Socijalnoantropoloke

teorije

Istorijsko-ideoloki kontekst

nastaju pred II svetski rat

kritika teorija drutva
frankfurtska kola
inspirisani Marksom, Kantom,
Fihteom, Hegelom, Frojdom...
1934. pobeda faizma u Nemakoj...

Teorijski ciljevi

kritiko preispitivanje poloaja

oveka u kapitalistikim i
totalitarnim drutvima
odnos ovek-kultura-drutvo
interdisciplinarnost
osloboenje oveka i prevladavanje
drutvenih protivrenosti

Kopernikanski obrt u
shvatanju devijacija

odnos ovek drutvo gleda se iz

perspektive oveka i njegove
autentine prirode
zato socijalno-antropoloka?: u
sreditu je ovek i drutvena stvarnost
devijacija reakcija pojedinaca na
neslobodno, otueno i bolesno
drutvo

Kljuni teoretiar za
sociologiju devijantnosti

Izvori misli Eriha Froma

Frojdova psihoanalitika teorija

Marksova misao
Filozofija egzistencijalizma

Najvanije Fromove ideje za

sociologiju devijantnosti

shvatanje oveka i ljudske prirode

razumevanje ljudskih potreba i
njihovih izvitoperenja
pojam drutvenog karaktera
ideja bekstva od slobode
razumevanje ljudske i drutvene
agresivnosti
pojam otuenja

1. Fromovo shvatanje oveka i

ljudske prirode

ovek kao jedinstveno-bio-psihosocijalno-istorijsko bie

ovek je aktivno bie
razum, samosvest i sloboda
osnovne odlike
ovek kao monstrum univerzuma:
1. egzistencijalne protivrenosti
2. istorijske protivrenosti

2. Fromovo razumevanje
ljudskih potreba

nastaju kao izraz egzistencijalnih

protivrenosti
nisu nagonske prirode ve proizvod
ljudske egzistencije
one su uslov normalnosti: njima se
reavaju protivrenosti egzistencije
kao to su usamaljenost i odvojenost
dve vrste: normalne i izvitoperene

Vrste univerzalnih, autentinih

i normalnih ljudskih potreba

potreba za pripadanjem: ljubav

potreba za prevazilaenjem:
stvaralatvo
potreba za ukorenjenou: ivotni
temelji
potreba za identitetom: biti
drugaiji
potreba za okvirom orijentacije:
imati prepoznatljiv svet

Vrste izvitoperenih, negativnih

i devijantnih ljudskih potreba

NARCIZAM p. za vezanou
DESTRUKCIJA - p. za
prevazilaenjem
RODOSKRNAVLJENJE p. za
ukorenjenou
KONFORMIZAM p. za identitetom
IRACIONALNOST p. za okvirom
orijentacije

ta je patologija
normalnosti?

izraava se kroz drutvenostrukturirani defekt

okolnost da veina lanova nekog
drutva nije ostvarila bitne ciljeve
ljudske egzistencije
ovek nije svestan ovog defekta
Frojd: ludilo ne uvia niko kada i
sam uestvuje u njemu!

ta je za Froma
normalnost?

razvijenje svih ovekovih autentinih

odlika: ljubavi, razuma, samosvesti,
kreativnosti, stvaralatva,
produktivnosti, kritinosti...
okolnost postojanja zdravog drutva
u kome moe da se razvija ljudska
priroda

3.Pojam drutvenog
karaktera

skup psihikih osobina u jednoj iroj

populaciji
odnos psihikih struktura i drutvenoistorijskih formacija
nain prenoenja: uticajem karaktera
roditelja i vaspitanjem
drutveno nesvesno tamna strana
drutvenog karaktera
tipovi: neproduktivni i produktivni

4. Bekstvo od slobode

zato ljudi pristaju na destruktivne i

totalitarne reime?
prouavanje socijalne psihologije
faizma u Nemakoj
sloboda odgovornost drutvena
nesigurnost/neizvesnost strah
odricanje od slobode = iracionalni
odgovor: podinjavanje voi, partiji,
naciji

Mehanizmi bekstva od
slobode

AUTORITARNOST ili podinjavanje:

ako budete posluni, biete zatieni
RUILATVO ILI DESTRUKTIVNOST:
nemo, nezadovoljstvo i neispunjenost
ivotnih potencijala raa elju da se
unitava svet oko sebe
KONFORMIZAM: biti kakav drugi
oekuju uz dobitak: gubljenje
oseaja nesigurnosti i usamljenosti

5. Fromovo shvatanje
agresivnosti

dve osnovne ljudske strasti: ljubav i

agresija
destrukcija posledica ometanja
ivota i osujeenja ljudskih
potencijala
uzroci: nasledni i socio-kulturni
faktori

Oblici agresivnosti kod

oveka

BENIGNA odbrambena reakcija na

ugroavanje ivota koja je filogenstki
programirana
MALIGNA samo ovekova osobina!
- nije u slubi ivota
- razvija se u odreenim porodinim i
drutvenim okolnostima
- dva istorijska vida: sadizam
(Staljin) i nekrofilija (Hitler)

6. Fromovo shvatanje
otuenja

univerzalna osobina savremenog

drutva i poloaja oveka u njemu
prirodno/egzistencijalno otuenje i
istorijsko/socijalno otuenje

Oblici otuenja

KVANTIFIKACIJA
APSTRAKCIONIZAM
DEPERSONALIZACIJA
KONFORMIZAM
OTUENJE RADA

Doprinosi (neki)

univerzalni kriterijum normalnosti:

autentine ljudske potrebe
humanistika antropologija
ideja da je drutvo odgovorno za
ukupno ovekovo zdravlje i normalnost
irina defincije devijantnosti
kritika slika poloaja oveka u
savremenim drutvenim formacijama

Slabosti (neke)

apstraktnost i neoperacionalnost
ideja
idelizam i prevelik antropoloki
optimizam
stav da normalnost najvie zavisi od
drutva
gde je granica izmeu konformizma i
normalnosti?
da li je mogue zdravo drutvo?