Disertacija 14

UNIVERZITET U NOVOM SADU
TEHNIKI FAKULTET MIHAJLO PUPIN ZRENJANIN
PODSTICAJ MOTIVISANOSTI UENIKA I

NASTAVNIKA U NIIM RAZREDIMA
OSNOVNE KOLE UZ POMO
SOFTVERSKIH ALATA
DOKTORSKA DISERTACIJA
Mentor:
Doc. dr Dragana Gluac
Univerzitet u Novom Sadu
Kandidat:
Mr olt Namestovski
Mr olt Namestovski: Podsticaj motivisanosti uenika i nastavnika u niim razredima osnovne kole uz
pomo softverskih alata
Kljuna dokumentacijska informacija

Redni broj:
RBR
Identifikacioni broj:
IBR
Tip dokumentacije:
TD
Tip zapisa:
TZ
Vrsta rada (dipl., mag., dokt.):
VR
Ime i prezime autora:
AU
Mentor (titula, ime, prezime,
zvanje):
MN
Naslov rada:
NR
Jezik publikacije:
JP
Jezik izvoda:
JI
Zemlja publikovanja:
ZP
Ue geografsko podruje:
UGP
Godina:
GO
Izdava:
IZ
Mesto i adresa:
MA
Monografska dokumentacija
Tekstualni tampani materijal
Doktorska disertacija
Mr olt Namestovski
Doc. dr Dragana Gluac
Podsticaj motivisanosti uenika i
nastavnika u niim razredima osnovne
kole uz pomo softverskih alata
Srpski jezik
Srpski / Engleski
Srbija
Novi Sad, Vojvodina
2009.
Autorski reprint
21000 Novi Sad
Ul.:
Fiziki opis rada:

FO
Nauna oblast:
NO
Nauna disciplina:
ND
Predmetna odrednica, kljune
rei:
PO
UDK
uva se:
U
Vana napomena:
VN
Izvod:
IZ
Datum prihvatanja teme od

strane NN vea:
DP
Datum odbrane:
DO
Broj poglavlja: 8
Broj stranica: 96
Broj slika: 22
Broj grafikona: 6
Broj tabela: 12
Informatika u obrazovanju
Informatika
Efikasnost nastave, motivisanost, nii
razredi osnovne kole, raunar, obrazovni
softver, elektronska tabla
U biblioteci tehnikog fakulteta Mihajlo

Pupin u Zrenjaninu
Ideja za temu ove magistarske teze je

proizala iz saznanja da su digitalizovane
karte u obrazovnim sistemima razvijenih
zemalja sastavni deo nastavnog procesa
od najniih razreda osnovne kole. Kroz
njih se uenici navikavaju na korienje
savremenih tehnologija u nastavi pre svega
na zanimljiv nain. Takoe, predpostavka
je, odakle i proizlazi osnovna hipoteza
magistarske teze da korienje ovakvog
sredstva u nastavi Priroda i drutvo
doprinosi poveanju motivacije uenika za
rad i efikasnijem usvajanju znanja iz te
oblasti. U tu svrhu projektovan je softver
Digitalizovana karta Vojvodine iji e se
efekti primene u nastavi meriti u
istraivanju.
28.11.2007.
2008.
lanovi komisije:
(ime i prezime / titula / zvanje /
naziv organizacije / status)
KO
predsednik: Prof. dr Kosta Voskrsenski,

red. prof. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin
lan: Prof. dr Milka Oljaa, red. prof.
Filozofski fakultet Novi Sad
lan: Doc. dr Dragana Gluac, doc. TF
Mihajlo Pupin Zrenjanin
University of Novi Sad

Key word documentation
Accession number:
ANO
Identification number:
INO
Document type:
DT
Type of record:
TR
Contents code:
CC
Author:
AU
Mentor:
MN
Title:
TI
Language of text:
LT
Language of abstract:
LA
Country of publication:
CP
Locality of publication:
LP
Publication year:
PY
Publisher:
PU
Monograph documentation
Textual printed material
Master`s thesis
Mr olt Namestovski
Prof. dr Dragan Solea
The effects of using comprehensive
educational means in order to improve the
efficiency of education in elementary
schools
Serbian
English / Serbian
Serbia
Novi Sad, Vojvodina
2009.
Author`s reprint
Publication place:
PP
Physical description:
PD
Scientific field
SF
Scientific discipline
SD
Subject, Key words
SKW
UC
Holding data:
HD
Note:
N
Abstract:
AB
Accepted on Scientific Board

on:
AS
Defended:
DE
Thesis Defend Board:
DB
21000 Novi Sad

, street
Number of chapters: 8
pages: 96
pictures: 22
diagrams: 6
table: 12
Informatics
Informatics in education
Comprehensive educational means, effect
of educational process, elementary school,
computer, software, educational software
In the library of the Technical Faculty
Mihajlo Pupin Zrenjanin, Serbia, 23000
Zrenjanin, Dj. Djakovica bb.
None
Digitalised maps have been the part of
education system in developmed countries,
since the lower classes in elementary
school. Using this maps leads into the using
of developed technology, first of all in
interesting way.
Our hypothesis is: using the developed
means in the subject Nature and Society
has results in the rising of motivation and
the effect of learning.
The softver: Digitalised map of Vojvodina
has been projected to test the effects of
using it in education. The effects has been
measured through the survey.
28.11.2007
2008.
president: Ph.D. Kosta Voskrsenski, full
professor of the University TF Mihajlo
Pupin Zrenjanin
member: Ph.D. Milka Oljaa, full professor
of the University Faculty of Philosophy Novi
Sad
member: Ph.D. Dragana Gluac, adjunct
5
professor of the University TF Mihajlo

Pupin
Sadraj
1. UVOD.......................................................................................................... 12
2. KONCEPCIJSKE I POJMOVNE RELACIJE.......................................................15
2.1. Definicija kljunih operativnih pojmova.........................................................15
2.1.1. Nastavna sredstva.............................................................................. 15
2.1.2. Novi mediji u obrazovanju....................................................................17
2.1.2.1. Personalni raunar (PC)...................................................................................................18
2.1.2.2. Projektor za multimedijalne prezentacije.......................................................................18
2.1.2.3. Internet................................................................................................................................19
2.1.2.4. Obrazovno raunarski softver (ORS).............................................................................19
2.1.2.5. Softverski alati....................................................................................................................20
2.1.2.6. Hipertekst i hipermedija....................................................................................................21
2.1.2.7. Multimedije..........................................................................................................................21
2.1.2.8. Interaktivna tabla...............................................................................................................22
2.1.3. Motivisanost u nastavi.........................................................................23

3. NASTAVA KAO SISTEM.................................................................................. 24
3.1. O nastavi i o uenju.................................................................................. 24
3.2.1. Opta situacija................................................................................... 26
3.2.2. Proirenje uesnika u nastavi...............................................................27
3.2.3. Projektna nastava............................................................................... 29
3.3. Promena uloge nastavnika u modernoj nastavi.............................................30
3.3.1. Unutranje i spojanje barijere..............................................................33
3.3.2. Novi zadaci nastavnika........................................................................34
3.4. Promena uloge uenika u modernoj nastavi.................................................35
3.6. E-drutvo - Informatizacija drutva..............................................................36
3.7. E-nastava - Informatizacija nastave.............................................................38
3.7.1. E-nastava i E-learning (E-uenje)..........................................................42

3.7.2. Opta situacija i zahtevi drutva prema obrazovanju................................44
3.7.3. Izgradnja sigurnih IKT osnova..............................................................46
3.7.4. Izgradnja nastavne sredine i organizacija nastave...................................47
3.7.5. Pruanje pomoi i podsticanje motivisanosti uenika...............................47
3.8. Motivisanost za uenje.............................................................................. 48
3.9. Efikasnost nastave................................................................................... 49
4. NOVI MEDIJI U OBRAZOVANJU.....................................................................50
4.1. Uvod u problematiku................................................................................. 50
4.2. Primena raunara u nastavnom procesu......................................................51
4.2.1. Pojava raunara u kolama..................................................................51
4.2.2. Modeli primene raunara u nastavi........................................................52
4.2.3. Uenici i raunar................................................................................ 54
4.3. Projekcija nastavnih sadraja.....................................................................57
4.3.1. Opte karakteristike projekcije..............................................................57
4.3.2. Tehniki elementi uspene prezentacije.................................................58
4.3.2.1. Grafika pozadina - abloni.............................................................................................58
4.3.2.2. Boje prezentacije...............................................................................................................58
4.3.2.2. Tekst prezentacije..............................................................................................................58
4.3.2.2. Slike na prezentaciji..........................................................................................................59
4.3.2.3. Animacije.............................................................................................................................60
4.3.2. Tehniki elementi uspene prezentacije.................................................60

4.4. Internet................................................................................................... 65
4.4.1. Dinamizam u razviljanju svetske raunarske mree.................................65
4.4.2. Servisi na Internetu............................................................................. 66
4.4.2.1. E-mail - elektronska pota................................................................................................66
4.4.2.2. World Wide Web................................................................................................................67
4.4.2.3. Napredne mogunosti komuniciranja putem Interneta: chat, telekonferencije,
forum i blog.......................................................................................................................................70
4.4.3. Nastavni profili Interneta......................................................................70

4.4.3.1. itanje sa Interneta, monitora.........................................................................................71
4.4.3.2. Osnovne kompetencije za primenu Interneta u nastavi..............................................73
4.4.3.3. Uenje u hiperprostoru.....................................................................................................74
4.4.3.4. Opasnosti korienja Interneta u nastavi.......................................................................75
4.5. Interaktivna tabla...................................................................................... 76

4.5.1. Kategorizacija elektronskih tabli...........................................................77
4.5.2. Mogunosti proirenja hardverskog profila elektronske table.....................80
4.5.3. Interaktivne table, koji su zasnovane na Wii konzolu................................86
4.5.4. Mimio elektronska tabla.......................................................................87

4.5.4.1. mimio softveri.....................................................................................................................90
4.5.5. Smart interaktivna tabla.......................................................................92

4.5.5.1. SMART softveri..................................................................................................................93
4.5.6. Interaktivne table u kolama Vojvodine..................................................95

4.5.7. Modeli korienja interaktivne table u nastavi.........................................97
4.6. Specifinosti primene novih medija u nastavni proces uenika niih razreda
osnovnih kola............................................................................................... 99
4.7. Motivacija i efikasnost uenika uz pomo novih medija................................106
5. PROJEKTOVANJE INTERAKTIVNIH I MULTIMEDIJALNIH SOFTVERSKIH ALATA
ZA PODSTICANJE MOTIVISANOSTI UENIKA I NASTAVNIKA............................108
5.1. Definicija kljunih pojmova.......................................................................108
5.1.1. Softverski alati................................................................................. 108
5.1.2. Definicija i znaaj multimedijalnih sadraaja u obrazovnom procesu.........108
5.1.3. Definicija i znaaj interaktivnih softverskih alata u obrazovnom procesu....111
5.2. Faze projektovanja softverih alata.............................................................112
5.2.1. Izbor sadraja.................................................................................. 112
5.2.2. Prikupljanje materijala.......................................................................113
5.2.3. Obrada materijala i dizajniranje...........................................................115
5.2.3.1. Operativni sistemi...........................................................................................................115
5.2.3.2. Softverski alati za obradu teksta...................................................................................116
5.2.3.3. Softverski alati za tabelarne proraune........................................................................117
5.2.3.4. Softverski alati za prezentacije......................................................................................118
5.2.3.5. Softverski alati za kreiranje vebsajtova........................................................................118
5.2.3.6. Softverski alati za obradu slika......................................................................................119
5.2.3.7. Softverski alati za obradu multimedijalnih sadraja...................................................120
5.2.3.8. Softverski alati za obradu interaktivnih sadraja...........................123

5.2.3.9. Softverski alati za kreiranje obrazovnih sadraja.......................................................128
5.2.4. Testiranje programa i ispravka greaka................................................134

5.2.5. Izrada programske dokumentacije - kataloga programa.........................135
5.2.6. Faza evaluacije programa..................................................................136
6.8.1. Moodle (http://www.e.magister.uns.ac.rs).............................................136
6.8.1. WordPress (www.namesztovszkizsolt.com)..........................................137
6. INTERAKTIVNI I MULTIMEDIJALNI SOFTVERSKI ALATI ZA PODSTICANJE
MOTIVISANOSTI UENIKA I NASTAVNIKA........................................................137
6.1. Opti podaci..................................................................................... 137
6.2. Pojam didaktike igre........................................................................... 139
6.3. Ostvarivanje didaktikih igara na raunaru uz pomo multimedije..................140
6.4. Didaktike igre u softveru..................................................................140

6.4.1. Anagram......................................................................................... 140
6.4.2. Balloon pop..................................................................................... 141
6.4.3. Keyword match................................................................................ 142
6.4.4. Pairs............................................................................................... 143
6.4.5. Word guess..................................................................................... 144
6.4.6. Vortex sort....................................................................................... 145
6.4.7. Word biz.......................................................................................... 146
6.4.8. Sentence arrange............................................................................. 147
5.3. Klasifikacija softvera............................................................................... 148
5.4. Klasifikacija softverskih alata....................................................................149
7. IMPLEMENTACIJA MULTIMEDIJALNIH I INTERAKTIVNIH SOFTVERSKIH ALATA U
NASTAVNIM PROCESIMA U NIIM RAZREDIMA OSNOVNE KOLE....................150
7.1. Glavne karakteristike primene softvera u niim razredima osnovne kole.......151
7.2. Modeli primene softverskih alata u nastavnom procesu................................153
7.2.1. Tradicionalni model...........................................................................153
7.2.2. Kombinovani model..........................................................................153
7.2.3. Multimedijalni i interaktivni model........................................................153
5.1. Primena softverskih modula u nastavnom procesu......................................154
5.1.1. Primena softvera u nastavnom procesu od strane nastavnog kadra.........155
5.2. Primena softvera u nastavnom procesu u Republici Srbiji.............................156
5.3. Primena softvera u Evropskoj Uniji............................................................158
5.3.3. Primena softvera u interdisciplinarnim projektima..................................158
7.3. Primena softvera u nastavi predmeta Priroda i drutvo (Svet oko nas)...........161
7.3.1. Cilj i zadaci predmeta........................................................................162
7.3.2. Aktivnosti uenika............................................................................. 163
7.3.3. Nastavne metode............................................................................. 164
7.3.4. Analiza sadraj programa Priroda i drutvo u treem razredu i mogunosti
primene softvera u okviru ovog predmeta.....................................................165
7.3.5. Orijentacija na geografskoj karti Republike Srbije (uoavanje oblika
reljefa, voda, naselja, saobraajnica, granice, zaviaj na karti Srbije)................166
7.4. Primena softvera u nastavi predmeta Od igrak do raunara.......................166
7.4.1. Izborni predmet Od igrak do raunara..............................................166
7.4.2. Primena softvera u nastavi predmeta Od igrak do raunara.................169

7.5. Primena softvera u nastavi uenje jezika...................................................171
8. EMPIRIJSKO ISTRAIVANJE MERENJE EFEKTA SOFTVERSKIH ALATA.......171
8.1. Problem istraivanja............................................................................... 171
8.2. Predmet istraivanja............................................................................... 172
8.3. Cilj istraivanja....................................................................................... 172
8.4. Hipoteze u istraivanju............................................................................ 173
8.5. Nain istraivanja................................................................................... 174
8.6. Populacija i uzorak istraivanja.................................................................175
8.7. Tehnika, postupci i merni instrumenti istraivanja........................................176
8.7.1. Ujednaavanje grupa ispitanika..........................................................176
8.7.2. Varijable istraivanja.........................................................................177
8.8. Organizacija istraivanja..........................................................................177
8.9. Inicijalno ispitivanje znanja.......................................................................177
8.10. Finalno ispitivanje znanja.......................................................................178
9. INTERPRETACIJA REZULTATA ISTRAIVANJA..............................................180
9.1. Statistika obrada podataka.....................................................................180
9.2. Nauna i drutvena opravdanost istraivanja..............................................182
9.3. Analiza ankete o motivisanosti uenika eksperimentalne grupe.....................182
10. ZAKLJUNA RAZMATRANJA......................................................................185
LITERATURA.................................................................................................. 186
10
11
1. UVOD
Ideja za temu ove doktorske disertacije je proizala iz saznanja da su
softverski alati obrazovnog karaktera u razviljenim obrazovnim sistemima
sastavni deo nastavnog procesa od najniih razreda osnovne kole, i uz pomo
njih i odgovarajueg hardverske okoline je kreirano novi model nastave, koji je
efikasniji od tradicionalnog modela i vie motivie uesnike. Ovi alati su u
najveem delu sluajeva besplatne i dostupne su svima, uglavnom su
interaktivne i obogaene multimedijalnim sadrajima i nalaze se na javnolj veb
serveru. Kroz njih se uenici (nastavnici) navikavaju na korienje savremenih
tehnologija u nastavi pre svega na zanimljiv nain, poto nastavnici obogauju
nastavu, frontalan rad (prezentaciju) i individualan rad (didaktike igre i zadaci na
raunaru). Posle prelazne faze, primena ovih alata dominira u nastavi i kreira
novi, elektronski, multimedijalni i interaktivni model uenja.
Takoe, predpostavka je, odakle i proizlazi osnovna hipoteza doktorske
teze da korienje ovih elemenata u nastavi doprinosi poveanju motivacije
uenika za rad i efikasnijem usvajanju znanja i usvojeno znanje e bitit trajnije.
Softverki alati, uz pomo napredno obrazovno-tehnolokih sprava
(umreeni raunari, Internet konekcija, projektor, elektronska tabla), potpomau
usvajanje gradiva i dopunjuju klasian udbenik. Implementirani softverski alati u
obrozovno-nastavni proces, podravaju sve oblike klasine nastave (frontalni
rad, rad u paru, grupni rad, individualni rad). Pored toga optimizovani su za
prezentaciju, i za korienje na elektronoskoj tabli. Uspeno se moe koristi kod
najefikasnijeg metoda uenja u nastavi, kada je uenik stavljen u adekvatnu
aktivnu poziciju, u fokus nastave, u procesu sticanja znanja (projektna
pedagogija, eksperimenti).
Pouili smo mogunosti novih medija (raunar, Internet), multimedijalnog
uenja i projekciju obrazovnih sadraja i na osnovu ovih iskustva koncipirali smo
softverske alate, obrazovnog karaktera, na koji e se graditi novi model nastave i
efekti ovog modela e biti mereni.
Nai alati prate prirodni proces evaluacije CD-a (DVD-a) i povezuje sa
dananjim najdominantijim medijem, sa Internetom. Pored tehnikih i motorikih
vetina uvodi uenike u virtualni svet, pomae u navigaciji i poinje da izgrauje
specifine psiholoke i motorike vetine, koji su neophodne za navigaciju u
virtualnom svetu i za ivot u informatikom drutvu.
Kada je re o motivisanosti nastavnika-uitelja i uenika, pre svega
mislimo na postojei problem nemotivisanosti (nastavnika-uitelja) prema
virtualnom svetu i nemotivisanost (uenika) prema klasinim oblicima nastave.
Jedan od znaajnijih uzroka ovog pshikog stanja je nedostatak odgovarajuih
elektronskih nastavnih sadraja, i to pre svega na maternjem jeziku uenika i
nastavnika. Verujemo da nai softverski alati, koji e biti besplatni i pristupani,
rezultirati vii nivo motivisanosti prema virtualnom svetu i prema modernim
obrazovno-tehnikih metodama i oblikovima rada nae ciljne grupe.
12
Na projekat dobija nauni karakter kada se formira slika o efektima

softverskih alata, koji uvaava didaktike, informatike, metodike, pedagoke
principe i koncipiran po vaeem nastavnom planu i programu Republike Srbije.
STRUKTURA RADA - eksperimentalni model, okruzenje, stavovi, itd.
KALIBRACIJA / DEFINICIJA
Jedinstvenost rada je sveobuhvatna slika o okruenju gde e se

implementirati eksperimentalni model nastave i o segmentima
eksperimentalnog modela (detaljan opis hardvera i softvera).
Novi mediji u obrazovanju
Predistraivanje: Interaktivne table u kolama Vojvodine
Predistraivanje: Posedovanje interneta i raunara u porodicama uenika
Predistraivanje: Predznanje uenika u osnovim kolama (korienje tastature, mia i
interneta)
Predistraivanje: Uspenost u usvajanju informatikih pojmova i u izgradnju informatikih
vetina
Predistraivanje: Uenik i raunar
Predistraivanje:Komparacija klasinog i multimedijalnog uenja
Jedinstvenost rada:
prua celokupnu-teljeskr naunu teorijsku sliku o segmentima primene

softvera u niim razredima osnovne kole u Republiku Srbiju, poevi od
pedagokih i psiholokih osnova sve da obrazovne tehnologije i
informatike
povezuje medij CD sa Internetom u tri koraka:
koristei resurese CD-a
prelazna faza (ugraen browser u softver)
finalna faza (korien externi browser)
softver je prilagoen nastavnom planu Republike Srbije i viejezian je
bazira se na igri
implementiran je u obrazovni proces i efekti su mereni
13
posle zavretka i testiranja projekta, uz korienje softverskih alata bie

osnovana prva baza podataka softverskih alata, koji je namenjen za
obogaenje digitalnim resursima nastave u niim razredima osnovne kole
Opisuje elemente, problematiku i sveukupan sistem okruzenja klasicnog i

eksperimentalnog ucenja, a detaljno opisuje sokruzenju u koje ce biti
implementiran eksperimentalni model ucenja (novi mediji u obrazovanju)
jedinstvenost detaljan opis elektronska tabla i njihovih

softvera, efekti, efekti reakcijskih sistema,
Radosav faze dizajniranja softvera
Posle analize vladajuih stavova u Republiku Srbiju i u svetu izgradili smo model
rada, koji se zasniva na tri inovativne take:
U strunom smislu, pedagoko-metodiko i didaktiko-metodiko,

dokazano je kako multimedijalna nastava u odnosu na tradicionalnu i
uobiajenu nastavu, ima stanovite prednosti.
U modernim informacionim sistemima se sve vie koristi medij Internet

umesto CD-a. Softer prati ovaj proces i postepeno priprema uenike za
korienje Interneta: tehniki (korienje browser-a traenje) i psihiki
(kritino razmiljanje, pronalaenje odgovarajue sadraje u velikim
koliinama informacija).
tampani materijali (naroito koju imaju informatike sadraje) dopunjeni

su sa elektronskim sadrajima. Udbenici imaju u prilogu CD, koji je
takoe otvoren prema sajber prostoru i prema razliitim mrenim
opcijama. Proces koji je nazvan digitalizacijom (tampanih materijala),
dominantni je metod u dananje vreme, kada informacione tehnologije
dobijaju sve vie prostora u svakodnevnom ivotu. Posle digitalizacije
sledi obogaenje teksta sa naprednim raunarskim alatima (multimedije,
hipertekstualnost, podela informacija, dinamiki sadraji). Obrazovni
materijal u elektronskom obliku mora da optimizan za prikazanje
multimedijalnim projektorom i na korienje na elektronskoj tabli.
Na model nastave, gde je akcenat na nae softverske alate se zasniva

na gore navedenim stavovima. Projektovanje softvera, implementiranje u
obrazovni proces i merenje efekta istog je neophodan za usvajanje i uvebanje
modernih pojmova i tehnologija naih uenika niih razreda osnovnih kola.
U tu svrhu:
14
analizirana je struna literatura, odreeni udbenici i modeli obrazovanja

Republike Srbije
analizirana je struna literatura, (digitalni) udbenici i modeli obrazovanja
razvijenih zemalja
koncipiran je model pod nazivom: softverski alati, kao podrka klasinoj
nastavi, iz oblasti: Geogragfskih pojmova, Priroda i Od igrake do
raunara
projektovan je softver
softver je implementiran u nastavni proces, efekti softvera su mereni
Disertacija sastoji sa dve jednako znaajnom i viestruko povezana segmenta:
softverski alati (prilog na CD-u i dostupan na veb adresi: www.........) koji

su namenjeni nastavnicima i uenicima
tekstualni deo rada (tampani oblik)
2. KONCEPCIJSKE I POJMOVNE
RELACIJE
2.1. Definicija kljunih operativnih pojmova
2.1.1. Nastavna sredstva
Nastavna sredstva su sredstva prenoenja informacija i generalizacija. U
irem smislu nastavna sredstva su svi predmeti, koji se primenjuju u obrazovninastavni rad, uvaajui najvanije pedagoke, psiholoke i metodike principe.
Ona predstavljaju izvore znanja. Jedna od najprihvatljivih klasifikacija nastavnih
sredstava je podela na verbalna, vizuelna, auditivna, audiovizuelna i tekstualna
nastavna sredstva.
Nastavna pomagala su orua za primenu nastavnih sredstava. Ovde
spadaju: grafoskop, dijaprojektor, aplikator, magnetna tabla, radio, Cd-kasetofon,
TV, videorekorder, raunar, bim-projektor.
U novije vreme u didaktici se primenjuje termin didaktiki mediji.
Organizatorima savremene nastave stoje na raspolaganju brojna
nastavna sredstva i uila:
ona koja se nalaze u prirodi

ona koja su proizvedena i predstavljaju poslednju re tehnike
15
Uz pomo modernih nastavnih sredstava kao to su obrazovni softver,

elektronske laboratorije za multimedijalnu nastavu, mogue je doslednije
realizovati, obogatiti i aktuelizovati osnovne principe uenja i nastavu uopte.
Vrednost primene odgovarajuih nastavnih sredstava bi se mogla svesti
na sledee, ve proverene injenice:
nastavna sredstva omoguavaju lake upoznavanje sa pojmovima i

dogaajima
nastavna sredstva pruaju mogunost nastavniku i ueniku da se
oslobode mnogih rutinskih poslova, te da se u nastavi ispolji vei stepen
kreativnosti
upotrebom nastavnih sredstava nastavnik e lake prilagoditi nastavu
prethodnim znanjima uenika, interesovanjima, sposobnostima
nastavna sredstva znaajno doprinose da se bre modernizuju oblici,
metode i postupci u nastavi
zahvaljujui nastavnim sredstvima uenici vie ue uvianjem,
istraivanjem i reavanjem problema, ona ih podstiu na mobilnost i
samostalnost
savremena nastavna sredstva obeleavaju stepen ulnog saznanja koje
upuuje na stvari, pojave i njihove osobine, to omoguava bolji nain
uenja, uslova za trajnije pamenje, sigurno prepoznavanje i upotrebu
onoga to je zapameno.
Prednosti korienja novih nastavnih sredstava su:
olakano pripremanje i izvoenje nastave

uenicima se prua mogunost samostalnog rada i primena steenih
znanja u praksi
S obzirom na zadatke predmeta, a na osnovu didaktikih istraivanja,

celokupna materijalna osnova se moe grupisati na:
klasina nastavna sredstva

i moderna nastavna sredstva
U klasina nastavna sredstva spadaju:
verbalna vaspitno-obrazovna sredstva

tekstualna vaspitno-obrazovna sredstva
vizuelna vaspitno-obrazovna sredstva
auditivna vaspitno-obrazovna sredstva
audio-vizuelna vaspitno-obrazovna sredstva
manuelna vaspitno-obrazovna sredstva
eksperimentalna vaspitno-obrazovna sredstva
16
pomona tehnika vaspitno-obrazovna sredstva
Moderna nastavna sredstva su: obrazovni raunarski softver, multimedije,

elektronska tabla, projektor, elementi elektronske komunikacije, ekspertni sistemi,
nastavne baze znanja, inteligentni tutorski sistemi i slino.
Da bi se obezbedila didaktika vrednost primene nastavnih sredstava,
neophodno je da sredstva koja se upotrebljavaju budu koriena:
odmereno,
pravovremeno,
potpuno,
spretno,
ekonomino i
kombinovano.
2.1.2. Novi mediji u obrazovanju

Re medij (medius, media, medium) je latinskog porekla i tumai se kao
sredstvo (posrednik) u prikazu i prenosu poruka. Novi mediji su uopte svi mediji
na kojima se zasniva aktuelna informaciono-komunikaciona tehnika.
Postoji vie vrsta klasifakacija novih medija.
Klasifikacija prema ulozi u procesu komuniciranja:
prenosne transportne i
medije za uvanje (skladitenje).
Klasifikacija prema strukturi i broju medijskih elemenata
monomediji,
dualni mediji i
multimediji.
U dananje vreme smatra se da su sveska i olovka, knjiga, tabla i kreda,

novinski lanci i slike iz asopisa stare medije, a bela tabla i marker u boji,
raunar, projektor, Internet, edukativni softver i elektrosnska tabla nove medije u
obrazovanju (Solea, 2007.).
Sve veom primenom novih medija u profesiolnam i u privatnom ivotu,
rastu zahtevi prema obrazovnih ustanova za primenu novih medija u
obrazovnom procesu. Zbog toga, to primena ovih medija se ne ograniava se
na kolu, prihvatanje ovih medija je sve vea.Veina uenika ve ivi meu
novim medijima i neophodna je dopuna i kategorizacija njihova predznanja i
iskustava.
17
Bavljenje digitalnim medijima trebalo bi ui u obrazovnu svakodnevicu i za

osnovu imati razumevanje korelacije izmeu kulture i tehnike (Nadrljanski,
2007.).
Primena ovih medija mora da bude postepeno, i mora se osnovati na
vrstim metoloki i pedagokim osnovama. Najznaajnije rezultate se danas
postiu uz primenu distributivnog modela obrazovanja, kombinaciju
tradicionalnog i elektrinog uenja.
Slika br. 1.:
Novi mediji u obrazovanju
izvor: http://iot.hu/images/stories/IOT/acikkkepek/ikt%20az%20osztlyban.jpg
2.1.2.1. Personalni raunar (PC)

Personalni raunar ili lini raunar (Personal computer) ja raunar,
namenjen za linu upotrebu jednog korisnika, nezavisno od mesta upotrebe.
Meutim, savremeni lini raunari i operativni sistemi sve vie su otvoreni na
mogunost viekorisnikog funkcionisanja (multi user).
Lini raunar se sastoji od hardvera (fiziki deo raunara) i od softvera
(programi na raunaru). Pored linog raunara postoje drugi tipovi raunara
(serveri, prenoljivi raunari, itd.), ali u obrazovanju se preteno koriste lini
raunari.
2.1.2.2. Projektor za multimedijalne prezentacije
Projektor i projekcija je kljuno nastavno sredstvo za prikazivanje
nastavnih sadraja, ve od davne 1870 godine, kada je patentirana arobna
18
lampa (laterna magica). U bliskoj prolosti je promenjena dominancija

grafoskopa i episkopa sa multimedijalnom projektorom (bim-projektorom).
Projektor za multimedijalne prezentacije je najnovija generacija projektora,
koji video signal (sa raunara ili sa drugog video sistema) prikazuje na platno.
Prednost ovih sistema je otvorenost prema raunarskom svetu (sve do Interneta)
i mogunosti to raunarski softveri pruaju za efikasnu prezentaciju (animacije,
sakrivanje-otkrivanje objekta, multimedije i interaktivnost).
Najvanije karakteristike multimedijalnog projektora su sledei: jaina
projekcije (izraeno u lumenima), rezolucija i broj boja na projekciji, broj i vrsta
ulaza i izlaza, tehnologija prikaza slike (LCD, DLP, LCOS). Savremeniji projektori
ve ne zahtevaju zamraenu uionicu. Navedene karakteristike uvruju video
projektor u kategoriju najvanijih didaktikih medija kole (Solea, 2007).
Projektori sa profesionalnog sektora sve vie se koriste za obrazovne
svrhe, poto su postali pristupaniji. Najvei efekat projektora se ostvaruje, kada
je implementiran u sistem, koji ini raunar (laptop), projektor i interaktivna tabla.
Ovakvim sistemima se ostvaru visok nivo interaktivnosti na nastavnim asovima i
doprinosi uspenim i efekikasnijim prenoenju nastavnih sadraja.
2.1.2.3. Internet
Lansiranje prvog satelita ubrzo nakog prvi svemirski let Gagarina je
uzdrmao ameriko drutvo. Svoju zaostalost u trci za liderstvo u svemiru,
amerika kompenzuje sa pokretanjem jednog programa, koja u narednih decenija
stvara alat, koji karakterie i informaciono drutvo novog milenijuma.
Ameriko Ministarstvo odbrane je istraivao mogunosti razvijanja sistema
komunikacije, koji e opstati i prilikom nuklearnog napada, tako da neoteeni
delovi sistema i dalje komuniciranju (projekat je predvien primarno za spojivanje
radarskih lokatora). Struktura ovog sistema je bila suprotna predhodnika: nije
postojala centrala (centralni raunar), nego raunari su bili umreeni
ravnopravno. Ova struktura (struktura pauine) garantuje samostalno
funkcionisanje jednog dela sistema (u suprotnoj strukturi sistem ne moe da
funkcionie bez centralnog raunara). Poetak funkcionisanja novog sistema je
bilo 1969. godine i nazvan je Advanced Research Project Agency Network
(ARPANET). Sistem se razvijalo sa prikljuenjem dodatnih stanica, vojnih baza,
instituta, fakulteta i korieno je za komunikaciju i za slanje datoteka. 1988.
godine je od ARPANET-a je odvojena vojna mrea MILNET (Military Network), a
ostatak mree je poeo slobodno da se razvija i od toga je osnivan dananji
Internet.
Danas Internet je globalna raunarska mrea, koja je ve daleko
prevazilazi i ne samo pojedinanih organizacija, ve i granice drava. Sam pojam
Interneta znai mrea unutar mree. Struktura Interneta saiva manje mree, koji
su meusobno povezani. Koliina informacija, koji serveri poseduju je ogromna, i
teko je i realno procenuti, zbog dinamike razvijanja Interneta.
2.1.2.4. Obrazovno raunarski softver (ORS)
19
"Softver u oblasti obrazovanja predstavlja intelektualnu tehnologiju i

naziva se obrazovni raunarski softver (ORS), koji obuhvata programske jezike i
alate, odreenu organizaciju nastave i uenja, a koji se bazira na logici i
pedagogiji." (Nadrljanski, 2007)
Pod pojmom obrazovni raunarski softveri podrazumevaju se gotovi
kompjuterski programi, koji se mogu koristiti u okviru sadraja nastave, a koji
pomau i usmeravaju individualnu fazu uenja.
Pojava i razvoj obrazovnog raunarskog softvera ima vrlo interesantnu
istoriju. Prapoeci datiraju jo iz kasnih 1950. godina i ranih 1960. godina, kada
su uveni logiari, matematiari i mislioci, kao to su Alan Turifig, Marvin Minsky,
John McCarty i Allen Nowell, smatrali da mogu da se stvore kompjuteri koji mogu
da "misle". Takoe su verovali da jednom kreirana takva maina moe da izvri
bilo koji zadatak koji je povezan sa ljudskom milju.
Poetkom 1960 - tih godina istraivai su kreirali nekoliko tzv. kompjuterski
podranih sistema - Computer Assisted Instructional (CAI). Ovi programi su
sadrali skup problema, dizajniranih da utiu na poveanje spretnosti studenata
u reavanju problema, prvenstveno iz aritmetike i renika. Bili su dizajnirani da
studentu postave problem, prime i snime njegov odgovor, i sastave tabelarno
izvoenje zadatka. Mnogi od napora dizajnera sistema, u programiranju ovih
sistema, posveeni su borbi sa tehnikim izazovima skupih kompjutera tog
vremena. Ovi sistemi nisu tano odreivali kako korisnik da ui, ve su
pretpostavljali da, ako sistem prikae informaciju koja treba biti nauena, uenik
e jednostavno da je primi - apsorbuje.
Dakle, Computer Assisted Instruction (CAI) je obrazovni medijum u kojem
je instrukcija sadraj ili aktivnost koju daje kompjuter. Student ui u interakciji sa
kompjuterom i odgovarajua povratna informacija je obezbeena. Odnosno, CAI
je aplikacija u kojoj se kompjuterski sistem korisiti kao asistent u instrukciji
studenta i obuhvata dijalog izmeu studenta i kompjuterskog programa koji
informie o grekama i tanosti koje student pravi, u toku interakcije sa mainom.
2.1.2.5. Softverski alati
Devetesetih godina prolog milenijuma je kreirano veliki broj obrazovnih
softvera. Najvei nedostatak ovih softvera je bilo da su bili zatvoreni, modifikacija
ovih softvera nije bila mogua.
U novom milenijumu se sve vie dolazi do izraaja dominancije Interneta
(softveri su bili distribuirani na kompakt disku), sve vie se poveava nivo
informatikog pismenosti nastavnika i pojavili su se softveri, koji su kompatibilni,
sa tim kreiranje jedne prezentacije-hipermedijalnog softvera je mogua i za
nastavnike. Ovi faktori su doprineli tome da se sve vie stavlja akcenat na
elastine hipertekstualne, hipermedijalne, multimedijalne i interaktivne sadraje,
koji se mogu ugraditi u jednu prezentaciju i mogua je modifikacija, uvaavajui
line potrebe uenika.
Ovi moduli su elementi, gotovi ili polugotovi sadraji (tekst, slika,
prezentacija, animacija, didaktike igre) koju nisu licencirani, besplatne su i
postoji mogunost modifikacija kod njih.
20
Softverski alati se implementiraju u PowerPoint prezentaciji, u softverima

interaktivnih tabli ili se prekazuju pojedinano.
2.1.2.6. Hipertekst i hipermedija
Naune osnove hiperteksta i hipermedija potiu iz godina posle drugog
svetskog rata kada - naroito meu naunicima - je ojaalo uverenje, da je
potrebno efikasnija tehnika za pregled i za primenu akumuliranog znanja
oveanstva (koja ubrzano raste). Takoe je postalo oigledno da za praenje i
za kontrolu sve sloenijih procesu u svetu je potrebno nova komunikaciona
tehnologija. Ovo je dobio poseban znaaj za vreme hladnog rata i vojne
konfrontacije izmeu dve velike sile u to vreme.
1945. godine je Vannevar Bush publikovao svoje studije, koji predviaju
izgradnju ureaja koji e omoguiti efikasniju pregledavanje i rukovanje sa
podacima i informacijama, koje ine znanje oveanstva. Prednost ovog ureaja
bi bile, brzi dostupnost informacija manjeg znaaja i praenje brzinu razvolja
tehnike i nauke. Najvea inovacija u njegovim studijama je bilo to, da tehnika
rukovanje sa informacijama u budunosti se ne osnivaju metodama korieni u
biblikotekama (po abecedu), nego prati funkcionisanje mozga oveka, koji se
osniva na uspostavljenju raznih asocijacija. Delovi teksta (ako ih korisnik aktivira)
bi bili sposobni da, po ranijim definiciranim asocijativnih veza, automatiki
pozivanju odreene sadraje.
1965 godine su stvoreni uslovi i za praktino sprovoenje ovog sistema
(hiperteksta), prvo u naunim institucijama, a od osamdesetih godina i na tritu.
Ve 1968. godine su se pojavili prognoze da e se raunar primenjivati kao
primarno komunikaciono sredstvo i za on-line razmenu informacija.
Predpostavljeno je jo da e se korisnici efikasnije komunicirati uz pomo
raunara, nego lino i da e se on-line i interaktivne zajdenice budunosti e se
formirati na osnovu interesovanja, a ne geografskih lokacija (Licklider, J. R. C.
Taylor, Robert, 1968.).
Ostvarivanje hiperteksta na monitoru raunara danas funkcionie, kao
specijalno raspodeljeni tekst. Ono to u prvom trenutku vidimo na ekranu to je
primarni tekst (primary text), koji se moe itati i linearno, ali karakteristika
ovakvog prenoenja informacija je nelinearnost, poto iza primarnog teksta se
nalazi kompleksni sistem tekstova. Hiperekstovi su nehomogenizovani, poto
pojedini tekstovi su oznaeni sa drugom bojom (anchor text).
Ako se ove osetljive rei (linkovi) aktiviraju, u najveem delu sluajeva sa
klikom mia, onda se pojavljuje na ekranu tekst koji je povezan sa primarnim
tekstom i iz kojeg se moemo odmaknuti na isti nain (uz pomo klika na
linkove).
Primaran tekst je u stvari ulaz u bezkrajni prostor informacija, gde tokom
navigacija prua nam mogunost izabranja pravaca napredovanja, koju odreuje
ciljevi i interesovanje korisnika raunara i hipertekstualnog sistema.
2.1.2.7. Multimedije
21
Multimedija je kombinacija teksta, slike (pokretne ili nepokretne), zvuka,

animacije, videa objedinjenih putem raunara i odnosi se prvenstveno na medije
koji su po svojoj prirodi netekstualni, a ako je ukljuen tekst re je o kraim
uputstvima ili objanjenjima (Nadrljanski, 2007.).
U pojam multimedija pripada i simultano korienje vie naina
komuniciranja (spoj teksta i fotografije, tj. slike, grafike i sl.), koja je jedna
sveobuhvatna medijska sredina, koju ini hardverska podrka (multimedijalni
raunar, veb kamera), softverska podrka: softveri za kreiranje, obradu i
prikazivanje multimedijalnih sadraja (Adobe Photoshop, Audacity, Macromedia
Flash, Microsoft PowerPoint) i softveri za komuniciranje (MSN, Skype). Pored
toga vana je i opta tehnika podrka, koja se izraava kod skladitanja i kod
prenosa informacija.
Razvijanje raunara i pojavom novih periferija (poevi od 90-ih godina
prolog veka) omoguio je veu meru digitalizacije (pretvaranje analognog
signala u digitalni oblik) teksta, slika i video zapisa i integrisanje ovih medija u
jedinstvene dokumente. Pojam digitalizacije oznaava pretvaranje analognog
dokumenta u digitalnu formu, pri tom ne gubei informacije u transformisanju.
Ona stvara (oblikuje) informacije sa kojim kompjuter raditi, organizovati i
preureivati, poto veina savremene tehnologije temeljena je na digitalnoj
tehnologiji.
Fenomen multimedije ima najveu perspektivu u informacionom drutvu u
sektoru komunikacije i prenosa informacije. Najznaajnije primene su mogui u
obrazovnom procesu.
Multimedijni sistemi u ranijim godina su imali zatvorenu strukturu.
Savremeni multimedijalni sistemi (softveri) su otvoreni, dinamini i interaktivni.
Interaktivnost u multimedijama oznaava mogunost odabira informacija (na
primer: biranje iz menija, odabir vrsta medija, itd.) po sopstvenim interesovanju,
standardima i pravcima uenja, itd. Hipermedije i hipertekstovi obezbeuju
multimedijalnim okruenjima mogunost pretaivanja i interaktivnost.
Multimedijalni sistemi se primenjuju u najveoj meri u obrazovanju, pre
svega za efikasniju prenos znanja i za motivisanje uesnika obrazovanja.
2.1.2.8. Interaktivna tabla
Interaktivna (elektronska) tabla je informativni i komunikacioni tehnoloki
(IKT) ureaj, koji se pojavio u poslovnom sektoru, ali se uspeno primenjuje i u
nastavi. Elektronska tabla je u stvari obrazovno-tehnoloki sistem, koju ini
raunar (laptop), multimedijalni projekor, senzori elektronske table i bela tabla ili
odgovarajua specijalna povrina. Uz pomo ovog sistema tabla se pretvara u
jedan veliki korisniki interfejs i raunar se upravlja sa table. Mi raunara se
zamenjuje prst korisnika ili specijalna olovka. Uz pomo prsta ili olovke kod table
se postiu isti efekti, kao sa miem kod raunara, svaku operaciju se moe
izvriti pored elektronske table, na projektovanu sliku. U centru ovog sistema je
raunar (PC ili laptop), koji i upravlja ceo obrazovno-tehnoloki sistem, i na
raunar je prikljueno ostali elementi sistema. Najee se koristi konekcija preko
USB kablovima/porta, ali postoje i beina reenja.
22
Elektronske table prvi put su se pojavili krajem 80-ih godina i poetkom

90-ih godina prolog veka u salama za konferencije multinacionalnih preduzea.
Zbog visoke cene i nedostatka sadraja su bili nepotrebni i nedostini za
prosvetni sektor. Implementaciju je jo otealo sloenost i nekompatibilnost tih
instrumenata.
Poetak novog milenijuma je karakterizovao znaajan razvoj, koji je
doprinelo padu cena elektronskih tabli, instalacija i rukovanje sa ovim alatima je
drastino pojednostavljeno. Sve vei broj nastavnika primenjuje digitalne
materijale za podsticanje motivisanosti uenika, ali ih je koio to, da su morali
ostati iza svojih monitora za vreme prezentacija-predavanja. Ovaj problem je
reeno uz pomo interaktivne table. Termin ovog nastavnog sredstva nije jo
jedinstveno prihvaen. Pored interaktivne table se esto uje izraz digitalna tabla,
elektronska tabla, virtualna tabla, pametna tabla, e-tabla ili e-board.
Elementi ovog IKT sistema imaju meusobni uticaj, odreuju pravac
rezviljanja. Pojavom elektronskih tabli su se pojavili projektori koji su dizijnirani po
specijalnim potrebama. Najbitnija promena u proizvodnju projektora je to, da su
se pojavili ultra bliski projektori (Ultra-Short Throw Projector) koju su bili montirani
direktno na tabli. Sa tim se reava najvei problem svetlosti projektora, koji su
esto zbunjuju predavaa i tetni su i po zdravlju. Pored toga se minimizuje i
efekat senke.
2.1.3. Motivisanost u nastavi
Re motivacija je preuzeto iz latinskog jezika (motivus), koji je imao
znaenje uzrokova pokreta. Psiholoke nauke koriste ovaj pojam u irokom
smislu. Pojavljuju se kod oseanja, uenja. seanja. Moe se nai u reniku
razvojne psihologije, pedagoke psihologije i komparativne psihologije. Pored
toga u interdisciplinarnim naunim oblastima kao to su socioloka psihologija,
psihologija kriminalaca i psihologija rada.
Motivacija se moe odrediti kao ponaanje usmereno prema nekom cilju
koje pobuuju potrebe izazvane u oveku, a cilj tog ponaanja je zadovoljenje
potreba. Zato se neki pojedinac ponaa na jedan, a ne na drugi nain, ta
pobuuje kod njega upravo takvo ponaanje ili, konkretnije, ta su uzroci takvog
ponaanja, predstavlja problem koji nazivamo problemom motivacije. Motiv se
najee odreuje kao pokreta aktivnosti ili po Hilgardu pod motivom
podrazumevamo neto to podstie organizam na akciju ili podrava i usmerava
akciju, poto se organizam jednom akivirao(udina, Obradovi, 1967).
Henry Murray je bio prvi strunjak ko je svoje teorije linosti osnovao na
motivaciju i na motive pojedinca. Potrebu definie kao nazadovoljavajue
unutranje stanje. Za formiranje ponaanje znaajni su i uticaji iz okoline.
Dijagram br. 1.:
Uzroci ponaanja
23
Potreba
Motivacija
Ponaanje
Uticaj okoline
Psiholoka istraivanja su pokazali da je za uspenost usvajanja gradiva i

za efikasnosti uenja samo 50% se moe objasniti sa nivoom inteligancije,
preostalo 50% su faktori koji nisu intelektualne prirode.
3. NASTAVA KAO SISTEM

3.1. O nastavi i o uenju
U skladu sa rastuom demokratizacijom i humanizacijom obrazovanja
nastoji se postii formiranje autentine i autonomne, emancipovane i kreativne
linosti. To je, zapravo, mogue ostvariti pod uslovom da se konstitue takvo
vaspitanje i obrazovanje koje je dovoljno fleksibilno, alternativno i polivalentno. U
centru interesovanja nije, dakle individua koja ui, ve pojedinac koji
konstruktivno i stvaralaki razmilja.
Kod mlaih uzrasta uenika (uenici niih razreda osnovne kole)
najprirodniji aktivnost je igra. Na igru se zasnivaju metode i oblici uenja i
nastave kod ove generacije uenika. Pored uenje kroz igre vani psihiki faktori
efektivne nastave su aktivnost uenika i povratne informacije. Aktivnost uenika i
povratne informacije su najmanje izraene u klasinoj (najee frontalnoj)
nastavi.
Prilikom ostvarivanja ciljeva i zadataka predmeta, mora se imati u
vidu da su sadraji i aktivnosti neodvojivi u nastavnom procesu kao i
ambijent u kome se nastava realizuje. Vano je odabrati aktivnosti koje
angauju kako pojedina ula, tako i vie ula paralelno. Sinhronizacija
ulnih utisaka daje celovitu sliku objekata, procesa, pojava i njihovu
integraciju u kompleksnu sliku sveta, a uvaava razliitosti u sklonostima
dece pri upoznavanju sveta i procesu uenja. Dobra integracija ulnih
utisaka uslov je za pravilno iskustveno saznanje i otvoren put za
transformaciju predstava i opaajno praktinog miljenja u pojmovno.
Kad god je to mogue, u procesu uenja treba omoguiti uenicima
izbor razliitih aktivnosti i sadraja, shodno njihovim subjektivnim
sklonostima, radi postizanja eljenih ciljeva. Aktivnosti treba osmisliti tako da (uz
oprez) dete isprobava svoje mogunosti. Neophodno je pruiti mu priliku da kroz
aktivnosti pokae svoju osposobljenost u praktinoj primeni usvojenih znanja.
24
Veina psihologa tvrdi da i pored znaajnih rezultata, jo uvek postoje

ozbiljni nedostaci u nastavnom procesu.
Prvi takav nedostatak je nedovoljna aktivnost dece u nastavnom procesu,
kao i nesamostalnost uenika. Usvajanje znanja u najeem sluaju je
reproduktivno, uenik reprodukuje znanje koje mu uitelj/nastavnik prenosi. Ako
uenik nije pasivan, nego aktivno uestvuje u toku predavanja, uenje e biti
mnogo efikasnije.
Drugi nedostatak je to uenik ne dobija povratne informacije o rezultatima
delatnosti. kolske ocene imaju informativni karakter. Uenici ocene najee ne
dobijaju na osnovu uenja, i uenik ne zna tano da odredi ta je u odgovaranju
dobro, a ta loe. Ispitivanja dokazuju da je uenje mnogo efikasnije, ako se
uenik informie o rezultatima uenja. Nastavnikovo obrazlaganje ocene
doprinosi uspehu uenja. Ocene date u tajnosti negativno utiu na tok uenja.
Znaajan problem je a da veina uenika u delimino ivi u virtualnom
svetu. Uspeno koristi osnovne funkcije raunara, uspeno potrauju Internet,
pronae, tumai i otpreme informacije sa Interneta u obliku teksta, slika, zvuka i
videa. Pored toga koriste mogunosti komunikacija raunara (e-mail, forum, blog,
msn, skype). Iz svega toga proilazi da svest uenika u informacionom drutvu je
otvoren i naviknut na moderne digitalne tehnike i na vanost i strujanje
informacija. Ako takvi uenici se susreu na kolskom asu sa klasinim
metodama nastave (frontalna metoda), i sa klasinim oblicima prenoenje
informacija (tampani oblik) i kada je nastava nije obogaena modernim
medijima (raunar, Internet, audio-vizualna tehnika) veoma je mogue da e
postati nezainteresovani i nedisciplirani. Nasrem medija u domovima (kablovska
televizije raunar i Interneta) ove metode u kolama mogu da budu suvie suve
i daleke od uenikovog (virtualnog) sveta.
Za reavanje problema ovakvih karaktera, u kolama je u prolosti
implementirano programirana nastava (programirani udbenici), razni
audivizualni elementi (kasetofon, televizija), a danas raunari i resursi Interneta,
pre svega (World Wide Web).
Danas, u doba jake informacije, zahtevi drutava prema kolama su toliki,
da se pria u sutinskih reformi obrazovnog sistema (pored primena novih
medija) i to su novi ciljevi obrazovanja (Long Life Learning) - uenje uenja, koji
e da dovodi do primene novih metoda i oblikova rada (projektna nastava), sve
do promene uloge uenika u uitelja/nastavnika u kolama budunosti. Sve ove
pomenute tokove presudno odreuje jaka informatizacija obrazovnog procesa.
Pored ove jake informatizacije i promene toka obrazovanja, vano je znati,
da davanje informacija, nije identino sa davanjem-usvojenjem znanja.
3.2. Glavni ciljevi nastave u Evropskoj Uniji

Na pitanje: kakve sposobnosti i kompetencije su neophodni za linosti
infomacijonog drutva, postoje vie odgovora.
Ciljeve nastave u Evropskoj Uniji sumira takozvana Bela knjiga, koji
sadri sledee vane konstatacije:
25
Sve je popularnija je teorija da bi za bolje razumevanje sveta koji je izvan kole,

neophodno je da uenici napuste obrazovne institucije sa to irem znanjem.
Strunjaci se su ve danas sloni u tome da nema kontradikcije izmeu irokog
osnovnog prosveenosti i izmeu specifine kompetencije, orijentiranom prema
uim oblastima. ... Znanja iz oblasti prirodnih nauka ukljuivo i matematiku su neophodne za funkcionisanje demokratije na odgovarajuim nivou. ...
Knjievnost i filozofija pripremi uenika za snalaenje u okolinu sa ogromnim
koliinom informacija i izgrauje kritinu svest. ... Drutvo koji zaboravlja svoj
prolost, izgubi svoje orijentacione take i pravace. ... Evropska Komisija
procenjuje, da u kolama mora da bude vaan zadatak usvajanje najmanje dva
strana jezika. ... Sve veu ulogu dobija samostalna inicijativa i prilagoivanje za
nove zadatke uz kontinuiranog obnavljavanja. ... Treba izgraditi vetine koji su
potrebni za uenje tokom celog ivota (lifelong learning) i najvaniji preduslov
pozitivan stav prema uenju.
Treba izgraditi kompetencije koje se grade jedan na drugog. Ova
hijerarhija kompetencija se gradi od seledee komponentne: tehnika
kompetencija, kompetencija koja omoguava orijentaciju meu informacijama,
kompetencija socijalnog komuniciranja, kompetencija orijentisanje pojedinca i
kompetencija demokratinog orijentisanja (Heinz Mandl, 1995).
Vano je izgradnja kompetencija za poznavanje medija (mediakompetenz)
kod nove generacije. Za graane postindustrijskog drutva jedan je od osnovnih
vetina, vetina shvatanja i razumno korienje istih, i sastoji se od: kritike
medija, poznavanje medija, primene medija i kreativnost medija.
Umesto termina raunarska pismenost (computer litearacy) se koristi
termin tehnika vetina (techonological fluency) da bi se predoio najvanija
vetina modernog drutva.(Seymour Papert, 1996).
3.2.1. Opta situacija
U vremenu, kada znanje oveanstva raste ogromnom brzinom, nerealno
je oekivati da obrauje sadraj, koja e za kratko vreme biti prevazieni. Ako
prouimo sabiranje UNESCO o znanju oveanstva da od poetka ljudske
civilizacije, od poetka korienja vatre (pre 790 000 godina) do 1935 se ovo
znanje raslo istoj meri kao od 1935 do 1970 godine. Dinamizam ovog rasta
najbolje izraava injenica da se moe staviti znak jednakosti izmeu 790 000 i
35 godina. Ovaj rast u zadnjim godinama je jo dinaminiji. Naunici tvrde u
zadnjih godina svake 5-7 godine se duplira ova koliinja znanja. Uzei u obzir
ove promene u drutvu i u nauci, brzo moemo konstatovati da ciljeve i zadaci
klasine nastave, koji se temelje na leksikalno uenje, su zastareli. Znanje koji su
usvoji na fakultetima je zastarelo ve u trenutku diplomiranja, a veina radna
mesta, gde e dananji osnovci raditi, ni ne postoje.
26
Zadaci u modernom drutvu se reavaju uz pomo timskog rada, a sve

manje pojedinano. Cilj nastavnog procesa da uenike osposobi za delovanje u
razne timove i da naue osnovna pravila timskog rada i ponaanja.
U doba informatikih drutva, sve vie se susree sa pojmom informatike
pismenosti. Osoba, koja je informatiki pismena, poseduje sposobnost korienja
raunarskih programa, i sposobna je da razvija svoje znanje.
Trendovi u Evropskoj Uniji za reavanje ovih problema su: problemska
nastava (umesto da su sadraji u centru, u centru nastave se nalazi problem, koji
uenici reavaju svojom aktivnou), uenje celog ivota, interdisciplinarnost i
projektna nastava.
Uslov da bi odrasli ljudi dosledno i trajno uili, je hteti uiti. Ako u ranom
detinjstvu neko preivi negativno iskustvo vezano za znanje ako su prvi
pokuaji bezuspeni, posle zavretka kolovanja oni nee nastaviti uenje.
Najvaniji faktori, koje utiu na uenje kroz celi ivot su samostalna motivacija
koji podstie na uenje i irok izbor mogunosti uenja. Moramo se truditi, da
svakom pruimo mogunost za izbor sadraja uenja, umesto prisiljavanja na
unapred odreene sadraje. Sve to znai da sistem obrazovanja i strunog
usavravanja mora da se prilagodi potrebama pojedinca, a ne obrnuto
[Momerandum opn Lifelung Learning, Brussels, 30. 10. 2000.].
Iako u Memorandumu nije direktno reeno, ova teorija sadri injenicu da
glavni izvor uenja nije gradivo, nego aktivnost i interesovanje deteta. Aktivan
ovek, prilikom svoje delatnosti stie iskustvo, saznanje i znanje. Prilikom
ovakvog organizovanja nastave dete nee nauiti, nego e usvojiti. Na ovaj nain
usvojeno znanje ini asocijativnu osnovu za usvajanje drugih znanja. U procesu
uenja umesto motivacije izraena je motivisanost. Za odravanje motivacije
isprobana je i prihvaena je metoda projekti i projektna nastava.
Interdisciplinarnost je sve vaniju dananjoj nastavi. Ruenjem zida
izmeu predmeta postiemo efekat interdisciplinarnosti, gde se efektivnije,
prirodnije i na integrisan nain vodi obrazovni proces. Jedan od najveih
problema ovakve nastave je dokumentacija nastavnih jedinica i predmeta, poto
nastavni plan i program predvia odreeni raspored i broj nastavnih asova
pojedinih predmeta.
Uenje e biti sve vie proces koji traje celog ivota, a ne deo ivotadetinjstvo, koji je iskljuen iz ivota odraslih graana. U ovom procesu nastavnik
nije vie jedini izvor informacija, poto je nauio da pree katedru i da promeni
ulogu u kordinatora, koji stoji pored uenika. U ovom obrazovnom modelu nije
leksikalno znanje nepotrebno, potrebno je u tolikoj meri, u kojoj e osposobiti
uenika za samostalnu sticanje znanje.
27
Najvaniji principi su u EU (Bolonjska deklaracija, 1999.) je mobilnost

nastavnika, studenata i radne snage, jedinstveni standardi i prilagoivanje
poveanog broja uesnika u visokom obrazovanju (5-10 % na 45-50%).
3.2.2. Proirenje uesnika u nastavi
Za izazove koji postavljuje moderno drutvo, nova postignua i relevantno
znanje, koji se brzo menja, Evropska Komisija je izradila koncept obrazovanja,
koja se osniva na proirivanje grupa uesnika nastavnog procesa.
Pre detaljnijeg opisa plana, koja predvia proirivanje ciljne grupe
uesnika u nastavnom procesu, neophodno je definisati osnovne pojmove ovog
modela:
Formalno uenje je organizovan oblik uenje (obrazovanje,

obrazovanje u preduzeinja, kursevi), koji slede odreenu strukturu.
Na kraju uspenog uenja uesnici dobijaju uverenje (diplomu,
svedoanstvo).
Neformalno uenje se odvija izvan glavne struje obrazovnog
sistema i nije karakteristino da na kraju uesnici dobijaju uverenje.
Lokacija ovog vrsta uenja je: radno mesto, civilna organizacije i
fondacije, ili se slui za dopunu uenja ustanova, gde se odvija
formalno uenje.
Informalno uenje se odvija u sklopu svakodnevnog aktivnosti (u
porodici, na radnom mesto, u slobodnom vremenu) i ne mora da
bude svesno uenje, ak i moe da bude spontano.
Proirenje ciljne grupe nastave se odvija na 3 polja:
Proirenje ciljne grupe nastave u vremenu. Proces uenja se ne

zavrava kada kanditat stekne diplomu ustanove. Uenje traje
tokom celog ivota, da bi se graani osposobili sebe za korienje
novih tehnologija i postignua na radnom mestu, ili da bi se
uspeno konkurisali za popunjavanje radnog mesta. U Long Life
Learning (doivotno uenje) procesu ja na kljunom mestu (zbog
dinaminog razvolja i zastupnosti u svim sektora ivota) osnovne
informatike kompetencije. U Evropskoj Uniji standardizovana
diploma za priznavanje raunarskih kompetencija se zove Evropska
kompjuterska vozaka dozvola (European Computer Driving
28
Licence-ECDL). Moduli ovog programa su integrisani u nastavu

srednjih kola ili visokoobrazovnih ustanova. Tako se za vreme
studija ispunjava se uslov da se kandidat uspeno ispituje i da
stekne diplomu ECDL-a. Projekat je bio toliko uspean u Evropskoj
Uniji da su Iz ove strategije se moe videti da leksikalno znanje nije
dominantno. Kljuni faktor je da se usvoji i da se izgradi sposobnost
samostalnog uenja (uenje uenja). Sve vie strunjaka kae da
e Long Life Learning ideja imati snaan uticataj na ciljeve
nastavnog procesa, na obrazovne sisteme i na obrazovne ustanove
na svim nivou.
Proirivanje vrsta kompetencije. U ovoj grupi pripadaju saznanja
vetina i kompetencije koji nisu bili do sada u vidu uenja i nastave
mlaeg uzrasta i odraslih. Ove kompetencije su osnovnog, linog,
strunog i strunog karaktera.
Proirivanje uenja u prostoru. Uz pomo modernih
informacionih tehnologija, danas je ostvarljivo uenje iz velikih
daljina. E-learning platforme omogoguavaju razliite naine uenje
iz daleka.
Slika br. 1.:

Proirenje ciljne grupe nastave
Stariji
uesnici
Formalna
nastava
Neformal
na
nastava
Mlai
uesnici
29
3.2.3. Projektna nastava

Znaenje projekta je plan, planiranje, pronalaenje, optimalnog reenja
jednog problema. U svakodnevnom ivotu, u drutvu i u privredi esto ujemo re
projekat. Politiari, ekonomisti i privredni, strunjaci razmiljaju u projektima i
esto priaju o projektima prilikom izrade i ostvarivanja novih ideja.
Projektna nastava za upoznavanje sveta akceptira na iskustvo,
interesovanje, motivisanost i aktivnost uenika. Nije preuveliavanje, ako kaemo
da pedagogija projekta korenito menja nastavu. Nasuprot strategiji koja sutinu
obrazovanja vidi u gradivu (uenika prilagoava gradivu), sutina pedagogije
projekta je da se prema ueniku odreuje gradivo. Od najveih vrednosti ove
metode je da demokratizuje obrazovanje. Stvara okruenje za uenje u kome je
ueniku omogueno da izabere teme i podteme u zavisnosti od svog
interesovanja. Definicija projekta u obrazovanju je dosta nerazjanjena. Jedina
identinost ovih definicija je da se projekat u nastavnom asu vie od
obrazovanja (FritscheHubertKopfermannSiegle).
Najznaajnije definicije projekta u obrazovanju su:
C. Nelson i L. Borsing: Projekat je praktina delatnost, gde se stavlja

akcenat na zadatak, koji su planirali deca i reavaju deca, na prirodan
nain. Koristei razna pomona sredstva dolaze do novih iskustava i irih
saznanja
K Hortobagyi: Projekat je poseban nain uenja, gde u centru stoji jedan
zadatak (problem). Zadatak nije samo reavanje ili odgovor, nego
otkrivanje povezanosti, koji postoje i u realnosti za dati problem.
Na stav da je obrazovanje uz pomo projekta: obrazovna strategija, koja

je bazirana na reavanju problema (tema), koji su uenici izabrali. Reavanje
problema se moe ostvariti pojedinano ili grupno. Prestaje vezanost za nastavni
as i za razred. Rezultat projekta je uvek mentalni ili fiziki produkt, koji se moe
prikazati, prezentovati.
Projektna nastava (ostvarivanje cilja projekta) sastoji od sledeih faza:
izbor teme
izrada plana (definicija ciljeva i zadataka)
30
organizacija
sakupljanje podataka
obraivanje teme
sastavljanje rezultata u formu, koji se moe prikazati
vrednovanje projekta, korekcija
prikazivanje produkta - objavljivanje za javnost
delatnost posle zatvaranja projekta
Projektna nastava jedan kompleksan metod rada, koja pored

oznaenih prednosti, doprinosi u uspeno usvajanje gradiva, poto
uenici usvajaju: 10% onoga to proitaju, 20% onoga to uju, 30%
onoga to vide, 40% onoga to uju i vide, 50% onoga to
prodiskutuju, 70% onoga to iskuse, 95% onoga to predaju
(Nadrljanski, 2007).
3.3. Promena uloge nastavnika u modernoj nastavi

U klasinoj nastavi uvek je dominiralo aktivno predavanje nastavnika. On
je bio jedini i iskljuivi izvor znanja i on je bio centar obrazovnog procesa, koji je
predavao i odreivao (sa ocenama) koliko je uspeno uenje. Instrukcije
nastavnika su dominirale, on je bio aktivan, a uenici su bili pasivni receptori. U
ovoj sredini nastavnik je predao nastavne sadraje (nije bio retkost da
izdiktirao), a uenici su preuzeli istog, dominantna je bila frontalna metoda rada.
Ovaj sistem je sistem zatvorenog tipa i nije elastian, i doprinelo je stvaranju
srednjeg nivoa u znanju i uenicima prosenih mogunosti. Nova koncepcija
uenja se zasniva na novim uslovima - informacionom drutvu, koja otvorenog
tipa u vie pravaca i elastian je. Odgovor obrazovanja na ovo drutvo predvia
individulazacije u obrazovanju, nove ciljeve i metode rada.
U centru obrazovnog procesa je uenik i zato se program nastave formira
prema njegovim mogunostima. Vrlo je znaajno samostalno sticanje znanja
uenika, koji pomae sredina uenja i novi mediji u nastavi. Ovu sredinu
nastavnik osmiljava, organizuje i odrava.
Za vreme uenje uenik samostalno konstruie svoje znanje i na osnovu
toga gradi svoj unutrunji svet. Samostalno napredovanje uenika omoguuje i
mnotvo obrazovnih programa. Znanje je lino i adaptivno a uspeh se vidi u
praktinoj primeni. Ovakvo znanje uenika priprema za uspeno snalaenje u
dinaminom svetu. Po ovom modelu kola funkcionie kao otvorena sredina za
nova saznanja. Nije vie zatvorena, kruta i izolovana sredina, nego otvorena u
vie pravaca i elastina. Otvoren hipersvet priprema uenika za korienje
sajber prostora i na navigaciju u svetu hipermedija. Ove promene e znaajno
promeniti klasian odnos izmeu nastavnika i uenika.
31
Najznaajnije promene u nastavnom procesu zbog uticaja informacionog

drutva su:
Nastavnik vie nije jedini izvor znanja. Novi mediji i informacionih

tehnologija obogauju izvore znanja. Pre svega mislimo na kablovsku
televiziju, na raunare i na Internet. Glavni problem u korienju ovih
medija (naroito kod niih uzrasta uenika) je nedoumica da li su ovi izvori
relevantni i da li prilagouju o nivou znanja i zrelosti uenika. Ova
nedoumica se reava uz pomo modernih obrazovnih sistema i
nastavnika. Na monitorima uenika vie nee dominirati sadraj, koju
kola odobri, nego koji e biti interesanta. Reavanje ovog problema e
biti jedan od najveeg izazova moderne pedagogije.
Jaka informatizacija. Mera korienje IKT tehnologija u drutvu je sve

znaajniji. Obrazovni sistemi i programi prate ovu informatizaciju.
Korienje ovih tehnologija se ue kao sredstvo i kao vetina. Na primer
uenje PowerPointa se ui kao sredstvo i koristi se kao vetina u
podsticanje efikasnosti nastave uz pomo prezentacija, multimedija itd.
Novi metode rada. Novi ciljevi i zadaci se ostvaruju uz pomo novih

metoda rada. U prelaznu fazu ovi metode se moraju da se uklope u
klasinu kolu, i obogauju klasian rad (pored novih metoda i sa novim
medijama). Posle prelazne faze ove metode e biti sve dominantiji i
ostvaruju svoje ciljeve, ciljeve modernog obrazovanja. Digitalna
pedagogija istrauje naine, efekte i radne metode korienje digitalne
tehnologije u nastavnom procesu. Metode i procesi koji odgovaraju novim
tehnologijama i ciljevima su sledei: individulan rad, rad u paru, rad u
manjim grupama, aktivno sticanje znanje, uenje uz pomo otkrivanja,
eksperimenti, projektna nastava.
Izazovi modernog drutva uzrokuju korenitu promenu u obrazovanju:

umesto klasine dostave informacija akcenat je operacije vezane za informaciju,
kompetencije komunkikativnog i socijalnog karaktera, odnosno na izgradnju
pozitivnog odnosa prema promenama.
Tabela
Promena akcenata obrazovno-nastavnog rada u razliitim sistemima
Karakteristika obrazovanja u
industrijsko drutvu
Uenje definicija, pravila i injenica,
gotova reenja
Predaja gotovog i zatvorenog znanja
Izvor znanja je kola i nastavnik
Karakteristika obrazovanja u
informacionom drutvu
Igradnja vetina, umenja i kompetenija
Izgradnja umenja i vetina koji su
potrebne za uenje tokom celog ivota
(lifelong learning)
Integracija elemenata znanja, koji
32
Dominacija intrukcije nastavnika

Krut i odreeni nastavni plan i program
Uenje je naporan rad
Nastava se odvija u razredu
Nastava se odvija u razredu
Nastava se odvija u grupu vrnjaka
Interakcija uenika unutar jedne kole
Prilagoivanje i konfortizam
Praenje eksternih pravila
Prilagoivanje nastavniku
Zatvoren, linearan i monomedialna
sredina uenja
Mogunost funkcionisanja u low tech
infrastrukturi
potiu iz raznih izvora

Kompleksna i inspirativna okolina
uenja, gde uenik samostalno
konstruie svoje znanje
Projektna nastava u slobodnom
vremenskom intervalu
Uenje je interesantan poduhvat
Uenje u biblioteku i na drugim
lokacijama u koli
Uenje u manjim grupama
Uenje u heterogenoj grupi
Interakcija uenika izmeu obrazovnim
institucijama, uz pomo komunikacija
putem Interneta
Kreativnost, kritika i inovacija
Praenje internih pravila
Prilagoivanje standardima
Otvoren, multi- i hipermedijalna sredina
uenja
Zahteva high tech infrastrukturu
Nastavnik je organizator prikupljanja

informacija
Uenik pasivno usvaja nastavnih
Uenik konstruie i sistematizuje
sadraja
nastavne sadraje
Uinak se konstruie uzei u obzir
Uinak se odreuje na nivou grupe
pojedince
uenika
Preferie rad pojedinca
Preferie rad u grupama
Nastavni sadraji se grade na nastavne Nastavni sadraj se koncipira u
predmete
procesu ostavarivanje projekta
Akcenat je na frontalnom radu
Akcenat je na radu u grupama
Uenje se ostvaruje na informalnom
Uenje se ostvaruje na formalan nain
nainu
Prati unapred izraen nastavni plan
Poseduje sakriven nastavni plan
Regulie se jednostavno, putem
Potpuno regulisanje se teko ostvaruje
administracija
Vrednovanje se odvaja od uenja
Vrednovanje je deo uenja
Kvantitativno vrednovanje (ocena)
Kvalitativno vrednovanje (opisno)
Mogunost egzatnog vrednovanja
Vrednovanje je vie subjektivno
Sutina uenja je izgradnja vetina za
Uenje je usvajanje sadraja, a znanje
pribavljenje informacija, a znanje je
je reprodukcija istih
primena istih
Nastavnik je izvor informacija
Iz navedenih relacija se vidi, da je neophodna reforma i promena gledita

uesnika u nastavnom procesu. Prelazak na obrazovanje, koji je podran
33
interaktivnim alatima je sloan process, i sastoji se od sledeih faza (Tapscott,

1998.):
Prelazak sa lineranog obrazovanja na obrazovanje u hipermedijalnom

prostoru
Prelazak sa nastavnikog instrukcija i upustva na otkrivanja
Prelazak sa obrazovanja u koji je u centar nastavnik na obrazovanje, gde
je uenik centar nastave
Prelazak sa definicija na selektivno uenje putem navigacija u okruenju
infromacija
Prelazak sa kolskog uenja na doivotno uenje
Prelazak sa obrazovnog materijala koji je planiran za svakoga, na
individualne obrazovne materijale
U ovim promenama kljuna uloga pripada nastavniku, koji je sposoban da

omoguuje zajedniku prikupljanje informacija i znanja, pored toga i sam
neprekidno ui.
Nastavnik sve vie treba da bude moderator ili mentor, onaj
koji vodi, predlae i pomae uenicima da se poveu sa ekspertima i drugim
resursima (Solea, 2007.).
3.3.1. Unutranje i spojanje barijere
Ako prouavamo ostvarenje i efikasnost informatizacije nastave sa strane
prosvetnih radnika, moe se ustanoviti da su znaajne materijalne i psihike
barijere (prepreke).
U grupu unutranjih (materijalnih) barijera (reenje je samo pitanje
novca) pripadaju nedostatke nekih sredstva: (moderni) raunari, periferije
raunara (tampa, skener, zvunici, itd.), sredstva za projekciju (projektor),
interaktivnih sredstva (interaktivni softveri, elektronska tabla), Internet konekcija
odgovarajue brzine. Znaajan problem je nadostatak relevantnih i legalnih
obrazovnih softvera.
Za savladanje spojanjih (psihikih) barijera potrebno je promena vida
nastavnika. Najfrekventalniji psihike prepreke su: strah od promena i od
zastarenja klasinih znanja i kompetencija, strah od promene uloge nastavnika,
strah od dominancije druge kulture i drugog jezika (engleski), strah od prednosti
uenika u korienju informatikih tehnologija, nedostatak znanja, i nedostatak
vremena. Protivljenje nastavnika se moe izraziti najbolje sa sledeim pitanjima:
Zato bi iko hteo da nai uenici ue uz pomo surfovanja? ta e biti sa
nastavnikom? Zato sad nije dobro kako smo radili vekovima?.
Ako pouavamo odnos i otvorenost nastavnika prema IKT tehnologiju i
prema novim metodama rada i inovaciji u obrazovanju, moemo ustanoviti da se
one dele na vodeu grupu, na prosenu grupu, na grupu zaostalih i na grupu
protivljenih (tehnofobi).
Izmeu psihikih faktora vani su: zadovoljanje elju za znanjem,
potsticanje i primorenost. Primorenost sa vieg stepena obrazovnog sistema
(direktor kole, inspektor, ministarstvo), kada su nastavnici primoreni da
34
pohaaju IKT kurseve, da polae ispite (odreene module ECDL-a) i da koriste

nove medije na odreenim broju nastavnih asovima.
3.3.2. Novi zadaci nastavnika
Zadatak nastavnika e se proiriti na dve oblasti (Hegeds 2002.):
Organizuje i osmiljava sredinu uenja

Daje pomo i motivie uenika, uvruje njegovo znanje
Promena sredine uenja je vrlo sloen zadatak, naroito u prelaznim

fazama. Nove tehnike mogunosti prvo se mora uskladiti sa klasinim nainom
uenja i sa klasinim ciljevima i zadacima nastave. Posle toga, uz evaluacije
nastavnih plana, programa i sadraja, se sve dominantnije se koristi nove
tehnike mogunosti i reenja u kolama budunosti.
Priprema uenike za samostalno uenje, daje im do znanja da su
odgovorni za svoje uspeno uenje, pomae im da procene svoj nivo znanja,
motivie ih i ohrabruje, daje im savete kako da se snalaze, koje sadraje i na koji
nain da naue.
Promena uloga nastavnika je jedino tako ostvarljivo, ako nastavnik
poznaje mogunosti IKT tehnologija, rukuje sa istima (raspolae sa osnovnim
hardverskim i softverskim znanjem, koristi servise Interneta - traenje informacija
i komunikacija) i ivi u nekoj meri u sajber prostoru Nastavnik i sam neprekidno
ui u ovakvom otvorenom sistemu, kao i uenici. Poto ima vie iskustva, on je
struni savetodavac na ovom podruju, sve u veoj meri uesnik u raznim
projektima i kao lan tima radi za usvajanju ciljeva i podstiganje uspeha. Za to se
kae da nastavnik vie ne se upravlja izvrha, nego iznutra tima pomae da se
projekat zavri sa to veem efikasnou.
Karakteristika ove nove, otvorene informacione tehnologije omoguava da
uenik ranije stekne neko novo znanje nego nastavnik. Nastavnik mora nauiti
da vlada ovakvim situacijama. Nastavnici treba da shvate da je re o otvorenom,
dinaminon sistemu, koji se stalno proiruje novim informacijama.
3.4. Promena uloge uenika u modernoj nastavi

Stav strunjaka to se tie kole budunosti je da e uenik postati centar
nastavnog procesa. Mora na najbolji i na najefektniji nain da razvija svoje
sbosobnosti. Za ovaj proces on da snosi odgovornost. Mora da razvija i svoje
metode uenja i da naui organizovanje i upravljanje procesa uenja. Pod ovim
se podrazumeva: izbor gradiva, planiranje i tempo uenja.
Naravno ovakav uenik ne postoji i oigledno je da ovakav sistem uenja
nee biti jednako efektivan kod svakog uenika i ova metoda ne moe da bude
jedina. I ovakvo intenzivno uenje ne odgovara svakome.
Obrazovanje je ve krenulo u ovom pravcu. Razvijanje nastave u ovom
smeru e rezultovati veim priznanjem nastavnog rada. Nastavnici koji e u
uionici unositi elan, energiju i kreativnost e biti priznati efektivnim. Rae
35
vrednost dobre kole i dobrog nastavnog kadra, zbog izazova moderne ere. Brzi
pristup informacijama ne znai automatski da je to znanje. Da bi mogli da
iskoristimo mreu koja spaja ceo svet, moramo da raspolaemo sa jako dobrim
intelektualnim sposobnostima. Ali ovu sposobnost i znanje ne moemo stei
sedenjem pred raunara surfovanjem na Internetu. Jako je vano to, da
informatina superstrada (Internet) pretpostavlja sposobnost rasuivanja i
samostalno kritino razmiljanje, ali to Internet ne gradi sam po sebe.
Vaan faktor je jo i linost nastavnika, da je u odnosu uenik-nastavnik
re o interakcija odraslog oveka i deteta. Uloga nastavnika nije planiranje
uenenja, prenos i kontrolisanje efikasnosti prenosa gradiva. Pored toga
nastavnik ima vaspitnu ulogu, mora da izgradi dobar odnos sa uenikom, da
motivie puno puta individualno, da pomogne u reavanju pojedinih problema i
to je najvanije on je model pred uenicima. On predstavlja drutvo odraslih, sa
svim osobinama. On predsavlja drutvo za koje kola priprema uenika.
3.5. Promena obrazovne sredine u modernoj nastavi

U novom milenijumu se javlja potreba za efikasniju kolu, koji pored
primene najnovijih pedagokih, psiholokih, metodikih i didaktikih dostignua
primenjuje i nove tehnoloke elemente. Primena ovih elemenata vodi do
obogaenja, promene obrazovne sredine u kolama.
Ova promena se prilagoava promenama uloge nastavnika i uenika i
primeni najnovijih podstignua iz gore navedenih naunih oblasti, koji su u skladu
sa izgradnjom i razviljanjem vetina i kompetencija, pored toga omoguuju
aktivno sticanje znanja uenika. Umesto uenja iskljuivo u razredu, savremene
tendencije predviaju uenje u biblioteci, u informatikom kabinetu i u prirodi.
Pored toga, umesto frontalne nastave predvia uenje u manjim heterogenim
grupama ili uenje u paru. Vaan segment je nastave u informatikom drutvu,
uenje u hiperprostoru, uz pomo multimedija i hipermedija, primena
hipertekstualnih sadraja, efikasna komunikacija uz pomo savremenih
tehnologija, pretraivanje i interaktivnost.
Za ostvarivanje ovih ciljeva i izvoenje navedenih aktivnosti potrebno je
sledee:
uionica za razrednu nastavu: obogaen je multimedijalnom raunarom,

projektorom, elektronskom tablom i Internet pristupom. Ova uionica je
pogodan za frontalan rad, rad u manjim grupama, rad u paru i za
individualan rad (na mestu sedenja ili kod elektronske table).
informatiki kabinet: poseduje multimedijalne raunare (radne stanice), po

mogunosti dovoljan broj, da bi se omoguio individualni rad. Raunari su
umreeni, to omoguuje presnimanje elektronskih materijala i praenje
rada uenika. Internet pristup (odgovarajueg brzine) se ostvaruje uz
pomo lokalne mree. Pored toga u informatikom kabinetu je montirana
36
elektrosnka tabla, koji omoguuje efikasniji frontalan rad, prikazivanje

multimedija i interaktivnih sadraja.
Slika br. .:
Uionica za razrednu nastavu (http://www.trivisual.com/classroom.jpg)
informatiki kabinet (http://it.fit.edu/computing/images/100_1001.jpg)
3.6. E-drutvo - Informatizacija drutva

Dinamino razviljanje telekomunikacije i raunarstva i sa spojenjem ova
dva oblasta otvaraju se nove mogunosti komunikacije i dostupnost
informacijama znaajno (moda elementarno) izmenjuju brojne oblasti naeg
ivota. Promena je izuzetno brza i ekspanzivnog karaktera, pa esto se koristi
pojam revolucija informacije. Promena drutva (okruenje informacije) je takoe
korenita, zato se koristi za moderna drutva re informaciono drutvo.
Na poetku XXI. veka za moderna drutva karakteristino je estok rast
znaaja informacije. Ovakvo drutvo se zove informaciono drutvo (na
engleskom: information society), gde je proizvodnja, raspodela, irenje,
korienje i upravljanje sa informacijama je znaajno ekonomsko, politiko i
kulturalno delatnost.
U istoriji ljudskog drutva moe se navesti sledee velike ere:
poljoprivredna era,
industrijska era,
informatika era.
Osobina informatike ere je to da informacione tehnologije su u kljunu

poziciju u proizvodnju, u ekonomiju i uopte u drutvu. Informaciono drutvo se
smatra kao naslednik industrijskog drutva i blizu se nalazi od drutva mrea.
U tehnolokom pogledu informatika tehnologija je vodea u razvoju u
odnosu na sve druge oblasti istraivanja. Posebno, u tome se istie
mikroelektronika, koja je omoguila razvoj raunarske i telekomunikacione
opreme i njihovo integrisanje putem satelitskih stanica u planetarni sistem.
Zahvaljujui ostvarenim rezultatima u proizvodnji hardvera i softvera dolo je do
37
njihovog znaajnijeg pojeftinjenja, a to je znaajno proirilo krug korisnika.

Osobenost savremene faze razvoja drutva je prelazak sa industrijskog na
informaciono drutvo. Proces koji obezbeuje taj prelazak se zove
informatizacija. Osnovni tehniki inilac procesa informatizacije drutva je
kompjuterizacija. Pod kompjuterizacijom podrazumevamo razvoj i uvoenje
tehnike baze kompjutera koji obezbeuju operativno dobijanje rezultata
prerade informacije i njeno prikupljanje (Solea, 2007).
Ureaj koji u informacionom drutvu ima kljunu ulogu to je (personalni)
raunar. Raunari koji su umreeni i ine svetsku raunarsku mreu (Internet)
obezbeuju brzu i efikasnu otpremljenje informacije informacija. Po ovoj teoriji
moe se rei da raunarske mree obezbeuju nervni sistem modernog
drutva.
U informacionom drutvu, u raunarskim mreama u nejveem delu
sluajeva zastupnik informacije je hiperlink. Potranja po tim informacijama se
vri uz pomo specijalnih sajtova. Korienje ovih sajtova i potranja i korienje
relevantih informacijama spadaju u kljune kompetencije u informacionom
drutvu.
Teoriju, da e raunar i raunarske mree (Internet) dovesti do kraja
klasinog drutva, i da je budunost u virtualnom drutvu najbolje negira primer
klasinog i kunog bioskopa (gledanje filmova). Kao to dobro znamo,
osamdesetih godina prolog veka su se pojavili uslovi gledanje filmova u
domovima. Ti uslovi su bili brzo i jeftino presnimanje VHS kaseta i pojavljivanje
velikog broja videoteka. Danas ti uslovi su skoro jednaki sa uslovima bioskopa
(gledanje filmova na velikim ekranima, 5.1 zvuni sistemi). Ali znamo da bioskopi
nisu nestali. Psiholozi trvde da ljudi bioskop ne poseuju samo zbog gledanja
filmova, nego i zato da emocionalno doive film sa vie stotina ljudi.
Zbog slinih razloga nee nestati klasino obrazovanje ili klasino radno
mesto. Jer, raunar i Internet nai svoju primenu, kada imamo neoekivane
probleme i ne moemo da se pojavimo na radnom mestu. Ali ljudi e traiti i dalje
meuljudske odnose koje prua radno mesto. Efekat viedokonferencije e ostati
nizak, ako u pozadini tih konferencija nema klasinih konferencija, konsultacija, ili
barem telefonskih razgovora i e-mail komunikacija.
Ako sve mogunosti informacionih tehnika, sve zahteve modernog drutva
i osobine oveka saberemo, moemo rei da udobnost i ekonominost prema
graanu je najvanija usluga. Na primer ako je re o dravnoj upravi (Egoverment), za graane su najvanije usluge su reavanje molbi i raznih
dokumenata uz pomo servisa Interneta (molba za izdavanje matine knjige
roenih iz domova preko Interneta). Ako je re o online transferu novca, o online
naruivanju ili o online uenju, uvek je primalan zahtevi su udobnost (da tokom
celog procesa korisnik ostaje u njegovom domu - servisi Interneta + usluge
pote) i ekonominost u vremenu (da celi proces traje to krae i bez stajanje u
redove) i ekonominost u novcu. Za postiganje ovih ciljeva informacione
tehnologije vie nego da su pogodne.
Pored elektronskoj dravnoj upravi, esto se susreemo terminima Ecommerce (elektronska i online trgovina), E-banking (elektronsko i online
bankarstvo), koja obezbeuje sve vei prostor elektronskim dokumentima, koji su
38
ekonominiji, ali se lake oteuju i vee je verovatnoa od zloupotrebe. Prelaz

izmeu klasinog i elektronskog sistema se ostvaruje uz pomo procesa koja se
zove digitalizacije i koja omoguuje unos i editovanje klasinih dokumenata sa
strane raunara.
Raunari i IKT ureaju esto zamenjuju rad oveka, naroito na radnim
mestima gde je neophodna brza, tana i kontinualan radnja (raunanje), ili koji su
opasne. Pored toga raunari imaju znaajnu ulogu u pripremi strunjaka za
opasne i za odgovorne zadatke. Ove raunarske aplikacije i sredine se zovu
simulator i koristi ih medicina, ratna industrija, i agencije za istraivanja svemira.
U organizaciji rada se primeuju znaajne promene uz primeno novih
tehnologija i raunara. Ono to u prolosti bio nezamiljivo, danas se ostvaruje
na sve vie radnom mestu u obliku teleworking radnog mesta, gde zaposleni
rade kod kue, a rezultate rada alju uz pomo IKT ureaja.
Pored brojnih pozitivnih osobina, vano je istai i negativne osobine IKT
ureaja, kada je re o informatizaciji drutva. Najvaniji principi su sigurnost i
opreznost, kada je re o dokumentima, koje sadre vane informacije.
Sigurnosne kopije, koje se uvaju na sigurnosnim mestima, na CD, DVD
diskovima ili na fle memorijama.
3.7. E-nastava - Informatizacija nastave

Najvei problemi sa kojim moderna pedagogija susree u nastavnom
procesu su nedovoljne povratne informacije i neaktivnost uenika.
Za uklanjanju gore navedenih nedostataka trae se nove metode u
nastavi. Jedna od mogunosti je programirana nastava. Programirana nastava
obuhvata programirani (materijal) udbenik i primenu maine za uenje u
procesu nastave.
Programirana nastava od 1960-ih godina se razviljalo na granici
kibernetike i didaktike. Zajednikom delovanjem i primenom najnovijih dostignua
je konstruisana nova sredina uenja. Predstavnici programirane nastave su bili
vernici behaviorizma (dra odgovor podravanje) i operativnih
kondicionalizma. Karakterie kontunalna upravljanje uenja, i neprekidne
povratne informacije i utvrivanja. Sadraje su rastvoreni na manje delove, koji
se grade jedan na drugog i postepeno (step by step) se prikazuju informacije i
postavljuju pitanja. Uenik daje odgovore na pitanje i posle toga sledi utvrivanje
tanog odgovora.
Programirana nastavni sadraji se dele na sledee modele:
Linearna struktura, koju je konstruisao ameriki psiholog Skinner

(1904-1997), koji je prvo istraivao ponaanje golubova (na osnovu
utvrivanog ponaanja), posle je izgradio maine za uenje i
39
programirane udbenike. Prema teoriji Skinnera linearne programe

se mora tako konstruirati, da veina uenika daje taan odgovor, i
da uenje bude uspeno. Svako mora da prolazi preko svakog
segmenta programa, u odgovarajuem i individualnom tempu.
Prema reima njegovim kritiara, problem je u takvim sistemima da
ne razvija razmiljanje i logiku, nego samo se gradi na mehaniko
pamenje. Zbog toga se moe primenjivati samo kod uenika
(naj)mlaih uzrasta.
Slika br. 1.:
Faze linearne strukture
Razgranata struktura, koju je izgradio ameriki psiholog Crowder

(1921-), kada je pretpostavio da i pogreni odgovori (sa negativnim
utvrivanjima) aktivizuju uenika. Sadraji se dele na vee jedinice,
i uenici biraju od odreenih odgovora. Posle tanog odgovora
(glavna grana) sledi krai put, a posle netanog odgovora sledi dui
put, kada uenik dobije dodatne informacije (pomo, objajenje).
Ova struktura se prvo ostvarilo uz pomo programiranih udbenika,
a posle uz pomo maina za uenje. Kritiari ove strukture i modela
obrazovanja zanemaraju, da se uvruju i netani odgovori
uenika i da kod tanih odgovora je mogue pogodak sa
sluajnou (u zavisnosti od ponuenih odgovora ansa da se to
desi je 25-50%)
Slika br. 1.:

faze razgranate strukture
I1 = prva informacija; P = pitanje; + O = taan odgovor; U = utvrivanje; - O =

pogrean odgovor; DI = dopuna informacija; I2 = druga informacija
40
Elastina struktura, koju su utemeljili Pask i Gilbert (SAD).

Elastina struktura se razviljalo primenom personalnih raunara i
vetake inteligencije. Osnova ove strukture je PC, CD ili resursi
Interneta. Raunar uz pomo unapred definisanih programa i
vetake inteligencije prilagoava se individualnim potrebama, i
brzinu uenja. Raunar procenjuje teinu netanih odgovora i
upravlja uenje u odgovarajuem smeru, prema lakih ili teih
zadataka. Ovi programi poseduju ogroman broj grana i raskrsnica u
procesu. Podobni su za uenje van kola i za uenje stranih jezika
(u zadnje vreme sa ugraenim modulima za prikazivanje i procenu
tanih izgovora programi koji priaju i uju).
Programirana nastava je dominirala u 1960-ih i 1970-ih godina. Primenom

programiranih udbenika i maina za uenje. Danas se programirana nastava se
vri na raunarima, obogaeno sa modernim sadrajima i resursima, ali esto po
pravilima 1950-ih godina.
Informatizacija programirane nastave, primene personalnog raunara u
obrazovanju je intenzivnije poelo 1980-ih godina. Programirani sadraji
(programski jezik Basic) se javljaju sve intenzivnije u kolama. Standardizovani
PC raunari (IBM standard) su imali znatne prednosti pred mainama za uenje:
bili su manji i kompaktnij, lake su bili programirane i lake se modifikovao
gotove sadraje, pored toga prenos podataka je bilo znatno laka.
1990-ih godina akcenat je bilo sve vie na multimedijama i multimedijalnim
sistemima. Multimedije su bile primenjivi u procesima programiranog uenja pre
svega kao izvor informacija i alat za efikasnije uenje.
Od sredine 1990-ih godina, a naroito u novom milenijumu izvor uenja je
sve vie su resursi Interneta. Hipertekstualne strukture su dobrineli izgradnju
novog motora programirane nastave, koja ja bila vie nego adekvatna.
Hipertekstovi i hipermedije su bile podobne za ostvarivanje programiranih
nastavnih sadraja, koja se sve vie otvorena prema Internetu (ili je ve cela
struktura na Internetu).
Danas se postiu ciljevi e-learninga putem primene programirane nastave,
koja se najee koristi meu studentima i odraslima. Razviljanje vetake
inteligencije otvara nove dimenzije u funkcionisanju elastikih sistema
(procenjivanje odgovora, odreivanje puteve uenja, evaluacija celog sistema).
Glavni ciljevi programirane nastave i informatizacije obrazovanja je
uklanjanje gore navedene nedostatke u tradicionalnoj nastavi (neaktivnost
uenika, nedostatak povratne informacije). Uenik mora da bude aktivan, jer
planira proces nastave tako to samostalno radi, moe da kontrolie sopstveno
usvajanje gradiva. Uenik postepeno, korak po korak, usvaja gradivo, tempo
uenja je primereno sposobnostima uenika.
Primenom raunara mogu se izbei nedostaci tradicionalne nastave:
41
Uenik nije pasivan receptor, objekat nastave, nego ui aktivno,

samostalno prema svom tempu. On je subjekt nastave.
Uenik tano zna ta je u njegovom odgovoru tano, a ta je pogreno.
Kontinuirano dobija povratne informacije o tanosti sopstvenih odgovora,
na taj nain kontrolie sam sebe.
Iako su programirani udbenici i raunar pokazali dobre rezultate, oni ne

mogu zamene ivu re nastavnika. Uz pomo ovih sredstava ne moe se usvojiti
sloeno gradivo (odreeni pojmovi usvojiti sloenije povezanosti). Uenici koje bi
uili uz pomo ovih sredstava bili bi siromaniji u meuljudskim odnosima.
Danas se zna da su raunari i Internet su veoma vani faktori za
obuavanje odraslih, ali jo mnogi sumnjaju da virtuelna stvarnost doprinosi
obuci mladih generacija.
Poetkom osamdesetih godina u srednje kole se uvodi nastava
informatike. Polovinom devedesetih informatika, kao izborni predmet se uvodi u
osnovnu kolu i do danas ima takav status. U meuvremenu primena informatike
se javlja i u drugim nastavnim predmetima. Razliiti obrazovni softveri su sve
ei izvori znanja u svakodnevnom obrazovnom radu. Pored izvora znanja, oni
imaju i drugu ulogu u nastavi, te je njihova primena od velikog znaaja.
Obrazovna tehnologija napreduje. Ova injenica je podstakla autora rada da
ispita realnu sliku u obrazovanju: da li postoje objektivni i subjektivni uslovi za
primenu savremene obrazovne tehnologije, i ako postoje, u kolikoj meri postoje.
Istraivanjem su obuhvaene osnovne i srednje kole Severne Bake.
Raunar moe da zameni maine za uenje, koje su koriene sredinom
prolog veka, a bile su poznate po veliini i tekom rukovanju. Prednost raunara
je da moe da stane na pisai sto, ima multimedijalne karakteristike, pripremljeni
materijal se lako menja. Nije sporedno ni to, da meu uenicima raunar ima
veliku popularnost. Pored toga, prednost je da su raunari u velikom broju
raireni u porodicama osnovaca.
Nastava je najbolja investicija pisao je Bill Gates, predsednik firme
Microsoft, ispod obrazovnog podnaslova svoje knjige, koja se bavi sa
budunostom informacionog drutva. Prvi ovek softverskog giganta oekuje
porast efikasnosti nastave od kolske primene informacionih tehnologija.
Verujem da informacije tehnologije u kolama i van kole omoguuju
znaajno laku i vie motivisanu, a pre svega efikasniju uenje. Lino mi je
iskustvo da je mogue znaajno poveavati efikasnost uenja uz primenu
adekvatnih tehnika i informacija, i koliko je teko uenje ako te stvari nisu na
raspolaganju.
Raunari u bliskom budunosti e biti sposobni da procene kognitivni stil
uenika i svoje programe prilagode ovom stilu. Na ovaj nain uenik bi mogao
bolje da se upozna sa svojim preferencijama, koji vodi do svesno razviljanje
svojih metoda uenja. Korisnik raunara izgrauje lini odnos sa softverom, koji
zapamti koje teme interesuju uenika, sa kojim sadrajima je upoznat, i ta je to
to je ve nauio. Program sluio kao lini pomonik, asistent (smart agent),
pronalazi sadraje u mrei, prema kojima se koristnik interesuje. Jedan je od
najznaajnijeg mogunosti primene takvih karaktera softvera je to, da uenici, u
42
bilo koju fazi uenje, bez ikakvog rizika (uz pomo raunara) mogu da procene
svoj nivo znanja. Kontrola i provera znanja je integrisano u proces uenja i nosi u
sebi pozitivan efakat. Greke u odgovorima ne prati negativni oseaj, nego se
pojavljuje pomo za uklanjanje nesporazuma. Kod veih problema raunar nudi
jo detaljniji pomo ili preporuuje pomo nastavnika. Ovakav sistem omoguuje
detaljnu i realnu procenu znanja uenika, pored toga olakava nastavniku
pruanje pomoi.
Neki strunjaci dele miljenje da je raunar reenje, koja trai probleme.
Najvei mogunosti se kriju (pored prikupljanja informacija i uenju na daljinu) u
softverskim alatima, koji se mogu ugraditi poevi od PowerPoint prezentacije
sve do ozbiljnih softvera. Izrada ovakvih alata je sloen proces i zahteva saradnju
specifinih timova strunjaka: programer, informatiar, strunjak za obrazovnu
tehnologiju, metodiar, pedagog, psiholog i nastavnik/uitelj. Primena ovih alata
uzrokuju podizanje efikasnosti nastave i podizanje nivoa motivisanosti uenika
(koji uvek rado ue uz pomo raunara) i nastavnika (kojima nude i gotovo
reenje i module koji se moe modifikovate za pojedinane potrebe).
3.7.1. E-nastava i E-learning (E-uenje)
Pojam E-learninga je irokog karaktera. Podrazumevaju se modeli
obrazovanja, koji se grade na mogunosti IKT tehnologije i na interaktivnost
raunara i raunarskog sistema. Integrie u sebi uenje u kolama, uenje na
daljinu, uenje odraslih, nastavu otvorenog karaktera i struno usavravanje.
Prema gore navedenim definicija, se vidi da se E-learning prostire na
brojne aktivnosti u kolama, meu koji su najznaajniji:
Nastava u uionicama, podran raunarskim alatima,

Uenje na daljinu uz pomo IKT alata
Kombinovanu nastavu (blended learning) u visokom obrazovanju
Web konferencije i seminari (uenje na daljinu)
Nastavu uz pomo TV emisija, naroito digitalne emisije, koji pruaju
interaktivne mogunosti
Strune seminare u preduzeima
Samostalno uenje uz pomo raunara, multimedija i web sadraja
Uenje uz pomo multimedijalnih obrazovnih softvera
Uenje podran mobilnim tehnologijama
Ako posmatrani E-nastavu kao model ili proces, onda se razlikuju sledee
faze razviljanja (Nadrljanski, 2007.):
Klasina (frontalna) nastava

Nastav uz pomo IKT
Hibridna nastava
Online obrazovanje
43
Prve forme E-uenja su prisutne u obrazovanju ve od druge polovine

1960-ih godina. Na poetku su primenjeni veliki raunari za obrazovanje
studenata, a ve od 1970-ih godine se formiraju mree u visokom obrazovanju
(PLATO, TICCIT).
Nivo i efikasnost primene raunara u uenju je znaajno porastao pojavom
i razvijanjem personalnog raunara (1980-ih godine), koji se dopunjuje sa
multimedijalnim mogunostima 1990-ih godina, a sa resursima Interneta krajem
1990 godina. Sve znaajnaja primena ICT tehnologija u obrazovanju je doprinos
porasta znaaja programiranih sadraja, a posle porasta potrebama za uenju na
daljinu.
Uenje na daljinu je ne samo premoenje geografskih razdaljina, nego
znaajno vie, jedan novi model i struktura obrazovnih sistema.
Pojavi E-uenja i uenje na daljinu je najznaajnije doprineo:
Potreba za jedne nove forme obrazovanja

Potreba za smanjivanje trokova obrazovanja
Potreba za primenu nove komunikacionih tehnologija i na oblasti
obrazovanja
E-uenje je presek sledeih modela obrazovanja:
Computer Based Learning uenje uz pomo raunara

Web Based Learning uenje uz pomo Interneta
Distance Learning uenje na daljinu
E-uenje, u veem delu sluajeva, oznaava samostalno uenje uz pomo

ICT alata. Ovaj proces uenja je efektivnija ako se primenjuje alati uenjana
daljinu. Uloga uesnika u ovoj formi uenja se znaajno menja. Uloga klasinog
nastavnika se deli u sistemima E-uenja na tutora, mentora i za dizajnera.
Kod uenika najvea barijera u E-uenju je nedostatak motivacije.
Nevano je da li je izvor motivacije drutvenog ili individualnih karaktera, uenici
koji se ne raspolae sa odgovarajuem motivacije prema sadrajima, nee biti
uspeni u ovakvim modelima obrazovanja i uenja. Za organizatore, mentore i
dizajnere je jedan od najvanijih zadataka je stvaranje i odravanje motivisanosti
odgovarajueg stepena, koji se ostvaruje uz pomo konstruisanjem zadataka i
ciljeva, koji se ostvaruju u kratkom vremenskom intervalu.
Zbog specifinosti E-uenja, nastavni materijali moraju da budu
jedinstveno konstruisani. Udbenici, radne sveske, materijali za prezentovanje i
za demonstraciju koje se koriste u klasinoj nastavi se moe primeni samo u
ogranienoj meri. Za postizanje ciljeva ove vrste uenja, dizajniraju se jedinstveni
obrazovni materijali. Ovi materijali su podeljene na manje modue i podravaju
samostalno uenje i sadre pored informacija i instrukcije uz pomo koje se
upravlja uenje.
44
Nedostatak sposobnosti uenja i korienja ICT alata, koji se meri i moe

se razvijati na jednostavan nain. U drugom planu uenici moraju da budu
spremni za organizaciju svog uenja.
Alati E-uenja se dele na razliitim nainima. Jedna najpopularnija podela
na sinkron i na asinkron alate.
Sinkron alati su kanali komunikacije izmeu uenika i nastavnika, kada se
komunikacija (uenje) odvija u jednom vremenu. Na poslate poruke odgovor
stie odmah, i ova komunikacija je dvosmerna.
Asinkron alati omoguuju komunikaciju i uenje u odvojenoj formi i
vremenu. Uenik obrauje gradivo, a reakcije nastavnika stiu sa kanjenjem. U
obrazovanju su prisutne i kombinovane metodi komunikacija.
Tabela:
Alati e-uenja i uenja na daljinu
Sinkron alati
Asinkron alati
Konsultacija uz pomo telefona
Digitalni (on-line) nastavni sadraji
Chat
Digitalni (multimedijalni) nastavni
sadraji
Predavanje i seminari na web-u
E-mail
Video konferencije
Forum
Radio emisije (uivo)
Test
TV emisije (uivo)
Film
3.7.2. Opta situacija i zahtevi drutva prema obrazovanju
Poto je informatika i informacione tehnike jedan od oblasti koji se razvilja
najdinaminije, kod ovih oblasta se viestruko istinita definicija modernog
obrazovanja, da je statino znanje je sve nepotrebnija, ako iz ovog leksikalnog
znanja se ne moe graditi dinamino znanje. Na primer nije cilj da uenici naue
da koriste jedan softver, nego da usvajaju te elastine kompetencije koje ih
osposobe da koriste drugi softver slinog karaktera (sline programe, novije
verzije softvera, itd.). Sa ovim IKT kompetencijama uenici e biti sposobni da
budu lanovi drutva (radne organizacije, porodice), koja stvara i uspeno
komunicira. Zajedno sa ostalim lanovima drutva reavaju probleme, planiraju
korake radnog procesa i sve to uz koperaciju i intenzivnu komunikaciju, pre
svega sa najmodernim komunikacionim sredstvima. Moderna komunikacija i
moderne mree omoguuju efikasnu i brzu komunikaciju sa saradnicima, koji su
u prostoru daleke od pojedinca.
Ako se javlja jedna inovacija u civilizaciji, odmah se susretnemo i sa
krajnostima. Nije to drugije ni u oblasti obrazovanja, kada se sretnemo sa novim
medijima. Neki strunjaci/nastavnici se dojavljuju ve kraj klasine kole, dok
drugi se protive inovaciji i nisu voljni da impelementuju nove mogunosti u svoj
obrazovni rad. Na odgovor na ove krajnoste poinje sa sledeem osnovnom
istinom-dogmom, koja je prihvatljen i kod jedne i kod druge grupe:
45
Ako cilj kole doista to da priprema uenike na stvaran ivot, onda je to

nezamislivo da...
...se to ne odvija u ljudsku zajednicu.
Znamo da je ovek drutveno bie. Moderne informacione tehnologije
pomae oveku da ostvari to bru i efektivnu komunikaciju uz sve vei doivljaj
realnost (prenos zvuka i slika), ali naravno komunikacija se odvija meu ljudima,
uz pomo maina.
Ako je re o uiteljima i o uenicima niih razreda, onda pored
obrazovanja drugi vani cilj kole je vaspitanje. U kolama se deca socializuju,
naue osnova pravila drutvenog ponaanja. Svedoci smo da je virtualno
okruenje u sve veoj meri sposoban za obrazovanje starijih uzrasta, ali osnovne
kompetencije i vaspitanje je jo uvek u celini zadatak uitelja i kole, gde je
linost uitelja primeran i vaan faktor. Za uenike uitelj je simbol i pretsavnik
drutva odraslih, tog drutva u koje se sprema i uenik.
E-learning platforme se uspeno primenjuju u visokom obrazovanju i u
obrazovanju odraslih, ali u (niim) razredima osnovne kole se teko ostvaruje,
pre svega zbog nedostatka motivacije i zbog nedostatka osnovnih kompetencija
sa strane uenika i uitelja/nastavnika iz oblasti IT tehnologija (korienje
raunara, softvera i servisa Interneta).
Simulacija uz pomo raunara je podobna ako su promene nekih modela
prebrze (etvorotaktni motor), ili prespore (rast i razviljanje biljaka), kada su neki
eksperimenti preskupi ili preopasani (hemijski eksperimenti), ali ako je
eksperiment ili model pogodan za prikazanje u uionici ili u prirodi svakako je
preporuljivo da se to odradi u prirodnom materijalima, a ne kroz monitor
raunara.
Mislimo da zbog navedenih razloga ne moe da nesatane kole u
klasinom obliku.
Drugi mogunost zavretka ove prve reenice je sledei:
...da ne pripremi uenike za izazove informacionog drutva.
Ako je cilj kole da priprema uenike za ivot, treba uiniti ozbiljne korake,
da uenik, koji izlazi iz obrazovne ustanove ima praktina znanja na polju
korienja raunara. Meu ostvarenih ciljeva ve osnovnih obrazovanja sve
jasnije mora da se navede ciljeve, koju su vezane za osnovne pojmove i
terminologije IKT tehnologija, strukturu hardvera raunara, korienje osnovnih
softvera, korienja servisa Interneta, itd. A sve ove kompetencije moraju biti
usmereni za sve efikasniju sticanje znanja samostalnim putem i za efikasniju
komunikaciju.
Mislimo da osbosobiti uenike na virtualno pismenost, pored klasinog
pisanja je jedan od kljunog segmenta linosti informacionog drutva. Drutvo od
osnovnih kola trai ostvarenje ovih ciljeva, a programi ostalih ustanova
obrazovnog sistema (srednje kole, vie kole i fakulteti) se grade na te osnovne
digitalne komptencije.
46
Kao to je ve reeno glavna promena u modernoj nastavi je da

uitelj/nastavnik izgubio kljunu ulogu u procesu nabavljanja informacija i to je
rezultat viestruko odvorenog drutva - informacionog drutva. Informacione i
komunikacione tehnologije su pogodne da stvaraju u kolama virtualnu sredinu,
gde e rad i trud nastavnike bie efikasniji u strunom i u pedagokom aspektu.
Kada je re o informatizacije nastave i o nastave inormatikih i raunarskih
sadraja koje se ue u modernom drutvu, ove kompetencije, u niim razredima
osnovne kole, se dele na sledee oblasti:
3.7.3. Izgradnja sigurnih IKT osnova
Kod najmlaih uzrasta prvi korak je u korienju ranara je razviljanje
motorikih vetina koji su potrebni za korienje istih. Motorike vetine
odgovarajuih stepena su potrebni za korienje tastature i mia. Pored
motorikih vetina se razvija orijentacije specifinog karaktera, orijentacija na
povrinu monitoru. Ove vetine se razvijaju sa didaktikim igrama i igrama
spretnosti tipa klikni na odreeni objekat ili ukucaj odraeni karakter/tekst.
Mada nije retko da uenici znaajno predznanje iz oblasti korienja IKT
sredstva. Cilj uitelja je da ovo znanje sistematizuje, da dopuni nedostatke i da
izgradi tanu terminologiju. Ovaj proces (naroito u niim razredima osnovne
kole) mora da se zasniva na igru, na najprirodniji delatnost dece. Posle
usvajanje osnovnih kompetencija, uitelj mora da motivie uenika za nastavak
uenja i na samostalnu sticanje znanja. Informatiki osnovi moraju budu tako
koncipirane da omogue ovaj sekundarni proces.
Iz oblasti informatike i raunarstva u osnovne kompetencije pripadaju
sledee:
Prvi koraci: kodeks sigurnosti i ponaanja ispred raunara i u

kabinetu informatike
Pripreme za korienje raunara: orijentacija, struktura raunara,
osnovni pojmovi
Osnovne radnje: korienje mia, korienje tastature, startovanje
programa, imena delova slike na monitoru (u Windows-u), imena
delova prozora na monitoru
Radnje sa fajlovima: obeleovanje, kopiranje, premetanje,
sauvanje, uveliavanje (tekstualni ili grafini objekti)
Korienje osnovnih softvera: crtanje-farbanje (Paint), raunanje
(Calculator), pisanje-brisanje (Notepad), tampanje
Korienje osnovnih servisa Interneta: osnovni poljomvi, korienje
browsera, komunikacija uz pomo Interneta, traenje informacija,
definicija virusa (odbrana i prevencija)
3.7.4. Izgradnja nastavne sredine i organizacija nastave

Izgradnja odgovarajueg okruenja za efektivnu nastavu je vrlo sloen
proces i zahteva mnogo truda i rada, naroito u prelaznoj fazi. Ovu fazu
47
pripremuje proces digitalizacije (obrada klasine informacije u digitalnu formu skeniranje). Posle ove faze sledi obogaenje tekstualne i grafine dokumente sa
naprednim raunarskim tehnikama (hipertekstovi, hipermedije, multimedije i
interaktivnost). Na kraju se optimizuju te sadraji, kada se dokumente konvertuju
u odreene medije, uz koji e biti prikazani, ili publikovani (web stranice,
projekcija, primena na elektronskim tablama, itd).
U toku metodike pripreme uitelj izabere najadekvatnije radne forme,
metodine metode, odreuje ciljeve nastavnog asa/ciklusa - ove radnje se
praktino ostvaruju u faze izrade dokumenta, koji je nazvan pripreme za as.
Vrednovanje i analiza ostvarenje postavljnih ciljeva, i uz pomo iskustva
evaluacija procesa se vri u ovoj fazi.
U ovoj grupi zadataka se u praktinom radu pripadaju sledei sadraji:
analiziranje multimedijalnih (obrazovnih) softvera

vrednovanje obrazovnih softvera
izbor relevantnog obrazovnog softvera
(eventualno) izrada obrazovnog softvera,
upoznavanje sa pogodnim Internet bazama podataka,
izrada kataloga i web stranica,
preuzimavanje informacija i dokumenata sa Interneta,
izgrada hijerarhije i ovlaenja na web platformi, i u raunarskoj
mrei,
praenjen analiza i evaluacija programa.
Zadatak praenja hardverske i softverske ispravonsti raunara (koji su

predviene za korienje sa strane uenika) i ispravka manjih neispravnosti i
greke esto pripadaju uitelju. Pored toga ne moe se oekivati od uitelja da
izvri ozbiljnije ispravke hardvera i softvera (ugradnja novih komponenata,
reinstalacija operativnog sistema, konfiguracija lokalne mree i Internet
konekcije, itd). Ove radnje izravaju informatike firme, nastavnik informatike ili
zaposlenik u koli, koji se u razviljenim obrazovnim sistemima zovu administrator
kolskih raunara/sistema.
3.7.5. Pruanje pomoi i podsticanje motivisanosti uenika
Za vreme nastavnog procesa nastavnik priprema uenike za samostalno
sticanja znanja. Zalae trud da uenici razume da su i oni odgovorni za
uspenost svojih uenja, pomae u tome da naue da kontroliu svoj nivo
znanja. Pored toga motivie i bodri uenike, daje savete acima kojima je to
potrebno, skrene uenicima panju na vane informacije i potpomae uenicima
da pronae relevantne i potrebne informacije i sadraje.
Protok informacija na Internetu (zbog strukture svetske mree) je jako
teko ograniiti, a deca ne rapolau dovoljno izgraenu kritinu svest, da
prosude o nekoj informaciji da li je to za njih poeljni ili nepoeljni. U korienju
Interneta je drugi vaan faktor (koju uitelj mora da razvilja kod uenika) je
48
pronaenje odgovarajue informacije u mnotvu beznaajnih informacija. Posle

pronalaska adekvatne informacija vane kompetencije su obrada, sauvanje i
slanje dokumenta (koji sadri informaciju u tekstualnom, grafikom ili u
multimedijalnom obliku). U stvari znaaj uspeha u filtreranju nepotrebne
informacije se ostvaruje uz odobrenje pojedinih sajtova, a ne sa zabranaom svih
nepotrebnih portala.
Moemo konstatovati da ciljevi uitelja pored gore navedenih ciljeva mora
da se dopune sa kontrolom aktivnosti uenika i sa filtriranjem protoka informacija
(sajtova) od nepotrebnih i od nepoeljnih sadraja. Integrisanje ovih zabrana se
deava uz uee nastavnika i uitelja. Ovaj proces se uvrtava kod izgradnje
nastavne sredine i organizacija nastave, ali kod ovog nerazdvojnom postepeno i
paralelno se prikljuuje jedan drugi vaan cilj nastave, koji se zove izgradnja
kritikog svesti uenika. Kod mlaih uzrasta u poveanoj meri je punovana
izreka nemakog filozofa Jrgena Mittelstrass-a: Inormatika superstrada
uslovljuje kritinu svest, samostalno i kritino razmiljanje, ali ove ne izgrauje.
Razviljanje kritinog razmiljanja, pored osnovnog znanja, razviljanja motorikih
vetina i za pripremanje uenika za samostalno sticanje znanja, je najvaniji cilj
uenika i nastavnika u osnovnoj koli iz oblasti informatike i raunarstva.
Adekvatno korienje multimedija, interaktivne sadraje i najnoviju
informacione tehnologije rezultira interesantnije nastavne asove (motivisanije
uenike i uitelje), efikasniju i trajnije uenje. Nai softverski alati e da budu
usmereni za podsticanje motivacije uenika i nastavnika, poto pruaju izraena
reenja i optimizovani su na nove medije u obrazovanju.
3.8. Motivisanost za uenje
Mnogi pedagozi i psiholozi tvrde da je motivacija jedan od najvanijih
faktora za uspeno uenje u nastavnim procesima. Do znanja se ne dolazi
prostim ponavljanjem ili jednostavnim nalaenjem u nekoj situaciji, ve je
neophodno da uenici ele i hoe da savladaju i usvoje odreeno gradivo
(orevi, Trnavac, 2002).
Uz pomo svestrane motivacije u kolama, uenici aktiviraju sposobnosti,
koji su neophodni za uspeno uenje. Visina motivacija je individualna kod
svakog uenika, i esto se izraava u veem interesovanju, uloenom energijom i
u savladavanjom prepreka koji se javljaju za vreme uenja.
Izvor motivacije moe da bude unutranja (namera da se neto naui,
interesovanje, prijatnost ili neprijatnost prema gradivu i aspiracija) i spojanja
(rok, poznavanje postignutih rezultata, pohvala, nagrade ili kazne, saradnja ili
takmienje).
Specifinost kolske motivacije je to, da uenici susreu u ranim godinama i traje
due vreme (po zakonskim obavezama do 18 godine, a u modernim zemljama
do kraja ivota).
Vano je, kod svake analize i istraivanja, uzeti u obzir proces razviljanja
iz biolokog, a i iz psiholokog aspekta. Motivisanost za kolski uspeh je iri
poljam od uspenosti za uenje, jer u koli se susreemo sa dodatnim
49
aktivnostima. Prema tome u kategoriju motivisanosti za kolski uspeh pripadaju

aktivnosti koji odreuju razvijanje segmente linosti uenika, koji su vezane za
obrazovne sisteme. Roditelji, vaspitai i vrnjaci su osnovni izvori motivacije, to
znaajno odreuje razvijanje linosti. U ovom procesu, u odreenom
vremenskom intervalu, kljuna uloga pripada koli, tako da omoguava
komunikaciju sa vrnjacima i nastavnicima prema odreenim pravilima.
Ova specifina motivacija i razvijnje istog je deo celokupne motivacionog
mehanizma, i imaju uticaj znaajan uticaj jedan na drugog. U koli (naroito u
niim razredima osnovne kole) pored uenja, znaajan je i vaspitanje. Ova
sloena struktura odreuje motivacije i razvijanje deteta.
Pored raznolikih mogunosti motivisanja, esto se susree sa problemom,
da su kolske ocene (pohvala-kazna) su jedini relevantni mogunosti motivisanja
dece.
3.9. Efikasnost nastave
Uspeno uenje zavisi od vie faktora, koji su: aktivnost uenika,
sposobnost tumaenja zadataka, primena predhodnog nauenih sadraja u
raznim situacijama. Za efikasnije uenje, neophodne su razvijanje kompetencija,
samopouzdanja i motivacija uenika.
Strunjaci su se sloili o tome, da pored faktora, koji su vezani za uenike,
postoje jo vani elementi, koji uticaju efikasnost nastave. Istraivanje OECD-a
(Organisation for Economic Co-operation and Development Organizacija za
ekonomsku saradnju i razvoj) je otkrila ove faktore, sa analizom rezultata 24
zemalja (Santiago, 2003.). Istraivanje izdvaja, da kvalitet i efikasnost nastave
(osim osobina uenika) zavisi od: kvaliteta nastavnika, kvaliteta obrazovne
sredine i obrazovne tehnologije i relacije unutar kole i van kole.
U grupi kvaliteta nastavnika pripada: znanje i struna sprema nastavnika,
radni sta, stepen usavravanja (kategorije, koji su lake merjivi), verbalne
vetine, komunikativne vetine, vetine u timskom radu, vetine motivacije za
saradnju sa uenicima, zalaganje za uspenost uenika, elastinost, kreativnost i
doslednost u ostvarivanju obrazovnih ciljeva.
U grupi kvaliteta obrazovne sredine i obrazovne tehnologije pripadaju:
interakcija izmeu nastavnika i uenika, kvalitet primenjenih materijala i izvora u
razredu (IKT), kvalitet reenih zadataka uenika, vrednovanje napredka uenika
(testovi, domai zadatak), veliina razreda i optereenost nastavnika.
U grupi unutar kole i van kole spadaju: partnerstvo kole i mesne
zajednice, partnerstvo kole i poslovnog sektora, partnerstvo kole i porodica,
struktura kole, rukovodstvo, modeli nastave, sigurnost kole.
50
4. NOVI MEDIJI U OBRAZOVANJU

4.1. Uvod u problematiku
Pria kako je nagli razvoj raunarstva osamdesetih i naroito devedesetih
godina prolog veka izmenio svet, nije vie nikakva novina. Nove tehnologije,
mikroprocesori i globalne raunarske mree napravile su od raunara ureaj bez
koga se ne moe zamisliti iole ozbiljniji posao, kao ni svakodnevni ivot na ovoj
planeti. ivot pored raunara i sa raunarom, u stvari, postaje svakodnevnica.
U poslednjih nekoliko godina sa masovnijim korienjem raunara u
kolama stvoreni su uslovi za kvalitetnije inoviranje obrazovne tehnologije.
Nastava sa multimedijalnom sadrinom postoji u nastavnoj praksi due vreme, ali
je termin multimedijalna nastava pedagoka kategorija novijeg datuma.
Multimedijski sistem u nastavi izgrauje se zbog potrebe funkcionalne i tehnike
integracije brojnih i raznovrsnih medija u nastavi u sistematine sklopove, odatle i
naziv multimedijski sistem. Pored multimedija sve vie se koristi Internet, kao
baza podataka i softverskih modula, koji su namenjeni za primenu u obrazovnom
procesu. Pored mogunosti uvanja podatka na Internetu, znaajan je i
obrazovni profil i mogunosti komuniciranja uz pomo Interneta. Interaktivni
hardverski i softverski elementi i interaktivni metodi rada uz pomo hardvera i
softvera su sve efikasniji u vaspitno-obrazovni rad.
Kao to je ve reeno, od uitelja se trai promenjena uloga u nastavnom
procesu, otvorenost prema hipersvetu i osnovno poznavanje hardvera, softvera
i korienja IKT sredstva. Uz te sposobnosti je mogue samo efektivna priprema
uenika na izazove informacionog drutva.
Klasina nastava se sastojila od nastavnika, od uenika i od gradiva. Uz
sve znaajniju primenu moderne technike i dostignua obrazovne tehnologije,
pedagogije i psihologije je vodila do proirenja ovog modela sa komponentom,
koji se zove moderna obrazovna-tehnoloka sredstva (nove medije). Klasini
predavai (nastavnici) su svoju verodostojnost postigli sa svojom govorom,
mislima, reputacijom i svojim izgledom. Danas moramo ovu listu da dopunimo sa
vizualnom verodostoju, koji se osniva pre svega na projekciju, koji prati
izlaganje predavaa i na korienje novih tehnologija i medija.
Sve vie se namee potreba za savremenom kolom i savremenim
uiteljima. Postavlja se pitanje kako utie tehnologija obrazovanja na nastavu i
uenje. Postavlja se i drugo pitanje: u kojoj meri su kole spremne za prihvatanje
novih tehnologija i informatike u nastavi. Oba pitanja su kljuna za proces uenja,
a naroito su aktualna za proces aktivnog uenja.
51
Analizirali smo nove medije, koje smo primenili tokom projektovanja,

testiranja softverskih modula i ispitivanja efekta istih. Spomenuti mediji su
raunari, koji svoj maksimum dostiu, sa meusobnom umreenjom. Najvea
svetska raunarska mrea je Internet. Nastavni as je sve manje zamisliv bez
projektora uz ega najee se koristi PowerPoint prezentacija. Interaktivna
sredstva, kao to je to elektronska tabla ili prezenter, ine kolski as celim i
efektivnijim.
4.2. Primena raunara u nastavnom procesu

4.2.1. Pojava raunara u kolama
Intenzivno korienje raunara u svakodnevnom ivotu i u kolama
poinje od 1990-te godine. U to vreme poinje i korienje satelit antena, i pored
dravnih kanala pojavljuju se i kanali stranih drava. Deca su pritiskom dugmeta
menjali kanale, kulture, drave i to im bilo jako privlano. Ideoloki i pedagoki
korisne emisije su bile promenjene sa agresivnim i besmislenim emisijama. U
ovakvom okruenju se pojavio raunar i odmah dobio znaajnu poziciju u
obrazovanju.
Nastavnici su na tri naina reagovali na novo pomono sredstvo (Raschke
1998.):
Prva grupa se plaila novog naina obrazovanja. Osetili su da raunar

moe znatno da promeni ulogu i odnos uenika i nastavnika. Bili su protiv
ove vrste tehnike i protiv raunara. Razlog za ovakvo ponaanje je bio
veliki strah od rukovanja raunarom, koji se inio jako komplikovanim.
Mislili su da oni nikad nee moi da naue da koriste raunar. Njihova
znanja e postati zastarela i nee moi da dre korak sa savremenim
nastavnim procesima, nee imati vremena na uenje pored obaveza u
koli.
Druga grupa je bila oduevljena sa pojavom raunara i raunarskog
sistema u kolama. Oni su brzo nauili (ili su ve znali) da koriste raunar
i neki programski jezik (u ovo vreme je Basic vladao na tritu). Iz ove
grupe su neki pojedinci konstruisali prve primitivne edukativne softvere
(Commodore raunari su bili najee korieni).
Trea grupa je bila najbrojnija. Pasivno su oekivali da li e doi do
implementacije raunara u nastavu. Oni su ve doiveli programiranu
nastavu, kolsku televiziju, reforme nastave. I kada je ve bilo jasno da je
raunar vie od najmodernije igrake za decu, ostali su ve u znanju bili
jako daleko.
52
Pre par godina Komisija za obrazovanje Evropske Unije je napravila

anketu o primeni raunara od strane nastavnika. Jedna grupa pitanja je traila
odgovor, na pitanje: Zato nastavnici ne vole raunar? Najei odgovori su:
Strah od promena i od novog naina obrazovanja

Ja sam tehniki nepismen! - duhovne prepreke u uenju
Ja sam ovde (moda) nepotreban?! nemogunost prilagoavanja na
novu ulogu nastavnika
Informatike kompetencije prednost uenika se ini nedostinim
Ovde je sve na engleskom?! plae se od dominacija drugog jezika i
druge kulture
Strah od otuenja linosti u obrazovanju
4.2.2. Modeli primene raunara u nastavi

PC raunari u kolama u sve veoj meri se koriste, ne samo kao nastavno
sredstvo, nego kao okolina uenja. Nastavnici moraju da znaju da koriste
raunare, ne samo kada se pripremaju na nastavni as, nego i u toku asa.
Moraju da poseduju osnovne informatika i telekomunikaciona znanja. Samo
takav nastavnik moe da priprema uenika za izazove informcionog drutva, u
kome i sam ivi. Nastavnik mora znati koristiti i sluiti se sa beskrajnom koliinom
informacija. Za prikupljenje tih informacija, osnovno sredstvo je raunar i moderni
telekomunikacioni sistemi. A najznaajniji izvor informacija je Internet, kao
svetska raunarska mrea. Internet je izvor beskrajnih informacija u obliku slika,
teksta, video snimaka i multimedije, koje se moe da koristimo u nastavnom
procesu.
Raunar u nastavi ima vie funkcija. Koristi se pri uvebavanju motorikih
vetina uz korienje mia i tastature. Koristi se i kao multimedijalno i interaktivno
nastavno sredstvo. PC moe da zameni najvei broj nastavnih sredstava
(televizor, video, grafoskop, episkop, magnetofon) (Nmesztovszki, 2006.).
Kompjuterski programi (softveri), koji se primenjuju u nastavi, dele se:
Programi za razvijanje motorikih vetina

Programi za uvebavanje - koji formiraju navike, sposobnosti kod uenika.
Stalno informiu uenike o rezultatu, uvruju dobre odgovore, ocenjuju
uspeh uenika.
Programi koji saoptavaju nova znanja - programi za uenje
Programi za reavanje raznih problema (programi za otkrivanje) - uenik
samostalno radi, i pokuava reavati probleme, koje daje raunar.
53
U obrazovanju se moe koncipirati modeli primene raunara, sa svojim

periferijama, kod koje je glavni akcenat svrha primene. Kod ove podele,
najvaniji modeli su:
Primena raunara kao pomono sredstvo (za nastavnike): izrada i

tampanje testova, izraunavanje proseka, izrada rasporeda asova,
kalendara, itd.
Primena raunara kao izvor informacija koje su potrebne za odravanje
nastavnog asa i za samostalno uenje (za uenike i za nastavnike):
korienje on-line enciklopedija, sajtova za pretragu. Na Internetu je
dostupan najvei deo znanja oveanstva, a pre svega najnovija
inovacija-informacije. Za pribavljanje ovih sadraja je neophodan hardver,
softver, Internet pristup, kompetencije i znanje nekih svetskih jezika
(engleski je jezik Interneta).
Primena raunara kao alat za komunikaciju (za nastavnike): elektronska
pota, et, video konferencije, uenje na daljinu.
Primena raunara kao sredstvo uz koje ostvarujemo programiranu
nastavu (za uenike i za nastavnike): hipermedijalni softveri.
Primena raunara kao nastavno sredstvo (za uenike i za nastavnike): sa
kojim prikazujemo slike, zvuk, video snimke, multimedije. Raunar moe
se koristiti umesto klasinih nastavnih sredstava (diaprojektor, episkop,
grafoskop, magnetofon, CD plejer, DVD plejer).
Primena raunara kao alat za prikazivanje multimedijalne prezentacije:
koji je novi vid komunikacija u nastavi, i integrie prikazivanje teksta,
tabela,
grafikona,
slika,
zvuka,
animacija,
multimedijalnih,
hipertekstualnih, interaktivnih sadraja i kompletnih softverskih alata.
Primena raunara kao interaktivno sredstvo: sa kojim ostvarujemo
interaktivnu individualnu ili rad u grupi, uz pomo projektora i elektronske
table.
Drugi nain izgradnje modela za primenu raunara u obrazovnom

procesu, se zasniva na meru i na intenzitet primene. Kod ove podele se razlikuje:
Tradicionalni model: dominiraju klasine metode rada, u veem delu

sluajeva frontalni rad. Koristi se klasina nastavna sredstva i klasini
pedagoki i psiholoki principi. Uionice su bez raunara, umesto njih se
koristi tampani materijali i klasini modeli za prikazivanje. Mesto
odravanja asa je klasina uionica. Glavni nedostatak ovog modela, da
se ne primenjuju moderna nastavna sredstva. Prednosti ovog modela su
jednostavnost primenjenih obrazovnog materijala i nemogunost tehnikih
problema.
Kombinovani model: primenjuje se samo jedan raunar i projektor, na

kojem se prikazuje prezentacija, koji sadri tekst i slike. Dominira frontalan
oblik rada. Mesto odravanja asa je klasina uionica, koja je opremljen
raunarom i projektorom. Kod kombinovanog modela raunar je nastavno
54
sredstvo. Glavni nedostatak ovog modela je nedostatak multimedija i

individualnog rada (na raunaru). Prednost modela je primena raunara
sa umerenom intenzivnou.
Multimedijalni i interaktivni model: primenjuje se vie raunara (po

mogunosti, svaki uenik koristi poseban raunar), primenjuje se projektor
i interaktivna tabla. Akcenat je na na prikazivanju multimedija,
individualnom radu i na interaktivne metode (kod elektronske table i kod
raunara). Dominira aktivno sticanje znanja i individualno uenje, sve to
pod kordinacijom nastavnika. Frontalan deo asa je motivacija i
prezentacija zadataka. as se odrava u informatikom kabinetu ili u
medijateku. Kod multimedijalnog i interaktivnog modela raunar je sredina
uenja. Nedostatci modela su mogunost tehnikih problema, dugotrajna
priprema na as. Prednost modela su individualan rad, mogunost
primene multimedija i interaktivnih metoda rada.
Stepen i nivo primena raunara u nastavnim aktivnostima, pored strukture

i ciljeva obrazovnog sistema, najvie zavisi od nastavnika, koji esto pruaju
otpor prema promenama.
Razloge za pruanje otpora prema promenama se dele na (Solea, 2007):
Spoljne barijere, koji obuhvataju nedostatak:
pristupa hardveru
pristupa softveru
vremena za planiranje novog oblika nastave
tehnike podrke
podrke od strane rukovodstva obrazovne institucije
Unutranje barijere obuhvataju nedostatak:
ubeenja o kvalitetu predavanja

ubeenja o prednosti primene tehnologije
obrazovnih modela
nespremnost za promene
Eliminisanje spoljnih barijera je mogue sa ulaganjem u obrazovne

sisteme. Opremljenjem kola sa savremenim raunarskim alatima.
Eliminisanje unutranjih je kompleksniji proces. Klju uspeha je u svesti
nastavnika. Mogua reenja je za ovaj problem je: organizovanje strunih
seminara, obuka i kurseva, motivisanje nastavnika, detaljno istraivanje
problematike, prezentovanje postignutih rezultata.
4.2.3. Uenici i raunar
55
Kad su u pitanju deca, o raunaru se najee govori kao o bauku i izvoru

brojnih opasnosti. Pritom se esto zaboravlja na brojne prednosti koje raunar
ima u procesu obrazovanja dece te u razvoju vetina i sticanju oseanja
samopouzdanja. Raunar i Internet su tu i sigurno nee nestati iz savremenog
ivota, nego e se jo vie razvijati i napredovati. Decu ne treba izolovati od
novih tehnologija s kojima e se morati sluiti u ivotu i kasnije na radnom mestu,
treba samo posmatrati njihovu upotrebu raunara i nauiti ih da budu oprezni, da
raunar koriste kao alat koji e im olakati uenje, a izradu zadataka uiniti brim,
tanijim i zanimljivijim. Decu ne treba plaiti raunarom nego im treba pomoi da
ga upoznaju i ovladaju znanjima i vetinama koje su neophodne za korienje
raunara. Brojne su prednosti upotrebe raunara, ako ga dete koristi pametno i
mudro.
Roditelji moraju nadzirati dete i pobrinuti se da upotreba raunara bude
pre svega sigurna. Vano je odabrati programe primerene dejem uzrastu, i
barem povremeno proveriti ime se dete bavi na raunaru.
Najvei opasnost za uenike su neeljeni sadraji sa Interneta i agresivne
igre. Istraivanja su pokazala da prilikom primene Interneta, u poetku korisnici
koriste sajtove za traenje (google, krstarica), a posle u sve veoj meri koriste
direktne linkove. Nadzor roditelja i nastavnika je vaan, pogotovo u poetnoj fazi
traenja. Agresivne igre imaju negativni psiholoki i socioloki uticaj na decu, koji
su u razvijanju. Nadzor u ovom sluaju omoguuju etikete na kutiji CD-a ili DVDa, koji upozorava roditelje na psovke i na neadekvatne sadraje (parental
advisory). Preporueno je ogledati omotaa CD-a i DVD-a, gde je oznaeno
preporuena uzrast korisnika tih medija. U nekim (agresivnim) raunarskim
igrama je integrisana roditeljsko zakljuavanje (parental lock) nekih tetnih
elemenata igre (krv, agresivnost, psovanje).
Uenici u kolama brzo prihvate savremene raunarske metode rada, pre
svega to vei deo uenika koristi raunar u svojim domovima, a njihova vizaulni
svet je svet multimedija, specijalnih efekta i interaktivnosti.
Igra je najprirodnija delatnost dece, i jo uvek vodea i neprevaziena
pedagoka metoda kod mlaih uzrasta. Najvea prednost raunara je da
omoguuje deci da ue kroz igru i zabavu.
Poto uenici sve vie vremena sprovode sedei pred raunarom u
kolama, jako je vano da naue pravilno dranje tela za vreme korienja
raunara. Veina kola koristi jedan nametaj, za sve uzraste. esto je to obian
sto ili stolica, standardne veliine i zato to su uenici osnovnokolskog uzrasta
razliitog rasta. Ipak je vano da radna stanica u kolama zadovolje najvanije
ergonomske zahteve i da se sprei pojava zdravstvenih problema. Vano je
podesiti visinu i udaljenost monitora, mia i tastature. Podesiti stolicu, podmetnuti
pomoni ergonomski predmet ispod uenika i ispod stopala. Odrediti najdui
vremenski interval za korienje raunara (bez prestanka) i napraviti pauzu posle
ovakvih intervala (razgibavanje).
Slika br. .
Ispravno dranje tela i pozicija raunara (nepravilno: isprekidane linije)
56
Hardveri raunara su dizajnirani za odrasle i esto oteano koriste uenici.

Postojimi i tastatura, koji su optimizovani za primenu mlaih uzrasta.
Slika br. .
Otean rad sa miem, standardnih dimenzija i mi koji je optimizovan za decu
(http://www.7gadgets.com/wpcontent/uploads/2007/11/animal_gift_optical_mouse_for_children.jpg )
Slika br. .
Tastatura koji je optimizovan za potrebe mlaih uzrasta
(http://cdn.cbsi.com.au/story_media/339295507/Crayola-EZ-TypeKeyboard_1.jpg)
57
4.3. Projekcija nastavnih sadraja

4.3.1. Opte karakteristike projekcije
Obrazovno-tehnoloka sredstva za prezentaciju i audio-vizualna
obrazovna sredstva se sve ee koriste u kolama. U svakodnevnom ivotu sve
vie smo pod uticaja vizualnog sveta, tako je kod uenicim mlaeg uzrasta (to je
dejstvo dinaminog irenja masovne komunikacije). Paralelno sa ovim procesom
i u obrazovanju se koristi sve vie vizualna sredstva, sa tim u kolama izvor
informacija su sve ee digitalni oblici. Vizualizacija sadraja omoguuje
efikasniju, bru i trajnije uenje, poto mozak oveka bre obrauje vizualne
sadraje od teksta (primenom ovih metoda se tedi vreme u nastavnom
procesu). Prikazom multimedijalnih sadraja, ukljuenje vie ula, uenici jo
efikasnije ue i jo su motivisaniji na nastavnim asovima. Za vizualizaciju i za
prikazanje multimedija danas se koristi sistem u kome u centralnoj poziciji
raunar, a za raunar je prikljuen multimedijalni projektor. Za izradu efikasnih
nastavnih sadraja uz primenu multimedija najee se koristi softver
PowerPoint.
Obrazovna sredstva koji slue za projekciju podravaju frontalan rad,
dopunjuju, esto i zamenjuje kolsku tablu, vizualizuju govor nastavnika i
pomau obradu gradiva i ilustruju objanjavanje nastavnika. Projektori se sve
ee primenjuju pored poslovnih prezentacija i u pedagokoj praksi. Primenu
projektora omoguuje predavanje vizualizacije uz veu publiku, koristijui
elemente iz raunara ili sa Interneta. Multimedijalni projektor ili (BIM)projekor
projektuje video signal, koji pristigne iz raunara, iz dvd plejera ili iz drugog
digitalnog sredstva. Projektor omoguuje prikazanje svih sadraja, koji se
prikazuje na monitoru raunara: od slika, preko multimedija sve do interaktivnih
softvera ili softverskih modula. Video prikljuci projektora su identini (ulazni i
izlazni) sa prikljucima monitora. Primenjuju se VGA, S-video i DMI prikjuci.
Projektor, raunar, i program za kreiranje multimedijalnih prezentacija
(PowerPoint) ine jednu sloenu i viestruko povezanu obrazovno-tehnoloku
celinu. Iako sve vie se koristi projekcija na kolskom asu, koje nastavnici
sastavljaju, metodika uspene prezentacije jo uvek nije dovoljno razvijena.
Tehnike i sadrajni elementi jedne prezentacije su vani i moe se primeniti od
obine PowerPoint prezentacije sve do prezentacionog materijala koja je
pripremljen za elektronske table.
58
Slika br. .
Multimedijalni projektor
4.3.2. Tehniki elementi uspene prezentacije

Odgovarajua tehnika uspene prezentacije pre svega odgovara na
pitanje: kako kreirati efikasnu elektronsku prezentaciju, koje veliine fonta, kakve
slike i animacije primeniti u prezentaciji.
4.3.2.1. Grafika pozadina - abloni
Najvanije grafike elemente jedne prezentacije odreuje ablon
(template), koji sadri sliku pozadine, poziciju teksta, veliinu fonta (postoji
mogunost promene ovih opcija). Kod izbora ablona je jedan od najvanijih
aspekta je jedinstvenost dizajna. esto se susreemo sa ablonima koji nisu
jednistveni, esto su korieni. Kod ovih prezentacija sluaoci imaju (negativan)
oseaj da su ve negde videli prezentaciju (ablon).
4.3.2.2. Boje prezentacije
Primenjene boje na prezentaciji naglaavaju odreene poruke i odreuju
emocije. Nepravilna boja prezentacije negativno utiu na sadraje i problematini
delovi prezentacije mogu da budu i neitljiv. Najvaniji aspekt kod selektovanja
boja su otri konturi (izmeu pozadine i sadraka). Previe boja na prezentaciji
moe da bude zbunjujue, preporuljivo je primena nijanse 2-3 boja.
4.3.2.2. Tekst prezentacije
59
Veliina fonta i vrsta treba doprineti itljivost i vidljivost prezentacije i iz

zadnjih redova publike. Najvea mana jedne prezentacije je, kada je neitljiv ili
kada je prezentacije loe vidljiva ili uljiva. Opta prihvaena pravila je da,
veliina fonta na prezenaciji nikada ne bude manji od veliine 24. U zavisnosti od
veliine povrine projekcije i veliine sale, moe se primeniti 28, 38 ili 48 veliine
fonta. Za kreiranje prezentacije, najee se koristi Arial ili Times New Roman
font, koji su najee korieni i sa tim najkompatibilniji fontovi. Ako je
prezentacija itljiva sa 3 metara od monitora u pogledu na celu prezentaciju
(Slide Show). Ovo ja najjednostavniji nain, da se proveri da li su primenjeni
odgovarajua vrsta karaktera, odgovarajue veliine na prezentaciji.
4.3.2.2. Slike na prezentaciji
esto se moe uti, da jedna slika vie govori od hiljadu rei. U procesu
izgradnje prezentacije, slike moraju da imaju kljunu ulogu, ako se ispravno
primenjuju. Publika prezentacije prvo proita naslov na slajdu, zatim pogleda
sliku i na kraju pogleda predavaa. Vano je da za vreme dizajniranja slajda,
uvaamo ovaj raspored. Slika uvek treba da vizualizuje tekstualni sadraj
(naslov) slajda. Pored toga, esto se postigne dobar efakat sa slikama, koji
zauzmu ceo ekran.
Treba imati na umu, da slika bude jasan i dobrog kvaliteta. Ako slika nije
odgovarajua, onda se trai druga slika. Zbunjivo deluje na gledaoce, ako slika
sadri nadpis ili iz drugog razloga je neadekvatan.
Ako se uvaava princip: jedan slajd, jedan misao, onda je nepotrebno
koristiti suvie slika na jednom slajdu, poto to bi doveo do nepotrebne vizualnog
takmienje izmeu slika, u publici (ne bi znali, koju sliku da tumae).
Primena previe slika je protiv druga dva pravila kreiranja multimedijalnih
prezentacija: 1. slajd se ne moe tumaiti za par sekundi 2. previe slika
preoptereuje, radnu memoriju publike.
Izvori slika i grafika mogu da budu razliiti:
najprostije grafike se mogu nacrtati uz pomo alata za crtanje u

PowerPoint-u
umetne se iz Cliparta-a PowerPoint-a
naslika se slika na monitoru i odgovarajua slika se edituje
dizajnira se uz pomo odgovarajueg softvera (Paint, CorelDraw,
Photoshop)
preuzima se sa Interneta iz galerija slika
pronae se uz pomo sajtova za pretraivanje (http://images.google.com)
Slika br. .
60
A Google Napredna pretraga slike (Images > Advanced Image Search)

podeavanje funkcija
4.3.2.3. Animacije
Primenom animacija i raznih multimedijalnih efekta se izraava oigledan
prednost PowerPointa. Uz pomo animacija je mogua postepeno prikazanje
sadraja slajda (paralelno sa govorom predavaa). Animacije treba primeniti u
duhu doslednosti i jasnoe. esto se deava da su slajdovi preoptereeni sa
nedoslednim animacijama i animacija jednog objekta, pokriva povrinu drugog
objekta.
4.3.2. Tehniki elementi uspene prezentacije
Problem primene PowerPointa u obrazovnom procesu potie iz gledita
da je projektor je jedna modernija verzija grafoskopa. Ovo gledite zaboravlja
najznaajnije prednosti digitalne projekcije i PowerPointa koji su: animacija i
postepenost u prikazanju sadraja uz pomo animacija, multimedijalne
mogunosti, mogunost interaktivnosti i korienje mrenih resursa (sadraji sa
Interneta).
Iz ovog pogrenog gledita sledi sledea greka da je PowerPoint
prezentacija slui samo za prikazanje skica. Projektovanje skica nastavnih
asova je neopravdan sem nekih specifinih sluajeva, kada je cilj nastavnog
asa pravljenje beleke iz nastavnog sadraja. Proitanje skica sa povrine
projekcije je ne samo nepotrebno, ve je tetno sa gledita uspenosti
prezentacije i multimedijalnog uenja.
Puno (naroito neuskisnih) predavaa prave prezentaciju pre svega zbog
sebe, da bi u krajnjem sluaju proitali PowerPoint dokumenat. Sa ovom
metodom sa vizualizacijom i prezentacijom upravo zamenjuju svoje predavanje,
a ne obogauju i dopunjuju. Izrada skica za potrebe predavaa se koristi panel u
PowerPointu, koji je nazvan beleke, i koji se moe podesiti tako da bude vidjivo
samo na ekranu koji je ispred predavaa.
61
Problem moe da pretsavlja i publikacija prezentacionog sadraja meu

sluaocima (studentima i uenicima) predavanja. esto se javlja problem, da u
ovim situacijama sluaoci ne prave skice, poto su svi materijali dostupni. Ovo je
na prvi pogled povoljno, poto znamo da skice uenika ne moe nikad da bude
toliko taan i celovit kao predavanje i projekcija. Ali moramo i to uzeti u obzir da
je beleenje sutine predavanja i pravljenja skica je jako vaan deo psihikih
procesa abstrakcije, prepoznavanje sutinskih elemenata i uenja. Kod ovih
procesa uenik naglasuje (zabelaava) sutinu predavanja, koji e njega pomoi
u prizvanju njegovih uspomena, vezano za predavanje i omoguuje efektivniju
uenje. Iz ove teorije sleuje, da prepisivanje, kopiranje i irenje skica
studenata/uenika isto su tetni za proces uenja zbog subjektivnih osobina
pojedinih beleaka.
Veina predavaa misli da sadraje koje on predaje, sluaoci predavanja u
celosti preuzme. Ovu teoriju, zabunu zovemo teoriji cevovoda.
Slika br. .
Teorija cevovoda
cevovod
Ustvari multimedijalno uenje i memorizacija predavanja funkcionie na

drugi nain. Ljudska memorija se sastoji od senzornog pamenja, od
kratkotrajnog (radnog) pamenja i od dugotrajnog pamenja. Senzorna memorija
i dugotrajna memorija su neogranieni, kratkotrajna memorija je ograniena.
Efikasnost pamenja oveka odreuje ogranienost radne memorije, poto u
dugotrajnu memoriju ostaju samo ti sadraju, koji su ve prethodno ostali u radnu
memoriju.
2. kp
Struktura memorije oveka
62
senzorna memorija
dugotrajna memorija
kratkotrajna memorija
Moe se konstatovati da uspenost jednog predavanja (prezentacije) i

multimedijalnog uenja lei u uvaavanju ogranienja kratkotrajne memorije
publike. Praenjem ovih injenica moe se rei da predavanje (prezentaciju) se
mora tako graditi da najvanije injenice dobijaju mesto na poetku izlaganja.
Kasnije se razjanjavaju ove kljune injenice. Vizualizacija (PowerPoint
prezentacija) prati ovaj logiki redosled.
Kod vizualizacije se koristi elementi poznati od antikih doba: uvod, glavni
deo, zavretak. Kod izrade slajdova se koristi tri stepena, koji se obrazuju od
vanosti sadraja slajda. Ovi su: 1. slajdovi od kljunih sadraja 2. slajdovi sa
glavnim temama 3. slajdovi razjanjavanja. Preporuljivo je i grafiki odvajati ove
slajdove uz korienjem drugijih pozadina i tema (crno-sivo-belo). Kod izgradnje
i prikazanja prezentacije redosled ovih slajdova su istaknutog znaaja. Ako
poinjemo sa razjanjavanjem nekih elemenata prezentacije postoji opasnost da
radna memorija publike se ubrzo popunjuje pre izlaganja kljunih problema,
sadraja i povezanosti.
Slika br. .
Ako se predavanje poinje sa slajdovima razjnjavanja, onda se preopteree
radna memorija publike/uenika do izlaganja kljunih pojmova (crno-slajdovi od
kljunih sadraja, sivo-slajdovi sa glavnim temama, belo-slajdovi razjanjavanja)
63
Reenje ovog problema je to da prezentacija poinje sa vrha piramida, sa

kljunim sadrajima, najznaajnim rezultatima, najvanijim mislima. Ovaj metod
je globalno karakteristian na digitalnu tekstualnost, a najizrazitiji je kod
vebsajtova. Tokom prezentacije razjasnimo ove kljune sadraje. Koristei ovaj
metod, prezentacija se poinje sa slajdovima kljunih sadraja. Istraivanja
pokazuju da publika ve posle petog slajda obrazuje svoje miljenje o izlaganju. I
zbog ove injenice je vaan dobar poetak prezentacije.
Slika br. .
Ako predavanje poinjemo sa kljunim sadrajima, onda na odgovarajuem
nainu popunjavamo radnu memoriju publike/uenika
Sluaoci predavanja prvo pogledaju projekciju, proitaju naslov, pogledaju

sliku, pa na kraju njihova panja se koncentrie na predavaa. Slajd mora da
bude takav, da se moe shvatiti za vreme tri sekunde. Iz ovog procesa shvatanja
projekcije i predavanja, proizlazi zakljuak, da je bezpotrebno preopteretiti
64
slajdove sa previe teksta, i treba pratiti zakon jedan slajd, jedan misao. Kod
izabranja slika isto je vano uvaanje radne memorije publike. Slika na slajdu
treba da vizualizuje naslov, druge slike su bespotrebne. Ako se koristi vie slika,
onda poinje vizualno takmienje izmeu slika za panju, i esto se prekorauje
tri sekunda za shvatanje slajda.
Projekcija je u stvari drugi kanal komunikacija se publikom, koji ne
ponavlja, nego vizualizuje predavanje. Najvei efekat postiemo sa
prikazivanjem adekvatnih multimedija i interaktivnih sadraja.
Projektovanje skica (i itanje istog) je tetno zbog dva razloga: 1.
Bezpotrebno se optereuje kratkotrajna memorija sluaoca 2. Nije efektivan
komunikacija na dva kanala (govor+projekcija), poto i uju i vide tekst
prezentacije, i na oba kanala teku iste informacije. Sa ovim projekcija gubi pravu
funkciju, koja je da podri govor izlagaa. Dobro osmiljena prezentacija ostavlja
veu slobodu izlagaima, omoguuje konstruktivne dialoge i improvizaciju.
Kod pripremanja sadraja slajdova mora se uzeti u obzir sledei principi:
Prezentacija se pravi za publiku, a ne za predavaa

Ne optereuje se bezpotrebno kratkotrajna memorija publike sa
tekstovima i slikama
Izlaganje se poinje sa kljunim sadrajima
Ne moramo sve predati to znamo, dovoljno je predati toliko koliko
naa ciljna grupa treba da zna vezano za odreenu temu
Predavanje se odvija paralelno na dva kanala: govor + projekcija.
Projekcija ne podraava govor (ili obrnuto), nego podrava je
Ne ita se sa projekcije
Projekcija e biti efikasnija ako se:
koristi jedinstveno grafino okruenje i pozadina 1

pie na povrinu projekcija2
zatamni projekcija u odgovarajuem trenutku (panja se upuuje
samo na izlagaa) 3
prikazuja adekvatna multimedija i interaktivni sadraj
aktivira publika putem pitanja, glasanja, raspravljanja i ekperimenta
Projekcija e biti manje efikasna ako:
je prezentacija neitljiva (zbog male veliina korienog fonta), ili ne

moe se uti govor izlagaa
se proita tekst projekcije
1 Baza podataka jedinstvenih PowerPoint pozadina

http://www.magister.su.ac.yu/pptsablon/ppsablonok.htm
2 U toku projekcije sa CTRL+P kombinacijom tastera menjamo kurzor na olovku, a kombinacijom tastera
CTRL+A ponitimo ovu komandu.
3 W (beo) i B (crno) tasterom tokom projekcije (Slide Show)
65
se prikazuje slika ili grafikon koju izlaga ne zna da objasni

se prekorai odreeno vreme za izlaganje
je loa struktura predavanja i projekcije
je predavanje monotono zbog glasa ili zbog treme predavaa
su na slajdovima velika koliina teksta ili slika
predava je u mogunosti da posmatra publiku (umesto monitora)
predava okrenut leima prema publici
Za vreme prikazivanja multimedijalne prezentacije i fronatlnog predavanja

smetajue je kada predava, kod svake promene slajda, vraa se kod raunara i
pritisne dugme tastature ili mia. Ova radnja prekida prirodni tok predavanja, i
stvara utisak da umesto da predava upravlja raunarom, predavanje zavisi od
raunara. Negativan efekat je jo ove radnje, da predava gubi kontakt oiju sa
publikom ovog naina menjanja slajda.
Delimino reava ovaj problem, kada predava zamoli nekoga, da upravlja
sa slajdovima, ali u veem delu sluajeva ni ovaj nain menjanja slajda nije u
celosti i prirodan i javljaju se male pauze.
Reavanje ovog problema je primena ureaja, koji se zove prezenter.
Prezenter je u stvari daljinski upravlja uz pomo koje se moe menjati slajd ili
animacija u PowerPoint prezentaciji. Prezenter se sastoji od dva dela: predajnik
(koji se nalazi u ruku predavaa) i prijemnik (prikljulen u USB port raunara).
Domet predajnika je do 15 metara, nije potrebna instalacija ni softver, u
predajniku se nalazi dve baterije od 1.5 volti. Neki modeli, pored upravljanja sa
slajdovima imaju mogunosti za startovanje prezentacije (F5), za prekidanje
projekcije (ESC) i za upravljanje sa multimedijalnim sadrajima (startovanje,
pauza, jaina zvuka). U neke modele su integrisane su sat (za merenje vremen
izlaganja) i laser (za prikazivanje objekata na projekciji).
Predava dri prezenter u ruku, koji mu nije dominantan i tako diskretno
menja saljdove. Ovaj proces ga ne ograniuje u slobodnom pokretu, ne mora da
se vraa kod raunara i moe da odri kontakt oiju sa publikom.
Slika br. .
Prezenter
66
4.4. Internet
4.4.1. Dinamizam u razviljanju svetske raunarske mree
Razlog umreenja u ranim godinama razviljanja raunara je bio podela
radnih zadataka i tako ostvaranje vee brzine ove raunarske mree. Danas,
kada su personalni raunari dovoljni brzi (za zahteve prosenih korisnika) i nia
cena omoguuje da budu pristupni u domova (po rezultatima Republikog
zavoda za statistiku iz 2009. godine 46,8% domainstva poseduje PC u Srbiji),
glavni razlog umereenja raunara je podela i prenos informacija i to u obliku
raznih dokumenata (dokumenti tekstualnog karaktera, tabele, slike, zvukovi,
multimedije, kompleksni programi). Zbog ovog prenosa informacija se obrazuju
raunarske mree na pojedinim radnim mestima i zato se svetska raunarska
mrea (Internet) razvilja sa velikom brzinom. Uz pomo Interneta se prati vesti,
trai se informacija, komunicira se, provodi se slobodno vreme (radio, tv emisije,
raspravljanje o odreenim temama, itd.) i u sve veoj meri se radi uz pomo
Interneta.
Dinamizam razviljanja Interneta najbolje govori podatak da je IP 4
protokol, koji je omoguio 4,9 milijarde taaka za prikljuanje Internetu je pre
nekoliko godina postao nedovoljan (ne samo zbog broja korisnika, nego i zbog
neekonominih podela IP adresa). Novi protokol, koji je nazvan IP 6, omoguuje
6,5 bilijardi taaka za prikljuenje. Na prvi pogled je ovaj novi protokol omoguuje
beskrajan broj prikljuenja (1500 taaka na svaki m 2 Zemlje), ali ako se razmisli
da danas pored raunara danas se prikluuje na Internet telefoni, saobraajna
sredstva, razni aparati domainstva (i ova lista se stalno proiruje), i ako se uzme
u obzir da proizvodnja ipa, koji omoguava pristup Internetu kota oko 2
amerikih dolara, onda moemo predvideti da je ovaj broj u stvari realna potreba
u procesu razviljanja svetske raunarske mree.
Nagli porast razvijanja Interneta ilustruje injenica da je Bil Gets svoju
knjigu, koji je napisao 1994. godine je morao posle da promeni, da bi odgovarao
normama, koje je meuvremeno svetska reunarska mrea stvorio:
67
We didn't expect that within two years the Internet would captivate the
whole industry and the public's imagination. (Bill Gates, 1996)
Ako je u prolosti znanje je bio bogastvo (znanje imanje). Onda u vremenu
informacionih drutva ovo bogastvo je pre svega informacija i podela (sharing),
plasiranje do ciljne grupe i publikacija informacije je pravo bogastvo i prednost
(Nmesztovszki, 2008.).
4.4.2. Servisi na Internetu
Popularnost Interneta potie od velikog broja postojeih usluga. Ove usluge na
svetskoj raunarskoj mrei se zovu servisi. U ovom poglavlju e se analizirati
servisi na Internetu koji e se koristiti u fazi izrade, implementiranja, publikovanja
i testiranja softverskih modula. Servisi e se analizirati pojedinano odvojeno,
iako trendovi u razvijanju Web klijenta (brovsera) pokazuju da je sve vea
potreba za integrisanje ovih servisa, na jednoj standardizovanoj platformi. Ovi
zahtevi ve delimino se ostvaruju integrisanjem: e-mail (elektronska pota),
www (Word Wide Web), ftp (File Transfer Protocol) usluga u pojedinim
brovserima i platformama. Integrisanost je u najveoj meri se ostvaruje u
prenosu raznih datoteka, koje su integrisali i servis e-mail-a i servis www-a.
Osnovni servis se koristi samo retko, kod specifinih operacija (upload web
stranica).
Dokument koji se osniva na hipertekstove se zove hiperdokument. Ovi
dokumenti se uvaju na nekom ureaju za skladitanje podataka, na hard siku,
na CD ili DVD-ROM-u ili preko Interneta, na nekom raunaru, koji se moe
nalaziti bilo gde na svetu.
Ova tehnologija rukovanja informacija se ne ogranii samo na tekstualne
sadraje, ve moe da integrii i prikazuje ostale medije (slika, zvuk, multimediji),
tada se ova tehnologija se zove hipermedija.
4.4.2.1. E-mail - elektronska pota
E-mail je jedan od najstarijih, ali i do danas jednog od najpopularnijih
servisa na Internetu. Omoguava slanje i prijem tekstualnih sadraja, sa danas
sve vie integrisanom uslugom, uz slanje razliitih datoteka (slike, zvukovi,
animacija, aplikacije, itd.). Slanje ovih datoteka uz elektronsku potu, se zove
prilog (atach). Ovaj servis je brz, jeftin, jednostavan i udoban. Slanje elektronskih
pisama se ostvaruje uz pomo Mail adrese, koji se sastoje od dva dela. Prvi deo
sadri informacije (esto ime korisnika), a drugi deo sadri informacije o Internet
Provider-u. Ove dve informacije razdvalja karakter @ (na primer:
johnscott@hotmail.com).
Slanje elektronskih pote je komunikacija preko Interneta, koja se ne
odvija u realnom vremenu (komunikacija nije kontinualna i odgovor stie kasnije).
Ova vrsta komunikacija ini e-mail podobnim za prijem povratnih informacija, za
komunikaciju i za diskusiju sa ljudima koji su zauzeti, nepoznati, retko su online ili
koji ne koriste napredne metode komunikacija na primer Chat.
68
Integrisanje i evaluacije tehnika u korienju e-mail servisa su vodili do

pojavljivanja Web Mail-a i Diskusione grupe (Newgroups).
Korienje ove usluge uglavnom se vri uz pomo specijalnih aplikacija,
koji su kreirani za slanje i primanje elektronske pote (na primer: Windows Mail,
Outlook Express, IncrediMail, itd.). Webmail omoguava slanje i primanja
elektronske pote sa interfejsa web brovsera. Ugradnja ovih modula u php ili u
html sajtove omoguava brzo slanje komentara, sugestija vezane na neku temu.
Webmail za korisnike nudi brzu i kompaktnu dostupnost majlovima sa bilo kojeg
raunara, bilo koje mree (nije potrebno podesiti aplikaciju za E-mailove,
potreban je ukucanje korisnikog imena i lozinke). Danas skoro svi Internet
Provideri nude mogunost (sa svojeg vebsajta) korienje elektronske pote uz
pomo Webmail-a.
Diskosionu grupe nude mogunost diskutovanja u odreenoj temi. Osnova
ove usluge je elektronska pota. Jedina to korisnik mora da uradu, da podesi
server diskosione grupe i prijavljuje se na odreenu temu diskusija (sport, hobi,
slobodno vreme, raunari, itd.). Servis funkcionie tako da poaljeni e-mail-ove
dobija svaki koji je prijavljen na odreenu grupu i na ovaj nain se razvilja
razmena miljenja, ideja i strunih saveta.
4.4.2.2. World Wide Web
Najpopularniji servis Interneta je World Wide Web, skraeno WWW ili
Web. Ovaj servis se zasniva na linkove i na hipertekstove.
Ideja za korienje WWW potie iz 1989. godine kada je Tim Berners-Lee
i Robert Cailliau, koji su bili istraivai u enevi u CERN-u (Conseil Europenne
pour la Recherche Nuclaire - Evropska organizacija za nuklearna istraivanja),
dali predlog za izgradnju standardizovanog hipertekstualnog sistema. Ovaj
sistem bi omoguio prenos i prikazanje strunih informacija skroz jednog
standardizovanog interfejsa. Ovaj sistem bi omoguio strunjacima CERNA-a
dostipnost svih informacija, koji su razliito kodovani i nalaze se na vie servera,
uz pomo jednog specijalnog softvera. Posle prihvatanja teorijskih osnova u
CERN-u, Tim Berners-Lee (koji je bio ininjer za razviljanje softvera u
organizaciju) je ubrzo izradio prvi WWW server i softver koji interpretira razne
dokumente (brovser). Sistem bio brzo prihvaen i posle interne primene u CERNu poeo je razviljanje po celom svetu, poela razviljanje globalnog
hipermedijalnog sistema, koja se onsiva na Internet.
WWW je popularan meu svih korisnicima Interneta, poto primena ovog
sistema ne uslovljava vee informatiko preznanje, i sa tim obezbeuje
dostupnost informacijama i neupuenima u hipersvet. Informacije sa razliitih
servera pribavlja brovser i prikazuje na jednoj grafikom interfejsu, koji je se zove
web stranica (web page). Najpoznatiji web brovseri su Internet Explorer, Mozilla
Firefox, Google Chrome, Opera, itd.
Web sajtovi pored tekstualnih sadraja esto sadre slike, animacije ili
video sekvence. Sistem omoguava prenos i dekodovanje audio efekta i
muzike.Web stranice su osnovne jedinice WWW-a, a korienje WWW usluga se
zove surfovanje na Internetu.
69
Pojedini delovi sajtova su oznaeni (podvueni i / ili oznaeni sa drugom

bojom karaktera ili slika) i oznauju linkove, koji mogu da budu na aktualnom
raunaru ili serveru, ali mogu da budu na bilo kojem raunaru sveta. Ako korisnik
pokazuje sa kurzorom na jedan link, onda kurzor se pretvara u malu ruku sa
kaiprstom. Ovu linkovi su sainjeni sa dva dela: oznaen tekst ili grafika i iza
oznaenog dela adresa ili komanda koji za brovsera sadri informaciju sa kojeg
servera, po kojem protokolu moe se uitivati web stranica.
Web strane se kreiraju uz pomo jezika HyperText Markup Language.
HTML dokumenti se mogu editirati uz pomo obinih tekstualnih editora
(Microsoft Word, Notepad).
Slika br. .
HTML kodovi
Druga grupa editora je tipa WYSIWYG (What You See Is What You Get),
koji su editori specifini za kreiranje web stranica (SharePoint Designer,
FrontPage, Namo WebEditor). Ekstenzija ovih fajlova je HTM ili HTML (HTML od
Windows XP, koji omoguava vie od 3 rei ekstenzije), razlika je u kreiranju ovih
fajlova je to, da umesto tekstualnih komanda koriste razne alati integrisani u
programu, koji ubrzavaju i ujednostave rad. Alati u ovim editorima slini koji se
koristi u osnovnim raunarskim softverima (Word, PowerPoint), i dopunjeni su sa
specifinim komandima, koji se odnose za kreiranje linkova, specifinih dugmeta,
itd.
Napredne tehnologije u kreiranju web stranica su:
php tehnologija uz pomo koje se ostvaruju inteligentni web sajtovi koji

se menjaju uz pomo prethodno definiranih pravila i aktivnosti korisnika.
Uz pomo php tehnologija se ostvaruje on-line transferi, katalozi (baza
podataka), i elektronsko poslovanje.
70
flash animacije integrisaju kvalitetnu animaciju i zvukove uz limitirani

mogunost korienja baza podataka. Koristi se izradu atraktivnih web
stranica koji su obogaeni raznoraznim efektima.
Slika br. .
Microsoft Frontpage
(http://kuliahgsfame.files.wordpress.com/2007/10/frontpage-02.JPG)
Moe se rei da sredina informacija u informacionom drutvo oblikuju

hipertekstualni sistemi. Sa ovim se ostvaruje san Bush-a i izgradila se mrea koji
omoguava, sa velikom brzinom pronalaenje i prikazivanje sve dostupnih
informacija, koja ini znanje oveanstva. Word Wide Web je hipermedij
informacione ere, koji obuhvata celu palanetu, zasniva se na Internet i integrie
multimedije i mogunost komuniciranja. Ovaj viedimenzionalni informacioni
univerzum se najee zove hiperprostor ili kibernetiki prostor (cyberspace), a
navigaciju u ovom prostoru se moraju nauiti svi ljudi koji ive u doba informacija.
4.4.2.3. Napredne mogunosti komuniciranja putem Interneta: chat,
telekonferencije, forum i blog
Pored elektronske pote, stvaranjem tehnikih mogunosti (bri i pouzdani
Internet) i potreba korisnika (za interaktivnu i bru komunikaciju) su doprineli
pojavljivanju novih komunikacionih mogunosti. Chat se prvenstveno razvijao
integrisano u veb stranice, gde su se pojavili i nove mogunosti.
71
Paralelno sa ovim mogunostima pojavile su se i softveri, sa kojima je

mogua slanje poruka. Komunikacija putem ovih kanala je realna, brza i
interaktivna. Pored mogunosti prenosivanja teksta, mogua je i istovremeni
prenos zvuka, video signala i slanje datoteka. Istovremeni prenos zvuka, teksta i
video signala se zove telekonferencija i moe se ostvariti izmeu dva korisnika ili
u nekoj zajednici korisnika. Koristi se za strune konzultacije, ali i u privatnom
ivotu, pre svega zato to je besplatna. Najpoznatiji softveri za chat i za
telekonferencije su Windows Live (starije verzije nose ime MSN), Google Talk,
ICQ, itd.
Softverima pod imenom VOIP (Voice over IP) se omoguuje
telekomunikacija tako, da umesto fiksne ili mobilne mree se koristi raunarska
mrea (Internet). Meu ovih programa je najpoznatiji Skype, gde je razgovor
besplatan izmeu korisnika softvera, ali postoji i mogunost pozivanja fiksne ili
mobilne mree i slanje sms poruka (koja je pretplatnika usluga).
Na forumima na Internetu (forum - javni trg), kao i na forumima starog
veka, se okupljaju korisnici (user), koji imaju slino miljenje, interesovanje, itd.
Teme foruma su grupisani i na ove teme ili na prethodne komentare (comment)
alju korisnici svoje komentare. U uslugu foruma je integrisano slanje privatnih
poruka. Za korienje foruma je neophodna registracija, i kod pojedinih foruma je
neophodan i poziv od registrovanog korisnika.
Blog je jedna vrsta veb stranica, koji slui kao lini dnevnik, kada vlasnik
(ili uredncici) periodiki unese tekst, sliku i video zapise. Ove unose posetioci,
lanovi komentariu, znai ceo proces postane interaktivan sa puno povratnih
informacija.
4.4.3. Nastavni profili Interneta
Kad je re o primeni servisa Interneta u nastavi vano je navesti da pored
metodikih, psiholokih, pedagokih i informatikih uslova realizovanja ciljeva
vani su i (moderne) obrazovno-tehnoloki alati, materijalni uslovi. U ovu grupu
spadaju raunarska uionica, server raunar, raunari radnih stanica i periferije
raunara, kablovi i ruter za umreivanje raunara, tampai, audiovizualna
sredstva, softveri i odgovarajua Internet konekcija.
Odgovarajua Internet veza omoguava korienje svih servisa Interneta.
Re odgovarajua za nastavu krije sledee pojmove: brza, pouzdana i stabilna.
Ako Internet konekcija nije brza i stabilna, onda ne moe se pouzdano koristiti
sledei servisi: kontunialna komunikacija, prenos veih dokumenata i materijala,
napredne tehnike komuniciranja kao to je videokonferencija. Usluge Interneta
preuzimaju klasine medije kao to su kaseta, CD i DVD (pomislimo samo na
popularnost youtube-a)
Internet je sve popularniji meu uenika, poto je tu mogue itanje,
pisanje i podela informacija. Stvaranje informacija u obliku teksta slika i
multimedija je privlano i za uenike kolskog uzrasta. itanje, pisanje i podela
informacija (publikacija) je u prethodna doba bila je privilegija za mali broj ljudi.
Pored toga Internet podrava ljudski um i proiruje memoriju, sa ogromnim
koliinom informacija. Internet je u jednom smislu kola, poto omoguuje pristup
znanju svakome, bez granica uz pomo novih medija.
72
Najvei nedostatak Internete je isto kao to je i najvei prednost: sadraj.

Sadraj koji se brzo menja i pored tanih informacija postavljenje su i netane,
nepouzdane i proste ale. Odabir pravih informacija (vrednovanje) je sutina
primene informacija u nastavnom procesu. Pored odabira vano je i traenje i
navigacija kroz privlane sadraje i reenje tehnikih (softverskih) problema.
Najvanije je, da Internet (raunar) uenike ne moe da ui ljudskim
vrednostima (etika), ne moe da razvije komunikaciju - funkcionisanja u timu meu uenicima, najvei deo ciljeva vaspitanja postigne uitelj i nastavnika sa
uenicima.
4.4.3.1. itanje sa Interneta, monitora
Na Internet stranicama su dostupna velika koliina tekstova, koji su
razliitog karaktera, nivoa i pedagoke vrednosti. Kada je re u primeni resursa i
servisa Interneta u obrazovnom procesu, pre svega moramo da prouimo
namenu i psihologiju itanja klasinog teksta i itanje elektronskog teksta.
itanje
je
suprotan
proces,
pisanju
(pisanje=kodiranje,
itanje=dekodiranje), koji se paralelno razvijaju. Kljuni pojmovi, koji imaju veliki
uticaj na itanje, je reprodikcija i umnoavanje knjiga i mediji koji nosioci
tekstualnih sadraja.
Produkcija i reprodukcija knjiga je poelo i sve do Gutenberga se vrilo
runom metodom. Kada je Gutenberg pronalazio 1455. godine tampanje,
poela je masovna produkcija knjiga, koja je pored broja knjiga uticalo je i na
cenu tampanih materijala (postali su znaajno jeftiniji i sa tim dostupniji irokoj
masi graana). Gutenbergov pronalaenje nije direktno uzrokovao porast itanja,
ve je se to dogodilo za vreme 18.-19. veka, u vreme kada je prvi stepen kole je
postala obavezna, i veina stanovnitva je nauila da ita u kolama.
Mediji koji su prenosili tekstove su se menjali paralelno sa tehnologijom
produkcije i reprodukcije. Ovi mediji su bili na poetku zidovi peina, table od
glina, papirus, papir, pa sa pojavom digitalne tehnike prvo mediji koji su sauvali
podatke uz pomo razliitih magnetnih tehnologija (kasete, flopi diskovi, hard
diskovi), pa posle elektronski mediji (memorije, flash kartice) i optike medije
(CD, DVD, blu-ray). Kapacitet medija i brzina i jednostavnost prenoenja
podataka ekspanzivno raste.
Komparaciju klasinog i elektronskog itanja se ne moe izvriti pre
analiziranja psihologije istih. Brzina itanja zavisi od fonda rei pojedinca. Rei
koji su prisutni u ovu grupu se proitaju bez rastavljanja u slogove. Na primer ako
vidimo re PAS niko ne poinje da interpretirati slova, nego se proita re iz
jedne. Drugija je situacija kod rei koji nisu u fondu rei, na primer
OFTAMOLOGIJA (nauka koji se bavi sa okom). Kod ovih rei mora se da
rastavljati re i trudite se za interpretiranje pojedine delove rei. Moe se
konstatovati, da itanje je bra kada pojedinac ima veliki fond rei, i suprotno.
73
I dan danas najvie uenika usvaja itanje u klasinom obliku (iz knjige), i
zato kada neko uzme u ruke jednu knjigu, javljaju se pozitivne ili negativne
emocije i uspomene, koji su vezani za kolu i za itanje. Identian miris, otiske od
prethodnog itaoca, ili samo doivljaj koju izaziva dodirivanje jedne knjige su svi
uticaji koji se javljaju kod klasinog itanja.
Istraivanja su utvrdila da kod klasine i kod elektronskog itanja su druge
nervne staze aktivne. Najznaajnija razlika izmeu dva vrsta itanja je to da kod
klasinog itanja pored proitanih sadraja zapamti se i mesto tih sadraja na
papiru. Kod elektronskog itanja, sa monitora to se ne dogaa zbog neprekidnog
skrolovanja (koristi se gornji deo monitora za itanje).
Pored psihikih faktora mora se i analizirati osnovna funkciju dve vodee
medije iz oblasti elektronskog i klasinog uenja: knjigu i Internet.
itanje iz knjige ima funkciju obrazovanja, uivanje u knjievnim delima,
razviljanje fonda rei, prisutne su nijanse u izraavanju.
Internet se koristi za pribavljenje informacija i za komunikaciju. Web
stranice su tako konstruirani da postignu to vie pogodka. Uz pogodke i
poseenosti ostvaruju kreatori i vlasnici sajtova prihode. Ova struktura najee
iskljuuje detaljan opis tema i nijanse. Detaljno izraene teme su retkosti i
najee se naplauju ili su dostupni na nekoj internoj mrei. Komuniciranje uz
pomo modernih tehnika (sms, chat) su punih engleskih rei, sa skraenicama i
sa emotionima (znakovi raspoloenja - smiley znakovi). E-mail jo nosi delove
klasinog pisma, ali na primer sms poruka je kratka, pre svega zbog
ogranienosti kraktera (najvie 160 karaktera po poruci).
Veina psihologa tvrdi da psihiki proces koji se odvija prilikom surfovanja
je se sve manje moe nazvati itanje, a vie skeniranje. Koncentracija korisnika
je upuen prema delova reenica, na naslove i na tekstova koji su napisani
drugaijim karakterima. Zato je vano kod planiranja i prezentovanja
elektronskog materijala, da odmah na poetku budu zanimljivi, da se koristi
zanimljivi naslovi, liste. Korisnici Interneta su zauzeti, ako im jedna stranica nije
interesantna za par sekundi, brzo e da preu na druge stranice. Kod ove vrste
prezentovanja elektronskog sadraja dobro funkcionie obrnuta piramida, kada
odmah u naslovu i u prvim redovima u odgovarajuem stilu prezentujemo sutinu
i jedinstvenost svog sajta. Ova metoda obezbeuje da (zainteresovani) korisnici
ostanu na sajtu, sa oseajem da su na dobrom mestu i da e se vratiti ako trae
sline informacije.
Istraivanja meu studentima su pokazale, da ako je elektronski tekstualni
materijal dui od dve A4 stranice, onda 95% studenata to tampa i ue sa papira.
Jedan odgovor za ovo je da isto kao kod uenje uenici najvie iskustva imaju
vezano za uenje sa papira. Drugi odgvor je da uenici ne ue toliko efikasno sa
monitora raunara, poto ne zapamte mesto slike i teksta stranici (zbog
skrolovanja). Obino se elektronski tekst ita sporije u odnosu na tekst ispisan na
papiru, to je esto rezultat kvaliteta hardverskog i programskog sistema za
prikazivanje teksta na ekranu (Solea, 2007.). Pored toga elektronski tekst moe
da se prikae postepeno uz pomo efekata (PowerPoint), naglasiti vane delove
sa drugom bojom, drugim (uveanim) karakterom, i moe se pridruiti uz slike ili
multimedije.
74
Efekat klasinog itanja razlikuje od elektronskog itanja. I uenici i

nastavnici, koji su itali online tekstove su bili manje efektivni od razliku od onih
koji su itali klasino. Online itanje omoguuje efikasniju pribavljanje informacija,
ali ne omoguava itaocima zadubljivanje u tolikoj meri kao klasina knjiga
(British Library 2008.).
4.4.3.2. Osnovne kompetencije za primenu Interneta u nastavi
Kao to je ve naglaeno, razviljanje grupa kompetencija, koji su vezane
za korienje Interneta pripadaju najvanijim ciljevima informatike u osnovnoj
koli. Pored tehnika traenja razviljanje kritine svesti, koje je potrebno za
uspenu navigaciju u virtualnom prostoru, su takoe primarnog znaaja.
Za traenje informacija na Internetu se koriste stranice za traenje.
Kompetenciju uspenih traenja na Internetu pripadaju sve radnje poevi od
poznavanje ovih adresa, preko tehnike traenja sve do izabranja i korienja ovih
dokumenata. Uz znaajan razvolj stranica za traenje (google, yahoo, krstarica)
jo uvek se susree sa problemom da traene stranice vie ne postoje ili ne
sadre traenu informaciju. Za jo efikasniju traenje informacija se koristi jo
detaljnija definicija traenih sadraja. Na primer odreuje se vrsta informacija koji
se trai (web-tekst, slika, video) ili se koristi kategorizacija informacije (nauka,
sport, mape, itd.).
Najee kod traenja na Internetu koriste se kljune rei i logiki
operatori. Povezivanje kljunih rei sa logikim operatorima omoguuje
najefikasniji i najkonkretniji traenje na Internetu.
Tabela br. .
Traenje na Internetu uz pomo kljunih rei i logikih operatora (Google 2009.)
Kljune rei i logiki
operatori
Opis efekta u traenju
kada upisuje prvu kljuna re, posle

drugog (i tako dalje), automatiki se
kljuna re1 kljuna re2 uspostavlja logiki operator ILI (OR),
pojavljuju se pogodci u kojima je
prisutan jedan od kljunih rei
koristei znakove navoda, pojavljuju
kljuna re1 kljuna
se pogodci, kod kojih su u tekstu
re2
prisutni samo jedan posle drugog
koristei kombinaciju prve i druge
kljuna re1 kljuna
tehnike, pojavljuju se pogodci u
re2 kljuna re3
kojima prvi i drugi re pored drugog i
u kojima je prisutan trei re
koristei logiki operator I (AND),
kljuna re1 +kljuna re2 pojavljuju se pogodci u kojima su
+kljuna re3
pristutni svi kljune rei, koji su
definisani na ovaj nain
75
kljuna re1 -kljuna re2

kljuna re*
kljuna re?
koristei logiki operator NE (NOT)

se konkretizovanje traenje na takav
nain da se iskljuuje pogodke u
kojima je prisutan ozneen re
koristei zvezdicu (joker) zavrava
re sa sve moguim zavretcima
koristei znak pitanja se zamenjuje se
karakter umesto koje smo upisali
Pored tehnike traenja informacija u hiperprostoru, vane kompetencije su

jo izbor sutine meu nevanim informacijama (reklame) ili izbor sadraja koji
su besplatne. Posle pronalaska adekvatnih sadraja primena, obrada,
konvertovanje, sauvanje, eventualno publikovanje i slanje tih dokumenta su
jednako vene vetine.
Pored pribavljanja informacija esto se koriste servisi Interneta koju
omoguuju komunikaciju. Razni naini komunikacije se ostvaruju izmeu uenika
(iste i razliite kole i godita), izmeu nastavnika, izmeu nastavnika i roditelja,
izmeu nastavnika i uenika, pored spomenute uesnika komunikacije se moe
jo komunicirati sa strunjacima i naunicima odreenih naunih oblasti.
Projektna nastava podrava korienja svih resursa Interneta u nastavi.
Na primer jedna grupa u razredu dobija cilj da obrauje i prezentuje rad
nuklearnog reaktora. Pored toga da se razvijaju vetine i usvajaju se pravila (uz
kontrolu nastavnika) koji su potrebni rad i delovanja u grupu, koristi se
najmodernija tehnologija tokom izrade projekta. Koristi se prvo digitalne
enciklopedije iz kojih uenici vide osnove rada reaktora, tokom izrade projekata
komuniciraju se meusobno koristei Internet, postoji i mogunost komuniciranja
sa naunicima, eventualno sa radnicima takvog objekta. Prilikom prezentovanja
projekta se koriste moderne medije. Koristi se multimedijalni projektor za
prikazivanje teksta i animacije koji prikazuje rad nuklearnog reaktora. Pored toga
koriste se interaktivna obrazovna tehnoloka sredstva i interaktivne metode rada,
na primer eksperimenti na elektornskoj tabli, provera znanja sa digitalnim
testovima, dopuna materijala prezentacije. Na ovaj nain se ostvaruje jedan
vaan cilj moderne obrazovne tehnologije: Kada korisnici prihvate Internet kao
uobiajeno obrazovno sredstvo, tada e on prerasti ulogu istraivakog i
komunikacionog alata (Solea, 2007.).
4.4.3.3. Uenje u hiperprostoru
Najznaajnija razlika u uenju i itanju iz klasine medije i iz
hipertekstualnog-hipermedijalnog okruenja je to, da je kod klasine medije
odreen je redosled usvajanja. Na primer knjige imaju poetak, sredinu i kraj.
Ovaj redosled se sleuje i za vreme uenja. Ista je situacija kod drugih klasinih
medija, na primer kod audio materijale (kasete) ili filmove. Promena ovog
76
prirodnog redosleda kod klasinih medija vodi do nemogunosti interpretacija

ovih medija (i ostvaruje se sa motanjem medija, koja zahteva puno vremena).
Od hipertekstova i hipermedija konstruiranoj obrazovnoj sredini, uenik
sam odreuje redosled usvajanja. Ovo nelinearno usvajanje odreuje pre svega
interesovanje uenika. Nelinearnost, neodreeni redosled usvajanja i itanja se
moe upaziti kod traenja informacija (na primer u Google-u), kada se link
izabere na osnovu interesovanja korisnika, a ne po redosledu. Ove liste se
oblikuju po abecedi, po koncentrisanost kljunih rei koji su bili traeni, i po
donacijama vlasnika sajtova prema sajtova za traenje.
Najznaajniji prednost uenje hiperprostoru je to, da korisnik (pratei svoje
interesovanje) lako i brzo usvaja sadraje. Uenik prati svoje puteve u uenju koji
su njemu odgovarajua, sadraje i teme naui po detaljnou, koja su
odgovarajua ostvarivanje svojih ciljeva i nivoa u uenju. Poto svako
najefikasniji ui po svojim nainima uenja, ove sisteme sve vie konstruiu tako,
da bi omoguili afirmisanje ove pojedinane i identine metode uenja (Bill Gates
1996).
Pored toga linkovi i hipertekstovi su ve deo vizualnog sveta modernog
oveka. Ovaj sistem je konstruiran tako da bi posedovao slian model
funkcionisanja ljudskom mozgu (ne po abecedi nego po asociativnih odnosima).
Sa ovim se ubrzava traenje, a prikupljanje informacija postaje jo efikasnija.
Tempo uenja u hiperprostoru odreuje iskljuivo korisnik. Ui u svom
tempo i ne mora da se prilagodi ostalim lanovima grupe ili razreda.
4.4.3.4. Opasnosti korienja Interneta u nastavi

Zbog otvorenosti i velike demokracije na Internetu pojavile su takozvani
neadekvatni sadraji. Ocenjivanje informcija, provera validnosti informacije i
izgradnje kritinog svesti specijalnog karaktera su vani ciljevi nastave.
Neadekvatni, koji su pedagoki i psiholoki tetne, sadraji na Internetu su dele
na dve velike grupe:
neistinite informacije: susretnemo jako esto na Internetu. Poevi od

obine ale sve do iskrivljenja dogaaja i istorijskih injenica. Vano je da
uenici naue da kritino analiziraju te izvore, da shvate da na Internetu
nije toliko efikasno filtriranje sadraja, kao to na primer u televiziji (nije
sve istina sa im se susretnu na Internetu), da naue da provere validnost
informacija i da se upoznaju sa stranicama koji objavljuju relevante
informacije i injenice sa odreenog oblasta ivota i nauke.
77
opasni informacije: kada uenici susreu sa informacijama koji nisu

odgovarajui za njihova ivotna doba. Filtriranje ovih sajtova (sajtovi
sekti, samoubica, pogrenih uenja, pornografija) i izgradnja kritinog
svesti uenika mora da se odvija paralelno.
Pored neadekvatnih sadraja moe se zapaziti da kultura Interneta

uzrokuje kvarenje opte jezike kulture. Naunici su se sloili u tome da direktna
komunikacija se odvaja 60-80% na neverbalnim kanalima. Iz ove injenice
proizlazi zakljuak da komunikacija izmeu dva oveka se odvija samo 20-40%
auditivno uz pomo verbalnih poruka. Poto komunikacija na Internetu nije
direktna ljudska komunikacija, mora se dopuniti sa raznim karakterima, koju
simbolizuju razne emocije (smiley). Sa ovim se osiromauje skala ljudske
komunikacije.
Pojedini strunjaci tvrde da prednosti ove nove medije previe naglaavaju
i dobijaju jako malo panju strunjaci koji akceptiraju na negativne osobine
(svetske) raunarske mree. Tvrde da Internet je interesantna zabava, pod kojem
se jako malo ui. U stvari nedostaju naune studije koje ine didaktiku i
metodiku pozadinu primene Interneta i multimedijalnih sistema u obrazovnim
procesima.
Kada uenik usvaja metode i tehnike korienja Interneta, poinje
slobodno da surfuje i da koristi usluge i resurse Interneta. Pratei svoje
interesovanje i svoju fantaziju koristi hiperprostor. Problem u ovom procesu je to,
da sajtovi za traenje na odreenu kljunu re prikazuju pored istinitih
informacija i neistinite informacije. Ako kola obezbeuje znanje i materijalne
uslove za korienju Interneta, onda je i odgovorna i za informacije koje stignu do
uenika preko svetske raunarske mree. Barijere u pribavljenja informacija
(zbog strukture Interneta) se teko obrazuju. Kritina grupa uenika je ta, koja
ve zna da primenjuje Interenet, ali jo je u razvoju i ne raspolae sa dovoljno
razviljenom krikom sveu.
Ako se goristi govor za komunikaciju, onda je mogue tiho razgovaranje,
korienje za njih nepoznatih rei ili jezika, ali slike novih medija (televizija,
raunar i Internet) su konkretni i deca sve vide to ovi mediji pokazuju.
Zatita dece od rizika na Internetu se odvija najefikasnije putem edukacije,
informisanja i nadzora roditelja i nastavnika. Ovi rizici su: online zavoenje, deiji
pristup
pornografiji,
distribucija
deije
pornografije
i
ikiranje
(www.kliknibezbedno.rs). Pored toga su znaajni izvori opasnosti su zlonamerni
softveri, online prevare, hackeri, itd.
Za zatitu korisnika Interneta, a pre svega dece, Evropska komisija je
pokrenula kampanju 2009-2013 pod imenom Sigurniji Internet INSAFE
(www.saferInternet.org). Znaajni su jo i akcije i programi kompanije Microsoft,
78
koji namerava spreavati tetne pojave na Internetu od neeljenih reklama sve

do najteih zloina. U Republiku Srbiji najznaajnija inicijativa za poboljanje
bezbednosti dece na Internetu je Klikni bezbedno (www.kliknibezbedno), koji
funkcionie uz podrku Ministarstva za telekomunikacije i informaciono drutvo.
4.5. Interaktivna tabla

Struktura informacionog drutva, mentalni sklop i vizualnost mlade
generacija, brzina rukovanja sa informacijama i danas dominantni pedagoki
principi, zahtevaju primenu interaktivnog alata u obrazovnom procesu, koji je
poveeno sa virtualnom prostorom i uvaava gore spomenute principe i
strukture.
Interaktivna tabla je IKT ureaj, koja ujedinjuje raunara, projektora i
platno u jedan obrazovno tehnoloki sistem. Uz pomo ovog sistema tabla
postaje jedna velika osetljiva povrina, na kom je mogua upravljanje raunara.
Uz pomo specijalne olovke ili dodirom prsta je mogua svaka operacija na
projektovanoj slici.
Interaktivna tabla je ureaj, ija primena poelo u poslovnom ivot, ali se
brzo ispostavilo da je primena mogua i poeljna i u obrazovanju. Pojava
interaktivnih tabli se datira na kraj 80-ih i na poetak 90-ih godina na obukama
multinacijonalnih kompanija. Visoka cena i nedostatak sadraja su bila glavna
barijera proirenja alata u obrazovanju.
Posle 2000-te godine i drastinih unapreenja, cena interaktivnih tabli je
postala dostupna, struktura, instalacija i primena je postala jednostavnija i sa tim,
zajedno sa Internetom i sa raunarima, poela je masovnija primena u
obrazovanju.
Bitno je da primena ovih alata, kao to je elektronska tabla u obrazovanju
mlade generacije se ukljui postepeno, integrisano i zasnovano na igru.
Masovnija primena interaktivne table u kolama se belei od 2002. godine u
Engleskoj, kotskoj, Novom Zelandu, Kanadi i u Sjedinjenim Amerikim
Dravama.
Ako se uporeuje obrazovni sistem elektronske table sa prethodnikom
(raunar, projektor, bela tabla ili platno), moe se konstatovati da najvei
prednost ovog sistema je potpuno interaktivnost. Interaktivnost u prethodnom
sluaju se ostvaruje sa barijerama, kada nastavnik prie raunaru i izvrava
operacije. Interaktivnost se ostvaruje u potpunou u sluaju interaktivne table,
poto ovo reenje prua slobodu i oiglednost nastavniku sa tim, da ga ne
ograniuje mi ili tastatura raunara. Slika je osetljiva na dodire i sa tim se
ostvaruju interaktivne metode rada u razredu. Uz pomo specijalne olovke ili
prostim dodirom prsta je mogue izvriti operacije, koji su funkcije mia (levi klik,
desni klik, dupli klik, pomeranje, itd.), a pomo virtualne tastature i prepoznavanje
rukopisa se zamenjuje klasina tastatura tako da nastavnik je za celo vreme
pored projektovane slike, stim tok predavanja postaje besprekidna i prirodna.
79
4.5.1. Kategorizacija elektronskih tabli

Za kategorizaciju elektronskih tabli postoji vie kriterijuma. Kada se uzima
u obzir nain i metoda upravljanja sa celim sistemom, dele se na tvrde i na
mekane table,
Tvrde elektronske table najee interaktivizuju jednu odgovarajuu

povrinu (uglavnom belu tablu - whiteboard). Za funkcionisanje sistema je
neophodan (pored raunara, projektora i povrine za projektovanje) jedan
senzor i jedna specijalna olovku (koji funkcionie uz pomo baterije). Ovi
modeli su u glavnom mobilniji i cena im je pristupanija.
Slika br. .
Princip funkcionisanja tvrde table
Mekane elektronske table su sami (povrina table) osteljivi na dodir.

Sistem slian klasinoj tabli i nije potrebna dodatna olovka sa pisanje, ova
funkcija je mogua i uz pomo prsta (dodirom) predavaa, iako uz tablu se
dobije nekoliko flomastera u boji. Ova funkcija se ostvaruje uz pomo
velikog broja, ugraenih (ispod povrine table) senzora-mikrokontrolora.
Slika br. .
Princip funkcionisanja mekane table
80
Druga podela elektronskih tabli se zasniva na poziciju izvora slike. Prema

toj kategorizacije se razlikuju:
Elektronske table, kod kojih je projektovana slika sa prednje strane (na

engleskom: front-projection interactive whiteboards). Kod ove grupe se
primenjuje klasian projektor i klasina projekcija. U svetu 90-95%
korienih interaktivnih tabli spada u ovu grupu (u Srbiji dominancija ovog
modela je jo znaajniji). Ovaj sistem je popularan zbog jednostavnosti i
zbog pristupanije cene.
Elektronske table, kod kojih je projektovana slika sa zadnje strane (na

engleskom: rear-projection interactive whiteboards). Ovim modelima je
ugraen projektor i slika se projektuje uz pomo specijalnih ogledala i
objektiva. Druga vrsta ove table je kreirana spajanjem televizije i povrine
osetljive na dodir (touchscreen). Ove vrste interaktivne table imaju manju
pokretljivost (montirani su na stalak ili su ugraeni u zid). Prednost ovog
modela je to, da svetlo projektora ne omate predavaa i nemogunost
bacanja senke na projektovanu sliku, sa strane predavaa. Prvenstveno
zbog visoke cene ovi modeli nisu pristupani za obrazovne ustanove.
Slika br. .
Smart 2000i, elektronska tabla kod koje je slika projektovana sa zadnje strane
81
http://www.infacom.co.uk/images/products/SMART_2000i.jpg
Ostale podele elektronske table se zasnivaju na mogunost pomeranja,

na veliinu projektovane slike, itd.
4.5.2. Mogunosti proirenja hardverskog profila elektronske table
Proizvoaci interaktivnih tabli, proaju mogunost proirenja profila
sistema, uz pomo dodatne dodatne oprema. Jedan deo ove dodatne opreme je
nepotreban za prosenog nastavnika, ali drugi deo je primenjiv i podstica
motivisanost i efikasnost nastave. Osnovnog paket se, u obrazovanju, moe
proiriti sa sledeom opremom:
Reakcijski sistemi: merenje efikasnosti nastavnika je najuspeniji uz

pomo povratne informacije uenika i znanje uenika. U klasinim
obrazovnim modelima ova informacija esto kasni, najee se dobija
prilikom testiranja i odgovorima pojedinih uenika.
Uz pomo
reakcijskog sistema, nastavnik odmah, bez ekanja dobija i prikazuje
(na interaktivnoj tabli) povratne informacije. Pitanja (ili miljenje
uenika) mogu biti unapred pripremljeni ili kreirani u procesu. Rekcijski
sistemi imaju LCD displej i mogu se izabrati razni odgovori: pravilnopogreno, izabrati taan, brojani odgovori, itd. Odgovori se alju uz
pomo bezinih radijskih signala do prijemnika, gde se sumiraju i alje
se do raunara (softvera) za obradu. Na ekranu (platnu) se prikazuju
sumirani rezultati (u procentu uz pomo grafikona). Pojedini moduli se
funkcioniu po principu daljinskih upravljaa, gde se moe analizirati
sumirani rezultati, ali i odgovori odreenih pojedinaca. S tim nastavnik
u mogunosti je da analizira odgovore i odreenog uenika. Ovaj
82
sistem prua mogunost analiziranja manje usvojenih sadraja,

ispravljanja metode nastave i prouzrokuje vei aktivnost uenika.
Slika br. .
SMART Response LE reakcijski sistem (za decu predkolskog uzrasta i za decu
sa posebnim potrebama) i SMART Response PE reakcijski sistem (za decu
kolskog uzrasta)
Beina tabla za pisanje: slui za pisanje ili za pisanje iz vee daljine ili
iz klupe. Ovaj alat uenicima i nastavnicima prua mogunost
interakcije iz bilog kog mesta u uionici. Beina tabla za pisanje se
uspeno primenjuje u obrazovanju osoba sa invaliditetom.
Slika br. .
Beina tabla tipa mimio i SMART
83
Projektor sa kratke udaljenosti (Ultra-Short Throw Projector): za razliku

od klasinih projektora, ovaj model projektora projektuje sliku sa male
udaljenosti. Prednost ovih projektora je to da je instaliran na tablu i
svetlost projektora ne ometa predavaa (ovaj probrem eliminiu i
modeli projektora, koji projektuju sa zadnje strane). Glavna barijera
irenju ovog modela je visoka cena (esto kole iskoriste klasian
projektor posle kupovine interaktivne table).
Slika br. .
Projektor sa kratke udaljenosti (montiran na interaktivnu tablu)
84
SMART GoWire prikljuak: je dodatak interaktivnoj tabli, koji

obezbeuje vezu izmeu interaktivne table i raunara. Pored toga
sadri drajvere i softver, koji je potreban za otvaranja dokumenata i za
korienje alata interaktivne table. Sa ovim dodatkom je mogue
koristiti tabli i na raunaru, na kom nije instalirana tabla, niti softverska
podrka.
Slika br. .
SMART GoWire prikljuak
85
Beino prikljuenje interaktivne table: kablovi esto ometaju

predavaa. Problem kablova eliminie beino prikljuenje, koji se
zasniva na bluetooth tehnologiji, koji je popularan i esto primenjena.
Slika br. .
Dodatak za beini prenos podataka za mimio i za SMART interaktivne table
Ostala dodatna oprema: u irokom smislu za dodatnu opremu

interaktivne table se moe smatrati svaki hardverski alat i softver, koji
se indirektno prikljuuje sistemu interaktivne table, raunara i
projektora (uz pomo raunara). U ovu grupu spadaju svi audiovizualni
86
elementi (zvuni sistemi, razne kamere, itd.), pored osnovnih softvera i

softvera interaktivne table svi primenjivi softveri (brauzeri, media
plejeri, softveri za komunikaciju, za obradu teksta, za tabelarne
kalkulacije i za prezentacije, itd.) i Internet prikljuenje.
Slika br. .
Proirenje hardverskog profila interaktivne table, ECDL kurs (Mali Io, 2010):
jedan deo polaznika je uestovao interaktivno, iz daleka. Hardver: raunar, mimio
Xi, veb kamera, bluetooth headset. Softver: Windows XP, Skype, Excel, mimio
Notebook, mimio Tools.
4.5.3. Interaktivne table, koji su zasnovane na Wii konzolu

Wii konzola je proizvod svetske poznate kompanije Nintendo, koji se
koristi za dedektovanje pokreta u trodimezijalnom prostoru. Ovaj konzol se slui
kao dodatak za igre u 3D prostoru, kao to je golf, tenis, boks, itd. Ako se ovaj
konzola spaja u sistem sa raunarom, projektorom i sa infra-crvenom olovkom,
stvara se povrina, koja je osetljiva na dodire. Konzol i raunar komunicira putem
bluetooth prikljuka. Kao softverska podrka se primenjuje softver pod imenom
Smoothboard. Sistem se moe stvoriti od strane nastavnika, koji poseduje
87
osnovno tehniko znanje, ali se moe nai i na tritu. Najvei prednost ovog
sistema je dostupnost i niska cena. Nedostatci su oteena kalibracija (sistem
funkcionie savreno samo sa dva konzola) i ogranino kretanje predavaa
(emitovanje dva konzola se dve strane i projektora).
Slika br. .
A Wii konzola sa stalakom, infra-crvena olovka i odatci
4.5.4. Mimio elektronska tabla

Kompanija mimio (sedite: Sjedinjene Amerike Drave) razvija primarno
mobilne interaktivne table, koji se montiraju na bele table (whiteboard).
Najpoznatiji model kompanije je mimio Xi, koji sklopljenom poziciji 24 cm, a u
otvorenoj poziciji 47 cm dugaak i teak manje od 0,5 kilograma. Uz pomo ovog
sistema je mogue koristiti maksimalni 240x120 veliku povrinu. Montiranje i
kalibracija je jednostavna, cena sistema je dostupna. Integrisana memorija
omoguuje snimanje 10 sata obrazovnog materijala, bez optereenja kapaciteta
raunara. Softverska podrka (mimio Notebook s mimio Tools) je odgovarajui
za potrebe prosenog korisnika.
Slika br. .
Mimio Xi sa dodatcima
88
Montirana interaktivna tabla (senzor) registruje signale specijalne olovke

(stylus pen) u trenutku dodira povrine. Olovka alje 87 signala svakog sekunda,
putem ultrazvuka i infra-crvene komunikacije. Od senzora signal stie u raunar,
koji obrauje, tumai i odgovarajui odgovor alje do ureaja za prikazivanje
slike (monitor, projektor).
Slika br. .
Princip funkcionisanja mimio Xi table
89
Da bi interaktivna tabla mogao da odredi poziciju kurzora ili klikovanja,

potrebno izvriti kalibraciju. Pre kalibracije je potrebnu ukljuiti videoprojektor,
raunar i pozicionirati sliku tako, da bude odgovarajue veliine i kvaliteta i da ne
bude blie od 5 centimetara od senzora. Za startovanje kalibracije je potrebno
pritisnuti kalibracijono dugme na interaktivnoj tabli. Kalibracija se izvrava tako,
da se klikne (uz pomo olovke) na sredinu crvenog kruga, koja se pojavljuje na
projekciji. Pritiskom se se pojavljuje sledei krug (ukupno 9 krugova). Nakon
uspene kalibracije se sinkronizuje pozicija slika, senzor i raunar, tako dobija se
jedan ekran raunara, koji je osetljiv. Moe se koristiti bilo koji softver i sve
funkcije raunara na projektovanoj povrini (softveri, Internet, specijalni alati).
Slika br. .
Krugovi za kalibraciju interaktivne table
90
4.5.4.1. mimio softveri

Jedinstveni softverski paket za mimio interaktivne table se zove mimio
Studio, koji sadri jednu paletu sa alatima (mimio Tools) i jedan softver za
kreiranje i za editovanje materijala za interaktivnu tablu (mimio Notebook).
Softveri su besplatni sa ogranienjem na primenu ugraene galerije. U softveru
je mogue snimanje video zapisa o radu na tabli ili o prikazivanju prezentacije.
Najnovije verzije softvera su dostupni na engleskom jeziku, iako postoje prevodi
za starije verzije programa.
Osnovne funkcije i mogunosti ovog softvera:
Umetanje teksta, slika i klipartova, fajlova i raznih objekta

Modifikacija sadraja: premetavanje, modifikacija dimenzija, rotacija
itd.
Korienje sadraja kreirinih u drugim softverima, Internet stranica i
kompatibilnost sa ostalim softverima i operativnim sistemima
(PowerPoint, Word, Excel, Autocad)
91
Izraeni sadraji se mogu snimiti u formatu, koji podrava softver

(*.ink), sauvati u formatu slika: *.bmp, *.gif, *.jpg, *.png, *.tif, *.wmf,
*.emf, ili u hipertekstualnu strukturu: *.htm. Sadraji se mogu
ponovljeno reprodukovati, tampati, poslati (putem e-mail poruka),
mogu se postavljati na Internet.
Galerija, baza pozadina, raznih objekata, abloni za razne procese,
multimedija i interaktivnih sadraja. Sakrivanje i otkrivanje saraja uz
pomo raznih alata.
slika
Paleta sa alatima u softveru mimio Tools
U softveru mimio Notebook je mogue kreiranje prezentacija, koji su

optimizovani za projekciju na interaktivnoj tabli. Mogunosti i profil softvera je
slian PowerPoint softveru, s tim da mimio Notebook ostvaruje potpunu
kompatibilnost sa ostalim alatima softverskog paketa mimio Studio. Iako je
softver deo programskog paketa, koji prua kompanija mimio, prikazanje
kreiranog sadraja je mogue i u ostalim softverima, na ostalim modelima
elektronskih tabli. Rad u softveru je omoguen i kada hardver (tabla) nije
prikljuena raunaru. U softveru mimio Notepad je mogue kreiranje odvojenih
stranica i definisanje hipertekstualnih i hipermedijalnih linkova izmeu ovih
stranica i ostalih sadraja.
Slika br. .
Softver mimio Notebook sa galerijom i sa interaktivnim sadrajima (virtualna
klavijatura)
92
4.5.5. Smart interaktivna tabla

Kompanija SMART (sedite: Kanada) je jedan od vodeih na tritu
elektronske tabli, koje se montira na stalak, ugrauje se u zid ili se montira na
zid. Ovi proizvodi ne ine interaktivnu povrine od bele table i veina su manje
mobilni i spadaju u grupu mekanih elektronskih tabli. Cena table je jedan najvii u
tritu (i na odnosu na prethodno dve table), ali kvalitet table i softverska podrka
je na visokom nivou.
SMART proizvodi su slini klasinoj tabli, poseduje policu za pisaljke, za
brisa i podni stalak na tokovima. Povrina table je otporna na ogrebotine,
kompatibilna sa klasinim markerima i isti se sa sredstvom za ienje bele
table. Na povrinu je mogue pisati i sa prstom i sa specijalnom olovkom (koji se
softverski aktivizira, kada se izabere sa police). Uz pomo dugmeta na tabli, lako
se moe ukljuiti virtualnu tastaturu i desni klik mia.
Slika br. .
Smart SB640, jedan najpoznatiji SMART proizvod
93
4.5.5.1. SMART softveri

Softverski paket za SMART interaktivne table ine SMART Board Tools
(paleta sa alatima) i SMART Notebook (program za kreiranje i za editovanje ).
SMART Board Tools sadri najee koriene alate i pozicirano je na ivici
desktopa. Dostupni su alati, koji se mogu pokrenuti i sa table (pisaljke, brisa,
virtualna tastatura, aktiviranje desnog klika). Iz programa je mogue i direktno
startovanje softvera SMART Notebook.
Slika br. .
Alati softvera SMART Board Tools
94
SMART softver sadri sve alate za kreiranje interaktivne i multimedijalne

prezentacije. Pored alata, spomenuti kod mimio Notebook, mogue je koristiti
digitalno crnilo, digitalno mastilo, linije u obliku cvea, smajli karaktera, linije koji
nestaju, itd. Ovi alati se mogu koristiti uz pomo ruke (prstom) korisnika, pored
toga softver prepoznaje rukopis. Iako dodir prstom ostavlja trag mastila, u dnu
table je polica sa flomasterima i sa sunerom. Ovi alati su lani, jer funkcioniu
putem aktiviranjem senzora na polici.
Slika br. .
Kesziteni
95
O mogunostima SMART Notebook softverskog alata e se pisati u delu

5. Projektovanje interaktivnih i multimedijalnih softverskih alata za podsticanje
motivisanosti uenika i nastavnika
4.5.6. Interaktivne table u kolama Vojvodine
Na osnovu naih istraivanja i linih iskustva, moe se konstatovati da
samo nekoliko osnovnih kola poseduje interaktivnu tablu u Vojvodini. Nastavnici
malo znaju o mogunostima i o efikasnou interaktivne table, a nastavnici koji
su upoznati sa ovim injenicama (na seminarima ili u drugim kolama) trude se
da njihova ustanova to pre raspolae ovim ureajom. Glavna barijera kupovine
interaktivne table su u veini sluajeva loa finansijska situacija osnovnih kola.
Postoji namera (mlaih generacija nastavnika) za uenje i za kreiranje
edukativnih sadraja putem softvera interaktivne table. Primena interaktivnih tabli
bi bila intenzivna, prvenstveno umesto klasine table, sve do interaktivnih
primena.
Otpor nastavnika se primeuje i prema interaktivne table. Nastavnici, koji
su zaostali u procesu raunar - raunar + projektor, najverovatnije ni interaktivna
tabla nee ih motivirati toliko da digitalizuju klasine sadraje (pisane sadraje na
papiru). Kod ovih nastavnika rezultati se postignu, iskljuivu sa distribucijum
96
gotovih sadraja, koje se koriste samostalno ili se ugrauje u prezentacije.

Meutim i u ovom sluaju se javljaju barijere: strah od neuspeha - koji se moe
pridesiti za vreme celog procesa sve od preuzimanja (download) materijala do
prikazanja prezentacije. Vano je da se zna da svi neuspesi se mogu odstraniti
uz pomo uenja (Life Long Learning), sa uloenim vremenom i energijom (koja
e se viestruko naknaditi), a problemi tehnikog karaktera su povremeno u
svakom sistemu kod uenika, uitelja, ali i kod nastavnika informatike.
Nae istraivanje je potvrdilo (Nmesztovszki, 2010) su potvrdili nae
pretpostavke, kada smo anketirali osnovne kole Vojvodine o posedovanju table i
o tipovima interaktivnih tabli.
Anketiranje smo izvrili u 88 osnovnih kola u 22 optine. Broj kola,
prema optinama: Apatin (1 kola), Ada (6 kola), Baka Topola (8 kola), Beej
(8 kola), Bela Crkva (2 kola), oka (7 kola), Kanjia (6 kola), Kikinda (3
kola), Kovin (1 kola), Kula (1 kola), Novi Beej (2 kola), Novi Kneevac (3
kola), Novi Sad (3 kola), Mali Io (2 kola), Odaci (1 kola), Panevo (1
kola), Senta (7 kola), Sombor (5 kola), Srbobran (1 kola), Subotica (14
kola), Temerin (3 kola), Zrenjanin (3 kola).
Od 88 kola 6 kola (6,83%) poseduje interaktivnu tablu. Od ovog proseka
situacija je povoljnija u kola optine Subotica, gde od 14 kola 4 poseduje
interaktivnu tablu (28,57%).
U kolama se moe nai razni modeli interaktivnih tabli: Mimio Xi i SMART
640 (1 kola), SMART 640 (1 kola), Mimio Xi (2 kola), Wii (2 kola).
Dijagram br. .
Uestalost pojedinih modela interaktivnih tabli u osnovnim kolama Vojvodine
(Nmesztovszki, 2010.)
97
4.5.7. Modeli korienja interaktivne table u nastavi

Interaktivna tabla podrava veinu modela nastave u uionicu. Naroito je
efikasna kada se primenjuje u manjoj grupi, koja se zasniva na interaktivnost i na
aktivnost lanova. Primena interaktivne table u kolskim aktivnostima razvija
digitalnu pismenost i IKT vetine uenika. Adekvatna primena interaktivne table
podstica motivaciju uesnika nastave (uenika i nastavnika), pored toga
poveava efikasnost nastave (Nmesztovszki, 2010).
Uz pomo elektronske table se postavlja pitanja, koja aktivizuje uenike na
odgovor i na postavljanje novih pitanja, s tim omoguuje efikasan i aktivan
prenos novih informacija i na bolje savladanje putem ponavljanja. Centralnu
ulogu dobija interaktivni sadraj, koji odreuje odgovarajui tempo nastave.
Interaktivnu tabla je pogodan za korienje umesto klasine table, sa tim
da boje, forme, slike su dostupne praktino u neogranienom broju. Sauvane
slike, crtei na tabli omoguuju bru reprodukciju sadraja za vreme ponavljanja.
Interaktivna tabla se moe primeniti u sledeim modelima:
Razni aktivnosti uenika kod interaktivne table (reavanje zadataka,

prezentacija, objanjavanje)
Pojedinaan rad, rad u paru i grupi na raunara koja prikljuena
interaktivnoj tabli (reavanje zadataka, prezentacija, objanjavanje)
Pojedinaan rad, rad u paru i grupi, koristei dodatke interaktivne table
(reakcijski sistemi, tabla za pisanje)
Primenom ovog alata je mogua primena pored unapred pripremljenih

materijala i vrsta materijala koja se finalizuje na asu, dodatnim pisanjem,
98
brisanjem i umetanjem raznih elemenata. Sistemu je mogue sauvanje slika i

grafikona, koje bi predava teko mogao nacrtati. Zavrenjem tih slika za vreme
predavanja, predavanje zaivi i vie povlai ponju publike.
Najvei prednosti obrazovnog modela, gde je implementirana interaktivna tabla:
Otvoren je na virtualni sve (IKT tehnologija)

Potpuni hardverski kompatibilnost
Nastava postaje interaktivan, uenici se ukljuuju u proces nastave i u
radu kod table i to pre svega na interesantan i na efikasniji nain
Sakrivanjem sadraja uz pomo interaktivnih roleta se ostvaruje
postepeni prenos informacija koji omoguuje efikasnije uenje, veu
motivaciju i sa tim veu panju (i disciplinu) uenika
Jedan deo alata softvera interaktivne table omoguuje spojenje funkcija
klasinih i interaktivnih tabli (pozadina sa linijama, kvadratirana tabla, tabla
sa kotama)
Predava prikazuje materijal tako, da ga ne vezuje monitor raunara i
pogledom moe da kontaktira sa publikom.
Nastavnik moe da modifikuje i da pomera objekte na povrini interaktivne
table. Ovaj fleksibilnost omoguuje glasno razmiljanje za vreme
izlaganja.
Mogue je sauvanje kreiranog materijala, ponovljeno korienje, slanje,
tampanje i postavljanje na Internet.
Za vreme predavanja je mogue prikazivanje slike table ili procese sa
prethodnih asova, pored toga materijale se mogu menjati, razvijati i
dopuniti.
Nedostatci interaktivne table:
Predava klikuje sa specifinom dranjem tela, da bi se na to manje

povrine bacao svoju senku (interaktivne table kod kojih je slika
projektovana sa prednje strane),
Preduslov primena u obrazovanju je osnovne hardversko i softversko
predznanje,
Softveri nisu kompatibilni meusobno,
Kreiranje prezentacija, obrada zahteva puno vremena.
Interaktivna tabla uklanja nedostatke klasine prezentacije, kada je tempo

previe brz, poto nastavnik za vreme objanjava crta, premetava, otkrije
elemente (kod klasine prezentacije nastavnik menja slajdove uz pomo
klikovanja). Ova metoda daje dovoljno vremena uenicima za praenje procesa,
za bolju usvajavanju gradiva i za pravljenje skica.
Elektronska tabla se primenjuje najefikasnije u prirodnim naukama, u
matematici i u uenju jezika. Iz predmeta informatika se koristi najefikasnije kod
uenja korienja raznih softvera.
99
Digitalna tabla se moe koristi u sledeim obrazovnim aktivnostima:
Prikazivanje filmova, animacija, eksprimenta (eventualno u tekstualnoj ili u

grafikoj okolini, kreirane sa strane nastavnika).
Prikazivanje materijala obrazovnog karaktera i prezentacija - koja je u
veini sluajeva PowerPoint prezentacija, ali se sve ee se prikazuje
prezentacija, koja je kreirana u softvere interaktivnih tabli.
Prikazivanje i primena (uenje) obrazovnih softvera. Lina primena i fiziki
kontakt (dodir, naroito prvi put) je za uenike vaan i trajan doivljaj.
Uenje korienja digitalne table se odvija uz pomo igre.
Raunarske (didaktike) igre omoguuju usavravanje korienja
interaktivne table.
Uenje raznih korisnikih softvera: interaktivna tabla je kompatibilna sa
ostalim softverima, poevi od operativnog sistema sve do brovsera.
Pogodan je za prikazivanje raznih operacija u korisnikim softverima kao
to su Word, Excel i PowerPoint.
Surfovanje na Internetu: zna se da je interaktivna tabla upravo osetljiva,
uveliavana i projektovana slika raunara. Sa tim je mogue i korienje
Interneta na interaktivnoj tabli (ako je raunar podeen i poseduje
odgovarajue hardverske elemente) pre svega na interaktivan nain.
Komunikacija putem Interneta kod table: e-mail, chat, telefonrianje,
videokonfrencija.
Moe se konstatovati da najvei prednost interaktivne table u obrazovanju

to da uenici vide velike i ive slike, pored toga su sa kontaktom sa materijalom
(virtualni materijal i osetljiva povrina table) tako da sa prstima ili sa specijalnom
olovkom pomeraju slova, brojeve, rei, upisuju taan odgovor, otkriju reenja
zadataka itd, sve to doprinosi efikasniju nastavu sa motivisanim uesnicima.
4.6. Specifinosti primene novih medija u nastavni proces

uenika niih razreda osnovnih kola
Deca u osnovnoj koli imaju znaajno predznanje sa oblasti korienje
novih medija. Uenici su otvoreni prema novim saznanjima i nisu doiveli
neuspeh u korienju novih medija i njihov stav je pozitivan. Oni (naroito 1-2.
razred) sve doivljavaju kao igra i to nije drugaije ni kod novi medija. Spretan i
struan uitelj planira i sprovodi uenje uz pomo novih medija i (uvodne) asove
informatike da bi ih uenik doivljavao kao jednu novu i interesantnu igru.
U niim razredima osnovne kole, vano je da uenici (putem igre) zavole
nove medije. Da koriste raunar za nova saznanja i da upoznaju ogromne
mogunosti raunara (mo raunara i mo raunarske mree).
Vano je da uenici upoznaju obrazovne softvere i multimedijalno uenje
(uenje uz pomo vie ula). Uenici bi trebali da naue osnovne informatike
izraze (mi, ekran, tampa, itd.), pored toga hardverske elemente da
100
prepoznaju. Sutina ovakvog uenja je to da bude neprimetljivo i da se zasniva

na igri, kao prirodnoj delatnosti uenika.
Naa istraivanja su jasno utvrdila da odgovarajua primena novih medija
pozitivno utie na uspenost (efikasnost) nastave i na motivisanost uesnika
(Namestovski, 2008). Kada smo finalno ispitivanje znanja sproveli nakon
uvoenja eksperimentalnog programa (raunar + videoprojektor + softver)
predmeta Priroda i drutvo (trei razred). Nastavna jedinica je bila Orijentacija na
geografskoj karti Republike Srbije (uoavanje oblika reljefa, voda, naselja,
saobraajnice, granice ... zaviaj na karti Srbije). U eksperimentalnoj grupi
odran je as obrade novog gradiva pomou obrazovnog softvera Digitalizovana
mapa Vojvodine. Izabrali smo ovu nastavnu jedinicu, jer ova jedinica obrauje
geografsku jedinicu, koja sadri i na softver i prilagoen je za korienje
multimedijskih aplikacija.
Kontrolna grupa je, meutim, obraivala ovu nastavnu jedinicu na
uobiajen i tradicionalan nain rada. Nakon toga obe grupe dobile su iste
zadatke objektivnog tipa za proveru znanja (test znanja). Test sadri od osam
zadataka. Rezultati ovog ispitivanja prikazani su u tabelama (uspenost je
prikazana u procentima).
Grafikon br. .: Uspenost reavanja zadatka uporedni rezultati kontrolne i
eksperimentalne grupe
Istraivanje je izvreno u teritoriji AP Vojvodine (Nmesztovszki, 2003.,

2006., 2009.) u vremenskom intervalu 2003-2009 (2003., 2006., 2009.) u
osnovnim kolama naselja: Ada, Baka Topola, Baki Vinogradi, Baja, Bezdan,
antavir, Hajdukovo, Horgo, Kelebija, Kupusina, Male Pijace, Mihajlovo, Novo
Orahovo, Pair, Pali, Stara Moravica, Subotica, upljak, Tornjo, Zrenjanin.
101
Uesnici anketiranja su bili osnovci 2., 3. i u 4. razreda (2003. godine: 385

uenika, 2006. godine: 547 uenika, 2009. godine: 1398 uenika). Kod analize
rezultata se pokazao da posedovanje raunara i Internet prikljuaka je u naglom
rastu u domainstvima uenika.
Zastupljenost Internet prikljuka globalno u domainstvima AP Vojvodini,
2009. godine je 37,9% (Republiki zavod za statistiku, 2009.), ovaj procenat u
domainstvima uenika 2., 3. i 4. razreda je znatno vea, 66,9% (Nmesztovszki,
2009.). Situacija je slina i na pogledu posedovanju raunara, gde globalno
46,1% u AP Vojvodini, a 84,8 u domainstvima uenika 2., 3. i 4. razreda.
Grafikon br. .:
Posedovanje raunara i Internet prikljuaka u domainstvima uenika
100.00%
90.00%
80.00%
70.00%
60.00%
internet
50.00%
raunar
40.00%
30.00%
20.00%
10.00%
0.00%
2003
2006
2009
Pokazalo se, da rastom posedovanja hardvera i Internet prikljuaka,

paralelno i raste znanje uenika iz oblasti crtanja, igranja i korienja usluge
Interneta na raunaru. Sve je manji broj uenika 2., 3. i 4. razreda, koji ne znaju
nijednu opreaciju na raunaru.
Grafikon br. .:
Procenat uenika, koji znaju da crtaju ili da se igraju na raunaru
(Nmesztovszki, 2009.)
102
100.00%
90.00%
80.00%
70.00%
60.00%
2. razred
50.00%
3. razred
40.00%
4. razred
30.00%
20.00%
10.00%
0.00%
2003
2006
2009
Uenje informatikih pojmova i uenje odraslih su kljuna pitanja

modernog obrazovanja. U drugom predistraivanju smo uz pomo anketiranja i
standardizovanih informatikih testova i uz pomo statistikih alata utvrdili
hipoteze, analizirali uspenost i neuspeh odreenih grupa, i pokazali na vane
aspekte, od kojih zavisi efikasnost uenja informatikih pojmova i usavravanje
informatikih vetina. Utveno je, da meu ovim faktorima, najvanija su ivotno
doba, svakodananja primena raunara i poznavanje engleskog jezika. U
projektu je uestovalo 584 polaznika ECDL kurseva, ije prebivalite se nalazi u
naseljima Vojvodine - Severne Bake, Zapadne Bake i Severnog Banata (33
naselja).
Grafikon br. .:
Uspenost u usvajanju informatikih pojmova i u izgradnju informatikih vetina u
raznim ivotnim dobima (Gluac, Namestovski)
103
Metode i metodika primene ovih alata nije jo dovoljno razraeno, primene

se zasnivaju na pojedinane inicjative. Pored ovih inicijativa, neophodno je jedan
struni sistem primene novih medija u obrazovanju, koja se zasniva na naune
principe i na konkretna istraivanja.
Prvi koraci kod mlaeg uzrasta se moraju da se odnose na sigurnosna
pravila i na kodeks ponaanja u okruenju koja je obogaena sa novim medijama
(npr.: informatiki kabinet). Kod ovog uzrasta gotovo svaka metoda se zasniva na
radoznalost dece i na primarni delatnost dece, sve do dananjeg dana
nenadmaljivu pedagaku-didaktiku metodu: na igru.
Unapred izraeni materijal (fajlovi) su, pored raunara, najznaajnija
nastavna sredstva u savremenoj obrazovanju. Za distribuciju ovih fajlova i za
praenje rad uenika se koristi LAN (Local Area Network - lokalna raunarska
mrea).
Jedan od osnovnih razloga koji ide u prilog tome da se raunari ne uvode
u nastavu u toj meri lei u tome da je to ipak maina, pa ukoliko se pokvari,
uenici e ostati bez alata za rad. esta pojava virusa u programima takoe
predstavlja smetnju pri kompjuterskoj edukaciji. Moe se desiti da e uenici
namerno pokvariti raunar, na primer loim upravljanjem. Napredniji uenici e
pokuati da srue sistem. (Solea, 2007.).
Nae iskustvo pokazuje, da je najbolja metoda rada (ako broj raunara
omoguuje) je po modelu jedan raunar jedan uenik. Nedostatak rada u paru
kod jednog raunara je to da uenik sa veim znanjem i sa veem
samopouzdanjem koristi raunar, dok drugi uenik pasivno posmatra. Negativni
uticaj ove metode je jo to, da nije svaki uenik aktivan, sa tim efikasnost nastave
ne postie odgovarajui nivo.
Prilikom rada u grupi je mogua primena raunara, najefikasnije u
obrazovnim projektima. U tim projektima, u zavisnosti od podela rada, nekolika
uenika vri pribavljanje informacija, obradu informacija i prezentovanje rezultata.
Kod ovog naina rada, jedna grupa obrauje odreenu temu (razvijavi
104
sposobnost funkcionisanja u timu). Obraenu temu prezentuju (najee putem

PowerPoint prezentacija). U celom procesu je ukljueno najsavremenija IKT
tehnologija, novi mediji u obrazovnom procesu. Na ovaj nain uenici koriste
resurse raunara i mogunosti raunarskih mrea (LAN, Internet), koji su sledei:
pribavljanje informacija (google, wikipedia), komunikacija sa lanovima tima,
nastavnicima, eventualno sa strunjacima (e-mail, msn, skype ili socijalne
mree), preuzimanje multimedija, integracija interaktivnih modula. Najsavremeniji
tehniki alati, kao na primer interaktivne table i reakcijski sistemi se mogu ukljuiti
u prezentaciju.
Adekvatno ureenje informatikog kabineta je jedan od vanog faktora
uspene nastave. Struktura kabineta bi trebalo da bude takav, da uenici lako
(bez okretanja i ustajanja sa mesta) i bilo kada vide nastavnika i projekciju.
Preporuljivo je raspodela radnih stanica u polukrug ili postepeno.
Postepeno ureeni informatiki kabinet
forrs: http://www.gymkh.cz/storage/200809021333_IMG_6320_resize.jpg
U interaktivnoj nastavnoj sredini brzo i esto se menja metoda rada

(frontalni-pojedinani), poto uenici sa manjem predznanjem imaju potrebu na
vie nastavnikog objanjavanja, uestvuju vie u frontalnoj obliku nastave.
Uenici sa vie predznanja, koji bre usvoje gradivo i bre razume zadatak, vie
rade pojedinano. Znai u jednom vremenu, paralelno zaivi u jedan i drugi obli
rada, u zavisnosti od specifinosti znanja uenika.
Metodiki principi primene elektronske table u nastavnom procesu su
nedovoljno razviljeni i istraivani, ali i kod ovog obrazovnog sredstva se moe
primeniti brzu promenu u metodima rada. Implementacija interaktivne table u
obrazovni sistem je esto zadatak koji eka na nastavnika, s tim da proizvoai
prikazuju razne mogunosti. Ova tabla se najee koristi posle objanjava
nastavnika, koja je u frontalnom obliku, kada uenik koja daje taan odgovor (ili
105
koje nastavnik odabere) dolazi kod table i reava zadatak i na virtualaninteraktivan nain. Da bi se to mogao ostvariti, neophodno je da uenici poznaju
nain rada interaktivne table i alate softvera (najvaniji alati: kurzor, alati za
pisanje i za crtanje i brisa). Uenici koriste interaktivnu tablu u pojedinanom
obliku rada, neki softveri i hardverski elementi (dualboard) omoguuju rad u paru,
kada uenici u jednom vremenu, paralelnu, ak i takmiarajui koriste
elektronsku tablu.
Princip funkcionisanja interaktivne table, mogunosti implementiranja u
obrazovno-nastavni proces bi trebalo da bude sastavni deo obrazovanja uitelja
u sadrajima odgovarajueg predmeta i za vreme praktinih vebi u kolama, a
nastavnici bi trebali da usvoje praktine i teorijske osnove na akreditovanim
seminarima. Vano je da nastavnici poseduju dovoljno iskustva za laku primenu
ovih alata i za uklanjanje manjih tehnikih problema. Pored toga je vano
sekundarno reenje, ako se javljaju vee tehnike greke. Uspeh u velikoj zavisi
od dobro pripremljene softverskih sadraja i hardverskih elementi.
Slika
Studenti Uiteljskog fakulteta na maarskom nastavnom jeziku u okviru
predmeta obrazovne tehnologije, a nastavnici na akreditovanom seminaru ue
hardverske i softverske osnove primene interaktivne table
Nije nam cilj, da se nove medije prikau kao alat bez nedostataka, jer se
zna da to nije tako. Zna se i to da ljudsku re, oseaje, i gestikulacije ne moe da
zameni nikakva maina. U razviljanju komunikacione sposobnosti i u razviljanje
neke drutvene norme raunar jako malo moe da pomogne. Zna se da, ljudi
(naroito deca), koja u velikoj meri koriste raunar se otuuju od spoljnog sveta.
106
Ali se zna da zabrana korienja raunara donosi jako skromne rezultate i puno
puta ima suprotan efekat.
Pored brojnih pozitivnih osobina, Internet sadri nekoliko negativnih,
tetnih i opasnih osobina za decu. Ograniiti korienja tih opasnih sajtova je
teko, ba zbog osnovne osobine Interneta, a to je otvorenost i sloboda toka
informacija.
Raunari i jezik korisnika raunara imaju negativan uticaj na jeziku
kulturu. Jezik Interneta je osiromaena verzija engleskog jezika, koji je prepun
skraenica i znakova emocije. Korisnici se trude da budu kratki i zato uglavnom
koriste proste reenice i zato nijanse rei, reenica i celog jezika nestaju iz jezika
Interneta. I zato taj jezik komunikacije postaje primitivniji. Druga stvar je to to
engleske rei imaju dominanciju u jeziku informatike i Interneta. Tako nastaje
neka vrsta meavine jezika.
Uenici koriste raunar za razne igre. Na irokoj skali ovih igara
najpopularnije su agresivne igre, FPS (First Person Shooter) igre. Ove igre su
takozvane refleks igre. Sutina FPS igre je da junak koji upravlja, korisnik
raunara, to vei broj protivnika uniti (esto na vrlo agresivan nain). Druge
popularne igre su strategijske igre. Ovde itavu vojsku upravlja korisnik. Cilj je
konana pobeda po svaku cenu (ak i sa jednim preivelim od sto). Nije cilj da se
analizira delovanje ovih igara na razvoj linosti. Ipak, injenica je, da oveji
ivot (sa svim ljudski osobinama) gubi vrednost, zahvaljujui ovim igrama.
Naalost, logike igre nisu ni priblino popularne kao FPS i strateke igre. Jedan
od ciljeva informatiara u obrazovanju trebao bi da bude iznalaenje alternativnih
reenja nasuprot agresivnim softverima (kao to je to u ostalim razvijenim
dravama). Ta alternativa preporuljiva je da bude na maternjem jeziku uenika i
po planu i uz mentorstvo odreenih strunjaka (pedagog, psiholog, uitelj itd.).
Kod izrade ovakvih softvera dolazi do izraaja timski rad. Vano je jo da ovakvi
projekti potuju plan i program Ministarstva prosvete i sporta. Verujemo da je
svaki minut koji uitelj posveuje metodiki ispravnim edukativnim softverima je
posebno priznanje i uspeh za nas, koji pokuavamo da damo doprinos ovoj
oblasti (Ceku 2005).
4.7. Motivacija i efikasnost uenika uz pomo novih medija

Uticaj motivcije ispitivan je u velikom broju psiholokih eksperimenata.
Jedan od tih eksperimenata obuhvatio je preko 1500 ispitanika, od 8-17 godina.
Ovaj eksperiment izvren je u Americi, a ispitanici su vebani u sabiranju
brojeva. U toku rada postale su etiri eksperimentalne situacije. U prvoj svi
uenici su radili bez podsticaja. Ova situacija sluila je kao kontrolna i rezultati
podstignuti u kasnijim eksperimentalnim situacijama uporeivani su sa
rezultatima postignutim u njoj. U drugoj situaciji svaki uenik radio je za sebe, u
treoj svako je radio za grupu, a u etvrtoj uenici su mogli prema svojoj volji da
biraju da li e raditi za sebe ili za grupu. Kada su uenici radili za sebe na kraju
svakog rada potpisivali su se. Tada im je reeno da e najbolji dobijati nagradu. U
grupnom takmienju uenici su stavljali samo naziv grupe bez posebnih imena.
Najbolja grupa, kako im je unapred reeno, bie nagraena ali su uenici u
107
svakoj grupi radili anonimno. Rezultati ovog eksperimenta bili su sledei: najbolji
uspeh postigli su oni uenici koji su radili za sebe. Rezultati uenika koji su radili
za grupu bili su vei, nego u situaciji bez podsticaja, ali manji nego kada su
uenici radili sami za sebe. Moe se zakljuiti da je takmienje jai podsticaj
nego saradnja, odnosno da je individualno takmienje efikasnije od grupnog.
(Vui L.1996:88)
Jo i posle 2000-te godine, u informatikom drutvu, puno nas sa
neudomicom slua primenu raunara u kolama i u zabavitima. Misle da za ovu
mladu generaciju previe su teki ovo znanje i plae se od opasnosti, koji su
vezane za primenu savremenih tehnologija. Ali nastavnik, koji je ve video decu
raditi na raunaru, sa odgovoreim obrazovnim softverima, crtati, svirati,
sortirati sliku ili itati i pisati, video je sretna lica deteta, koji koristi tastaturu, mi
bezbedno i bez ikakvog straha. Video je radost i ponos na licima posle tampanja
ili pokazivanja svojih kreacija.
Veina nastavnika i strunjaka se slae sa injenicom, da je uenje
najefikasnije kada svaki uenik ima posebnog uitelja, pre svega zbog
uvaavanja linih potreba, tempa i osobina. Raunar sa odgovarajuim
softverima stvara specifini model uenja, kada uenik ui u svoj tempo, ima
mogunost odabira sadraja i uvaavaju se line potrebe.
Motivacija i efikasnost nastave poraste, kada se nove modije primenjuje u
klasinu obrazovnu sredinu, zahvaljujui hipertekstovima, hipermedijama,
multimedijama i interaktivnim modulima.
Frontalna metoda rada obezbeuju odgovarajuu sredinu za uenje za te
uenike, koji ue najbolje putem sasluanja gradiva. Kod ostalih uenika (vei
deo uenika) se poboljava motivacija i uspenost uenja na temelju istraivanja,
aktivnog sticanja znanja u sredini, koja je obogaena savremenim IKT alatima. U
ovoj sredini uenja je uenik tie na tok uenja (svoj tempo, lino interesanje,
mogunost odabira, povratne informacije).
Odnose u ovoj sredini najbolje ilustruje izjava jednog nastavnika, na
jednom od seminara za obuenje nastavnika za korienje interaktivne table:
Poto su savremeni IKT alati deo svakodnevnice naih uenika, negativno utie
na njih ako nastavnik ne ukljuuje ove alate u nastavu ili ne zna se rukovati sa
njima, ali je viestruko pozitivno utie na njih ako nastavnik koristi ove alate,
eventualne prezentuje nove alate i reenja, koja za njih do tada nije bilo poznato
108
5. PROJEKTOVANJE INTERAKTIVNIH I
MULTIMEDIJALNIH SOFTVERSKIH
ALATA ZA PODSTICANJE
MOTIVISANOSTI UENIKA I
NASTAVNIKA
5.1. Definicija kljunih pojmova
5.1.1. Softverski alati
Raunar i hardverske performanse raunara mogu da budu efikasni, bez
odgovarajuih softverskih alata, hardver raunara je neupotrebljiv za rad i za
kreiranje obrazovnih materijala. U ovom poglavlju e se vriti klasifikacija i opis
softverskih alata, koji su neophodni na jednom raunar i koje se primenilo za
kreiranje obrazovnog materijala, koji e se implementirati u eksperimentalnu
obrazovnu sredinu.
Softverski alati predstavljaju programe koji su namenjeni za samostalno
oblikovanje obrazovnih sadraja, koje treba savladati - alati za obradu teksta,
formiranje baza podataka, razna izraunavanja, grafike (Radosav, 2005.).
U dananje vreme najvanije karakteristike softverskih modula su
elastinost, otvorenost prema Internetu, kompatibilnost prema drugim softverima
i hardverskim alatima. Vano je da ishod ovih softvera, kreirani obrazovni
sadraji, budu estetiki odgovarajui i po mogunosti hipertekstualni,
multimedijalni i interaktivni, da postoji mogunost primene na savremenim
alatima i za distribuiranje putem Interneta.
5.1.2. Definicija i znaaj multimedijalnih sadraaja u obrazovnom procesu
Moderni pojam "multimedij" oznaava vezu vie medijskih kanala i
izraajnih formi. Multimedije sjedinjuju razliite tradicionalne medije kao to su
tekst, slika, film i auditivni mediji. Time je relativno lako stvoriti vizuelno-auditivno
-tekstualne proizvode. Tako je mogue realizovati ciljeve pedagogije medija koji
su orijentisani na proizvode. Termin multimedija je latinskog porekla (multi - vie,
media - element prenoenja).
Pored ove glavne definicije, postoji vie razliitih definicija. U
svakodnevnoj komunikaciji re multimedija se koristi za svaku proizvod u kojem
su istovremeno prisutni slika, zvuk i tekst. Ako bi se prihvatila ova definicija, onda
TV emisija, CD-ROM bi isto trebalo da budu multimedije. Kao to se iz ovog
primera vidi, pojam multimedij se esto koristi kod opisa sistema, komponenta,
109
muzike, u svetu telekomunikacija i raunara, bez poznavanja pravog znaenja

ovog izraza.
Razlika u multimedijama novijeg vremena lei u tome, da je u centru ovih
sistema se nalazi personalni raunar, koji prikazuje multimedijalne sadraje za
korisniku. Multimedije, koje se prikazivaju na raunaru su esto obogaeni
interaktivnim mogunostima.
Slika br. .: Elementi multimedija
http://sr.wikipedia.org/sr-el/
Multimediji predstavljaju u velikoj meri aktivno uee, uestvovanje,

kompleksna znanja i iskustva to iziskuje vreme, energiju i strpljenje. Medijski
bitna povezanost obrade teksta, obrade slike i tona, video snimka, grafike i
animacije doputa mnotvo medijsko-pedagokih projekata za primene na
samom raunaru, Internet, istraivanje i komunikaciju na mreama, za
multimedijske prezentacije. Uenici razliitih talenata mogu zajedno da rade na
projektu prilagoavajui ga sebi, vremenu i realizaciji.
Ideja da multimedij predstavlja predstavu u kojoj su tehnike dimenzije
povezane dominirala je due vreme. Nakon druge polovine 80-tih godina XX
veka, kada su PC raunari preuzeli upravljanje drugim medijima, raunar je
korien na stari nain, ali su se sadraji ipak izmenili. Vie nije bilo dovoljno rei
da je multimedij prosto veza raunarskog podraavanja medijuma kao to je
tekst, slika, grafikoni, glas, video, zvuk i animacija koji se mogu koristiti
interaktivno. Nije dovoljno rei: multimedij je proirenje PC raunara sa audio i
video mogunostima sa opremom za CD-ROM drajvovima i sl. (Lipovac 2002.).
Multimedija treba da obezbedi sledee multi modalitete:
110
Multitasking - rad vie procesa istovremeno,

Paralelnost - mediji se mogu paralelno prikazivati i izvravati
Interaktivnost
Osnovni medijumi prikazavanja i nosilaca informacije su: tekst, slike, zvuk,

animacije i video. Kao nova vrsta multimedija u poslednje vreme se javljaju
Cyberspace ili Virtual Reality (VR-Virtuelna realnost) koja se kao nova
tehnologija kompjutera upotrebljava kao istinska simulacija.
Upotrebne kategorije u kojima se moe koristiti multimedij su:
Banke sistemskih podataka,

Sistemi komunikacija,
Supermedijski sistemi,
Specifini autorski sistemi...
Multimedija predstavlja jedan koncept koji predstavlja povezanost

tehnikih i softverskih dimenzija. Multimedija predstavlja jednu sveobuhvatnu
medijsku integraciju. Drugim reima: ukljuujete raunar i izdajete mu naredbe
(direktive) reima. Naredbe se raunaru izdaju govorno. On vam odgovara
takoe jeziki, ali uz to moe da primi i izgovorene beleke. On bira i sprovodi
telefonske pozive. U mogunosti ste da koristite video-prezentaciju, pa ak i da
koristite svetsku mreu podataka, snimate i gledate televizijske emisije. Kod svih
tih aktivnosti, koristili ste i druge medijume. Raunar preuzima upravljanje
sticanjem znanja i pomae u dijalogu za pronalaenje potrebnih informacija.
Multimedijski pristup realizaciji sadraja i ciljeva vaspitanja i obrazovanja
nastavnik moe osigurati smiljenom integracijom sopstvenog izlaganja uz
korienje medija. Kao pomo nastavnicima u novije vreme izgrauju se
multimedijski paketi za potrebe jedne nastavne celine pomou kompjutera.
Multimedijalni paket je skup nastavnih medija - sredstava za multimedijalni
pristup obrazovanju, koji omoguava uenicima da individualno i
individualizovano ue i samoobrazuju se. Razliiti mediji, kao izvori znanja, daju
se u paketu (tj. svi najednom mestu) radi lakeg i racionalnijeg uenja, uz
ostvarenje principa oiglednosti i uenike aktivnosti. Njihova funkcionalna i
tehnika integracija omoguuje uenicima razliite prilaze uenju nastavnog
gradiva, to poveava efikasnost i optimalnost nastavnog procesa i procesa
uenja, pre svega uz pomo ukljuenja vie ula u procesu prenosa informacija.
Multimedijalni paket je u stvari obraen program za multimedijsku nastavu.
U zadnje vreme se sve vie koristi pojedinani multimedijalni klipovi, koji
se postavljene na razliite Internet adrese. Jedan od najpopularniji servis
Interneta je postavljanje i pregledavanje video sadraja. YouTube
(http://www.youtube.com/) je najpopularnija stranica, koji nudi ve spomenute
usluge. Na ovoj stranici je mogua pegledavanje, ocenjivanje i postavljanje
(registrovanim korisnicima) video sadraja.
Ovi multimedijalni sadraji se prikazaju direktno sa Interneta - on-line
(neophodna Internet prikljuak) ili posle preuzimanja pojedinano ili ugraeno u
111
prezentaciju-obrazovne sadraje (kod ovog naina korienja je mogua

modifikacija fajlova).
5.1.3. Definicija i znaaj interaktivnih softverskih alata u obrazovnom procesu

Termini interaktivnost i interaktivni alati se sve ee koristi i u
svakodnevnom ivotu. Interakcija je re latinskog porekla (inter - meusobni,
actio - aktivnost, akcija). Postoji vie tumaenja ovog termina, ali u najveem
broju definicija se istie, da je jedan sloen oblik direktne komunikacije, gde je
strani, koji primi poruku, omoguena momentalna reakcija. Dok izmeu
prijemnika i predajnika ne postoji mogunost povratne informacije, onda se moe
priati samo o predaji informacija. Stvaranjem kanala za povratne informacije i
izjednaenjem koliine povratne informacije sa prijemnim informacijama se
stvara kvalitetniji i efikasniji model komunikacije (dvosmerna komunikacija). Ako
interaktivna komunikacija se odvija trajno, onda je re o vezi. Ako se uzima u
obzir klasian model komunikacije, onda se moe konstatovati da je
interaktivnost je jedan vii nivo komunikacije.
Ako se konkretizuje pojam interaktivnosti na primarnu sredinu, na svet
raunara, onda se moe konstatovati da je najvaniji alat ovog procesa je
interfejs, povrina uz pomo koje komunicira raunar (softver) i korisnik ili uz
pomo mrea korisnik sa korisnikom komunicira. Interaktivnost uz pomo
personalnih raunara odreuje softver i specifinosti interfejsa. Najjednostavnija
definicija interaktivnosti je to, da raunar izvrava naredbe korisnika (to se i
moe oekivati), ali sutina interaktivnosti je to, da korisnik aktivno odreuje
pravac funkcionisanja programa, sa svojim aktivnostima. Interaktivnost se esto
javlja u kontekstu multimedija, gde se posle klika na sliku ili na tekst, dobija se
odgovor u obliku klipa, slika ili u sluaju hiperteksta sa dodatnim tekstualnim
sadrajima. Najprostiji primer za interaktivnost korisnika ja, korienje Interneta,
odabir iz odreenih menija na vebsajtovima (sa tim idreivanje pravac
surfovanja). Interaktivna softversko okruenje omoguuje korisniku individualno
uenje, biranjem, odluivanjem ali i povratne informacije, sve to zahvaljujui vie
navigacionim putanju u hipermedijskom programu. Interaktivnost uvek
pretpostavlja aktivnost korisnika.
Elektronska (interaktivna) tabla, reakcijski sistemi i raunari omoguuju
naprednu interaktivnost putem veeg broja (i brze) povratne informacije i uz
kombinacijom frontalnog oblika rada.
Primeri za interaktivnost: raunarske igre, softverski moduli, komunikacija
putem Interneta, itanje sa Internetu (leksikoni), korisniki softveri.
112
5.2. Faze projektovanja softverih alata1

Projektovanje predstavlja sloen proces prilikom ije izrade treba
obuhvatiti sledee etape:
1. izbor sadraja koji e se realizovati na raunaru,
2. prikupljanje potrebne literature i materijala u pisanom i elektronskom obliku,
3. obradu materijala i dizajniranje, to predstavlja pripremu za programiranje,
4. proces programiranja,
5. proveru obrazovnog raunarskog softvera - testiranje, ispravak ukoliko su
otkriveni neki nedostaci prilikom testiranja,
6. izradu programske dokumentacije, odnosno kataloga programa,
7. evaluaciju programa (Radosav, 2005).
5.2.1. Izbor sadraja
Za uspeh softverskih alata, kljunog znaaja je izbor sadraja istog. Izbor
sadraja, kljuno odreuje planiranje i ostale etape projektovanja softerskih
modula. Pre svega postavlja se pitanje:
U kojoj meri je mogua prikazivanje odreenog sadraja uz pomo

raunara i uz pomo IKT ureaja?
Koliko je aktualan odreeni sadraj u savremenim obrazovnim
sistemima?
U kojoj meri je mogue implementirati multimedijalne i interaktivne
module u softverske alate?
Ideja za projektovanje interaktivnih multimedijalnih softverskih modula iz

predmeta Od igrake do raunara, sa temom: Elektronska pota - Pravila
komuniciranja na Internetu (trei razred) ja dola iz saznanja da je elektronska
pota deo gradiva u treem razredu osnovne kole, a za usvajanje odreenih
vetina nedostaju softverski alati, koji sadre odgovarajue multimedijalne i
interaktivne module. Pored ovih saznanja, vano je, da uenici naue osnovne
1 Model projektovanje softvera raena je po literaturi prof. dr. Dragica Radosav
113
principe komuniciranja, pre svega osnovna pravila odgovornog ponaanja u

virtualnim zajednicama.
Usvajavi ove sadraje uenici navikavaju na korienje savremenih
tehnologija u nastavi pre svega na zanimljiv nain. Takoe, pretpostavka je,
odakle i proizilazi osnovna hipoteza doktorske disertacije, da korienje ovakvog
sredstva u nastavi doprinosi poveanju motivacije uenika za rad i efikasnijem
usvajanju znanja iz te oblasti. U tu svrhu su projektovani softverski alati se efekti
primene u nastavi meriti u istraivanju.
U fazi planiranja testirani su druge obrazovne softveri, koji su sluili kao
primer i izvor ideja za na softver. Za ovu svrhu smo koristili softvere iz nae
zemlje i softvere koje su napravljene u inostranstvu.
5.2.2. Prikupljanje materijala
Kada je utvren sadraj koji e biti obraen softverom, sledi prikupljanje
materijala u vidu slika, teksta, zvuka i njegovo prebacivanje u oblike pogodne za
prezentovanje. Pogodni oblici su obino tekst, slika i animirane sekvence.
Teorijski sadraj se predstavlja u tekstualnom formatu, dok se slika i
animacija koriste kao pratea objanjenja uz tekst, ili, u nekim sluajevima,
samostalno, za detaljniji prikaz nekog postupka. Interaktivni sadraji (didaktike
igre) omoguuju efikasniji uenje uz pomo igre i dodatnih povratnih informacija.
Najvaniji princip u ovoj fazi je bio to, da prikupljeni materijali budu
pogodni za prikazivanje na interaktivnoj tabli, i za implementaciju u softvere
table. Naprednije segmente programa (veina multimedija i interaktivnih modula)
su projektovani (umesto prikupljavanje) u odgovarajuim softverima, da bi se to
efikasnije postiglo obrazovno-vaspitni ciljevi uz pomo njih.
Posle izbora sadraja, prikupljanja materijala zapoeto je sa programima i
nastavnim planovima za nie razrede osnovne kole. Ovi dokumenti su bili
dostupni na zvaninoj (Internet) prezentaciji Ministarstva prosvete i sporta, i u
tampanom obliku u Slubenom glasniku Republike Srbije. Koriteni su sledee
dokumenti:
Pravilnik o nastavnom planu i programu za prvi, drugi, trei i etvrti razred

sa nastavnim planom i programom za trei razred
U ovom dokumentu smo nali glavne smernice za projektovanje naih

softverskih modula (Pravilnik o nastavnom planu i programu, trei razred, Od
igrake do raunara):
Od ciljeva predmeta se izdvaja:
114
Razvijanje motorikih sposobnosti uz korienje materijala, pribora, alata,

ureaja i raunara
Razvijanje sposobnosti reavanja jednostavnih zadataka uz pomo
raunara
Od sadraja programa se izdvaja:

Kompjuterski bukvar:
Obrazovni programi (primena raunara u pojedinim nastavnim predmetim
Igramo se i crtamo:
Alati za crtanje: olovka, linija, gumica, crtanje pravougaonika
Pii-brii:
izbor slova (fonta), pisanje malih i velikih slova

unos teksta
ureivanje, uvanje, snimanje tekst
Kreiramo, stvaramo:
elektronska pota, pokretanje programa, kreiranje pote, slanje i primanje
Od naina ostvarivanja programa se izdvaja:

Posebnu panju treba obratiti na rad miem, jer je to veoma vano za
komunikaciju sa raunarom, kao i na korienje CD-roma.
Kreativne i konstruktivne aktivnosti odnose se na deo koji povezuje primenu i
obradu materijala, rukovanje fotoaparatom, skenerom, elektronskom potom i
radom na raunaru, kao to su: kreiranje pisma, postera, transparenta,
pozivnice, estitke, kalendara, albuma... snimanje teksta ili crtea, tampanje na
tampau, koristei jednostavan program i lako obradiv materijal (papir, karton,
tekstil i sl.).
Sadraji programa nisu strogo definisani, ve ih nastavnik tematski vezuje u
logiki organizovane celine, koje vode ka realizaciji navedenih ciljeva i zadataka
predmeta. Nastavnik ima slobodu da dinamiku realizacije nastavnih sadraja
primeri aktivnostima, pridravajui se ukupnog godinjeg fonda asova (36) kao
osnovne orijentacije i okvira u svom radu.
Celokupan rad na asovima, na to ukazuje i sam naziv predmeta od igrake do
raunara, treba da bude lagan, dobro osmiljen i na igri zasnovan
115
Softver smo namenili za nie razrede osnovne kole, i pre svega za

predmet Od igrake do raunara, nabavili smo i detaljno studirali udbenike:
Marinkovi D., Vasi D. (2006.): Od igrake do raunara za prvi razred

osnovne kole, Zavod za udbenike, Beograd
Marinkovi D., Vasi D. (2006.): Od igrake do raunara za drugi razred

Marinkovi D., Vasi D. (2006.): Od igrake do raunara za trei razred

Marinkovi D., Vasi D. (2006.): Od igrake do raunara za etvrti razred

5.2.3. Obrada materijala i dizajniranje

Sav materijal koji je namenjen za realizaciju softvera mora najpre proi
kroz fazu obrade pri emu se koriste za to odgovarajui alati. Za dobar dizajn
ORS-a treba prethodno formirati tim strunjaka (nastavnik, specijalista za tu
oblast, pedagog, psiholog, dizajner, programer) (Radosav, 2005).
U sledeim naslovima emo prikazati softverske sekvencke koju smo
primenili u izradi naih softverskih modula.
5.2.3.1. Operativni sistemi
U raunarstvu, operativni sistem (OS) je skup programa i rutina odgovora
za kontrolu i upravljanje ureajima i raunarskim komponentama kao i za
obavljanje osnovnih sistemskih radnji. Dodatno, on omoguava pokretanje
drugih, korisnikih programa kao to su editori, prevodioci i Internet pretraivai
(Prudkov, 2007.).
Operativni sistem (operating system) komunicira sa hardverom (ureajom)
i obezbeuje jedinstvenu softversku (instalacija/deinstalacija) i grafiku povrinu
(prozori) aplikacijama, uz pomo kojih korisnik kreira, edituje i sauva razne
dokumente.
Grafikon br. .: Funkcionisanje operativnog sistema
http://sr.wikipedia.org/sr/:Operating_system_placement-sr.svg
116
Najee se koristi operativni sistemi Microsoft Windows, koja je

operativni sistem za personalne raunare i za servere kreirano sa strane
kompanije Microsoft. Najee primenjene verzije su: Windows XP, Windows
Vista i Windows 7.
Operativni sistem u procesu projektovanja softverskih modula odreuje
okruenje, mogunosti proirenja softverskih aplikacija i instalaciju raznih
softvera. U ovom procesu je korieno Microsoft Windows XP Professional,
Version 2002, Service Pack 3.
5.2.3.2. Softverski alati za obradu teksta
Softveri za obradu teksta su jedan od najpopularniji softveri u dananje
vreme. Najee se primenjuju sledee operacije:
unos teksta (uz pomo tastature ili digitalizacije)

sauvanje i otvaranje dokumenata
editovanje teksta, umetanje, brisanje
provera pravopisa i ispravka teksta
formatiranje (podeavanje veliine stranice, margine, uvlaenja, fontova,
itd.)
rad sa tabelama
umetanje slika i crtea
tampanje
Uz pomo softverskih alata za obradu teksta je mogue kreirati-promeniti

pripreme za as, beleke, skice, testove, diplome, pozivnice, kolsko novine.
117
Omoguuje i pojedinani ili diferencijalni rad u veim razredima, gde je razlika u

predznanju znaajna.
Prednosti dokumenata pravljeni u softverima za obradu teksta su oigledni
u poreenju sa klasinim dokumentima:
estetiniji izgled
sauvani dokumenti se mogu primeniti kasnije
jednostavna modifikacija
podela i slanje (putem Interneta)
reprodukcija i tampanje
nastavnik tedi svoje vreme i energiju, dok kvalitet nastave raste
Softverski alati za obradu teksta se primenjuju u procesu kreiranja

obrazovnih sadraja za izradu planova, pripreme za as, softverske
dokumentacije. Najpoznatiji softverski alat za obradu teksta je Microsoft Word,
koji je deo programskog paketa Microsoft Office. Besplatna alternativa ovog
programa je OpenOffice.org Writer koji je deo (kancelarijskog) programskog
paketa OpenOffice.org.
U procesu projektovanja softverskih modula je primenjeno Microsoft Office
Word 2007.
5.2.3.3. Softverski alati za tabelarne proraune
Softverski alati za tabelarne proraune slue za prikazivanje raznih
sadraja (brojevi i tekst) u tabelarnoj formi. Pored toga je mogua i primena
raznih formulara i funkcija poevi od obinog sabiranja sve do sloenih logikih
i matematikih funkcija. Prezentacija i vizualizacija odreenih vrednosti se vri uz
pomo grafikona. Kreiranje tabela je mogua i u softverskim alatima za obradu
teksta, ali prorauni su praktiniji u softverskim alatima za tabelarne proraune.
Razni prorauni se javljaju ve u niim razredima osnovne kole. Za
izraunavanje formulara, obima i povrine raznih geometrijskih tela, za konverziju
raznih jedinica mere se moe primeniti softverski alati za tabelarne proraune.
Softverski alati se mogu uspeno primeniti i nastavnici u vannastavnih
aktivnostima: izrada rasporeda asova, izraunavanje ocena pismenih zadataka,
izraunavanje ocena na polugoditu ili na kraju godine, izrada statistike
odsustva, proseka razreda i predmeta, itd.
Operacije u softverskim alatima za tabelarne proraune spadaju u sledee
kategorije:
unos podataka
formatiranje formatiranje podataka, radne povrine
prorauni uz pomo formulara i funkcija
prikazivanje dobijenih rezultata
118
Softverski alati za tabelarne kalkulacije se primenjuju u procesu kreiranja

obrazovnih sadraja kod analize i prikazivanje razultata istraivanja, za
izraunavanje trokova, itd.
Najpoznatiji softverski alat za tabelarne proraune je Microsoft Excel, koji
je deo programskog paketa Microsoft Office. Besplatna verzija ovog programa je
OpenOffice.org Calc.
Excel 2007.
5.2.3.4. Softverski alati za prezentacije
Prezentacije u nastavnom-obrazovnom procesu je ve due vreme
popularan, poto komunikacija uz pomo vie ula omoguuje efikasniji prenos
informacija. Najee se primenjuje za elektronsku obradu jednog nastavnog
sadraja.
Prednosti raunarske prezentacije su sledea:
umesto statikih tekstove se prikazuje slika, animacija i video skica

raunarska prezentacija se moe poslati i postavjati na Internet
jednostavno editovanje i modifikacija
uz pomo interaktivnih i hipertekstualnih sadraja se moe koristiti za
samostalno uenje
Uz pomo razgranate strukture prezentacije (umesto klasine linearne

strukture), prezentacija se pretvara u jednu interaktivnu obrazovnu sredinu,
pored toga i povratne informacije i ocenjivanje odgovora su mogua.
Prezentacije ovakvog karaktera su pogodni za diferencialni rad.
Prezentacije kreirane sa strane uenika su pogodne za ilustraciju njihovih
predavanja, za usvajanje informatikih pojmova i za izgradnju raznih
informatikih vetina. U procesu kreiranja obrazovnih sadraja softverskih alati za
prezentacije se slue kao alat za prikazivanje rezultata.
Najpoznatiji softverski alat za prezentacije je Microsoft PowerPoint, koji je
deo programskog paketa Microsoft Office. Veliki prednost ovog softvera su veliki
broj gotovih ablona i ClipArt sadraja (slika, fotografija, zvuk i animacija).
Alternativa ovom programu je OpenOffice.org Impress.
Excel 2007.
5.2.3.5. Softverski alati za kreiranje vebsajtova
Internet nije samo izvor informacija, nego i mogunost za podelu
informacija. Usvajanje ove tehnike je sve vanije u savremenim obrazovnim
sistemima. Vlasnik-urednik jednog vebsajta moe da bude kola, nastavnik i
uenik. Vebsajt nastavnika, gde se postavlja razne sadraji, koji su dostupni
119
uenicima i od kue, je odlian alat za podsticaje kreativnosti, efikasnosti i

motivisanosti talentovanih uenika.
Preporuljivo je za nastavnike, da se trai od uenika postavljanje svojih
radova na Internet, i obogaenje tekstualnih sadraja sa naprednim
mogunostima (slika, animacija, linkovi, interaktivi sadraji) sa tim se otvaraju
nove mogunost savremenog obrazovanja.
Pored kreiranja vebsajtova u razne softvere i u tekstaulnim editorima (za
napredne korisnike), sve su popularniji unapred kreirane i podeene sredine elearning uenja. Najpoznatija takva aplikacija je moodle (Modular ObjectOriented Dynamic Learning Environment). Moodle je besplatni softver otvorenog
koda, koji je optimizovan pre svega za podrku e-uenja. Softver je kreiran u
PHP jeziku sa podrkom Apache i MySQL. U moodle aplikaciji je mogua i
primena srpske jezike sredine. Popularnost ove virtualne zajednice najbolje
opisuje statistiki podatak iz 2010 godine, oktobra meseca, kada je postajalo 49
952 registrovan i verifikovana veb stranica, koja koristi ovaj softer. U sistemu ovih
stranica postajalo je oko 3,7 miliona kurseva, sa 37 miliona korisnika (wikipedia).
Za kreiranje sajtova za line potrebe (blog) je jedan od najpoznatijih
softverskih alata je WordPress. Najvei prednost ove aplikacije, da su u velikom
broju dostupni na Internetu, abloni (theme) i razni dodatci (plugin). Jedan od
najveih prednosti ovog sistema je fleksibilno i efikasno korienje RSS-a.
5.2.3.6. Softverski alati za obradu slika
Digitalne slike i fotografije su vani elementi nastavnog procesa, uz pomo
njih se ilustruje tekst i nastavni sadraji. Izvor slika moe da bude Internet,
skener, monitor (Print Screen - snimljeni sadraji sa ekrana) ili digitalni fotoaparat
(najvea motivacija se postigne, kada se koristi odgovarajua slika koju su
napravili nastavnik ili uenici).
Meutim se esto deava da pribavljene slike nisu odgovarajueg
kvaliteta, veliine, boja ili orijentacije. Softverski alati se koriste za korigovanje
ovih problema. Mogunost ovih softvera su razliita: poevi od najjednostavnijih
operacija i alata za crtanje (Paint), preko softverskih alata koji su pre svega za
organizaciju i za pregled fotografija i slika (ACDSee), koji imaju mogunost
obrade slike (modifikacija veliine, rotacija, razni efekti, uklanjanje crvenila oiju,
itd.), sve do profesionalnih alata (Photoshop), gde su mogui profesionalni efekti
i rad sa slojevima.
Ovi softverski alati se slue, za vreme projektovanja obrazovnih sadraja
za modifikaciju slika, sa kojima se postigne odgovarajui efekat u obrazovnom
procesu.
Za obradu slika smo primenili Paint 6.1, ACD See Pro 2, Version 2.0 sa
ugraenim Editor i Adobe Photoshop CS Version 8.0.
Slika br. .: Primena Photoshop CS u procesu projektovanja softverskih modula
120
5.2.3.7. Softverski alati za obradu multimedijalnih sadraja

Vebsajt Youtube (www.youtube.com) je mesto gde se moe pronai video
material, koji se moe primeniti i za obrazovne svrhe. YouTube Downloader je
besplatan softver sa kojem se moe skinuti video materijal, konvertovati u
odgovarajui format, i editovati.
Slika br. .: YouTube Downloader 2.7.1 u procesu projektovanja softverskih
modula
121
esto se susree sa problemom da su multimedijalni sadraji nisu

odgovarajui. Uz pomo softverskih alati za obradu video zapisa se reava ovaj
problem, poevi od uklanjanja nepotrebnih delova, preko spaljanje vie
dokumenta sve do specijalnih efekta i prikazaivanje odreenih tekstualnih
sadraja.
Postoji veliki broj softverskih alata za obradu video sadraja. Softverski
alat Windows Movie Maker se moe pronai na raunarima sa operativnim
sistemom Microsoft Windows (deo operativnog sistema).
Uz pomo ovog softvera je mogue importovanje video zapisa sa
raunara, video kamera, ak i sa veb kamera (on-line filmovi) i postoji mogunost
importovanja muzike pozadine iz fajlova ili snimanje naracije uz pomo
mikrofona. Obraeni materijali se mogu snimiti u obliku najee koriene
ekstenzije. U procesu projektovanja softvera primenjeno je Microsoft Windows
Movie Maker 5.1.
Slika br. .: Microsoft Windows Movie Maker 5.1 u procesu projektovanja
softverskih modula
kep
Softver Adobe Captivate je jedan od najpoznatijeg softverskog reenja za

stvaranje i editovanje profesionalnih sadraja multimedijalnog karaktera, bez
programiranja. Najee se koristi za demonstraciju softvera i obogaavanjem sa
122
multimedijalnim sadrajima istih. Softver snimi proces korienja jednog softvera

ili funkcije i obogauje sa napomenama i komentarima. Softver koriste stvaraoci
edukacijskog softvera, tehnika podrka, uitelji i nastavnici.
Slika br. .: Adobe Captivate 4 u procesu projektovanja softverskih modula
Uz pomo softverskih alata za digitalizaciju zvuka (sa audio kaseta, sa

CD-a i uz pomo mikrofona), se unosi zvuk u raunar. Prednosti digitalnog zvuka
su mogunosti snimanja na CD, publikovanje na Internetu, slanje putem e-mail
poruka i drugih softvera i kopiranja u neogranienom broju.
Za digitalizaciju zvuka sa CD medija se najee se koristi softver
Audiograbber. U softveru su ugraeni onsovni alati za kodiranje audio CD-a u
najpoznatije audio formate (mp3 i wav).
Povremeno su potrebni modifikacije audio fajlova (uklanjanje i sapajanje
delova, primenjivanje raznih efekata, itd.). Uz pomo softverskog alata Audacity
su mogui ove funkcije (funkcije za potrebe prosenog korisnika). Softverski alat
rastavlja odreene kanale, zatim su mogui razne operacije, ak i miksovanje
kanala.
Ovi softverski alati se slue, za vreme projektovanja obrazovnih sadraja
za digitalizaciju i modifikaciju audio fajlova, sa kojima se postigne odgovarajui
efekat u obrazovnom procesu. U procesu projektovanja softvera primenjeno je
softver Audacity 1.2.6.
Slika br. .: Audacity u procesu projektovanja softverskih modula
123
5.2.3.8. Softverski alati za obradu interaktivnih sadraja

Interaktivne sadraje smo projektovali u programu Macromedia Flash 8,
uz podrku jezika Actionscript 2.0. To znai da smo morali sve prikupljene
materije obraditi tako, da bi bili itljivi za ovaj softver.
Koristili smo najpoznatije formate za slike (BMP, odnosno kompresiju JPG) i za zvukove (WAV, odnosno kompresiju MP3). Flash ima mogunosti
prepoznavanje slike (Trace Bitmap) i zvuka, odnosno korienje eksternih
kompresora.
Macromedia Flash je poznat kao program za kreiranje animacije ve due
vreme. Najee se koristi za Web animacije jer doputa stvaranje visoko
kvalitetnih animacija sa malim veliinama datoteka, koje su idealne za online
sadraj. Flash je vektorski baziran program, dizajniran za stvaranje i za prikaz
malih datoteka na webu, i to postie ograniavanjem tipova slika i medija koji
mogu biti prikazani.
Zadnjih godina Flash se ak koristi za kreiranje animacija u komercijalne
svrhe televizijskih prikazivanja. Razlog zbog kojeg je Flash toliko proiren jer je
odlian alat za kreiranje i animaciju vektor grafike, prua sve potrebno za
kreiranje i dostavu bogatog web sadraja i monih aplikacija. Pri dizajniranju
pokretne grafike ili stvaranju podatkovne aplikacije Flash nudi alate potrebne za
dobijanje izvrsnih rezultata i dostavu korisniku najboljim nainom na brojne
platforme i ureaje.
Vektor grafika je serija naredbi za crtanje objekata. Rastavljena je na
krugove, linije, kvadrate, boje i ostale instrukcije. Veliina datoteke vektor grafike
je obino mnogo manja od bitmap grafike jer ne uva podatke o hiljadama ili
milionima bitova informacija.
Klasini video formati neprimenljivi su za primenu na Internetu zbog
veliine zapisa fajlova. Iako je sve rairenija upotreba tipova zapisa koji koriste
velike stepene kompresije podataka, ona ne obezbeuje prikaz u realnom
vremenu preko globalne mree. Pojava streaming formata zapisa dozvoljava
prikaz pre skidanja kompletnog fajla, mada je realno primenljiva samo pri
korienju zapisa manjih dimenzija (u pikselima) i na delovima mree koji mogu
da obezbede potreban protok za prikaz.
Interakcija na HTML strani ograniena je na elemente formulara i
klijentsko skriptovanje sa ogranienom grafikom kontrolom nad elementima
stranice, a konkretna promena sadraja stranice jeste odlazak na drugu stranicu
(novi zahtev serveru).
Jedan od elemenata Flasha su objekti koji mogu da reaguju na odreene
dogaaje, meu kojima su i korisnikove akcije unosa putem tastature ili akcije
124
mia, koji uslovljavaju dalje ponaanje u filmu. Kompletan sadraj filma u Flashu
moe se menjati, kao odgovor na korisnike akcije, bez potrebe za dovlaenjem
sadraja sa servera, jer se celokupni sadraj nalazi u okviru samog filma. U
okviru Flasha za upravljanje kontrolom filma se koristi jezik ActionScript.
Flash aplikacije je obogaena dodavanjem slika, zvukova i videa. Flash
sadri mnoge alate koje ga ine monim i jednostavnim za upotrebu kao dragand-drop korisnike komponente, specijalne efekte koji se dodaju objektima.
Prilikom rada u Flashu radi se u Flash dokumentu koji prilikom spremanja
dobije ekstenziju .fla. Kad je dokument spreman za prikazivanje Flash sadraja,
izvozi se, stvara se dokument s ekstenzijom .swf. Flash Player ita i prikazuje
SWF dokument. Flash izvozi SWF dokument i stvara HTML dokument sa
potrebnim tagovima za prikazivanje SWF dokumenta.
Pozitivno korisniko iskustvo Positive (User Experience):
brzo uitavanje
player lake kategorije
konstantni playback nezavisno od platformi i ureaja
ActionScript je skriptni jezik za Flash koji omoguava dodavanje
kompleksnih interakcija. Mogue je dodati ActionScript unutar Flash radnog
okruenja koristei Actions panel ili kreiranjem spoljasnjih ActionScript
dokumenata koristei spoljanji editor. Nije potrebno potpuno razumevanje
svakog ActionScript elementa za poetak programiranja. Dovoljno je poeti
pomou jednostavnih elemenata i stvarati kompleksnije sadraje u hodu.
Kao i ostali skriptni jezici, ActionScript sledi svoja pravila sintakse, kljunih
rei, osigurava operatore i doputa korienje varijabli za spremanje i uitavanje
informacija. Koristi vlastite stvorene objekte i funkcije i doputa kreiranje novih
objekata i funkcija. ActionScript je slian jezgru JavaScript programskog jezika.
Nije potrebno poznavanje JavaScripta za korienje i uenje ActionScripta,
meutim poznavanje JavaScripta olakava uenje zbog slinosti.
ActionScript jezik se koristi kod kreiranja aplikacije unutar Flasha. Nije
potrebno koristiti ActionScript pri korienju Flasha, ali ako se eli osigurati
korisnikova interaktivnost, rad s objektima koji nisu integrirani u Flashu (kao
video iseci i buttons), ili pretvoriti SWF dokument u zanimljiviji korisniku
potrebno je koristiti ActionScript.
Najznaajniji elementi Flash okruenja su:
Pozornica
125
Vremenska osa
Kutija alata
Biblioteka simbola
Paneli
Centralni deo radnog okruenja dodeljena je pozornici (stage). Ona

odslikava svet dvodimenzionalnog koordinatnog sistema sa poetkom u
gornjem levom uglu, ije se dimenzije (u pikselima) odreuju kao globalna za ceo
film. Na slici dole, pozornica je centralni beli pravougaonik.
Sam film moe da se organizuje po scenama. Tako je pri kreiranju
praznog dokumenta kreirana i aktivna prva scena (Scene 1). Na slici se ovo vidi
pri gornjem levom uglu, ispod menija (slika filmske klape i natpis Scene 1).
Slika br..: Macromedia Flash 8 u procesu projektovanja softverskih modula
Svakoj sceni pridruuje se vremenska osa (timeline). Ona dodaje treu

prostornu dimenziju kroz koncept lejera (leyers) i vremensku komponentu, preko
frejmova.
Lejeri se mogu posmatrati kao providne folije naslagane jedna na drugu,
odreujui tako ta se nalazi ispod a ta iznad. Primer: ako imamo dva lejera
sa nekim sadrajem koji se na nekom delu scene preklapa, u preklopljenom delu
bie vidljiv sadraj gornjeg lejera jer on je iznad donjeg.
126
Pojam frejma poznat je iz filmske terminologije, predstavlja stanje u nekom

posmatranom trenutku. Vremenska komponenta je diskretizovana na frekvenciju
frejmova po sekundi, to se takoe globalno odreuje na nivou filma.
Kljuni frejm je frejm sa nekim definisanim stanjem elemenata odreenog
lejera. Izmeu dva kljuna frejma u lejeru moe se zadati animacija elemenata
lejera, odnosno distribucija promena po frejmovima izmeu uoenih kljunih
frejmova. Ovaj pojam koristi se pri izradi animiranih filmova, gde glavni crtai
crtaju kljune slike (frejmove), a animatori dovravaju posao crtanjem meuslika.
Slika br..: Vremenska osa
Poput drugih programa za rad sa vektorskom grafikom i u Flashu su

standardne alatke za crtanje: selektor, linija, pravougaonik, elipsa, slobodno
crtanje, gumica... Postoje dva selektora za boje: za boju linije (konture) i za boju
popune konture. Za popunu se, pored osnovnih boja, mogu odabrati i radijalno ili
linearno nijansirani prelazi boja. Boja pozadine odreuje se globalno na nivou
filma.
Crtanje grafikih elemenata moe se izvoditi direktno na sceni i tom
prilikom kreiraju se oblici (shapes). Drugi pristup jeste kreiranje simbola. Simboli
su elementi koji se mogu vie puta koristiti. Poseduju sopstvenu vremensku osu.
Opis simbola uva se i organizuje u okviru biblioteke simbola (Library).
Postoji tri osnovna editabilna tipa simbola: filmski klip (Movie Clip), dugme
(Button) i grafike (Graphic). Postoje jo i tipovi uvoznih simbola slike, zvuni i
video zapisi.
Postavljanje simbola na scenu u stvari je njegovo instanciranje. Instanci
simbola mogue je menjati razne osobine (poziciju, skaliranje, rotaciju,
transparenciju,...) bez uticaja na definiciju simbola. Menjanje osobina u definiciji
simbola odraava se na svim njegovim instancama.
Simbol tipa dugme reaguje na dogaaje mia kada se kurzor nalazi iznad
simbola i kada je pritisnuto dugme mia dok je pokaziva iznad simbola. Zato
vremenska osa simbola tipa dugme sadri etiri specijalna frejma:
up stanje simbola kada se pokaziva mia ne nalazi iznad simbola

over pokaziva je iznad simbola
down pokaziva je iznad i pritisnuto je levo dugme mia
hit ovaj frejm odreuje povrinu na osnovu koje simbol odreuje svoje
stanje
127
Grafiki simbol moe biti animiran, ali se njegova vremenska osa vezuje
za scenu (ili filmski klip, ako se u njemu instancira), tako da sve promene toka
(po frejmovima) roditeljskog elementa utiu i na instancu grafikog simbola. Tako,
na primer, ako se u nekom trenutku zaustavi animacija na sceni, zaustavlja se i
animacija svih instanci simbola tipa grafika.
Pri dizajniranju filma mogu se koristi dve vrste animacije: animacija oblika
(shape tween) i instanci simbola ili grupisanih objekata (motion tween). Zajedno
za obe vrste animacije je da se definie izmeu dva kljuna frejma (poetnog i
krajnjeg frejma animacije) istog lejera i definisanje dinamike animacije (easing
pozitivne vrednosti daju bru promenu
na poetku animacije, negativne
obratno). Animacija oblika predstavlja jednostavno pretapanje oblika izmeu
uoenih kljunih frejmova. Ne moe se primenjivati na instance simbola i
grupisane objekte, ve samo na oblike. Primer bi bio transformacija
pravougaonika u elipsu: u prvom kljunom frejmu crta se pravougaonik, u
drugom elipsa, i na kraju se kod prvog kljunog frejma zadaje animacija
(tweening) postavljanjem na shape. O frejmovima izmeu stara se Flash i
izraunava meuoblike. Motion tween, slino, zahteva samo jednu (istu) instancu
simbola ili grupu simbola prisutnu na oba kljuna frejma lejera. Sve promene
vrednosti osobina elementa kljunih frejmovima se pri zadavanju animacije
(tweening na motion) distribuiraju po meufrejmovima. Pri zadavanju moe se
odrediti i dodatna rotacija elementa (smer i broj okretaja) tokom animacije.
Naprednija varijanta ove animacije postie se tako to se lejeru pridrui vodei
lejer (motion guide). Na vodeom lejeru iscrtava se samo putanja elementa.
Element se u kljunim frejmovima vezuje za poetnu i krajnju taku putanje. Pri
ovakvom zadavanju animacije odreuje se da li se element tokom animacije
orijentie i po putanji, ili ne. Sadraj vodeeg lejera se ne prikazuje pri testiranju
filma.
Na pozornicu se mogu dodavati i tekstualni elementi. Dodaju se kao
tekstualna polja koja se definiu kao:
statika (Static Text)

dinamika (Dynamic Text)
ulazna (Input Text)
Statiko polje odreuje svoj sadraj kucanjem potrebnog teksta tokom

editovanja u samo polje. Dinamiko polje vezuje svoj sadraj za neku
promenljivu koja se definie u kodu ActionScripta, ovo polje prikazuje vrednost
promenljive. Polje je definisano kada se odredi ime promenljive kojoj se polje
pridruuje. Slino je i sa ulaznim poljem, sadraj se vezuje za promenljivu.
Razlika to se korisniku dozvoljava da menja sadraj polja, time i vrednost
128
promenljive. Tekstualna polja mogu zauzimati jednu liniju ili se prostiru na vie
linija. Slino kao i u programu Word, mogua su razna podeavanja sadraja
polja po osobinama paragrafa (centriranje, margine, uvlaenje, razmak izmeu
redova) i karaktera (tip fonta, veliina, boja, stil, definisanje hiperlinka).
Vie puta pomenuti jezik ActionScript koristi se u Flashu za programiranu
kontrolu toka filma. Elementi jezika nazivaju se akcije. Kod ActionScripta moe se
pridruiti kjunom frejmu i instancama simbola tipa dugme i filmski klip.
Program se koristi u cilju kreiranja vrhunskih materijala, poevi od Websajtova, preko bogatih Internet aplikacija, pa do reenja vezanih za uenje na
daljinu.
Sa milionskom bazom programera i dizajnera, softverom koji obuhvata
98% korisnika Interneta i iroku mreu industrijskih partnera, Adobe
(Macromedia) je strateki IT snabdeva klijentata u poslovanju, dravnoj upravi i
obrazovanju.
U obrazovanju Flash se primenjuje tokom izrade razliitih nastavnih
sadraja, simulacija, igara i vebi za objavljivanje na webu ili kao samostalne
aplikacije. Na primer, u Flash formatu je mogue za potrebe samouenja
napraviti celi kurs upotrebe Worda ili nekog drugog alata, zajedno sa primerima i
vebama.
5.2.3.9. Softverski alati za kreiranje obrazovnih sadraja
Jedan od najpoznatijih softverski alat za kreiranje obrazovnih sadraja se
zove SMART Notebook, koji sadri sve potrebne alate za kreiranje i za primenu
multimedijalnih i interaktivnih obrazovnih sadraja u obrazovanju. Pored toga
kompatibilan je sa interaktivnom tablom i sa reakcijskom tablom proizvoda tipa
SMART.
Uz pomo ovog softvera se formira konana verzija obrazovnih sadraja
od obraenih tekstova, slika i multimedija i obogauje se sa interaktivnim
segmentima. U procesu kreiranja obrazovnih sadraja primenjeno je SMART
Notebook 10.
Slika br. .: SMART Notebook u procesu projektovanja softverskih modula
129
Ekstenzija kreiranih fajlova u softveru je *.notebook. Nedostatak ovog fajla

je nekompatibilnost sa ostalim softverima elektronske table. Delimino reenje
prue eksportovanje sadraja u html, pdf, pptx ili u razliite ekstenzije slika, mada
moe se konstatovati da se javljaju problemi kod eksportovanja, naroito kod
animacija i kod interaktivnih sadraja.
Osnovna jedinica softverskih modula je strana (page) i prikaz stranica je
na levoj strani (slino kao u Microsoft Office PowerPoint). Pozadina stranica se
definie na slian nain kao u PowerPoint siftveru (Solid fill, Gradient fill, Pattern
fill, Image fill).
Slika br. .: Definisanje pozadine stranice
Efekti za animiranje pojavljivanja i nastajanja raznih objekata su sline na

efekte softvera PowerPoint. Brzina, pravac i startovanje animacija se mogu
posebno podesiti.
130
Slika br. .: Podeavanja animacije
Kompatibilnost softvera je velika, pored internih ekstenzija, softver

prepoznaje i veliki broj eksternih fajlova. Importovanje fajlova se vri uz pomo
Insert menija.
Slika br. .: Mogunosti importovanja fajlova iz Insert menija
Alati za crtanje i brisanje u softveru SMART Notebook su raznovrsni. Od

obinih linija preko kreativnih olovka (Creative Pen: crtanje sa odreenim
teksturama) sve do magine olovke (Magic Pen: pisanje sa digitalnom mastilom
koji nestaje za 10 secundi i esto reava problem brisanja table-stranice).
Slika br. .: Alati za crtanje
131
Kod vrste zadataka premetavanja i kod interaktivnih sadraja esto se

koristi zakljuivanje (lock) naredba, koja fiksira objekte i ne omoguava
premetavanje. Zakljuane objekte simbolizuje katanac, a funkcija je dostupna iz
lokalnog menija.
Slika br. .: Ikona zakljuavanja objekata
Galerija sadri veliki broj zanimljivih sadraja, slika, animacija, interaktivnih

modula, koji se mogu povezati sa nastavnom planom i programom. Objekti u
galeriji su kategorizovani po osnovu medija: slike i pozadine, interaktivni i
multimedijalni sadraji, Notebook fajlovi i stranice. Drugi nain kategorizacije se
vri po osnovu sadraja odreenih medija: npr.: istorija, geografija, matemadika,
itd.
Slika br. .: Kategorizacija sadraja galerije po osnovu medija i sadraja
132
Sadraji se pojavljuju u obliku statikih slika i pozadina, zvuka i multimedija i

interaktivnih eksperimenata.
Slika br. .: Jedan od najinteresantijeg ugraenih eksperimenata, digitalna
autopsija abe
133
U softveru je mogue snimanje video zapisa o radu na tabli ili o

prikazivanju prezentacije.
Najvei prednost ovog softvera je mogunost kreiranja interaktivnihobrazovnih materijala pre svega na jednostavan nain. Programski modul
Lesson Activity Toolkit, koji je deo galerije, ali je dostupan samo u licenciranim
verzijama softvera, omoguava kreiranje kvizova, testova i razliitih didaktikih
igri (slagalica, pronai par, puzzle, grupisanje sadraja, itd.), uz pomo nekoliko
klikova.
Slika br. .
Deo galerije, Lesson Activity Toolkit 2.0
134
Uz pomo Lesson Activity Toolkit alata se omoguuje jednom prosenom

korisniku (nastavnik) kreiranje interaktivnih sadraja, pre svega na jednostavan
nain. Ovaj proces je pre bio omoguen samo uz pomo informatiara ili
programera.
Slika br. .
Jednostavnost Lesson Activity Toolkit alata, Orange Word guess
Na Internetu postoje socijalne mree, zajednice za korisnike interaktivne

table. Jedna najpoznatija takva mrea je SMART Learning Marketplace, koja je
pretplatnika usluga i omoguuje traenje i korienje digitalne sadraje, poevi
od slika sve do interaktivnih i multimedijalnih sadraja.
5.2.4. Testiranje programa i ispravka greaka
Kada su formirani i pripremljeni svi elementi od kojih e se softver
sastojati, pristupa se kreiranju aplikacije. Ova etapa predstavlja vremenski
najdui deo razvoja softvera i moe se realizovati u razliitim softverskim alatima.
Testiranje softvera zahteva proveru njegovog funkcionisanja u sredini za
koju je namenjen. ak i ukoliko se ne otkriju nedostaci i mogue greke u radu
softvera na datom raunaru neophodno je testirati softver, na
drugim
raunarima, od strane razliitih osoba, kako bi se proverila funkcionalnost
interfejsa, a mogunost greke svede na minimum. Takoe, korisnici koji nisu
uestvovali u kreiranju aplikacije, lake e uvideti eventualne nedostatke koje je
autor prevideo i dati svoje predloge, kritike i sugestije koji bi pomogli u
poboljanju i unapreenju softvera (Radosav, 2005.).
Najvea barijera i najvei izvor greaka u naem sluaju je bio problem
kompatibilnosti. Obrazovni sadraji su projektovani u SMART Notebook softveru,
sa ekstenzijom *.notebook. Ovi sadraji su nekompaktibilni bez instaliranja
135
softvera, ija besplatna verzija (bez interaktivnih sadraja) se moe preuzeti sa

Interneta.
Testiranje i primena softvera je mogua uz minimalno poznavanje ikona,
funkcija i osnovnih operacija u interaktivnim sredinama.
Nakon testiranja softvera kao sledea faza sledi rad na poboljanju samog
softvera. Ovo poboljanje se uglavnom odnosi na uklanjanje greaka koje su
primeene u fazi testiranja softvera ali se moe odnositi i na ispravke u dizajnu
same aplikacije ukoliko se uvidi da dotadanji dizajn ne odgovara korisnicima
(Radosav, 2005.).
Struna miljenja smo dobili putem elektronske pote. Komunikaciju sa
mentorima, lektorima i korisnicima koju su testirali softver smo izvrili uz pomo
razvijenih Internet tehnologija.
Metodiko testiranje smo izvrili u niim razredima osnovne kole u
Severnoj Bakoj. Intenzivno smo komunicirali sa korisnicima. Sledee grupe su
nam dali sugestije za vreme faze testiranja u praktinoj primeni softvera:
korisnici (uenici)
uitelji i nastavnici
pedagozi
psiholozi
strunjaci obrazovne tehnologije
metodiari
5.2.5. Izrada programske dokumentacije - kataloga programa

Bitan deo svakog softverskog paketa je i njegova pratea dokumentacija.
Pod izradom pratee dokumentacije, podrazumeva se izrada kataloga programa
ija je svrha da pomogne korisniku da instalira softver i uspeno ga koristi.
Katalog sadri kombinovano slike i tekstove koje omoguuju korisniku
bolju orijentaciju i lake razumevanje rada sa softverom.
Osim opisivanja samog rada korisnika sa programom, mogu biti date i
ilustracije koje treba da upotpune samo uputstvo i doprinesu lakem snalaenju i
orijentaciji samog korisnika (Radosav, 2005.).
Deo programske dokumentacije je projektovan tako, da jo bude i korica
CD kutija. Korica sadri najneophodnije podatke o softveru:
sastavlja i naziv softvera

broj verzija
ciljna grupa (za koga je projektovan softver)
136
kontakt (e-mail i web adresa)

minimalna konfiguracija
uputsvo o instalaciji
Detaljnija programska dokumentacija se nalazi na vebsajtu softvera, koja

koristi naprednije mogunosti od klasinog kataloga, kao to su forumi, komentari
(sa povratnim informacijama), interne poruke, chat, grupe i prava korisnika. Na
ovom sajtu moe se nai opis ovog softvera, strune recenzije i lanke iz novina
na temu ovog programa. Moe se skinuti i slike iz prezencija, eksperimente, itd.
Na sajtu moemo nai nove verzije programa.
5.2.6. Faza evaluacije programa
Za budue verzije ili projektovanje novih modela dragocene e biti ocene,
miljenje i primedbe uenika, korisnika i nastavnika. Povratne informacije je
najlake obezbediti putem elektronske pote (Radosav, 2005.).
Povratne informacije smo dobili putem elektronske pote, forumima,
komentarima i internih poruka u sistemu moodle, na asovima u kolama i na
seminarima, kada smo prikazivali softver. Povratne informacije su bile pozitivne i
dale su nam podstrek i ideje za dalje usavravanje softvera.
5.3. Servisi Interneta - publikacija softverskih alata
U slubi publikovanja, populizacije i za podelu softverskih alata i popratnih
fajlova su primenjivi najmoderniji alati za tu svrhu: WordPress i Moodle.
5.3.1. Moodle (http://www.e.magister.uns.ac.rs)
U Moodle sistemu su funkcije i prava detaljno definisana. Postoje
administrator, kreatori kurseva, nastavnici, studenti, gosti, itd. Moodle je
primenjivo za kreiranje sredine obrazovnog materijala, koja je obogaen online
testovima, forumima, materijalima za preuzimanje. Praenje aktivnosti korisnika
je jednostavan i u velikoj meri automatizovan. Termini prijavljivanja korisnika,
aktivnosti i rezultati online testova i ostale statistike se pojavljuju uz pomo
nekoliko klikova.
137
Slika br. .: Moodle
5.3.2. WordPress (www.namesztovszkizsolt.com)

WordPress je primenjeno u procesu testiranja i izrade obrazovnih sadraja
za postavljenje raznih fajlova, za komunikaciju i za povratne informacije. U
procesu projektovanja je primenjen WordPress, verzija: 3.1.1.
Slika br. .: WordPress
6. INTERAKTIVNI I MULTIMEDIJALNI
SOFTVERSKI ALATI ZA PODSTICANJE
MOTIVISANOSTI UENIKA I
NASTAVNIKA
6.1. Opti podaci
Interaktivni i multimedijalni softverski alati su kreirane za istraivanje
efikasnosti nastave i motivisanosti uenika i nastavnika. Objekti u softverskom
modulu (slike, multimedije, interakcije) su editovani u gore navedenim softverima,
a sam softverski modul je projektovan u softveru SMART Notebook 10.
Kreirani obrazovni materija je otvorenog karaktera, modifikacija je mogua
i sa strane korisnika.
138
Tema softvera je elektronska pota, gde je pored usvajanja korienja

softvera, akcenat je stavljen na pravila ponaanja u ovim sredinama, i na
izvorima opasnosti.
Softverski alat se sastoji se 46 slajdova od kojih je:
1 slajd naslov softverskih modula

20 slajdova su novo gradivo u obliku slika, animacija i tekstualnih
sadraja
21 slajdova su didaktike igre u obliku interaktivnih sadraja za
utvrivanje i za proveru nauenih pojmova
4 slajdova su multimedije za efikasnije uenje i usvajanje sloenih
pojmova i procesa
Ikone, struktura i pozadina slajdova su razliita. Strukturu softvera je

takav, da uvek posle novog gradiva sledi interaktivna igra, gde se procenjuje
uspenost uenja, utvruju se usvojeni sadraji pre svega na zanimljiv nain.
Multimedije su kreirane u softveru Adobe Captivate 4 i obrauju teme koje
su vezane za rad u softverima za komuniciranje preko interneta.
Slika br. .
Vrsta slajdova u softverskom modulu
139
Tabela br. .
Znakovi i pozadine u softverskom modulu
Nova gradiva
Didaktike igre
140
Multimedije
6.2. Pojam didaktike igre

Pod didaktikim igrama podrazumevamo one deje igre koje, pored toga
to poseduju sva opta svojstva igara, sadre i na poseban nain prilagoene i
ugraene aktivnosti (perceptivne, otkrivake, logike, govorne, muzike i druge).
Ove igre su podreene nekim specijalnim vaspitno-obrazovnim zadacima koji su
unapred postavljeni. Uz pomo didaktikih igara deca pribavljaju nova iskustva,
kreui se od nieg kolektivnog razvoja ka njegovim viim i savrenijim formama.
Kroz ove igre dete je motivisano da na sebi primeren nain deluje na svet oko
sebe, usavravajui na ovaj nain svoje mentalne i ostale sposobnosti. Zbog
toga to je igra spontana i nenamerna (ime se razlikuje od ostalih vrsta uenja i
poduavanja, a posebno od kolskog), uenje u igri ima i svojih specifinosti. Niz
injenica koje dete upoznaje pojedinano i izdvojene iz konteksta uz pomo igre
povezuje se u smisaone celine. Znaajno je i to da se prilikom uenja u igri, za
razliku od nekih drugih vrsta uenja (uenje po modelu, uenje putem greaka,
uenje putem reavanja problema itd.) razvijaju ljubopitljivost i saznajni interesi.
Igra ima didaktiku vrednost ako odgovara nekoj od sutinskih potreba
deteta i sugerie mu svojom strukturom, pravilima i sadrajima.
Didaktika igra predstavlja situaciju u kojoj se za dete javljaju problemi,
koje ili ne moe, ili samo delimino moe da rei na praktino-opaajnom i
misaonom planu, koristei svoja prethodna iskustva. S obzirom da dete u igri
,,nadrasta sebe za glavu" u njoj je u stanju da uspenije reava kako praktine,
tako i probleme koji su postavljeni na simbolikom materijalu.
Ove igre spadaju u igre sa unapred odreenim pravilima. Ta pravila imaju
funkciju da reguliu sadraje i tok didaktikih igara, kao i ponaanje dece. Osim
pravila u didaktikoj igri postoji i postavljen zadatak koji predstavlja izazov za
igrae da ga izvre to bre, bolje, tanije, domiljatije, s obzirom da se radi o
problemu ije reenje tek treba da se pronae. Iz ove teze proizilazi zakljuak o
imenima didaktikih igara. U literaturi esto sreemo igre pod nazivima:
,,pronai", ,,otkrij", ,,utvrdi", ,,zapazi"itd.
Mnoge didaktike igre zahtevaju brzo i spretno manipulisanje sitnim
predmetima (karte, domine itd.) to znai da se pored sposobnosti opaanja
141
razvijaju i sitni miii ake, kao i koordinacija oka i ruke, kao vrlo znaajan
elemenat razvoja grafomotorike.
U didaktikim igrama se, osim drugih igara javljaju elementi svih
predvienih aktivnosti, to znai da doprinose i ostvarivanju vaspitno-obrazovnih
ciljeva.
Pored toga to potovanje pravila zahteva od dece sposobnost da se
uive u zamiljenu situaciju, ono im pomae i da postepeno razlikuju igru od
rada.
6.3. Ostvarivanje didaktikih igara na raunaru uz pomo

multimedije
Pomou multimedijalnih prezentacija didaktike igre mogu da se
prezentuju deci mlaeg kolskog uzrasta na vrlo prihvatljiv i zanimljiviji nain.
Multimedijalna prezentacija daje gotovu ,,igru" deci i ona individualno, igrajui se
reavaju ,,problem" i dobijaju povratnu informaciju o svojim rezultatima.
Najinteresantnije uenje za decu je kroz igru.
Uenje i igra koje nam omoguuju novi mediji samoaktivno je,
komunikativno i konstruktivno.
Meutim, poznato je da nastava u kolama, kao i obrazovanje nastavnog
kadra jo uvek vrsto poiva na teoremi instrukcija. Ako treba da postojei
inovativni potencijal u koli postane delotvoran, onda treba ponuditi znatno vie
novih medija i da ti mediji budu na raspolaganju u uionici u svako doba, te lako
dostupni u kutku za medije. Tekoe u uvoenju sastoje se u tome to za vrlo
kratko vreme dolazi do dinaminog razvoja u oblasti tehnike informacija i
komunikacija.
6.4. Didaktike igre u softveru

Didaktie igre su interaktivne i podrava ih multimedijalne mogunosti
raunara (tekst, slika, zvuk i animacija). Licencirane verzije softvera SMART
Notebook sadri galeriju za multimedijalni i interaktivne sadraja. Interaktivne
didaktike igre su smetene u galeriju Lesson Activity Toolkit. Podeavanja ovih
modula se deava na jednostavan nain, brzina odbrojavanja se moe podesiti i
zadatke se moe zakljuati uz pomo lozinke.
6.4.1. Anagram
Premetavanjem kuglica, koja sadre slova, na interaktivnoj povrini se
oblikuju rei, koji ine odgovore na postavljena pitanja. Posle tanog odreivanja
ovih kuglica sledi sledei zadatak, ili se pojavljuje potroeno vreme za reavanja
zadataka i broj postignutih bodova. U modulu je opcionalno mogua i davanje
pomoi uz pomo Clue dugmeta u obliku teksta i slika. Igra se moe zatiti od
modifikovanja uz pomo lozinke. Ovu interaktivnu igru smo primenili kod
uvravanja osnovnih pojmova.
142
Slika br. .
Didaktika igra Anagram
6.4.2. Balloon pop

Klikom na odreena balona (koja sadre rei), se baloni probue i sa tim
tekst o ispravnosti odgovora (tano - greka) postanu vidljivi. Ova interaktivna
igra se kreira uz pomo animacije balona sa konbinacijom tekstualnih sadraja
razliitih boja na odreenim slojevima (ispod poetne animacije balona).
Interaktivnu igru Balloon pop smo primenili kod finalnog ponavljanja.
Slika br. .
Didaktika igra Balloon pop
143
6.4.3. Keyword match

Premetavanjem dugmeta sa ponuenim odgovorima se oblikuju odreeni
parovi. Uz pomo dugmeta Check se proverava tanost kreiranih parova, uz
pomo dugmeta Solve softver prikazuje tane parove. Raspored i mesto
ponuenih odgovora i dugmeta se menja kod svake svake igre. Igra se moe
zatiti od modifikovanja uz pomo lozinke. Ovu igru smo primenili kod finalnog
ponavljanja za uvravanje engleskih rei.
Slika br. .
Didaktika igra Keyword match
144
6.4.4. Pairs
Uz pomo klika, na odreene kockice, se otkrivaju sadraji (tekst ili slika).
Ako se pronee par, nestaju kockice koju su logiki povezani. Cilj zadataka je to
da se nau svi parovi, sa tim se uvruje povezanost odreenih pojmovnih
relacija i sadraja (slika-tekst, tekst-tekst, logike relacije). Igra se moe zatiti
od modifikovanja uz pomo lozinke.
Slika br. .
Didaktika igra Pairs
145
6.4.5. Word guess

Word guess (Soccer, Baskettbal, Tomato splat) klikom na odreena
slova, modul proverava da li u odgovoru postoji izabrano slovo. Ako postoji, onda
prikazuje, ako ne postoji onda se rauna pokuaj kao greka. Pogodak i greka
su praene animacijom (u zavisnosti od izabrane kategorije) i audio efektima. U
modulu je opcionalno mogua i davanje pomoi uz pomo Clue dugmeta. U igri
je mogua i kupovina slova (Buy a letter) za cenu jedne greke. Igra se moe
zatiti od modifikovanja uz pomo lozinke. Modul je primenjivo kod uvrivanja
pojmova posle svake vee jedinice.
Slika br. .
Didaktika igra Word guess (Soccer)
146
6.4.6. Vortex sort

Vortex sort uz pomo premetavanja dugmeta, koji sadre tekstualne
elemente ili slike, se odreuje tana kategorija pojmova. Premetavanjem na
tane kategorije (spirale) se nestaju, a na pogrenu se vraaju na poetni
poloaj. Igra se moe zatiti od modifikovanja uz pomo lozinke. Modul je
primenjivo kod uvravanja osnovnih hardverskih i softverskih elemenata, koji
su potrebne za komuniciranju na Internetu.
Slika br. .
Didaktika igra Vortex sort
147
6.4.7. Word biz

Klikom na ponuenih slova se oblikuje re, koji je reenje postavljenog
pitanja. U sluaju greke zadatak poinje iz poetka. U interaktivnom modulu je
mogue povezanje vie pitanja. Program memorie najvii broj poena, aktualnih
poena i poena iz preostalih vremena. Igra se moe zatiti od modifikovanja uz
pomo lozinke. Modul je primenjivo za uvrtenje osnovnih engleskih rei, koji su
potrebni za komuniciranje na Internetu.
Slika br. .
Didaktika igra Word biz
148
6.4.8. Sentence arrange

Cilj didaktike igre Sentence arrange je to da se odredi (uz
premetavanjem dugmeta) taan redosled jednog procesa. Elementi ovog
procesa se mogu odrediti u obliku rei i reenica. Check (Proveri) dugmetom je
mogue proveriti tanost odreenih zadatak. Reset (Resetovanje) opcija slui za
ponovo promeanje zadataka. Solve (Reiti) dugme slue za otkrivanje tanog
redosleda. I u ovom modulu je moue zakljuati editovanje uz pomo lozinke.
Didaktiku igra je primenjivo u softveru za odreivanje redosleda procesa: slanje
elektronske pote.
Slika br. .
Didaktika igra Sentence arrange
149
5.3. Klasifikacija softvera1

Problem klasifikacije obrazovnog raunarskog softvera (ORS-a) je vrlo
sloen jer zahteva odreene standardizacije i unifikacije. Svake godine se
poveava broj novih reenja i verzija, stoga je razumljivo zato se nijedna
klasifikacija ne moe uzeti za konanu, a kako veliki broj naunika posveuje
panju klasifikaciji softvera po raznim osnovama, to su i razliite klasifikacije. U
svim datim klasifikacijama za kriterijume klasifikovanja uzete su metode uenja,
funkcije u procesu obrazovanja, samostalnost u upravljanju, naini korienja
kompjutera i klasifikacije po predmetima. U veini klasifikacija navode se isti
modeli ili tipovi softvera, ali je u zavisnosti od kriterijuma klasifikovanja i
rangiranja objanjena njihova posebnost (Radosav, 2005.).
Klasifikacija softvera je izvrena, prema sledeim kriterijumima:
1. didaktiko - metodikim kriterijumima
1 Klasifikacija softvera raena je po literaturi prof. dr. Dragica Radosav
150
2. pedagoko - psiholokim kriterijumima

3. kibernetikim kriterijumima
4. informatiko - kompjuterskim kriterijumima
kiboviteni
5.4. Klasifikacija softverskih alata2

Osnovni podaci softverskih alata, prema kojim je mogua osnovna
klasifikacija i kategorizacija:
Ustanova: Tehniki Fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin
Kandidat: Mr olt Namestovski
Mentor: Doc. dr Dragana Gluac
Rad: Softverski alat u prilogu doktorske disertacije
Godina proizvodnje: 2010
Obrazovna ustanova (ciljna grupa): Osnovna kola trei razred
Za predmet: Izborni predmet Od igrake do raunara
Naslov: Elektronska pota Pravila komuniciranja na Internetu
Namena: Upoznavanje dece sa osnovama komuniciranja na Internetu
(slanje e-mail poruka) i upozoravanja na opasnoste i na pravila naprednog
komuniciranja (chat, drutvene mree, privatnost podataka, itd.)
Opis: Softverski alat je struktuirisan po pedagokim i metodiki principima
(nova gradiva, didaktike igre i multimedije), i bogat u interaktivnim i
multimdejilanim sadrajima. Pored toga je jednostavan za upotrebu.
Softverski modul prema pedagokim - psiholokim kriterijumima
klasifikacije, interaktivni i multimedijalni softverski modul spada u sledee
kategorije:
nastavniki program,
program za samostalno obrazovanje,
program za modeliranje razliitih situacija,
program baziran na modelima i metodama igara.
Prema didaktiko - metodikim kriterijumima klasifikacije, interaktivni i
multimedijalni softverski modul spada u sledee kategorije:
sredina (okruenje) za nastavnike, za realizaciju prakse,

interaktivna jezika okruenja,
kompjuterski podrani testovi.
Prema kibernetike kriterijumima klasifikacije, Digitalizovana mapa

Vojvodine spada u sledee kategorije:
2 Klasifikacija softvera raena je po literaturi prof. dr. Dragica Radosav
151
upravljaki obrazovni raunarski softver

tutorski obrazovni softver
obrazovni raunarski softver za vebanje
obrazovni raunarski softver tipa banke podataka
Prema informatiko - kompjuterskim kriterijumima

Digitalizovana mapa Vojvodine spada u sledee kategorije:
Kompjuter kao uitelj
klasifikacije,
Dril i vebanje
Tutorski programi
Simulacije i stvaranje modela
Reavanje problema
Obrazovne igre
Kompjuter kao sredstvo koje korisnik ui, da bi on uio sebe i druge
152
7. IMPLEMENTACIJA MULTIMEDIJALNIH I
INTERAKTIVNIH SOFTVERSKIH ALATA U
NASTAVNIM PROCESIMA
7.1. Glavne karakteristike predmeta Od igrake do raunara
U niim razredima osnovne kole (1-4) predmet od igrak do
raunaraomugaava upoznavanja raunara mlaih uenika. Predmet je izborni i
sadri 1 as nedeljno, i 36 asova godinje.
Izborni predmet Od igrake do raunara predstavlja tehniko-tehnoloko i
informatiko obrazovanja uenika osnovne kole putem igre. Nastava mora biti u
skladu sa interesovanjima i psihofizikim mogunostima uenika. Za uspeno
ostvarivanje ovog nastavnog programa neophodno je da se obezbedi: nastavni
kadar, dobro pripremljen u didaktinom-metodikom i strunom pogledu,
raunarska oprema, obrazovni softver, priruna literatura za uenike i nastavnike,
odgovarajui alat, pribor i materijal.
Specifinost pri realizaciji ovog izbornog programa jeste proimanje elemenata
radno-tehnikih i informatikih sadraja. Zbog toga je veoma vano pored
briljivog odabira nastavnih sadraja i odgovarajuih programa (softvera) i
materijala odabrati odgovorajue metode nastavnog rada. Za ostvarivanje ciljeva
i zadataka ovog izbornog predmeta vano je osmisliti nastavne situacije u kojima
e aktivnosti uenika biti raznovrsne, koje razvijaju deju radoznalost kao i
logiko i kritiko miljenje.
U cilju razvijanja motorikih sposobnosti, razvijanje kreativnosti, logikog
miljenja i sposobnosti kombinovanja kao i razvijanje konstruktorskih vtina
moe se planirati sklapanje modela od datih elemenata (konstruktorske kutije). U
istu svrhu moe da poslui i lako obradivi materijal uz korienje odgovarajueg
pribora i alata. Tehnike igrake mogu da poslue da se kroz igru i pripremu za
upotrebu igraaka (postavljanje baterije, pokretanje, male popravke i sl.)
upoznaju delovi, konstrukcija i funkcionisanje, razvijaju elementi tehnike kulture.
Igru igrakama treba osmisliti tako da se dogovore pravila i pojedine uloge. Tako
se modelima saobraajnih sredstava moe ostvariti simulacija saobraajnih
raskrsnica i regulisanje saobraaja kao i drugih ivotnih situacija. Saobraajnice
ili drugi neki ambijent (kue, reke i dr.) moe se ostvariti upotrebom lako
obradivih materijala i jednostvnog alata i pribora.
Kod rada na raunaru je veoma vano, da uenici imaju znanje o
konfiguraciji raunara, osnovnim kompomentama i nameni pojedinih delova, ali
ne ulaziti u detalje. Posebnu panju treba obratiti na rad miem, jer je to veoma
vano za komunikaciju sa raunarom, kao i na korienje CD-roma.
Pri primeni gotovih programa za zabavu i razonodu, uenike treba uputiti u
pravila, nain i tok upravljanja. Na kraju, treba ih nauiti proceduri izbora opcija
kao i iskljuivanje programa. Ovi programi, po pravilu, treba da su prilagoeni
153
uzrastu uenika (ne bi smele da se jave destruktivne poruke), koristei programe

u kojima moe biti pomeranje objekata i postavljanje na odreeno mesto radi
formiranja celine itd., koje pospeuju koordinaciju pokreta i motoriku kod uenika.
Poto su uenici nauili proceduru ukljuivanja i iskljuivanja raunara,
kao i ukljuivanja i iskljuivanja programa, moe se prei na rad sa programom
za crtanje. Od alata za crtanje mogu da koriste: liniju, olovku, gumicu, crtanje
pravougaonika, crtanje elipse, kanticu, sprej, pipetu, krivu liniju, poligon.
Korienjem navedenih alata, kroz igru, upoznati mogunosti primene raunara u
grafikim kreacijama.
Uz odgovarajui program za pisanje, omoguava se nastavak korienja
raunara za pisanje teksta. Uenike treba upoznati sa osnovnim funkcijama
tastera kojim jo nisu poznate. Pored procedure za pokretanje programa i
izborom slova (fonta), uenike treba upoznati i sa nainom pisanja (i lociranja)
malih i velikih slova. S obzirom na to da se upotrebljava jednostavan program za
pisanje, uenicima se moe dozvoliti da koriste i druge opcije za koje pokau
interesovanje. Opcije nisu obavezne, ve su ostavljene uenicima, tj. nastavniku,
da ih prilagodi potrebama.
Kreativne i konstruktivne aktivnosti odnose se na deo koji povezuje
primenu i obradu materijala, rukovanje fotoaparatom, skenerom, elektronskom
potom i radom na raunaru, kao to su: kreiranje pisma, postera,
transparamenta, pozivnice, estitke, kalendara, albuma... snimanje teksta ili
crtea, tampanje na tampau, koristei jednostavan program i lako obradiv
materijal (papir, karton, tekstil i sl.).
Celogupan rad na asovima, na to ukazuje i sam naziv predmeta od
igrake do raunara, treba da bude lagan, dobro osmiljen i na igri zasnovan.
(Ministarstvo Prosvete i Sporta, 2005.).
Tabela.....
154
1 Naziv jezika nacionalne manjine kada se nastava realizuje u kolama na

tom maternjem
jeziku.
2 Realizuje se u kolama gde se nastava odrava na maternjem jeziku
nacionalne manjine.
3 kola je duna da sa liste izbornih nastavnih predmeta, pored obaveznih
izbornih nastavnih predmeta, ponudi jo tri izborna, od kojih uenik bira jedan
predmet prema svojim sklonostima.
4 Uenik bira jedan od ponuenih obaveznih izbornih nastavih predmeta i
izuava ga do kraja prvog ciklusa.
* Broj asova za uenike pripadnike nacionalnih manjina.
7.2. Implementacija multimedijalnog i interaktivnog softverskog

modula: Elektronska pota Pravila komuniciranja na Internetu
meu aktivnostima predmeta Od igrake do raunara
Meu ciljevima programa za trei razred iz predmeta: Od igrake do
raunara se moe nai i ciljeve koje se odnose na savladanje efikasnu
komunikaciju preko Interneta: pokretanje programa za slanje elektronske pote,
155
kreiranje pote, slanje i primanje. Softverski modul obuhvata i ostvaruje ove

sadraje. Koraci su obraeni i ilustrovani sa tekstom, slikama i multimedijalnim
tutorial sekvencama. Obraeni gradivo se potvruje uz pomo interaktivnim
didaktikim igrama.
Za komunikaciju na Internetu postoje savremenije metode od elektronske
pote (chat u raznim virtualnim zajednicama, prenos zvuka i video snimaka, itd.).
Najvei problem ove vrste komunikacije je upravo bezbednost (privatnost
informacija, verbalna agresija, zlostavlje dece). Pravila ponaanja u ovakvim
zajednicama, izvori i znakovi opasnosti su obraena uz pomo Evropskih i
domaih standarda.
Softverski modul ob rauje zadnje nastavne jedinice u treem razredu, sa
naslovom: Elektronska pota.
7.2.1. Mogunosti primene softverskih alata u nastavnom

procesu
Imajui u vidu rezultat predistraivanja i sugestije uitelja, prilikom
anketiranja smo kreirali konanu koncepciju softvera. Softver i uenje uz pomo
softvera se zasniva na igri, kao najlakem, najprirodnijem nainu uenja mlaih
uzrasta.
Program sledi psihiku i motorinu razvijenost dece. Najvaniji psihiki
faktor za korienje naeg softvera motorike sposobnosti korienja raunara,
su u najveem delu sluajeva se ograniava na korienje mia, olovke
interaktivne table i osnovne softverske alate za pisanje, crtanje i za selektovanje.
Interaktivni i multimedijalni softverski moduli se mogu koristiti u razliitim
aktivnostima. Najee se koristi u sledeim oblicima rada:
Frontalni rad je zastupljen u najveoj meri u naem obrazovanju.

Strunjaci tvrde da je razlog popularnosti ove metode udobnost i iskustvo
uitelja. Udobnost znai, da je ovo najkrai i najjednostavniji nain
predavanja i za pripremu asa oduzima najmanje vreme. Ova metoda je
bila koriena kod ostvarivanja najbrojnijih nastavnih ciljeva. Iskustvo
znai da uitelji imaju najvie iskustva vezano za ovaj oblik rada (i njih su
tako uili). Korienje softvera u frontalnom radu mogue je uz korienja
BIM projektora, digitalne table ili velikog ekrana (monitora), kako bi celi
razred jasno video sliku.
Rad u paru se moe ostvarivati na takav nain, da parovi rade na jednom
raunaru. Povezanost individualca moe omoguiti i raunarska mrea,
koja moe da bude lokalna mrea ili Internet.
Grupni rad se ostvaruje tako, da jedna grupa uenika radi na jednom
raunaru ili pojedinci (i raunari) rade koordinirano na jednom zadatku.
Povezanost individualaca omoguuje kolska mrea, koja moe da bude
lokalna mrea ili Internet.
Individualni rad: u veem delu sluajeva se ostvaruje korienjem sofvera
na nastavnom asu na jednom raunaru (jedan uenik-jedan raunar).
156
Individualni rad se moe koristiti prekidanjem frontalnog rada (reavanje

zadataka korienje softvera individualno na raunaru ili kod table,
elektronske table ili kod raunara).
Najefikasnije metode uenja u nastavi jesu one metode koje uenika
stavljaju u adekvatnu aktivnu poziciju u procesu sticanja znanja. Potrebno
je stvaranje situacija uenja u kojima e doi do izraaja razliite aktivnosti
uenika koje omoguuju razliite naine uenja.
Sledee metode su primenjive prilikom korienja softvera na nastavnom
asu:
Participativne metode uenja pored sticanja znanja omoguuju razvoj

sposobnosti i vetina, a posebno doprinose razvoju kognitivnih procesa,
zahvaljujui delanju - praktikovanju odreenih radnji.
Reavanje problem-situacija koje dovode do kognitivnog konflikta,
pogoduju razvoju misaonih sposobnosti.
Kooperativne metode uenja omoguuju socijalne aktivnosti na
zajednikim zadacima, veliki stepen linog angaovanja i snalaenje
u socijalnom kontekstu.
Interaktivne metode, od rada u paru do timskog rada, omoguuju
razne oblike socijalne participacije i obogaivanje sopstvenog iskustva
kroz razmenu sa drugima.
Prilikom primena softvera u nastavi (ili planiranja softvera) najvaniji pedagoki

principi su:
princip oiglednosti
uoavanje sveta po principu: od blieg ka daljem
usvajanje geografskih pojmova po principu od jednostavnog ka
sloenom
usvajanje geografskih pojmova na mapi uzimajui u obzir princip: od
konkretnog do apstraktnog
princip individualizacije
Softverski alati se mogu primeniti u kombinovanim i u multimedijalniinteraktivnim modelima nastave. U kombinovani model (jedan raunar i projektor)
se moe prikazati na frontalan nain, gde se zadaci reavaju uz pomo mia ili
tastature raunra. Efikasnija je primena softverskih modula u multimedijalnim i
interaktivnim okruenjima, gde se (pored raunara i projektora) implementira i
interaktivna tabla. U ovim modelima se gradivo obrauje uz pomo interaktivnih
sadraja, i tako uenici aktivno sticaju znanje.
Vano je da predznanje nastavnika iz oblasti informatike ne bude
leksikalno, nego otvoreno i fleksibilno. Ova injenica je zato vaan, jer se grafiki
izgled i raspored menija i naredbih esto menja kod novih verzija programa. U
gore spomenutim modelima rada, nastavnik se esto nalazi u kljunoj poziciji:
157
kreira obrazovne materijale, motivie uesnike, organizuje rad i aktivnosti, reava

probleme hardverske i softverske prirode.
Odgovarajui softverski modul odrava aktivnost uz pomo igre,
multimedija i povratnih informacija. Povratne informacije su vane za nastavak
uenja (pokazuje dobro nauene i manje nauene jedinice) i za odravanje i za
pojaavanje stepena motivacije.
Aktivnosti koje su primenjive prilikom korienja obrazovnog softvera u nastavi
[Slubeni glasnik RS Prosvetni glasnik 2004., 2006.]:
Posmatranje sa usmerenom i koncentrisanom panjom radi jasnog

zapaanja i uoavanja sveta u okruenju (uoavanje vidnih karakteristika);
Opisivanje verbalno ili likovno izraavanje spoljanjih i unutranjih
zapaanja;
Procenjivanje - samostalno odmeravanje;
Grupisanje - uoavanje slinosti i razliitosti radi klasifikovanja;
Beleenje - zapisivanje grafiko, simboliko, elektronsko beleenje
opaanja;
Praktikovanje - u nastavi, svakodnevnom ivotu i spontanoj igri i radu;
Istraivanje - ispitivanje svojstava i osobina, veza i uzrono-posledinih
odnosa;
Sakupljanje - pravljenje kolekcija, zbirki, albuma iz prirodnog i
drutvenog okruenja;
Aktivnosti u okviru mini-projekta osmiljavanje, realizacija i
prezentacija.
Izbor nastavnih metoda je zadatak uitelja. Uz pravilnu organizaciju i

realizaciju kolskog asa, obrazovni softver je prilagoen za korienje skoro
svih nastavnih metoda. Na izbor nastavnih metoda ima uticaj: znanje i iskustvo
uitelja, psihika i motorika razvijenost dece, tehnika opremljenost kole
(domova).
Iako smo korienje softvera olakali na sve mogue naine, ipak za

korienje softera neophodno je predznanje za korienje raunara i aplikacija.
Sa sledeim tehnikim reenjima smo olakali primenu softvera:
1. Program se ne instalira
2. Svi fajlovi koje se koriste, nalaze se na CD-u.
3. Automatsko startovanje menija (Autorun funkcija) posle stavljanja
diska, program se automatski pokree
4. Kompletan korisniki interfejs na maternjem jeziku
5. Program se moe koristiti na slabijim raunarima (Pentium 1).
158
to se tie ciljeva i zadataka predmeta, korienjem softvera u nastavi

(pre svega individualno), pomaemo ostvarivanju ovih ciljeva i zadataka. Pored
toga ostvarujemo izrazito visok stepen korelacije izmeu ovih predmeta.
Razvijanje motorikih sposobnosti uz korienje materijala, pribora, alata,
ureaja i raunara;
Aktivnom i individualnom korienju softvera razvijaju se motorike
sposobnosti koje su neophodne za efektivne korienja raunara. Pre
svega mislimo na korienje mia tastature, ali znaajne su motorike
sposobnosti korienja tampaa, CD-rom-a itd.
razviljanje kreativnosti, logikog miljenja i sposobnosti kombinovanja;
Kreativnost, logiko miljenje i sposobnost kombinovanja se razvija uz
pomo didaktikih igara.
upoznavanje obrazovnog programa;
Softver je obrazovnog karaktera, koji se moe primeniti u raznim
nastavnim predmetima.
razvijanje umenja i vetina za korienje materijala, pribora, alata i
raunara u igri u svakodnevnom ivotu;
Prilikom korienja softvera se razvijaju umenja i vetine korienja
raunara.
razvijanje sposobnosti reavanja jednostavnih zadataka uz pomo
raunara.
Reavanje zadataka (didaktike igre) i prikupljanje informacija su vane
sposobnosti u modernom drutvu. Uz pomo softvera se razvijaju i ove
sposobnosti.
8. EMPIRIJSKO ISTRAIVANJE
MERENJE EFEKTA SOFTVERSKIH
ALATA
merie se motivacija uenika, motivacija nastavnika, efikasnost nastave
8.1. Problem istraivanja

Najvaniji principi tokom celog projekta:
Uoavanje sveta po principu: od blieg ka daljem

Princip: od jednostavnog ka sloenom
Iz svega zakljuujemo da je predmet istraivanja ovog rada je:

istraivanje mogunosti poveanja motivisanosti nastave sa strane
159
uenika i nastavnika uz primenu savremenih interaktivnih i multimedijalnih

softverskih alata.
Problem ovog istraivanja je da li raunar odnosno multimedijalan softver
kao nastavno sredstvo i uopte kao element nove obrazovne tehnologije, moe
da se uvede u obrazovanje i vaspitanje dece nieg kolskog uzrasta tj. da li
postoje psiholoke, intelektualne i motorike opravdanosti za ovakav vid uenja, i
koje su posledice tj., ta je to to savremene obrazovne tehnologije razvijaju kod
dece. U softveru su ugraene multimedijalne i interaktivne moduli. Akcenat je dat
na didaktike raunarske igre i na proirivanje granica saznanja uenika,
otvaranjem kanala Interneta.
8.2. Predmet istraivanja
8.3. Cilj istraivanja
Cilj istraivanja je projektovanje modela nastave sa primenom multimedijalnih elemenata gde je

nosei softver Elektronski udbenik za predmet Od igrake do raunara, za etvrti razred u
uzrastu niih razreda osnovne kole radi poveanja efikasnosti nastave i proirivanje granica
sasnanja kod dece tog uzrasta.
Metode koje e biti primenjene:

U cilju proveravanja postavljene hipoteze i podhipoteze, a u skladu sa predmetom, ciljem
i zadacima istraivanja, u samom procesu istraivanja primenie se sledee metode:
Metoda teorijeske analize koristie se za analizu nastavnih programa, i definisanje

relevantnih informatikih pojmova
Deskriptivna metoda koristie se u opisu realizovanja postavljenog predmeta, cilja i

zadataka
Eksperimentalna metoda dominantna metoda je didaktiki eksperiment i koristie se za

ispitivanje efikasnosti primene softvera
Metoda izrade modela izrada softvera i organizacije njegovog eksploatisanja
Metoda statistike obrade podataka
160
Tokom naunoistraivakog rada koristie se i sledee opte priznate i poznate tehnike i

postupci:
eksperiment
sistematsko posmatranje
anketiranje
testiranje
U istraivanju se primenjuje model eksperimenta sa paralelnim grupama.

Nezavisne varijable u istraivanju su:
tradicionalna nastava
multimedijalna nastava
Zavisna varijabla je uspenost, postignue uenika u tradicionalnoj i multimedijalnoj nastavi.
8.4. Hipoteze u istraivanju

Cilj istraivanja je projektovanje modela nastave sa primenom
multimedijalnih elemenata gde je nosei softver Digitalizovana mapa Vojvodine u
nastavi predmeta Priroda i drutvo u uzrastu niih razreda osnovne kole radi
poveanja efikasnosti nastave kod dece tog uzrasta. Takav cilj istraivanja
povlai za sobom sledeu hronologiju zadataka istraivanja:
Analiza sadraja predmeta Priroda i drutvo po vaeem programu
Konstrukcija softvera, tj. projektovanje modela
Eksperimentalna primena softvera
Statistika obrada rezultata
Izrada zakljuaka
Hipoteze istraivanja:
Osnovna hiptoteza:
Primena softverskih alata u nastavnom procesu pozitivno utie na

poveanje motivisanosti uenika za nastavne aktivnosti u osnovnoj koli.
Podhipoteze
Osim generalne hipoteze postoje i podhipoteze koje proizilaze iz glavne hipoteze
i glase:
161

poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli.

poveanje nivoa usvojenosti znanja uenika u osnovnoj koli.

poveanje trajnosti usvojenog znanja.
Celi na projekat poevi od analize strunih stavova i obrazovnih

sadraja i metoda preko projekcije softverskih alata, sve do interpretacije
rezultata je namenjen tome da se istrauje validnost ovih hipoteza.
Merenje efekta softverskih alata je raeno u dve izjednaane grupe:
kontrolna grupa (klasina, frontalna metoda sa klasinim obrazovnotehnolokim alatima)

ekperimentalna grupa (individualni nain rada sa modernim obrazovnotehnolokim alatima)
Analiza rezultata i zakljuak rada e imati vanu ulogu za naunoistravaki rad i za dalje istraivanje u budunosti.
8.5. Nain istraivanja

U cilju proveravanja postavljene hipoteze i podhipoteze, a u skladu sa
predmetom, ciljem i zadacima istraivanja, u samom procesu istraivanja
primenie se sledee metode:
162
1. Metode teorijske analize koristie se za analizu nastavnih programa iz

predmeta Priroda i drutvo, i definisanje relevantnih informatikih pojmova
2. Deskriptivna metoda koristie se u opisu realizovanja postavljenog
predmeta, cilja i zadataka
3. Eksperimentalna metoda dominantna metoda je didaktiki
eksperiment i koristie se za ispitivanje efikasnosti primene ovakvog
softvera
4. Metoda izrade modela izrada softvera i organizacije njegovog
eksploatisanja
8.6. Populacija i uzorak istraivanja

Anketiranje smo izvrili u osnovnim kolama optine Baka Topola, posle
obraivanja nastavne teme iz treeg razreda, predmeta Priroda i drutvo:
Orijentacija na geografskoj karti Republike Srbije (uoavanje oblika reljefa,
voda, naselja, saobraajnice, granice, zaviaj na karti Srbije). Razrede smo birali
na taj nain da predznanje i prosek uenika budu priblino isti.
Tabela br. 5.: Uzorak istraivanja kontrolna grupa

kola
Osnovna kola aki
Lajo Baka Topola
Osnovna kola Nikola
Tesla Baka Topola
Osnovna kola Bratsvojedinstvo Baja
Broj uenika
49
Ukupan broj uenika

170
43
17
163
Osnovna kola 18.

Oktobar Novo
Orahovo
Osnovna kola Moa
Pijade Pair
Osnovna kola Stari
Kova ula Stara
Moravica
15
18
28
Tabela br. 6.: Uzorak istraivanja eksperimentalna grupa

kola
Osnovna kola aki
Lajo Baka Topola
Osnovna kola Nikola
Tesla Baka Topola
Osnovna kola Bratsvojedinstvo Baja
Osnovna kola 18.
Oktobar Novo
Orahovo
Osnovna kola Moa
Pijade Pair
Osnovna kola Stari
Kova ula Stara
Moravica
Broj uenika
Ukupan broj uenika
53
45
14
16
180
21
31
8.7. Tehnika, postupci i merni instrumenti istraivanja

8.7.1. Ujednaavanje grupa ispitanika
164
Priblino ujednaavanje respondenata u eksperimentalnoj i kontrolnoj

grupi obavlja se u odnosu na sledee varijable: opti uspeh uenika na prvom
polugoditu, obrazovni status roditelja i polna struktura razreda.
Tabela br. 7.: Opti uspeh uenika na prvom polugoditu 2007/2008. kolske
godine
Kontrolna
Eksperimentalna
Ukupno
5
54
53
107
4
80
77
157
3
44
39
83
2
2
1
3
1
-
Ukupno
180
170
350
Na kolsko postignue uenika znaajno utie obrazovanje roditelja.

Tabela br. 8.: Obrazovni status roditelja
Kontrolna
Eksperimentalna
Ukupno
NKV i
NSS
35
33
68
KV i SSS
VKV i VC
VSS
Ukupno
98
93
191
14
13
27
33
31
64
180
170
350
Tabela br. 9.: Polna struktura odeljenja
Kontrolna
Eksperimentalna
Ukupno
Devoljice
91
87
178
Deaci
89
83
172
Ukupno
180
170
350
8.7.2. Varijable istraivanja

U istraivanju se promenjuje model eksperimenta sa paralelnim grupama.
Nezavisne varijable u istraivanju su:
1. tradicionalna nastava
2. multimedijalna nastava
Zavisna varijabla je uspenost, postignue uenika u tradicionalnoj i
multimedijalnoj nastavi.
8.8. Organizacija istraivanja

8.9. Inicijalno ispitivanje znanja
165
Inicijalno ispitivanje znanja uenika u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi

vri se zbog ujednaavanja pribline ekvivalentnosti. Gradivo je uzeto iz
programa predmeta Priroda i drutvo (trei razred): Orijentacija na geografskoj
karti Republike Srbije (uoavanje oblika reljefa, voda, naselja, saobraajnice,
granice ... zaviaj na karti Srbije)
Grafikon br. 2.: Inicajalno ispitivanje znanja kontrolna grupa
Grafikon br. 3.: Inicajalno ispitivanje znanja eksperimentalna grupa
166
8.10. Finalno ispitivanje znanja
167
9. INTERPRETACIJA REZULTATA
ISTRAIVANJA
9.1. Statistika obrada podataka
Finalno ispitivanje znanja smo sproveli nakon uvoenja eksperimentalnog
programa predmeta Priroda i drutvo (trei razred). Nastavna jedinica je bila
Orijentacija na geografskoj karti Republike Srbije (uoavanje oblika reljefa,
voda, naselja, saobraajnice, granice ... zaviaj na karti Srbije). U
eksperimentalnoj grupi odran je as obrade novog gradiva pomou obrazovnog
softvera Digitalizovana mapa Vojvodine. Izabrali smo ovu nastavnu jedinicu, jer
ova jedinica obrauje geografsku jedinicu, koja sadri i na softver i prilagoen je
za korienje multimedijskih aplikacija.
Kontrolna grupa je, meutim, obraivala ovu nastavnu jedinicu na
uobiajen i tradicionalan nain rada. Nakon toga obe grupe dobile su iste
zadatke objektivnog tipa za proveru znanja (test znanja). Test sadri od osam
zadataka. Rezultati ovog ispitivanja prikazani su u tabelama (uspenost je
prikazana u procentima).
U finalnom ispitivanju znanja najbolje rezultate uenici su postigli u
sledeim elementima:
logika veza izmeu zaviaja(zaviaj, kraj, krajina)

prepoznavanje i grupisanje naselja
orijentisanje na karti
granice
oblici reljefa na karti
oblici povrinskih voda na karti
168
Grafikon br. 4.: Uspenost reavanja zadataka kontrolna grupa
Grafikon br. 5.: Uspenost reavanja zadatka eksperimentalna grupa
169
Grafikon br. 6.: Uspenost reavanja zadatka uporedni rezultati kontrolne i

eksperimentalne grupe
Potvrena je glavna hipoteza ili pretpostavka, odnosno, konstatovan je

pozitivan efekat eksperimentalnog programa. Rezultati zavrnog ispitivanja
dozvoljavaju zakljuak da je multimedijalna nastava imala pozitivan uticaj i
znaajno se odrazila na uspeh u reavanju zadataka u predmetu Priroda i
drutvo.
9.2. Nauna i drutvena opravdanost istraivanja

Apsolutno postoji drutveno opravdanje u punom smislu te rei. Svaka
aktivnost kao i vaspitno-obrazovna delatnost tei napretku i optimalnom
poboljanju. Nastojanje ka viem kvalitetu normalna je ljudska potreba.
U strunom smislu, pedagokom-metodikom i didaktiko-metodikom,
nastoji se dokazati kako multimedijalna nastava ima stanovite prednosti u
odnosu na tradicionalnu i uobiajenu nastavu. Dakako, to je potrebno dokazati u
empirijskom pristupu istraivanja. U ovom radu dali smo skroman prikaz jednog
takvog istraivanja.
170
9.3. Analiza ankete o motivisanosti uenika eksperimentalne

grupe
Da bi smo saznali koliko su uenici prihvatili rad pomou obrazovnog
softvera, odnosno da li su bili motivisaniji na ovom asu nego na klasinim
asovima, podelili smo uenicima kratku anketu.
Anketa sadri etiri pitanja kroz koja pokuavamo da saznamo da li im se
ovakav nain rada vie svideo od tradicionalnog.
1) Na pitanje: Nastavnu jedinicu Orijentacija na geografskoj karti Republike
Srbije (uoavanje oblika reljefa, voda, naselja, saobraajnice, granice ... zaviaj
na karti Srbije)
Ovakav as mi se...
Tabela br. 10.: Odgovori na pitanja 1.
PONUENI ODGOVORI
uopte nije svideo
svideo mi se
izuzetno mi se svideo
BROJ UENIKA
0
63
117
%
0
35
65
2) Drugo pitanje u anketu glasilo je: Da li je uenje pomou obrazovnog softvera

zanimljivije od uobiajnog rada na kolskom asu...
PONUENI ODGOVORI
nije zanimljivije
isto je
zanimljivije je
mnogo je zanimljivije
BROJ UENIKA
0
5
43
132
%
0
2,77
23,88
73,33
3) Za ovaj as pomou kompjutera i obrazovnog softvera mogao-mogla bih da

kaem da je...
Na ovo pitanje uenici su dali odgovore u slobodnoj formi (Nismo ponudili
odgovor,uenici su sami formulisali odgovor.)
Dobili smo nekoliko odgovora koje smo izdvojili:
interesantan
zanimljiv
dobar
udan
fantastian
171
teak
4) etvrto pitanje glasilo je: Da li bi voleo-volela da ovakvih asova bude

vie.....
PONUENI ODGOVORI
ne bih voleo-volela
ponekad bih voleo-volela
voleo-volela bih mnogo vie
BROJ UENIKA
1
75
104
%
0,55
41,66
57,77
172
10. ZAKLJUNA RAZMATRANJA

Brzim razvojem informacione i Internet tehnologije stvaraju se uslovi za
korienje u nastavi ovih sredstava.
U ovom radu, krenuvi od opteg i teorijskog: opta situacija u
obrazovanju, nedostaci kolske nastave, korienje softvera i digitalizovane
mape, klasifikacija softvera i projektovanje softvera, ciljevi i zadaci nastavnog
prograna; stiemo do konkretnog i praktinog: konkretna situacija u obrazovanju,
Digitalizovana mapa Vojvodine, klasifikacija naeg obrazovnog softvera,
korienje ovog softvera u okviru nekoliko predmeta, detaljna analiza nastavnog
predmeta Priroda i drutvo (Svet oko nas), projekcija i klasifikacija naeg
softvera. Na kraju ovog procesa konkretizovanja doli smo do izraenog softvera,
koji smo primenjivali u nastavnom procesu.
Tokom izrade ovog kompleksnog rada (softver + tekstualni deo), radili smo
u timu, koristei sugestije strunjaka iz razliitih naunih oblasti (npr.: psihologija,
pedagogija: Psiholoke i pedagoke osnove primene softvera u nastavi;
metodiar: Analiza sadraj programa Priroda i drutvo (Svet oko nas i mogunost
primene softvera u okviru ovog predmeta).
Osim informatikih nauka (programiranje, metodika informatike, itd.),
dodirnuli smo brojne discipline, poevi od metodologije naunoistraivakog
rada sve do metodike, pedagogije i psihologije.
Za odreivanje realne situacije u kolama i sagledavanja efikasnosti
naeg softvera izvrili smo veliki broj anketiranja (ueem 350 osoba). Za
analizu ostvarivanja ciljeva i zadataka programa, pregledali smo udbenike i
vebanke iz vie predmeta.
Citirali smo i koristili lanke, knjige i Internet izvore na vie jezika (srpski,
hrvatski, engleski i maarski) i iskustva vie drava. U tekst smo ugradili i nae
objavljene lanke (4) i iskustva u projektovanju obrazovnih softvera (2).
U empirijskom delu ovog rada utvrdili smo hipoteze i podhipoteze naeg
rada, utie pozitivno na primenu savremenih nastavnih sredstava poveava
efekat usvajanja znanja i motivisanost uenika u osnovnoj koli.
Sve to nas upuuje na zakljuak da bi trebalo vie raditi na usavravanju
nastavnog procesa, multimedijalnih softvera i vie puta korisiti u kolama ove
metode, da bi uenici doli do iskustava vezanih za uenje uz pomo raunara i
multimedijalnih softvera. Ovako ostvarena nastava bi jo vie doprinela
efikasnijem i motivisanijem nastavnom procesu.
U strunom smislu, pedagokom-metodikom i didaktiko-metodikom,
nastoji se dokazati kako tradicionalna i uobiajena nastava, u odnosu na
multimedijalnu nastavu ima stanovite prednosti. Dakako, to je potrebno dokazati
u empirijskom pristupu istraivanju. U ovom radu dali smo skroman prikaz jednog
takvog istraivanja.
Analiza rezultata ankete o motivisanosti uenika pokazuje da su anketirani
uenici veoma dobro prihvatili nain rada pomou raunara i obrazovnog
173
softvera i da im je ovakav nain rada interesantniji, pa bi ga veina njih rado

elela u nastavi.
Tnylegesen nvelik-e az oktats hatkonysgt az informcis piac
szolgltatsai?
Hatkonyabb lesz-e az oktats csak azrt, mert rdekesek a szmtgpek?
Az eddigi kutatsok szerint a msodik krdsre sajnos valsznnek ltszik az a
vlasz, hogy a dikok motivltsga addig tart, ameddig az j eszkz varzsa.
Ez termszetesen nem csak a szmtgpes eszkztrra igaz, de sovny vigasz,
ha csak a kltsgeket nzzk.
LITERATURA
tampana literatura
1. Bulaji, N. ( 1990 ): Motivacija za uenje. Beograd: Vojnoizdavaki i novinski centar.
2. Vui, L. ( 1996 ): Pedagoka psihologija. Beograd: Drutvo psihologa Srbije.
3. orevi, J. i Trnavac, N. ( 2002 ): Pedagogija. Beograd: Nauna knjiga nova Infohome.
4. Lali, N. ( 2002 ): Zbornik instituta za pedagoka istraivanja. Beograd: Institut za
pedagoka istraivanja.
6. Nei, B. ( 1998 ): Teme iz pedagoke psihologije. Ni: Filozofski fakultet u Pritini.
7. Nikoli, R. ( 2004 ): kolska i porodina pedagogija. Uice: Uiteljski fakultet u Uicu.
8. Nikoli, R. ( 1998 ): Kontinuitet uspeha uenika osnovne kole. Beograd: Institut za
pedagogiju i andragogiju filozofskog fakultete u Beogradu.
9. udina, M. i Obradovi, J. ( 1967 ): Psihologija. Zagreb: Novinsko izdavako preduzee
Panorama .
Henry Murray
DRZSPAPR S A SZMTGP
Prudkov (2007): ECDL modul2
Mittelstrass
Nmesztovszki: helyzetkp, mdszertani segdelvek
http://www.oecd.org/document/52/0,3343,en_2649_39263231_34991988_1_1_1_1,00.html - Paulo Santiago 2003
Attracting, Developing and Retaining Effective Teachers

http://www.oki.hu/oldal.php?tipus=cikk&kod=Minoseg-Tobbek-1vitaforum
A tanri munka minsge s az oktats hatkonysga
A tanrok rtkelse politikk s gyakorlatok
Nagy Mria eladsa
Kiss rpd: A korszer iskola mint tanulsra sztnz krnyezet. Pedaggiai Technolgia, Bp., 1980.
Bloom, B.S.: Human Characteristics and School learning. McGraw-Hill Book Co., New York, 1976.
174
Mila Nadrljanski ore Nadrljanski Mirko Bili
Digitalni mediji u
obrazovanju INFuture2007: Digital Information and Heritage

http://infoz.ffzg.hr/INFuture/2007/pdf/708%20Nadrljanski%20&%20Nadrljanski%20&%20Bilic,%20Digitalni%20mediji%20u
%20obrazovanju.pdf
M. Nadrljanski, . Nadrljanski, M. Bili, Digitalni mediji u obrazovanju -
ECDL - Modul1 i Modul2

Bolonjska deklaracija
http://fmk08208.wordpress.com/2008/11/11/digitalizacija-kao-pojam/
Licklider, J. R. C.Taylor, Robert: The Computer as a Communication Devide. Science and
Technology, 1968. http://memex.org/licklider.html
Obradovi M. (2009.): Motivisanost uenika za uenje, Univerzitet u Niu, Filozovski
fakultet, Departman za pedagogiju
Arthur C. Clark (1968): A jv krvonalai. Gondolat Knyvkiad, Budapest.

Attkinson C. (2008): Ne vetts vzlatot! A hatsos prezentci, Microsoft Press SZAK Kiad Kft.
Bill Gates (1996): The Road Ahead, Penguin Books.
Carl Raschke (1998): Digitlis kultra, a harmadik tudsforradalom s a
hiperegyetem bekszntse. In: Vilgossg.
Ceku G., Namestovski . (2004): Obrazovni softver u nastavi prirode i drutva u
osnovnoj koli (Educational software in teaching Nature and Society in
elementary schools); Meunarodna nauno-struna konferencija: Savremene
informatike i obrazovne tehnologije i novi mediji u obrazovanju, Sombor.
Ceku G., Namestovski . (2005): Primena raunara na nastavnim asovima.
Meunarodna nauno-struna konferencija: Savremene informatike i obrazovne
tehnologije i novi mediji u obrazovanju, Sombor.
Chris Bidmead (1998): Visions of the invisible computer. PCPlus.
175
Clifford Stoll (1995): Silicon Snake Oil. Second Thoughts on the Information.
Highway. N.Y., Doubleday.
Clifford Stoll (1996): Die Wste Internet. Geisterfahrten auf der Datenautobahn.
Fischer Verlag, Frankfurt am Main.
Don Tapscott (1998): Growing Up Digital. McGraw-Hill, New York.
Fehr Pter (1999): Milyen legyen az Internet-pedaggus? j Pedaggiai
Szemle.
Frank Mikls (2007): Szmtstechnika-knyv a 3. osztlyosok szmra, Apczai
Kiad, Celldmlk.
Frank Mikls (2007): Szmtstechnika-knyv a 4. osztlyosok szmra, Apczai
Kiad, Celldmlk.
Gabi Reinmann-Rothmeie, Mandl Heinz (1996): Gestaltung multimedialer
Lernumgebungen. In: Jahrbuch Prsentations- technik, Zeitschrift fr
Management und Seminer.
Gluac D. (2005): Metodiko didaktika pitanja efikasnosti nastave informatike
(doktorska disertacija), Univerzitet u Novom Sadu Tehniki Fakultet Mihajlo
Pupin Zrenjanin.
Gluac D., Namestovski (2009): Primena digitalnih multidisciplinarnih
didaktikih sredstava u nastavi u osnovnoj koli, YU INFO 2009, Kopaonik.
Gluac D., Namestovski (2010): Bosnia
Gordn K., Nmesztovszki Zs. (2003): Egy felmrs a kisdikok szmtgp

hasznlatrl. j Kp VII pp 26-29.
Grdini B., Brankovi N. (2005): Metodika Poznavanja prirode i Sveta oko nas u
nastavnoj praksi, Uiteljski fakultet Sombor.
Hegeds G. (2002): Projektpedaggia, Kecskemti Fiskola, Kecskemt.
176
Herbert Ginsburg, Susan Zelman (1988): Understanding Individual Differences in

the Computer Age. Lawrence Erlbaum Associates, London.
Husn T. (1994): Education and the global Concern. Keraban Kiad, Budapest.
James Gonzales (2006): Macromedia Flash Professional, Kompjuter Biblioteka,
aak.
Jan Van Dijk (2006): The Network Society. Second Edition. Sage, London.
Jim Mccauley (1998): Visions of the Future. PC FORMAT.
Jobe Makar, Danny Patterson (2006): Macromedia Flash 8, Kompjuter Biblioteka,
aak.
Krpti Andrea (1999): Digitlis pedaggia. j Pedaggiai Szemle - prilis,
Budapest.
Lewis J. Perelman (1992): School's Out. Hyperlearning. The New Technology,
and the End of Education, William Morrow and Co.
Lipovac V. (2002): Didaktiki aspekti korienja multimedija u nastavi i uenju
(magistarska teza), Univerzitet u Novom Sadu Tehniki Fakultet Mihajlo Pupin
Zrenjanin.
Lipovac V. (2004): Multimedijalne didaktike igre u razrednoj nastavi. Zbornik
radova Savremene informatike i obrazovne tehnologije novi mediji u
obrazovanju, Uiteljski fakultet, Sombor.
Majdanics Lszln (2007): Informatika az 1. osztly szmra, Apczai Kiad,
Celldmlk.
Majdanics Lszln (2007): Informatika az 2. osztly szmra, Apczai Kiad,
Celldmlk.
Mandi P., Mandi D. (1996): Obrazovna informaciona tehnologija. Uiteljski
fakultet u Beogradu, Uiteljski fakultet u Jagodini, Uiteljski fakultet u Uicu.
Marguerite Olloway (1997): Molding the Web. Scientific American, december.
177
Marinkovi D., Vasi D. (2006): Od igrake do raunara za prvi razred osnovne

kole, Zavod za udbenike, Beograd.
Marinkovi D., Vasi D. (2006): Od igrake do raunara za drugi razred osnovne
Marinkovi D., Vasi D. (2006): Od igrake do raunara za trei razred osnovne
Marinkovi D., Vasi D. (2006): Od igrake do raunara za etvrti razred osnovne
Mendly Lajos (1998): Internet, tants, nevels. In: TAN-TANI.
Molnr Andrs, Muhari Csilla (2007): Interaktv szemlltets az oktatsban,
MultiMdia az Oktatsban 2007 konferencia, Budapesti Mszaki Fiskola,
Budapest.
Nadrljanski ., Solea, D. (2002): Informatika u obrazovanju. Uiteljski fakultet,
Sombor.
Nadrljanski . (2004): Nastava i uenje informatike neka aktuelna pitanja
programskih sadraja. Zbornik radova Savremene informatike i obrazovne
tehnologije novi mediji u obrazovanju, Uiteljski fakultet, Sombor.
Namestovski ., Ceku G. (2006): Interdisciplinary education using digitized map
The Third International Conference on INFORMATICS, EDUCATIONAL
TECHNOLOGY AND NEW MEDIA IN EDUCATION, Sombor.
Nmesztovszki Zsolt (2006): Szmtgpek az ltalnos iskolinkban. Az
jvidki tudomnyegyetem Magyar Tannyelv Tantkpz Kar vknyve,
Szabadka.
Namestovski (2006): Ponovljeno anketiranje o nivou znanja korienja
raunara u niim razredima osnovnih kola, radi uporeivanja rezultata.
Nmesztovszki Zs. (2007): PowerPoint 2003 alkalmazsa az oktatsban; j
Kp , Szabadka.
178
Namestovski, . (2008): Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na

poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli (magistarska teza), Univerzitet u
Novom Sadu Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin.
Nmesztovszki Zs., Takcs M. (2008): Digital Course Supported Education In
Life Long Learning Process; 9th International Symposium of Hungarian
researchers on Computational intelligence and informatics, Budapest Tech
Hungary Hungarian Fuzzy Association; Budapest, Hungary.
Nmesztovszki Zs. (2008): A tantk megvltozott szerepkre az informcis
trsadalomban Tantkpzs jvkpe nemzetkzi konferencia, Szabadka.
Nmesztovszki Zs. (2009): Az informcis trsadalom korszer taneszkzei - A
szmtgp, az Internet, a projektor, a digitlis tbla s a prezenter.
Nmesztovszki Zs. (2009): Interaktv tbla az oktatsban. Regionlis Tudomnyi
Trsasg, Szabadka.
Neil Postman (1995): The end of Education. Alfred A. Knopf. Inc, New York.
Nicholas Negroponte (1995): Being Digital. Vintage Books, New York.
Papert S. (1980): Mindstorms: Children, Computers, and Powerful Ideas. Basic
Books, New York.
Phillip Kerman (2004): Macromedia Flash MX 2004., Kompjuter Biblioteka,
aak.
Popov, S, Tean, T. (2006): Tehniko i informatiko obrazovanje za esti razred,
Zavod za udbenike, Beograd.
Radosav D. (2005): Obrazovni raunarski softver i autorski sistemi. Tehniki
fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin.
Ralf Steinmetz (1995): Multimdia. Springer Hungria, Budapest.
Richard Mayer (2005): The Cambridge Handbook of Multimedia Learning.
University Press, Cambridge.
179
Russel Chun (2002): Macromedia Flash MX Napredni za Windows i Macintosh.

Cet Computer Equipment and Trade, Beograd.
Seymour Papert (1996): Learning through Building and Exploring. Multimedia
Today Interview.
Seymour Papert (1996): The Connected Family. Longstreet Publishing, Atlanta.
Solea D., Nadrljanski . (2004): Informatike tehnologije. Univerzitet u Novom
Sadu - Uiteljski fakultet, Sombor.
Solea D., Obri M. (2005): Provera znanja na daljinu u Srbiji, Exploration of
Distance Knowledge in Serbia, Informatics, Educational Technology and New
Media in Education University Of Novi Sad, Teacher's Training Faculty in Sombor,
Volume I, Sombor.
Solea D. (2006): Obrazovna tehnologija. Univerzitet u Novom Sadu-Pedagoki
fakultet, Sombor.
Solea, D. (2007): Informacione tehnologije. Univerzitet u Novom Sadu
Pedagoki fakultet u Somboru, Novi Sad Sombor.
Sotirovi V., Adamovi . (2005): Metodologija nauno-istraivakog rada sa
statistikom u MS Excel-u. Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin.
Theodor Roszak (1990): Az informci kultusza. Eurpa Knyvkiad, Budapest.
Tom Healey (1999): Notebook programs Pave the Way to Student-Centered
Learning. THE Journal Online.
Vannevar Bush (1945): As we may think. Atlantic Monthly.
Vasi, D., Stojanovi, M. (2006): Osnovi informatike i raunarstva, Zavod za
udbenike, Beograd.
Vilotijevi M. (1999): Didaktika, organizacija nastave. Zavod za izdavanje
udbenika i nastavnih sredstva, Uiteljski Fakultet Beograd.
Voskresenski K. (2004): Didaktika. Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin.
180
Ztnyi gnes (1997): A hatkony tanr. In: Iskolakultra.

Dokumenti
A Nemzeti alaptanterv kiadsrl, bevezetsrl s alkalmazsrl szl
243/2003 (XII. 17.) Korm. rendelet (a 202/2007. (VII. 31.) Korm. rendelettel
mdostott, egysges szerkezetbe foglalt szveg)
European Comission (1996): White Paper on Education and Training. Towards
the Learning Society.
European Comission (2000): Momerandum on Lifelong Learning.
European Comission (2008): Safer Internet Programme: Empowering and
Protecting Children Online
Microsoft (1999): Research on Laptop Learning, Powerful Tools for Schooling:
Second Year Study of the Program.
Microsoft (1999): Research on Laptop Learning, Report of a Laptop Program
Pilot.
Ministarstvo Prosvete i Sporta (2005.): Pravilnik o nastavnom planu i programu
za prvi, drugi, trei i etvrti razred sa nastavnim planom i programom za trei
razred
Ministarstvo Prosvete i Sporta (2006.): Pravilnik o nastavnom planu i programu
za etvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja
Ministarstvo Prosvete i Sporta (2005): Pravilnik o dopuni pravilnika o nastavnom
planu i programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja
Slubeni glasnik RS Prosvetni glasnik 2004., 2006.
Treaty of Lisbon amending the Treaty on European Union and the Treaty
establishing the European Community, signed at Lisbon, 13 December 2007.
Elektronska literatura
181
http://wordpress.org - Blog Tool and Publishing Platform

http://www.microsoft.com/resources/documentation/windows/xp/all/proddocs/enus/mspaint_overview.mspx?mfr=true - Microsoft Paint overwiev
http://acdsee.com - ACDSEE Official Site - Organize, Enhance & Manage Your
Photos Online
http://www.adobe.com/products/photoshop.html - Digital picture editor, photo
editor
http://youtubedownload.altervista.org - YouTube Downloader - Software to
download and convert YouTube video
http://en.wikipedia.org/wiki/Windows_Movie_Maker - Windows Movie Maker Wikipedia, the free encyclopedia
http://www.adobe.com/products/captivate - Screen capture software, rapid
elerning, simulationg / Adobe Captivate
http://audacity.sourceforge.net - Audacity: Free Audio Editor and Recorder
http://www.smarttech.com - SMART Technologies
( http://www.mimio.com)
http://ktnye.akti.hu/index.php/Interakci
http://audacity.sourceforge.net/
http://www.youtube.com/
http://www.audiograbber.org/
http://moodle.com/
http://wordpress.org/
http://www.virtualdub.org/
CERN
http://www.kliknibezbedno.rs/
www.saferInternet.org
http://www.microsoft.com
182
9 Lasi- Lazi, Jadranka; Kovaevi, Dinka; Lovrinevi, Jasmina.kolska knjinica: korak dalje. /
Zagreb: Zavod za informacijske studije, 2004., str. 52
11 Vrana, Radovan; Seljan, Sanja; Vukovi, Kristina. Kriteriji za vrednovanje obrazovnih

sadraja na Internetu. // Proljetna kola kolskih knjiniara. Rijeka: Ministarstvo prosvjete i
porta, 2002., str 6
www.skolarac
http://www.smoothboard.net/
http://blog.namesztovszkizsolt.com/wpcontent/uploads/2009/10/ModszertaniAlapelvek.pdf
http://blog.namesztovszkizsolt.com/wp-content/uploads/2009/10/Helyzetkep.pdf
http://curriculum.qcda.gov.uk/ - National Curriculum

http://www.division.rs
http://edutech.elte.hu/multiped/okttech_11/okttech_11.pdf - Vettstechnikai s
prezentcis eszkzk.
http://ec.europa.eu/index_en.htm - European Comission
http://en.wikipedia.org/wiki/Education_in_France - Education in France
http://flashkit.com/ - Flash Kit, A Flash Developer Resource for Macromedia Flash
MX Tutorials SWF FLA images clipart Sounds WAVS Animations Help and
Support
http://iot.hu/ - Interaktv Oktatstechnika Portl
http://nft.apertus.hu/index.php/news/NewsPage?news_id=72 - A formlis, a nemformlis s az informlis tanuls
183
http://oktatas.blog.fn.hu/index.php?
view=bejegyzes_oldal&bejid=44416&bejcim=Komputer_Minek_a&todo=/ Kompter? Minek 'a?
http://portal.apertus.hu/index.php - Apertus - Nyitlap
http://sh.wikipedia.org/wiki/Kikinda
http://sh.wikipedia.org/wiki/Pan%C4%8Devo
http://sh.wikipedia.org/wiki/Novi_Sad
http://sh.wikipedia.org/wiki/Sombor
http://sh.wikipedia.org/wiki/Sremska_Mitrovica
http://sh.wikipedia.org/wiki/Subotica
http://sh.wikipedia.org/wiki/Zrenjanin
http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/ict/2009/IKT2009.pdf - Republiki zavod
za statistiku: Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici
Srbiji, 2009. (2010)
http://www.adobe.com/products/player_census/methodology/ - Methodology for
Adobe plug-in technology study
http://www.bmbf.de/en/ - BMBF: Federal Ministry of Education and Research
http://www.cet.co.yu/ - CET: kola raunara Raunarske knjige Prodaja
softvera
http://www.cs.umass.edu/ehaugsja/tech/postman/informing.html - Informing
Ourselves to Death
http://www.kikinda.rs/ - KikindaOnline
http://www.malivelikiljudi.org/ - MaliVeliki ljudi
184
http://www.mimio.com/ - mimio Interactive Teaching Technologies mimio

Interactive, mimio Pad, mimio Ink Capture, mimio Studio Software.
http://www.minedu.fi/OPM/?lang=en Ministry of Education
http://www.minocw.nl/english/ - Dutch Ministry of Education, Culture and Science
http://www.mps.sr.gov.yu/ - Zvanina prezentacija ministarstva prosvete i sporta
http://www.mss.gov.si/en/ - Ministry of Education and Sport
http://www.multisoft.co.rs/ - Multisoft d.o.o. - Obrazovanje za XXI vek
http://www.mzos.hr - Ministarstvo znanosti, prosvete i porta Republike Hrvatske
http://www.novisad.rs/ - Novi Sad Official Site
http://www.oki.hu/oldal.php?tipus=cikk&kod=kihivasok-halasz - Egsz leten t
tart tanuls: az j oktatspolitikai paradigma
http://www.oki.hu/oldal.php?tipus=cikk&kod=1997-07-lk-Komenczi-Online - Online Az informcis trsadalom s az oktats
http://www.oki.hu/oldal.php?tipus=cikk&kod=2000-11-eu-budai-egesz - Az egsz
leten t tart tanuls
http://www.oki.hu/oldal.php?tipus=cikk&kod=1999-07-in-Feher-Szamitogep - A
szmtgp az oktatsban a harmadik vezred kszbn Mtoszok, ktelyek s
remnyek
http://www.pjb.co.uk/ - pjb Associates
http://www.profi-media.com/ - Profi-Mdia Kft.
http://www.saferInternet.org/ InSafe Hompage
http://www.sombor.org.yu/ - Sombor, njegova istorija i sadanjost
http://www.sopancevo.org.yu/ - Optina Panevo
185
http://www.sremskamitrovica.org.yu/
http://www.subotica.org.yu/
http://www.sulinet.hu/tart/cikk/fk/0/24055/1 - Az IKT eszkzk iskolai
alkalmazsnak nemzetkzi gyakorlata IV.
http://www.tferi.hu/konyv5/FEJ14.html#fejezet%20eleje - 14. fejezet: Az Internet
alapjai
http://www.ucf.so.ac.yu/xampp/joomla/docs/katedre/informaticka/solesa/dizajnme
dija/Informatika/Predavanje1.ppt - Informacija i informatika (Solea, 2007.)
dija/Informatika/Predavanje2.ppt - Informacioni resursi i tehnologije (Solea,
2007.)
dija/Informatika/Predavanje3.ppt - Struktura informatike i njena veza sa drugim
naukama (Solea, 2007.)
http://www.ucf.so.ac.yu/xampp/joomla/docs/katedre/informaticka/solesa/doskolov
anje/informatika_u_obrazovanju/iuo2.ppt - Informatizacija obrazovanja (Solea,
2007.)
http://www.ucf.so.ac.yu/xampp/joomla/docs/katedre/informaticka/nadrljanski/ors/u
cenjenadaljinu.pdf (Nadrljanski, 2007.)
http://www.ucf.so.ac.yu/xampp/joomla/docs/katedre/informaticka/solesa/doskolov
anje/obrazovna_tehnologija/obrazovna_tehnologija.ppt - Obrazovna tehnologija
http://www.zrenjanin.org.yu/ - Zvanina prezentacija grada Zrenjanina
http://www.w3.org/pub/WWW/Proposal - World Wide Web: Proposal for
HyperText Project.
http://www2.smarttech.com/st/en-US/Products/SMART+Boards/Front+projection/
- SMART Front projection
186
Svetski trendovi obrazovanja na

daljinu
OBRAZOVANJE NA DALJINU, OBRAZOVANJE NA DALJINU,
TRENDOVI TRENDOVI U OBRAZOVANJU U OBRAZOVANJU
Prof. Prof. dr dr ore Nadrljanski ore Nadrljanski, 2007.
187
PRILOZI
Prilog br. 1.: Anketni list istraivanja - motivisanost nastavnika
188
189
Prilog br. 2.: Slajdovi interaktivnog i multimedijalnog softerskog alata
Prilog br. 3.: Priprema za as

Prilog br. 4.: CD
Prilog br. 1.: Finalni test znanja
1. Dopuni reenicu
Grupa naselja obrazuju jednu _____________ .
2. Dopuni reenicu:
Baku ine sledei okruzi:
____________________ , ____________________ , ____________________.
190
3. Nabroj regijeokruge u Vojvodini!

____________________ , ____________________ , ____________________.
4. ta je grad?
________________________________________________________________
_
5. Zaokrui taan odgovor!
Okruzi obrazuju:
a) pokrajinu
b) optinu
c) regiju
d) grad
6. Strelicom povei grbove sa gradovima

Baka Topola
Mali Io
Subotica
191
7. Ako smatra da je sledea reenica tana, zaokrui DA, a ako misli da

nije zaokrui NE.
Subotica je administrativni centar Severno-Bakog okruga i Optine Subotica.
Najseverniji grad u Republici Srbiji, drugi po broju stanovnika u Autonomnoj
Pokrajini Vojvodini. Nalazi se na 10 km od granice Srbije sa Maarskom.
DA
NE
8. Zaokrui tane odgovore:

Optine Baka Topola se granii sa sledeim optinama
a) Optina Subotica
b) Optina Novi Sad
c) Optina Beej
d) Optina Kanjia
192

Disertacija 14

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Disertacija 14

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U NOVOM SADU

TEHNIKI FAKULTET MIHAJLO PUPIN ZRENJANIN

PODSTICAJ MOTIVISANOSTI UENIKA I

Kljuna dokumentacijska informacija

Fiziki opis rada:

Datum prihvatanja teme od

U biblioteci tehnikog fakulteta Mihajlo

Ideja za temu ove magistarske teze je

predsednik: Prof. dr Kosta Voskrsenski,

University of Novi Sad

Accepted on Scientific Board

21000 Novi Sad

professor of the University TF Mihajlo

2.1.3. Motivisanost u nastavi.........................................................................23

3.7.1. E-nastava i E-learning (E-uenje)..........................................................42

4.3.2. Tehniki elementi uspene prezentacije.................................................60

4.4.3. Nastavni profili Interneta......................................................................70

4.5. Interaktivna tabla...................................................................................... 76

4.5.4. Mimio elektronska tabla.......................................................................87

4.5.5. Smart interaktivna tabla.......................................................................92

4.5.6. Interaktivne table u kolama Vojvodine..................................................95

5.2.3.8. Softverski alati za obradu interaktivnih sadraja...........................123

5.2.4. Testiranje programa i ispravka greaka................................................134

6.4. Didaktike igre u softveru..................................................................140

7.4.2. Primena softvera u nastavi predmeta Od igrak do raunara.................169

Na projekat dobija nauni karakter kada se formira slika o efektima

Jedinstvenost rada je sveobuhvatna slika o okruenju gde e se

prua celokupnu-teljeskr naunu teorijsku sliku o segmentima primene

posle zavretka i testiranja projekta, uz korienje softverskih alata bie

Opisuje elemente, problematiku i sveukupan sistem okruzenja klasicnog i

jedinstvenost detaljan opis elektronska tabla i njihovih

U strunom smislu, pedagoko-metodiko i didaktiko-metodiko,

U modernim informacionim sistemima se sve vie koristi medij Internet

tampani materijali (naroito koju imaju informatike sadraje) dopunjeni

Na model nastave, gde je akcenat na nae softverske alate se zasniva

analizirana je struna literatura, odreeni udbenici i modeli obrazovanja

Disertacija sastoji sa dve jednako znaajnom i viestruko povezana segmenta:

softverski alati (prilog na CD-u i dostupan na veb adresi: www.........) koji

ona koja se nalaze u prirodi

Uz pomo modernih nastavnih sredstava kao to su obrazovni softver,

nastavna sredstva omoguavaju lake upoznavanje sa pojmovima i

olakano pripremanje i izvoenje nastave

S obzirom na zadatke predmeta, a na osnovu didaktikih istraivanja,

klasina nastavna sredstva

verbalna vaspitno-obrazovna sredstva

pomona tehnika vaspitno-obrazovna sredstva

Moderna nastavna sredstva su: obrazovni raunarski softver, multimedije,

2.1.2. Novi mediji u obrazovanju

Klasifikacija prema strukturi i broju medijskih elemenata

U dananje vreme smatra se da su sveska i olovka, knjiga, tabla i kreda,

Bavljenje digitalnim medijima trebalo bi ui u obrazovnu svakodnevicu i za

2.1.2.1. Personalni raunar (PC)

lampa (laterna magica). U bliskoj prolosti je promenjena dominancija

"Softver u oblasti obrazovanja predstavlja intelektualnu tehnologiju i

Softverski alati se implementiraju u PowerPoint prezentaciji, u softverima

Multimedija je kombinacija teksta, slike (pokretne ili nepokretne), zvuka,

Elektronske table prvi put su se pojavili krajem 80-ih godina i poetkom

Psiholoka istraivanja su pokazali da je za uspenost usvajanja gradiva i

3. NASTAVA KAO SISTEM

Veina psihologa tvrdi da i pored znaajnih rezultata, jo uvek postoje

3.2. Glavni ciljevi nastave u Evropskoj Uniji

Sve je popularnija je teorija da bi za bolje razumevanje sveta koji je izvan kole,

Zadaci u modernom drutvu se reavaju uz pomo timskog rada, a sve