Ruralna i urbana sociologija

Aleksandar Todorovi

Razvoj drutvenih nauka nije tako brz kao to je to sluaj sa naunim

disciplinama koje izuavaju oblast prirode. Mogunost eksperimentisanja i
preciznijeg utvrivanja i merenja empirijskih injenica u oblasti prirode
uslovila je nastanak i razvoj brojnih naunih disciplina za izuavanje raznih
oblasti. U istraivanju drutva i njegovih raznih podruja iskrsavaju brojne
tekoe. Prikupljanje i merenje drutveno-empirijskih injenica nije tako
egzaktno kao to je to sluaj sa istraivanjima u podrujima prirode. Isto
tako, eksperimentisanje u drutvenim naukama je oteano usled objektivnih
okolnosti. Ipak, usprkos potekoa, iako sporo, razvijaju se drutvene disci
pline, a u posljednje vreme naroito posebne grane sociologije koje obuhvataju i izuavaju ona podruja koja su do sada bila zanemarena. Ruralna
i urbana sociologija su nove naune discipline koje izuavaju podruja sela
i grada. Meutim, drutveni fenomeni ne nastaju i ne egzistiraju nezavisno
i posebno svaki za sebe nego su tesno meusobno ispreplitani i proeti bit
nim i nebitnim vezama, zakonima i faktorima koji ih uslovljavaju i determi
niraju. Dakle, na osnovu kompleksnosti drutvenih fenomena nastaje i tesna
povezanost izmeu nauka koje sa razliitih strana prilaze istom predmetu
istraivanja.
1) Svaka nauka ima svoju posebnu odreenu oblast izuavanja. Na pri
mer, ruralna sociologija bavie se izuavanjem problema ruralnih podruja,
nasuprot urbanoj koja se interesuje za prouavanje gradova. Meutim, i
ovdje ne mora da bude strogog izdvajanja, poto postoje meuzone (ruralno-urbanej koje mogu biti predmet jedne i druge nauke.
2) Neka nauka moe samo da izuava pod svojim uglom jednu stranu
drutvenog ivota u odreenoj oblasti, za razliku od druge nauke koja e
izuavati sve elemente date oblasti. Na primer, politika ekonomija interesovae se za ekonomsku stranu jednog seoskog ili gradskog podruja, dok e
ruralna ili urbana sociologija obuhvatiti sve strane ukljuujui i ekonomsku,
naravno, s odreenog aspekta.
3) Jedna oblast moe da bude predmet dveju nauka na raliitim stup
njevima optosti. Opta sociologija kao najoptija nauka o drutvu iuavae manifestovanje optih drutvenih zakona u raznim podrujima pa
takoer i u urbanim. Meutim, ona e se baviti problemima na jednom vi
37

em stupnju apstrktnosti. Obuhvatie ui broj

liku od urbane sociologije koja e morati da
i pojedinanih faktora i zakona u ovom podruju.
PREDMET RURALNE I URBANE SOCIOLOGIJE

faktora i elemenata za raz

izuava i itav niz posebnih

Urbana sociologija nema potrebu da se oslanja na elemente ruralne so

ciologije u onim gradskim aglomeracijama u kojima se stanovnitvo bavi
samo nepoljoprivrednim aktivnostima. Meutim, ovakvi su sluajevi tipini
samo za industrijski visoko razvijene zemlje. Naprotiv, u zemljama industrij
ski slabo razvijenim ili u onima koje se nalaze u toku industrijalizacije,
poljoprivredne aktivnosti zauzimaju osetan procenat u gradskim naseljima.
Ruralna populacija u ovim sluajevima je znatna. Prema tome, poznavanje
elemenata ruralne sociologije je nuno.
C.A. Anderson istie sledea etiri znaajna doprinosa ruralnih sociolo
ga: 1) razumevanje stalnog i promenjivog aspekta ruralnog drutva; 2) kon
ceptualne analize i teorijska konstituisanja za obimnije primene; 3) nove
elemente u metodama istraivanja j 4) njihovo uee u formulisanju javne
politike za ruralni ivot.1 Ova ocena se odnosi na rad amerikih ruralnih
sociologa.
U drugim zemljama takoe imamo doprinos ruralne sociologije u istra
ivanju agrikulturnih oblasti i strukture sela. Henri Mendras ini pokuaj
da na teorijskom planu odredi ruralnu sredinu. On smatra da se ruralna
sredina moe odrediti u odnosu sa gradom. Meutim, postoje takve sredine
koje ne predstavljaju grad, a ipak za njih ne moemo rei da su ruralna
drutva. Postoje divljaka ili arhaina drutva. Prema amerikom etno
logu R. Redfieldu, divljaci ive u tesnim lokalnim zajednicama koje retko
obuhvaaju vie od stotine porodica. U ovakvoj zajednici svi uestvuju u sa
biranju
hrane.
Duboka
unutranja
kohezija
predstavlja
odbacivanje
spoljnjeg sveta. Nasuprot, pripadnici ruralnog tipa zajednice raspoznaju postoja
nje jednog ireg drutva u kome su oni smeteni. U srednjem veku, epohi
feudalnog drutva, kada je preovlaivao i bio dominantan ruralni faktor,
zamak i feudalac su predstavljali jednu drutvenu stvarnost razliitu od se
ljaka.. Dakle, ruralno je drutvo uvek elemenat ireg drutva, a u naim
savremenim
drutvima
urbane
dominacije,
ono
predstavlja
elemenat
koji
je marginalan i drugostepen. Ruralno drutvo se odreuje nuno u odnosu
na grad. Ruralna sredina se isto tako karakterie kroz nekoliko dominantnih
crta koje joj daju specifinu fizionomiju i okolo kojih se nalaze osnovni
predmeti istraivanja ruralnog sociologa2
Na osnovu razgraniavan ja ruralne sredine od arhainih zajednica i
gradske sredine H. Mendras ukazuje na znaaj izuavanja rasprostiranja
crta urbane kulture na selu. U pokretu akulturacije pripadnici ruralnih sre
dina zadravaju izvesne posebne tradicije a odbacuju izvesne crte gradskog
ponaanja. Paralelno sa urbanizacijom sela vano je da primetimo da po
1 C. Arnold Anderson, trends ln Rural Sociology, u: Sociology Today-Problems and
Prospects, Robert K. Merton, str. 360.
2
Henri Mendras, Sociologie du milieu rural. U: Traite de Sociologie G. Gurvitch,
str. 317. H. Mendras daje sledeu odredbu njenog predmeta izuavanja. Ruralna sociologija
se defime kroz njeno polje izuavanja ruralnih drutava i iziskuje saradnju svih drutve
nih nauka da bi dosegla jednu integraciju raznih aspekata ruralnog ivota.

38

stoji jedna ruralizacija grada. Postoje razni posredni tipovi izmeu grada
i sela. Mnogi mali gradovi mogu da budu posmatrani kao ruralni. U sada
njem drutvu mnogi radnici i slubenici stanuju u naseljima i selima oko
grada. Veoma velik broj radnika, posebno kod nas, pripada kategoriji selja
ka radnika. Naroito brzi porast gradskih naselja, usled priliva populacije
sa sela, utie na ruralizaciju gradova unoenjem seoskog mentaliteta.
Kompleksnost svih ovih problema namee obimne zadatke ruralnoj sociolo
giji.3 Isto tako i urbana sociologija, da. bi dosegla integraciju raznih aspekata
gradskog ivota, morae da uzme u obzir i elemente ruralne sociologije zbog
prisutnosti ruralne populacije u gradskim aglomeracijama.
Kada je re o ukidanju suprotnosti izmeu grada i sela, onda e nesum
njivo taj proces pratiti ruralna i urbana sociologija poto se radi o osnov
nom i bitnom preobraaju drutva u celini. Klasici marksizma posveivali su
panju ukidanju suprotnosti izmeu sela i grada i polemisali sa shvatanjima
raznih teoretiara. Marks i Engels vide osnovni elemenat uklanjanja suprot
nosti izmeu grada i sela u ukidanju kapitalistikog naina proizvodnje. So
cijalizam, kao novi drutveni poredak i prva faza komunistikog drutva, determinirae postepeno ukidanje suprotnosti izmeu grada i sela. Urbana i
ruralna sociologija, svaka na svome terenu, prikupljanjem empirijskih po
dataka prouavae konkretne forme i manifestacije iezavanja ovih suprot
nosti i time pruiti podatke za uspenije drutveno-politike akcije u preo
braaju socijalistikog drutva. Urbana sociologija, naroito u uslovima iz
gradnje socijalizma, imae posla sa prouavanjem novih gradskih naselja,
koja e nastajati i razvijati se pod uticajem brze industrijalizacije, a novo
nastali drutveni odnosi predstavljat e i izraavati objektivnu prostomoekonomsku povezanost ruralnih i urbanih podruja.
LINOST U RURALNOM I URBANOM DRUTVU
Ruralne i urbane sredine uslovljavaju razliite stepene manifestovanja
drutveno-psiholokih odnosa. Razvijenija ruralna podruja u visoko industrijalizovanim zemljama pokazuju manje razlike izmeu ruralnih i urbanih
stanovnika u nainima shvatanja, oblicima kulturnog ponaanja itd. nego
to je to sluaj sa podrujima i zemljama gde je suprotnost izmeu poljo
privrednih
i
ekonomskih
gradskih
aktivnosti
klasino
dijametralna.
Savremena industrijalizovana poljoprivreda uslovi java nain ivota ruralnog sta
novnika blizak ivotu gradske populacije. Meutim, premda postoji dosta
slinih i zajednikih karakteristika izmeu urbane i ruralne populacije koje
su uslovi jene bazom zajednikog ivota, to se naroito manifestuje u oblasti
porodice i grupa prijateljstva, ipak, postoje znaajne suprotnosti u drutve
nim relacijama. Quinn istie da veliina, gustina i pokretljivost gradske
populacije uslovljava i poveava u odnosu na seosko'Stanovnitvo, izvestan
broj karakteristinih razlika u drutvenim relacijama. On istie tri osnovne
karakteristike kojima se odlikuju drutvene relacije u gradu za razliku od
relacija koje postoje izmeu individualnih gazdinstava u seoskim zajedni
cama. To su sledee:
3

H. Mendras, Ibid, str. 316.

39

1. Gradska zajednica ukljuuje brojnu populaciju, a to uslovljava da

se svi njeni lanovi ne mogu izmeu sebe poznavati. Zbog toga su ovakve
ljudske mter-relacije po svome karakteru spoljane i bezline. Kvalitet bezlinosti istican je esto kao najvea distingvirajua karakteristika grada.
2. Broj populacije i ekstremne specijalizacije ljudi, njihova razliita zani
manja, postojanje razliitih drutvenih grupa determinira i uslovljava izvan
rednu kompleksnost socijalnog sveta grada u odnosu na uproenost relacija
izmeu ljudi u seoskim zajednicama.
3. U gradu veina odraslih stanovnika igra razliite uloge u mnogim
drutvenim grupama. Na primer, ovek ivi u svojoj porodici a takoer i u
odreenoj drutvenoj grupi kada je na radu. Za ljude u gradu drutveni ivot je iskidan u vie ili manje izolovanih segmenata to nije sluaj u rural
noj zajednici. Prema tome, bezlinost, kompleksnost i segmentarnost linog
ivota, predstavljaju karakteristike koje su u otroj suprotnosti sa drutve
nim ivotom ruralne zajednice.4
Bergel istie da su mala urbana mesta dobro organizovana. Drutvena
kontrola verovatno nije nigde tako stroga kao to je to sluaj u selima i
malim gradovima. U ovakvim mestima postoji mogunost za veinu stanov
nika da zadre relacije lice u lice. Inter-personalni kontakti su esti. U malim zajednicama kritika i socijalni bojkoti su veoma efikasna sredstva i
nain za uspostavljanje komformizma. Nekomformist ima tekoe. Devijacije
su manjeg obima i u ponaanju ljudi vlada uniformiranost. Narod je konzer
vativan. anse za reformu su veoma male. Nasuprot tome Bergel smatra da
u velikom gradu nisu mogui ovakvi odnosi. U velikom gradu postoje razne
organizacije i drutva. Ne postoji jedna celovita organizacija za grad. Ali razne
organizacije i drutva odgovaraju obino odreenoj klasi, rasi, religioznim
grupama.
A ovi
elementi uslovljavaju
prije izdvajanja nego integraciju.
Bergelova razmatranja su znaajna, jer on istie vane faktore i determi
nante, koji uslovljavaju drutvenu dezintegraciju. On naroito naglaava da
se organizacije dele na segmente. One favorizuju svoje lanove, toleriu
druge ili pak vre diskriminaciju.5
Quinn u okviru drutvenih relacija grada, najpre razmatra kompleksnost
Urbanih kontakata. Gradski ovek moe da vidi za vreme jedne nedelje mno
tvo linosti koje ive u njegovu susedstvu a hiljade drugih na ulici, u auto
busu i vozu, u fabrici ili duanu gde radi, uestvuje sa bezbroj njih u vlasti
itd. Naprotiv, ovek u ruralnoj zajednici koja broji 500 stanovnika retko
sree strance. Gradski svet pokazuje heterogenost populacije. Dakle, postoji
velika raznolikost a takoe i veliki broj kontakata. Ova raznolikost je posledica etnike i kulturne heterogenosti gradske populacije. Nasuprot agrikulturne zajednice su homogene. Moemo rei na osnovu Quinnovih i Bergelovih
razmatranja da su osnovne i elementarne razlike u drutvenim relacijama iz
meu ruralnog i gradskog sveta uslovljene prvenstveno trima faktorima:
veliinom populacije, raznovrsnou drutvenih grupa, to proistie iz njiho
vih zanimanja, i raznovrsnou drutvenih grupa koje imaju razliite etnike
nacionalne, religiozne i druge kulturne karakteristike.
4
5

40

James A. Quinn, Urban Sociology, str. 2122.

E. E. Bergel, Urban Sociology, str. 486.

Ako uporeujemo ruralnu i urbanu sredinu moemo rei da je u selima,

po Quinnovom shvatanju, svet linosti vie manje integralan, tj. nije dife
renciran na segmente kao to je to sluaj u gradovima. U selu svi rade
zajedno, imaju zajednike rekreacije, rad je kooperativan, svi su meusobno
susedi itd. Nasuprot tome, u gradu je socijalni svet linosti segmentiran.
U jednoj velikoj kui deca se ne poznaju meusobno i nisu asocirana. Soci
jalni svet linosti se vie izdvaja u segmente kao to je ivot u porodici,
usedstvu i rekreacionim grupama. ovjek ne mora da ima prijatelje u fabrici
i na radnom mestu. On moe da via svoje poznanike kada dolaze na posao.
Meutim, on ne zna mnogo o njihovim porodicama i njihovim prijateljima.
Razmatranje problema linosti vezano je za kulturne nivoe. Postoje kon
trasti izmeu ruralne i urbane kulture. Oni su vezani za kulturno naslee koje
se sastoji od obiaja, verovanja, tradicije i si. Razlike izmeu ruralne i urbane
kulture kae Quinn zasnivaju se na dominaciji razliitih institucija.
U ruralnim zajednicama kontrola nad linou determinirana je porodicom
i susedstvom, a manje od drugih institucija. S druge strane kontrola u veli
kim
gradovima
(metropolama)
zavisi
od
jedne
ire
skale
superlokalnih
institucija.
Sukob elemenata drutvenih relacija prelama se u linosti. Gradski
stanovnik nalazi kontakte u malim drutvenim grupama. On nuno prihvata
deale i obiaje jedne od tih grupa. Gradski stanovnik kae Quinn
moe voljno da selekcionie grupe u kojima uestvuje i moe da obrazuje
svoj vlastiti svet za svoje potrebe. Sloboda gradskog stanovnika zavisi od
njegove voljne selekcije. Seoski stanovnik je vie ogranien svojom seoskom
zajednicom.6
Brza industrijalizacija nerazvijenih i zaostalih zemalja uslovljava veliku
pokretljivost seoskih masa i prelazak znatnog broja seljaka u gradove. Pro
blem adaptacije i. integracije individua u gradskoj sredini postavlja se na
veoma otar i izrazit nain. A. Cuvillier istie razliku izmeu seoskog i
gradskog duha. Nagomilavanje i skupljanje stanovnika vodi jednom izolovanom ivotu. Svako ivi za sebe, nema dodira sa svojim susedima i esto
ih i ne poznaje. Individua moe oajno oseati jednu moralnu izolovanost.
Ali se u gradovima miljenje razvija slobodnije i to uslovljava raanje novih
ideja. Vrednost individualne egzistencije ovde se snano osea. Meutim,
procenat samoubistava u gradovima je vei.
Nabrojani problemi gradskog ivota u pogledu linosti nisu jedini. Oni
su u stvari samo jedan deo elementarnih i osnovnih problema. Gradovi u
svakoj zemlji, prema njenim specifinostima, imaju i svoje posebne pro
bleme.
Osnovni
i
elementarni
problemi
(integracija,
adaptacija,
susedstvo,
sloboda liosti itd.) manifestuju se na posebne naine. Meutim, itav niz
lokalnih prilika uslovljava brojne probleme unutar gradske populacije. Kom
pleksna socioloka istraivanja treba da ih otkriju i nauno osvetle.
Nama nedostaju izuavanja uticaja grada na selo i obratno. Kakav je
ekonomski, drutveno-politiki i kulturni uticaj grada? Koliko se promenio
nain ivota, kultura i druga shvatanja seljaka pod uticajem grada? Kako
neposredna okolina utie na grad, tj. u kojim oblastima se ispoljavaju
zaostala konzervativna i patrijarhalna shvatanja u gradskoj sredini i kod
6

Quinn, Urban Sociology, str. 177.

41

kojih drutvenih grupa? Nesumnjivo je da od stepena ekonoms,ke poveza

nosti grada sa neposrednom okolinom zavise u veem ili manjem obimu
komunikacije i strujanje naprednih i zaostalih shvatanja i ideja koje se na
odreeni nain prelivaju u linosti.
U naem socijalistikom drutvu razvoj mehanizma neposredne demo
krati je uslovljava i omoguuje masovno uee graana u demokratskom
ivotu. Razvoj linosti u ruralnim i urbanim podrujima zavisi od angaovanosti u raznovrsnim formama drutvenog upravljanja. Posebno treba uka
zati na razvoj naeg komunalnog sistema, njegov znaaj i ulogu koju ima
u razvoju politikih odnosa. Komuna, kao elija nae neposredne socijali
stike demokratije, determinira itav niz elemenata koji uslovljavaju razvoj
lcnosti. Komuna predstavlja snanu polugu u vrem povezivanju rural
nih i urbanih podruja a takoe i uslovljava prevazilaenje suprotnosti u
shvatanjima i pogledima izmeu ruralnih i urbanih stanovnika.
ZAKLJUAK
1.
Zajedniko polje istraivanja urbane i ruralne sociologije nalazi se
u ruralnim sektorima urbanih naselja.
Pr,Ces transformiranja jednog ruralnog naselja u urbano moe da
bude predmet izuavanja jedne i druge grane sociologije.

3. U naoj zemlji meovita naselja, koja po svom tipu i karakteru ne

spadaju m u urbana ni u ruralna podruja, mogu da budu predmet ruralne
i urbane sociologije.
4. Urbana sociologija moe obuhvatiti i domen ruralnih podruja da bi
sa svoga aspekta pratila urbane elemente koji ovde nastaju. Ovo je naro
ito vano za ona ruralna podruja u kojima se pomou savremene tehnike
o avljaju razne agrikulturne aktivnosti i time poljoprivredna proizvodnja
dobija
industrijski
karkter.
Naroito
u
izuavanju
transformacija
naina
ivota kulturnih, etikih i drugih vrednosti ruralne populacije koja postaje
gradska, neophodno je da se urbana sociologija koristi elementima ruralne
sociologije,
etnologije
i
etnoloke
psihologije.
Izuavanje
partijarhalnog
seoskog mentaliteta u novim gradskim aglomeracijama nije mogue bez
&
navedenih disciplina.

Summary
THE RURAL AND THE URBAN SOCIOLOGY
, . ^he .nature of interrelations between sciences with similar or adiarpnt
subjects is not relevant only to the theory but also to the empirical research
3
branches of sociology (the rural and the urban) the author
haritfes as well1 a T ? '
d emgraphic- spatial, cultural and other pecu
liarities as well as their mutual interconnection,t especially in rural-urban areas.
the devel(^nmentnnf1 cS^-riian Rlaces ,wjth. their organizational structure causes
Jrf development of special socio-psyhological relations which are determining
rencies wfh CbeS nn?<dhn
^ urbaa inhabitants. An erasion of these diffedtT and con^rvs^de W
7 overcommg the traditional contrarieties between
city and contryside by their stronger economical connection and development of

communal system. In the concluding part the author stresses the need of more
complex study of the relations between the rural and the urban sociology in
Yugoslavia.

Pe3H>Me
PyPAJIbHAH M yPEAHMCTMHECKAH COIJMOJIOrMH
CBH3aHHOCT>
CTaBJiaeT
cy^MTb,

OHa

3Hpya

abg

Ha

He

nOXOJKMMM
tojibko

OAHOBpeMeHHO
copMOJiorMM

MX

HOM

MeatAy

co6o

oueHb

A-

OTHOUieHMM,

HayHHblMH

TO

BpeMfl

KOTopyro

aMnMpHaecKMX

ypSaHMCTMaecKyio),

ace

flMCUUnJIMHaMM

npojieMy,

nOAUepKHBaeT

npefl06-

Hyarno

MCCJieAOBaHHax.

aBTop

06lUeCTBeHH0-3K0H0MMHeCK0M,

B
a

CMejKHbIMM
TeopeTMuecKyio

BaacHa

(pypaJibHyio

CneUMCbMHHOCTb
T.

II

Baamyio

He

AHaJiM-

tojibko

yxa3biBaeT

AeMOrpadlMHeCKOM,

KyjIbTyp-

MX

B3aMMHyiO

CBa3b,

KOTO-

paa oco6eHHO npoaBJiaeTca b cejibCKO-ropoACKMX MecTHOCTax.

HacejieHHbie
CTpyKTypOM
meHMM,
3Ty

nyHKTbi

KOTopbie
pa3HMuy

peBHe,
BMTMeM

hx

KOMyHajibHOM
6ojiee

ropoACKoro

pa3BMTMe

onpeAeaaiOT

MoacHO

CBa3MBaa

AMMOCTb

cejibCKoro

o6yCJIOBJIMBaK>T

pa3HMpy

npeoAOJieTb
MeacAy

MeacAy

otmchom

co6om

CMCTeMbi.
BcecTopoHHero

OCOSbIX

Sojiee

KOHije

TMnoB

cejibCKMM

npoTMBopeuMBOCTeM
Kpenxo
CBoeii

MCCJieAOBaHMa

CBoeM

opraHM3apMOHHOM

OHJieCTBeHHO-nCMXOJTOrMHeCXMX
m

ropoACKMM
MeacAY

aKOHOMMuecKM,
CTaTbi
HaceaeHHbix

aBTop

OTHOHaceaeHMeM.
m

Ae~

ASJibHeMiHMM

pa3-

ropoAOM
noAuepKMBaeT

Heo6xo-

cejibCKO-ropoACKoro

rana

b lOrocjiaBMM.

43