PROJEKAT

Utvrivanje isplativosti proizvodnje glistenjaka

i pokretanje proizvodnje na podruju optine Novi Grad.

Opis projekta

Unapreenje poljoprivredne

proizvodnje

na gazdinstvu i bolja

iskoristivost stajskog ubriva na podruju Optine Novi Grad dovele su do

potrebe za ulaganja u ovu vrstu proizvodnje. Humus od kalifornijskih glista,
je jedno od najkvalitetnijih do sada poznatih ubriva u svijetu. To je
visokokvalitetno

prirodno

organsko

ubrivo

bez

ikakvih

hemijskih

dodataka. Sa visokim sadrajem organske materije, mikroelementima i

makroelementima vraa zemljitu povoljnu strukturu i mikrobioloki
sastav. U procesu proizvodnje zdrave hrane humus predstavlja osnovnu
komponentu

organskog

prihranjivanja

zemljita.

Danas

svijetu

proizvodnja glista predstavlja vrlo unosan posao. Ovakva popularnost i

trend proizvodnje i gajenja glista u svijetu tumai se na njihovoj velikoj,

kako direktnoj tako i indirektnoj koristi u poljoprivrednoj proizvodnji. Kako

na

podruju

Optine

Novi

Grad

postojeveliki

potencijali

za

razvoj

stoarstva to nas navodi na rjeavanje problema skladitenja i pravilnog

iskoritavanja stajskog ubriva. Kako je na podruju optine Novi Grad ova
vrsta proizvodnje potpuno zapostavljena, kroz program Ministarstva
poljoprivrede vodoprivrede i umarstva za samozapoljavanje mladih
inenjera, ukazala se prilika za zapoinjanje uspijene proizvodnje.

Plan realizacije
Kupovina zemljita
Izgradnja legala
Kupovina glisti
Kupovina osnovnih sredstava
Nabavka ubriva
3.Analiza i istraivanje trita
3.1.Trite prodaje
Karakteristike proizvoda

Humus koji su stvorile gliste je najbolje organsko ubrivo koje postoji.

Humus prosjenog kvaliteta sadri 11 puta vie kalcijuma, 3 puta vie
magnezijuma, 7 puta vie fosfora i 5 puta vie nitrita, gvoa, bakra, cinka
i mangana, a ostalih mikroelemenata takoer ima vie nego stajsko
ubrivo. Jedna tona humusa vrijedi koliko i 5 - 6 tona stajskog ubriva koje
je efikasnije i manje opasno od hemijskog ubriva. Dok sa druge strane
meso glista predstavnja visokoproiteinsku hranu za tov junadi, peradi,
svinja i riba. (Prema Mielovoj skali meso glista ima vrijednost kao telee
meso.)
Analiza trita
Ovo ubrivo je idealno za upotrebu u poljoprivredi, umarstvu,
cvjearstvu i na bilo kom drugom mjestu gdje postoji potreba za prirodnim
ili vjetakim ubrivima. Potrebu za ovim proizvodom imaju proizvoai u
svim granama poljoprivrede, koji ele da proizvedu kvalitetan proizvod i
poveaju efikasnost svog posla. Prodaja ovog ubriva moe da se obavlja
na teritoriji Optine Novi Grad direktno sa mjesta proizvodnje, u
poljoprivrednim apotekama veleprodajama. Ali najefikasniji nain prodaje
je dostava direktno do kupca.
1. Analiza i procjena trita
Dugo je ve poznato blagotvorno dejstvo humusa na rast biljaka, a
potronja humusa ima tendenciju poveanja iz godine u godinu. Prodaja bi
se odvijala po veleprodajama, maloprodajnim objektima, ali i direktno
snabdijevanje proizvoaa.

Analiza konkurencije
Kako se na teritoriji optine Novi Grad proizvodnja glistenjaka odvija
uglavnom za potrebe sopstvene proizvodnje procjena je da trite ima
veliku potrebu za ovim proizvodom.

Podaci o potronji u Bosni i

Hercegovini ne postoje. Prodaja humusa je u sivoj zoni. Veliki dio se

prodaje na crno radi izbjegavanja PDV-a, ne prikazuju se sve koliine
uvezenog humusa i velika je potronja

iz domae neregistrovane

proizvodnje.
Procjena tranje
Trite podruja Optine Novi Grad ima veliki potencijal, jer ne postoji
trino orijentisana proizvodnja humusa, koja bi zadovoljila potrebe
poljoprivrednih proizvoaa. Kako se vei dio stanovnitva na podruju ove
optine bavi poljoprivrednom proizvodnjom bilo kao glavnim ili dopunskim
izvorom prihoda moe moe se oekivati da e cjelokupna proizvedena
koliina humusa biti ak i nedovoljna.

S obzirom na ogromnu korist koje gliste imaju za rjeavanje mnogih

buduih proizvodnih i prehrambenih problema u poljoprivredi i ekolokuh
problema u drutvu u cjelini procjena je da sa trenutnim kapacitetima
skorije vrijeme ne moemo postii ni dovoljnost za ovim proizvodom.

3.2.Marketing i prodaja
Humus kalifornijskih glista predstavlja strateki vaan proizvod za lokalnu
poljoprivredu koja bi svoje opredjeljenje trebalo da pronae kroz organsku
proizvodnju. Promociju viestruke koristi

humusa radilo bi Odjeljenje za

privredu i drutvene djelatnosti Optine Novi Grad putem lokalnih

sredstava informisanja, promocijom na terenu od strane samostalnih
strunih saradnika iz oblasti poljoprivrede, lokalnim manifestacijama.
3.3. Trite snabdijevanja

Kako je ruralno podruje optine Novi Grad orijentisano na stoarsku

proizvodnju koja predstavlja

najvaniju granu poljoprivrede tako da

snabdijevanja stajskim ubrivom kao glavnog izvora hrane za gliste nee

imati problema.
U neposrednom okruenju gazdinstva postoji nekoliko velikih farmi koje su
i same vie nego dovoljna sirovinska baza za ovu proizvodnju.

Tehniko tehnoloki aspekt projekta

Proizvodnja glista ne zahtijeva skupu opremu, a mogue ih je proizvoditi
gotovo svuda, na otvorenom polju (betonska, drvena ili iana legla) i u
zatvorenim prostorijama ( garaa, terasa ili podrum).
Za proizvodnju humusa koristi se Crvena kalifornijska glista ili crveni
kalifornijski hibrid stvoren na Univerzitetu Drave Kalifornija tokom
procesa hibridizacije razliitih vrsta glista 1956. godine. Ovaj hibrid
ubrzava nastanak biomase i eksploataciju podloge. Gliste slue kao
obradiva jedinica organskog otpada.Ona je mala po dimenzijama, 6 do 8
cm i teka jedva jedam gram, ali nevjerovatnim tempom razmnoavanja
stvara koliinu proteinske mase (mesa) koju ni priblino nije u stanju da da
bilo koja druga vrsta.
Ovoj vrsti glista utvrene su standardizovane dimenzije legla od 100 x 200
x 25 cm, po kojima se prave i plastini kontejneri, koji se mogu reati na
sprat jedan preko drugog da bi se povealo iskorienje prostora. Na tako
malom prostoru ivi ogroman broj jedinki bez ikakvih problema. U prirodi
na 1m2 ivi oko 50 glista, dok u kontejnerima na istoj povrini ivi 50.000.
Na dubini od svega 25 cm podloge odvija se cio ivotni ciklus ovih glista.
Na dnu ovog sloja gliste odlau svoj izmet, tj. humus. Za mnoge uzgajivae

humus je kao proizvod mnogo vaniji od glista, jer donosi dosta vee
godinje prihode.
Uzgoj glista ne trai mnogo radne snage, ni prostora, jer su gliste veoma
skromne i prilagodljive tako da ih je mogue gajiti u obinom drvenom
sanduku, ali i na veim zemljinim povrinama. Dovoljno ih je staviti na
zemlju na ianu mreu ili foliju radi zatite od krtica, na njih sipati stajsko
ubrivo i povremeno ih zalivati.

Izgradnja uzgajalita
U planu je izgradnja 50 legala za poetak proizvodnje.

Legla e bitu

ukopana u zemlju 20 cm da bi se smanjila opasnost o izmrzvanja i ivice e

biti izgraene od betona. Betonske leje su skuplje ali za dugorone
investicije i ozbiljnije bavljenje roizvodnjom neophodne.
Da bi uzgajalite od poetka bilo postavljeno na zdrave i trajne osnove,
potrebno je voditi rauna o :

1. Izboru mjesta
Pri izboru mjesta uzgajalita vano je da na terenu nema mogunosti za
taloenje vode, jer ona moe nanijeti velike tete zapatu. Vano je da se
leglo ne nalazi ispod borova ili nekog drugog etinarskog drvea ije su
iglice pune aromatine smole, koje mogu negativno uticati na ishranu i
rast glista. Gliste ne podnose potrese tla, pa uzgajalite ne treba podizati u
blizini eljeznikih pruga i autoputa. One

isto tako ne podnose ni jak

vjetar, jer ih on tjera u donje slojeve legla, dalje od hrane to ih ini manje
produktivnim. to se tie zemljita treba se opredjeliti za degradirana ili

pjeskovita zemljita, u blizini izvora vode (zbog zalivanja), i ravnici. Pri

odabiru zemljita za uzgajalite treba voditi rauna da se stovarite hrane
za gliste nalazi u blizini i da se oblik i raspored legla (leja) prilagodi
mogunostima mehanikog opsluivanja.

2. Materijalima za gradnju i oblici legla

Leglo je osnovna jedinica pri uzgajanju glista i podrazumjeva zapreminu
od 100 x 200 x 25 cm3 podloge i hrane sa oko 100.000 komada zrelih
glista, podmlatka i jaja. U takvom leglu ima 25.000 polno zrelih glista, a
ostalo ini podmladak, jer odrasle gliste loe podnose ako su same i
preporuljivo ih je drati tek kad su sortirane za prodaju. Takvo standardno
leglo zrelo je da svakih 90 dana bude djeljeno u nova legla ili da svakih 30
dana iz njega budu sakupljeni primjerci komercijalne veliine.
Spoljna uzgajalita ili leje prave se tako to se na zemlju gdje e biti leja
postavi mrea od plastificirane ice sa okcima od 8 do 10 mm. Moe se
koristiti i bilo koji drugi mreasti materijal koji e sprijeiti da krtice prodru
u glistilite i odrati leju da se ne rastura. Bone ivice iane mree
presavijaju se na 30 cm od kraja, tako da se dobije neka vrsta mreaste
kutije, irine oko 2 m, visina stranica 30 cm i duine koliko diktira plac ili
rolna iane mree. U nedostatku iane mree moe posluiti i najlonska
mrea od koje se prave vreice za transport krompira i paprika, ali esto se
mora kontrolisati glistilite da se u njega ne uvue neka tetoina (krtica ili
mievi). Kad se leja napuni pripremljenom podlogom, prevrelim ubrivom i
glistama, korisno je glistilite prekriti plastinom mreicom koja e
sprijeiti ptice da kopaju po glistilitu i jedu gliste u njima.
Klimatski uslovi takoe utiu na visinu leje, odnosno dubinu podloge i
ubriva u njoj. Ako je uzgajalite u oblasti gdje se srednje temperature u
martu, oktobru i novembru kreu od 5 do 7 C, dovoljna visina leje je od 30
cm.

U hladnijim predjelima visinu treba poveati za 10 cm, ime se

obezbjeuje vea masa i sporije hlaenje ivotnog prostora glista.

Gliste ne bjee iz pripremljenih prostora, jer ih na okupu dri obilje hrane i

povoljni ostali uslovi (vlanost terena, prozranost tla itd). S druge strane,
nestanak svjetla u zatvorenim prostorijama u kojima se gaje gliste moe
izazvati njihovo bjekstvo na sve strane (black out).
Najbolja varijanta je gradnja betonskih leja koje su skuplje ali na
komercijalnim gazdinstvima neophodne

3. Oprema i alati koji su potrebni za rad sa glistama

Jedan od potrebnih alata su grablje koje slue za ravnanje gornjeg sloja
hrane i izbacivanje zaostale krupne hrane koja nije pojedena. Poto su
gliste osjetljive na kolebanja temperature ukoliko se ona kree ispod 5-7
stepeni, porebno je nanijeti deblji sloj hrane (ubriva) 10-15 cm, s tim da
ona sadri oko 20% slame i malo svjeeg konjskog ubriva koje e
vrenjem

podii

temperaturu.

Temperatura

se

moe

ouvati

zatrpavanjem leje liem ili slamom, to se obino radi uoi zimskog

perioda kada gliste treba zatititi od mraza. Gliste na temperaturi ispod
nule uginu, ali njihova jaja (kokon) izdravaju i na temperaturi od -7 u
leglu, to znai da je vanjska temperatura oko -20. Kad temperatura legla
prijeti da pree 30, prskanjem zemljita treba sniavati temperaturu.
Zalivanjem i pravljenjem sjenke iznad legla temperatura se efikasno svodi
u odreene granice (za 8-15 razlike) te samim tim postie vea
produktivnost glista.
Lakmus-papir ili aparat za mjerenje kiselosti (pehametar) potrebni su za
mjerenje kiselosti prilikom pripremanja podloge za leglo, kao i za stalnu
kontrolu kiselosti hrane za gliste. Gliste su veoma osjetljive na kiselost i
podnose veoma usko podruje izmeu PH 6,5 I 7,5. Zato svake sedmice
treba kontrolisati kiselost legla, bez obzira na to to se prethodno
kontrolie kiselost hrane. Kiselost (koja opada sa zrelou ubriva)
relativno se lako sniava dodatkom kalcijum-karbonata. Ako je kiselost
velika treba posuti oko 200 grama kalcijum-karbonata na povrinu jednog
legla (2m2) i vrlo brzo e nastati reakcija koja e neutralisati kiselost. U
rijetkim situacijama moe da doe do alkalne reakcije koja se regulie

dodavanjem suvog treseta ili suvih starih novina, koja e svojom blagom
kiselou brzo popraviti stanje. A moe i da se obilno poprska ili ispere
materijal. Kiselost ili alkalnost mjere se pomou lakmusovog papira koji
se stavi u masu da se ovlai. Najzgodnije je uzeti u aku vlano ubrivo,
staviti na njega pare lakmus papira i zatim stegnuti aku. Ovlaeni papir
brzo e promjeniti boju, koju uporeujemo sa skalom uzoraka na kutiji i
oita se kiselost.
4. Priprema podloge u leglu
Jedan od najvanijih poslova pri uzgajanja glista jeste pripremanje
podloge za leglo. Podloga je sloj materijala bogatog celulozom u kome e
gliste izgraditi svoje stanite i iz koga e izlaziti u gornji sloj ubriva da se
hrane. Izbor materijala i priprema podloge izuzetno su vani sa stanovita
komercijalne proizvodnje glista. Podloga mora da zadovolji dva osnovna
uslova:
2. Mora imati svojstvo da dugo zadrava vlanost (gliste zahtjevaju visok
stepen vlanosti sredine kako u svakodnevnom ivotu tako i u periodu
razmnoavanja, a voda sadri kiseonik koji gliste preko koe udiu.
3. Mora biti rastresita bez sklonosti da se zgrudva (grudve zemlje
predstavljaju mrtav prostor u leglu, a istovremeno spreavaju prodor
kiseonika u podlogu pa tako negativno djeluju i van sopstvene
zapremine).
Odlika kvalitetne podloge jeste da preko svoje vlanosti ili rastresitosti
obezbjedi to vei priliv kiseonika do glista, te omogui bre razlaganje
ubreta u hraljive elemente. Takoe, podloga sa visokim stepenom
hranljivosti podjednako je tetna za gliste, kao i ona koja nije prozrana,
jer sadri prevelike koliine organskih materija, proteina, azota i dr. Pri
razlaganju organske materije (truljenje) oslobaa se gas i kiselina koji su
tetni za gliste.
Gliste se najbre razmnoavaju u podlozi od stajskog ubriva. ubrivo
moe da potie od konja, ovaca, zeeva, goveda i koza pod uslovom da je
odlealo i prolo fazu fermentacije. Fekalije od svinja moraju proi

odreeni tehnoloki postupak da bi se mogle koristiti za ishranu glista, ali

ne i za podlogu. Izmet od ivine takoe nije dobar kao podloga jer je
prevru, razvija previe azota i sadri previe minerala, zato se poslije
odreenog postupka prerade moe koristiti samo kao mjeavina sa
drugim vrstama hrane. Porad stajskog ubriva, kao podloga se mogu
koristiti otpaci kartona, stari papir, otpaci celuloze i strugotine od
nearomatinih liara.
Poto se podlozi gotovo uvijek dodaje kalcijum-karbonat (u koliini od
200 -400 grama po leglu ( 2m2 ), da bi se postigla neutralizacija podloge
treba paziti da kalcijum karbonat ne bude zamjenjen gaenim ili
negaenim kreom u prahu koji je pogibeljan za gliste.
Stajsko ubrivo koje se upotrebljava bilo kao podloga bilo kao hrana,
mora da odlei i bude isitnjeno. Kao odlealo smatra se ubrivo u kome je
zavren proces previranja (fermentacija) i proizvodnja toplote i gasa.
Svako svjee ubrivo ako je vlano previre i razvija toplotu od 70-80
stepeni C. Proces previranja traje 9-11 mjeseci, dok hladno vrijeme
produuje ovaj proces za 10-15 dana. Velika koliina ubriva

(debele

naslage) produavaju proces fermentacije. Zato je potrebno ee

prevrtati ubrivo da dolazi u kontakt sa vazduhom.
Nain ishrane
Gliste imaju prilino razvijene i komplikovane organe za varenje, te se
hrane raznom vrstom otpadaka organskog porijekla, koji se pod uticajem
prirodnih faktora (voda, vazduh, bakterije ) previru i raspadaju se na
svoje sastavne elemente. Najee su to fekalije domaih ivotinja, otpaci
itarica, otpaci voa i povra, organski otpaci u gradskom ubretu i
drugo. Voda kao neizostavni element u ishrani glista mora biti dozirana u
odreenim koliinama, jer previe vode utie na to da gliste postanu
velike, ali blijede, meke i lijene.

Samim tim i razmnoavanje glista je

usporeno.
Ako hrana koju dajemo glistama sadri mnogo proteina i ugnjenih hidrata
koji jo nisu razloeni usljed dejstva bakterija, oni e nesvareni proi kroz

organizam gliste, pa ak i dovesti do zastoja u rastu i razmonoavanju

glista. Tako e glista i pored obilja hrane ostati gladna.
Ako se gliste hrane materijalom koji je pretjerano kiseo, to znai da je u
njemu bakterijsko djelovanje bilo pretjerano i da lijezde koje lue
kalcijum kod gliste nisu u stanju da neutraliu kiseline pa e nastati tzv.
trovanje proteinomkada se u crijevu gliste stvaraju rane koje u kasnijoj
fazi dovode do uginua.
Idealnu hranu za gliste predstavlja velika koliina celuloze i ugljenih
hidrata i to vie nego proteina.
Kao hrana za gliste ne smiju se koristiti otpaci plodova ili bilo koji organski
materijali koji su prskani insekticidima, hemijskim materijama druge
vrste, solima, alkalnim rastvorima, boraksom ili sodom.
Stono ubrivo
Stono ubrivo ili stone fekalije prirodno su stanite i hrana crvenih
glista pa ostaju najvaniji u uzgoju glista. Posebnu vrijednost predstavlja
izmet ivotinja koje se hrane itaricama, jer pored ugljenih hidrata,
celuloze i proteina sadri i enzime neophodne za efikasno bakterijsko
razgraivanje materijala. Pored toga veliki dio stone hrane sadri
dodatne vitamine i antibiotike koji se kroz izmet prenose u organizam
gliste.
Sastav pojedinih vrsta ubriva i ostalog materijala (izraeno u %)
Fosforna

Kalcijum

Materijal
ubrivo od

Celuloza

Azot

Proteini

kiselina

oksid

konja
ubrivo od

60

0,7

4,38

0,34

0,52

goveda
ubrivo tov.

60

0,7

4,38

0,30

0,65

junadi
ubrivo

60

2,0

12,5

0,54

1,92

ovaca

60

2,0

12,5

1,0

2,50

ubrivo svinja
ubrivo

30

1,0

6,25

0,75

0,85

zeeva

50

2,0

12,5

3,20

1,90

ubrivo ivine
Slama od

74

4,0

25,0

1,25

0,9

itarica
Kanalizacioni

80

0,6

3,75

0,20

1,10

mulj

50

2,0

12,5

3,01

0,60

Morske alge

80

0,2

1,25

0,10

Jedino ubrivo koje bez ikakvih

podloga

kao

hrana

za

posebnih postupaka moe da slui kao

gliste

jeste

konjski

izmet.

Konjsko

ubrivoudovoljno porozno u svom sastavu ima 60% celuloze (iz sijena,

slame i ljuski itarica), uz relativno visok postotak proteina.
Na skali hrane za gliste visoko mjesto zauzima i ubrivo od junadi i
goveda. Znatno je tenije od ostalih pa mu je potrebno dodavati
strugotina ili neke druge aditive da se postigne gustina.
Fekalije od svinja sadre visok procenat proteina, minerala, celuloznih
niti i azota i proizvoaima

glista bilo je vano da se ovim fekalijama

ubrza fermentacija i povea gustinu odnosno smanji procenat vlage.

Izmet zeeva sadri takav sklad celuloze, proteina i minerala da mu je
proces fermentacije blag pa se uz paljivo doziranje kalcijum-karbonata
moe direktno upotrebljavati kao hrana za gliste.
ivinsko ubrivo sadri znatno veu koliinu proteina, fosforne kiseline i
azota nego ostala ubriva. Izuzetno je vrue pa se direktno ne
preporuuje ni kao podloga ni kao hrana za gliste. Ova vrsta ubriva
zahtijeva izuzetno dug period fermentacije (nekoliko godina ) pa se malim
proizvoaima ne isplati. Prilikom hranjenja glista stonim ubrivom treba
se truditi da leglo ili leja ne budu napunjeni do vrha. Uvijek treba ostaviti
oko 5cm slobodnog prostora do vrha legla i nikad ne treba mijeati ubrivo
za hranu glista sa podlogom u leglu. Takoe, ne treba davati odjednom

velike koliine ubriva glistama, a pored ubriva glistama je potrebno

dodavati tzv. komercijalnu hranu (mekinje, brano, prekrupu) u sluaju
kada je ubrivo loijeg kvaliteta.
Njega glista
Budui da gliste ne mogu u pravom smislu da obole jer njih ne napadaju
virusi i

bakterije, njihov najvei neprijatelj jeste eventualna nebriga

uzgajivaa. Do nebrige obino dolazi zato to uzgajanje glista iziskuje malo

rada i to u odreenim vremenskim intervalima, a ne svakodnevno. Isto
tako i preobilno vlaenje i hranjenje glista takoer negativno utie na rast i
razmnoavanje glista.
Vlanost zemljita mora da bude ouvana u svakom trenutku, a razlog za
to je to glista uz pomo vlage die preko koe i to ona usisava
hranu pa je usisavanje lake ako je hrana u tenom stanju. Vrlo je
vano da koliina vode ne bude ni mala ni preobilna jer bilo koja
krajnost dovodi do stvaranja gasa koji je opasan i za gliste i za
uzgajivae.
Bitan uslov za uspjean razvoj glista je i dobra provjetrenost, odnosno
bogat prodor vazduha u njihovo stanite.
Gliste su najaktivnije kada je temperatura legla oko 20 o Celzijusovih. Tokom
zime Crveni hibrid ne pada u letargino stanje kao druge gliste.
Nastavlja aktivnost i razmnoavajui se , ako zima nije pretjerano
jaka.

FINANSIJSKI PLAN

Jedno leglo sadri oko100.000 glista i utroi 1.200 kg stajnjaka godinje od

ega se proizvede:
- 600 kg humusa i
- 120 kg mesa glista.
Kod veih zapata, legla se postavljaju na zemljite kao leje. Kaliforniska
glista se ubrzano razmnoava, tako da se broj glista u leglu udvostrui sa 3

Pregled proizvodnje humusa i mesa glista

_
mjeseca, odnosno utrostrui za godinu dana. Ova okolnost omoguava da
se poetna proizvodnja zasniva sa 1/3 eljenih legala i do punog
kapaciteta se dolazi reprodukcijom poetnog stanja legala. Veliina legla
zavisi od sirovinske baze i potreba za humusom.

Pregled proizvodnje humusa i mesa glista

Utroak
stajnjaka
Broj legala
1
10
50

Broj glista
100000
1000000
5000000

(kg)
1.200,00
12.000,00
60.000,00

Proizvodnja
humusa (kg)
600,00
6.000,00
30.000,00

Meso glista
(kg)
120,00
1.200,00
6000,00

Iz tabele se vidi da jedno leglo sadri oko 100.000 glista i utroi 1.200
kg stajnjaka godinje od ega se proizvede 600 kg humusa i 120 kg
mesa glista. Kod veih zapata, legla se postavljaju na zemljite kao
leje. Kalifornijska glista se ubrzano razmnoava, tako da se broj
glista u leglu udvostrui za 3 mjeseca, odnosno utrostrui za godinu
dana. To praktino znai da se iz jednog legla za godinu dana
formiraju 3 legla. Ova okolnost omoguava da se poetna

proizvodnja zasniva sa 1/3 eljenih legala i do punog kapaciteta se

dolazi reprodukcijom poetnog stanja legala.
- Humus e se prikupljati, doraditi i pakovati za trite.

Troak
investicij
e
jed. Mj.
nabavka
legala
izgradnj
a
traktor
pakerica
ukupno

kom
kom
kom
kom

cijena

kol.
150

50

7500

100

50

2000

5000
12000
2000
26500

Trokovi izgradnje jednog legla

daske
cement
kre
pijesak
rad
UKUPNO
nabavka legla
Ukupno svega

vrijednost

Vrijednst KM
50
15
5
10
20
100
150
250

Svaka 3 mjseca dolazi do udvostruavanja broja glista te e tom

dinamikom se vriti i poveanje proizvodnje do optimalnog obima u skladu
sa potrebama trita

Model kalkulacije proizvodnje lumbrihumusa

R br.

O p i Jed.
s

Cijen

50

mjer a KM
koliin

100
legala
KM
koliin

a
1.

KM

Ukupna
proizvodnja

2.

humusa
Direktni

kg

0,4

30000

12000

60000

24000

0,05

60000

3000

120000

6000

trokovi
trokovi
stanjaka
- iznajmljena
radna snaga
- ambalaa /

sat

400

800

plastine
vree
- ostali
materijali
- eksterne
usluge
Svega:

kom

0,2

3000

600

6000

1200

500

1500

750
0
5250

1000
10500

6750

13500

Finasijski
rezultat

Pored finansiskog efekta, koji e se ostvariti prodajom humusa na

tritu, farma e imati i sljedee efekte:
- Pored proizvodnje humusa proizvest e se odreena koliina
mesa glista , koje u peradarskoj proizvodnji moe znaajno
smanjiti utroak koncentratnih krmiva.
- Gazdinstvo e predstavljati sigurno trite za stajnjak velikih
govedarskih farmi
- Plasteniari iz okolnog krajae imati kvalitetan i jeftin humus za
vlastitu proizvodnju koji e moi nabavljati u rinfuznom stanju

Godinji
trokovi
zdravstvenog osiguranja

penzijskog

4.800

Ukupno:

4.800

UKUPNI TROKOVI
INVESTICIJA
PROIZVODNJA
PENZIJSKO I ZDRAVSTVENO OSIGURANJE
UKUPNO

VRIJEDNOST

OEKIVANI REZULTATI
Kroz primjenu ovog Programa oekuju se sledei rezultati:
-

samozapoljavanje na sopstvenom gazdinstvu,

26500
5250
4800
36550

zasnivanje i proirenje proizvodnje kao oveanje efikasnosti upotrebe

stajskog ubriva u poljoprivrednoj proizvodnji

Iskoristiti potencijale za proizvodnju zdravstveno bezbjedne hrane i

socijalna osvjetenost u ouvanju plodnosti zemljita i zatiti ivotne

poveanje ponude domaih proizvoda,

ostvarivanje prihoda od proizvodnje,

bolji uslovi ivota,

Dipl. Ing. Duko Vuksan