Duan Mihalek

PRISUTNOST SVETOG SAVE U SVETOJ ZEMLjI DANAS

Putovanja Rastka Nemanjia Svetog Save u Svetu Zemlju smatraju se izuzetno

znaajnim dogaajima njegovog ivota. To su opirno opisali ve pisci njegovih itija,
Domentijan i Teodosije, a predmet su izuavanja, knjievnosti i umetnosti sve do
naih dana1 . Ne samo da je to bio poetak hodoaa (hadiluka) Srba u Svetu
Zemlju, nego su ta putovanja bila nastavak velikih zadubina koje je, kao veliki
upan, zapoeo njegov otac Stefan Nemanja. Nemanja je darivao crkvu Vasrksenja
Hristovog, crkvu Svetog Jovana Pretee i manastir Svetog Teodosija Kinovijarha u
Judejskoj pustinji.
Ve na svojim prvim koracima u Svetoj Zemlji, Sveti Sava je 1229. otkupio od
enovljana crkvu Svetog Georgija u Akri. U toj crkvi se poslednji put pomolio u
Svetoj Zemlji, pred poslednji odlazak iz nje 1235. Crkvu je vratio, kao metoh, Velikoj
lavri Sv. Save Osveenog u Judejskoj pustinji.
U Jerusalimu je od Saracena otkupio Gornjicu (sobu Tajne Veere). Legenda kae da
je kupio tako, to je ceo pod prekrio zlatnim dukatima. Pored Gornjice, na Sionskoj
Gori, kupio je i nadgradio manastir na mestu doma Jovana Bogoslova, gde je
Bogorodica doekala svoje poslednje dane. Ovo je omogueno zahvaljujui velikim
darivanjima i dogradnjom manastira Svetog Save Osveenog (Mar Saba) u Judejskoj
pustinji. Sa bratijom Velike lavre Svetog Save (Osveenog) satvori radosno slavlje
u svom manastiru Sv. Jovana Bogoslova, u kome je i odsedao.
Zlato dade na podizanje manastira Kalamon (danas Sv. Gerasima). U crkvi Svetog
Podnoja Bojeg, kako istie Domentijan, i danas stoje palate koje on stvori, kao i
pomen roditelja njegovih i njega samog (danas: Manastir Svetog Krsta).

Tih. R. orevi: Srpske svetinje u Palestini, Skoplje, 1925; Milo Crnjanski: Sveti Sava,
1934; Vidosava Nedomaki: Manstir arhanela Mihaila i Gavrila u Jerusalimu zadubina
kralja Milutina,Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske, br. 16, str.25-80, Novi Sad, 1980;
Aleksandar Foti: Obnova srpskog manastira Sv. Save Osveenog kod Jerusalima 1613.
godine, Balkanika 22, SANU, Beograd, 1990, str. 225-238; eni Lebl: Mar Saba, rukopis, 1989
(na hebrejskom); eni Lebl: Srbi u Svetoj Zemlji (Serbim be-arec ha-kado, na hebrejskom),
rukopis; Jovan Plamenac: Sveti Sava u Svetoj Zemlji, Srpsko naslee,Beograd, br. 7, 1998;
Dinko Davidov: uvodni tekstovi zaOpisanije Jerusalima Hristofora efarovia 1748, Novi
Sad, Galerija Matice srpke, 1973; Dinko Davidov: Srbi i Jerusalimu, Politika, Beograd, 2007;
Sveta zemlja u srpskoj knjievnosti od XIII do kraja XVIII veka (priredio i preveo Tomislav
Jovanovi), igoja, Beograd, 2007; Bojan Miljkovi: itija Svetog Save kao izvori za istoriju
srednjevekovne umetnosti, Vizantoloki institut SANU, Beograd, 2008; Miodrag Markovi:
Prvo putovanje Svetog Save u Palestinu i njegov znaaj za srpsku srednjovekovnu umetnost,
Vizantoloki institut SANU, Beograd, 2009; i dr.

Na mestu roenja Sv. Jovana Krstitelja (gde je danas franjevaka crkva) dade zlato
Jerejima koji tu ive. Zlato dade i Jevrejima u Vitaniji, na mestu gde je Isus uskrsnuo
iz mrtvih Lazara, za spomen roditelja svojih i samoga sebe i sveljubaznog brata
svoga, kralja kir Stefana. Isto je ponovio i u Posnici Gospodnjej (manastir Karantal
nad Jerihonom). Zlato mnogo razdade svima po redu od Groba Gospodnjeg, asnom
patrijarhu i kliru svete velike crkve Hristove i svima ubogim, i koga god nae u
svetom gradu Hristovom.
Posle Save Nemanjia, zadubine i darove u Svetoj Zemlji nastavili su kralj Milutin,
car Duan, patrijarh Joanikije, Uro Nejaki, Jakii, Brankovii i mnogi drugi.
xxx

ta je od svega toga danas ostalo?

Jo 1925. Tihomir orevi se alio kako malo znamo o naim materijalnim
tragovima u Svetoj Zemlji. Ne znamo ni da li postoje i da li ima jo ega naega u
njima (a svega su neto malo dalje nego Pariz).
U meuvremenu, zahvaljujui Vidosavi Nedomaki, Dinku Davidovu i mlaim
istraivaima, nai istoriari umetnosti dosta su uinili.
A crkva?
A drava?
Pre 13 godina Jovan Plamenac je napisao:
U dananje vrijeme izuzetno je znaajna komunikcija, puna ljubavi u Gospodu,
izmeu mitropolita crnogorsko-primorskog, zetsko-brdskog i skenderijskog Amfilohija
i jerusalimskog patrijarha Diodora, iz koje je proistekao zahtjev Svetog Sinoda Srpske
pravoslavne crkve Jerusalimskoj patrijariji da joj vrati nekada njen manastir u
Jerusalimu, koji, uz Boiji blagoslov, ima puno ansi na po srpski narod blagodatno
rjeenje.

xxx
ivim u Izraelu ve preko 20 godina. U poslednjih nekoliko godina profesionalno
vodim turiste i hodoasnike.
Dok je bio iv i u snazi, srpski monah Grigorije iz manastira Sv. Save Osveenog
dolazio bi 27. januara, da na Savindan odslui liturgiju na srpskom jeziku. Umro je
pre dve godine.

Aktivan je u Jerusalimu bio jeromonah Jovan ulibrk, dok je ovde radio svoju
doktorsku disertaciju. Sada je episkop slavonski.
Sveta mesta i svetosavska mesta obilazim gotovo svakodnevno. Sluam i druge
vodie ta govore.
U manastirima Karantal, Sv. Gerasima, Lazarovog uskrsnua, Roenja Jovana
Krstitelja nikada niko ni ne spomene njihove srpske tragove. Takoe ni u manastiru
Svetoga krsta mada svi spominju njegove gruzijske korene... U velikoj lavri,
Manastiru Sv. Save Osveenog, gde je itava jedna kula nemanjiska, u spomen na
Stefana Nemanju, nakon smrti monaha Grigorija gotovo da se sasvim zaboravilo da
su tu srpki monasi upravljali 130 godina.
U jerusalimskoj crkvi Sv. arhanela Mihaila i Gavrila, arhiepiskop Dimitrios pokazuje
istonu kapelicu i napominje da je ona posveena Srbima, kao i da je sa leve strane
ikonostasa ikona Svetog Save, sa poetka dvadesetog veka
Gornjica, soba Poslednje veere, na Sionskoj Gori, jedna je od centralnih taaka
hodoaa ljudi iz celoga sveta. Pored nje, na mestu biveg srpskog manastira
Jovana Bogoslova, od 1910. je impozantna nemaka benediktinska crkva Uspenja
Bogorodice (Dormicion, Hagia Sion), koja dominira panoramom celog svetog grada
Jerusalima. Tu je i franjevaka Kustodija Tere Sankte (Starateljstvo Svete Zemlje). O
prisutnosti Svetog Save, njegovom vlasnitvu nad Gornjicom, velikom manastiru Sv.
Jovana Bogoslova ni glasa...
Od samog uspostavljanja diplomatskih odnosa izmeu Izraela i Vatikana 1993, traju
sporovi o Gornjici, Sobi Tajne veere. Katolika crkva trai da dobije njene kljueve.
2005. Vatikan je bio spreman da vrati u jevrejske ruke drevnu sinagogu u Toledu
(koja je sada crkva Santa Marija la Blanka), u zamenu za Gornjicu. U decembru 2009.
tadanji zamenik ministra inostranih poslova Izraela Dani Ajalon prevremeno je
prekinuo razgovore u Vatikanu. Izrael se ne slae da vrati Gornjicu katolikoj crkvi.
Ona ne pripada nijednoj konfesiji, a katolikoj crkvi je doputeno da dva puta
godinje tu vri obred.
Pri svemu tome, sa srpske strane je potpuno utanje. Vodio sam tamo dvojicu
srpskih vladika, slao diplomatsku prepisku Izraela i Vatikana Svetom Sinodu SPC...
Ima li nekih papira, tapija, dokaza ta je, zapravo, bilo sa zadubinom Svetog
Save?
Vatikan tvrdi da su franjevci Gornjicu podigli u etrnaestom veku. Arhitektura ovog
zdanja je, oigledno, iz doba krstaa, tj. iz trinaestog veka, tj. iz vremena Svetog
Save. Gotovo svaki nosei stub ima drugaiji kapitel, to znai da je zdanje mnogo
puta rekonstruisano. U krstastim svodovima, u presecima krstova, muslimani su
intervenisali dodatkom kruga. Do 1917. godine to je bila damija...

Za Jevreje ovo mesto je izuzetno znaajno, jer je Gornjica graena nad grobom cara
Davida i to je, posle Zida plaa, drugo po znaaju i svetosti mesto jevrejskog
hodoaa.
Jerusalim je sveti grad, ali je odvajkada bio mesto sukoba, ratova, pljaki,
otimaina... itava istorija nae civilizacije prelama se u ovom gradu. Od samog
osnivanja i priznavanja hrianstva, ovde su se vodile teke bitke protiv raznih jeresi
(Arije, Apolinarij, Nestor, monofiziti, koliridijani, antidikomarijaniti, priskilijani,
pavlikani, pelagijanci, monofeliti). Otimaju se i preotimaju svetinje i sveta mesta,
prodaju i preprodaju, falsifikuju. Jerusalim jeste mesto najsvetijih molitvi, ali i
beskrupulozne trgovine, do dananjeg dana. I dan-danas moemo da prisustvujemo
estokim obraunima, pravim bitkama izmeu monaha grke pravoslavne crkve i
jarmenskih monofizita u jerusalimskom Hramu Groba Gospodnjeg i vitlejemskoj
Bazilici Rodestva Hristovog.
Koliko je bilo ureeno (i da li je bilo ureeno) formalno-pravno stanje kada je Sveti
Sava pohodio Sveti Grad? Taj period (1229-1239) bio je period primirja (mada se
zvao esti krstaki rat). Vetom politikom (trgovinom? mahinacijama?) nemaki kralj
i rimski car Fidrih drugi Hoentaufen uspeo je da od egipatskog ejubidskog sultana
Al-Kamila dobije, na deset godina, nadzor nad Jerusalimom, Vitlejemom i Nazaretom.
To je ekao Rastko Nemanji. Bio je meu prvima koji su iskoristili tu mogunost, da
bi se molio na svetim mestima. Nosio je u Svetu Zemlju i na sveta mesta veliko
blago i skupocene darove. Koliko je sve to bilo efikasno i pouzdano, kad je kroz
etvrt veka Bejbars2 sve unitio? Njihove materijalne ostatke danas pohodimo,
hodoastimo, vidimo ih. Svesni smo veliine nemanjike Srbije. Postoje li i neki
pisani dokumenti svojinsko-pravnih odnosa?
Ako i ne postoje, to nije toliko ni bitno. Mnogo su bitniji duhovni odnosti Srba sa
Jerusalimom - to je istakao i Sveti Sava. Tihomir orevi je pisao:
Hadije su u nas u istini bili osobiti ljudi. Dobri sami po sebi, oni su, inspirisani
hrianskim svetinjama u Palestini, postajali jo bolji. Oni su ne samo prethodili
primerom u religioznom i moralnom pogledu, no su bili najistaknutiji kulturni i javni
radnici i najoduevljeniji rodoljubi i borci za prava svoga narodato srpski narod i
njegova kultura, pored svih tekih iskuenja, u koja ih je zla istorijska sudbina
bacala, jo i danas postoji, to se u narodu uvao visoki hrianski moral i duboko
nacionalno oseanje, moe se slobodno rei da je, dobrim delom, zasluga ba onih
njegovih ljudi, koji su bili u Svetoj Zemlji.
Dok se nisam preselio u Izrael i nauio hebrejski jezik, zvualo mi je udno to
hadi ispred imena naih hodoasnika. Snano me je to podsealo na muslimanski
hadiluk u Meku Kada sam, meutim, nauio hebrejski, shvatio sam da to dolazi od
drevne hebrejske rei hag, to znai praznik. Dolazimo, dakle u Svetu Zemlju,
tragom Svetog Save, da praznujemo Hrista i sve najsvetije to se ovde moe osetiti.
2

Bejbars ili Bajbars (1223-1277)

xxx

Godinama sam bezuspeno traio svetosavsku zadubinu, crkvu Svetog Georgija,

skrivenu u lavirintu gradskih mediteranskih ulica Akre, u kojima ivi arapsko
muslimansko stanovnitvo koje pojma nema o pravoslavnim crkvama. Kada sam je,
konano, naao uvek je bila zakljuana, zabravljena, sa reetkama na prozorima i
vratima, a arapski susedi nisu znali (ili nisu hteli) kazati ni kod koga se klju nalazi.
Godine 2010, na Svetoga Savu, 27. januara, stigli smo moja supruga i ja u Akru, sa
prijateljima Nenom i Tasom iz Beograda. Ovoga puta zapazio sam jedna odkrinuta
vrata na zidinama iza crke. Uao sam unutra i shvatio da je to manastir, a
stepenitem se upravo sputao jedan mladi grki monah. Objasnio sam mu da smo
iz Srbije (na ta nas je on izljubio), da je danas dan Svetog Save ija je ovo nekad
crkva bila, da se ovde Sveti Sava poslednji put pomolio pre ravno 775 godina. Rekao
nam je da je on iguman i da ide da pita jednog starog monaha, pa e da nam otvori
crkvu. Uskoro se vratio razdragan, sa kljuevima crkve, objasanivi nam da je i stari
monah potvrdio da je uo da je to nekada bila srpska crkva. Sa suzama u oima uli
smo na Savindan, 775 godina posle Svetog Save, u njegovu crkvu, u kojoj nije bilo
nikakvog njegovog obeleja. Nena se, meutim, setila da na privesku oko vrata ima
lik Svetog Save. Skinula ga je i dala igumanu Filoteju, a on ga je poljubio i odmah
odneo u oltar.
Mesec dana nakon toga, posetio sam Nenu i Tasu u njihovom beogradskom domu,
na Vraaru. Tamo me je doekalo veliko iznenaenje. Oni su u meuvremenu dali
majstoru ikonopisa Duanu Rakincu, iz ikonopisne radionice Petra Bilia, da napie
prekrasnu ikonu Svetog Save, i zamolili me da je odnesem u crkvu u Ako.
Cele te noi nisam spavao. Uhvatila me je neka bojazan, nedoumica. Ko sam ja
razmiljao sam da unesem tu ikonu na to sveto mesto... To, valda, treba da uradi
patrijarh, ili predsednik Srbije... Treba, valda, organizovati neku ceremoniju...
Meutim, Nena i Tasa su me molili da ne preduzimam nita, nego da jednostavno
predam igumanu Filoteju, da se Sveti Sava vrati u svoju crkvu. Oni su skromni ljudi,
nisu nikakvi tajkuni, niti novopeeni bogatai, oni su boji vernici koji rade svoj
posao knjigovoe i veterinara. Nisu dali ak ni da im se ime upie na poleini ikone.
Nisu dali ak ni da im imena pominjem (i ovo su nadimci)...
Te neprospavane noi na Vraaru mnogo sam nauio! Shvatio sam da za
bogougodna dela nisu potrebni patrijarsi, niti predsednici, ni crkva, ni drava.
Bogougodna dela ine obini, mali ljudi! Na obinim, malim ljudima, svet i svetinja
poiva. To sam nauio od Nene i Tase.

Sa svojim prijateljima iz Paneva, koji su u Svetu Zemlju stigli da se mole za pokoj

dui svoje preminule erkice, odneo sam ikonu u Akru, i sa igumanom Filotejem uneli
smo je u crkvu, pevajui himnu Svetom Savi.
Uskliknimo, s ljubavlju, svetitelju Savi!
2014 by Dushan Mihalek