije u redu.

BAKA:

Zdrava sam k}eri, zdrava! Ti, izgleda, ne razume{ te igre,

ali vide}e{ kako }e Vesna biti sre}na kad dobijemo taj
super-bicikl!

MARTA:

Kad }e te ga dobiti?

BAKA:

Sutra, prekosutra, do kraja nedeqe.

MARTA:

A dotle }e{, umesto stomaka, imati bure ako mo`e da stane

ispod tvoje haqine.

BAKA:

Ne brini, Marta, znam ja kako se to radi. Samo trknem tamo

do kraja hodnika...

MARTA:

Samo trkne{? A kako? Kao maratonac polako, natenane, ili

kao svetski rekorder na sto metara?

BAKA:

Pa nije ba{ tako, }erko.

MARTA:

Nije, ali bi}e po mome. Sutra }u vam kupiti neke sokove da

pijete zdravo pi}e, jer taj bu}kuri{ "cuker-klaker" je ne{to
najodvratnije {to sam probala u svome `ivotu i to na nekom
seoskom va{aru.

BAKA:

Ali sokovi ne daju nagrade?

MARTA:

Naravno, nagrada je zdrav sok pun vitamina. Podmladi}e te.

BAKA:

Ve} sam se podmladila, kao moja {kolska drugarica Marlen.

(Trgne se)

MARTA:

Mama, opet spomiwe{ Marlen Ditrih. Zapamti: ona nije

tvoja {kolska drugarica jer kad je ona i{la u {kolu, ti se
nisi ni rodila, a zatim ona je na nebu ve} dvajes godina i
vi{e, ako dobro pamtim i ono najva`nije: o~igledno je da si
postala skroz-naskroz skleroti~na.

BAKA:

Ti meni, Marta, ni{ta ne veruje{.

MARTA:

Sve ti verujem, osim da si zdrava. Sutra kod psihijatra!

234

Bora Oqa~i}

Vra}a se Vesna sa praznom ~a{om.

VESNA:

Izvoli, bako.

MARTA:

A gde je voda?

BAKA:

Evo je u ~a{i.
(La`no pije)

MARTA:

Mama, jesam li ja luda kad me tako naivno vara{?

VESNA:

Nisam donela vodu, jer znam da vi mene {aqete u kuhiwu, ili

neku kupovinu kad ho}ete ne{to da razgovarate, a ja da ne
~ujem.

MARTA:

Oho, kako mojoj }er~ici raste jezi~i}, pravi arara papagaj.

VESNA:

A papagaj za~as o`edni, je l tako bako?

Brzo uzima tri fla{ice i otvara ih, Marta jegleda zabezeknuto, Baka
se smejuqi.
MARTA:

Vesna, {ta to radi{?

VESNA:

Da nazdravim. Mo`da }emo s tobom, mama, imati vi{e sre}e,

ti si tali~na, je l se tako ka`e.

BAKA:

Jeste, Marta je uvek bila sre}na u nagradnim igrama. Jednom

je za novu godinu izvukla da igra sa najlep{im momkom u sali
i to je sada tvoj tata Vojin.

VESNA:

Opla, je l ta~no mama?

MARTA:

(Stidqivo)
Paaa, ta~no je.

VESNA:

E, onda da nazdravimo za tu lepu vest.

MARTA:

Koju je baka sto puta ponovila u raznim prilikama.

BAKA:

Ajde, `ivele u ~ast Marte i Vojina, a posle polako da

gustiramo i vidimo ima li ispod zapu{a~a ~arobna sli~ica
~arobnog super-bicikla.

Piju zajedno, Marta snebivaju}i se.

MARTA:

Pa, dobro, da vam u~inim ali samo jednom. Koliko jo{ ima
fla{ica tu negde? Gde su?

BAKA:

Tamo u {pajzu, pola sanduka.

MARTA:

Od tvoje penzije?

BAKA:

Dobila povi{icu.

MARTA:

Za skupqu struju, a ne za bu}kuri{.

Cuker klaker

235

VESNA:

Mama nisi popila celu fla{icu, samo si gucnula.

MARTA:

Zna{ da mi je odvratno?

VESNA:

A {to je meni odvratno ribqe uqe, pa opet pijem kad mi

naredi{?

BAKA:

To je triput gori ukus od ovog klakera!

MARTA:

Mama, ne kvari dete.

VESNA:

Ako ne}e{ da pije{ zna~i da me ne voli{, mama?

MARTA:

Bez ucene, dete. Pila sam u firmi ne{to sli~no pa ne mogu

vi{e.

VESNA:

Kako }u onda da dobijem super-bicikl ako ne}e{ da pije{?

MARTA:

Dobro, ispi}u do kraja samo zbog tebe, Vesna.

(Pije)

BAKA:

Oho-hooo, tako, tako, bravo.

VESNA:

^estitam, mama. A sad da gustiramo.

MARTA:

[ta da radimo?

BAKA:

Da gustiramo, zna{ kao pokera{i kad polako vire u karte.

MARTA:

Aha, znam.

VESNA:

Svako svoj zatvara~ u ruke pa gustirawe.

MARTA:

Dobro, bi}u pokera{.

Sve tri izigravaju pokera{e.

BAKA:

Ni{ta.
(Razo~arano)

VESNA:

(Tako|e)
Ni{ta.

MARTA:

Sva{ta, dobila sam.

OBE:

Super-bicikl?

MARTA:

Sli~ice nekih futbalera, a ne znam ni jednog.

VESNA:

Va`no je da nam se sre}a pribli`ava, a ja }u te sli~ice da

zamenim sa Du{kom za filmske glumice. Tamo je i bakina
{kolska drugarica Marlen...

BAKA:

... Nije vi{e, Marta me ubedila da je ona ne{to starija od

mene.

236

Bora Oqa~i}

MARTA:

Svega pedeset godina. A vama dvema da bude jasno: varaju vas,

jer ispod ovih zapu{a~a ne viri ni to~ak, a kamoli ceo
bicikl. Zapamtite: jedan bicikl na milion zapu{a~a

VESNA:

Pa dobro, popi}emo milion fla{ica "super-klakera".

MARTA:

Vesna, prvo nau~i da broji{ do milion i tek }e{ onda

shvatiti koliko bi to bilo bu}kuri{a u tvom stoma~i}u.

BAKA:

Ja }u vi{e da popijem od Vesne.

MARTA:

Svejedno, obe bi izgledale kao cisterne za benzin ili mleko.

VESNA:

Moramo da pijemo, eto danas zamalo nismo dobili jer te

sli~ice su siguran znak da nam se nagrada pribli`ava.

BAKA:

Ta~no, danas zamalo nisi dobila taj bicikl.

MARTA:

Ma, za nokat kako narod ka`e.

BAKA:

Da kupimo jo{ klakera?

MARTA:

Za danas je dosta, ni{ta ti vi{e ne}e{ kupovati.

VESNA:

Ja }u onda da pla~em.

MARTA:

Pla~i, ali prvo }e{ da dobije{ batine.

BAKA:

Nemoj da je dira{. Ako je samo pipne{ uzburka}e se klaker u

wenom stoma~i}u pa }e biti bolesna.

MARTA:

Eto, vidite li {ta ste uradile!

VESNA:

^im tata do|e s posla on }e mi kupiti klaker.

MARTA:

Tati ne}e{ dosa|ivati, ju~e je bio na putu, danas radi do pet

i jo{ mu samo fali tvoj bu}kuri{.

BAKA:

Boqe }e biti da ru~amo, skoro }e pet sati. Da postavim za

celu porodicu?

MARTA:

Nemoj, mo`da }e Vojin da zakasni.

VESNA:

Mama, ho}e{ li biti `edna posle ru~ka?

MARTA:

A ko ne}e? Naravno da }u biti `edna i sa sla{}u }u popiti

~a{u...

VESNA:

(Prekine je)
Fla{icu cuker-klakera.

MARTA:

Jao, mangupe jedan. Ni sva slova nisi nau~ila, a taj cuker-klaker boqe izgovara{ od spikera!

Cuker klaker

BAKA:

237

(Ironi~no)
To vi{e nije te{ko, kakvi su.

Zvono na ku}nim vratima.

VESNA:

(Radosno)
To je tata, opet je zaboravio da ponese kqu~ od stana. Da
otvorim?

MARTA:

Otvori, Vesna. Mama, postavi i za nas dvoje.

Vesna otr~i.
BAKA:

Ho}emo li ovde da jedemo, ili u kujni?

MARTA:

Boqe ovde, u kuhiwi se jo{ ose}a ona tvoja ~uvena musaka

koja ti je zagorela pre desetak dana.

BAKA:

Zato {to sam se s tobom zapri~ala na telefonu pa sam

zaboravila da je zalijem vodom.

VESNA:

(Dotr~i)
Tata nam je doveo u goste kuma Rafaela.

MARTA:

Mama, postavi onda za petoro! Oh, nisam o~e{qana!

VESNA:

(Pokazuje Marti)
Vidi {ta mi je kum Rafael dao? Da kupim jo{ cuker-klakera?

MARTA:

Boqe kupi nekog vo}a, a ne taj bu}kuri{!

Ulaze Vojin i Rafael.

RAFAEL:

Dobar dan, moje drage kume i kumice.

SVI:

Dobar dan.

BAKA:

Ja kuma, a ove mla|e kumice, zar ne, kume?

RAFAEL:

Bako, bako, nisam tako mislio. Sve tri ste kumice.

VOJIN:

(Prilazi Marti i poqubi je)

@enice, ja l sve u redu?

MARTA:

Na poslu jeste, ali ovde nije, samo posle }emo o tome.

BAKA:

Gde ste se vas dvojica sreli? Da poga|am?

MARTA:

Pa, na radnom mestu, pored {anka.

RAFAEL:

Nismo mi krivi {to izme|u na{ih firmi postoji taj kafi},

ali pre toga sreli smo se na trotoaru pored Vojinove firme
i to na lepom radnom zadatku.

MARTA:

Oho, lep radni zadatak? Prvi put ~ujem za tako ne{to.

238

Bora Oqa~i}

VOJIN:

Pusti kuma, jedan jugo nije mogao da upali pa sam malo

pomogao koleginici.

MARTA:

Aha, po{to jugo nije lep, onda je voza~ bio lep.

RAFAEL:

Ta~no. I zato sam pomogao kumu guraju}i tu {klopociju

"svega" trista metara.

VESNA:

Dok se nije upalio?

RAFAEL:

Ne, dok nismo crkli i ostavili damu nekim mla|om kavaqerima koji su nastavili na{ posao nizbrdicom.

BAKA:

Zna~i, taj je jugo mojih godina?

VOJIN:

Mojih ta{to, tvojih godina mo`e biti samo neki fi}a ili
folcika.

VESNA:

I ja baku ponekad guram, naro~ito uz stepenice.

BAKA:

Vidi ti male bezobraznice {ta mi ka`e.

VOJIN:

To ona misli na zimu, kad je klizavo.

MARTA:

Sedite kume.

VESNA:

Ja i baka }emo da postavimo sto za ru~ak.

RAFAEL:

(Sedaju}i za sto)
A kako si mi ti, devoj~ice? Kad }e{ u {kolu?

VESNA:

Kazala sam vam: ve} sam prvi razred.

RAFAEL:

Jao, opet zaboravio! A ba{ sam pre neki dan pitao Vojina ali
mi ni{ta ne re~e.

MARTA:

Sigurno je ba{ tada poru~ivao prvu turu u kafi}u.

VOJIN:

Ta~no, pa sve zaboravim.

MARTA:

Ali zato kum Rafael sve pamti o onim drugim kumovima.

RAFAEL:

Nije ta~no, Marta, ve} poslovi. Ja sam, kako re~e kum, svetski ~ovek. Stalno putujem.

VESNA:

Sigurno ste bili u Diznilendu?

RAFAEL:

Nemam ja, kumice, vremena za tako ne{to.

VOJIN:

[ta }e{ da popije{, kume?

RAFAEL:

Ono {to i ti, {ta ima{?

VOJIN:

Ni{ta strano, samo doma}e.

RAFAEL:

Onda je za apetit boqa rakija nego doma}i viwak.

Vojin odlazi po pi}e.

Cuker klaker

239

VESNA:

A za{to ne popijete po jednu fla{icu "cuker-klakera"?

MARTA:

Vesna u kuhiwu, da pomogne{ baki!

RAFAEL:

Pusti je, Marta. [ta si rekla, malecka?

VESNA:

Zdravije je da pre ru~ka popijete po jedan "cuker-klaker",

RAFAEL:

To }e{ ti da popije{, a ja i tvoj tata }emo rakijicu, jer

moramo da speremo grlo od pra{ine dok smo gurali nesre}ni
jugo.

VESNA:

Opet sam baksuz! Vidite {ta sam popila sa bakom i opet

nisam dobila super-bicikl.

RAFAEL:

Aha, zna~i ako se pije taj klaker ti }e{ da dobije{ biciklo...

VESNA:

... super-bicikl!

RAFAEL:

Izvini, u mom detiwstvu smo tako govorili za te supere.

Dakle, ako pije{ tu vodicu dobi}e{ bicikl, a ja pijem i
nikad ni{ta da zaradim ve} samo gubim pare na pi}u.

VESNA:

[to ne pogledate ispod zapu{a~a kao kod klakera? Tu pi{e

da }u dobiti bicikl.

MARTA:

Vesna, ostavi kuma na miru.

VOJIN:

Kume, izvoli.
(Nudi ~a{icu)

RAFAEL:

(Namigne Vojinu)
Hvala kume, ali prvo }emo taj klaker, a posle da zasladimo
{qivkom.

MARTA:

Nemojte, kume, da joj popu{tate, uvek se izbezobrazi kad neko

do|e.

VESNA:

(U me|uvremenu otvorila nekoliko bo~ica)

Izvolite, prvo popijete klaker, a onda gustirate zapu{a~e,
kako ka`e moja baka. Bako, je l se ka`e "gustirate"?

BAKA:

(Dolazi)
Ka`e se, a mene si zaboravila.

MARTA:

Jao, te{ko vama dvema kad ode kum!

RAFAEL:

Tako i moja `ena ka`e na{oj deci.

VESNA:

Da se kucnemo? @iveli.

Svi se kucaju i piju, Vojin i kum se mr{te ali se prave neve{ti.

VESNA:

Kako vam se svi|a?

RAFAEL:

Odli~no.

240

Bora Oqa~i}

VOJIN:

A sad rakija.

VESNA:

Ne, prvo da gustiramo zapu{a~e! Kao u pokeru!

RAFAEL:

Oho, kako sve znamo! Dobro, {ta radimo?

BAKA:

Gustirate, a onda polako odlepite plutu i potra`ite natpis

na dnu zapu{a~a gde pi{e super-bicikl.

VESNA:

Samo polako!

RAFAEL:

Dobro... polako... polako... pa... pa ni{ta.

OSTALI: (Ironi~no, razo~arano)

Ni{ta... nema bicikla... propast...
VESNA:

Sram ih bilo, opet nisam dobila bicikl, a toliko smo kupili "cuker-klakera".

RAFAEL:

Koliko?

VESNA:

Pogledajte!
(Poka`e na fla{ice pored stola)

VOJIN:

Oho, a meni si tra`ila pare za sveske.

BAKA:

Ja sam platila od penzije.

MARTA:

(Zadigne ~ar{av na stolu i ispod jo{ gomila fla{ica)

Evo gde je oti{la bakina penzija.

RAFAEL:

Bravo, {teta {to nije upalilo, ali dobi}e{, Vesna, taj

bicikl.

VESNA:

Naravno da ho}u, ako posle ru~ka budete opet pili klaker.

MARTA:

Vesna, dosta, i nazad u kuhiwu!

VOJIN:

Ti, kume, kuka{ {to nemate baku u stanu da vam ~uva decu, a
vidi{ li {ta rade neke bake? Ovo je ~itav magacin fla{ica,
mogli bi da ponesemo na utakmicu da ga|amo sudiju.

VESNA:

(Kao tajna jer je Baka oti{la u kuhiwu)

Mislim da je baka opet presolila ru~ak. Mora}emo da pijemo
"cuker-klaker" posle jela.

MARTA:

(Pojuri je)
U kujnu, Vesna, da nisi ti presolila ru~ak!

Vesna pobegne.
ZAVESA ili ZATAMWEWE

241

Cuker klaker

*
Ista soba. Svi sede ili za stolom ili u foteqama. Jedva di{u, prejeli
se, umorni, sawivi.
MARTA:

Ho}ete li, kume, jo{ jedan kola~?

RAFAEL:

Hvala, kumo, zbiqa vi{e ne mogu.

VESNA:

Probajte sa klakerom, lak{e }ete pojesti kola~.

RAFAEL:

Ni klaker vi{e ne mogu da pijem. Koliko puta si me trovala

tim bu}kuri{om?

VESNA:

Vi i tata ste najmawe popili.

RAFAEL:

Nemoug}e!

VESNA

Jeste, brojala sam.

MARTA:

Vesna, prestani!

RAFAEL:

A koliko smo to mi, tvoji izdajnici, popili?

VESNA:

Malo, svega po deset fla{ica.

RAFAEL:

Uh, zato mi se tako kuva u stomaku!

VOJIN:

Izvini kume, naleteo si na minu.

RAFAEL:

A ostali?

VESNA:

Mama dvanaest fla{ica, ja petnaest, a baka je bila pravi

junak: dvadeset fla{ica.

RAFAEL:

Bravo, bako!
(Osvr}e se)
Gde je?

VOJIN:

Boluje u svojoj sobi.

MARTA:

Oti{la je, kume, malo da prilegne. Nije ni ~udo: takva

poplava u stomaku, a ona je ipak starija `ena.

RAFAEL:

Kako takvom heroju mo`e da bude muka?

VOJIN:

Ti si, Vesna, danas zbiqa preterala. Sve nas maltretira{,

naro~ito kuma koji tako dugo nije bio kod nas.

RAFAEL:

Ma, lepo mi je, jedino mi je krivo {to smo gustirali, kako

Vesna ka`e, toliko zapu{a~a, a ono {ipak.

VESNA:

Nije {ipak, kume, sigurno }u dobiti taj bicikl, ako svi

zajedno budemo uporni.

242

Bora Oqa~i}

MARTA:

Bi}emo pod uslovom da ode{ do bake i vidi{ je li `iva od

tog tvog "cuker-klakera".

VOJIN:

Odli~na ideja, prilegni, Vesna, malo i stavi jednu fla{icu

ispod jastuka, mo`da }e{ sawati da si dobila bicikl.

VESNA:

(Polaze}i)
Vidite li, kume, kakvi su moji roditeqi. Pravi diktatori,
umesto da mi pomognu.

RAFAEL:

Ja }u ti pomo}i, kad ponovo do|em do vas.

VESNA:

Povedite i kumu da i ona pije klakere.

MARTA:

Vesna, kod bake!

RAFAEL:

Odli~na ideja. Pove{}u i ona moja dva mangupa Predraga i

Nenada jer kad oni navale na neko pi}e dva bureta }e da
popiju a ti }e{ sigurno da dobije{ taj bicikl.

VESNA:

Bravo kume i hvala vam.

(Poqubi ga)
[to lepo miri{ete na klaker, lep{e nego kad vi i tata
smrdite na rakiju.

MARTA:

(Udara je po guzi)
Vesna, ~istac! Sad si ba{ preterala.

Vesna odjuri.
RAFAEL:

Ba{ je slatka.
(Podrigne)
More, Vojine, i mene neka muka spopala, a nisam baka. Gore se
ose}am nego da sam popio litar viwaka.

MARTA:

Naravno kad smo popustili Vesni. Ho}ete li kaficu da se

povratite?

RAFAEL:

Dobra ideja. Duplu.

VOJIN:

I meni. To }e nas, mo`da, spasti od ove epidemije zvane

nagradna igra.

RAFAEL:

I moje sin~i}e ponekad uhvati ta igromanija. Sve pare odu na

glupost, a naj~e{}e dobiju neke sli~ice koje se posle povla~e
po stanu dok ih ne bacimo u |ubre.

MARTA:

Zna~i: tri duple kafice?

RAFAEL:

Jeste, ali opet te~nost. Svejedno, to }e nas, vaqda, povratiti.

VOJIN:

Sumwam, nikad se gore nisam ose}ao nego danas.

RAFAEL:

Prilegni i ti, malo.

243

Cuker klaker

VOJIN:

Mogao bi i ti.

RAFAEL:

Ovde }emo u foteqama, ~im popijemo kafe.

Ulazi Vesna sa dve otvorene fla{ice klakera.

VESNA:

Kume, tata, ka`ite dragi~ka: na{la sam ispod bakinog kreveta jo{ dve fla{ice! Popijte, sigurna sam da }u sada dobiti
bicikl.

Vojin sko~i i pojuri je, ona baci fla{ice na pod. Ulazi Marta.
MARTA:

[ta je bilo? Zemqotres?

RAFAEL:

Jeste, klakertres.

VOJIN:

A epicentar u glavi na{e Vesne.

ZAVESA ili ZATAMWEWE

*
Ista soba. Identi~na scena, nekog drugog dana. Svi su kao i kod prethodne scene: o{amu}eni, umorni, sa velikim stomacima.
VOJIN:

Kume da ti otvorim?

RAFAEL:

Zaboga kume, nikako! Ve} sam pre{ao svoju uobi~ajenu normu

od deset fla{ica.

VOJIN:

Da izra~unam: deset dana puta deset fla{ica sto, puta dva

deci, jao pa to je veliko bure za vino.

RAFAEL:

Ili cisterna za polivawe ulica.

MARTA:

Ali, vredelo je kume. Da nam vi niste pomogli Vesna nikad ne

bi dobila super-bicikl.

VESNA:

Tako je mama. Ja, baka i kum Rafael smo jedini izdr`ali do

kraja, a ti i tata ste malo sabotirali.

VOJIN:

Kako da ne sabotiram kad sam ovih dana imao one seminare pa

taman po~nem da ~itam referat a ono me potera te moram
trkom do toaleta. Svi su mislili da sam pivopoja i pijanac.

RAFAEL:

Vesna, statistiko moja, jesi li izra~unala koliko smo fla{ica popili za ovih desetak dana?

VESNA:

Moj kompjuter ka`e: ta~no 499 fla{ica.

244

Bora Oqa~i}

RAFAEL:

(Ironi~no)
Samo toliko? A gde je petstota?

VESNA:

To }emo da popijemo kad sve~ano krenem ulicom na biciklu.

VOJIN:

I padne{ na prvom }o{ku.

MARTA:

Jezik pregrizo, Vojine, nemoj da naslu}uje{.

VESNA:

Ne brini, mama, ve} sam trenirala malo ispred ku}e. Znam ga

u du{u.

MARTA:

Eto vidi{, opet nas nisi slu{ala ali dobro, va`no je da si

dobila taj bicikl.

RAFAEL:

A mogla je vama auto da kupi. Sad sam izra~unao: petsto

fla{ica "cuker-klakera" vrede kao neki polovni auto.

VOJIN:

Odli~na matematika.

VESNA:

Nije to isto, tata. Ovako je lep{e, kad gustira{ zapu{a~, a

ne kad pde{ u radwu pa onako prosto kupi{ ne{to.

RAFAEL:

Mudra ti ova }erkica, Vojine. Vidi{ kakav je lep smisao

na{la u toj nagradnoj igri.

VOJIN:

Koji smisao? Kapric, igra, inat.

MARTA:

Pa jeste, dok otvara{ zapu{a~ polako postaje{ ma{toviti

pokera{.

VESNA:

Ne brinite, klakere vi{e ne}ete piti.

SVI:

Ura! Bravo!

RAFAEL:

Hvala najmla|a kumo, to ve} danima ~ekam da ~ujem.

MARTA:

Po{to je dobila bicikl "cuker-klakeri" vi{e je ne interesuju.

VOJIN:

Da u tu ~ast nas troje starijih popijemo po jednu doma}u

qutu?

VESNA:

A baka?

MARTA:

Jao, gde je mama?

Cuker klaker

245

BAKA:

(Di`e se iza foteqe, `va}e, balon od `vake oko usta. Mrmqa)

Evo me, `va}em.

MARTA:

Mama, ti si zbiqa podetiwila?

VESNA:

Nije, po~eli smo drugu nagradnu igru.

VOJIN:

Opet?

RAFAEL:

(Upla{eno)
Ja ne mogu, imam protezu, zalepi se za `vaku pa je ispqunem
zajedno sa `vakom.

VESNA:

Ne mo`e. Treba da dobijem lutku koja govori, hoda, igra, peva,

puca, spava, pqucka, smeje se...

MARTA:

Vesna, baka je po{andrcala, a ti poludela.

RAFAEL:

Ako je, ja }u vam dovesti Predraga i Nenada pa `va}ite dokle

god ne dobijete tu lutkicu.

VESNA:

Kume, imam za vas re{ewe. Ako ne}ete da `va}ete onda pijte

ovu mineralnu vodu.
(Vu~e iza foteqe sanduk mineralne)

VOJIN:

[ta je to, Vesna?

MARTA:

Propast, eto {ta je!

VESNA:

Za{to da samo ja ne{to da dobijam u nagradnoj igri, i baka

treba da dobije.

BAKA:

Ja za Vesnu `va}em, a vi }ete za mene opet da pijete.

MARTA:

Onu vodu?

BAKA:

Jeste. I opet da gustirate zapu{a~e.

MARTA:

A {ta }e da pi{e na dnu zapu{a~a?

VESNA:

Pisa}e: petnaest dana odmora za baku zbog wenog reumatizma

i to u najlep{oj bawi.

VOJIN:

Jeo, one su fla{ice imale dva deci, a ovo su litarske. Dok

baka ne dobije petnaest dana u bawi mi }emo ve} mesec dana
biti na onom svetu.

BAKA:

Ne}ete, ispod svakog desetog zapu{a~a pi{e 15 dana. Da

proverimo?

VOJIN:

Ne}emo, plati}emo ti boravak u bawi, draga ta{to, ali ovo

ne}emo piti.

246

Bora Oqa~i}

VESNA:

Baka tako ne}e da ide u bawu. Ho}e da vidi ima li sre}e u

`ivotu, bar jednom kako mi je kazala.

BAKA:

Tako je, bar jednom da imam sre}e u `ivotu.

VOJIN:

Imala si, draga ta{to, kad si udala }erku za mene.

MARTA:

Vojine, ti zbiqa treba da pije{ ovu mineralnu, a ne qutu,

pazi {ta govori{.

VOJIN:

Pazim, pazim, ali ti prva po~ni. [ta ka`ete vas dve: ispod
svakog desetog zapu{a~a je neka nagrada?

VESNA:

Da, da, jedna bakina poznanica je dobila boravak u bawi ~im

je popila sa familijom.... koliko ono bako?

BAKA:

Pa oko sto fla{a!

RAFAEL:

Sto, a svaka deseta dobija. Ja zbiqa ne}u mo}i, ali ve} sutra
vam {aqem moje sin~i}e.

BAKA:

Ali sada morate da probate bar jednu ~a{u, u ~ast sve~anog

otvarawa nove nagradne igre.

VESNA:

I ako svakog dana popijemo samo po dve-tri fla{e brzo }e

oti}i sva tri sanduka.

MARTA:

Tri sanduka?

VESNA:

Pa, ovaj, kad smo i{li sa pijace videli smo u izlogu tu

nagradnu mineralnu vodu i kupili smo tri sanduka.

MARTA:

Vukle ste do ku}e tri sanduka mineralne?

BAKA:

Nosili smo. Ja jedan, Vesna drugi, a wen drugar tre}i.

VOJIN:

Dobro da nije u blizini bio ceo Vesnin razred.

MARTA:

Ti si, mama, potpuno poludela.

VOJIN:

(Zajedqivo)
Dobro je da je mama, a ne svekrva.

MARTA:

I tvoja bi se mama tako pona{ala da `ivi sa nama!

VOJIN:

Sumwam, ona je zdrav seqa~ki element.

BAKA:

A ja u gradu poludela?

VOJIN:

To je va{a }erka kazala.

RAFAEL:

Ej, smirite se, to je Vojinu onako palo na jezik.

MARTA:

Wemu palo, a ja ne}u da se smirim dok to ne ra{~istimo.

VOJIN:

[ta da ra{~i{}avamo, `eno? Ti dobro zna{ koliko po{tujem tvoju majku.

247

Cuker klaker

MARTA:

Sad je, zna~i, samo po{tuje{, a ranije si je i voleo?

VOJIN:

Pa dobro, i sad je volim.

MARTA:

Doka`i to.

VOJIN:

Svakog dana dokazujem. Gde `ivi tvoja majka: kod nas, a ne kod
mla|e }erke.

MARTA:

To nije veliki dokaz, jer `ivi kod nas da bi nam kuvala i

spremala stan. Ho}u ve}i dokaz.

VESNA:

(Vragolasto)
Kad bi tata mnogo voleo baku on bi odmah po~eo da pije ovu
mineralni vodu i tako bi baka oti{la u bawu,

Svi se nasmeju.
RAFAEL:

Bravo kumice, ti si briqantno re{ila ovu nezgodnu situaciju.

BAKA:

(Veselo)
Da donesem ~a{e pa da zapo~nemo nagradu igru?

MARTA:

Donesi, mama, kristalne, ovo je prava mineralna, a ne "cuker-klaker".

RAFAEL:

I ja }u da vam pomognem, da bar probam.

VOJIN:

A ja }u u ~ast moje drage ta{te da odjednom popijem celu

fla{u.

BAKA:

Hvala zete.

MARTA:

Ooo, [to smo se prodobrili! A za{to, dragi?

VOJIN:

Kako za{to? [to vi{e pijem ve}a je {ansa da }e ta{ta

dobiti boravak u bawi i tako }u punih petnaest dana biti bez
drage ta{te.

BAKA:

[ta ka`e{, zete?

VOJIN:

Jao, opet sam zabrqao!

MARTA:

Nisi, dobi}emo mi dva boravka u bawi pa }u i ja s mamom, a ti

ostani sa ovim |avolom da u~estvuje{ u nekoj tre}oj nagradnoj igri.

VOJIN:

Jao, samo da ne budem `rtva neke nagradne igre u kojoj }u

morati da slu{am te{ki rok ili onaj brbqivi rep.
ZAVESA ili ZATAMWEWE

248

Bora Oqa~i}

*
Ista dnevna soba. Sto postavqen za ru~ak. Tu su Vojin i kum Rafael.
VOJIN:

Zbiqa kume, nisi gladan?

RAFAEL:

Nisam. Dockan sam doru~kovao u onoj pekari pored firme.

VOJIN:

Marta }e se naqutiti. U posledwe vreme nas izbegava{,

pogotovo kad treba da ru~amo.

RAFAEL:

Uvek sam ne{to zauzet, stalno se nekuda `urim.

VOJIN:

Danas nisi, zato ostani, Marta }e se obradovati {to nas nisi

odbio.

RAFAEL:

E, sad si me potpuno dotukao.

VOJIN:

(Vi~e)
Marta, donesi i kumu tawir, pristao je.

MARTA:

(Ulazi sa jo{ jednim tawirom)

E, ba{ lepo {to je ube|ivawe tako kratko trajalo.

VOJIN:

Da jednom jedemo bez one dve na{e nagradne damice.

RAFAEL:

Nije trebalo, ali dobro. Ja }u samo malo.

MARTA:

Polako, nisam donela sve. Ovo je samo pribor.

VOJIN:

Po`uri, `eno, ba{ sam gladan.

Marta izlazi.
RAFAEL:

Kako u firmi?

VOJIN:

Pa, kako mi je bilo u socijalisti~kom preduze}u, sad mi je

isto tako u kapitalisti~koj firmi.

RAFAEL:

Kako to misli{? Ima, vaqda, poboq{awa?

VOJIN:

Ima za druge, ali za mene nema. Ja i daqe radim, a ona dvojica

sa mnom u kancelariji i daqe sabotiraju.

RAFAEL:

Prijavi to gazdi?

VOJIN:

Kom gazdi? Pa taj gazda je wihov ro|ak!

RAFAEL:

E, blago tebi.

MARTA:

(Ulazi sa poslu`avnikom na kome je pet ~inija)

Izvolite.

RAFAEL:

Hvala kumo, ali ko }e sve to da pojede?

Cuker klaker

MARTA:

249

Malo ja, a malo vi{e vas dvojica.

RAFAEL:

Bi}e mnogo, bi}e.

MARTA:

Ukusnije je kad ~ovek jede raznovrsnije.

(Izlazi)

RAFAEL:

(Vojinu tiho)
Izvini, molim te, reci mi {ta nam je ovo Marta donela?

VOJIN:

Supu, supicu.

RAFAEL:

Ali za{to pet ~nija?

VOJIN:

Aaa, to? Moram ti to detaqnije opisati pa }e biti jasno.

RAFAEL:

Pri~aj dok se nije vratila iz kuhiwe.

VOJIN:

Ne pita{ gde je baka?

RAFAEL:

Vaqda spava. Gde je?

VOJIN:

Oti{la je kod mla|e }erke.

RAFAEL:

U posetu?

VOJIN:

Ne, naqutila se na nas.

RAFAEL:

Naqutila?

VOJIN:

Da. I to samo zato {to joj nismo me|u zapu{a~ima one

mineralne vode prona{li petnaest dana boravka u bawi...

RAFAEL:

Ah, da, pri~ali su mi sinovi da ste uzalud pili tu vodu.

VOJIN:

Lokali, gutali, davili se. I zato nas je ostavila, ali, nadam

se, privremeno, jer ja sam boqi zet od onog drugog.

RAFAEL:

Sad i wih, verovatno, gwavi?

VOJIN:

Da, ve} im je dosadila jer svakog dana piju tu vodu, a petnaest

dana u bawi nikako da isplovi.

RAFAEL:

Meni je to u po~etku kod Vesne bilo simpati~no, ali sada

vidim da to postaje pravo ludilo.

VOJIN:

I zato }e{ sada da proguta{ pet vrsta supica.

RAFAEL:

(Zagrcne se)
[ta? Pet tawira supe?

VOJIN:

Slobodno jedi, ukusno je.

RAFAEL:

Ali ja sam normalan ~ovek navikao samo na jedan tawir jedne

vrste supe?!

250

Bora Oqa~i}

VOJIN:

Jedi i }uti. Zna{, Martu je odlazak majke veoma potresao,

~ak je meni zamerila da sam ja za to kriv.

RAFAEL:

I kakve to veze ima sa ovim supama?

VOJIN:

Ima, supe }e da vrate baku u na{ stan.

RAFAEL:

Ona voli da ih jede?

VOJIN:

Ne, ve} opet preko nagrada. U svakom ovom tawiru krije ti se

po jed...

RAFAEL:

(Upadne)
... Jedan zapu{a~?

VOJIN:

Ne, jedna nagradna kesica za supu.

RAFAEL:

(Zakuka)
Supa "cuker-klaker"?

VOJIN:

Tako nekako. Dobi}emo nagradu ako kupimo sto kesica supe.

RAFAEL:

Sto? Ja vi{e ne dolazim kod tebe na ru~ak!

VOJIN:

Molim te jedi, primeti}e da nisi ni probao, a kamoli pojeo

za pet minuta pet tawira supe.

RAFAEL:

Jao, moj Rafaele, opet jede{ i pije{ za nagrade, a ne za ukus i

stomak!

VOJIN:

Pst, evo je, ide.

Ulazi Marta i nosi na poslu`avniku gomilu konzervi.

MARTA:

Je l ukusna supica?

RAFAEL:

(Ironi~no)
A koja? Broj jedan, dva, tri, ~etiri, pet, sto?

MARTA:

E, kume, vi se uvek {alite. Uzmite jo{ ako vam se dopada.

RAFAEL:

Naravno, ba{ sam gladan.

MARTA:

Ne brinite, imate ovde tri ru~ka. Vojine, otvori konzerve, a

ja idem da jo{ ne{to donesem.

RAFAEL:

[ta je ovo? Nema bake, pa nema doma}eg ru~ka, ve} ameri~ki:

konzerve.

VOJIN:

Ne, jo{ jedan nagradni konkurs.

RAFAEL:

Jao, a {ta se krije u konzervi? Bicikl ili bawa?

VOJIN:

Helikopter!

RAFAEL:

(Pada u nesvest)

251

Cuker klaker

VOJIN:

Kume, kume, brzo se probudi da pojedemo ove konzerve...

(Trese ga i polako budi)
... Zna{, trgovci su uveli nagradnu igru za sve konzerve
kojima je pro{ao rok trajawa, a, kako ka`u, jo{ nisu opasne
po `ivot. Zato brzo jedi dok su sve`e.

RAFAEL:

[ta si rekao? Nisam ~uo.

VOJIN:

I boqe da nisi. A kad se Marta vrati sve }e ti ponovo

presesti jer }e{, umesto kola~a, jesti marmeladu bez hleba.

RAFAEL:

Nagradna igra?

VOJIN:

Da. Ako dobijemo nagradu za pet tona marmelade napravi}e

nam na krovu heliodrom za helikoptere pa nam ne}e{ dolaziti u posetu gradskim autobusom koji kasni ve} helikopterom...

RAFAEL:

... koji je napravqen od marmelade!

ZAVESA ili ZATAMWEWE

*
Sve isto. Za stolom Marta, Vojin, Vesna, pomalo poti{teni.
VESNA:

Ho}e{ li ~aja, tata?

VOJIN:

Daj mi jednu {oqu dete.

VESNA:

A ti, mama?

MARTA:

Ne}u vi{e. Gde je baka?

VESNA:

Pere sudove u kuhiwi.

MARTA:

Propada iz dana u dan, a ja ne mogu da joj pomognem.

VOJIN:

Nemoj se uzbu|ivati, du{o. Potreban ti je mir.

MARTA:

Brine me mama. Cela ku}a je na woj ostala.

VOJIN:

Samo da mi ozdravimo, posle }e ve} biti lak{e.

VESNA:

A za{to ste se vas dvoje razboleli dok sam ja bila na moru? Je

l zato {to niste bili dobri pa ste nazebli?

MARTA:

Da, nismo bili dobri pa nazebli.

VESNA:

A kako se mo`e nazepsti za vreme leta kad je toplo?

VOJIN:

Mo`e, recimo od promaje, a va`no je i biti baksuz.

252

Bora Oqa~i}

VESNA:

Baka ka`e da ste jeli meso iz nekih konzervi. Nisam znala da

se mo`e dobiti grip ako se jedu konzerve.

VOJIN:

Mo`e. I kum Rafael je nazebao od konzervi.

MARTA:

Zato i le`i u bolnici. Odvezli su ga posle ru~ka kod nas.

VESNA:

Kad ozdravi ho}e li do}i da ga le~im tabletama?

MARTA:

Kao {to le~i{ tvoje lutke?

VESNA:

Ne. Ja bih mu, kao ~aj, skuvala "cuker-klaker".

MARTA:

Eeee, to kum vi{e ne}e da pije, nemoj ni da mu spomiwe{.

VOJIN:

Ti si, Vesnice, ve} odrasla devoj~ica pa }u ti ne{to iskreno

re}i.

VESNA:

Reci, tata.

VOJIN:

Kum Rafael ne}e vi{e dolaziti kod nas u posetu.

VESNA:

Za{to? Evo, zaplaka}u, mnogo ga volim, kao i wegovog Pe|u i

Ne|u.

VOJIN:

Ja sam ga ne{to uvredio pa se naqutio.

VESNA:

Ba{ mi je `ao! A ko }e onda sa mnom da pije "cuker-klaker"?

MARTA:

Za{to bi opet pila kad vi{e nema nagrade?

VESNA:

Onako, sad mi se taj klaker dopada kao pi}e.

VOJIN:

Nemoj se Vesna, sekirati zbog Rafaela. Imamo mi jo{ jednog

kuma, pa }emo wega zvati da nas poseti.

Ulazi Baka.
BAKA:

Ako mo`ete ho}ete li ne{to da prezalogajite?

MARTA:

Bo`e mama, pre dva sata smo ru~ali.

BAKA:

Ali dosta ste oslabili posle bolesti, treba da se popravite.

VOJIN:

Nismo gladni, mama.

BAKA:

Samo mal~ice, ispekla sam one moje dijetalne kiflice.

MARTA:

Onda donesi, kad si ve} navalila!

BAKA:

Jo{ su vru}e, dopa{}e vam se.

(Izlazi)

VOJIN:

Nisam osetio miris kiflica. Dam glavu da je ovo neka podvala.

MARTA:

Sigurno }e nam doneti onaj wen ~aj sa medom i mlekom za

ja~awe organizma.

Cuker klaker

VESNA:

Ili ono gorko od ne~ega.

BAKA:

(Ulazi nose}i na poslu`avniku dvopek i ~aj)

Izvolite, kiflice.
(Sme{i se)

MARTA:

Koje kiflice, mama?

BAKA:

Morala sam da vam podvalim. A ovo je dvopek.

VOJIN:

Pravi dvopek?

BAKA:

Da, vojni~ki. Br`e }ete ozdraviti.

VOJIN:

Od kada je?

BAKA:

Pa... ovaj... dvopek je uvek boqi kad je du`eg veka.

VOJIN:

Koji vek? Koliko je star?

BAKA:

Ovaj... Iz Drugog svetskog rata.

253

Vojin i Marta zaprepa{}eni.

VESNA:

Tata, jesi li bio u tom drugom ratu?

VOJIN:

Nisam, ali je bio bakin mu`, a tvoj deda. Verovatno je sa~uvao ovaj dvopek kao uspomenu na ratovawe.

BAKA:

To su im Englezi bacali padobranom. Nije se ukvario.

MARTA:

A mi }emo od toga ozdraviti?

BAKA:

Naravno. Dvopek je kao i vino: {to je stariji, to je boqi.

VOJIN:

Ratni dvopek za oporavak bolesnika od stoma~nog trovawa!

Qudi moji, da li je to neko ~uo?

MARTA:

Le~ewe uz pomo} dvopeka! Pa ti }e{, mama, dobiti Nobelovu

nagradu za medicinu!

VESNA:

Ja bicikl, a baka Nobelovu nagradu.

BAKA:

Dobi}u je, ako me poslu{ate.

(Va`no)
Dakle, malo sam se {alila, jer ovo nije dvopek iz Drugog
svetskog rata, ve}e neke nove firme koja se probija na tr`i{te pa ima ni`e cene od ostalih.
(Nastavqa)
A uz te ni`e cene ima i ove kupone u svakom paklu dvopeka.

VESNA:

Kupone?

254

Bora Oqa~i}

BAKA:

Da, neki su potpuno prazni, a na drugima pi{e, recimo: Deset

dana boravka u najgurmanskijem restoranu Leskovca gde se
peku najboqi }evap~i}i na svetu.

VESNA:

Bravo, bako!

DRUGI:

(Hvataju se za glavu)
Jao! Sva{ta! Opet nagradna igra!

Ulazi kum Rafael u bolni~kom ogrta~u. Svi iznena|eni.

VOJIN:

Kume, otkud ti?

RAFAEL:

Dosta mi je bolnice, pobegao sam!

MARTA:

Pobegli ste iz bolnice?

RAFAEL:

Da, preko `ice. Malo sam iscepao ovaj mantil.

VESNA:

@iveo ~ika kum, heroj i supermen!

VOJIN:

Nisi vi{e qut na nas?

RAFAEL:

Gluposti, bilo pa pro{lo! Ali nikad vi{e nagrade.

MARTA:

Nikad. Jeste li gladni?

RAFAEL:

Kao kurjak, kako se ka`e.

BAKA:

Divno, imamo sve` dvopek, odli~an za oporavak bolesnika.

RAFAEL:

Mo`e za po~etak. A ima li taj dvopek neki ukus, recimo na

origano, ke~ap i sli~no?

BAKA:

Nema ukus, ali ima nagradne kupone.

Rafael pada u nesvest. Svi se uzmuvaju.

MARTA:

Mama, brzo po vodu u kujnu.

BAKA:

Ne! Done}u posledwi litar one mineralne vode. To mi je

posledwa {ansa da dobijem 15 dana boravka u bawi.

Marta i Vojin padaju u nesvest.

VESNA:

Bako, daj fla{u, i otvaraj! Ja }u da ih poprskam da se

povrate, a ti pogledaj ispod zapu{a~a koju si bawu dobila!

ZAVESA