GEOREFERENCIRANJE

Koordinatni sistemi

Prostorni referentni sistem

Projekcija karte
Razmera
Parametri transformacije

Povrine na Zemlji

Oblik Zemlje

Geoid (1. aproksimacija) ekvipotencijalna povr na koju je, u svakoj

taki, pravac sile tee upravan. Poklapa se mirnom povri vode u
okeanu. Njegov oblik uslovljen je rasporedom masa u Zemlji. Uveden je
zbog definisanja apsolutne visine taaka na Zemljinoj povri i ne moe se
analitiki definisati.
Elipsoid (2. aproksimacija) matematika aproksimacija oblika Zemlje.
Ima svoj analitiki oblik, pa se u geodeziji koristi kao osnova za proraun.
Geodetski elipsoid je dvoosni rotacioni elipsoid, jer je dobijen rotacijom
elipse oko male poluose. Ovaj elipsoid naziva se i sferoid.

ta je koordinatni sistem?
Kordinatni sistem je skup parametara pomou
kojih se opisuju lokacije na Zemljinoj povri.
Primeri:

geografske koordinate
= 1031'15.8414" , = 5216'09.4416"

kooridnate na karti (Gauss-Krugerove, UTM)

x = 7 354 820,13 m , y = 4 432 801,08 m

geocentrine koordinate (X, Y, Z), npr. WGS84

koordinate rasterskog dokumenta

x- i y-ose na digitalizovanim kartama

vrednosti visina

Kordinatni sistemi i
projekcije
Sferni koordinatni sistem
Pravougaoni koordinatni sistem

Osnovni elementi koordinatnih

sistema
Projekcija

Elipsoid

Datum

6356078.96281794

Osnovni elementi Bessel-ovog elipsoida

6377397.1550000

1/f = 299.152812796527
e = 0.081696831233

Geodetski datum

Geodetski datum definie veliinu i oblik zemljinog

elpsoida, kao i
koordinatni poetak i orijentaciju u odnosu na Zemlju.
Pravi geodetski datum se prvi put pominje krajem XVIII
veka kada su i prva merenja ukazala na elipsoidni oblik
Zemlje.
To je i vreme kada poinje razvoj geodezije kao nauke.

Geodetski datum

Horizontalni datum ini obrtni elipsoid koji aproksimira

Zemljinu figuru i skup konstanti i uslova koje odreuju
njegovu veliinu, poloaj i orijentaciju. Horizontalni datum
koji se trenutno koristi u Srbiji definisan je parametrima
Beselovog elipsoida iz 1841. godine i ishodinom takom
u Hermannskoglu (Austrija), u kojoj je definisana i njegova
orijentacija.

Vertikalni datum se definie kao referentna povr u

odnosu na koju se odnosi usvojeni sistem visina.

Osnovni elementi Hermannskogel

datuma

dx = 696.455
dy = 198.622
dz = 484.883

Projekcije

Kartografske projekcije
Matematika transformacija sa koordinata
referentnog sistema na ravanske koordinate: ()
-> (x, y)
Prema izboru povri za projektovanje, projekcije se
dele na:

perspektivne kod kojih je projekciona povr ravan koja

tangira Zemlju;
konusne kod kojih je projekciona povr dodirni konus;
cilindrine kod kojih je projekciona povr dodirni cilindar.

Prema poloaju dodirne projekcione povri, projekcije

mogu biti: normalne, poprene i kose.

Projekcije

Perspektivne projekcije
Kod perspektivnih projekcija, Zemlja se
preslikava na ravan centralnim projektovanjem
iz take koja lei na normali tangencijalne ravni.
Kod perspektivnih projekcija u taki dodira
nema deformacija, ali se one poveavaju sa
udaljenjem od take dodira po koncentrinim
krugovima. Ako se projekcionom ravni ne
dodiruje, ve see Zemljina lopta, taka nultih
deformacija prelazi u krug nultih deformacija.

Projekcije

Perspektivne projekcije

Projekcije

Konusne projekcije
Konusna projekcija je centralna projekcija sa
centrom projekcije u centru Zemljine lopte.
Kod konusnih projekcija nema deformacija pri
preslikavanju po dodirnom krugu (krug nultih
deformacija), dok se deformacije poveavaju
neravnomerno na jednu i drugu stranu od dodirnog
kruga.
Primenom sekueg konusa, umesto jednog, dobijaju
se dva kruga nultih deformacija.

Projekcije

Konusne projekcije

Projekcije

Cilindrine projekcije
Centralne projekcije gde se centar projekcije
poklapa sa centrom Zemlje, a projektovanje vri
na cilindar.
Deformacije pri preslikavanju nema na
dodirnom krugu (krug nultih deformacija), ali se
ravnomerno poveavaju sa jedne i druge strane
kruga nultih deformacija.
Za smanjenje deformacija koristi se sekui
cilindar sa dva kruga nultih deformacija.

Projekcije

Cilindrine projekcije

Projekcije

Podela projekcija prema vrsti

deformacija
Konformne kod kojih se preslikavanjem zadrava
jednakost uglova, ali se slika u razmeri menja (npr. dva
kruga istog poluprenika na razliitim delovima Zemlje,
projektovae se u krugove razliitih poluprenika);
Ekvivalentne kod kojih se zadrava jednakost povrina,
ali se deformie razmera i geometrijski oblik povri (npr. dva
kruga istog r na razliitim delovima Zemlje, projektovae se
u dve elipse razliitog oblika, ali jednake povrine);
Ekvidistantne kod kojih se po odreenim pravcima
zadrava jednakost duina.

Projekcije

Merkatorova projekcija
Cilindrina konformna projekcija, koju je uveo
flamanski kartograf Gerardus Merkator.
Konformnost projekcije postignuta je na taj nain
to su rastojanja izmeu paralela izjednaena sa
njihovim izduenjem na toj geografskoj irini.
Polove u ovoj projekciji nije mogue prikazati, jer
su izduenja u taki pola beskonana.
U ovoj projekciji javljaju se velike deformacije
duina i povrina.

Projekcije

Merkatorova projekcija

Projekcije

UTM
projekcija
Koordinatni sistem koji deli Zemlju na 60 zona. Poetni
medirijan prve zone iznosi 180, irina zone je 6, a svaka
zona se protee od 84 sg do 80 jg. Van navedene povri,
posebno su izdvojene dve polarne zone.
UTM mrea definisana je u metrima. Svaka zona se
projektuje na cilindar koji je orijentisan kao kod Merkatorove
poprene projekcije. Koordinate taaka sa referentnog
elipsoida u odgovarajuoj zoni projektuju se na UTM mreu.
Presek centralnog meridijana zone i ekvatora definie
koordinatni poetak pravouglog koordinatnog sistema.
Referentni elipsoid ove projekcije je GRS80.
X-osa se nalazi u ravni ekvatora, a Y-osa se poklapa
centralnim meridijanom zone.

Projekcije

UTM projekcija
UTM projekcija (Svetska poprena Merkatorova projekcija ili
Univerzalna poprena Merkatorova projekcija) je izraz
anglosaksonskog porekla za modifikovanu Gaus-Krigerovu
projekciju.
UTM projekciju su prve usvojile SAD, 1947. godine, stvarajui
uslove da cela zemljina povrina bude obuhvaena jednim
koordinatnim sistemom, uz ogranienje za polarne oblasti.
Sve ee se koristi UTM koordinatni sistem u kojoj je datum i
elipsoid definisan kaoWGS84.

Projekcije

UTM
projekcija

Gaus-Krigerova projekcija
Gau-Krger koordinatni sistem
baziran je na traverznoj
Merkatorovoj projekciji.
Cilindar dodiruje odabrani
meridijan i on se naziva sredinji
meridijan.
to se vie udaljavamo prema
Istoku ili Zapadu od tog sredinjeg
meridijana deformacija je sve vea
pa se ovakva projekcija koristi
samo za relativno uska podruja uz
zadani meridijan, tzv. zone.
Te zone su uglavnom iroke 3 do
6 zemljine duine. Zato se ovakva
projekcija koristi za topografske
karte krupnijih raymera koje
detaljno prikazuju relativno mali

Gauss-Kruger-ova projekcija
To je poprena, cilindrina, konformna projekcija
elipsoida na eliptine cilindre.
Gaus je prvi, pri proraunima, geoid zamenio
elipsoidom, a Kriger je dao osnovne jednaine za
prelaz sa elipsoida na ravan.
U sutini, ova projekcija je poprena Merkatorova
projekcija, tj. modifikovana UTM projekcija.
Kod ove projekcije je cilindar, na kojem se vri
projekcija, je postavljen tako da tangira Zemljin
elipsoid po jednom izabranom meridijanu.

Gaus-Krigerova projekcija
Elipsoid se preslikava na cilindar pod sledeim
uslovima:

osa cilindra lei u ravni ekvatora;

srednji meridijan preslikava se kao prava linija,
projekcija merdijiana predstavlja X-osu koordinatnog
sistema u ravni, a cela projekcija je simetrina;
svaki deo x-ose mora stajati u konstantnom odnosu
prema odgovarajuem luku meridijana;
dodirni meridjan i ekvator se preslikavaju kao prave,
meusobno upravne linije.

Gaus-Krigerova projekcija

Gaus-Krigerovom projekcijom, Zemlja je izdeljena

na zone irine 3 stepena geografske duine.
Ose ovog koordinatnog sistema postavljene su
tako da je x-osa paralelna sa dodirnim
meridijanom, a y-osa paralelna je ekvatoru.

Razlike izmeu UTM i Gaus-Krigrove projekcije

irina zone

Gaus-kriger

UTM

X0

3 (3 30)

Y0

7500000

500000

Razmera du
sred.
meridijana

0.9999

0.9996

Razlike izmeu projekcija MGI i WGS

Projekcija MGI Balkan 7

Projecija GCS WGS 1984

Dravni koordinatni
sistem
Kao parametar dravnog koordinatnog sistema je,
1924. godine, usvojena Gaus-Krigerova projekcija.
Za elemente Zemljinog elipsoida uzete su vrednosti
Beselovog (Bessel) elipsoida.
Geografske duine raunaju se od grinikog nultog
meridijana.
U naoj zemlji je usvojeno da maksimalna
deformacija duine iznosi 1 dm na 1 km duine. Ova
deformacija pojavljuje se na meridijanu udaljenom
90 km od srednjeg meridijana, tako da irina
meridijanske zone iznosi 2,15 geografske irine.

Dravni koordinatni
sistem
Centralni meridijan Gaus-Krigerove projekcije u
naoj zemlji je 21. meridijan, pa Srbija pripada
sedmoj zoni koordinatnog sistema.
Da bi se izbegle negativne vrednosti y-ose, sve
vrednosti na ovoj osi poveane su za 500 000
m, tako da je koordinatni poetak Y=7 500 000
m, X=0 m.

Dravni koordinatni
sistem

Elementi dravnog
koordinatnog sistema
Koordinatni sistem projekcija
Gaus-Kriger
Elipsoid
Bessel 1841
Datum
Hermannskogel

Veba - postupak
Georeferenciranje karte:

u ArcMap uitati kartu koja se eli georeferencirati

ukljuiti toolbar Georeferencing
preko alata Add Control Points dodati kontrolne take
kliknuti miem na taku sa poznatim koordinatama
desnim tasterom i odabrati Input X and Y
uneti koordinate
ponoviti postupak za nekoliko kontrolnih taaka
nakon toga odabrati opciju Georeferencing/Rectify
zatim odabrati opciju Georeferencing/Update Display

 Koordinatni sistem definisati (pridruiti

dokumentu) u ArcCatalog programu
1.

Desni klik na
dokument otvara
prozor Raster Dataset
Properties

2.

Kordinatni sistem,
elipsoid i datum se
definiu kao na
sledeem slajdu

Prevoenje iz jednog u drugi koordinatni sistem

Dodavanje reference nereferenciranom fajlu na

osnovu dokumenta sa poznatom referencom
1.

Dodati referencirani i nereferencirani raster

2.

Desnim klikom na referencirani raster odabrati opciju Zoom

to Layer

3.

U Georeferencing toolbar-u odabrati raster koji se eli

referencirati

4.

Kliknuti Georeferencing/Fit To Display (u zavisnosti od toga

kako stoje rasteri, moda e biti potrebno promeniti njihov
redosled)

5.

Dodati kontrolne take. Dodavanje se vri na taj nain to se

taka prvo dodaje na nereferencirani raster, a zatim na istu
taku na referenciranom rasteru

6.

Kada se doda dovoljno kontrolnih taaka, potrebno je uraditi

Georeferencing/Rectify, a zatim Georeferencing/Update
Georeference

Datum: 24. 03. 2010

Veba br. 5

1.

Rasterski dokument OGKCacak.jpg (skaniranu Osnovnu geloku kartu List aak),

georeferencirati koristei samo a) etiri vora karte b) svaki vor kordinatne mree
kao referentne take. Dokument prevesti (referencirati) u dravni koordinatni sistem
MGI Balkan7. Proveriti kolika se greka dobija u sluajevima a i b, a Rezultat
prikazati na posebnoj karti (*.mxd).

2.

Isti nerefrencirani rasterski dokument uz pomo etiri rubne take geografskih

koordinata referencirati u geografski kordinatni sistem sa WGS84 elipsoidom
transformacije. Rezultat prikazati na posebnoj karti (*.mxd).

3.

Nereferenciranu tektonsku skicu TektCacak.jpg grubo referencirati na osnovu

referenciranog lista OGK koji je preveden u referencu dravnog koordinatnog
sistema. Tektonskoj skici kroz ArcCatalog pridruiti eljenu referencu i rezultat
prikazati u posebnom *.mxd dokumentu.

4.

Deo satelitskog snimka Snimak.tif, koji se nalazi u UTM koordinatnom sistemu

prevesti u geografske koordinate i prikazati u posebnom *.mxd fajlu.

5.

Isti snimak iz prethodne vebe transformisati iz UTM koordinatnog sistema u dravni

koordinatni sistem Republike Srbije - MGI Balkan7.