BURNOUT SYNDROM OF THE RADIO TELEVISION OF SERBIA

JOURNALISTS
SINDROM SAGOREVANJA NOVINARA RADIO TELEVIZIJE SRBIJE
Sanja ivkovi1, prof.dr Sreko Devjak2
Fakultet organizacionih nauka u Beogradu sanja.zivkovic@rts.rs
2
Fakultet za upravu u Ljubljani sreko.devjaka@fu-uni.lj.si

Saetak U radu se istrauje uticaj slike o sebi uslovljen realizacijom na stepen iscrpljenosti
novinara Radio televizije Srbije, kao i zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba. Istraivanje je bazirano
na komparaciji rezultata upitnika novinara Radio televizije Srbije i novinari Slovenije. Prikupljene
podatke obradio je Institut za razvoj lovekiv virov u Sloveniji. Podaci su sakupljeni putem internet
strane www.burnout.si. Na stranici sajta se nalazi upitnik i uputstvo za ispunjavanje. Za potrebe ovog
istraivanja upitnik je preveden sa slovenakog na srpski jezik. Istraivanje pokazuje da su srpski
novinari neto iscrpljeniji od slovenakih, iako obe grupe ispitanika spadaju u prvi razred trostepene
skale. Srpski novinari u poreenju sa slovenakim, prema ovim rezultatima imaju bolje zadovoljene
potrebe, naroito potrebe za potovanjem, intelektualne i ulne potrebe. Uzorak pokazuje da je slika
o sebi slovenakih novinara manje uslovljena radom, iako su im ivotna i radna okolina vie
optereene. Zato kod njih preovlauje wornout odnosno radna iscrpljenost. U uzorku srpskih novinara
je ipak vie kandidata za burnout odnosno za izgorelost, jer je njihovo samopotovanje vie uslovljeno
radom.
Kljune rei: sagorevanje, iscrpljenost, slika o sebi, osnovne potrebe, novinari.
Abstract The paper explores the influence of image of yourself in the working conditions on the level
of the Radio Television of Serbia journalists exhaustion and fulfilling the basic human needs, as well.
The research was based on the comparison of the results from questionnaires done in the Radio
Television of Serbia end with Slovenian journalist. Institut for human resources in Slovenia
analyzed the collected data, summoned through the web page www.burnout.si. The questionnaire
and instructions for filling it can be found on the web page. For the purpose of this research, the
questionnaire was translated from Slovenian into Serbian. The collected data shows that Serbian
journalists are somewhat more exhausted then their Slovenian colleagues, although both groups of
respondents fall into the firs grade of the tree level scale. According to these results, needs of Serbian
journalists are better met comparing to the ones of their Slovenian colleagues, especially the needs
for respect, as wellas intellectual and sensory ones. The sample shows that the imae of yourself is
less conditioned by wor in Slovenia, although their working and living surrounding are more burdened.
Therefore, worn-out working fatigue are prevailing there. However, in the sample containing serbian
journalists, there are more candidates for burnout syndrom because their self esteem is more
conditioned by work.
Key words: burnout, exhaustion, image of himself, basic needs, journalists.

1.UVOD
Cilj istraivanja je identifikacija iscrpljenosti novinara Radio televizije Srbije. Kao komparativna osnova
upotrebljeni su rezultati identinog istraivanja meu novinarima u Sloveniji. U istraivanju je

uestvovao 61 novinar Informativnog programa Radio-televizije Srbije, koje je potom uporeeno sa

rezultatima anketiranih novinara u Sloveniji. Istraivanja kau da sagoreo ovek ima osrednju sliku o
sebi koja je esto uslovljena realizacijom. Moglo bi se rei da to znai da se ovek ceni toliko koliko je
dobio spoljanjih priznanja. Sagorelost odnosno burnout najkrae se opisuje kao psihofizika ili
ulna iscrpljenost. Istraivanjem se elelo doi do rezultata koji pokazuju da li slika o sebi uslovljena
realizacijom utie na stepen iscrpljenosti novinara u Radio-televizije Srbije. Potom su oni uporeeni
sa rezultatima dobijenim anketiranjem novinara u Sloveniji. Istraivanjem se ispitivalo: iscrpljenost
novinara Radio-televizije Srbije, uzrono posledina veza izmeu srednjeg stepena iscrpljenosti i slike
o sebi uslovljene realizacijom i stepen zadovoljenja osnovnih potreba.

2.METODOLOGIJA ISTRAIVANJA SAGOREVANJA NOVINARA MEDIJSKE KUE

RTS
2.1.Upitnik sindroma adrenalne sagorelosti
Za potrebe istraivanja je korien upitnik sindroma adrenalne sagorelosti Instituta za lovekiv virov
u Sloveniji. Tom upitniku je pridodat i upitnik SPS (SPS- storilnostno pogojena samopodoba), slike o
sebi uslovljene realizacijom.
Upitnik sadri ukupno 271 pitanje
Upitnik je preuzet sa sajta www.burnout.si
Upitnik daje pokazuje stanje iscrpljenosti i oseanje u poslednjih 12 meseci
Upitnik sadri etiri grupe pitanja koji se odnose na telesne, emocionalne, znakove ponaanja
i kognitivne znakove.
Merenje rezultata rada u javnom sektoru bazira se uglavnom na principima relativnosti, odnosno pravi
se razlika izmeu slinih i istih grupa. Tako su po zavretku anketiranja rezultati dve grupe novinara
uporeeni. Moe se rei da upitnik otkriva razlike izmeu novinara RTS-a i novinara Slovenije. U
anketiranju su uestvovali slovenaki novinari na nacionalnom nivou, a srpski u Informativnom
programu Radio televizije Srbije, najgledanijoj televiziji 2009. godine. Informativni program najvie
uestvuje u programu medijskog javnog servisa Srbije. U 2009. godini za 45 odsto gledalaca Srbije,
Dnevnik2 je bio osnovni izvor informacija. Novinarima je lino prosleen uptinik putem E-maila, a
potom su kontaktirani da bi se proverilo da li su ga ispunili ili su se sami javljali da obaveste da su to
uinili. Ispitanici su uglavnom reagovali na broj pitanja. Neki smatraju da ih previe, pa su par puta
odustajali, a neki su ipak brzo reili test bez obzira na broj pitanja. Anketiranje je sprovedeno dok su
jo trajali godinji odmori, odnosno u periodu od 27. Avgusta do 8. Septembra. Prikupljene podatke
obradio je Institut za lovekiv virov u Sloveniji. Podaci su prikupljeni putem internet
www.burnout.si . Na stranici sajta se nalazi upitnik i uputstvo za ispunjavanje. Za potrebe ovog
istraivanja upitnik je preveden sa slovenakog na srpski jezik.
S obzirom na to da se sindrom sagorevanja ili burnout najkrae opisuje kao psihofizika ili ulna
iscrpljenost, stanje dobrog zdravlja i polnih energetskih rezervi nazvano je ilost. Kako se troi
energija bilo fizika, kognitivna ili ulna nastupa stanje umora. Nakupljen umor posledica je slabog
odmora i oporavka posle napora. Kandidat za sagorelost e prevideti upozoravajue znakove svog
organizma o prevelikom umoru poveavajui svoju aktivnost. esto je sindrom sagorelosti uslovljen
slikom o sebi, koja obuhvata predstave, saznanja, misli, doivljavanja i vrednovanja sebe. Jo u
ranom detinjstvu slika o sebi se oblikuje kroz vaspitanje uslovljeno ljubaznou. Npr. kada roditelji
prihvataju svoje dete samo onda kada ispunjavaju oekivanja. Kada ona nisu ispunjena kanjavano je
uskraivanjem ljubaznosti. Takav odgoj dovodi do zanemarivanja sopstvenih potreba zarad
zadovoljenja potreba drugih, koja donose spoljanja priznanja. To znai ovek se ceni toliko koliko je
dobio spoljanjih priznanja. Sagorele osobe najee imaju osrednju sliku o sebi. Sagorevanje se
moe razumeti i kada je uzaludan trud jer nema oekivanih dostignua, to je sastavni deo
samovrednovanja, kako bi se sauvala stabilna sliku o sebi. Rezultati obe skupine novinara odnosno
obe drave svrstavaju se u prvi razred trostepene skale: u prvi razred se svrstavaju rezultati srednjeg
stepena izgorelosti od 0.3 do 1, u drugi od 1 do 2 i trei od 2 do 3. Meutim, prema obraenim
podacima srpski novinari su ipak iscrpljeniji od slovenakih.

U prvom stepenu sagorevanja koji je nazvan Iscrpljenost manje je znakova, zato se oveku privia
da je to privremeno stanje, to ga moe navesti da ignorie zdravlje i odmor. Karakteriu ga
produktivna usmerenost, oseaj odgovornosti, anksioznost, utisak da je svima potreban i da svi
zavise od njega. Vie je znakova iscrpljenosti:
Fiziki znakovi: hronian umor koji ne prestaje po odmoru, bolovi i ujutro i uvee, napadi lupanja srca
ili panini napadi lupanja srca, gastroenteroloke tekoe i smetnje pri snu (nesanica).
Psihiki znakovi: povean rad, frustriranost, razoaranje u ljude, oseaj da su kontakti s ljudima
naporni, razdraljivost, anksioznost, tuga, negiranje fizikog i psihikog umora, postavljanje tuih
potreba iznad sopstvenih. Najkarakteristinji spoljanji znak je radoholizam.
U drugom stepenu izgorelosti koji nazvan Umor su karakteristini snani oseaji zarobljenosti i
nemoi da bi se bilo ta promenilo, simptomi preterane iscrpljenosti, oseaj krivice i slabljene slike o
sebi. Raste broj znakova i njihova intenzivnost. Veina znakova se pojavljuje iz prvog stepena.
Fiziki znakovi: trenutno ili trajno poveanje krvnog pritiska, bolovi, glavobolja, slabljenje imuniteta,
alergije, kratoktrajno iznenadno slabljenje psihofizike energije, snane smetnje u spavanju bilo da je
re o nesanici ili preteranom spavanju.
Psihiki znakovi: oseaj zarobljenosti te potreba za povlaenjem iz radnog i ivotnog okruenja,
slabljenje slike o sebi, lako stupanje u bes, cinizam, grubost i okrutnost, nemogunost kontrole ulnih
potreba, oseaj krivice, smetnje u koncentraciji i pamenju, otuivanje od blinjih i saradnika, oteano
prepoznavanje lai i manipulacije, zanemarivanje sopstvenih potreba, suicidne misli ( bez priprema za
ubistvo). Za spoljanje znakove u ovom stepenu karakteristini su promena radnog i ivotnog
okruenja, izbegavanje socijalnih kontakata.
U treem stepenu izgorelosti, Adrenalna sagorelost traje nekoliko meseci, posledice traju u proseku
od dve do etiri godine, a ponekad su trajne. Osim intenzivnije fizike i psihike simptomatike iz niih
razreda postoji jo karakteristika.
Fiziki znakovi: krajnje slabljenje fizike energije, onemogueno ili krajnje oteano odravanje
budnosti, bolovi u miiima, intenzivni znakovi osetljivosti i iscrpljenosti, infarkt, modani udar, akutne
gastroenteroloke smetnje.
Psihiki znakovi: depresija, nemo odluivanja ili planiranja, gubitak oseaja o vremenu, napadi besa,
gubljenje kontrole, smisla i oseaja vanosti, pad koncentracije, gubljenje misaonog toka, ranjivost,
oseaj nezatienosti, snaan bes i cinizam, mogu pokuaj samoubistva. Spoljanji znakovi
podrazumevaju naputanje svih aktivnsti i prekidanje socijalnih kontakata.
2.2. Identifikacija uzroka sagorelosti
Najee se uje da je uzrok sagorelosti hronini stres. Ako bi to bio jedini uzrok onda bi u jednako
optreenim uslovima izgorela veina ljudi, a to se naravno ne dogodi. Tri grupe uzroka utiu na
nastanak izgorelosti: drutveno i psiholoko (radno i ivotno) okruenje i line karakteristike[6]. Prve
dve grupe su spoljanji, a trea grupa su unutranji uticaji.
Drutveno okruenje karakterie poslednjih nekoliko desetina godina prelazak industrijskog u
postindustrijsko doba. Veruje se da je tranzicija donela i krizu vrednosnog sistema. Pozitivno
psiholoko okruenje zahteva recipronost izmeu ulaganja u odnose s ljudima i stepena
zadovoljenja potreba u tim odnosima. U svaki odnos ulae se odreeni deo energije, a najve ide u
odnose s ljudima i rad. U zamenu se oekuje da budu ulaganja vraena, a da ti odnosi zadovolje
donekle osnovne potrebe.
U psiholoko okruenje na radnom mestu se ubrajaju: radna optereenost, kontrola nad radom
nagraivanje uraenog posla, radna grupa odnosno kolektiv, komunikacijski kanali, pravinost,
vrednovanje, pre svega odnosi u preduzeu i drutvenim okruenjem. Psihohloko okruenje

ivljenja moe biti i dugotrajno optereenje kao to je npr. egocentrini i manipulativni ivotni partner,
ili zahtevni roditelji, itd. Line karakteristike takoe utiu na burnout, pa je skoro pravilo da je
sagorevanje izraeno kod najsposobnijih i najuinkovitijih, onih koji su bili uspeniji od proseka.
2.3. Hijerarhija potreba
Teorija hijerahije potreba i motiva polazi od stanovita da su ljudske potrebe osnovni faktor motivacije.
Izmeu tvoraca, odnosno pristalica i sledbenika ove teorije postoje razliita miljenja o tim potrebama,
njihovom znaaju i uticaju na radnu motivaciju. Najznaajnija, najpoznatija najprihvaenija meu
njima je Maslovljeva teorija hijerarhija potreba[3]. Maslov smatra da se u oveku skriva veliki broj
potreba, koje se mogu svrstati u pet primarnih grupa ili kategorija u zavisnosti od njihove prirode,
znaaja i redosleda njihovog zadovoljenja.
Maslov smatra da prvu grupu potreba ine fizioloke potrebe. To su osnovne, primarne i najznaajnije
ovekove potrebe. Bez njihovog zadovoljavanja ovek ne bi mogao da ivi, jer bi se dovelo u pitanje
njegov bioloki opstanak. U najznaajnije fizioloke potrebe ubrajaju se: potreba za hranom,
vazduhom, vodom i toplotom, potreba za snom, stanovanjem, odeom i slino.
Drugu grupu poreba ine potrebe za sigurnou. Po zadovoljenju fiziolokih potreba ovek tei da
obezbedi sigurnost na poslu, porodici, na ulici i drutvu u celini. Njemu je stalo do sigurnog
zaposlenja i stabilnog radnog odnosa, do dobre i redovne plate, do zadovoljavajueg statusa u
drutvu i na poslu, do ugleda, line bezbednosti i bezbednosti lanova porodice, zatite fizikog i
moralnog integriteta.
U treu grupu svrstane su drutvene potrebe. Pod drutvenim ili socijalnim potrebama podrazumevaju
se potrebe za komuniciranjem, potrebe za pripadanjem grupama, potrebe za prihvatanjem od drugih,
ljubavlju i druge.
etvrtu grupu potreba ine ego potrebe. One se dele na unutranje i spoljanje potrebe. Unutranje ili
interne ego potrebe su ovekove potrebe za samopotovanjem, samopouzdanjem i integritetom. U
pitanju je vrednovanje samog sebe, nezavisno od vrednovanja drugih. Na drugoj strani spoljanje ili
eksterne ego potrebe proistiu iz ovekove tenje da ga drugi cene i potuju. Re je o potrebi za
priznanjem i panjom okoline i za izvesnom reputacijom.
U poslednju petu grupu svrstane su potrebe za samopotvrivanjem. Zbog svoje prirode, drugaije se
zovu potrebe za samoaktuelizacijom ili potrebe sa samorealizacijom. Njihova sutina se svodi na
mogunost ispoljavanja, potvrivanja i dokazivanja svoje linosti i njenih kvaliteta, vrednosti, vrlina,
sposobnosti i potencijala. Potrebe za samopotvrivanjem podrazumevaju potrebe za stvaralatvom,
kreativnim radom, potrebe za razvojem, napredovanjem i potrebe za unutranjim mirom i unutranjom
ispunjenou. Radi se o potrebama koje proistiu iz ovekove tenje da se razvija kao slobodna i
autonomna linost.
Navedene potrebe se nalaze u posebnom hijerarhijskom odnosu. Maslov ih je svrstao u dve grupe: u
potrebe nieg reda u koje spadaju fizioloke potrebe, potrebe za sigurnou i potrebe vieg reda u
koje spadaju drutvene potrebe, ego potrebe i potrebe za samopotvrivanjem.
Uprkos izvesnoj loginosti i ubedljivosti Maslovljevih stavova i zakljuaka, empirijska istraivanja ih
nisu u potpunosti potvrdila. Ispostavilo se da je grupisanje pojedinih faktora adekvatno Maslovljevom
grupisanju potreba, gotovo nemogue izvesti do kraja. Osim toga pokazalo se da je Maslovljevo
grupisanje relativno, jer se mnoge meusobno prepliu, dodiruju i proimaju[2]. I pored osporavanja
Maslovljeva teorija je zadovoljila veliki broj pristalica inicirajui brojna istraivanja. Tako teorija
samopredeljenja pretpostavlja da imamo osnovne ljudske potrebe po nezavisnosti, kompententnosti i
povezanosti sa drugim ljudima[1]. Njihovo zadovoljenje bilo bi povezano s uspenim pojedincem.
Sheldon, Elliot, Kim i Kasser razvilil su upitnik o 10 osnovnih potreba[5]:
1.Autonomija-nezavisnost, oseaj da ste u svojim akcijama sposobni i uinkoviti, a ne da su
spoljanje sile i pritisci uzroci vaeg znanja.

2.Kompententnost-oseaj da ste u svojim akcijama sposobni, a ne da ste nekompententni i

neuinkoviti.
3.Novac-rasko, utisak da imate dovoljno novca da kupite lako stvari koje elite.
4.Uitak-da imate mnogo uitaka i radosti u mnogim stvarima, da nemate utisak pomanjakanja drai.
5.Ugled-uticaj, utisak da vas ele, da imate uticaj na druge, da ste osoba ije se miljenje ceni, a ne
da ne zanima nikoga.
6.Povezanost-pripadnost, utisak da ste u stalnom bliskom odnosu s ljudima, koji ele da budu s
vama, a ne da ste usamljeni i da vas ne ele.
7.Fizike potrebe-oseaj da je vae telo zdravo i negovano, ne da ste van forme i nezdravi.
8.Nadzor- sigurnost, oseaj kontrole nad ivotom, a ne oseaj ugroenosti u linom okruenju.
9.Samopotovanje-oseaj da ste dragocena osoba, a ne da imate oseaj manje vrednosti.
10.Samoaktualizacija-da razvijete svoje najbolje potencijale i da u ivljenju vidite smisao ne da
stagnirate i da ivot nema smisla.

3. REZULTATI ISTRAIVANJA I RASPRAVA

3.1. Slika o sebi uslovljena realizacijom
U istraivanju je uestvovao 61 novinar Informativnog programa Radio televizije Srbije. Ispitanici su
pokazali da postoji pozitivna veza izmeu srednjeg stepan iscrpljenosti (SSI) i slike o sebi uslovljene
realizacijom (SPS) , to znai da je sa viim stepenom SPS-a vii i stepen iscrpljenosti.
Primeeno je da je kod srpskih novinara da uslovljenost via. Slika o sebi uslovljena realizacijom
(SPS) je povezana s razlikama stepena sagorevanja unutar skupine, meutim SPS ne utie i na
razlike u srednjem stepenu iscrpljenosti kod te dve grupe ispitanih novinara, mada bi se moda
oekivalo drugaije. Podaci koje je obradio Institut za lovekiv virov pokazuju da se slika o sebi
uslovljena realizacijom kod dve grupe ispitanika u Srbiji i Sloveniji razlikuju (M=2,7705 kod srpskih
novinara, a kod slovenakih M=1,8563).
Tabela 1: slika o sebi uslovljena realizacijom

Slika o sebi uslovljena

realizacijom

ispitanici
novinari srbija
novinari
slovenija

N
61

Mean
2,7705

Std. Deviation
,87581

Std. Error Mean

,11214

87

1,8563

1,03193

,11063

Manje optereenje radne i ivotne okoline odnosno bolja zadovoljenost osnovnih potreba utie na to
da takoe produktivno uslovljena slika o sebi ree vodi u radoholozam i posledino sagorevanje.
3.2. Proseno zadovoljenje potreba
Proseno zadovoljenje potreba slovenakih novinara je neto manje (M=3,0316) u odnosu na srpske
novinare (M=3,5410).
Tabela 2: prosena zadovoljenost potreba srpskih i slovenakih novinara

ZADOVOLJENOST
POTREBA

ispitanici
novinarji srbija
novinarji
slovenija

N
61

Mean
3,5410

Std. Deviation
,65579

Std. Error Mean

,08397

87

3,0316

,75005

,0804

Srpski novinari prema ovim rezultatima imaju bolje zadovoljene potrebe, naroito potrebe za
potovanjem (M=3,75), intelektualne (M=3,89) i ulne potrebe (M=3,72).

Tabela 3: stepen zadovoljenja osnovnih potreba slovenakih i srpskih novinara

ispitanici

Mean

Std. Deviation

Std. Error
Mean

Materijalne potrebe

novinar srbija

61

3,10

,961

,123

Telesne potrebe

Novinari
novinar srbija

87
61

3,08
3,61

,879
,988

,094
,126

Potreba za sigurnou

Novinari
novinar srbija

87
61

2,99
3,25

1,040
1,027

,111
,132

ustvene potrebe

Novinari
novinar srbija

87
61

2,98
3,72

1,181
,985

,127
,126

Socijalne potrebe

Novinari
novinar srbija

87
61

3,10
3,64

1,012
,895

,108
,115

Novinari
novinar srbija

87
61

3,07
3,75

1,139
,943

,122
,121

Novinari

87

3,34

,986

,106

novinar srbija

61

3,89

,798

,102

Novinari
novinar srbija

87
61

2,85
3,38

1,095
,916

,117
,117

Novinari

87

2,84

1,088

,117

Potreba za
potovanjem
Intelektualne potrebe
Potreba za linim
rastom i
usavravanjem

Takoe se moe primetiti da su i ostale potrebe bolje zadovoljene, iako je moda razlika u
zadovoljenju tih potreba mala. Razlike izmeu grupa, slovenakih i srpskih novinara je pre svega
posledica okolnosti ivljenja i rada.
3.3. Spreavanje sagorelosti
S obzirom na to da se ne moe uticati, bar ne neposredno i kratkorono na drutveno ekonomsku
okolinu, lake e se uticati na psiholoko okruenje ivljenja. Koraci za spreavanje sagorelosti:

Proveravanje stepena sagorevanja. Potrebno je na vreme prepoznati znakove sagorevanja,

koji mogu biti fiziki, ulni i psihiki.

Proveravanje okruenja, koji mogu takoe biti uzroci za sagorevanje. U sledeem koraku
treba proveriti okruenje ivljenja i rizina podruja za sagorevanje.

Proveravanje linih znakova i vrednosti koji mogu biti uzrok sagorevanja. Meu njima su
depresivnost i anksioznost, ulna ranjivost, savesnost i odgovornost, te nia sposobnost
ostvarenja. Najvei rizik predstavlja slika o sebi uslovljena realizacijom. Stvorena slika o sebi
je dugotrajno delovanje i zahteva suoavanje sa proteklim iskuenjima, zato je tu potrebna
pomo psihoterapeuta.

Podela aktivnosti na one koje iscrpljuju i tite, i one koje vraaju energiju. Svoje aktivnosti
podelite na dva spiska: One koje iscrpljuju i one koje vraaju energiju. Potom uravnoteite
spiskove, znai smanjite one aktivnosti koje vas optereuju, a poveajete one koje vas
rastreeju. Nije dovoljno da se samo odluimo na to, ve je potrebno i istrajati na tome[4].

Praktikovanje dovoljno velike koliine sna. oveku sa veim naporom potrebno je vie sna.

Rekreacija moe doprineti odmoru, ali ipak ne moe nadomestiti san.

Postavljanje granica i realnih ciljeva. Nauite rei ne. Niko nam nee rei kako rei ne i
zato nam je to tako teko ili skoro nemogue. Prvi korak ka tome je postavljanje realnih
ciljeva.

Prepoznavanje i nagraivanje sopstvenih rezultata, jer ako ne budemo znali sami pohvaliti
svoj rad, biemo zavisni da to uini neko drugi.

ZAKLJUAK
Na osnovu rezultata istraivanja moe se zakljuiti da se rezultati slovenakih i srpskih novinara u
nekim segmentima ne razlikuju mnogo, ali ipak veu iscrpljenost pokazuju novinari iz Srbije. Rezultati
obe grupe novinara svrstavaju se u prvi razred iscrpljenosti trostepene skale. Meutim, potvreno je
da su srpski novinari ipak neto iscrpljeniji od slovenakih.Grupa ispitanika pokazala je da postoji
pozitivna korelacija izmeu srednjeg stepena iscrpljenosti (SSI) i slike o sebi uslovljene realizacijom
(SPS), to znai da sa viim stepenom SPS-a vii je i stepen iscrpljenosti. Kada se rezultati slike o
sebi uslovljene realizacijom slovenakih i srpskih novinara uporede primetno je da je kod srpskih
novinara ta uslovljenost via. Slika o sebi uslovljena realizacijom je povezana sa razlikama stepena
sagorevanja unutar grupe. Meutim, SPS ne utie na razlike u srednjem stepenu iscrpljenosti izmeu
te dve skupine, mada bi se moda oekivalo obrnuto. Takoe se i kod zadovoljenosti potreba vidi
razlika. Naime, srpski novinari prema ovim rezultatima imaju bolje zadovoljene potrebe, naroito
potrebe za potovanjem, intelektualne i ulne potrebe. Proseno zadovoljenje potreba kod
slovenakih novinara neto je manje (M=3,0316) u odnosu na srpske novinare (M=3,5410). Razlika u
zadovoljenju osnovnih potreba izmeu dve grupe novinara iz Srbije i Slovenije pre svega je posledica
radne i ivotne okoline. Srpski novinari prema ovim rezultatima imaju bolje zadovoljene potrebe za
potovanjem (M=3,75), intelektualne (M=3,89) i ulne potrebe (M=3,72). Manje optereenje radnog i
ivotnog okruenja, odnosno bolja zadovoljenost osnovnih potreba utie na to da slika o sebi
uslovljena realizacijom ree vodi u radoholizam i posledino sagorevanje. Slika o sebi obuhvata
predstave, doivljavanje i vrednovanja sebe. Sagoreo ovek ima osrednju sliku o sebi, koja je esto
uslovljena. To znai ovek se ceni toliko koliko je dosegao i koliko je dobio za to spoljanjih priznanja.
Kada su u pitanju razlike u rezultatima koje je pokazao upitnik treba uzeti u obzir i nacionalne kulture
dveju drava u kojima su raena istraivanja, koje su najverovatnije uzrok razliitih rezultata. Uzorak
pokazuje da je slika o sebi slovenakih novinara manje uslovljena radom, a njihova ivotna i radna
okolina su vie optereene. Zato kod njih preovlauje wornout odnosno radna iscrpljenost. U uzorku
srpskih novinara ipak je vie kandidata za burnout odnosno za sagorelost, jer je njihovo
samopotovanje vie uslovljeno radom, a okolina verovatno dozvoljava vee ulne potvrde.ire
istraivanje koje bi obuhvatilo i druge organizacione jedinice, dalo bi jasniju sliko o sindromu
sagorelosti u poslovnom sistemu. Prikupljene podatke obradio je Institut za lovekiv virov u
Sloveniji. Podaci su sakupljeni putem internet strane www.burnout.si. Na stranici sajta se nalazi
upitnik i uputstvo za ispunjavanaje. Za potrebe ovog istraivanja upitnik je preveden sa slovenakog
na srpski jezik.

LITERATURA
[1]Deci, E. L., & Ryan, R. M. (1985). Intrinsic motivation and self-determination in human
behavior. New York: Plenum.
[2] Kuli. ., Ljudski resursi sa organizacionim ponaanjem, Beograd, 2003
[3] Maslow, A. (1954). Motivation and personality. New York.
[4] Peniny A., univ. dipl.psih., u radu Zadovoljenost ljudskih potreba in zadovoljstvo z ivljenjem,
Ljubljana 2006
[5]Sheldon, K. M., Elliot, A. J., Kim, Y., and Kasser, T. (2001). What is satisfying about satisfying eve
nts? Testing 10 candidate psychological needs. Journal of Personality and Social Psychology, 80, 32
5339.
[6] Intitut za razvoj lovekiv virov http://burnout.si
[7]www.rts.rs/cipa