Mina Petrovi

Filozofski fakultet
Univerzitet u Beogradu

Izvorni nauni lanak

UDK: 316.334.56(497.111)
Primljeno: 17. 09. 2007.

ISTRAIVANJE SOCIJALNIH ASPEKATA URBANOG

SUSEDSTVA: PERCEPCIJA STRUNJAKA NA NOVOM
BEOGRADU1

Researching Social Aspects of Urban Neighborhood: Reflections of

Professionals in New Belgrade
APSTRAKT U prvom delu rada razmatraju se analitiki koncepti istraivanja urbanog
susedstva: koncept zajednice, socijalne kohezije i socijalnog kapitala, kao i povezanost
fizikog (prostornog) okvira i znaenja koje susedstvu pripisuju akteri prostornih praksi. U
drugom delu rada, izlau se rezultati kvalitativnog istraivanja percepcije strunjaka o
postepenoj diferencijaciji znaenja susedstva, kvaliteta prostora i razvijenosti socijalnog
kapitala u odabranim susedstvima na Novom Beogradu. Istraivanje je zasnovano na
polustrukturiranim intervjuima sa 40 strunjaka (po 20 na dva rezidencijalna podruja
razliitog kvaliteta). Istraivanje je potvrdilo pretpostavku da je ideja susedstva kao
zajednice dominantna, ali i da je ideja susedstva kao robe u nastajanju na kvalitetnijem
podruju, a ideja o susedstvu kao negativnom kontekstu, na podruju nieg kvaliteta. U
skladu s oekivanjem da strunjaci razvijaju nove kriterijume vrednovanja odreenih
prostora (ega i koga ima, ta se dogaa), potvreno je da strunjaci na tim lokacijama
ee percipiraju nepoeljne druge i manjkavosti prostornih sadraja i oblikovnih reenja.
Razvijenost reciprocitetne podrke sa susedima znaajna je za oseaj pripadanja susedstvu
kod svih ispitanika, dok se najvea razlika u percepciji susedstva uoava u domenu
bezbednosti, prevashodno usled razlika u socijalnom kontekstu susedstva (prisustvo
narkomanije, kriminalaca i socijalna filtracija stanovnika na manje kvalitetnom podruju)
ali i nekih karakteristika prostora (bolja opremljenost, osvetljenost i osiguranje objekata na
kvalitetnijem podruju). Socijalni kapital kao potencijalni resurs povezivanja graanskih
asocijacija sa institucijama bitnim za kvalitet ivota u susedstvu veoma je nizak na oba
podruja. Svi ispitanici pokazuju veu naklonost ka reavanju problema plaanjem usluga
(ak i za druge susede) nego ka graanskom aktivizmu, to je strategija ogranienog dometa
u socijalno heterogenim susedstvima.
KLJUNE REI urbano susedstvo, zajednica, socijalni kapital, kvalitet mesta, Novi
Beograd, strunjaci, intervjui

Tekst je nastao kao rezultat rada na projektu Drutveni akteri i drutvene promene u Srbiji 19902010, br. 149005, koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije.

56

SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N 1

ABSTRACT Firstly, the paper aims to present basic analytical concepts in researching
social aspects of urban neighborhoods: community, social cohesion, social capital, as well
as relationship between physical and social structures within the neighborhood. Secondly,
the paper presents empirical research that explores if there is a process of differentiation in
the perception of neighborhood among professionals living in the neighborhoods exposed to
significant changes in social and urban structures. By employing a qualitative methodology,
based on interviews with 40 professionals in two types of neighborhoods (one exposed to
social filtration and the other to the process of gentrification), the study reveals that
neighborhood as a community prevails in all localities, that the neighborhood as a
commodity develops more distinctively in better quality neighborhoods while the perception
of neighborhood as a negative context (social and physical) emerges in lower quality
neighborhoods. The importance of network support and reciprocity appeared equally
developed in both residential areas, enhancing the sense of belonging to the neighborhood.
The greatest difference was documented in respondents safety perception primarily due to
differences in neighborhoods social context (crime, drug abuse and people from the margins
in the lower quality area). Spatial characteristics influenced the perceived level of safety too
(better equipment and security of buildings in the higher quality area). Social capital
understood as potential resource that can be mobilized through intermediate institutions is
generally low, without differences between the observed areas. It is visible in the tendency
among all respondents to employ primarily the private sector in solving neighborhood
problems instead of demanding institutional support, as well as in preferring the payment of
services to participation in neighborhood activities.
KEY WORDS urban neighborhood, community, social capital, quality of place, New
Belgrade, professionals, interviews

Uvod
Istraivanje susedstva u savremenom urbanizovanom drutvu trebalo bi da
odgovori na pitanje: da li lokalno zasnovani identiteti i socijalne veze jo imaju
znaaja i kakvog? Imajui u vidu proces individualizacije i sve manja prostorna
ogranienja u uspostavljanju socijalnih odnosa, ini se da susedstvo kao teritorijalna
zajednice gubi na znaaju. Uloga rutinizirane svakodnevice u obnavljanju i
normalizaciji socijalnih odnosa, meutim, govori u prilog susedstvu kao vane
socijalne sfere, posebno s tendencijom opadanja ontoloke sigurnosti u rizinom
drutvu (Giddens 1990, Beck 1999).
Ovaj rad ima za cilj da ukae na analitike koncepte relevantne za
prouavanje socijalnih aspekata urbanog susedstva i da predstavi rezultate jednog
pilot empirijskog istraivanja. U prvom delu rada skiciraju se bitne karakteristike
koncepta zajednice, socijalne kohezije i socijalnog kapitala, a potom se ukazuje na
povezanost fizikog (prostornog) okvira, naina njegove upotrebe i znaenja koje
susedstvu pripisuju akteri prostornih praksi. U drugom delu rada, izlau se rezultati

Mina Petrovi: Istraivanje socijalnih aspekata urbanog susedstva...

57

kvalitativnog istraivanja percepcije strunjaka o postepenoj diferencijaciji

susedstva u odabranim novobeogradskim blokovima.

Analitiki pristupi
Brint definie zajednicu (community) kao agregat ljudi koji dele odreene
aktivnosti i/ili ubeenja i koji su, u principu (naglasak u originalu), povezani
lojalnou, zajednikim vrednostima, emocijama (2001: 8). U savremenim
zajednicama, prema Brintovom odreenju, odnos lanova nije dominantno
oblikovan njihovim formalnim ulogama a relativnu neformalnost odnosa prati oseaj
pripadanja/bliskosti sa ostalim lanovima zajednice (po odreenom osnovu), pri
emu nije nuno potpuno poznavanje njihove linosti.2 U klasifikaciji koju ovaj
autor razvija susedstvo spada u zajednice iji je elementarni osnov uspostavljanja
odnosa (kao prvi kriterijum klasifikacije) prostorna bliskost i koje u tom smislu
sadre element neminovnosti (za razliku od druge velike grupacije zajednica, koje se
elementarno baziraju na izboru), potom, to su zajednice u kojima je primarni razlog
interakcija (drugi kriterijum klasifikacije) zasnovan na zajednikim aktivnostima (a
ne na uverenjima) i u kojima je frekvencija interakcija (trei kriterijum klasifikacije)
relativno visoka (Brint 2001:10). Iako je znaaj motiva za interakciju jedan od
kljunih kriterijuma klasifikacije, Brint stavlja naglasak i na ishod interakcija, te
ukazuje da oekivano visoki nivoi participacije lanova, uzajamne pomoi i prisnosti
mogu znaajno da variraju od susedstva do susedstva, kao i jasnoa odreenja i
jaina granica izmeu lanova i ne/lanova susedske zajednice. Brint istie i da su
interakcije u susedstvu obino pod uticajem irih socijalnih identiteta, to susedstvo
svrstava u stratifikovani tip zajednice (2001: 12-13).
Promiljanje susedstva kroz koncept zajednice kao relativno stabilne strukture
naglaava da susedstvo nije samo terotorijalno ograniena oblast ve sloena mrea
socijalnih odnosa. Forrest i Kearns (2001) istiu da susedske veze doprinose
oseanju sigurnosti, praktike i socijalne podrke i da rezidencijalno zasnovane
interakcije imaju vanu ulogu u svakodnevnim rutinama koje ine temelje socijalne
kohezije, kroz njih se uimo toleranciji, kooperaciji, i stiemo oseaj socijalnog
poretka i pripadanja, kojim ljudima i ime smo okrueni u specifinoj lokaciji
doprinosi mogunostima ali i ograniavanju izbora i, indirektno, pojmu (sopstvene)
socijalne vrednosti (ibid: 2130).
Istraivanja susedstva koja polaze od koncepta socijalnih mrea fokusiraju se
na mapiranje takozvanih jakih i slabih veza (Granovetter 1973) u susedstvu. U

Prema Brintovom miljenju osavremenjavanje koncepta zajednice omoguio je Durkheimov pristup

pojmu zajednice kao skupu varijabilnih karakteristika ljudske interakcije, a ne obavezne uparenosti
karakteristika, koja obelea Teniesov pristup (Brint 2001: 2-3).

58

SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N 1

savremenom drutvu pojedinci razvijaju viestruke identitete (po osnovu razliitih

uloga, afiniteta i sl.) i sposobnost da ih brzo preuzimaju, emu odgovara
predominacija slabih veza.3 Prema miljenju Brinta (2001), glavni socioloki
interes koncepta socijalnih mrea nalazi se u sferi praktinih/materijalnih koristi
koje stiu lanovi zajednice, ime se donekle zapostavlja dimenzija susedstva kao
zajednice koja konotira humane aspekte drutvenih odnosa, kao to su meusobno
uvaavanje, podrka i relativno postojana lojalnost. Na tragu Putnamovog pristupa,
istie se da norme i mrena interakcija koje nastaju iz asocijacija licem u lice
omoguuju uesnicima da efektivnije postiu zajednike ciljeve (Putnam 1993).
Drugim reima, socijalni kapital generie dobru volju, poverenje, reciprocitetne
odnose i kooperaciju meu ukljuenim akterima, ime se redukuju transakcioni
trokovi socijalne akcije na nivou susedstva, u ostvarivanju kako individualnih tako i
kolektivnih interesa.4 Pri tome, pokazuje se da socijalna povezanost aktera na
horizontalnom nivou (meu akterima bliske socijalne pozicije i refleksivnosti,
zasnovane na tzv. bonding - vezujuem socijalnom kapitalu) ne generie
adekvatne efekte ukoliko nije upotpunjena interakcijom po vertikali (sa
predstavnicima neposrednih institucija, sa ljudima/ organizacijama razliitog
socijalnog miljea, tzv. linking - povezujui socijalni kapital) (Keyes 2001: 136141).5 Za Keyesa je kljuna interakcija aktera koji se nalaze na razliitim pozicijama
hijerarhijske strukture (bottom up i top down, odnosno smerovi interakcije
odozdo na gore i odozgo na dole), od ijeg stepena razvijenosti zavise posve razliiti
efekti, kooperativnost i fleksibilnost razvoja susedstva (sinergija svih aktera),
odnosno stanje anomije (zatvaranje aktera, posebno na donjem delu stratifikacijske

Preutna pretpostavka je da neuspena susedstva nemaju dovoljno elemenata koji omoguuju

adekvatnu socijalnu koheziju, budui da veze meu susedima (nezaposleni, siromani,
marginalizovani po bilo kom osnovu) ne produkuju dovoljno iroke socijalne mree koje bi im
omoguile prodor u polje rada, obrazovanja, zdravstva ili druga socijalno relevantna polja u cilju
podizanja kvaliteta ivota (individualnog i/ili grupnog) . U savremenom drutvu takva susedstva
esto nemaju dovoljno razvijenih ni jakih, a ne samo slabih veza (Taylor 2000: 1027).
Ovaj koncept najee se primenjuje u istraivanjima meupovezanosti socijalne iskljuenosti i
rezidencijalne segregacije marginalizovanih grupa. Treba napomenuti da pojam socio-prostorne
iskljuenosti susedstva nije iskljuivo vezan za marginalne drutvene grupe. Pored ovog tipa
nevoljne iskljuenosti, veoma je rasprostranjena i voljna iskljuenost susedstva viih drutvenih
slojeva u ekskluzivistikim enklavama (Marcuse 2002). Nivo socijalnog kapitala u ovakvim
zajednicama je visok ali ne nuno aktualizovan zbog oslanjanja na ostale vidove kapitala u
reavanju pitanja vezanih za susedstvo.
Keyes primenjuje koncept socijalnog kapitala na nivou susedstva refokusirajui Woolcockov (1988)
model distinkcije socijalnih kapitala, koji bonding (vezujui) socijalni kapital smatra osobenim za
veze izmeu slinih ljudi koje obeleavaju i sline situacije (porodica, susedi), bridging
(premoujui) socijalni kapital tipinim za veze slinih ljudi/aktera ali na veoj socio-prostornoj
udaljenosti (kolege i sl), dok linking (povezujui) socijalni kapital smatra karakteristinim za veze
meu akterima koji nisu slinih socijalnih karakteristika, prevashodno po stepeni moi i uticaja, niti
su takve situacije u kojima se nalaze.

Mina Petrovi: Istraivanje socijalnih aspekata urbanog susedstva...

59

skale, to vodi amoralnom individualizmu, u situaciji slabo razvijenih socijalnih

mrea sa sebi slinima, odnosno amoralnom familizmu ukoliko su ove mree
razvijene) (ibid: 139).6 U Tabeli 1. data je tipologija domena socijalnog kapitala iz
perspektive novih programa regeneracije urbanih susedstva kao samoorganizovanih
i odrivih zajednica, koja operacionalizuje oba pomenuta tipa socijalnog kapitala.
Tabela 1. Domeni socijalnog kapitala u susedstvu
DOMEN
poveanje moi
participacija
asocijativne
aktivnosti i
zajedniki ciljevi
mree podrke i
reciprocitet
kolektivne
norme i
vrednosti
poverenje
sigurnost
pripadanje

OPIS
oseaj ljudi da imaju mogunost da iskau svoje miljenje i da e biti
sasluani, da mogu sami inicirati odreene akcije za promenu
uzimanje uea u drutvenim aktivnostima, aktivnostima lokalne
zajednice i procesu odluivanja na lokalnom nivou
ljudi sarauju i formiraju formalne ili neformalne grupe kako bi dalje
razvili svoje individualne i kolektivne interese
individue i organizacije sarauju i pomau se u cilju zajednikih ili
dobiti nekog od ukljuenih aktera, oekivanje da e se dobiti ili dati
pomo od drugih odnosno drugima kada je to potrebno
deljenje zajednikih normi, vrednosti, ponaanja

oseaj da se moe imati poverenje u svoje susede, lokalne organizacije i

autoritete odgovorne za upravljanje i servisiranje lokalne zajednice
oseaj sigurnosti u lokalnoj zajednici, strah ne utie na ogranienja u
upotrebi javnog prostora
oseaj povezanosti sa susedima, pripadanja mestu i ljudima koji ga
naseljavaju

Izvor: Forrest i Kearns (2001: 2140)

Koji vid socijalnog kapitala e biti zastupljen u susedstvu znaajno zavisi i od identiteta zajednice
(diskursa u pogledu definicije lanova i nelanova susedstva mi vs. drugi). Uspostavljanje
autonomnog identiteta susedstva marginalizovanih socijalnih grupa oteano je neophodnim
distanciranjem od nametnutih kategorija (stigmatizacije), te se u takvim susedstvima razvijaju
prevashodno strategije snalaenja a ne prevazilaenja nepovoljnih okolnosti u kojima se ivi.
Socijalni identitet je proces naeg razumevanja ko smo i ko su drugi ljudi, i obratno. Bitno je
razlikovati proces grupne identifikacije (kolektiviteta koji se(be) definie grupa za sebe
susedstvo kao mi grupa) od socijalne kategorizacije (kolektivitet kako ga definiu i identifikuju
drugi kategorija po sebi, npr. kategorizacija socijalnog statusa podrazumeva primenu istih
kategorija u odreivanju i sopstvenog i poloaja drugih. Jenkins 1996: 23).

60

SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N 1

Butler i Robson (2001) su eleli da utvrde u kojoj meri i na koji nain

pripadnici srednjih slojeva koriste socijalni kapital na susedskom nivou. Na osnovu
istraivanja dentrifikovanih susedstva u Londonu oni su izdvojili tri tipa ponaanja
srednje klase. Prvi nazivaju graanska dentrifikacija (visok nivo razvijenosti
socijalnih odnosa meu susedima, kao i sa neposrednim institucijama) - socijalni i
kulturni kapital kombinuju se i vode uspenim komunalnim aktivnostima sa ciljem
unapreenja okoline i institucionalne infrastrukture. Drugi karakterie latentan
socijalni kapital (visok nivo razvijenosti socijalnih odnosa meu susedima, ali bez
aktivnosti i odnosa sa neposrednim institucijama po pitanju kvaliteta ivota u
susedstvu) - zajednica koja se mnogo vie bazira na visokom nivou ekonomskog i
kulturnog kapitala nego na socijalnom kapitalu; socijalni kapital je potencijalna
energija a naklonost ka privatnoj proviziji usluga favorizuje se u odnosu na strategije
graanskih kampanja. Dok su prva dva tipa ponaanja zabeleena u socijalno
homogenim susedstvima (u kojima poeljni socijalni miks u najboljem sluaju
ispitanici sagledavaju kao suivot pripadnika razliitih zanimanja srednje klase),
trei tip ponaanja zabeleen je u susedstvu u ijim okvirima realno postoji daleko
vei stepen etnike i socijalne heterogenosti. Ovaj tip ponaanja obeleava najnii
nivo aktualizovanog socijalnog kapitala (nerazvijenost susedskih odnosa i relacija sa
organizacijama i institucijama), to se pripisuje kako razliitom ivotnom stilu
(daleko vei udeo samakih domainstava u odnosu na ostala istraivana susedstva),
tako i dominaciji paralelnih a ne integrativnih odnosa meu susedima razliitih
socijalnih karakteristika, jer istraivanje ukazuje da predstavnici srednje klase u
praksi tee separaciji, iako deklarativno veliaju multikulturalizam gradskog ivota
(Butler i Robson 2001: 2158-2160).
Koncept socijalnog miljea, takoe, sve je prisutniji u istraivanjima urbanih
susedstva, posebno onih koje karakterie izvestan stepen socijalne heterogenosti.
Socijalni milje, ili socioprostor, definie se kao relativno stabilna konfiguracija
akcija i iskustava, strukturiranih u saglasju sa vrednosnim sistemom aktera, kojom
se generie znaajan stepen praktike kompetentnosti u socijalnom okruenju
odnosno omoguava nesvesna selekcija aspekata koji ine okruenje poznatim i
prihvatljivim (naim) (Albrow, 2000). Druge osobe u susedstvu nisu ni potpuni
stranci niti celovite osobe ve pojedinci koji ulaze u neiji socioprostor kao
konkretni drugi s ulogom koju definise konkretna situacija, a koja u najveoj meri
determinie i domete takvog odnosa. Na tragu Bourdieuovog habitusa7 istrauje se i
injenica da susedstva viih klasa generiu prakse koje odgovaraju situaciji

Posebno se apostrofira Bourdieuovo odreenje habitusa kao sistema obrazaca ponaanja i

vrednovanja koje akteri stiu kroz iskustvo zauzimanja odreenog poloaja u drutvenom ivota,
kao skup dispozicija koje orijentie aktere da delaju i reaguju na odreeni nain a da pri tome nisu
neposredno rukovoeni eksplicitnim pravilima (1998).

Mina Petrovi: Istraivanje socijalnih aspekata urbanog susedstva...

61

(dominantnoj kulturi), dok to nije sluaj sa susedstvima drugih klasa, to se smatra

vanim mehanizmom reprodukovanja socijalnih nejednakosti (Bonneti 2002).
Znaajna su i razmatranja uticaja koji karakteristike prostora (koncept
oblikovanja, raspored funkcija, nivo opremljenosti i sl.) imaju na kvalitet drutvenih
odnosa u susedstvu, razvoj lokalnih identiteta i praksi. Prostori (kola, rekreacioni
tereni, kafii, prodavnice, specifini urbani okovi, crkva i sl) u kojima se
odvijaju ritualna zbivanja u susedstvu smatraju se vanim mehanizmima podsticanja
socijalne inetrakcije (Brint 2001). Znaajna razlika istie se izmeu prostora
oblikovanih u duhu modernog funkcionalizma (odvojenost rada od stanovanja,
monofunkcionalnost rezidencijalnih oblasti, standardizovana mesta susretanja, veliki
prazni prostori izmeu uniformnih zgrada od betonskih blokova) i
multifunkcionalnih gradskih prostora (sa klasinim konceptom ulice, parkova,
prodavnica). Prvi koncept (primenjen na Novom Beogradu) pokazao se
problematinim jer pojedinani objekti nisu lako prepoznatljivi, to je bitna
pretpostavka struktuiranja znanja o okruenju i razvoja mentalne mape, identiteta
zajednice i oseanja sigurnosti (Jacobs 1961). Prostorne pretpostavke oseaja
bezbednosti, jednog od najvanijih za susedstvo, znaajne su jer on proistie upravo
iz zajednikih ruta kretanja i svakodnevnih susretanja sa susedima, ma kako
povrnih i kratkotrajnih. Na ovim osnovama nastaju kulturni konstrukti kao deo
razumevanja naina na koji funkcionie ivot u odreenom prostoru. Stanovnici
koriste razliite prostore metafore (sigurna mesta; vrue take) da demarkiraju
fizike strukture, definiu kognitivne granice kojima se rukovode u svakodnevnom
kretanju i socijalnim odnosima (razvojem selektivnih asocijacija i predstava o tome
ko su i gde ive ljudi slini njima, oni sa kojima bi voleli da budu povezani i
obrnuto) (Jackson 1992).
Nesporno je da postoji itav spektar znaenja koje susedstvo ima za razliite
drutvene grupe (u zavisnosti od niza faktora: kultura, pol, starost, faza u ivotnom
ciklusu, socijalni poloaj, itd.). Forrest i Kearns pokuali su da klasifikuju ideju
susedstva iz razliitih perspektiva izdvojivi: 1. susedstvo kao zajednicu lokalni
domen prijateljskih odnosa i oputenih susreta; 2. susedstvo kao kontekst najpre u
smislu negativne socijalne reputacije, etiketiranja (stigmatizacije) a potom i razvoja
devijantnih oblika ponaanja kao odgovora marginalizovanih pojedinaca i grupa na
socijalnu iskljuenost; 3. susedstvo kao roba susedstvo kao potroaka nia
savremenog urbanog ivota, domen kompatibilnih ivotnih stilova u kome se
znaajni elementi socijalnog identiteta nalaze u odgovorima na pitanja gde, ta i sa
kime troimo, to susedstvo ini i domenom simbolikog kapitala. Ova ideja bliska
je pojmu kvaliteta mesta, koji je Florida (2002) uveo suprotstavljajui ga
tradicionalnom konceptu kvaliteta ivota, a kojim se istiu tri bitne dimenzije izbora

62

SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N 1

mesta stanovanja kreativne klase:8 ega ima (kombinacija karakteristika izgraene

sredine i prirodnog okruenja), koga ima (koji tip ljudi ivi u susedstvu i ko ga
poseuje) i ta se dogaa (raznovrsnost moguih aktivnosti, u kojoj meri i na osnovu
kojih sadraja je susedstvo atraktivno) (Ibid: 232).

Istraivanje susedstva na Novom Beogradu

Socio-prostorni kontekst istraivanja

Gradnja Novog Beograda zapoeta je nakon II svetskog rata u skladu sa
principima Atinske povelje i modernog urbanizma. Iako ambiciozno planiran kao
sedite prestonice socijalistike Jugoslavije (sa zgradama federalne vlade i
Centralnog komiteta Komunistike partije), usled nedostatka investicija9 ovaj deo
grada razvio se u najmnogoljudniju ali preteno monofunkcionalnu (rezidencijalnu)
optinu u Srbiji, premda sa natproseno razvijenom komunalnom i socijalnom
infrastrukturom, i sa manje ili vie realizovanim ambicijama da se izbegne
arhitektonska uniformnost rezidencijalnih blokova. Podruje Novog Beograda
karakterisala je gotovo potpuna dominacija kolektivnog tipa stanovanja i
dravne/drutvene provizije stanova (prema popisu stanova iz 1991, pre masovne
privatizacije stambenog fornda, ak 87% stanova na Novom Beogradu bilo je u
drutvenom vlasnitvu). Imajui u vidu relativno povoljan kvalitet stanova,
opremljenosti stambenih naselja i ekolokih parametara, ne iznenauje podatak da je
Novi Beograd u ovom periodu nastanjivan uglavnom srednjom klasom (primarno
strunjacima i slubenicima odnosno zaposlenim u dravnoj i partijskoj
administraciji, vojsci i policiji). Izvesne razlike u kvalitetu stanova i infrastrukturne
opremljenosti odreenih blokova su postojale (i u zavisnosti od njihove lokacije:
centralne ili periferne, u blizini administrativnog centra Novog Beograda odnosno
rubne industrijske zone), to je uslovljavalo izvesne razlike u socijalnoj strukturi, u
skladu sa tada poeljnim principom socijalne heterogenosti susedstva.10 Ove razlike,
meutim, dobijaju na znaaju s uvoenjem trinih kriterijuma u oblasti stanovanja i

Floridino odreenje kreativne klase neto je ire od Goldthorpove (1995) nove servisne klase jer
obuhvata nosioce ireg spektra zanimanja (ukljuuje i neke semiprofesije za koje je karakteristina
kreativnost i samostalnost u poslu).
9
Vano je napomenuti kvalitativnu dimenziju socijalistike podurbanizacije (Szelenyi 1996), uopteno
nii kvalitet infrastrukture i manju raznovrsnost gradskih sadraja u poreenju s kapitalistikim
modelom.
10
Prezastupljenost viih drutvenih slojeva meu korisnicima drutvenih stanova, ali i relativno niska
rezidencijalna segregacija bitne su karakteristike socijalistike redistributivne politike (ire u
Petrovi 2004).

Mina Petrovi: Istraivanje socijalnih aspekata urbanog susedstva...

63

urbane ekonomije, a doprineli su im i ekonomski neodriv sistem investicionog i

tekueg odravanja stanova i komunalne infrastrukture tokom socijalizma, kao i
problemi njegovog daljeg uruavanja odnosno transformisanja u postsocijalistikom
periodu. Karakteristian model socio-prostornog razvoja susedstva na Novom
Beogradu tokom socijalizma, i nakon toga sprovedena sveopta privatizacija
stanova, ini ovo podruje relevantnim za istraivanje razvijenosti socijalne kohezije
i socijalnog kapitala na nivou urbanih susedstva (kolektivni tip stanovanja) u
postsocijalistikom periodu, kada se usled prenoenja odgovornosti za odravanja
stambenih zgrada na vlasnike stanova oekuje i znaajan stepen kooperativnosti,
kako meu susedima tako i izmeu (organizovanih) graana i aktera (organizacija /
institucija) van neposrednog susedstva.
Nakon 2000. socio-prostorni razvoj Novog Beograda belei i druge promene.
U skladu sa zapoetom komercijalizacijom gradskog prostora, usvajaju se novi
koncepti razvoja rezidencijalnih kvartova, sa znaajnom zastupljenou poslovnih,
zabavnih i drugih sadraja, ime se odstupa od bazinih principa modernog
funkcionalizma, u meri u kojoj je to mogue u postojeim fizikim strukturama.
Podruje Novog Beograda, ak, postaje glavna zona (budueg) komercijalnog i
poslovnog razvoja Beograda. Veina novih megamarketa, trnih centara i poslovnih
objekata izgraena je na Novom Beogradu, koji se planira kao novi city Beograda,
to pretpostavlja poveani priliv i koncentraciju nove servisne klase, za koju se
grade rezidencijalni objekti, znatno nie spratnosti i visokog kvaliteta. Na taj nain
poveava se opseg socio-prostornih nejednakosti na Novom Beogradu, budui da su
odreene lokacije izloene specifinom procesu dentrifikacije (poboljanje
kvaliteta stanovanja, prevashodno novogradnjom, i porast socijalne homogenosti
susedstva viih drutvenih poloaja), dok su lokacije nieg kvaliteta izloene
propadanju, i u fizikom i u socijalnom pogledu. U nekim blokovima uoavaju se
prve naznake globalne imigracije budui da se u njima koncentriu radnje Kineza,
koji u okruenju i rentiraju stanove. Novi Beograd, tako, postaje podruje postepene
diferencijacije susedstva koja reflektuje sistemske promene u drutvu.
Predmet i cilj istraivanja, polazne pretpostavke
Podruje Novog Beograda, dakle, prepoznato je kao pogodno za istraivanje
koje ima za predmet moguu diferencijaciju znaenja susedstva (zajednica
kontekst roba), procene kvaliteta susedstva u skladu s konceptom kvaliteta mesta,
kao i razvijenosti domena socijalnog kapitala u uslovima kolektivnog tipa
stanovanja.
Ciljeve i nain realizacije istraivanja odredila je injenica da je ono
sprovedeno u okviru meunarodnog projekta Diffrentiated Neighbourhoods, u
organizaciji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Naime, iako bi bilo

64

SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N 1

optimalno da se navedeni aspekti diferencijacije susedstva istrauju u kontekstu dve

nezavisne varijable: socijalni poloaj ispitanika i prostorne karakteristike naselja,
raspoloiva sredstva limitirala su veliinu uzorka, pa je u istraivanju socijalni
poloaj ispitanika kontrolisan, te je i osnovni cilj istraivanja suen na sticanje uvida
u mogua znaenja i procene susedstva na osnovu percepcije strunjaka, kao aktera
vee refleksivnosti, ire socijalne umreenosti, novih zahteva u pogledu kvaliteta
prostora. Dakle, osnovi cilj istraivanja je da se utvrdi da li meu strunjacima
postoji diferencijacija u znaenju susedstva, proceni kvaliteta mesta i realizaciji
socijalnog kapitala na rezidencijalnom nivou a u zavisnosti od kvaliteta lokacije
stanovanja (o karakteristikama izabranih lokacija ire u narednom odeljku). U skladu
sa time definisane su i osnovne pretpostavke istraivanja.
Prvo, da je ideja susedstva kao zajednice dominantna, ali i da je ideja
susedstva kao robe u nastajanju na kvalitetnijim lokacijama Novog Beograda, a ideja
o susedstvu kao negativnom kontekstu na loijim lokacijama. U skladu s
oekivanjem da strunjaci razvijaju nove kriterijume vrednovanja poeljnosti
odreenih prostora (ega i koga ima, ta se dogaa), pretpostavka je da strunjaci na
loijim lokacijama ee percipiraju nepoeljne druge i manjkavosti prostornih
sadraja i oblikovnih reenja.
Drugo, imajui u vidu predstavljene domene socijalnog kapitala (Tabela 1),
realno je oekivati da relativno mala socijalna distanca meu susedima (priblian
nivo obrazovanja i opteg drutvenog poloaja srednje klase, sa svim turbulencijama
kojima je izloena poslednjih godina) pogoduju oseaju pripadanja susedstvu,
poverenju u susede, zajednikim normama, vrednostima, ponaanju, kao i da su
deinstitucionalizacija i atomizacija drutva osnaivale praksu reciprocitetne podrke
meu susedima na svim lokacijama. I pored toga, polo se od pretpostavke da
percepcija poveanja socijalne distance strunjaka u odnosu na susede (sa
postepenim promenama u vrednovanju visokog obrazovanja i diferenciranjem
drutvenih poloaja unutar srednje klase, kao i realnim promenama u socijalnom
sastavu susedstva) ima negativne efekte na socijalno heterogenijim i prostorno
manje kvalitetnim lokacijama i obratno. Potom, da prostorno nerazvijenije lokacije
imaju negativniji uticaj na itljivost susedstva i razvoj mentalnih mapa, kao bitnim
elemenatima za oseaj bezbednosti u susedstvu. U skladu s oekivanim razlikama u
znaenju susedstva (prva pretpostavka), pretpostavljeno je postepeno profilisanje
razlika i u preostalim domenima socijalnog kapitala (poveanje moi, participacija,
asocijativne aktivnosti i zajedniki ciljevi), posebno odnosa i aktivnosti kojima se
prodire do struktura moi i uticaja. Otuda je pretpostavljeno da su strunjaci koji
ive u naseljima nieg kvaliteta i vee heterogenosti vie skloni graanskom
aktivizmu (grupno organizovanje i obraanje institucijama), zbog nedovoljne
brojnosti osoba istog ili slinog materijalnog poloaja da bi se problemi reavali
prevashodno ekonomskim kapitalom, a da su strunjaci iz prosperitetnijih blokova, i
sa veim stepenom socijalne homogenosti, naklonjeniji reavanju razliitih pitanja

Mina Petrovi: Istraivanje socijalnih aspekata urbanog susedstva...

65

plaanjem usluga (privatna provizija). Ipak, pretpostavljena je niska diferencijacija u

ovim segmentima analiza, budui da su tokom socijalizma graani retko uzimali
uee u aktivnostima/odlukama o razvoju susedstva (lokalne zajednice), u skladu sa
opte niskim nivoom graanskog aktivizma.
Metod istraivanja
Istraivanje je bazirano na polustruktuiranim intervjuima sa 40 strunjaka,
stanovnika dve rezidencijalna podruja na Novom Beogradu (po 20 strunjaka sa
svake). Zbog relativno ogranienih sredstava istraivanja nije bilo mogue
realizovati uzorak po odreenim blokovima kao najuim prostornim jedinicama
susedstva.11 Prvo podruje (podruje A u daljoj analizi potez du Bulevara dr
Zorana inia, od ulice Milentija Popovia do Omladinskih brigada) pripada zoni
administrativnog, komercijalnog i gradskog centra Novog Beograda, blizu je centru
grada i podruje je na kome su i tokom socijalizma graene zgrade nie spratnosti,
po pravilu stanova boljeg kvaliteta, a koja je zbog planiranih luksuznih sadraja i
nedostatka sredstava za njihovu realizaciju ostala nedovoljna izgraena, da bi
poslednjih godina postala izuzetno interesantna za investicije i gradnju (zbog velike
koncentracije banaka ovaj potez naziva se i beogradski Wallstreet, tu je lociran i
novi Merkator, nova sportska i koncertna hala Beogradska arena, a u blizini su i
Sava centar, luksuzni hoteli, itd.). Tokom socijalizma, a i u postsocijalistikom
periodu, ovo podruje privai(lo) (je) pripadnike viih socijalnih sojeva, to rezultira
socijalno homogenijim susedstvima, posebno novoizgraenim. Drugo podruje
(podruje B u daljoj analizi) nalazi se na rubu industrijske zone Novog Beograda
(blokovi 70/ 70a, 44 i deo bloka 45 uz ulicu Jurija Gagarina i Nehruovu). Tokom
socijalizma to je bila prevashodno rezidencijalna oblast, loijeg arhitektonskog
dizajna (betonske viespratnice) i nivoa opremljenosti (to se ne odnosi na
adekvatnost kapaciteta kola i deijih vrtia), poznata kao Blokovi
(standardizacija modernog urbanizma (bila) je uoljivija nego u ostalim delovima
Novog Beograda), sa znatno veom heterogenou stanovnika (luksuzniji stanovi i
koncentarcija viih socijalnih slojeva (bila) je u delovima blokova uz obalu Save).
Poslednjih godina zabeleena je znaajna graevinska aktivnost i na ovom podruju,
ime se privode nameni povrine planirane kao komercijalni i gradski centri

11

Takoe, izbor lokacija donekle je bio instruiran ciljem projekta Differentiated Neighbourhoods da
se istraivanjem obuhvate lokacije na kojima se uoavaju efekti globalizacije na urbane strukture
(koncentracija luksuznog stanovanja i finansijskog sektora, globalna imigracija, itd). Nemogunost
da se uzorak adekvatno realizuje i sa stanovnicima luksuznih etvrti (pretpostavljeno pripadnicima
nove servisne klase), kao i poetna faza ovih socio-prostornih promena, uticali su na nii stepen
diferenciranosti dobijenih rezultata u odnosu na mogui opseg razlika urbanog susedstva strunjaka
u kolektivnom tipu stanovanja.

66

SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N 1

(poznata Piramida), uz koncentraciju kineskih radnji i bez novih luksuznijih

rezidencijalnih kompleksa.
Intervjui su obavljeni u perioudu decembar 2006 januar 2007. Izbor
ispitanika izvren je po snow ball metodi. Svi ispitanici imaju univerzitetsko
obrazovanje, zaposleni su, stari su od 25 do 45 godina, 24 ispitanika ima manje od
34 godine, od ega je 16 na podruju A. U ukupnom broju intervjuisanih ujednaena
je zastupljenost ispitanika u braku (18, od ega 8 na podruju A) i onih koji nisu
sklapali brak (17, od ega 12 na A podruju), dok je najmanje razvedenih (5, svi sa
podruja B). Neto vie od polovine ukupnog broja ispitanika je bez dece (22, od
ega 13 na podruju A). Navedeni podaci ukazuju da su ispitanici s podruja A neto
mlai, ree u braku odnosno sa decom. Ravnotea ispitanika prema polu ostvarena
je na oba podruja. U pogledu duine boravka, iskustvo ispitanika varira od onih
koji su od roenja u istom susedstvu do onih koji su se doselili pre najmanje godinu
dana (12 ispitanika ivi manje od dve godine u susedstvu osmoro na podruju A,
dok 10 ispitanika nije menjalo lokaciju od roenja estoro na podruju B). U
skladu sa gotovo potpunom privatizacijom stambenog fonda u Beogradu, veina
ispitanika ivi u domainstvu koje je vlasnik stana (36, iako od toga 9 ivi u
domainstvu sa roditeljima/roacima, uglavnom oni koji nisu sklopili brak, dok je u
jednom sluaju re o proirenoj porodici). Samo etiri ispitanika iznajmljuju stan od
privatnog lica (po dvoje na svakom podruju).
Rezultati istraivanja
1. Percepcija i znaenje susedstva
Veina ispitanika ima ideju o susedstvu kao nekoj vrsti zajednice savremenog
tipa, neminovne usled injenice suivota na ogranienom prostoru i uestalih
vianja, ali i zajednice u kojoj su interakcije povrne, premda preteno neformalne:
Pa jeste zajednica ali je uglavnom prinudna zajednica, vrlo bazina komunikacija
(A4). Istaknuto je i da zajednica suseda podrazumeva svest o zajednikim interesima
i aktivnostima u prostoru u kome se ivi, dakle kooperaciju po zajednikim
pitanjima, ali ne nuno i isti stil ivota, te su uzajamno uvaavanje i potovanje tue
privatnosti istaknuti kao osnovne norme ponaanja meu susedima: ...svako ima
svoj neki ivot ali u nekim momentima moraju da se poklope iz interesa, prosto jer
ive u istoj zgradi, da se oko nekih stvari sloe a ostalo je potpuno nebitno (A5).
Ispitanici uglavnom smatraju da idealni sused treba da bude osoba od poverenja, ali
ne obavezno i prijatelj. Jedan sagovornik upotrebio je pojam partnerstva da bi opisao
dobre susedske odnose, koji, ipak, podrazumevaju izvesne emocije i relativno
postojanu lojalnost: Pa recimo partnerski, bukavalno ... to je sasvim dovoljno, ne

Mina Petrovi: Istraivanje socijalnih aspekata urbanog susedstva...

67

neto previe emotivno, posle dugo godina, naravno, ovek postaje i malo emotivan,
to je tano, ali sutina je u partnerskom odnosu (A15).
Ispitanici s podruja B uglavnom su kritini prema neto veoj socijalnoj
heterogenosti susedstva, ale se na odsustvo kulture stanovanja i adekvatnog
urbanog ponaanja nekih suseda, potvrujui znaaj lokalnih okvira za formiranje
socijalnog identiteta: Volela bih da struktura stanovnitva u bloku bude malo bolja,
mislim i na obrazovani i materijalni status, mi ga nekad zovemo i geto, zato to je
nekako izolovan a ima i tih nekih problematinih... ima dosta socijalnih stanova, koji
su deljeni jo za vreme Tita, Romima i socijalno ugroenima... ima unitavanja
zgrada, objekata, lomljenje, prljanje(B16). Ovi ispitanici time direktno ukazuju na
elemente negativnog konteksta susedstva i injenicu da ga zbog toga naputaju oni
koji imaju mogunost izbora odnosno na proces socijalne filtracije: Naroito
poslednjih godina od kada je dolo jako puno izbeglica, znai jedan deo bloka, dosta
ljudi se odselilo koji imaju bolji materijalni status (B13).
Iako zadovoljni prodorom privatnog sektora i komercijalizacijom lokalnog
prostora, jer su time dobili poveani asortiman ponude, ispitanici na podruju B
povezuju ove promene i s pogoranjem ekolokih uslova, buke, prljavtine, i sl.
Kineske radnje ne smatraju se pozitivnim markerom susedstva i lokalnog identiteta,
a neki ispitanicu su bili posebno kritini, istiui da periferijski poloaj Beograda u
globalnim razmerama odreuje i efekte fenomena globalne imigracije: Oni (Kinezi)
su ovde doli 1994 ... na blok je centrala za celu Srbiju, ovde im stie roba i odavde
se dalje distribuira. To je ogromna guva i prljavtina..., u principu mi smetaju ...
poto smo mi jadna zemlja onda su ovde i najjadniji Kinezi doli da se bave
trgovinom, da su neki malo bolji ili bi, ne znam, u Ameriku, ili bi ili u Nemaku,
ili bi ili u Maarsku, nervira me to to nisu doneli sa sobom svoju kulturu, nita od
njihove tradicije, od obiaja, sem to valjaju najgore od svih boflova, oni ne valjaju
svugde najgore, Kinezi uvek neto valjaju, ali to ne mora da bude dno, a ovde oni
valjaju dno i to me nervira... (B3).
Ispitanici koji stanuju na podruju B imaju razvijeniju predstavu o
nebezbednim prostorima, o vruim takama u susedstvu: Znam da je centar
heroina na Novom Beogradu, moda i u celom Beogradu, bio kafi Pikaso u
naem bloku... Ima u tim belim zgradama, koje zovemo bosanke, poto ima dosta
izbeglica iz Bosne, neki bosanski kafi gde moe svata da zavri (B3). Ispitanici
su nezadovoljni i zbog velikog broja kladionica, kockarnica i splavova kao mesta
okupljanja sumnjivih tipova. Ovome treba dodati i nalaz da za ispitanike s lokacije
B prostorne karakteristike Novog Beograda uglavnom imaju negativne efekte po
percepciju susedstva, jer su prostori nespecifini, standardizovani, isti, bez loginog
rasporeda ulica koje olakavaju orijentaciju: ...Nemam neki orijentir, nego je to,
ono, poslednja ulica sa leve strane, drugi parking posle 100 metara... Od 1986.
godine sam ovde i dan danas kad me ljudi pitaju gde je Gandijeva ulica, jednostavno

68

SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N 1

ne znam, pitam ih koji je to blok, da li je parna ili neparna strana i onda ih uputim u
nepoznato... (B9). Ima, meutim, i onih koji smatraju da koncept naselja sa
otvorenim prostorom podstie socijalnu interakciju jer gravitiramo svi ka jednom
igralitu, pa se viamo (B1).
Percepcija susedstva meu ispitanicima na podruju A vidno je pozitivnija i
ima neke elemente ideje susedstva kao zajednice ljudi slinog ivotnog stila, kao i
izvesnog elitizma. Ispitanici sa A podruja, i nekih delova podruja B (zgrade nie
spratnosti blizu obale Save), zadovoljni su postojeom socijalnom strukturom
susedstva: Postoje varijacije ali veina pripada nekoj srednjoj ili vioj srednjoj
klasi, imamo slina interesovanja i teme za razgovor (A13). Takoe, iskazano je i
zadovoljstvo trendom skoranjih promena ka profilisanju homogenijih susedstva
viih socijalnih grupa (specifinom dentrifikacijom): ... Ovde je dosta vojnih lica
prodalo stanove tako da dolaze ljudi koji su vie materijalno obezbeeni, imaju bolji
status nego to je to bilo ranije (A7).
Komercijalni sadraji smatraju se pozitivnim markerima susedstva a opta je
ocena da su skoranje promene doprinela da ovaj kraj bljesne (A11). Kafei i
restorani, oping i fitnes centri i sl., imaju znaaja u razvoju lokalnog identiteta jer ih
ispitanici smatraju mestima koja omoguuju susrete sa ljudima slinog socijalnog
miljea, koji ive ili rade u susedstvu, ali i onih iz drugih delova grada, koji dolaze
privueni kvalitetom samih prostora. Dakle, ispitanici s podruja A zadovoljniji su
od ispitanika s podruja B kako socijalnom strukturom susedstva (stanovnika i
posetilaca) tako raznovrsnou sadraja u susedstvu, pa i kulturnom ponudom (Sava
Centar, Beogradska arena, ali i injenicom da su prostorno blizu centru grada kao
sreditu kulturnih dogaanja). Ipak, i ovi ispitanici imaju zamerke na kvalitet
susedstva. One se odnose na nezavrenost pojedinih blokova, ali proistiu i iz
ekskluzivnijih oekivanja: Kada bi postojali ti mali sportski centri u koje bi dolazili
ljudi iz tih nekoliko zgrada, znai da nemate opet pritisak velikog broja ljudi ... ili
mislim neto tipa bazen, samo za nas i eventualno zaposlene u oblinjim bankama
(A8). Ispitanici s podruja A nisu posebno kritini prema samom prostornom
konceptu Novog Beograda, iako konstatuju da je to drugaiji koncept ivljenja od
ostatka grada (A7).
Opisujui atraktivnost svog (A) susedstva jedan ispitanik je izjavio:
Definitivno atraktivno, kada kaem gde ivim ljudi uglavnom reaguju kao da sam
na Dedinju (A5). Ima, meutim, i kritikih opaski da ovaj kraj postaje atraktivno
mesto za: skorojevie, kojima je to jako vano da kau da ive kod Arene ili novog
Merkatora,... za njih je to deo statusnog simbola (A8). Ispitanici sebe smatraju
nosiocima kulturnog kapitala i drugaijeg sistema vrednosti, u kojem znaenje
susedstva konotira ideji kompatibilnih ivotnih stilova (dakle, ne prevelike socijalne
distance u susedstvu) ali ne i ideji simbolikog kapitala, koja podrazumeva da se

Mina Petrovi: Istraivanje socijalnih aspekata urbanog susedstva...

69

konverzijom ekonomskog kapitala u dobra luksuzne potronje dokazuje drutveni

ugled.
2. Domeni socijalnog kapitala
a) Socijalne mree poverenje, pripadanje
Iako je samo nekoliko ispitanika navelo da susedstvo shvata kao zajednicu
meu ljudima koju imaju bliske i prijateljske odnose, veina je izjavila da su razvili
takav ili slian vid odnosa bar sa jednim susedom. 12 Po pravilu, to nisu prostorno
najblii susedi ve oni s kojima imaju ispitanici sline stavove i nain ivota. Meu
ispitanicima na podruju B uglavnom je re o osobama koje ne ive u istoj zgradi,
ak ni u istom bloku, ve u okruenju koje ulazi u ispitanikovo odreenje susedstva,
to potvruje da susedstvo nije jednoznano prostorno definisana oblast, da jasnoa
prostornih i socijalnih granica susedstva znaajno varira meu ispitanicima jer se
ono definie razvijenou mrea socijalnih odnosa. Svi susedi sa kojima ispitanici
imaju bliske/prijateljske odnose su strunjaci, sa retkim izuzecima.13 Takvi odnosi su
veoma znaajni za ispitanike i doprinose njihovom oseaju sigurnosti i pripadanja
susedstvu: To je neki psiholoki oseaj da imam nekog ko me poznaje i da imam
nekog kome mogu da zakucam na vrata u svako doba, jer u veini sluajeva roaci i
prijatelji stanuju daleko na drugim krajevima grada (B2). Iskazi ispitanika ukazuju
na njihovu elju i potrebu da uzmu uee u socijalnim interakcijama sa susedima po
principu slabih veza, koje se mogu smatrati vidom socijalnog kapitala: Pomaemo
se finansijski, pomaemo se u pogledu pronalaenja nekih veza za posao, za lekara,
ili neto tree...(B14). Posebno je naglaen i doprinos ovih veza reprodukciji
kulturnog kapitala: Ja recimo odlazim jer imam veze sa hemijom i pomaem njenoj
erci oko hemije u tom smislu ba drugarski, ili kod moje erke dolazi fiziar
odozgo kad njoj zatreba ta vrsta pomoi(A9).
Veina ispitanika je sa neposrednim susedima razvila odnose koji
podrazumevaju uzajamnost poverenja i podrke iz utilitarnih razloga: ... Mogu se

12

Dobijeni raspon navedenih osoba je od jedan do deset, najvei broj bliskih suseda imaju ispitanici
koji su odrasli u naselju, odnosno oni koji ive u naseljima vee socijalne homogenosti, a najmanji
oni koji iznajmljuju stan.
13
Bitno je naglasiti da je iskljuivo re o osobama sa kojima su se upoznali u susedstvu, a ne van njega
(na primer, na poslu, ili da su bili prijatelji i pre stanovanja u istom naselju, odnosno da su ih
upoznali prijatelji koji ne stanuju u susedstvu). U veini sluajeva, takoe, kontakti s ovim
susedima nisu limitirani na lokalne javne prostore, ve se poseuju po stanovima (najmanje
jedanput meseno ili ee), izlaze na pie ili u etnju u okruenju, kao i pozorite i sl., u ostalim
delovima grada, to je u velikoj meri odreeno duinom poznanstva i injenicom da li su susedi u
istoj fazi ivotnog ciklusa (pre svega da li imaju decu ili ne).

70

SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N 1

osloniti na susede, na primer, da paze na stan dok smo na odmoru, ... da pripaze na
decu dok se igraju napolju, da pomognu u izuzetnim sluajevima, bolesti ili neega
(B13). Generacijska bliskost, odnosno odgovarajua faza u ivotnom ciklusu,
uglavnom se istiu kao kohezivni elementi odnosa u situacijama socijalne
heterogenosti: Imamo neki vid zajednikih taaka da li u obdanitu ili u koli, onda
kroz te deje kontakte na igralitu... (A13).
b) Bezbednost u susedstvu
Ispitanici smatraju da lina bezbednost u susedstvu poiva na razumevanju
naina na koji ivot funkcionie u odreenom prostoru, koje proizlazi iz
familijarnosti i sa ljudima i sa prostorom (A7). To ukljuuje i poznavanje
problematinih osoba, lokalnih kriminalaca i naina na koji oni ive: ...Mislim,
znam kako funkcioniu stvari, kad smo kupili novi auto ja sam tu po kraju rairio da
je auto moj, isto da mi ga ne bi obili. Znao sam kome treba da kaem... (B3).
Niska prostorna mobilnost odnosno duina boravka u istom naselju pogoduju
poznavanju susedstva, ak i socijalno veoma udaljenih osoba. Iskazi ispitanika s
podruja B ilustruju suivot osoba veoma razliitih sociajlnih miljea i znaaj
praktine kompetentnosti u definisanju granica u odnosima sa drugima: S
obzirom da sam ovde roena ja gomilu tih ljudi (sumnjivih, kriminalaca) poznajem,
pa moda mogu da kaem i ukaem svojoj erki ko je malo ... ovakav ko je onakav,
ili da kaem, ajde, ti sauvaj moju erku (B10).
Uoene razlike meu ispitancima u pogledu bezbednosti posmatranih lokacija
u skladu su sa specifinostima prethodno razmatranih dimenzija susedstva, koje
neposredno uslovljavaju oseaj sigurnosti. Oseaj manje bezbednosti ispitanika
podruja B esto je zasnovan na linom neprijatnom iskustvu: Mene je napao
deko od oko 18 godina ispred ulaza u zgradu u jedan sat po podne, mislim da je
narkoman .... nita mi nije uzeo, samo me je fiziki napao (B20); ..imao sam
prilike da vidim da se ispred moje zgrade droga distribuira, pucalo se u zgradi pored
mene na oveka koji tu ivi (B5). Pored toga, ispitanici navode i indirektno znanje
o dogaajima/ljudima koji ugroavaju bezbednost: znam da su nekolicini ljudi kola
ukradena iz moje zgrade (B5); bila sam godinama u strahu da mi neko ne obije
stan jer su komijama do mene obili stan i razrovarili sve mogue (B2). Posebno su
zabrinuti ispitanici roditelji, jer prostori koji bi trebalo da podstiu interakciju dece
(kola, vrtii) postaju nebezbedna mesta zbog narkomije, a opasanost od kladionica
ee je isticana no dobra ureenost i pristupanost prostora namenjenih deci: ...
grupe narkomana se okupljaju u jednom delu vrtia i u kolskom dvoritu.., deca se
okupljaju u kladionicama koji ih ima naalost i previe u bloku ... iako je zabranjeno
da maloletnici mogu da uplauju, to se ne potuje jer su svi iz bloka pa se
meusobno znaju.(B14). Rasprostranjenost problema uslovljava i ocenu da ovaj
kraj gubi prednosti za socijalizaciju dece (iako je prostorni koncept razvijen upravo

Mina Petrovi: Istraivanje socijalnih aspekata urbanog susedstva...

71

sa idejom vee bezbednosti dece blizina vrtia i kola, izmetanje kolskog

saobraaja, pristupanost rekreativnih prostora). Otuda sreemo protivrene stavove
ispitanika, da je kraj pogodan za ivot porodica sa malom decom ali i veoma opasan,
posebno za decu osnovnokolskog uzrasta. este su primedbe ispitanika i na
neadekvatnu osvetljenost i ureenost javnih prostora, kao i nezadovoljstvo radom
organa bezbednosti: Meni policija uopte ne stvara oseaj bezbednosti, ak osetim
odmah da neto ne valja... moda kada bi obilazili ee ta mrana mesta .... i
naravno srediti ta mrana mesta (B10).14
Pored toga to ispitanici s podruja A imaju razvijeniji oseaj sigurnosti u
svom okruenju, oni smatraju i da je u poslednje vreme poboljana bezbednost
njihovog susedstva, zahvaljujui boljem ulinom osvetljenju, sigurnosnoj opremi
stambenih zgrada, obezbeenju poslovnih objekata: Moda je bilo nebezbedno
ranije, prosto kraj nije ovako izgledao, sad su tu trni centri, poslovni centri, njihovo
obezbeenje, i tu vie nema gde (A5). Prema iskazima ispitanika, socijalna
homogenost susedstva doprinosi bezbednosti: ...zato to su svi ljudi manje-vie sa
univerziteta, nekako taj krug ljudi, znai nema onako sa konca i konopca to zna da
se dogodi, tako da to ba doprinosi toj bezbednosti (A12). Oseaju sigurnosti
doprinosi i injenica da meu stanarima ima i pripadnika (politike) elite: Prilino
se oseam bezbedno pogotovo to vidim po tim parkinzima neki sekjuriti sistem,
neke ljude koji stalno motre na ulaz jer tamo ive politiari (A13).
c) Zajednike aktivnosti i ciljevi, participacija i uticajnost
I pored relativno pozitivne ocene susedstva kao zajednice i stepena
razvijenosti socijalnih mrea podrke, ocena ispitanika o organizovanju suseda na
pitanjima odravanja zgade i stambenog okruenja je nepovoljna. Takoe, niska je i
ukljuenost ispitanika u incijative za poboljanje uslova ivota u susedstvu, kao i
informisanost o radu organa lokalne uprave.
Privatizacija stanovanja sagledava se kao jedan od uzoka takvog stanja jer su
obaveze odravanja stambenih zgada nejasno definisane: ...To je posledica otkupa
stanova, vie nema ljudi koji odgovaraju za hodnik, lift, sve ono to je zajedniko
(A3). Pored toga, navode se i problemi atomizacije drutva i otuenja: Teko je
organizovati bilo kakvu akciju jer su ljudi zatvaraju u svoje ivote (A18).
Prema Zakonu o odravanu stambenih zgrada, Skuptina stanara ima
nadlenost da organizuje tekue i investiciono odravanje zgrade (ienje, kreenje,
popravke lifta, krova i sl.). Ispitanici potvruju da se prikupljanje novanih sredstava
za investiciono odravanje uglavnom, po inerciji, i dalje poverava javnom
komunalnom preduzeu (kao i izvoenje radova), dok je tekue odravanje mahom

14

Do slinih rezultata o niskom oseaju bezbednosti dece i roditelja u Bloku 45 dolo je istraivanje o
rizicima i bezbednostima u susedstvu (Tomanovi i Petrovi, 2006)

72

SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N 1

organizovano na neformalan nain, kako prikupljanje novca, tako i angaovanje

radne snage. Budui da predsednik skuptine stanara nije profesionalna uloga,
funkcionisanje zgrade u velikoj meri zavisi od linih karakteristika i entuzijazma
stanara koji tu ulogu trenutno obavlja, te se situacija razlikuje od zgrade do zgrade.
Ispitanici su svesni injenice da je u kolektivnom tipu stanovanja teko postii
saglasnost o prioritetnim aktivnostima i ulaganjima na nivou zgrade. Oni ukazuju na
prepreke koje proistiu i iz inercije socijalistikih vrednosti i ponaanja, na primer,
pri uvoenju savremenih mera obezbeenja: Bilo je nekih ideja da instaliramo
kamere ali su se neki susedi pobunili, kao, to e ograniiti njihovu slobodu, da e se
to zloupotrebiti, meni se to inilo kao neka komunistika paranoja (B11). Inertnost
u ponaanja posebno je nepovoljno ocenjena pri razmatranju mogue upotrebe
raspoloivih resursa zgrade u cilju poboljanja kvaliteta stanovanja; Moglo bi
recimo od reklame na krovu zgrade da se tota uradi, da se novac obezbedi... U
zgradi ive ljudi koji su nepoverljivi, koji su znai dobili stanove od vojske, ne
znam, neka loa navika od ranije ih spreava da bilo ta ulau. .... u kraju koji
postaje ... interesantniji u poslovnom, a i u drugom smislu, ive ljudi koji ne umeju
to da isprate... (A11). S druge strane, nedovoljna zakonska ureenost procesa
privatizacije usluga u oblasti stanogradnje i odravanja stanova (kao i nedovoljno
definisana odgovornost javnog sektora), oteavaju efikasnost organizovanja
graana: Zadnji put kada smo imali neku akciju, nije bilo grejanja, pa se ispostavilo
da to mora da radi neka firma a ne toplana, poto je zgrada pod garancijom, ali firma
je bila u steaju, mislim, dabe je bila sva naa organizacija, nita nismo mogli da
uradimo... (A2).
Iako ispitanici smatraju da susedstvo treba bolje organizovati, veinom
procenjuju i da se uloga pojedinca iscrpljuje u pokrivanju trokova, najee zbog
nedostatka vremena i/ili interesa: ... Ljudi nemaju vremena da se time bave, ali ako
ih neko organizuje i kae, treba da plati toliko i toliko, treba da uradi to i to, on e
to da uradi. Ali da on sad brine, da razmilja, znai ljudi nemaju za to vremena,
veina (B1). Opte je prisutan stav da graani imaju mali uticaj na one koji
odluuju o ulaganjima na nivou susedstva: ... I ne razmiljam o tome (angaovanju
na nivou susedstva) jer je stvari mogue reavati samo kroz politiku (B10).
Ispitanici su i nedovoljno informisani o aktivnostima u susedstvu, o tome ko ih
organizuje: ...tu je neko napravio klupice, stvarno ne znam ko, ali sada to pristojno
izgleda ... Da li je to akcija na nivou optine, ili je to samoinicijativno raeno,
stvarno ne znam (A15). Ispitanici su jednako neinformisani u u pogledu efekata
iniciranih akcija; bilo je pria da e se okolni veliki prazni teren prodati da se
napravi zgrada, pa su onda pisane peticije, pa je to stopirano, ne znam dokle je to
stiglo ... (A6). Iako istiu probleme komercijalizacije prostora, posebno zloupotrebe
javnih i zelenih povrina, ispitanici su istovremeno nedovoljno sigurni o ijoj
nadlenosti govore kada procenjuju odravanje susedstva: ...Optina ili mesna

Mina Petrovi: Istraivanje socijalnih aspekata urbanog susedstva...

73

zajednica, ne znam, dosta dobro odravaju, isto je, novi su koevi na terenu za
basket... (A5).
Sledei iskaz ilustruje haotinost institucionalnog konteksta, korupciju i
kriminalizaciju drutva, koje doprinose niskoj aktivnosti graana, ak i kada su
njihovi interesi direktno ugroeni: imali (smo) u zgradi prostoriju za zajednike
potrebe, 70 i neto m2... Pojavio se ovek, dobio je to od optine nekim posebnim
kanalima, imajui neke veze, zato to ima troje dece..to mu nije smetalo da posle
godinu dana od polovine ili od dela tog stana napravi podrum za prodaju pia, pa je
ak ugrozio stabilnost zgrade jer je isekao betonski nosei zid da bi napravio kafanu
, pa je i to bilo malo, .... pa je onda taj prostor izdao drugome, pa je taj drugi
napravio kladionicu... postoji mogunost da se pie peticija, trebalo bi da samo
nekoliko stanara potpie neki zahtev i da se uputi optini, meutim ljudi se plae,
kau to je mafija. (B5).
Premda dosadanja analiza pokazuje uopteno nizak nivo aktivizma graana
odnosno socijalnog kapitala koji se odnosi na razvijenost interakcija graana sa
institucionalnim akterima, ipak, mogu se uoiti izvesne razlike meu posmatranim
podrujima. Ispitanici s podruja B esto pominju problem odravanja zgrada u
okolnostima nejednake platene moi stanovnika, to uslovljava parcijalnost akcija:
Problem je kada ljudi nemaju iste materijalne mogunosti a ive zajedno .... mi
organizujemo i plaamo kreenje stepenita po spratovima u skladu sa
mogunostima (B11). Takva situacija produkuje i neujednaenost kvaliteta
stanovanja na nivou zgrade: Postoje ogromne razlike, kada idemo peke sa 12.
sprata tano se vidi neki socijalni nivo i svest tih ljudi koji ive na odreenom
spratovima, imate gde je sve prljavo stravino, izbaen nametaj truli, dok postoje
spratovi koji su, onako, bljete od istoe ... (B13). Prema miljenju ispitanika, pad
materijalnog standarda i podozrenje prema susedima neadekvatne kulture stanovanja
znaajne su prepreke sprovoenju i ne tako skupih i komplikovanih akcija, poput
uvoenja interfona: ...Interfon je teko organizovati u zgradi, jer se ljudi plae da
daju pare, a onda da se to posle razbije, pokvari, vrata se ne zatvaraju kako treba, i
sl... (B13).
U intervjuima sa podruja A problemi usklaivanja aktivnosti suseda pominju
se na drugaiji nain, zapravo, pre se ukazuje na odsustvo dobre volje pojedinih
suseda da uestvuju u zajednikim trokovima, kao i na spremnost ispitanika da, sa
zainteresovanim susedima, plate trokove za one koji to odbijaju: U principu se
svodi na to da uvek par njih povue, a ima i par onih koji uvek kau, a ta sad...
onih namorastih ... Ne moraju, ... ko nee platiemo i za njih (A13). Na ovoj
lokaciji, posebno u sluajevima izrazitije socijalne homogenosti susedstva (manje
zgrade naseljene zaposlenima sa univerziteta), ima primera uspenog i lakog
organizovanja suseda, to se obrazlae slinou interesovanja i potreba: Za
teretanu smo se sami organizovali, ... na je interes da se bavimo sportom jer svi

74

SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N 1

mnogo sedimo na poslu, da se malo rekreiramo i uzeli smo svi zajedno uee
(A19). Posebno je zanimljiv primer organizacije zajednikog prostora za igru dece,
koja dobija izvesna obeleja zatvorenih zajednica: ...Imamo ovo unutranje
dvorite i tu su napravili kao neko igralite za decu, taj prostor je zatvoren u smislu
da neko ne moe da ue u dvorite i da ugrozi bezbednost dece (A2). Ispitanici sa
ove lokacije potvruju i da susedstva viih drutvenih poloaja uspenije generiu
prakse koje odgovaju aktualnoj drutvenoj situaciji, ak i kada je re o uslovima
neefikasnog stambenog sistema. Premda kritini prema postojeoj haotinosti
institucionalnog okruenja, ispitanici izvetavaju o strategijama prevazilaenja
problema po osnovu linih veza i kontakata: Bio je problem oko peska koji je upao
u kanalizacione objekte... stanari naprosto ne znaju kome da se jave, to niko ne zna,
to je problem celog grada, ja sam (ispitanik radi u komunalnom preduzeu prim.
inter.) uspevao da angaujem ovog i onog kada je trebalo, meutim, to nije reeno
pitanje (A13); Za predsednika skuptine stanara izabrali smo enu koja radi u
graevinskom preduzeu koje je gradilo zgradu, u sluaju da bude problema sa
odravanjem (A6).

Zakljuna razmatranja
Razmatrani nalazi potvrdili su da se percepcija susedstva meu strunjacima
na Novom Beogradu diferencira u zavisnosti od (promena) kvaliteta mesta i procene
socijalne bliskosti osoba u stambenom okruenju. Pored kategorizacije ljudi u
susedstvu (kako suseda tako i posetilaca susedstva), duina boravka, roditeljstvo, i
tip zgrade (soliteri nasuprot zgradama nie spratnosti), takoe, utiu na oseaj
pripadanja susedstvu i procenu njegovog kvaliteta. Navedeni inioci doprinose
uoenim razlikama u stavovima ispitanika sa podruja A i B (jer su prvi mlai,
kraeg boravka u naselju, ee van braka i bez dece), ali uslovljavaju i razlike meu
ispitanicima unutar iste (ire) rezidencijalne oblasti (odnosno unutar podruja A i B).
Iako ispitanici smatraju da je heterogenost ivotnih stilova poeljno obeleje
urbanog susedstva, oni su prevashodno imali u vidu generacijske razlike i faze u
ivotnom ciklusu (kao odrednice stila ivota i interesovanja za razliite sadraje u
susedstvu, na primer, razlike izmeu ljudi sa decom ili bez njih i sl.), a znatno manje
razlike u interesovanjima koje proistiu iz specifinih socijalnih miljea (normativne i
vrednosne sfere ponaanja). Otuda se relativna ujednaenost socijalnog miljea
suseda sagledava kao prednost uspenog funkcionisanja urbanog susedstva, to
potvruju kako ispitanici s podruja A (pozitivnim primerima i zadovoljstvom
popravljanja socijalnog profila susedstva specifinom dentrifikacijom) tako i
ispitanici s podruja B (uglavnom negativnim primerima koji upuuju na odsustvo
elementarne kulture stanovanja i urbanog ponaanja suseda u odnosu na koje se
poveava socijalna distanca usled zapoetog procesa socijalne filtracije).

Mina Petrovi: Istraivanje socijalnih aspekata urbanog susedstva...

75

Susedstvo se, iz perspektive strunjaka, potvruje kao tip zajednice u kojoj

nivo prisnosti i uzajamne pomoi ne mora biti visok sa svim lanovima, i koja ima
sve izrazitiju utilitarnu dimenziju. Susedski odnosi, takoe, potvruju se kao odnosi
koji podrazumevaju meusobno uvaavanje, toleranciju i kooperaciju, inei bitnu
arenu kroz koju se generie socijalna kohezija, ali i reflektuje socijalni poredak. Tu
je lociran i znaajan potencijal socijalnog kapitala, koji je u domenu linih odnosa
prilino razvijen, ali koji ostaje nerealizovan na nivou susedstva kao kolektiviteta.
Grupno organizovanje i iniciranje akcija, saradnja s drugim akterima lokalne
zajednice, kao i participacija u procesu odluivanja na lokalnom nivou, pokazuju se
kao slabo razvijeni socijalni domeni susedstva (pogledati Tabelu 1). Ove domene
obeleava socijalna atomizacija, niska kooperativnost i preduzetnost. Socijalni
kapital, kao potencijalni resurs povezivanja graanskih asocijacija sa institucijama
bitnim za kvalitet ivota u susedstvu, veoma je nizak na oba podruja, kao i nivo
poverenja u institucije, kako zbog nedovoljno razvijenog institucionalnog okruenja
tako i zbog inercije nasleenog modela graanske nezainteresovanosti i
neinformisanosti, te zbog procene niskog nivoa moi uticaja graana. Ispitanici sa
podruja B govore o problemima samoorganizovanja aktivnosti u uslovima
neujednaenih materijalnih mogunosti, ukazujui i na negativne posledice po
odravanje i vrednost stambenih zgrada. Ispitanici sa podruja A ee govore o
uspenim akcijama samoorganizovanja, koje, meutim, imaju efekte (voljne)
socijalne iskljuenosti (konverzija zajednikih prostora u poeljne sadraje sa
kontrolisanim pristupom). Ispitanici sa podruja A izvetavaju i o specifinom
strategijama oslanjanja na line veze radi prodora u institucije, koje u uslovima slabe
i/ili korumpirane drave imaju efektivnosti, ali koje na mikro susedskom nivou
(re)produkuju drutvenu fragmentaciju (razlike meu susedstvima u zavisnosti od
socijalnog sastava, te prisustva socijalno monih suseda). Dobijeni rezultati ne
govore u prilog pretpostavke da strunjaci iz heterogenijih sredina imaju vee
iskustvo ili izvetavaju o viem stepenu graanskog aktivizma u susedstvu i obratno.
U principu, svi ispitanici pokazuju veu naklonost ka reavanju problema plaanjem
usluga (ak i za druge susede), to je strategija ogranienog dometa u socijalno
heterogenim susedstvima.
Ideja susedstva kao robe u znaenju ivotnog stila prepoznaje se kod svih
ispitanika, ali su ispitanici s podruja A u ovom pogledu zadovoljniji, jer je kvalitet
susedstva blii njima poeljnim kriterijumima. Ovi ispitanici, meutim, sebe
prevashodno percipiraju kao nosioce kulturnog kapitala, te imaju izvesnu distancu u
odnosu na osobe u okruenju kojima je blia ideja susedstva kao robe u smislu
simbolikog kapitala (koje nazivaju skorojeviima, snobovima). Otuda se i izvesne
ekskluzivistike prakse (zatvoreno dvorite za igru dece i sl.), koje u osnovi nastaju
samoorganizovanjem suseda, ne mogu sutinski smatrati indikatorima takozvanih
komodifikovanih susedstva, u kojima se socijalna kohezija kupuje a ne stvara, gde
formalna pravila garantuju sigurnost i komfor nadomeujui neformalne socijalne

76

SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N 1

kontakte koji bi se u stabilnim susedstvima razvili tokom vremena (Forrest &

Kearns, 2001). Osim toga, istraivanje ovog tipa susedstva zahtevalo bi drugaiju
profilaciju uzorka i u socijalnom i u prostornom aspektu.
Potvrena je dominacija ideje susedstva kao zajednice unutar koje se
interakcije uspostavljaju pod velikim uticajem drugih dimenzija socijalnog
identiteta. Razvijenost reciprocitetne podrke sa susedima znaajna je za oseaj
sigurnosti i pripadanja susedstvu kod svih ispitanika (to su, takoe, bitni domeni
socijalnog kapitala, shodno Tabeli 1). Najvea razlika u percepciji susedstva meu
ispitanicima, meutim, uoava se upravo u domenu bezbednosti a prevashodno
usled razlika u socijalnom kontekstu susedstva. Na taj nain ideja o susedstvu kao
negativnom kontekstu prepoznata je, prema oekivanju, meu ispitanicima podruja
B, kako kroz procenu ljudi koji nastanjuju susedstvo (kriminalci i ljudi sa margina,
zavisnici od droge), tako i putem navoenja neprijatnih dogaaja i iskustava (napadi,
pljake, ubistva). Neke razlike u prostornim karakteristikama posmatranih lokacija,
takoe, utiu na percepciju nivoa bezbednosti (bolja opremljenost zgrada
sigurnosnim ureajima i bolje obezbeeni ekskluzivniji sadraji na podruju A
naspram standardizovanim i nespecifinim prostorima i veem broju identifikovanih
nebezbednih mesta na podruju B). Prostorni koncept modernog urbanizma,
meutim, nije mnogo kritikovan. 15 Promena socio-prostornih karakteristika
pojedinih susedstva (zaputenost i opadanja kvaliteta lokacija, zgrada i stanova, i
proces njihove socijalne filtracije, odnosno suprotne tendencije) jaae zapoetu
diferencijaciju meu susedstvima na Novom Beogradu i unutar ispitivanih podruja
(posebno podruja B, gde je mogue oekivati tendenciju porasta nejednakosti po
manjim prostornim celinama), premda je malo verovatno da e u dogledno vreme
neko od njih zadobiti karakteristike marginalizovanih susedstva.16 Tome u prilog
idu promene na tritu, kako zbog interesantnosti novobeogradskih lokacija za

15

16

Dobijeni nalazi u skladu su sa rezultatima pomenutog istraivanja o rizicima i bezbednostima u

susedstvu, koje je potvrdilo vii stepen percepcije rizika i oseaja nebezbednosti u
novobeogradskom Bloku 45 u odnosu na ostale lokacije obuhvaene istraivanjem, a oblikovane u
tradicionalnom konceptu, posebnu u odnosu na multifunkcionalna susedstva na Vraaru. Medjutim,
ni ovo istraivanje nije ukazalo da prostorno oblikovanje Bloka 45 ima bilo kakve direktne
negativne efekte na razvijenost socijalnih interakcija u susedstvu, to je na ovoj, kao i na ostalim
lokacijama, navedeno kao glavni izvor oseaja sigurnosti i dece i roditelja (Tomanovi i Petrovi,
2006). Treba imati na umu da istraivanja koja dokumentuju negativne efekte prostornih reenja
funkcionalnog urbanizma referiraju na drugaiji socijalni kontekst tzv novih stambenih naselja na
Zapadu (limitiranog kvaliteta, sa negativnom socijalnom reputacijom korisnika niih drutvenih
poloaja) od novobeogradskih naselja (gradnja kvalitetnijih stanova nastanjenost srednjim i viim
drutvenim slojevima).
U prilog tome govori i protest graana sa B lokacija protiv naseljavanja Roma (iz nehigijenskog
naselja kod mosta Gazela) u okruenju njihovog susedstva. To je ujedno jedna od retkih akcija
samoorganizovanja graana u skladu sa tradicijom pokreta srednje klase na Zapadu pod nazivom
ne u mom susedstvu (NIMBY - Not In My Back Yard), kojima se titi vrednost stanova, socijalni
profil susedstva i njegovi ekoloki parametri.

Mina Petrovi: Istraivanje socijalnih aspekata urbanog susedstva...

77

investicije17 (izmeu ostalog i zbog odsustva problema imovinsko-pravnog karaktera

i restitucije, budui da ovo podruje nije bilo nastanjeno pre socijalizma), tako i
zbog relativne sporosti promena koje mogu podstai znaajniju socijalnu filtraciju
prostora (brzina priliva investicija, diferenciranja sredinjeg dela stratifikacione
lestvice), a koja pretpostavlja mogunost izbora bolje pozicioniranih pripadnika
srednjih slojeva, u skladu s rezidencijalnim preferencama, i njihovu pokretljivost iz
naselja iji kvalitet postaje neodgovarajui pretpostavljenim kriterijumima 18. U
svakom sluaju, podruje Novog Beograda postaje veoma relevantno za istraivanje
promena urbanih susedstva.

Literatura
Albrow, M. (2000) Traveling beyond local cultures: sociospaces in a global city, In; Eade, J.
(ed) Living the Global City. London: Routledge, pp. 37-55.
Beck, U. (1999) World Risk Society, Cambridge: Polity.
Bonetti, M. (2002) "A Generative Approach in Urban Sociology". ENHR Conference:
Housing Cultures: Convergence and Diversity. Vienna- Austria, 1-5 July.
Bounds, M. (2004) Urban Social Theory, Oxford University Press.
Bourdieu, P. (1985) The forms of capital, in: J. G. Richardson (ed.) Handbook of Theory
and Research for the Sociology of Education, pp. 241258. New York: Greenwood Press
Bourdieu, P. (1998) Drutveni prostor i simbolika mo, u : Interpretatvna sociologija,
priredila Ivana Spasi, Beograd: ZUNS, pp. 143-158.
Brint, S. (2001) Gemeinschaft Revisited: A Critique and Reconstruction of the Community
Concept, Sociological Theory, 19:1, pp. 1-23.

17

18

Otvaranje Deltinog oping mola u bloku 67 momentalno je uticalo na porast vrednosti stanova u
okruenju (Veernje novosti, 9.11.2007), no, sasvim je otvoreno pitanje da li i u kojoj meri to
odgovara rezidencijalnim preferencama strunjaka u datim prostornim i socijalnim
karakteristikama susedstva, te bi se moglo pretpostaviti da porast cene stanova moe podstai
njihovo naputanje susedstva. Naravno, mogue je pretpostaviti i da bi porast cene stanova mogao
podstaknuti pripadnike niih dohodovnih grupa da se isele kako bi iskoristili novonastalu trinu
situaciju, budui da ponuda novog oping mola ima manje uticaja na njihov stil ivota i potroake
mogunosti.
Iako je rasportranjenost voice strategija ili graanski aktivizam uopteno nizak, sklonost ka exit
strategijama (Hirschmann, 1970), bar u naelu, prisutnija je medju ispitanicima s podruja B. Da
ima mogunost izbora, svaki drugi intervjuisani strunjak ovog podruja promenio bi lokaciju
stanovanja (ne nuno i napustio Novi Beograd, odnosno kolektivni tip stanovanja, za ove ispitanike
poeljno mesto stanovanja je i ispitivano podruje A). Ispitanici podruja A sasvim retko navode
elju da promene lokaciju, a to bi uinili prvenstveno ukoliko bi mogli da preu u indivualni tip
stanovanja.

78

SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N 1

Butler, T. and Robson, G. (2001). Social capital, gentrification and neighborhood

community in London: a comparison of three South London neighborhoods, Urban
Studies, 38 (12):2145-2162.
Forrest, R. & Kearns, A. (2001) Social cohesion, social capital and neighborhood, Urban
Studies, 38(12):2125-2143.
Giddens, A. (1990) The Consequences of Modernity, Cambridge: Polity/Blackwell.
Granovetter, M. (1973) The strength of weak ties, American Journal of Sociology, 78, pp.
13601380.
Hirschmann, A. (1970) Exit, Voice and Loyalty, Cambridge, MA: Harvard University Press.
Jackson, P. (1992) Maps of Meaning, London: Routledge.
Jacobs, J. (1961) The Death and Life of Great American City, New York: Vintage.
Jenkins, R. (1996) Social Identity, London and New York: Routledge.
Keyes, L. (2001) Housing, Social Capital and Poor Communities, In: Saegert, S,
Thompson, J, and M. Warren (eds) Social Capital and Poor Communities, NY: Russell
Sage Publication., pp. 136-164.
Lynch, K. (1960) The Image of the City. Cambridge, Massachusetts: MIT Press.
Marcuse, P. (2002) The Partitioned City in History, in Marcuse, P. and Van Kempen, R.
(eds) Of States and Cities : The Partitioning of Urban Space, Oxford University Press.
Petrovi, M. (2004) Sociologija stanovanja, Beograd: ISI FF.
Portes, A. The Two Meanings of Social Capital, Sociological Forum, Vol. 15, No.1, pp. 112.
Putnam, R.D. (1993) The prosperous community: social capital and community life, The
American Prospect, No. 13.
Putnam, R.D. (1995) Bowling alone: Americas declining social capital, Journal of
Democracy, 6(1), pp.65-78.
Szelenyi, I. (1996) Cities under Socialism and After. In G. Andrusz; Harloe, M. and
Szelenyi, I. (eds.) Cities after Socialism. Oxford, Cambridge: Blackwell Publishers: 286317.
Taylor, M. (2000) Communities in the Led: Power, Organisational Capacity and Social
Capital, Urban Studies, Vol. 37, No. 5-6:1019-1035.
Tomanovi, Smiljka i Mina Petrovi (2006) "Rizici i bezbednost u susedstvu iz perspektive
dece i njihovih roditelja". U: Smiljka Tomanovi (ur.) Drutvo u previranju, Beograd: ISI
FF.
Woolcock, M. (1998) "Social capital and economic development: towards a theoretical
synthesis and policy framework". Theory and Society. Vol. 27, No.2.