KAKO SE NATIMOVATI

UZ POMO BIOFIDBEKA
(Izdava C.P.P. Drutva Psihologa Srbije, 2005)

ovek kao muziki instrument-bolest je ratimovanost

Ako vam kaem da sam danas nekako sav ratimovan, da li ete to
shvatiti kao metaforu? Pa, nije ovek violina, da moe da se ratimuje! Ili moda
jeste? Ne ba violina, ve mnogo sloeniji muziki instrument. Instrument sa
bezbroj struna, zvonia, duvakih instrumenata, bubnjeva...Ma, ceo orkestar. I
kompozitor, i instrument, i orkestar...koji svira, dok ne odsvira svoje. Ne, to
nije metafora, ve iva istina. ovek je ivi muziki instrument, kao i sva iva
bia. ivotna energija, kako god je zvali, struji kroz nas i proizvodi kretanjevibracije. Kada se to strujanje odvija lagano i ritmino, kao kod make koja
prede, mi doivljavamo zadovoljstvo. Naa oseanja su opaanja tih nevoljnih
pokreta koji se deavaju u telu. Tih vibracija u nama. Da, oseanja su vibracije.
Dobre vibracije, ili loe vibracije, koje proizvodimo u sebi i irimo ih oko
sebe. Kako mi opisujemo svoja oseanja? Kaemo da: drhtimo od straha,
tresemo se od besa, treperimo od sree...Nai miii, kao svaka struna koja ima
odreeni tonus, ili zategnutost, i kroz koju struji energija, vibriraju i proizvode
neki ton. Mi ne ujemo te tonove uima, jer su vibracije male amplitude i niske
vrekvencije, ali registrujemo tu muziku na neki drugi nain, drugim ulom
koje nema ime. Kako bismo inae znali i oseali da smo ratimovani, ako
nemamo ulo za te neujne tonove, i neki ugraeni ukus kojim razlikujemo
dobru i lou muziku koja svira u nama.
Neto od te muzike moemo uti i obinim uima. Prislonimo glavu na
neije grudi, i uemo tika-taka. Na metronom, ili bubnjar, zvani Srce, udara
ritam. Kao i svaki bubnjar, Srce pravi najvie buke. Moda zato da bismo ga uli
i da bismo vodili rauna da ne ispadnemo iz ritma. Ako bismo pozajmili
slualice od nekog ika doktora uli bismo jasnije i drugi deo nae ritam sekcije.
Plua, poput metlica koje se prevlae preko inela, dopunjavaju ove ritmike
pulsacije. Kasnije emo videti koliko je vano za nae zdravlje da se usklade
ritmovi srca i plua. Ako posluamo bolje, uemo da srce kuca u muzikom
intervalu koji nazivamo kvarta. Pustimo li vazduh pri disanju da malo zatreperi
glasne ice, uemo, kao da dolaze od neke duvake sekcije, tonove udaha i
izdaha izmeu kojih je muziki interval kvinta (Ako ste oputeni). Prvo to
nauimo kada promolimo glavu na ovaj svet je disanje. Srce je ve lupalo
svoju kvartu i ranije. Da li je sluajno to naa ritam sekcija svira ba u tim
intervalima-kvarti i kvinti?
1

Seam se da je prvo to sam nauio kada su me poduavali sviranju gitare

kvintni krug. Poto sam bio nestrpljiv, pa sam eleo da me odmah naue da
sviram neke pesme, a ne da biflujem skale...Vidi mali... govorili su mi, onda
mora da naui kvintni krug. To ti je osnova za pratnju. Ako krene iz C-dura,
sledei akord je G-dur...ako krene iz D, sledei je A...samo izbroji pet celih
tonova. To ti je prosto kao disanje. Prima, kvarta, kvinta...i zna da prati na
gitari stotinak jednostavnih pesama... Nauio sam kvintni krug, i prodisao
muziki. Oni koji su me poduavali vezi izmeu kvintnog kruga i disanja (i
otkucaja srca) nisu bili teoretiari muzike. To im je palo na pamet tek onako.
Intuitivno. U svakodnevnom jeziku postoje rei i izrazi koji u sebi kriju mnoge
psiholoke i fizioloke istine, ali greimo u tome to ih, uglavnom, ne shvatamo
bukvalno. Nemojte i vi da napravite istu greku. Ono to piem, shvatite
bukvalno.
Da li se uje krv koja protie kroz vene? Naravno. Sve to struji kroz
neto uje se. U stvari, proizvodi neki zvuk. Taj zvuk nije ujan naim uima, ali
je zvuk. Ako bismo imali neku spravu koja bi ga pojaala, ili ga transponovala
za koju oktavu vie, mogli bismo ga uti. Onda bismo imali povratnu
informaciju o tome kako zvuimo. Na engleskom, imali bismo feedback, ili, po
srpski, fidbek, povratnu informaciju o nekoj naoj biolokoj funkciji. Tako je
skovan naziv biofidbek. I miii koji trepere proizvode zvuk. Sve to treperi
proizvodi zvuk. Na elektrinoj gitari je ispod ica postavljen magnet koji prenosi
impuls preko kabla do pojaala, pa on odatle ide do zvunika...I mi ujemo ono
to se svira na elektrinoj gitari. Neko udo tehnike bi to isto moglo da uradi sa
treperenjima naih miia. Moda bismo tada mogli uti kako zvue naa
oseanja. Kada bismo to mogli, kada bismo imali povratnu informaciju o tome
kako zvuimo svakog momenta, da li bismo dozvolili da se toliko loe muzike
nakupi u nama? Da li bismo na vreme primetili da se postajemo ratimovani ili
da ispadamo iz ritma?
Ono to zovemo bolest, nije nita drugo do ta ratimovanost i ispadanje iz
ritma. Kada su nam strune previe napete, ili medicinskim renikom postajemo
hipertonini, moe nam se, vremenom, desiti da obolimo od raznih hiper
bolesti. Na primer, od hipertenzije. Struna koja se previe natee moe, opet
vremenom, i da popusti, pa da omlitavi. Zavisno od toga koja struna koja je
popustila, dijagnostifikovae nam doktori neku bolest sa latinskim imenom koje
poinje sa hipo.... I hiper i hipo znai da smo ispali iz naeg osnovnog
tonaliteta, da faliramo. A to nas, onda, kota zdravlja. Zdravlje je
natimovanost, ritam. Bolest je ratimovanost, aritmija. Zato je bitno da imamo
sluha za sebe i za druge. I to treba shvatiti bukvalno.
Wilhelm Reich, psihoanalitiar i orgonski terapeut, govorio je o tome da
ivotna energija, koju je nazivao orgon, protie kroz telo, paralelno sa
telesnom osom, odreenim ritmom. Kada je prolaz neometan i ritmian, kao kod
crva, osoba je mentalno zdrava i osea zadovoljstvo strujanjem ivota kroz sebe.
On je takav slobodan ritmiki protok energije kroz telo nazivao refleksom
2

orgazma. Moda i nije tako loe biti crv. Protok ivotne energije kroz telo
doivljavamo kao oseanja. Znamo da je ovek, za razliku od ivotinja,
sposoban da potiskuje svoja oseanja. On to ne ini samo mentalno, ve i
telesno. Da bi se zatitio od bola, ovek gradi od svojih miia oklop, kao neki
srednjevekovni vitez. Nesvesne hronine tenzije odreenih grupa miia
spreavaju slobodan tok energije, a samim tim i intenzitet oseanja. Oklop ima
segmentarnu, krunu strukturu. Rajh je ustanovio sedam slojeva tog miinog
oklopa (oni, oralni, vratni, dijafragmatski, trbuni i karlini), a njegov uenik i
nastavlja njegovog dela, Aleksander Lowen, ustanovio je da postoji i osmi
segment (noge) koji je funkcionalno povezan sa prvim (onim). Interesantno. Ne
podsea li vas to na muziku skalu od sedam osnovnih tonova, sa osmim tonom,
oktavom, koji je, u naem doivljaju, isti kao i prima(prvi) samo vii za oktavu.
Do, re, mi,fa,sol, la, si do. Zamislite ivotnu energiju koja pokuava da na naim
strunama odsvira neku melodiju oseanja, a tamo neki uplaeni Ego denfuje
ice. Za svaki ton, po jedan denfer, ili kako kae Reich, segment miinog
oklopa. Jadne li muzike. A i zdravlja. Malo se toga moe komponovati sa
nekoliko priguenih tonova. I bolna i prijatna oseanja se sviraju na istim
icama, pa nas odbrana od bola kota i zadovoljstva. Mnogima je, stoga, ivot
esto dosadan i prazan. Sviraju istu, priguenu i monotonu pesmu, dok ne
odsviraju svoje. Zato bivaju dosadni i drugima. Onu staru koliko para, toliko i
muzike., mogli bismo zameniti sa koliko oseanja, toliko i muzike.
Svoju ivotnost moramo platiti spremnou da podnosimo bol i ne
oklopljavamo se pred njim. Sve se svira na istim icama. Ako ih priguimo da
ne zasviraju melodije bola i straha, neemo imati na emu da zasviramo ni
melodije ljubavi, radosti i zadovoljstva. Na alost, svi smo oklopljeni u izvesnoj
meri. Radost i sreu ne moemo uloviti i trajno pripitomiti kao domae
ivotinje. Ta oseanja trae kretanje, stalno menjanje i obogaivanje ivotne
simfonije. I najlepa melodija postane dosadna ako je stalno sluamo. Ali, mi
elimo sigurnost i esto smo spremni da tu iluziju platimo denfovanjem svojih
struna. To nam je lake nego da postanemo majstori koji upravljaju svojim
muzikim instrumentom i sviraju onako kako oni hoe. Majstor ume i da prigui
strune kad treba, kad hoe da izvede neku melodiju za koju odgovara takav ton.
Ali, on to ne ini nesvesno i hronino. On upravlja svojim instrumentom.
timuje ga sam kada se ratimuje. Ne zove doktore u pomo. Ne guta lekove ili
neke druge supstance za timung. On sam stvara svoj timung. Biofidbek je
jedna od vetina koje mogu da pomognu oveku da upravlja svojim
instrumentom, svojim telom, fiziologijom, oseanjima.
Svi se raamo sa sposobnou da razlikujemo zadovoljstvo od bola.
Izgleda da je i ta sposobnost povezana sa nekim naim muzikim ukusom, sa
oseajem za ritam. Evo kako: Kada smo napeti, vrpoljimo se. Kada osetimo jai
bol, trzamo se, grimo, uvremo, krivimo...U agoniji dolazi do konvulzija. Kao i
kada umiremo. Svi pokreti bola su nekoordinisani i aritmini. Sigurno je da bi to
runo zvualo kada bismo mogli da ujemo. Kada oseamo zadovoljstvo
3

pokreti su koordinisani i ritmini. Harmonini. U stanjima veeg uzbuenja

postaju bri, ali zadravaju ritminost i koordinaciju. Orgazam je, kao i smrt,
konvulzija. Ali ritmina i jedinstvena konvulzija. Razlika je drastina, mada
neke ljude plai slinost pa se plae i orgazma. U reakcijama naeg tela na bol i
zadovoljstvo moemo traiti korene naeg oseanja za lepo. Korene ukusa. Svi
se raamo sa ukusom. Moda bismo mogli i da obrnemo red stvari, pa da se
zapitamo zato oseamo zadovoljstvo u pokretima koji imaju ritma, a bol u
neritminim i isprekidanim pokretima. Moda je bol estetska reakcija organizma
na aritmiju? Da li na ukus proistie iz razliitog reagovanja tela na bol i
zadovoljstvo, ili su, moda, bol i zadovoljstvo estetski doivljaji organizma?
Reakcije organizma na lepu ili runu unutranju muziku. No, da ne istraujemo
sada da li je prvo nastala kokoka ili jaje, jer to nije cilj ove knjige. Dovoljno je
da razumemo da postoji povezanost naih telesnih funkcija, oseanja,
zdravlja...sa time da li je nae telo, na muziki instrument, dobro natimovan, i
da li svirajui na njemu ispadamo iz ritma ili iz tonaliteta. Ako to razumemo,
moi emo da shvatimo i vanost koju mogu imati povratne informacije o naim
ivotnim funkcijama, ili biofidbek, za uenje vetine vladanja naim muzikim
instrumentom-telom. Moete ovu priu o biofidbeku kao nainu da se ovek
natimuje shvatiti i kao mali kurs iz primenjene muzike. ta je potrebno prvo
nauiti?
Prva preporuka je: Uhvati ritam. Koji ritam? Mogao bih da odgovorim
svoj ritam, ali veliki broj ljudi vie ne zna koji je to njihov ritam. Usklaujui
se sa ritmovima koje nam namee drutvo, ili naa ambicija, esto izgubimo
oseaj za svoj ritam. Videemo, kasnije, da su svi poremeaji, ili stanja koja
zovemo bolesti, samo odraz ili posledica sviranja naeg tela u ritmovima koji
nam ne odgovaraju, ili ispadanje iz ritma. Lowen je zadovoljstvo definisao kao
svesno opaanje ritmike, pulsatorne aktivosti tela.. Ove nevoljne
aktivnosti..., kae on, imaju ritminost koja se menja zavisno od stepena
uzbuenja u celom organizmu i u pojedinim delovima tela. Razliiti ritmovi
meusobno se usklauju, a odvojeni pokreti se slivaju u jedan, obrazujui
spontani pokret u celom telu. Tok oseanja u telu je kao reka koja se formira
stapanjem mnogih potoka, od kojih svaki nastaje od brojnih malih potoia. Ali,
proces formiranja reke je samo deo prirodnog ciklusa kretanja vode od mora ka
planini i nazad opet do mora. Koreni zadovoljstva zadiru duboko u ovekovu
vezu sa prirodom...Oseanje zadovoljstva koje proistie iz prirodnog i pravilnog
ritma ivota proima sve nae aktivnosti i odnose...Sve telesne aktivnosti su
uroeno ritmine. Nisu izuzetak ni voljni pokreti, mada su pod svesnom
kontrolom. Ali, poto su pod kontrolom ega, moemo se kretati neritmiki, ako
ego ignorie telesnu potrebu za zadovoljstvom, i postavlja preterani cilj.
Ritam je, dakle, osnova zadovoljstva, mentalnog i fizikog zdravlja, a i
dobre muzike. Ritam postoji i u makrokosmosu i u mikrokosmosu. U
periodinosti kretanja nebeskih tela, kao i pusliranjima u samoj strukturi atoma i
molekula. Zdravlje je sposobnost organizma da se uskladi sa tim ritmovima.
4

Reich je opisao pulsatornu, ritmiku aktivnost kod crvenih krvnih zrnaca

oveka. Nervno tkivo ispoljava periodinost u svom funkcionisanju, to se
odraava kroz ritminost modanih talasa kada ih registrujemo
elektroencefalogramom (EEG). Kada budemo govorili o neurofidbeku,
videemo da svaki modani ritam, teta, alfa, gama, beta...odgovara odreenom
mentalnom i fizikom stanju. Od modanih ritmova zavisi da li smo oputeni, ili
napeti, koncentrisani ili rasejani...ak i obian komad sranog miia nastavlja
spontano da pulsira kada je stavljen u fizioloki rastvor. Ritminost na elijskom
nivou govori nam o tome da je ritam uroeni kvalitet ivota. Izvorno znaenje
rei persona je takoe muziko: Per sona znai po zvuku. Mi smo ono to
sviramo, muzika koja nastaje treperenjem naeg organizma. To je naa linost,
naa per-sona.
Seksualna funkcija je, takoe, periodini, ritmini fenomen u itavom
ivotinjskom i biljnom svetu. Od cvetanja biljaka, do mesenog ciklusa ene
(periode). Poznata je veza izmeu menstrualnog ciklusa i lunarnog meseca.
Veza izmeu ove dve pojave je misterija, kao i mnoge druge pojave vezane za
ritmike aktivnosti ivota. Astrolozi decenijama pokuavaju da otkriju
povezanost naih ritmova sa ritmovima univerzuma. Neke veze ritmova prirode
sa ritmovima naih aktivnosti su oigledne. Vidljivo je kako se nai ritmovi
menjaju u odnosu na dan i no, leto i zimu, prolee i jesen. U tome smo srodni
sa biljnim i ivotinjskim svetom. Meutim, za razliku od biljaka i ivotinja,
mnogi od nas ne potuju svoje prirodne ritmove. Radimo onda kada je
organizmu vreme za odmor, ili zgubidanimo kada smo fizioloki spremni za rad,
neozbiljni smo u ozbiljnim situacijama, a ukoeni kada je vreme za zabavu.
Kada bismo oslunuli samo jedan od naih ritmova, ritam disanja, ubrzo bismo
uvideli koliko smo van ritma ivota. Brojni terapijski pravci, metodi relaksacije,
joga, bioenergetika...govore nam o tome koliko je vaan nain na koji diemo za
nae mentalno i fiziko zdravlje. Zar je to uopte potrebno rei? Zar to svako ne
zna? Zar oveka treba opominjati na takve stvari? Oigledno je da treba. I to
nam pokazuje koliko smo izgubili sluh za sebe.
Ispriau vam jedan glupi vic, iz serije glupih viceva o gluposti plavua.
Ne zato to mislim da su plavue glupe, ili zato to volim tu vrstu viceva, ve
zato to taj vic, na humoristiki nain, govori o naem nedostatku sluha za
sopstvene ritmove. Vic ide ovako: Dola plavua kod frizera sa slualicama od
volkmena na uima. Frizer je pokuavao da sazna kako gospa eli da bude
oiana, ali dotina plavojka nije ula njegova pitanja jer je na uima imala
dotine slualice. Nesreni frizer je skinuo plavue slualice, ali, avaj, plavua
poe da se gui i izdahnu, nesrenica, na frizerskoj stolici. Mueni frizer, sav
uspanien, stavi slualice na svoje ui, ne bi li uo ta je to sluala pokojnica.
Udahni, izdahni, udahni, izdahni, udahni, izdahni..., uo je zapanjeni frizer.
Kada bismo postavili senzore koji snimaju na obrazac disanja u toku dana, pa
onda pogledali grafikon, ili uli zvune signale koji odgovaraju ritmu i amplitudi
naeg disanja, to jest kada bismo dobili biofidbek obrasca disanja, mnogi od nas
5

bi uvideli da bi nam dobro dole neke slualice sa snimkom, poput onoga koji je
sluala plavua iz vica. Nemam nameru da popujem, ili bilo koga vream. I sam
sam grenik, i esto plavua kada je moje disanje u pitanju, ali se barem
trudim da ispravim svoj obrazac disanja.
Disanje obezbeuje kiseonik za metabolike procese i odrava vatru
ivota. U svim orijentalnim i mistinim filozofijama tajna najveeg blaenstva je
u pravilnom, ritminom disanju. Udisaj aktivira na simpatiki nervni sistem, a
izdisaj parasimpatiki. Nae srce reaguje na aktivaciju koja dolazi iz ta dva dela
naeg autonomnog nervnog sistema i usporava i ubrzava svoj ritam. to je vea
razlika izmeu tog usporavanja i ubrzavanja, ili HRV(Heart Rate Variability) to
je srce zdravije. Dakle, i zdravlje naeg srca zavisi od ritma i dubine naeg
disanja. U samim jezikim izrazima moemo otkriti povezanost izmeu odlika
linosti i naina na koji osoba die. Za emotivnu, pristupanu, otvorenu i
srdanu osobu bez krutih naela, kae se da je irokogruda, to jest da die punim
pluima. Za skuene, sitne due, kae se da su uskogrudi ljudi. Naravno, izraz ne
govori o veliini grudnog koa, ve o obrascu disanja osobe. Disanje je,
oigledno, vezano za oseanja. Bez vazduha nema ni plamena, ni vatrenosti. Ni
zadovoljstva. Potiskivanje vlastitog disanja je jedan od najeih naina
suzbijanja oseanja. Utuljivanje ivotne vatre da nas ne bi opekla jara bolnih
oseanja ini i to da su nam i zadovoljstva mlaka i da jedva tinjaju.
Opasno je izgubiti svoj ritam ili ga pobrkati sa tuim. Ispriau vam jednu
priicu o jednom istraivanju na jadnim bubavabama. Ne znam zato u vam
ispriati ba tu priu, ali ona ne moe da vam kodi, a moda nekome bude i od
koristi. Moda neko i zakljui neto iz nje. Izvesna Denet Harker, biolog, htela
je da dokae da se koordinacija izmeu elija postie posredstvom hemijskih
materija koje u sebi nose vremenske signale. Ova pomalo sadistiki nastrojena
naunica otkinula je jednoj bubavabi glavu hirurkim putem tako da muena
bubavaba ne iskrvari. Grena buba nije crkla, ali je izgubila koordinaciju i
poela da se kree nasumice i bez cilja. Onda je naunica na lea obezglavljene
bubavabe prikaila naopake okrenutu drugu bubavabu sa glavom, i cevicom
im spojila krvotoke. Ovako spojena bubavaba sa dva tela i jednom glavom
funkcionisala je gotovo normalno. Opet je pokazivala tipino cirkadijalno
(cirkadijalni ritam-dnevni ritam) ponaanje u kojem se aktivnost ograniava na
period nakon sumraka. Neto je kroz krv davaoca prenosilo poruku o dnevnom
ritmu. Harkerova je utvrdila da je izvor tih informacija o ritmu i vremenu
subsofagealni ganglion. Taj subsofagealni ganglion se sa lakoom moe
presaditi sa lana jedne grupe na obezglavljenog pripadnika druge grupe, i onda
namee primaocu sopstveni ritam. Ali, ako bi primaoc zadrao sopstveni
pejsmejker, sopstvenu glavu, ili taj dotini ganglion, dolo bi do velike
nevolje. Dodatni ganglion se pokazao kao smrtonosno oruje. Posedovanje dva
meraa vremena, ili ritmova, koji alju dve suprotne poruke, nesrenog insekta
je dovelo do potpune konfuzije, dezorganizovanog ponaanja, malignog tumora
utrobe, i smrti. Konfuzija ritmova je kod bubavabe izazvala smrt. Ispada da joj
6

je bolje bilo bez glave, nego sa dva meraa ritma. Koje bi moglo biti
naravouenije iz ove basne? Dobro, mi ,ljudi, nismo bubavabe, ali ipak,
narode, ne dajte glavu, ali ne dajte ni da vam neko drugi diktira vama stran
ritam, pa makar taj drugi bio i va sopstveni ego. Uhvatite svoj ritam, i svirajte
svoj ivot po njemu. No, to je lake rei nego uraditi. ivot je teak, i mnogo je
toga to nas izbacuje iz ritma. Postoje brojni naini, metodi koji nam mogu
pomoi da primetimo kad smo ratimovani i kad ispadamo iz ritma, i uz pomo
kojih moemo da nauimo vetine ovladavanja sopstvenim ritmovima.
Biofidbek je jedan od tih metoda, i zato u vam rei neto o njemu.

ta je to biofidbek?
Da li je to, moda, neki novi lek?
Biofidbek je proces uenja kontrole nad sopstvenim psihofiziolokim
funkcijama. Nad sopstvenim ritmovima. Biofidbek nije leenje, nije medicinska
procedura, nije lek. On je pre jedan edukacioni proces uenja posebnih um-telo
vetina. Uenje da se prepoznaju fizioloki odgovori i da se menjaju neto je
slino kao uenje vonje bicikla, tenisa, ili sviranja klavira. To zahteva
vebanje. Kroz vebu, upoznajemo sopstvene psihofizioloke obrasce
reagovanja na stres, i uimo da ih kontroliemo, da ne bi oni kontrolisali nas. Na
taj nain se odvikavamo od loih navika, naviknutih reakcija, i uimo nove,
bolje odgovore na ivot i tekoe koje on nosi. Uimo da se natimujemo i
uhvatimo ritam ivota.
Zato bi ljudi uopte eleli i uloili trud da naue da kontroliu te
nesvesne, fizioloke procese? Zato to na taj nain mogu da poboljaju svoje
zdravlje bez upotrebe lekova, da se oslobode nekih psihosomatskih tegoba, i da
poboljaju sopstveno funkcionisanje i uspenost u mnogim aktivnostima i
oblastima ivota.
Na emu se zasniva taj biofidbek?
U sutini, to nije nita posebno novo. Re biofidbek znai povratna
informacija o biolokim funkcijama. Uenje kontrole ivotnih funkcija na
osnovu povratnih informacija. U tom procesu se koristi savremena tehnologija.
Nae ivotne funkcije se snimaju senzorima, ti signali se prenose u kompjuter,
poseban softver obrauje signale, i nama na ekranu pokazuje promene koje se
deavaju u naim modanim talasima, pritisku, provodljivosti koe, pulsu...i
drugim funkcijama. Ako je neka od naih ivotnih funkcija na
nezadovoljavajuem nivou, mi pokuavamo da je dovedemo do optimalnih
vrednosti, a na monitoru vidimo da li u tome uspevamo.
Od samog roenja mi, zapravo, uimo na osnovu povratnih informacija.
Tako uimo sve svoje vetine: govor, socijalna ponaanja, motorne vetine...Da
nemamo povratnu informaciju o tome da li neto radimo dobro ili ne, nita ne
bismo ni nauili. Ako pogreno izgovorimo re, neko nas ispravi. Ako
napravimo pogrean korak, padnemo pa nas zaboli. Ako smo nevaljali,
dobijemo po guzi. I to je povratna informacija, ili, to bi rekli Englezi,
feedback. Ne bojte se, u biofidbek treningu nema lupanja po guzi. Ja to samo
onako, primera radi. Da objasnim proces.
Meutim, nae fizioloke funkcije se odigravaju iznutra, u nama. Ne
vidimo ih, ne ujemo, niko nam na njih ne ukazuje panju. Nemamo dobru
povratnu informaciju. A vremenom prestanemo i da obraamo panju na ono to
8

se odvija automatski, sve dok nas ne zaboli, ili dok ne ponemo da se oseamo
loe. To to nas boli jeste povratna informacija, ali mi ne znamo ta da radimo sa
njom. Nismo uili vetinu svesne kontrole tih ivotnih funkcija. Onda traimo
spoljanju pomo od ika doktora, ili nekih drugih pomagaa, psihologa,
psihijatara. Najee dobijemo lekove koji umesto nas, hemijskim putevima,
relativno uspevaju da dovedu te fizioloke funkcije u normalu. Meutim, lekovi
mogu imati i negativna dejstva, a, ako ih esto uzimamo moemo postati zavisni
od njih. Da li je to nuno? Zato bismo to radili, ako moemo biti sami svoj
doktor i nauiti da kontroliemo brojne fizioloke reakcije naeg organizma bez
upotrebe lekova? Najefikasniji i najbri nain da to nauimo je biofidbek.
Savremena tehnologija nam omoguava da vidimo sebe iznutra, da u istom
trenutku vidimo da li greimo ili inimo neto pravilno sa svojim organizmom.
To je odlina osnova za uenje.
Mnoge fizioloke funkcije se mogu svesno kontrolisati. Ovladavanje tim
vetinama moe imati dalekosene posledice na zdravlje. I fiziko i psihiko
zdravlje. Bez mnogo napora moemo nauiti da popravimo nau cirkulaciju, da
promenimo ritam disanja, da razmekamo napetost miia, podignemo svoje
enegretske potencijale, ak i da treniramo svoj mozak da proizvodi talase koji
su vezani za stanja relaksacije ili koncentracije, da aktivira levu ili desnu stranu
modane kore po potrebi...ak se i individualni nervi mogu trenirati. Najvea
prednost ovog metoda lei u tome da kroz uspehe u uenju samokontrole
sopstvenih fiziolokih, telesnih funkcija, osoba ui da samostalno, brzo i
efikasno utie na sopstveno zdravlje i dobrobit, i tako postaje nezavisna od
terapeuta. Brojna istraivanja ukazuju na to da biofidbek kao metod nema
premca u uenju samoizleenja, kao i to da nema nikakve negativne efekte.
Studije su pokazale da mi moemo imati mnogo vie kontrole nad takozvanim
nevoljnim telesnim funkcijama nego to smo ikada mogli da pomislimo.
Poznato je ta su sve jogini u stanju da ine sa svojim telima, da mogu da toliko
umanje npr. disanje i otkucaje srca da izgledaju kao da su mrtvi, ne daj Boe.
Neki od njih mogu ak da budu zakopani po nekoliko dana u sanduku ispod
zemlje, i da, kada ih otkopaju u dogovoreno vreme, vrate svoje funkcije u
normalu, kao da se nita nije desilo. Naravno, za takve vetine su potrebne
godine posebnog vebanja, samoposmatranja, majstor uitelj...Ali, i njihovo
sticanje vetina se, u osnovi, zasniva na fidbeku, ili povratnoj informaciji koju
dobijaju dubinskim oslukivanjem i posmatranjem sebe. Veina nas nema
vremena ni volje za to. No, sreom, savremena nauka nam moe pomoi da uz
mnogo manje truda i upornosti nauimo neke od tih vetina. Neemo ba postati
jogini ili zen majstori, ali moemo u velikoj meri ovladati svojim telom i te
vetine upotrebiti za kvalitetniji ivot. Nije nuno da budemo bolesni da bismo
uili ove vetine kao sretstvo za prevladavanje bolesti. I ako nam je dobro,
moemo, uz pomo ovih vetina, nauiti kako da nam bude jo bolje.
Ustvari, mi to esto i inimo, ali nismo znali da se to zove biofidbek. Kad
pogledamo u toplomer, i vidimo da imamo povienu temperaturu, preduzimamo
9

neto da je smanjimo, pijemo ajeve, jedemo voke... Kad stanemo na vagu, pa

vidimo da smo se ugojili, smanjujemo kalorinu hranu...Biofidbek instrumenti
su samo usavrene sprave za merenje biosignala koje su napravljene tako da
nam slue kao neka vrsta etog ula koje detektuje unutranje telesne funkcije
i ritmove sa veom osetljivou i preciznoi nego to mi sami to moemo.
Maine nam samo omoguuju da vidimo ili ujemo ta se deava unutar
naeg tela.

Oblici biofidbeka:

Da nadgledam sve ritmove svoje, kakve vrste fidbeka postoje?

Rekli smo da se uz pomo biofidbeka mogu nadgledati mnogi fizioloki

procesi i da se moe vebati njihova kontrola. Najee su to:
Temperatura:
Temperatura se meri senzorima postavljenim na domalim prstima.
Merenje temperature ukazuje i na kontrakciju glatkih miia koji okruuju
kapilare, to utie na to koliko krvi dolazi do vrhova prstiju. Kada su miii
napeti, temperatura je manja, jer zbog te stegnutosti manje krvi dolazi do prstiju.
Tu hladnou u rukama doivljavamo kad smo pod stresom. Na primer kada
idemo na neki razgovor za dobijanje posla, ili razgovaramo sa nekom osobom
od koje nam zavise neke vane stvari u ivotu. Naravno, ruke mogu biti hladne i
kad su izloene niskoj temperaturi. Ovde govorimo o hladnim rukama pri
normalnoj spoljanjoj temperaturi. esto moemo videti da postoji znatna
razlika u temperaturi izmerenoj na prstima leve i desne ruke. Mozak je
organizovan tako da je desna hemisfera povezana sa aktivnostima leve strane
tela, a leva sa aktivnostima desne strane. Neki kliniari veruju da razlika u
temperaturi leve i desne ruke ukazuje na to da postoji razlika i disbalans u
aktivnostima leve i desne hemisfere. To vai i za druga bilateralna merenja (ona
koja se obavljaju na obe strane tela) kao to su EMG (elektromiogram, meri
aktivnost miia) i BSR (bazini odgovor koe, ili psihogalvanski refleks-GSR,
meri aktivnost znojnih lezda, znojenje dlanova). U sluajevima razlike
temperature leve i desne ruke, cilj vebanja je da se uspostavi balans izmeu
temperature leve i desne strane, kao i da se naui zagrevanje ruku do normalne
telesne temperature. Posledica toga nije samo zagrevanje ruku, ve u
uvebavanje relaksacije i adekvatnijeg odgovora na stres.
Jo 1939 godine su Mittelman i Wolf pokazali da eksperimentalno
izazvani afektivni poremeaji dovode do pada temperature u prstima. To je
razumljivo, jer aktivacija simpatikog nervnog sistema (pod stresom) dovodi do
suavanja perifernih krvnih sudova. Nekoliko godina kasnije ovi istraivai su
10

merili promene temperature vrhova prstiju kod klijenata na psihoanalitikom

tretmanu. Ispostavilo se da je dolazilo do vazokonstrikcije u prstima kad god bi
se pojavio neki konflikt. Do vazodiletacije (irenja krvnih sudova) dolazilo je
kada bi klijent prevaziao neku inhibiciju, slobodno se izrazio. Promena u
temperaturi prstiju bila je povezana sa stepenom emotivnog stresa, bilo da ga je
osoba svesna ili ne. Pad u temperaturi prstiju bio je najvei kada je osoba
pokuavala da potisne svoja oseanja ili da ih negira. Onda kada osoba nije
svesna svojih emotivnih konflikata.
Iz navedenih istraivanja mogu se izvui sledei zakljuci od znaaja za
biofidbek:
1)Postoji jasna povezanost izmeu emotivne napetosti i temperature prstiju.
2)Postoji povezanost izmeu stepena pada temperature prstiju i intenziteta
anksioznosti osobe.
3) Pad temperature prstiju nee spreiti to to je osoba nesvesna svojih
emotivnih konflikata. Ako lae koza, ne lau rogovi., kae stara narodna
poslovica. Temperatura prstiju je mnogo objektivniji pokazatelj nivoa stresa ili
anksioznosti od toga da li je osoba svesna svog emotivnog stanja.
4) Ako je osoba u stanju da razume svoje emotivne odgovore, ako veruje u
svoju sigurnost i superiornost, moe da zadri viu temperaturu prstiju i pod
stresom. ovek moe da ima izvesnu voljnu kontrolu nad temperaturom prstiju
tako to e odravati odreeno mentalno stanje.
Ustanovljeno je da 85% osoba koje pate od migrene imaju hladne ruke
(25-30C). Biofidbek trening koji je dovodio do povienja temperature prstiju
znaajno je bio povezan sa redukcijom migrenozne glavobolje. Neki
hipnoterapeuti koriste temepreaturni biofidbek da bi prepoznali u kakvom je
stanju njihov hipnotisani pacijent. Kada doe do naglog pada temperature
prstiju, oni znaju da pacijent doivljava neka snanije neprijatne emocije, i da e
se vratiti u svesno stanje. Po reakcijama temperature prstiju oni saznaju i to koje
rei ili fraze pomau u tome da se osoba dublje opusti i ue u dublji hipnotiki
trans.

EMG-Elektromiogram
Miina aktivnost se meri elektromiogramom koji detektuje elektrinu
aktivnost odreenih miia, najee trapeznih (ramena) i temporalnih (vilice,
skalp). Miina napetost ukazuje na stres. Na primer, ljudi obino reaguju na
stres besom, steui vilice i zube. Psihoanalitiar, i tvorac orgonomije Wilhelm
Rajh, utvrdio je da je nesvesna hronina miina napetost telesni mehanizam
kojim se potiskuju oseanja. On je te nesvesne miine napetosti nazivao
telesnim oklopom. Prema Rajhu, oseanja su protok energije kroz telo, vibracije
koje ta energija izaziva. Nai miii vibriraju kao strune. Tresemo se od straha,

11

drhtimo od besa, treperimo od sree...Hroninim miinim napetostima

spreavaju se te vibracije, a samim tim i oseanja. Rajh je kombinovao
psihoanalizu sa radom na telu. Ustanovio je da otklanjanjem hroninih napetosti
miia esto dolazi do proboja oseanja i nesvesnih, postisnutih sadraja. Pod
emotivnim stresom, nai miii se gre. Kad smo besni, na primer, pa se
uzdravamo, steemo vilice, podiemo ramena i povlaimo ih unazad (kao da
hoemo da pokaemo dr me da ga ne ubijem...Ako smo hronino besni, i
jo nesvesni toga, i taj gr miia vilice i ramena postaje hronian i nesvesan.
EMG biofidbek ima slian cilj kao i tehnike koje je Reich koristio za otklanjanje
muskularnih tenzija: otklanjanje miinih napetosti, reedukaciju i reanimaciju
povreenih miia. Ukoliko se, prilikom relaksacije miia, pojave i potisnuta
oseanja ili konfliktni sadraji, preporuuje se psihoterapija. Mnogi
psihoterapeuti kombinuju psihodinamski rad sa biofidbek treningom.
Da bi se merio EMG, potrebno je da se koa oisti i samolepljivi senzori
sa provodljivim gelom se prikae na miie. Miina aktivnost se meri u
mikrovoltima, i najee se kree u rasponu od 5-40 mikrovolta. Cilj
relaksacionog biofidbek treninga je da se smanji miina aktivnost na opseg od
0,5-2,5 mikrovolta. Potpuno relaksiran mii pokazuje ativnost oko 1-2
mikrovolta. Nesvesne miine aktivnosti (povezane sa stresom) na elu, u vratu,
ramenima...kreu se 5-30 mikrovolta. Voljne kontrakcije bicepsa mogu dostii i
elektrinu aktivnost od 100-300 mikrovolta.
EMG biofidbek se pokazao efikasnim u otklanjanju tenzionih glavobolja,
bolova u leima i vratu, reedukaciji i rehabilitaciji miia posle loga, kod
inkontinencije, bruksizma (krgutanje zubima u snu), kod bolesti povezanih sa
stresom kao to su ir ili astma, kod sportskih povreda...U rehabilitaciji
pacijenata posle loga, na primer, EMG moe detektovati izvesnu elektrinu
aktivnost miia i kada osoba ne osea nikakve senzacije u paralizovanom udu i
ne moe da ga pomeri voljno. EMG aparat pojaava signal koji dolazi iz
paralizovanog ekstremiteta, pretvara ga u zvuk, i pacijent postaje svestan te
aktivnosti, svestan da je tamo neto jo ivo. Tada njegov nervni sistem moe
da stimulie vie miine aktivnosti. Moe eventualno doi do pojavljivanja
novog nervnog zavretka u zahvaenom regionu, i do toga da pacijent povrati
izvesnu mobilnost.
EMG se ee koristi da bi se poboljala relaksacija miia koji su se
napeli pod stresom. Kada elektrode registruju miinu napetost, aparat daje
signal kao to je zvuk ili neko svetlo u boji, tako da moemo da konstantno
nagledamo sopstvenu miinu aktivnost, da se fokusiramo na to kako oseamo
napetost i nauimo da je prepoznamo u svakodnevnom ivotu im pone da se
stvara. Biofidbek treningom, dakle, moemo nauiti da kontroliemo te miine
napetosti pre nego to se pojaaju, izazovu bol ili druge fizike probleme. Ljudi
su obino svesni efekata snanijih aktivnosti miia, ali ne i niih, hroninih
nivoa aktivnosti koje ne izazivaju vidljive pokrete ili opazive senzacije. Takve

12

aktivnosti uglavnom ostaju neopaene, hronine, i dovode do zamora miia i

bola.
EMG biofidbek nalazi sve vie oblasti primene. Koristi se i u radu sa
slepim osobama za treniranje prikladne facijalne ekspresije, kod tretiranja
blefarospazma (nevoljno treptanje), kod tikova, mucanja, vebanja gluvonemih
da pravilno izgovaraju glasove...Sve vie ga koriste i kiropraktiari, ortopedi i
fizioterapeuti da bi pokazali efekte svojih terapijskih aktivnosti merei
muskularni imbalans i promene koje se deavaju u toku tretmana. Healty
computing , ili prevencija poremeaja koji nastaju usled svakodnevnog i
dugotrajnog korienja kompjutera, jo jedna je oblast u kojoj je EMG biofidbek
pokazao efikasnost.
BSR-Basic Skin Response-Bazini odgovor koe, ili GSR-Galvanic Skin
Response (ili resistance)-provodljivost koe:
BSR je mera aktivnosti znojne lezde na povrini koe, najee na
rukama. Mnogi ljudi reaguju hladnim rukama i vlanim dlanovima na stresne
situacije, kao to su upoznavanje novih ljudi, ili pred neki nastup pred
publikom...Vlanost dlanova nastaje zbog pojaane aktivnosti znojnih lezda.
Znojne lezde izluuju slani rastvor kao odgovor na emocionalne i stresne
stimuluse. BSR senzori se kae elastinim trakama na prvi i drugi prst leve i
desne ruke. Nije neobino da se izmeri aktivnost 150-500 kilooma pre treninga.
Cilj treninga je da se smanji aktivnost znojnih lezda na opseg izmeu 850-1600
kilooma. Kod ove mere, to je vei broj to je telo mirnije. to je osoba
oputenija, ruke su suvlje i zato je elektrini otpor koe vei. Stres i anksioznost
stimuliu sekreciju znojnih lezdi, ruke postaju vlanije, i opada elektrini otpor
koe. Znamo da je voda dobar provodnik elektriciteta i, samim tim, opada otpor.
GSR biofidbek se pokazao posebno efikasnim u tretmanu fobija,
anksioznosti, u procesu relaksacije subjekata za vreme hipnotike sugestije.
GSR se, kod finijih instrumenata, moe razdvojiti u dve komponente:
-Tonina vrednost, koja je ustvari apsolutna vrednost GSR (izraena u
kiloomima) i povezana je optim tonom, ili tonusom organizma. On pokazuje
koliko su nae strune (ili, kako se kae u narodu, ivci) napete ili oputene.
-Fazina vrednost, koja je povezana sa brzim, trenutnim odgovorom na
emotivni stimulus. Na primer, neoekivani zvuk, vizualni ili kinestetiki
stimulus, dovee do skoka fazinog odgovora na GSR u roku od 3-6 sekundi.
Emotivni stimulusi mogu biti i unutranji. Na primer neka neprijatna pomisao
moe dovesti do toga da GSR aparat, za nekoliko sekundi, propiti-to jest da
da auditivni biofidbek u obliku tona visoke frekvencije koji nas obavetava
koliko nas je misao uzrujala. Biofidbek fazine vrednosti se koristi u terapiji da
bi se smanjila preterana emotivna reaktivnost osobe i pojaala samokontrola.

13

Takoe se koristi i u psihoterapiji kao sretstvo nadgledanja emocionalnog stanja

osoba koja je na tretmanu.
Normalni opseg Tonine GSR vrednosti kod potpuno oputene osobe je
od 800-2000 Kiloma, a kod umerene oputenosti oko 300-800. Kod anksioznih
stanja dolazi do progresivnog snienja toninih vrednosti od 300 na 70, ili ak i
nie. Kod oputene osobe fazina vrednost je normalno veoma niska (ispod 10
kilooma) a emocionalna reakcija moe dovesti do tipinog pika, naglog skoka
GSR faznih aktivnosti.
Zbog ove osobenosti GSR da pokazuje bazinu reakciju na stres u roku od
nekoliko sekundi, GSR je esto sastavni deo takozvanih detektora lai, ili
poligrafa. Koncept detektora lai je vekovima star. Jo su stari Kinezi imali svoj
nain detektovanja lai koji se zasnivao na poznavanju fiziolokih reakcija na
stres. Optuenima su stavljali suvi pirina u usta za vreme ispitivanja. Nakon
ispitivanja pregledali bi pirina. Ako je bio suv, to je znailo da je optueni kriv.
Da lae. Nervna napetost koja je poviena laganjem, to je danas nauno
potvreno, usporava ili blokira luenje pljuvake, i usta se sue. Moderni
detektori lai, poligrafi, ne koriste suvi pirina, ali koriste suve ruke, ili mokre,
oznojene ruke. Poligrafi mere vie fiziolokih funkcija (zato se i zovu poli) i
zapisuju ih (otuda ono graf). To su one funkcije koje posebno ukazuju na
porast uzbuenja i stres: promene u ritmu disanja, krvnom pritisku i elektrinom
otporu koe-GSR. Cilj biofidbek treninga, naravno, nije da se otkrije la, ali nam
povratna informacija o naim fiziolokim odgovorima moe pomoi da
otkrijemo, makar kroz igru, kako ponekada lagimo sami sebe. Pa dobro, to
radimo i ako se psihoanaliziramo, samo to se, na ovaj, biofidbek nain, arena
laa moe i videti i uti kad zapiti. Malo smo skrenuli sa osnovne teme, ali ne
mari. To je zbog ritma. Fokusiramo panju na temu, pa je onda malo rairimo,
pa onda opet fokusiramo...Papir nije skup. Idemo dalje za iste pare.
Puls i varijabilnost pulsa (HRV-heart rate variability):
Puls se meri brojem otkucaja u minutu. Bri otkucaji srca su esto
izazvani stresom. Srce moe da ubrazano lupa kada smo uplaeni. Druge vrste
stresa, kao to je to sluaj kod depresije, mogu da dovedu do usporenog pulsa.
Da bismo izmerili puls, postavljamo na prst senzore koji detektuju svaki otkucaj
srca. Takoe se meri i varijabilnost pulsa, i trening se usmerava ka specifinim,
zdravim kardiovaskularnim obrascima. Ta tehnika je poznata kao RSA
(Respiratory sinus aritmia) trening. Cilj treninga je da se naui kontrola pulsa u
opsegu 56-66 otkucaja u minutu i pojaa HRV (promenjivost brzine otkucaja
srca). Da malo pojasnimo ove pojmove i vanost HRV za zdravlje srca.
RSA je prirodni ciklus promena ritma srca koji nastaje zbog uticaja
disanja na aktivnost simpatikog i parasimpatikog nervnog sistema i nerva
Vagusa koji regulie rad srca. Taj dotini nerv, zvani Vagus, je neka vrsta
konice za srce. Medicinskim renikom, on inhibira brzinu kucanja srca i snagu
14

kontrakcija. Kada udahnemo, smanji se aktivnost Vagusa, i srce pone da kuca

bre. Kada izdahnemo, deava se obrnuto. Pojaa se dejstvo Vagusa, i srce
uspori rad. HRV je, dakle, promena ritma srca od otkucaja do otkucaja, i ona
moe da nam poslui kao indirektna mera zdravlja srca jer pokazuje da li postoji
dobar balans izmeu aktivnosti simpatikog nervnog sistema (ubrzavanje,
aktivacija) i parasimpatikog dejstva nerva Vagusa (usporavanje, relaksacija).
iv ovek nije maina, metronom, pa da kuca bez promena u ritmu, bez due.
HRV je mera sposobnosti srca da odgovori na normalne, regulatorne impulse
koji odreuju njegov ritam. Nekoliko ozbiljnih studija je pokazalo da na osnovu
HRV moe dobro da se predvidi smrtnost u prve dve godine nakon sranog
udara.
HRV se moe meriti i izraavati u vremenskim jedinicama ili u
frekvencijama. Kada se izraava u vremenskim jedinicama, milisekundama, ta
mera oznaava interval izmeu dva otkucaja srca, ili standardnu devijaciju od
prosenog vremena koje protekne izmeu dva otkucaja srca. Zlatni standard za
merenje HRV u vremenu je da se snima 24 asa Holter monitorom.
Na varijabilnost sranog ritma utie vie faktora, kao to su uzrast i
zdravstveni status. HVR opada sa starenjem. Takoe je nii kod ljudi koji imaju
neaktivan stil ivljenja, i kod onih koji imaju koronarna srana oboljenja,
hipertenziju ili dijabetsku neuropatiju. Via HRV vrednost pokazuje da postoji
bolji balans izmeu simpatikog i parasimpatikog uticaja na srce. Generalno,
HRV je vea kada su ljudi oputeni i kada diu pravilno i sporo. Biofidbek HRV
trening pomae osobama na treningu da umanje povienu aktivnost simpatikog
(ili simpatetikog) nervnog sistema koja je povezana sa stresom i anksioznou.
Razlika izmeu maksimalne brzine kucanja srca prilikom udisaja, i
minimalne prilikom izdisaja, naziva se RSA (respiratorna sinusna aritmija). to
je vea razlika brzine izmeu udisaja i izdisaja, vea je i dilatacija bronhija i
njihova sposobnost da unesu vazduh. Veza izmeu disanja i HRV je tesna.
Uspostavljanje harmonije izmeu disanja i rada srca dovodi i do vee RSA, to
pozitivno utie na zdravlje osobe. Razvijeni su brojni metodi usmereni na
dostizanje te harmonije od kojih su najpopularniji joga i autogeni trening.
Biofidbek metod je pruio nove mogunosti za sticanje vetina usklaivanja
disnja i rada srca jer je omoguio vebaima da vide i uju kada doe do
promena u RSA, i dobiju informaciju da li idu ispravnim putem. Prilikom RSA
treninga veba se dijafragmatsko relaksaciono disanje i pri tome prate i promene
RSA. Vebau se daje instrukcija da die stomakom. Udisaj je prirodan, a
izdisaj spor i lagan, sa malice zatvorenim usnama. Pri tome, on vidi kako skala
meraa pulsa skae prilikom udisaja, i sputa se prilikom izdisaja. Takoe uje i
ton koji postaje vii sa udisajem, a sputa se sa izdisajem. Cilj ove procedure je
je da se podigne RSA kroz sinhronizaciju brzine disanja i otkucaja srca. Obino
za nekih 10-15 seansi koje traju po 15-20 minuta, vebai razviju stabilne
navike dijafragmatskog relaksacionog disanja sa maksimalnim RSA.

15

Respiracija-disanje:
Respiracija se takoe meri brojem udisaja u minutu, obino postavljanjem
meraa oko stomaka i grudi. Disanje postaje bre, plie i neujednaeno kad smo
pod stresom, iznenaeni ili uplaeni. Neretko ljudi imaju frekvenciju disanja od
16-30 udaha u minutu pre treninga. Cilj treninga je da se smanji ta uestalost na
6-12 dubljih i ujednaenih udaha u minutu, i da se uspostavi zdrav obrazac
disanja.
Disanje je od sutinskog znaaja za ljudski ivot. To je tako oito, da je
udno kako ljudi postanu nesvesni injenice da nain na koji diemo utie na
nau fiziologiju, emocije, psiholoko stanje, pa i na nau podsvest. Mi uglavnom
nismo svesni naina na koji diemo. Za vreme biofidbek treninga posmatra se
obrazac disanja kod vebaa. Obrazac disanja se odnosi na nekoliko stvari: na
to da li diemo preteno grudnim koem ili stomakom, na ritam disanja, na
brzinu disanja i brzinu kretanja vazduha za vreme udisaja i izdisaja, i na to
kolika je pauza nakon izdisaja. Prosena uestalost disanja kod osobe koja nije
trenirana je oko 12-16 udisaja (i izdisaja) u minutu. Za vreme sporog
dijafragmatskog disanja kroz nos uestalost je od 3-8 u minutu. Ne postoje
apsolutne respiratorne vrednosti. Raspon se razlikuje kod svake osobe.
Forsiranje osobe da se vebom uklopi u neku normiranu brzinu disanja ili
koliinu udahnutog vazduha moe da izazove patologiju.
Najei nefunkcionalni obrazac disanja je tendencija da se die gornjim
delom toraksa-grudnog koa bez korienja stomaka (taj obrazac se naziva
obrnuto ili paradoksalno disanje). Kod grudnog disanja se nepotrebno koriste
pomoni miii i troi vea energija, a da pri tome ne dolazi do kompletne
ventilacije plua. Drugi nefunkcionalni obrazci disanja su plitko i brzo disanje sa
dahtanjem i uzdasima, zadravanje daha, podizanje gornjeg dela grudnog koa i
ramena, kompresija grudnog koa na kraju izdisanja, i redukcija respiratorne
sinusne aritmije (RSA). Kada se die normalno, puls skae prilikom udisanja i
opada prilikom izdisanja. Hiperventilacija i nefunkcionalno disanje umanjuju tu
zdravu promenjivost sranog ritma. Biofidbek trening dijafragmatskog disanja
bez napora smanjuje preterano fizioloko uzbuenje koje izaziva simpatiki
nervni sistem i potpomae regeneraciju. Pokazao se blagotvornim u tretmanu
razliitih problematinih stanja kao to su astma, koronarni poremeaji srca,
hipertenzija, epilepsija, bol, talasi vruine kod menopauze, sindrom
hiperventilacije i napadi panike.
Biofidbek obrazca disanja ukljuuje vie oblika merenja i monitoringa:
Merenje pokreta irenja i skupljanja stomaka i grudnog koa, EMG-aktivnosti
miia stomaka i grudnog koa, koliinu udahnutog vazduha, koliinu ugljen
dioksida u izdahnutom vazduhu, zasienost kiseonikom u krvotoku, RSA
(respiratorna sinusna aritmija)-varijabilnost brzine otkucaja srca...

16

Figure 1 i 2 pokazuju disfunkcionalan i funkcionalan obrazac disanja:

slika 1.disanje preteno u grudi (thoracic)nepotrebno pojaava EMG aktivnost

scaleno/trapeznih miia kada se uporedi sa dijafragmatinim disanjem.

17

slika 2.Snimak pre treninga pokazuje brzo grudno disanje sa nedostatkom RSA.. Posle
treninga pokazuje sporo dijafragmatsko disanje bez napora sa prisustvom RSA.

Neurofidbek (EEG):
Modani talasi se mere elektroencefalogramom. Obino se ti talasi
svrstavaju u etri opsega frekvencija-uestalosti u sekundi: (mada postoje i
drugaije klasifikacije) Teta(4-7 Hz), Alfa(8-12Hz), Beta(13-20) i Gama(iznad
20). Cilj treninga je da se uveba prepoznavanje u kom opsegu mozak
funkcionie, kako doivljavamo koje stanje aktivnosti, i kako da voljno preemo
u ono stanje koje nam je potrebno za odreenu aktivnost. Generalno, i
uproeno, Beta i Gama su korisni za direktne aktivnosti i obavljanje odreenih
poslova, koncentraciju, Alfa stanja su dobra ako elimo relaksiranu budnost,
meditaciju..., a Teta mogu biti korisni za kreativnost, dnevno sanjarenje,
matanje (teta talase ponekad nazivaju putem u nesvesno). Pri merenju
modanih talasa senzori-srebrni diskovi, postavljaju se obino na tri lokacije:
centar ela, baza skalpa desno od centra (ocipitalna taka I), i baza skalpa levo
od centra (ocipitalna II). Kod tretmana ADD senzori se obino postavljaju na
sredini lobanje.
Za razliku od telesnih merenja o kojima smo govorili, EEG je veoma
sloena pojava. Bitni su brojni podatci koje EEG merenja pokazuju. Procenat u
kojem se kod odreene osobe pojavljuju odreeni talasni opsezi, njihova snaga,
zatim odnos EEG aktivnosti izmeu dve hemisfere...Modani talasi reaguju na
suptilne psihifizioloke promene, zavise i od toga da li su oi otvorene ili
zatvorene, da li govorimo, od sadraja naih misli...Zbog toga je EEG biofidbek
daleko komplikovaniji za rad i zahteva mnogo vie znanja od strunjaka koji ga
primenjuje. Prilikom treninga relaksacije, najee se poinje od reduciranja
aktivnosti u opsegu 13-35 Hz (Beta-Gama) jer je taj opseg karakteristian za
budno stanje i esto povezan sa nepotrebnom tenzijom koju odravamo u naim
18

telima, kao da stalno moramo da uradimo neto veoma vano. Ne umemo da se

opustimo kad je potrebno jer smo stalno na nekom oprezu. Kad se ovlada
umanjivanjem beta i gama aktivnosti mozga, moe se prei na treniranje jaih
alfa aktivnosti i relaksacije, a zatim ohrabriti osoba na treningu da veba i
ulaenje u teta stanje.
Generalno, fidbek je od najvee koristi kada veba prima informacije iz
vie modaliteta odjednom, mada neki praktiari biraju da za neke posebne
probleme radi primarno sa jednim modalitetom (Na primer da koriste preteno
trening temperature kad rade sa problemom migrenozne glavobolje.)
Multimodalni trening daje informaciju o organizmu kao celini u kojoj su razliiti
telesni sistemi u stalnoj interakciji i pokuavaju da dostignu usklaenost,
homeostazu. Postoji jedna biofidbek igrica koja je meni posebno interesantnaigrica sa muzikim instrumentima. Razliite ivotne funkcije su, softverski,
povezane za zvukove razliitih instrumenata i, ako hoemo da nam zasvira ceo
orkestar, moramo da uskladimo sve funkcije koje se mere. Da zvuimo kao
celina. Postepeno moemo nauiti kako je u nama sve povezano, i kako je lo
balans izmeu telesnih funkcija vezan za loa stanja, a dobar balans za dobra
stanja i zdravlje. Postaje nam oigledno da mi tu nismo pasivna rtva raznih
stanja i navika, ve da, u velikoj meri, moemo da dirigujemo svojim
orkestrom.

Kako izgleda jedna Biofidbek seansa?

ta e tamo da mi rade!?

Na tipinoj biofidbek seansi klijent sedi u udobnoj stolici dok su na njega

prikaeni biofidbek instrumenti sa senzorima na povrini koe (obino na
ramenima, prstima, leima, i glavi). Elektrini impulsi sa tih delova tela se
snimaju i prikazuju na monitoru kompjutera u obliku grafikona ili drugih
vizuelnih predstava kao to su, na primer, mandale ili video animacije. Pored
toga, veba moe primati i zvune signale kao povratnu informaciju. Poviene
ili sniene muzike tonove, koji pretstavljaju poviavanje ili sniavanje telesnih
funkcija koje se mere. Pre poetka treninga izmere se i snime razne fizioloke
funkcije osobe koja se trenira, kako bi biofidbek praktiar imao uvid u
vebaevo opte fizioloko stanje. Ta saznanja mu pomau da odredi ta treba
da se veba i menja, i da prema tome prilagodi trening. To se radi na prvim
sastancima i traje 1-2 sata. Praktiar obino ima svoj ekran, na kojem se
uglavnom vide razni grafikoni, a veba na svom egranu gleda interesantnije i
njemo razumljivije prikaze fiziolokih odgovora u obliku slika, video igrica i sl.
Te igrice su napravljene tako da vebaa putaju da napreduje u igri ako uspe da
fizioloku funkciju koja se uvebava dovede na eljeni nivo.

19

Za ta se sve moe koristiti biofidbek?

Ima li tu neega i za mene?

Rekli smo ve da je biofidbek metod auto-treninga. Onaj koji trenira ui

se da sam ovlada svojim simptomima, ili da pobolja sopstvene aktivnosti.
Nakon samo nekoliko seansi, veba (tako emo ga zvati, jer termin pacijent ne
odgovara metodu koji se zasniva na uenju, treniranju, iz kojega leenje samo
po sebi proizilazi) moe da trenira i bez biofidbek opreme, kao i da primeni
svoje novosteene vetine u svakodnevnom ivotu. Biofidbek je prikladan
pristup uenju u svim podrujima ivota gde je poeljna dobra samokontrola i
efikasnost. U kombinaciji sa adekvatnim mentalnim treningom, pokazuje
izrazito dobre rezultate u sledeim oblastima:
-Trening uspeha, vrhunskog izvoenja. U sportu, muzici, biznisu...
-Optimizaciji radnih strategija, efikasnosti na radu, motivaciji zaposlenih
-Prevenciji i otklanjanju raznih psihosomatskih simptoma
-U otklanjanju psiholokih problema (posebno anksioznosti, depresije,
poremeaja spavanja)
-Kod problema sa uenjem (loa koncentracija, specifini problemi u
uenju, disleksija, hiperaktivnost, kolske fobije...)
-Burn-out sindrom-sindrom sagorevanja, hroninog zamora
Medicinske indikacije za uspenu primenu biofidbeka su:
-Migrene i glavobolje
-loa cirkulacija
-Preterana napetost miia
-Cervikalni sindrom
-Simptomi stresa
-Krstobolja, bolovi u leima
-Seksualne disfunkcije
-enski zdravstveni problemi, bolna menstruacija...
-Srana aritmija
-Hronini bol
-Hipo/hiper aktivna tiroidna lezda
-Astma
-Dijabetes
-Hipertonija/hipotonija
-Paraliza
-Anksioznost
-Raynaud-ov Sindrom (poremeaj cirkulacije koji izaziva neprijatno
hladne ruke)
-Epilepsija
20

-Rehabilitacija povreda miia

-Gubitak kontrole beike i debelog creva-kontrole pranjenja
-Autizam
-Bolesti zavisnosti (narkomanija, alkoholizam)
-Poremeaji sistema za varenje
-Visok ili nizak krvni pritisak
-Srane aritmije
Rekli smo da i zdravi ljudi mogu imati puno koristi od biofidbek treninga.
Pokazalo se da je biofidbek posebno efikasan u:
-Optimizaciji uspeha (sport, uenje, radne sposobnosti...)
-Prevenciji bolesti i ojaavanju imunog sistema
-Savladavanju tekoa u uenju i disleksije
-Treniranju memorije
-Redukciji i izbegavanju stresa
-Sportskim treninzima
-Treninzima relaksacije
-Mentalnim treninzima
-Razvijanju i odravanju pozitivnog miljenja, pozitivnog stava prema
ivotu
-Razvijanju samokontrole i samosvesnosti
-Kontroli stanja meditacije, transa...
-Poveavanju energetskih potencijala.
Biofidbek je posebno koristan za decu ! Veoma esto, i sa izizetnim uspehom se
koristi u kolama za prevladavanje kolom izazvanog stresa, trening
samopotovanja i sigurnosti u sebe, probleme sa uenjem i koncentracijom,
migrene, glavobolje, tremu...Klincima, a bogami i omladincima, biofidbek
trening je zabavan. Uenje kontrole fiziolokih funkcija se odvija preko brojnih
zabavnih video igrica. Igrice se ne reavaju dojstikom, miem, preko
tastature...Ne, nema upotrebe ruku. Igra se umom. Uzbudljivo je videti da je
misao akcija. Da mentalne aktivnosti nisu samu komeanja misli u naoj glavi.
Sve to pomislimo i osetimo proizvodi neku fizioloku reakciju, i mi to vidimo
na ekranu. Igrice se reavaju preko bio signala koje senzori snimaju na glavi i
telu deteta. Te signale obrauje poseban softver, i puta mlaanog igraa da
napreduje u igri i pree na sledei nivo samo ako uspe da natimuje svoje telo
da proizvodi onakve signale kakvi su poeljni za dostizanje stanja relaksacije, ili
koncentracije...ili nekog drugog eljenog stanja. Na primer, kod neurofidbeka
(vebanje mozga), majmun iz igrice e uspeti da podigne loptu ako igra
proizvede snanije takozvane beta talase, a smanji teta modane talase.
Beta talasi su potrebni za koncentraciju, a teta nas uvode u dnevno sanjarenje,
matarije, lutanje misli...Ko od nas, posebno u pubertetu, nije imao takve
probleme kada je bilo potrebno da se nateramo na bubanje, a ivot je tako lep i
21

interesantan...a napolju...Eh. Roditelji su nam govorili da se uiti mora, i da

bismo imali vie vremena za igru i razonodu kada bismo se skoncentrisali,
odradili obaveze to bre, pa posle igranjac. No, to je lako rei, a teko uraditi.
E, zato je tu ika Biofidbek. Da malo treniramo mozak, kao to treniramo
miie. Da ga ukljuimo do daske kad treba da se zbrza uenje, da pri tome
iskljuimo pundravce, pa da ga onda pustimo na otavu kad doe vreme za
ladovinu. Taj klik-klak prekida moemo da ugradimo u glavu vebanjem, uz
pomo biofidbeka.
To to zovemo pundravcima koji dete obuzmu kada treba da se
koncentrie i neto uradi, ili ono to zovemo previe ivahno dete, esto je
odraz problema koje psiholozi oznaavaju oznakama ADD i ADHD. ta mu je
sad pa to? To su skraenice za Attention Defficit Disorders, i Attention Defficit
Hiperactivity Dissorders. U prevodu na srpski, da nas ceo svet razume, to znai
Poremeaji Deficita Panje i Poremeaji Hiperaktivnosti i Deficita Panje.
Kasnije u vie govoriti o tim problemima. Bitno je rei to da se biofidbek
najee koristi kao najefikasniji metod za prevazilaenje upravo ovih problema.
Zbog toga je blagorodan za upotrebu u koli. Brojna istraivanja govore nam o
tome da oko 5-15% procenata dece mui muku sa ovim ADDeovima i
ADHDeovima. Ova prva muka znai da je dete otsutno, nezainteresovano,
sanjari, nepaljivo je i teko ui, ali nije mnogo nemirno, iliti hiperaktivno. A
ova druga muka, sa velikim H, znai da su tu i estoki pundravci koji mu ne
daju da se skrasi. Ranije se smatralo da sve to proe kad dete poraste, i kad mu
doe iz guze u glavu, ali, novija istraivanja koja su pratila sudbinu takve
dece, govore nam da se takvo stanje zadrava i kad se izae iz detinjstva u oko
70% sluajeva. E, to je ve ozbiljna stvar! Ono to nam se oprata dok smo
derita, teko da moe da proe kad omatorimo. Ta istraivanja kau jo i to da
su oni koji ne izau na kraj sa ovim svojim osobinama esto skloni
impulsivnosti, narkomaniji, alkoholizmu, delikvenciji...to je mnogo vei
problem od nepaljivog i odsutnog deteta, ili nestanog deteta sa hiperaktivnim
pundravcima. Lepo je biti iv i ivahan. To je zdravom detetu u opisu radnog
mesta. I nije cilj uenja biofidbeka da se umanji ivotnost. Naprotiv. Cilj je da
se stekne sposobnost vladanja sobom, da nas ta ivotnost ne bi kotala ivota.
Uostalom, to je cilj i svakog vaspitanja.
Jo jedna bitna prednost ovog metoda, posebno za decu, je u tome to ga
korisnici ne doivljavaju kao nekakvo leenje koje im je potrebno zato to su
bolesni, niti kao prevaspitavanje jer su nevaspitani, niti kao psihoterapiju, jer su
malo aknuti. Oni dolaze da treniraju mozak, kao to idu na sport da bi
trenirali miie. Biofidbek seansa im lii na odlazak u igraonicu za kompjuterske
igrice. Bitna razlika izmeu ovih igrica, i obinih kompjuterskih igrica je u tome
to su biofidbek igrice zdrave i to se pomou njih ovladava ivotno korisnim
vetinama.

22

Koliko seansi je potrebno, u proseku?

A jel moe to na brzaka?

Duina trajanja treninga zavisi od raznih faktora. Pre svega od vrste

problema i odnosa vebaa prema treningu. Ako i kod kue vebate ono to ste
radili na treningu, mnogo bre ete postii uspeh. Kao i kod svakog drugog
uenja. Biofidbek je, generalno, kratkotrajna terapija sa dugotrajnim efektima.
Uobiajeno je potrebno oko 15 treninga da bi dolo do znaajnog poboljanja u
redukciji simptoma. Naravno, kod ozbiljnijih problema, kod paralize i
neurolokih poremeaja, neophodan je znatno dui period treninga da bi se
postigli znaajniji rezultati. U veini sluajeva, mnogo toga se moe uvebati
na brzaka.
Kako biofidbek funkcionie?
Ma, u emu je tu tos?

To jo nije u potpunosti jasno ni naunicima. Veina njih veruje da je

kljuna komponenta uspeha biofidbek treninga kod mnogih problema zapravo
relaksacija. Posebno kod onih tegoba koje su posledica stresa, ili ih stres
pojaava. Poznato je kakav uticaj stres moe da ima na telo. Stresni dogaaji
izazivaju snane emocije, koje su praene odreenim fizikim, fiziolokim
odgovorima. Mnoge od tih odgovora, fiziolokih reakcija kontrolie takozvani
simpatiki nervni sistem, mrea nervnog tkiva ija je funkcija da pripremi
organizam za sluaj opasnosti, za borbu ili za beg. Taj tipini obrazac odgovora
nastao je, verovatno, u ona davna vremena istorije ljudske vrste kada je veina
ljudi bivala suoena uglavnom sa fizikim opasnostima. Iako su opasnosti sa
kojima se dananji ovek suoava mnogo ree fizike, nae telo reaguje kao da
jesu. Zenice nam se ire da bi propustile vie svetla. Znoj izbija na povrinu,
smanjujui tako mogunost povrede koe. Krvni sudovi blii koi se skupljaju
da bi smanjili krvarenje, dok se oni u mozgu i miiima ire da poveaju dotok
kiseonika. Gastrointestinalni trakt, ukljuujui stomak i creva, usporava svoje
aktivnosti da bi smanjio koliinu energije koja se troi na varenje. Srce kuca
jae, a krvni pritisak skae. Normalno, kada se stresni dogaaj zavri, ljudi se
smire, posebno ako su mogli da urade neto da izau na kraj sa tom opasnou.
Da pobegnu od opasnosti, ili da se izbore sa njom. Ali, ta se deava ako to nisu
u stanju.
Najei primer koji se navodi za stresnu situaciju danas je primer sa
odvratnim efom na poslu. Normalno, to je mnogim ljudima stresna situacija jer
su uhvaeni u konflikt. ef te malteretira, i ti si, kao normalan ovek, besan na
njega. Telo ti se priprema za borbu. Ali, poto ti posao zavisi od njega, onda
mora da se kontrolie i ignorie svoj bes. To je ve klasika. Opte mesto.
uti i trpi, a iznutra sve kuva, dok ne prokuva. Ili, kad se zaglavimo u
23

saobraaju. Ne moemo nita da uradimo da se izvuemo iz toga. Nema ni

napred, ni nazad. Takve situacije mogu da uine oveka bukvalno bolesnim.
Telo se pripremi za akciju, a ne moe da uini nita. To se zove stres. (Moda
je to skraenica od sebe trese). Dobro, ne reaguju svi isto. Ljudi se razlikuju u
nainu na koji reaguju na stres. Kod nekih jedna funkcija, kao to je krvni
pritisak, skoi, dok kod drugih ostane normalna. Mnogi eksperti veruju da taj
fiziki odgovor na stres moe da postane navika. Kada se telo esto uzbuuje,
jedna ili vie funkcija mogu da postanu permanentno hiperaktivne. Posledica
toga moe da bude oteenje telesnih tkiva.
Ciljevi biofidbek treninga su, uglavnom, usmereni upravo na to da
promene tu naviknutu reakciju na stres koja moe da izazove bol ili bolest,
poremeaj. Mnogi od nas su, jednostavno, zaboravili kako da se opuste. ak
nismo esto ni svesni toga, ne obraamo panju. Nije ni udo, kako ivimo.
Upravo ta povratna informacija o fizikom odgovoru kao to je, na primer,
promena temperature koe, ili napetost miia, pomae vebau da da prepozna
relaksirano stanje. Povratna informacija, fidbek signal, moe biti doivljena od
vebaa i kao nagrada to je uspeo da neto uradi ispravno. Na primer, prijatan
zvuk kad uspe da spusti pritisak, ili relaksira mii. To je neto slino kao kad
se uitelj violine konano nasmeje kad mladi muzikant prestane da kripi, i
konano proizvede ist ton. Svi smo mi pomalo, ili malo vie, ratimovani
muziki instrumenti, a biofidbek moe da nam pomogne da ujemo te fal
tonove i da nauimo da se natimujemo.
Posebnu vrednost takvi povratni signali mogu imati u tretmanu pacijenata
koji imaju paralizovane ili spastine miie. Za takve osobe biofidbek je kao
osnovni oblik treniranja neke vetine. Neto kao uenje da se utne lopta.
Umesto da gleda u loptu koju ne moe da utne, osoba zamilja ut, pokuava da
aktivira miie koji bi trebali da izvedu ut, i gleda u monitor preko kojega
dobija informaciju o aktivnosti miia koji bi trebali da budu ukljueni u pokret.
Tada moe videti da neki miii nisu potpuno zahvaeni paralizom, i pokuati da
ih veba. Samo to to vidi da u njegovim udovima nije sve mrtvo, moe ga
ohrabriti i uliti mu novu volju da trenira.
Naravno, ne treba imati nerealna oekivanja. Biofidbek nije magija koja
moe da izlei sve. Trening u ovladavanju fiziolokim funkcijama moe biti od
koristi u reavanju mnogih problema, ali nije lek za sve. Da vidimo kako on
moe da pomogne kod konkretnih problema. Biofidbek se najvie koristi u radu
sa problemima bola i stresa, dok su osnovna podruja primene neurofidbeka
poremeaji panje, hiperaktivnost, padavice, manjih povreda glave i bolesti
zavisnosti.

24

Biofidbek za anksioznost i paniku

Kako da iskuliram?

Tradicionalne biofidbek i neurofidbek tehnike mogu biti izuzetno korisni

za uenje ovladavanja anksioznou. Anksiozni odgovor je jo jedan od naina
na koji nervni sistem moe da preterano reaguje pod stresom. Naravno, postoji i
normalna anksioznost kao prikladan odgovor na situaciju. Problem nastaje kada
anksioznost postane hronina, naviknuta. Slino je i sa paninom reakcijom, kod
koje postoji snana reakcija nervnog sistema na neku opasnu situaciju, ili
situaciju koja se doivljava opasnom, a koja moe takoe postati hronina i
naviknuta reakcija i pokretati se na neki beznaajni okida, na umiljenu
opasnost, ili ak bez razloga (svesnog). Najee anksioznost i panika mogu
biti izazvani ili pojaani plitkim disanjem. Umirujui efekti konvencionalne
biofidbek tehnike mogu biti od velike pomoi u ovladavnju anksioznim
stanjima, dok neurofidbek moe za kratko vreme pomoi da se stabilizuje nervni
sistem kako ne bi olako pravio panina stanja. Bilo bi dobro da sada malo
razjasnimo ta je to biofidbek, a ta neurofidbek.
Kakva je razlika izmeu biofidbeka i neurofidbeka?
Biofidbek se generalno odnosi na korienje signala dobijenih merenjem
periferne fiziologije, kao na primer merenjem temperature koe, napetosti
miia, provodljivosti koe, pulsa i disanja. Svim ovim funkcijama, naravno,
upravlja centralni nervni sistem. U tom smislu se moe rei da se kompletan
biofidbek odnosi na mozak. esto ujemo ono Ma, sve je to u glavi....
Meutim, lake je objasniti zato treniramo anksioznu osobu da zagreje ledene
ruke, ili da produbi disanje, nego zato je potrebno da trenira ba odreene
frekfencije modanih talasa. Blisko je naem svakodnevnom iskustvu da nam se
ruke ohlade, ili da se dlanovi znoje kad smo napeti. Ili da nam disanje postaje
plie. I neurofidbek spada u oblast biofidbeka. EEG, ili elektroencefalogram, je
zapis frekfencija naih modanih talasa. Odreene frekfencije modanih talasa
povezane su sa odreenim stanjima psihe i tela, i vebajui da promenimo
frekvencije modanih talasa, ujedno uimo i da promenimo svoja
psihofizioloka, emotivna stanja. Ali o tome emo kasnije, kada budemo
govorili o neurofidbeku detaljnije. Ova napomena slui samo da bih objasnio
znaenje termina.
Vratimo se na anksioznost i paniku. Svima su nam poznati spoljanji
signali anksioznosti: znojavi dlanovi, oseaj skupljanja u grudima, lupanje srca,
seksualni problemi, leptiri u stomaku, razdrajivost, drhtanje ruku, oseaj da
gubimo kontrolu nad sobom, ili da nastupa panika...Sve su to delovi fiziolokog

25

odgovora na stanja bori se - bei, o kojima smo ve govorili. Kada postoji

stvarna spoljanja opasnost, na prirodni odgovor se zove strah. Kada opasnost
proe, organizam bi trebalo da se opusti i vrati u normalno stanje. Meutim, kod
anksioznosti je opasnost stvorena iznutra, u naoj glavi, i plai nas i onda kada
ona ne postoji objektivno, spolja. Meutim, od sebe, od te opasnosti koju smo
utripovali, kako se kae u argonu, ne moemo ni da pobegnemo, niti da se
borimo sa njom. I zbog toga ostajemo u produenom, bioloki nepotrebnom
uzbuenju. Jo uvek oseamo opasnost, ali ne vidimo da postoji izlaz. Postoje
dva mogua puta da se oslobodimo ovih unutranjih mora. Jedan put
pretstavljaju takozvane otkrivajue psihoterapije, kojima zalazimo u svoje
nesvesno i dovodimo u svest stvarne uzroke koji su doveli do toga da neke
strahove zakopamo u tame nesvesnog dela nae psihe odakle nas, kao neki
bauci, plae i kad spoljanje opasnosti nema. Taj put moe biti efikasan, ali
obino dugo traje. Druga mogunost, (ova dva puta ne iskljuuju jedan drugog.
Naprotiv, mogu se dopunjavati), sa istim ciljem, je uenje kontrole vlastitih
fiziolokih odgovora. Biofidbek je jedan od oblika takvog uenja. To su putevi u
kojima koristimo sopstvene mogunosti stvaranja balansa u naem umu i telu.
Mnogi od nas, meutim, esto biraju laki put, uzimanje nekih spoljanjih
regulatora kao to su lekovi, koji su esto tetni, ili alkohol, droge...i druge vrste
sredstava koja bi trebalo da obave posao umesto nas samih, a da nismo ni svesni
koliko ne koristimo sopstvene mogunosti.
Kada je anksioznost u pitanju, deava se to da kada spoljanja opasnost
vie nije prisutna, naa panja se fokusira na simptome same anksioznosti. Onda
poinjemo da se plaimo, na primer, da emo izgubiti svest zato to teko
diemo. Ili postajemo opsesivni, jer nam srce lupa, da moemo dobiti srani
udar, i slino. Moemo postati anksiozni svaki put kad primetimo kako se nae
telo osea, i tako pojaamo anksioznost jo vie. Tu nastaje vrzino kolo, ili
zaarani krug. to me vie svrbi, to se vie eem, to se vie eem to me vie
svrbi...i nikad kraja. Moemo postati anksiozni i kada se samo setimo kako smo
bili anksiozni u nekoj situaciji, pa neto nismo uradili kako treba...Pa se onda
uplaimo da nam se to ne ponovi, jer nemamo kontrolu nad anksioznim
stanjima...
Jedan od naina da se neutralie anksioznost je da se iskljue simptomi
borise-bei odgovora, kao to iskljuimo alarm u sluaju lane uzbune. Samo
kada bismo znali gde je dugme u nama za to iskljuivanje. Imamo ga, samo
ne znamo gde je, i kako da ga koristimo. Kroz biofidbek trening brze i efikasne
relaksacije, mi zapravo uimo da brzo prebacimo prekida sa pozicije bori
se-bei na poziciju iskuliraj, ili opusti se. Nauimo kako se to radi, i gde
nam je prekida. Time se prekida zaarani krug anksioznosti koje se plaimo
kao da je spoljanji neprijatelj, i time je jo vie pojaavamo. Teko je zamisliti
da neko bude u isto vreme relaksiran i anksiozan. Kada jednom nauimo ovo
iskljuivanje anksioznosti relaksacijom, ta vetina nam ostaje zauvek. Kao kada
26

nauimo da vozimo bicikl. I u uenju vonje bicikla najvaniji je da nauimo da

sami odravamo balans. Tako je i sa balansiranjem naim telom i umom.
Depresija i biofidbek
Kako da se odmrznem?

Slina stvar se deava i sa depresijom. Depresija je, izgleda, prihvatanje

injenice da ni borba ni beg nisu mogue opcije. Priroda nas je podarila
mehanizmom bori se-bei kao sredstvom samozatite. Meutim, postoji i
trea mogunost, koju i neke ivotinje koriste. To je mogunost zamrzavanja,
ili kao da je mrtav. Valjda e grabljivica proi ako ne voli leine. To je esto i
strategija depresivnih. U sve komplikovanijim socijalnim odnosima mnogi
pribegavaju ba toj bespomonoj zamrznutoj poziciji. Meutim, to moe skupo
da kota. Ta vrsta potinjavanja i bespomonosti ima takoe tetne fizike
efekte. Kod depresije dolazi da velikog skoka biohemikalija koje su povezane sa
stresom, a koje potiskuju na imuni sistem, kao to su ACTH i kortizol.
Labaratorijske studije pokazuju da bespomonosti dovodi do velikog skoka
kortizola. Jasna povezanost izmeu povienog kortizola, ACTH i depresije, i
povezanost izmeu bespomonosti, mirenja sa sudbinom, potinjenosti i
depresije, daju nam jasan uvid u to kako neurofidbek deluje kao moan
antidepresant:
Prvo, pokazalo se neurofidbek trening smanjuje nivo kortizola i ACTH.
Drugo, biofidbek direktno i dramatino smanjuje bespomonost, podreenost i
prihvatanje frustracije, i podie na nivo svesti da moemo da upravljamo
sopstvenim emotivnim stanjima i fiziologijom. Time dobijamo mogunost da
izbegnemo poziciju bespomone rtve koja ne moe ni da se bori, niti da bei,
ve mora da se umrtvi. ivot nam moe nametnuti mnoge teke situacije, ali mi
moemo da utiemo na to kako emo da reagujemo na njih. Nismo u vlasti
instinktivnih odgovora. Mogu se uvebati i bolji naini reagovanja na sve
sloenije uslove ivota.
ta e se i kako vebati prilikom biofidbek treninga zavisi od
individualnog naina ispoljavanja anksioznosti. Osobe kod kojih se anksioznost
ispoljava preteno u miinoj napetosti, vebae vie uz pomo elektromiografa
(EMG) da bi smanjile miinu napetost. Kod onih kod kojih preterano reaguje
autonomni nervni sistem, od pomoi e najvie biti trening regulacije periferne
temperature ili pulsa. Kod oseanja gubitka kontrole, ili panje,
izbezumljenosti...dodae se EEG trening (trening mozga), zajedno sa
treningom provodljivosti koe (EDR ili GSR)...Brojne studije pokazuju da se
poboljanje i znaajno umanjenje simptoma postie sa 6-12 treninga, kada se
radi o vebaima sa voljom da se aktivno ukljue u trening, i kada nisu u pitanju

27

kompleksnija i hronina stanja. U tim sluajevima potreban je dui period

treninga.
Kao i kod svakog drugog uenja, proces se uglavnom odvija na
nesvesnom nivou. Radnje postaju automatske, kao kod vonje bicikla. Nije ni
potrebno da mi ukapiramo ba sve to radimo, kako uspevamo da reguliemo
neku funkciju. Kada bismo stalno mislili o tome kako hodamo, verovatno bismo
se brzo zamorili, ili se pre sapleli i pali. Ni igra u sportu nije svestan svih radnji
koje obavlja kad izvrava neku vetinu. Kad bismo pomislili na to ta sve mozak
uradi da bi u svakom trenutku regulisao ono to se deava u naem telu, uplaili
bismo se od sloenosti zadatka. I uenje vetina samoregulacije uz pomo
biofidbeka se uglavnom zasniva na nesvesnim procesima. Mi negde
ukapiramo kako se to radi, nesvesno, i nije bitno da li umemo to da objasnimo
sebi i drugima. Bitno je da funkcionie i da postepeno stiemo poverenje u to da
smo u stanju da drimo uzde, da kontroliemo sopstvene fizioloke reakcije,
da ne bi one kontrolisale nas. To poverenje dalje utie pozitivno na proces
regulacije ivotnih funkcije i omoguava nam da sve bolje izlazimo na kraj sa
ivotnim tekoama. I tu se stvara zaarani krug, kao kod anksioznosti, samo u
pozitivnom smeru. to vie verujem u sopstvene sposobnosti kontrole ivotnih
funkcija, sve mi bolje ide. to mi bolje ide, to vie verujem u sebe... E, kad se
setim kako sam uspeo da promenim sopstvene modane talase na biofidbek
treningu, zato ne bih verovao da to mogu i kad me ef nervira i ena sekira (ili
mu, svejedno. A moda i nije svejedno?)
Biofidbek u borbi protiv bola
Kako da postanem fakir?

Ovladavanje reakcijama na bol je jedno od podruja primene biofidbeka u

kojima se ova vrsta treninga pokazala posebno efikasnom. Sve vrste biofidbeka
mogu biti korisne u primeni na ovom podruju, u zavisnosti od toga o kakvom
se bolu radi. Na primer, primena vebanja uz pomo EMG (elektromiograma) je
veoma korisna kod onih koji pate od hroninih miinih tenzija kao to je to kod
bolova u krstima, tenzione glavobolje... Dodatna vebanja kontrole temperature
i GSR mogu pomoi u relaksaciji. Relaksacija na kauu uz T.V. kakvu
najee praktikujemo moe nas delimino opustiti. Ali, ako su nam ruke pri
tome hladne, to je pokazatelj da se nismo opustili dovoljno. Svi znamo da i
psiholoka stanja direktno utiu na osetljivost za bol. Strah i anksioznost
pojaavaju tu osetljivost. Na primer, ako brzo i plitko diemo, imamo duge
pauze u disanju, ili ubrzano diemo pa doe do hiperventilacije, poremeti se
odnos kiseonika i ugljen dioksida u krvi, i dolazi do poveanog bola i umanjenja
nae sposobnosti da bol podnosimo. Zato je veoma vaan deo biofidbek treninga
kod ovladavanja bolom trening disanja.

28

Biofidbek modanih talasa je posebno efikasan kod onih mehanizama

bola koji potiu iz samog nervnog sistema. To se posebno odnosi na hronini bol
koji je vezan za nizak prag osetljivosti na bol, na preosetljivost. Treba znati da
osetljivost na bol nije neka apsolutna veliina, kao to je to na primer nivo
kiseonika u krvi. Ljudi se razlikuju po osetljivosti na bol. Bol je ono to na
centralni nervni sistem doivi kao bol. Ono to na nervni sistem, ako smo
preosetljivi, doivi kao bol, neko drugi nee ni primetiti jer ima nii prag
osetljivosti. Taj prag osetljivosti se moe podii vebanjem uz pomo
biofidbeka. Sami podizanjem praga osetljivosti nee doi do reakcija kao to su
grenje muskulature, plitko disanje...pa e se time umanjiti i ono to izaziva bol.
I tu se stvara cirkularna reakcija u pozitivnom smeru, prekidanjem cirkularne
reakcije koja bol izaziva i podstie njegov dalji razvoj. Da objasnimo, ukratko,
kako biofidbek pomae u smanjivanju nekih posebnih oblika bola.
Tenziona glavobolja i bol u vratu:
Biofidbek treningom se moe uiti i smanjivanje miine tenzije miia
skalpa i vrata ili poboljanje cirkulacije (obino se to radi vebanjem da se
zagreju ruke. To je indirektan, ali lako merljiv nain smanjivanja odgovora na
stres.). U veini sluajeva biofidbek se kombinuje sa relaksacionim treningom
koji ukljuuje sporo abdominalno disanje, fokusiranje na oseanja teine i
toplote u razliitim delovima tela ili vizualiziranje prijatnih slika. Poreenja
rezultata razliitih studija efikasnosti pokazuju uspenost biofidbeka u
otklanjanju glavobolja i migrenoznih bolova za 45-60%, to je otprilike i
efikasnost poznatih lekova za glavobolju. Kombinacija lekova i biofidbeka
poveava efikasnost lekova na 79%. Naravno, ovde se radi o proseku. Kod
nekih osoba je dejstvo mnogo vee i trajnije, dok drugima biofidbek trening
pomae u manjoj meri. Kao i kod svake druge terapije, efekat zavisi i od
motivacije vebaa. Najvie koristi imaju oni koji su spremni da vebaju i kod
kue, i koji steknu poverenje u vlastite sposobnosti da reguliu svoju fiziologiju,
i glavobolju. Moe se rei da su te osobe razvile veru u svoj unutranji lokus
kontrole i smanjile potrebu za spoljanjim regulatorima kao to su lekovi ili
druga spoljanja sredstva.
Vaginizam-bol izazvan grenjem miia vagine prilikom penetracije
Pre nego to su se razvili intravaginalni senzori, najei tretman
vaginizma satojao se u korienju rairivaa, ili dilatatora-plastinih cilindara
razliite veliine, ija je funkcija bila da nateraju miie oko vagine da se
rastegnu i relaksiraju, kako bi dozvolili bezbolnu penetraciju. To se obino
radilo u ordinaciji lekara. Kasnije su se razvila i prikladnija sretstva, i
pacijentkinje su mogle da vebaju i kod kue, stavljajui same te diletatore.
Prvo manje, pa onda vee. Taj metod se pokazao efikasnim, ali je bilo potrebno
mnogo nedelja rada da bi se postigli rezultati. I to nije uspevalo kod svih oblika
29

vaginizma. Diletatori pasivno isteu karline(vaginalne) miie za koje se

pretpostavlja da su se skratili kroz godine hronine tenzije. Problem kod veine
osoba koje imaju problem sa vaginizmom je to to se ne radi o stvarno
skraenim miiima, ve o aktivno zgrenim miiima. Nakon izvesnog perioda
od upotrebe diletatora, tenzija bi se ponovo vraala.
U poslednjih tridesetak godina postalo je jasno da je EMG
(elektromiografski) biofidbek koji se zasniva na snimanju i prikazivanju
aktivnosti (na ekranu) zahvaenih miia pacijentima, najefikasniji nain da se
pacijentkinje naue da uspostave voljnu kontrolu nad tim posebnim miinim
grupama. To smo ve videli i u tretmanu glavobolja, bolova u vratu i ramenima,
i mnogim drugim grupama miia. Princip je isti, sve su ostalo nijanse, kako
ree oka Balaevi. Ono to vai za glavu, vai i za vaginu. Praksa je pokazala
da ene koje pate od vaginizma nemaju nikakvih problema kod postavljanja,
uvlaenja u vaginu vaginalnih senzora, jer prilikom toga one imaju kompletnu
kontrolu, za razliku od penetracije u seksualnom inu. U praksi, osobi se prvo
pokae kako proces funkcionie. Na primer tako to joj se senzori postave na
nadlakticu. Kada joj postane jasno kakav je odnos izmeu senzacija, voljnih i
nevoljnih kontrakcija, i povratnih informacija koje vidi na ekranu kompjutera, i
nakon nekoliko sekvenci vebanja koncentracije i relaksacije, trening se
premeta na karline miie. Uz pomo EMG aparata, osoba brzo vidi i spoznaje
efekat njenih nesvesnih, nevoljnih kontrakcija karlinih miia na spreavanje
penetracije tokom seksualnog ina. Zatim naui da ih voljno kontrolie. esto se
to naui ak tokom prve seanse. Ponekada je potrebno par nedelja kune vebe.
U svakom sluaju je mnogo bre i efikasnije od upotrebe rairivaa. Pored
toga, ovo je aktivan proces i daje vebaici samopouzdanje zbog uverenja da
moe sama da kontrolie svoje miie i odstrani bol. Ovo vai i za bolove
prilikom menstruacije. Posebno je vano rei da je vaginizam problem koji se
lako lei, Obino je potrebo jedna do dve seanse, moda par nedelja kunog
vebanja. Najvanije je da ena shvati da se ne radi o anatomskim problemima.
Jednostavno, potrebno je samo da naui kako da opusti vaginalne miie. Jedina
komplikacija je, ponekad, muki partner koji nee da dozvoli eni da uspostavi
ak ni najmanju kontrolu. Meutim, u tom sluaju, psihoterapija je potrebna
njemu. Ponekada je potrebno rei pacijentkinjama koje due pate od ovog
problema da, prvih nekoliko nedelja, u toku seksualnog odnosa zauzmu pozu u
kojoj su one gore. Tako imaju veu kontrolu nad penetracijom, i mogu da
postepeno savladaju strah. Neki mukarci to teko prihvataju. Ali, moe biti od
pomoi ako im ene kau da je doktor tako prepisao. I u toku seansi osoba se
moe pripremati za realnost, seksualni in, tako to e zatvoriti oi i zamisliti
penetraciju, zatim otvoriti oi i pogledati svoj EMG na ekranu.
Vulvalni bol (Vulvadynija)

30

Mogunost oslobaanja od ovog bola je potrebno istai, ba zato to

veina ena koji od njega pate veruju da tu nema pomoi. A nije tako. Vulvalni
bol je deo multidimenzionalnog poremeaja vezivnog tkiva. Obino ene sa
ovim problemom imaju generalizovan bol koe vulve, pomean sa drugim
neprijatnim senzacijama kao to su peckanje, bockanje, suvoa, otoci...na
vulvalnoj ili analnoj koi. Karakteristian je gorui bol kao reakcija na pritisak
ili rastezanje. Mogu se pojaviti i uroloki simptomi, dubok, dosadan bol, ili
probadajui bol u zadnjici. Vestibulitis je poseban oblik vulvalnog bola koji se
odnosi na bol na ulazu u vaginu. Istraivanja su pokazala da, uz druge tretmane,
promenu ishrane i specifine medikamente, biofidbek moe biti od velike koristi
u smanjivanju simptoma kod ovih problema. Vebanje relaksacije miia
karlinog poda, kada je spazam tih miia prisutan, dalo je povoljne rezultate u
otklanjanju bola.
Biofidbek se koristi i za otklanjanje hroninih bolova. Na bol, i upotrebu
biofidbeka i neurefidbake za njegovo otklanjanje, vratiemo se kasnije, kada
budemo govorili o neurofidbeku. Da jo malo razmotrimo neke oblasti primene
klasinog biofidbeka.
Upotreba biofidbeka kod inkontinencije-gubitka kontrole pranjenja
beike i creva
Gubitak kontrole nad mokrenjem dogaa se osobama svih uzrasta, ali je
najei kod dece. Takozvano nono mokrenje, ili mokrenje u snu je est
problem. Naravno, mnogo veu nevolju pretstavlja nesposobnost zadravanja
mokrenja u svesnom stanju. Osoba sa takvim problemom nije u stanju da radi,
da bez straha izae van kue...Meu osobama sa ovim problemom najvie je
ena (oko 75%). Postoje razliite vrste nedostatka urinarne kontrole, od gubitka
kontrole pod stresom, do refleksnog gubitka kontrole...ali da ne idemo sada u
detalje. Gubitak kontrole je simptom nekog drugog poremeaja, a ne poremeaj
po sebi. Do toga moe doi iz vie razloga kao to su gubitak kontrole miia
zbog starenja, poroaja, infekcije beike, propratnih efekata lekova, povrede
kimene modine, prostate, preterane teine, poremeaja nervnog sistema (kao
to je multipla skleroza), dijabetesa...U velikom broju sluajeva, biofidbek moe
da pomogne takozvanom reedukacijom miia, to jest uenjem pojaavanja
voljne kontrole nad miiima. Kod osobe se prvo senzorima (periometrom)
ispita aktivnost i snaga miia karlinog poda. Zatim joj se pokae kako ti miii
rade i kako da veba seriju takozvanih Kegelovih vebi. Za vreme tih vebi
koje treba da ojaaju miie senzori se nalaze na miiima koji se treniraju, a
povratnu informaciju o aktivnosti i snazi miia osoba vidi na monitoru. Osoba
treba da veba i kod kue. U prvim nedeljama poeljno je da iznajmi neki
portabl biofidbek aparat kao pomono sretstvo. Uspeh dosta zavisi od aktivnosti
vebaa. Sam biofidbek trening obino traje 3-6 seansi sa strunjakom, i oko
osam nedelja kunog vebanja.
31

Pre nego to preemo na druge oblasti primene biofidbeka i neurofidbeka,

vreme je da se prvo malo bolje upoznamo sa neurofidbekom.
ta je to neurofidbek? Kako on funkcionie?
Kako da treniram mozak?

Neurofidbek neki zovu jo i trening mozga. Kada gledamo EEG zapise

na monitoru kompjutera, oni potseaju na igrajue talase koje vidimo dok
gledamo grafikon neke muzike na monitoru kompjutera. Mogu se prepoznati
odreeni ritmovi po kojima mozak organizuje svoje aktivnosti kao dirigent.
Meutim, moe mu se desiti i da ispadne iz ritma, i ceo orkestar, organizam,
deluje ratimovano i aritmino. To se onda zove bolest.
Neurofidbek, ili EEG biofidbek, je tehnika uenje bazirana na tehnologiji
koja koristi kompjuter da bi osobi koja ui dobila informacije o obrascima
sopstvenih modanih talasa. Cilj toga je da osoba naui kako da modifikuje
sopstveni obrazac modanih talasa, ako mozak ne funkcionie kako treba i
ispada iz ritma. EEG biofidbek tehnika je proces u kojem se suptilne
informacije od modanih talasa pojaavaju, i pokazuju vebau u obliku
kompjuterske igre. Cilj treninga je da se mozak obui da svojom voljom pravi
promene na kompjuterskom grafikom displeju i na zvunim signalima, i to
takve promene koje predstavljaju poeljna mentalna stanja. Npr. ako je poeljno
stanje pojaavanje alfa modanih talasa i relaksacija, veba trenira mozak da
podigne loptu na ekranu, a moe je podii samo ako pojaa alfa
talase...Modani talasi su dojstik kojim se igraju neurofidbek igrice.
Neurofidbek se koristi u tretmanu brojnih problema, i obino traje od 2060 seansi. Generalno, moe se podeliti u dve kategorije: Alfa-Teta trening, i
SMR-Beta trening. Da razjasnimo ta predstavljaju te oznake Alfa, Teta, SMR,
Beta...
Poznato je da je ljudski mozak elektrohemijski organ. Iako snaga
elektriciteta koji proizvodi nije velika, elektrina aktivnost mozga se ispoljava u
vidu talasa koji se mogu meriti. Talasi koje proizvodi ljudski mozak su razliitih
frekvencija (uestalosti). U odreenim stanjima dominiraju odreene
frekvencije. Odreeni opsezi frekvencija modanih talasa oznaeni su
pomenutim oznakama. Postoje razliite klasifikacije. Naveemo jednu. Delta
talasi-od 0,5-4 Hz (Herca. Oznaka za uestalost talasa u sekundi), Teta-4-8 Hz.,
Alfa- 8-13Hz, SMR (senzorimotorni ritam)-12-15HZ, Beta-15-35Hz, Gama-3550Hz.

32

Delta talasi su povezani sa dubokim snom. Pojavljuju se u najdubljoj

meditaciji i spavanju bez snova. Izvesne frekvencije u delta opsegu okidaju
luenje hormona rasta koji je posebno znaajan za regeneraciju organizma i
proces izleenja. Zbog toga je duboki, okrepljujui san toliko vaan za proces
izleenja. Delta talasi su modani talasi najnie frekvencije i najvee amplitude.
Kada, na primer, odemo u krevet i malo ituckamo neku knjigu pre nego to
zaspemo, najverovatnije emo biti u stanju niih beta talasa. Kada spustimo
knjigu, ugasimo svetlo i sklopimo oi, nai modani talasi e usporiti u alfa
ritmu, zatim e jo sporije zavibrirati u teta ritmu, dok ne utonemo u san i delta
stanje. Poznato je i to da ljudi spavaju u ciklusima od 90 minuta. Iz dubokog
sna u delta talasima tada se prelazi u teta frekvencije, i dolazi do aktivnog
sanjanja. U toj fazi spavanja deavaju se brzi pokreti oiju (Rapid Eye
Movement, skraeno REM) zbog kojih se ta faza sna i naziva REM fazom. Lada
se budimo, polako ulazimo u teta stanje, zatim u alfa (ako ne iskljuimo dosadni
budilnik i lepo se vratimo u na slatki delta san). Ako imamo vremena, jo malo
budni dremkamo u teta stanju dok nam se vraaju u svest neki doivljaji iz
prethodnog dana, ili nam dolaze dobre ideje o tome kako da kreativno potroimo
nastupajui dan. E, onda doe surova stvarnost kad moramo stvarno da se
napregnemo, i zategnemo nae nerve da zavibriraju bre i reavaju ivotne
probleme.
I Teta (4-8Hz) talasi su spori i povezani su sa stanjima kao to su dnevno
sanjarenje i pospanost. Pojavljuju se najee u snu, ali takoe dominiraju i u
stanjima duboke meditacije. Optimalni nivo za duboke misli je opseg teta talasa.
U tom opsegu, naa ula su povuena iz spoljanjeg sveta i usmerena na
unutranje signale. Teta stanja su mistina zona koju obino doivljavamo kada
se budimo iz sna ili padamo u san. Teta meditacija pojaava kreativnost,
intuiciju i druge ekstrasenzorne sposobnosti. Osoba koja vozi autoputom, i
odjednom shvati da se uopte ne sea poslednjih dvadesetak kilometara, obino
je u teta stanju. Za to vreme, dok oputeno, rutinski vozi u teta stanju, padaju joj
na pamet obino dobre ideje koje slobodno teku bez cenzure. Teta je, uglavnom,
veoma pozitivno mentalno stanje.
Alfa talasi su povezani sa stanjima relaksacije i nefokusirane panje,
kreativnim aktivnostima. Prisutni su za vreme sanjanja i lagane meditacije kada
su oi zatvorene. U alfa stanjima dolazimo do kreativnosti koja lei neposredno
ispod nae svesnosti. Alfa talasi su sporiji talasi vee amplitude. Osoba koja je
zavrila neki zadatak, i sela da se odmori, obino je u alfa stanju. Dok etamo
bez obaveza u prirodi, ili nadjemo slobodnog vremena pa meditiramo, ulazimo u
alfa stanja.
Beta talasi spadaju u brzotalasne aktivnosti i karakteristini su za stanja
poviene svesnosti, koncentracije i fokusirane panje. Dominiraju u naem
budnom stanju kada je panja usmerena ka saznajnim ciljevima i spoljanjem
33

svetu. Kada je mozak uzbuen i aktivno uestvuje u nekoj mentalnoj aktivnosti,

on generie beta talase. Osoba koja je u nekoj aktivnoj konverzaciji bie u beta
stanju. U ustroj debati proizvodie visoke beta talase.
SMR talasi su nazvani tako jer se pojavljuju u senzorimotornom regionu,
i povezani su sa inhibiranjem motornih odgovora. Kada bismo eleli da neto
uradimo, da ustanemo sa stolice za vreme asa, ili da igramo, ili obavimo neku
drugu fiziku aktivnost, pa se uzdrimo, pojavie se SMR talasi u
senzorimotornom regionu mozga.
Gama talasi su vezani za vie mentalne funkcije, objedinjavanje podataka
iz razliitih delova mozga u celinu i viu perspektivu. Vezani su za stanja
hipersvesnosti, ali i za stanja intenzivnog stresa, panike, besa...Postoje i modani
talasi izvan ovog opsega, ali da se ne uputamo u priu o izuzetnim stanjima
svesti jer, iako je veoma interesantna, izlazi iz okvira namene ove knjige.
Kada govorimo o stanjima alfa, beta, teta, delta...to znai da jedna vrsta
talasa dominira. Ali, treba znati i to da su i sve ostale vrste talasnih aktivnosti
uvek prisutne, iako umanjene, ili tek jedva prepoznatljive.
Da biste mogli da prepoznate navedene modane talase, ako ih sretnete
negde, evo vam i jedna njihova sliica.

Trening protokoli
Neurofidbek protokoli se zasnivaju na tome da se pojaaju, inhibiraju ili
usklade odreeni EEG ritmovi. Videli smo da su odreeni ritmovi povezani sa
odreenim subjektivnim stanjima i ponaanjima. No, stvari nisu tako
jednostavne. Odreeni modani talasi imaju i svoju dobru i lou stranu. Na
primer, teta talasi mogu biti povezani sa zbunjenou i budnim sanjarenjem, a i
sa intuicijom i povezanou sa dubljim nivoima svesnosti. Nekada nam mogu
smetati da se koncentriemo i obavimo dnevne poslove, a mogu nas dovesti i do
34

dubokih stanja svesti o sebi. Ili na primeru beta talasa moemo videti da su
povezani sa fokusiranou, promiljenim i loginim miljenjem, ali takoe mogu
biti vezani i za razdraljivost i uznemirenost. Da li e se odreeni EEG talasi
pojaavati ili suzbijati nije stvar proste logike. To zavisi od stanja osobe koja
trenira, od njenih ciljeva, i namera trenera koji je trenira. Pored toga to
prisustvo odreenih ritmova govori o stanju mozga, i odsustvo ritmova je takoe
indikativno za stanje nervnog sistema. Prisustvo EEG ritmova ukazuje na to da
postoji sinhronizovana, koordinisana aktivnost veeg broja nervnih elija, ali to
ne znai nuno da je ta populacija elija ukljuena u neku odreenu obradu
podataka. Na primer, kada se mozak bavi nekim aktivnim misaonim procesom,
alfa talasi su potisnuti jer su nervne elije zauzete radei nezavisno, i nisu u
stanju da produkuju zajedniki alfa ritam. To u malo pojasniti kada budem
govorio o takozvanom sqaush protokolu neurofidbek treninga.
Postoje dva osnovna pravca neurofidbek treninga. Ako se radi trening
niskih frekvencija(alfa-teta), obino dolazi do stanja relaksacije, intuitivne
svesnosti ili dubljih nivoa svesti. Trening u ekstremno niskim frekvencijama
moe dovesti i do stanja slinih transu. Treninzi visokih vrekvencija(nie beta ili
beta) koriste se za dovoenje u stanje budnosti, organizacije, otrine uma i
kontakt sa spoljanjom stvarnou. Takvi treninzi se rade u kraim seansama od
niskofrekventnih, sa eim pauzama. Ako su ekstremni, takvi visokofrekventni
treninzi mogu dovesti do uznemirenosti i razdraljivosti.
Alfa-Teta trening: (4-12 Hz) najee se primenjuje u treningu odvikavanja od
zavisnosti, post-traumatskih poremeaja i drugih problema kod kojih je potrebno
postii relaksaciju. Promena odnosa izmeu Alfa i Teta talasa (pojaavanje Alfa,
smanjivanje Teta) , moe pospeiti pozitivne psiholoke promene, poboljati
aktivnosti, i oseanje svesnosti. Poseldica alfa/teta treninga je treninga stanje
relaksacije. Kada se teta talasi pojaaju dolazi se do stanja dubje svesnosti.
Osoba dolazi u dublji kontakt sa autentinim mislima i oseanjima. Alfa/teta
seanse mogu da budu dugotrajne. itav sat, ili ak i due. Kako seansa odmie,
prelazi se sa dominacije alfa talasa na dominaciju teta talasa. Kada osoba
provede neko vreme u teta stanju, obino se osea izuzetno relaksirano, gotovo
omamljeno. Ponekad je potrebno poduiti treniranog nakon ovakve seanse kako
da se vrati u redovno stanje, da ne ode sa seanse u preterano osetljivom i
okrenutom ka unutra stanju svesti.
SMR nie Beta trening (12-18Hz) koristi se vie kod poremeaja
uzbuenja, raspoloenja, panje i ponaanja. esto se koristi u trtmanu
ADD/ADHD, padavice, i drugih poremeaja u kojima postoji indikacija da
mozak ima probleme u organizaciji svojih aktivnosti. Obino se radi na desnoj
strani mozga (taka C4), i seanse traju od 15-30 min. Nakon SMR treninga
osoba se obino osea relaksirano i energizovano, podignutog raspoloenja,
organizovana i efikasna.
35

Beta Trening-Koristi se kada je cilj energizacija osobe, podizanje

aktivnosti. esto se javlja takozvano aha iskustvo kada osoba otkrije posebno
mentalno stanje povezano sa beta talasima. Beta se najee trenira na levoj
hemisferi (C3 taka), mada moe da se trenira i na bilo kom drugom delu
mozga. Postoji i mogunost negativnih efekata beta treninga kao to su
razdraljivost, agitacija, iritabilnost, ili oseaj osobe da je sva hiper. Zato su
beta treninzi obino krai i traju od 5-10 minuta. Uobiajeno se kratkotrajni beta
treninzi rade na kraju EEG seanse da bi se trenirana osoba dovela u stanje vee
energije i budnosti.
Squash protokoli-protokoli uutkivanja modanih talasa koriste se da bi se
osoba nauila da potisne produkciju modanih ritmova. Zato je to dobro!?
Fizioloko objanjenje je povezano sa razumevanjem fenomena koji proizvode
merljivu EEG energiju. Naime, modani talasi se produkuju kada se vei broj
kortikalnih elija depolarizuje unisono, stvarajui znaajan povrinski
potencijal. To sinhronizovano ponaanje dovodi do ritminih talasa odreenih
frekvencija. Sa druge strane, jasno je da se brojne korisne aktivnosti mozga
odvijaju kada se kortikalne elije ne ponaaju unisono, ve rade individualno.
Svaka vaka obaka. Dobro, ne ba svaka. Ali, to je normalno stanje stvari
kada mozak procesuira informacije. Zbog toga, kada treniramo mozak da
potisne EEG energiju, mi potstiemo nezavisno ponaanje kortikalnih neurona,
suprotno od sinhronizovanog, grupnog. To vam je kao i u ljudskom drutvu.
Nekada je dobro da ljudi umeju da rade sinhronizovano u grupi, a nekada je
potrebno da samostalno obavljaju svoje aktivnosti. Treba znati i jedno i drugo, i
fleksibilno se prebacivati iz jednog u drugo stanje svesti, po potrebi. Skvo
protokoli se mogu raditi na bilo kom delu mozga, mada dobar deo praktiara
preferira izvesne delove kao na to su frontalno ili centralno podruje.
Trening nadgledanja uma-cilj ovakvog treninga je vie upoznavanje i
prepoznavanje odreenih stanja svesti. Na displeju kompjutera se vidi
kompletan EEG spektar. Osoba, uz pomo trenera, ui da vizualno prepozna
odreena EEG stanja, i da ih povee sa svojim oseanjima, stilom miljenja.

Oblasti primene neurofidbeka

Napraviu pregled oblasti u kojima se uspeno primenjuje neurofidbek, sa

kratkim, osnovnim informacijama o tome na emu se zasniva trening u
pojedinim oblastima. Poeemo sa primenom neurofidbeka u radu sa decom i
omladinom. Najee se, sa uspehom, koristi kod sledeih problema:

36

-Attention Deficit Hyperactivity Disorder (ADHD) & ADD, ili po srpski:

Poremeaji slabosti panje, sa ili bez hiperaktivnosti:
-Autizam
-Epilepsija
-Problemi sa uenjem
-Poremeaji spavanja

ADD/ADHD
ADHD je problem koji se manifestuje kroz nepaljivost, rasejanost,
zbunjenost i impulsivnost. Istraivanja su identifikovala tri podvrste ovog
problema, koje se razlikuju po tome ta od navedenih simptoma dominira u
ponaanju. Kod jedne podvrste je problem preteno nedostatak panje. Kod
druge je dominantna impulsivnost i hiperaktivnost, dok je trea kombinacija
nedostatka panje, hiperaktivnosti i impulsivnosti. Merenjima modanih talasa
kod dece sa ovakvim problemima ustanovljeno je da oni oteano proizvode
Beta modane talase iznad 14 Hz, i da kod njih dominiraju Teta talasi koji se
kreu u opsegu od 4-8Hz. Da bi mogao da ui, i da se koncentrie, mozak mora
da funkcionie bre, da emituje vii nivo Beta talasa, i umanji nivo Teta
talasa. Poremeaj odnosa emitovanja Beta i Teta talasa dovodi, dakle, do loe
koncentracije. Promena tog Beta-Teta odnosa se moe uvebati, i to je cilj
neurofidbek treninga u radu sa klincima koje mui gorespomenuti ADHD.
Potrebno je da malo treniraju mozak, a ne samo miie, emu su oni
hiperaktivni posebno skloni. Kako se to trenira mozak? Kroz neurofidbek video
igrice u kojima su dojstik modani talasi deteta. Kada se oni ubrzaju, preu u
Beta opseg, napreduje se u igri. To se deava i kada se umanji snaga Teta talasa.
Dete ne zna svesno u emu je caka, ali ui putem uslovljavanja, pokuaja i
pogreaka. Kada mu u igrici krene, neto u njemu, nesvesno, kae: Aha, u tome
je fora..., i zapamti ta je uraeno, iako ne bi znalo da to i formulie svesno.
Kao kada se ui vonja bicikla. Uspeh u igri ga motivie da ide dalje, i malo po
malo, dete uveba ovu vetinu i pri tome se slatko naigra. Ovo su videoigrice od
kojih nema tete, samo koristi. Koje ne odvajaju dete od uenja, i spoljanjeg
sveta, ve mu pomau da stekne sposobnosti da kontrolie svoj mozak i
ponaanje, i zbog toga stekne vee samopouzdanje.
Autizam
Pokazalo se da neurofidbek moe biti od koristi i deci oboleloj od autizma
da poboljaju verbalnu, fiziku i socijalnu komunikaciju. Rezultati rada sa

37

decom uz pomo ove metode vidljivi su u poboljanom govoru,

komunikativnosti, balansu, razumevanju i poboljanoj, prikladnijoj facijalnoj
ekspresiji. EEG biofidbek trening oito pomae takvoj deci da smanje ulnu
preosetljivost, i da prikladnije reaguju na promene u okolini. (esto su njihove
reakcije na svaku promenu rutine dramatine)
Epilepsija
Epilepsija je jedna od prvih problema na kojima je isproban neurofidbek, i
zato ima najvie klinikih istraivanja u toj oblasti. Pokazalo se da neurofidbek
u velikoj meri koristi u tretmanu razliitih tipova epilepsije, ukljuujui petit
mal, grand mal, i kompleksne parcijalne napade. Uz pomo neurofidbek
treninga znatno se umanjuje koliina lekova potrebna da bi se spreili napadi.

Posebni problemi u uenju

Problemi u uenju se mogu pojaviti kod jednog ili vie osnovnih procesa
koji su ukljueni u razumevanje pisanog ili izgovorenog teksta. Nedostatci se
mogu ispoljiti u auditornim funkcijama, ili u memorijskim, ili u funkcijama
obrade informacija (procesiranju), i izazvati probleme u razumevanju ili seanju
rei, u ispoljavanju ili primanju govornog ili pisanog jezika, u pisanju slova, ili
kapiranju matematikih koncepata. I kod ovakvih problema se ispostavilo da
postoje povieni Alfa i Teta talasi koji ometaju tekue mentalne aktivnosti. Kada
se treningom uspe u smanjivanju Alfa i Teta talasa, dolazi do poboljanja u
sposobnosti itanja, pisanja, crtanja, matematikim sposobnostima, pa ak dolazi
i do boljih rezultata na testovima inteligencije. Poveava se IQ skor, koeficijent
inteligencije. To ne znai da je dete postalo inteligentnije vebanjem mozga, ve
da su otklonjene smetnje koje su mu onemoguavale da svoju inteligenciju
pokae na efikasan nain.
Problemi sa spavanjem
Problemi sa spavanjem ukljuuju nono mokrenje, hodanje u snu, prianje
u snu, none more, i anksioznosti povezane sa padanjem u san - nesanicu.
Neurofidbek trening, ak i kad se koristi za tretiranje drugih problema, moe
usput da pomae i problemima sa spavanjem. Treniranje mozga da preuzme
samoregulaciju fiziolokog uzbuenja na prvi znak promene, dovodi i do toga da
se pobolja kvalitet spavanja. Mozak koji je savladao vetinu kontrole ne mora
da bude u svesnom stanju da bi je koristio. Vetina je nesvesna, i ukljuuje se
po potrebi, na znak poremeaja fizioloke ravnotee.

38

I kod odraslih osoba se neurofidbek primenjuje kod problema

anksioznosti, panike, epilepsije, problema sa uenjem, poremeaja sna...isto kao
i kod dece. Koristi se i u prevladavanju drugih potekoa koje se kod dece ne
javljaju ili su retke, kao to su:
Auto-Imuna Disfunkcija
Chronic Fatigue Syndrome (CFS)(Sindrom hroninog zamora)
Hronini bol
Depresija
PMS-Predmenstrualni sindrom
Modani udar/manje traumatske povrede mozga
Post traumatski stres poremeaji
Tourett-ov Sindrom
Druge primene u sportu i drugim oblicima vrhunskog izvoenja Peak Mental Performance
Auto-Immune Disfunkcije
Bolesti zavisnosti

Autoimune bolesti
Znaajne klinike potrvrde ukazuju na to da neurofidbek moe biti od
pomoi kod simptoma autoimunih bolesti, bolesti koje nastaju jer je imuni
sistem u ratu sa normalnim telesnim elijama koje ne uspeva da adekvatno
razlikuje od stranih tela. Biofidbek ne lei bolest, i ne moe da obrne proces, ali
moe u mnogo emu da olaka patnje obolelih. Kod poremeaja kao to su
dijabetes, reumatoidni artritis, ili lupus, primeeno je da postoje poboljanja
vezana za neurofidbek trening u smislu vieg nivoa energije, boljeg spavanja,
fokusirane panje, smanjene oscilacije raspoloenja, normalizacije praga
osetljivosti na bol, i poboljanja opteg stanja. U sluaju dijabetesa tipa I, stanja
u kojem je gubitak sposobnosti tela da proizvodi insulin posledica autoimunog
poremeaja, EEG biofidbek traning moe pomoi da se postigne bolja
tolerancija na varijacije nivoa glukoze. Pacijenti izvetavaju da se oseaju jai i
energiniji, kao i to da manje oseaju bol povezan sa perifernom neuropatijom
koji se pojavljuje u poodmaklijim stadijumima bolesti. Kod dijabetesa tipa II,
gde je problem uglavnom u regulaciji eera, treningom se moe postii da
39

dodatne doze insulina ne budu potrebne, da se umanji potreba za insulinom, i da

osoba osea da je sposobna za bolju samoregulaciju nivoa energije, spavanja,
panje i promene raspoloenja.
Kod reumatidnog artritisa osoba koja od njega pati se neurofidbek
treningom moe osloboditi bola u toj meri da joj nisu potrebni medikamenti
protiv bolova. Vebanje je usmereno na podizanje praga osetljivosti na bol i
prekidanje mehanizma hroninog bola. Pretpostavlja se da postoji i neki
direktniji uticaj na mehanizam bola prilikom neurofidbek treninga jer dolazi do
prilino brzih efekata.
U sluaju lupusa, trening moe da pomogne u smanjivanju jaine napada,
ak i da ima preventivna dejstva, pa se sporovodi bez obzira na to da li je
pacijent u akutnoj epizodi. Primeeno je i to da neke ene sa ugraenim
silikonskim grudima mogu da manifestuju simptome koji potseaju na one kod
autoimunih poremeaja kao to su lupus ili multipla skleroze. Pokazalo se da
EEG trening moe da koristi i u ovakvim sluajevima.
EEG Biofidbeck Trening kod Sindroma Hroninog Umora
Prethodnih nekoliko godina, koliko se neurofidbek primenjuje u radu sa
ovim problemima, ustanovljeno je da je ovaj metod veoma efektivan kao
dodatni nain za otklanjanje simptoma CFG (sindroma hroninog zamora) i
CFIDS-(Chronic Fatigue Immune Deficinecy Syndrome) - sindroma
deficijencije imunog sistema povezanog sa hroninim zamorom. Trening kod
osoba pogoenih ovim poremeajima pomoe u otklanjanju simptoma
depresivnosti, kognitivnih deficita, problemima sa memorijom i koncentracijom,
poremeaja spavanja i hroninih bolova i glavobolja. Takoe dovodi i do
poveanja energetskog nivoa. Kada je trening primenjivan na osobama koje nisu
bile potpuno onesposobljene ovim poremeajem, mnogi od njih su uspeli da
povrate radne sposobnosti i budu produktivni puno radno vreme. Kod teih
sluajeva dolazilo je do prilinog napretka, ali nije zabeleen potpuni oporavak.
Pretpostavlja se da uspesi neurofidbek treninga u ovim sluajevima
poivaju na vebanju mozga da regulie funkciju uzbuenja. Trening ne utie
direktno na uzroke same bolesti CFS. Meutim, poboljavanjem
samoregulacionih sposobnosti mozga, poveava se sposobnost osobe da podnese
tekoe, pa samim tim i tekoe povezane sa ovom boleu..
Hronini bol
Problem kod hroninog bola je najee u tome to je povreda koja je bol
prvobitno izazvala izleena, ali bol i dalje postoji i moe se ak i pojaati
vremenom. Ako smo due vremena izloeni bolu, prag osetljivosti na bol moe
da se snizi i da se time povea opaanje bola. Drugim reima, uplaeni mozak
40

obraa vie panje na senzacije bola. EEG biofidbek treningom mozak se moe
uvebati da podigne prag osetljivosti na bol i dovede ga na normalu. Efikasnost
EEG u redukciji hroninog bola je neoekivano velika. Mehanizam ula za bol
je neto drugaiji nego kod ostalih ula. Kada su ostala ula izloena
konstantnim stimulusima, postepeno oguglaju, to jest postepeno se smanjuje
njihov odgovor na taj stimulus. Jedini poznati izuzetak od tog pravila je reakcija
na konstantni stimulans koji izaziva bol. U sluaju bolnih i stalnih nadraaja,
odgovor mozga je da postepeno pojaava osetljivost na taj stimulus, smanjujui
prag nadraaja na bolnom mestu. Na tom preosetljivom mestu bol moe da se
zadri i kada je otklonjen stimulus koji ga je provocirao. Tako nastaje hronini
bol.
esto se deava da osobe podvrgnute EEG treningu zbog hroninog bola,
posle nekoliko seansi, ponu da doivljavaju iva seanja na neke dugo
potisnute traumatine dogaaje. Hronini bol je u velikoj meri povezan i sa
traumama i zloupotrebama u detinjstvu koje su i uinile nervni sistem
preosetljivim na bol.(Jedna studija je utvrdila da je zloupotreba deteta u ranoj
mladosti postojala u 85% sluajeva koji su se obratili za pomo zbog hroninog
bola). Poto se takva seanja gotovo redovno javljaju u toku neurofidbek
treninga, osobama se preporuuje da se podvrgnu istovremeno i nekom obliku
otkrivajue psihoterapije (psihoanaliza, transakciona, getalt...) kako bi mogla
da se bolje suoi sa potisnutim sadrajem koji navire na povrinu svesti. Iza
hroninog bola se, najee, krije depresivnost. Sniavanje praga osetljivosti na
bol uz pomo neurofidbek treninga u velikoj meri otklanja i depresivnost.
Prilini uspesi u otklanjanju bola mogu se pojaviti ve od prve seanse, dok se
potisnuta seanja obino javljaju izmeu 6 i 15 seanse.
Depresija
Neurofidbek trening generalno pomae u regulaciji mehanizma
fiziolokog uzbuenja. Trening ima efekata bez obzira kakvo je poreklo tog
uzbuenja. Da li se radi o genetikoj predispoziciji, fizikoj ili emotivnoj traumi,
ili o fiziolokim promenama nepoznatog porekla. Bitno je to da, kako trening
odmie, depresivna osoba primeuje da joj je potrebna sve manja doza
antidepresiva ili stimulativnih sredstava. Klasian periferni biofidbek
relaksacioni trening pomae kod stresa i anksioznosti, ali je esto neuspean
kod depresivnih stanja, reaktivnih depresija, sezonskih afektivnih poremeaja i
PMS (predmenstrualni sindrom). EEG biofidbek je mnogo korisniji kod tih
stanja jer utine na bazini mehanizam kojim mozak kontrolie fizioloko
uzbuenje. Kada se uspostavi normalna regulacija fiziolokog uzbuenja, kod
depresivne osobe se normalizuje spavanje i oseanja se vraaju u uobiajeni
intenzitet. Ako je utrok depresije neki hronini bol, otklanjanje bola iz pomo
treninga moe smanjiti i depresivnost. Pokazalo se da trening pomae i u
sluajevima depresije izazvane nekim specifinim uzrocima kao to je silovanje,
41

posledice hemoterapije ili totalne anestezije. Neurofidbek je posebno

preporuljiv za depresivna stanja kod osoba koje ne reaguju dobro na lekove, ili
kod kojih nije preporuljiva upotreba lekova, kao to je to kod trudnica. Trening
ima i preventivna dejstva, jer se smanjuje mogunost ponavljanja depresivnih
stanja. Efekti vebanja mozga utiu i na razna propratna stanja koja idu uz
depresiju, kao to je to alkoholizam ili nasilno ponaanje.
PMS-Predmenstrualni sindrom
Iako PMS nije uvrten u zvanine bolesti, oigledno je da to stanje
postoji i da mnogim enama, a i onima oko njih, priinjava znatne probleme.
PMS se ne ispoljava kod svih na isti nain. To stanje je obilik nedovoljne
regulacije ciklinih hormonskih promena koje dovode do stresa. Svaka osoba
reaguje drugaije, u zavisnosti od nekih posebnih slabosti njenog regulacionog
sistema. Jednostavnije reeno, simptomi se ispoljavaju tamo gde je osoba
najtanja, gde ima slabe take.
PMS sindrom ukljuuje u sebe razne fizike i emocionalne simptome
povezane sa specifinom fazom menstrualnog ciklusa. Oko 75% ena se ali na
tegobe PMSa, ali intenzitet tegoba obino nije preveliki. Najei emotivni
simptomi su razdraljivost, promene raspoloenja, anksioznost, depresija,
opadanje interesovanja za svakodnevne aktivnosti, zamor, problemi sa
koncentracijom, promene u spavanju ili apetitu, i brojni fiziki simptomi. Mnogi
od PMS simptoma su karakteristini i za depresiju. PMS se moe posmatrati i
kao jedan oblik depresivnog sindroma. Lekovi protiv depresije i anksioznosti
najee utiu pozitivno i na smanjeje PMS simptoma.
Pokazalo se da EEG biofidbek moe biti veoma koristan u postizanju
bolje regulacije u organizmu, to u velikoj meri pomae i u otklanjanju tegoba
PMSa. Takve promene su primeene kod veeg broja osoba koje su dole na
neurofidbek trening zbog drugih problema, ali je, nakon treninga, usput dolo i
do promena reagovanja u predmenstrualnom ciklusu. Predmenstrualni ciklus je
kolski primer takozvane kortikalne disregulacije, ili po srpski,
nesposobnosti mozga da sredi stvari i povrati ravnoteu. Neurofidbek trening
se usmerava na tu optu nesposobnost regulacije, a ne na posebne simptome.
Ono to je potrebno utvrditi na poetku treninga je da li je osoba sklona
preteranom fiziolokom uzbuivanju, ili pak jakom padu fiziolokog uzbuenja
tokom predmenstrualnog ciklusa. Obino nam izgleda da je ena u PMS
preterano uzbuena i uznemirena. Meutim, i jako snien nivo fiziolokog
uzbuenja moe takoe imati simptome koji izgledaju kao preterana uzbuenost.
PMS sindrom je, uglavnom, povezan ba sa niskim nivoom fiziolokog
uzbuenja. Posledice niskog fiziolokog uzbuenja u ponaanju osobe mogu biti
i hiperaktivnost i hipoaktivnost. I kod depresije moemo esto videti u
ponaanju anksioznost, uznemirenost. EEG trening je usmeren na vebanje u
42

smanjivanju modanih talasa niih frekfencija i pojaavanju talasa iz Beta

opsega (oko 15Hz). Pojaana aktivnost mozga u niim frekvencijama je vezana
za nisko fizioloko uzbuenje i nedostatak kortikalne stabilnosti. Izrazito visoke
frekvencije su najee povezane sa anksioznou, alkoholizmom,
narkomanijom, hipoglikemijom ili manijom. Istraivanja pokazuju da je
neurofidbek trening bio uspean u otklanjanju ili smanjivanju simptoma PMSa u
90% sluajeva, kada su u pitanju osobe koje su dovrile trening do kraja (od 2040 seansi). Neki neurofidbek praktiari izvetavaju i o pozitivnim iskustvima u
treningu sa problemima kao to su dismenoreja ili preterano vaginalno
krvarenje, ali nema jo metodoloki potkovanih studija koje bi to i statistiki
potvrdile.
Bolesti Zavisnosti
Pokuaji da se pacijenti lee od alkohola, ili od droga, ili neke druge
zavisnosti, veoma esto vode do toga da oni etaju od jedne zavisnosti do druge.
Biofidbek spada u one metode koje nude univerzalni pristup terapiji zavisnosti.
Ovaj metod je usmeren na to da osoba na tretmanu postane aktivni uesnik
procesa u kojem razvija vetine normalizovanja funkcija centralnog nervnog
sistema. Poremeaj tih funkcija dovodi do nastajanja i odravanja zavisnikog
ponaanja. Njihova kontrola u velikoj meri olakava odvikavanje od zavisnosti.
Biofidbek tehnologija stvara virtualnu sredinu u kojoj osoba ui nove vetine
efektivnog ponaanja nezavisno od toga koju vrstu zavisnosti je razvio.
Poznato je da EEG zavisne osobe koja apstinira od alkohola pokazuje
smanjenje bioelektrine aktivnosti mozga u alfa opsegu. Videli smo ranije da je
dominacija Alfa ritmova vezana za stanje oputenosti. Istraivanja su pokazala
da je nedostatak endorfina i jo nekih neuromedijatora do kojih dolazi kod
apstineneta od droga povezan sa loim funkcionisanjem CNS struktura (pre
svega amigdale i hipokampusa) koje su odgovorne za izazivanje potrebe za
drogom i njeno odravanje. Smanjeno funkcionisanje tih struktura dovodi i do
smanjenja snage alfa ritmova. Pojaavanje alfa ritmova koje se postie kroz
biofidbek trening je povezano sa restrukturiranjem tih oslabljenih veza u
korteksu i subkorteksu, mobilizacijom endorfina i, mogue, promenama u
elektrosenzitivnosti opijatskih medijatora kao rezultat promena u elektrinom
stanju mozga.
Uspevajui da, uz pomo biofidbek treninga, kontrolie sopstvene
fizioloke funkcije, zavisna osoba stie poverenje u sopstvene sposobnosti
kontrole i odravanja dobrog stanja. Vremenom uvia da nije jedini nain
postizanja relaksacije i prijatnosti onaj uobiajeni, zavisniki nain koji trai
spoljanja sredstva za sreivanje stvari, i otklanjanje neprijatnosti.
Ovladavanje vetinama samokontrole ivotnih funkcija razvija postepeno
oseanje sopstvene efikasnosti i sposobnosti kontrole vlastitog

43

psihoemocionalnog stanja, i umanjuje oseanja bespomonosti i ropstva

drogama.

Modani udar/manje traumatske povrede mozga

Modani udar moe imati posledice na razne modane funkcije.
Neurofidbek moe biti od pomoi da se povrati neki specifini gubitak funkcije,
kao i da se otklone neki sekundarni simptomi kao to su malaksalost, loe
spavanje, depresija, anksioznost...Neurofidbek je koristan kod dugotrajnih
oporavaka neke funkcije. Pokazalo se da, kod manjih povreda mozga, pomae u
otklanjanju stanja kao to su: gubitak energije, glavobolje, vrtoglavice, vertigo,
gubljenje memorije, tekoe u koncetraciji, anksioznost, depresija, oscilacije
raspoloenja i problemi vizualne percepcije. Klinika iskustva pokazuju da se
mnogo toga kod udara moe popraviti i tamo gde druge vrste tretmana ne
uspevaju.
Ublaavanje efekata starenja
Podmlaivanja baka i deka uz pomo neurofidbeka

Program protiv starenja Biokibernaut Instituta iz San Franciska koji se

zasniva na EEG Alfa biofidbeku pokazao se efikasnim u ublaavanju efekata
starenja. U tom programu su osobe od 60-80 godina vebale da uz pomo
neurofidbek tehnologije koju je razvio taj institut povrate obrasce modanih
talasa kakve imaju mlai ljudi. Kada su u tome uspevale, dolazilo je do
ublaavanja brojnih aspekata starenja. Neke od sedamdesetogodinjih ena koje
su prole trening vratile su se ponovo na koled, dobile titule ili otpoele novi
posao. Takoe je dolazilo snienja visokog krvnog pritiska kod svake starije
osobe koja je uspevala da pojaa alfa aktivnosti svojih modanih talasa. Stariji
mukarci uspeno su koristili takav trening u rehabilitaciji od sranog udara.
Studi je Biokibernaut Instituta su pokazale da je Alfa biofidbek trening efikasan
za podmlaivanje. EEG obrazac kod senilnih ljudi pokazuje pojaane teta i
beta talase, i umanjene alfa talase. Kod arterioskleroze se alfa frekvencije
usporavaju na 8-10Hz. Kada alfa frenkcencije padnu ispod 8 Hz, ili nie u teta
opseg, osoba zapada u senilno stanje. Smanjenje dotoka krvi u mozak je jedan
od faktora koji utiu na to smanjenje frekvencije alfa modanih talasa. To
snienje frekvencija umanjuje i sposobnost mozga da regulie sve vane
biohemijske sisteme tela, i dolazi do umanjenja fizikih, hormonalnih i drugih
fiziolokih funkcija koje prete opadanje alfa aktivnosti. Neurofidbek tening alfa
frekvencija mozga moe povratiti sposobnost mozga da regulie um, telo i
emocija na zdraviji nain, kao to je to mogao kada je osoba bila znatno mlaa.

44

Mogli bismo ovako beskrajno nabrajati u emu sve moe da pomogne bio
i neurofidbek, ali ja sam se malo umorio od toga, a verujem i vi. Kada malo
bolje pogledamo, opet dolazimo do onoga okinog princip je isti, sve su ostalo
nijanse. Zato bi itaoca, ako nije biofidbek terapeut, zanimalo da detaljnije
zalazi u razlike u tretmanu pojedinih problema. Ionako se poboljanja zasnivaju
na slinim procesima, procesima uenja samoregulacije fiziolokih dogaanja u
telu i mozgu. Nae telo neprekidno vibrira, i time stvara neku vrstu muzike koju
mi, uglavnom ne ujemo. Mi smo, dakle, ivi muziki instrument. Kada su nam
strune (miii) prenapete, ili mlitave, ta muzika je sauvaj Boe. Fal. To je
ono to zovemo bolest. I na mozak igra po odreenim ritmovima. Kako on igra,
tako se mi i oseamo. Takva su nam stanja svesti. Biofidbek i neurofidbek su
neke vrste plesnih kola, ili muzikih kola. Mi uimo da se
natimujemo, i da uhvatimo ritam, funkcioniemo na pravim
frekvencijama, a time i da ozdravimo od loih vibracija i ivotne
ratimovanosti. U tome je sutina ove prie. Sve su ostalo nijanse.

Biofidbek trening za vrhunsko mentalno postignue

Biofidbek i neurofidbek se ne primenjuju samo kada imamo nekih
problema. Ovaj metod je izuzetno koristan osobama koje ele da usavre svoje
vetine i postignu stanja najboljeg izvoenja nekih vetina. EEG fidbek se
koristi u radu sa vrhunskim sportistima, menaderima, vojnim osobljem,
pilotima, vrhunskim muziarima...koji ele da postignu vii nivo mentalnog
funkcionisanja. EEG biofidbek ureaje mnogi i nazivaju trenanerima mozga.
Istraivanja primene neurofidbeka u radu sa sportistima pokazala su da se
takozvanim Peak Achievement tehnikama (tehnike vrhunskog postignua)
moe trenirati:
1)Pojaavanje sposobnosti Izvrne Mree Panje da fokusira panju
2)Pojaavanje sposobnosti srednjeg mozga da intenzivira budnost-uzbudjenje
3)Fokusiranje panje na odreene delove tela sa kojima trener eli da se radi.
4)Treniranje sportiste da naini kratku, relaksirajuu mikropauzu koja ponovo
dovodi do energizovanja modanih talasa.
5)Treniranje najboljeg stepena budnosti-uzbuenja za optimalno izvoenje
odreenih aktivnosti.
6)Usklaivanje sekvenci fokusiranja, budnosti i mikropauza.
7)Pronalaenje i primena sekvenci koje su optimalne za posebne aktivnosti.
8)Izvoenje tih sekvenci uprkos ometajuim uslovima kao to su buka,
navijanje, trema, umor...

45

Brojna istraivanja pokazuju da primena Biofeedback metoda kod sportista

dovodi do sledeih povoljnih rezultata:
1)Vea sposobnost da se ostane u zoni otrog fokusa panje.
2)Poboljanje rafiniranosti sportskih vetina i izvoenja.
3)Reduciranje problema nediscipline.
4)Bre i bolje izvoenje.
5)Eliminisanje glupih greaka, greaka nepanje, nepotrebnih faulova i kazni.
6)Reduciranje stresa.
7)Poboljanje fizike spremnosti i snage.
8)Bri oporavak od povreda.
9)Znaajno poboljanje uspeha sportista u koli, ili na studijama.
Na polju sportske psihologije uvek su se traili naini da se pobolja
efikasnost sportista poboljanjem njihovog mentalnog funkcionisanja. Svima
koji prate sport poznate su scene sportiste koji koristi vizualizaciju da se
koncentrie i zamisli svoj sledei potez, rituali koje izvodi pre nastupa, pokreti
tela koji se vide dok, zatvorenih oiju, zamilja i osea budui savreni potez
koji se ve odvija u njegovoj svesti. On se fokusira u mislima na budui zadatak.
Sve je vei broj studija u sportskoj psihologiji koje prouavaju merljiva
unutranja stanja koja su povezana sa vrhunskim izvoenjem. Veina tih studija
izvetava da su takva stanja optimalnog izvoenja vetina povezana sa
poveanom alfa EEG aktivnou leve hemisfere ba pred samo vrhunsko
izvoenje u individualnim sportovima kao to su streljatvo ili golf. Pojaavanje
alfa aktivnosti leve hemisfere ukazuje na to da verbalno, logiko, linearno
procesuiranje leve strane mozga malo oladi, uzme mali odmor, dok vizualna,
prostorna, desna strana mozga preuzme voenje pravog poteza. Pored EEG
biofidbeka, pokazalo se da je od velike koristi za dostizanje stanja vrhunskog
izvoenja i trening kardiovaskularne koherencije, HRV i RSA, o kojima smo
ve govorili. To pokazuju i studije na sportistima i studije na vrhunskim
muziarima. Merenja EEG i HRV pre takmienja pokazuju da se na osnovu ovih
funkcija sa prilinom preciznou moe predvideti efikasnost sportiste na
takmienju. Statistiki obraeni podatci jasno ukazuju na to da se grafikoni koji
pokazuju fizioloke aktivnosti sportiste pre izgubljenog mea znaajno razlikuju
od onih pre dobijenog mea.
Sportisti opisuju idealno stanje u kojem su najefikasniji uglavnom kao
stanje u kojem nema straha, razmiljanja o izvoenju, u kojem je panja suena,
fokusirana na deavanja na terenu, stanje u kojem stvari idu od ruke bez
napora, osea se dobra samokontrola, i postoji neka vrsta promenjenog
doivljaja vremena i prostora. Snimanje fiziolokih funkcija sportiste u takvim
stanjima slui da se takva vrhunska stanja objektivizuju, da se izmeri ta se to
deava u organizmu dok ona traju, i zatim, uz pomo biofidbek opreme, veba
dostizanje takvih stanja po potrebi. I ono to se zove inspiracija moe se
46

uvebati ako znamo iz ega se ta inspiracija za vrhunsko izvoenje sastoji.

Fizioloke aktivnosti sportiste u stanju optimalnog izvoenja slue kao reperi za
biofidbek trening. Takvi reperi su dobrim delom ve ustanovljeni u studijama
sa igraima golfa, strelcima, teniserima, dizaima tegova, plivaima...uglavnom
u individualnim sportovima, ali se sve vie radi i na primeni biofidbeka u
grupnim sportovima.
Optimalno funkcionisanje na poslu i biofidbek
Biofidbek trening optimalnog funkcionisanja ne primenjuje se samo na
polju sporta ve i za postizanje boljeg funkcionisanja u drugim profesijama koje
zahtevaju bolju koncentraciju, relaksaciju i kontrolu fiziolokih funkcija. Studija
koju je sproveo NATO na operaterima koji rade za radarom, pokazala je da su
kod operatera koji su trenirani da smanje teta aktivnosti mozga u ocipitalnom
renju bitno smanjene greke. U drugoj studiji koju je takoe sproveo NATO
pokazalo se da je trening u smanjivanju teta aktivnosti u velikoj meri uticao na
vozake sposobnosti i sigurnost vozaa na dugim relacijama. NASA je razvila
poseban neurofidbek ureaj Peak Performance Trainer za trening pilota.
Studija sa pilotima je pokazala da postoji jasna veza izmeu sposobnosti da se
potisnu niskofrekventne alfa aktivnosti mozga i sposobnosti pilota da se snau u
veoma zahtevnim zadatcima kao to je sputanje aviona pod ekstremno tekim
uslovima. Sve je vie kompanija koje preporuuju (i plaaju) EEG biofidbek
trening svojim menaderima, jer istraivanja pokazuju da dolazi do znaajnog
poboljanja efikasnosti menadera nakon dvadesetak neurofidbek seansi. Pored
poboljanja efikasnosti, dodatni efekti su i smanjenje reakcije na stres kao i
oseanje veeg zadovoljstva ivotom.
Jednostavniji ekonomini oblici biofidbeka

Biofidbek za poneti. Uradi sam, za male pare, ili za dabe

Moda ste iz dosadanje prie stekli utisak da se biofidbek trening ne

moe obavljati bez skupocene aparature. Ma, jok. Ako shvatimo osnovne
principe, mnogo toga moemo uraditi i bez instrumenata, sa jednostavnim i
jeftinim instrumentima, ili sa onima koje sami sklepamo. Tano je to da se
biofidbek naglo razvio u poslednjih nekoliko decenija kao deo kibernetike i
teorije informacija. Teorija informacija i aktivnosti mozga vidi kao jedan kruni
proces informacija. Uzmimo jedan primer: Rairite ruke u visini ramena sa
strane. Ne savijajui laktove, pomerite ruke ispred sebe da stoje horizontalno i
da se dodirnu samo vrhovima oba kaiprsta. Jel vam uspelo? Pa naravno da
jeste, kad je prosto ko pasulj. Probajte sada sa zatvorenim oima, i videete da
je mnogo tee. Ruke mogu i da se mimoiu malice, i potrebno je da vie panje
obratimo na druge senzacije, senzacije ravnotee, kretanja miia...Mozak nema
naviknutu, vizualnu povratnu informaciju, ili fidbek, da li radi dobro. Povratna
47

informacija moe biti vizualna, kinestetika, ili proprioceptivna. Kada ne bismo

imali nikakvu povratnu informaciju, teko da bi smo mogli da izvedemo i
najjednostavniji pokret. Dakle, fidbek je kruni tok informacija izmeu razliitih
aspekata naeg bia i sredine. Taj kruni tok informacija je sutinski bitan za
svaki proces uenja. Biofidbek je samo jedan poseban deli tog ireg procesa
koji se odnosi na tok informacija to uspostavlja most izmeu nae svesti i
drugih fizikih nivoa ljudskog funkcionisanja. Biofidbek ui i usmerava nau
svest da primeti i bolje kontrolie suptilne promene u naoj psihofiziologiji. Te
fine promene se deavaju ispod naeg uobiajenog nivoa svesnosti, i primetimo
ih tek kada se nakupe i preu kritini prag na koji naa svest obraa panju.
Poto nemamo trenutnu povratnu informaciju, mi nismo u stanju da primetimo
te promene niti da nauimo kako da ih kontroliemo. Da bi biofidbek bio od
koristi za uenje, potrebno je da se te bioloke informacije odmah detektuju,
pojaaju i pokau. Bitno je da to bude, kako kau kibernetiari u realnom
vremenu. Realno vreme znai onda kada se neto deava. Bez zadrke. Ako
postoji vremenski razmak izmeu fizioloke promene i povratne informacije o
njoj, mi ne znamo ta smo tada uradili, dobro ili loe, pa smo tu promenu
izazvali. Za takvu preciznu informaciju o suptilnim promenama u realnom
vremenu potrebna nam je skupa biofidbek oprema.
Meutim, moemo nauiti da opaamo i veoma fine bioloke promene
proprioceptivno (proprioceptori alju u mozak senzacije iz unutranjih organa),
bez upotrebe spoljanjih aparata. Veina nas koristi proprioceptivna ula za
koordinaciju brzih i velikih motornih pokreta. Taj proces se uglavnom odvija
nesvesno. Ali, moemo nauiti da izotri proprioceptivna i druga ula. Za to
izotravanje razvijene su brojne metode kao to je relaksacioni trening,
meditacija, Tai Chi Chuan...Kada smo mirni, i kada se usporimo, moemo
poveati svoju sposobnost da osetimo suptilne promene u pritisku, pokretima
miia, balansu, i drugim fiziolokim deavanjima u naem telu. Ako vas ne
mrzi, probajte da etate desetak minuta najsporije to moete. Posmatrajte
pokrete noge, lanaka i stopala, a u isto vreme budite svesni centra svoje
gravitacije u abdomenu (oko pupka). Oslukujte sebe paljivo. Osetite vazduh
kako se kree i prolazi vam pored ruku i lica. Posmatrajte kako prebacujete
teinu tela sa jedne noge na drugu. Onda zamurite, i posmatrajte sebe
iznutra. Nakon deset minuta, obratite panju na to kako se oseate, koliko ste se
usporili i kako su se promenila vaa oseanja. Videete da moete biti mnogo
osetljiviji na promene u svom telu, ali je ta vaa potencijalna osetljivost obino
maskirana brzim pokretima i aktivnostima.
Dakle, povratne informacije o svojim fiziolokim funkcijama moemo
dobiti na dva naina: preko aparata, kada se ta povratna sprega kompletira van
nervnog sistema individue dolazei nazad kroz eksteroceptore (ula koja
primaju informaciju iz spoljanje sredine), ili preko naih proprioceptora. Za
ovaj drugi nain potrebno je da sedimo ili se kreemo lagano u tihoj sredini, i
vebamo da pojaamo svesnost signala koji nam dolaze iz naih unutranjih
48

senzora. U tome nam mogu pomoi razni predmeti ili spravice za koje nismo
pomiljali da mogu biti biofidbek aparati. I druga osoba moe biti na
biofidbek aparat.
Kako moe drugi ovek da mi bude biofidbek aparat?
Ljudska bia mogu da budu najosetljiviji biofidbek ureaji, samo kad bi
vebala svoje sposobnosti. Eh, ta bi sve ljudi mogli samo kad bi...No, dobro, da
vidimo neki konkretan jednostavan primer kako moe neko drugi da nam bude
biofidbek ureaj. Probajte i vi, ako imate sa kim. Moete li da se prepustite
tome da budete potpuno pasivni i da neko drugi pokree neki deo vaeg tela a da
vi u tome ne uestvujete uopte? Recimo, da opustite vilicu i da vam je neko
drugi pomera neno kako mu padne na pamet. Levo, desno, gore, dole...Taj
drugi moe da oseti svaki otpor, svaku malu napetost vaih miia vilice. On
vam doe EMG senzor. Moda vam veba izgleda blesavo, ali govori mnogo
toga o vama. Veini ljudi je problem da prepusti kontrolu nad svojim miiima.
Ako biste to probali sa glavom, i oputanjem miia vrata...ilo bi jo tee. Gde
da nekome prepustimo svoju glavu u ruke! Neko e odravati kontrolu tako to
e pokuavati da pomogne onome koji mu pokree vilicu, drugi e se opirati.
Sve to va EMG ovek osea. Neki ljudi se brane od preputanja u odnosima
tako to su previe dobri, popustljivi, lako pristaju (ali to samo izgleda kao
preputanje), drugi su otvoreno kruti...Kada biste stvarno potpuno opustili
miie vilice, ona bi se mogla pomerati u bilo kom pravcu bez otpora. Ako to
moete i sa miiima vrata dok vam druga osoba okree glavu u raznim
pravcima, vi verovatno moete da se prepustite i u emotivnim odnosima, i u tu
osobu imate poverenje. Moda ova vebica moe da vam poslui i kao fidbek,
ili povratna informacija o nekom vaem odnosu, bliskosti, poverenju... Koga
biste zamolili da bude va EMG biofidbek ureaj?
Ako postanete senzitivniji za vae psihofizioloke procese, moi ete da
bolje detektujete i to ta ih izaziva u spoljanjoj sredini, ta kod vas izaziva
stresnu reakciju. Naravno, uvideete i to na ta i kako reagujete. Da li, na
primer, na iritirajuu situaciju zaustavljate disanje, ili stiskate vilice...ili neto
drugo inite to pogorava vae psihofizioloko stanje. Upoznaete va stresni
obrazac. Onda moete vebati da promenite svoj odgovor na stres.
Ekonomine biofidbek spravice
Kad smo ve kod miia, EMG biofidbeka, i napetosti mii vilice, postoje
razne sitne izmiljotine koje nam mogu biti sredstva za fidbek miine napetosti.
Naviknuta nesvesna tenzija miia vilice postoji kod problema kao to su
bruksizam ili tenziona glavobolja. Osoba treba da naui da prepozna normalan
nivo miine tenzije, i da primeti minimalnu promenu tog nivoa. Kako bi mogla
da na to obraa panju u svakodnevnom ivotu, da primeti da stee vilice dok
49

obavlja neke druge aktivnosti. Evo nekoliko fidbek tosova: Dok obavljaju
izvesne aktivnosti u koje se unose, neke osobe stavljaju vrsti kola izmeu
kutnjaka. Kad god stegnu zube, kola krcka, i one dobiju fidbek. Znam da i ovo
moe da zvui smeno (to je dobro. Da makar nekoga nasmejem), ali svaka
poveana svesnost neke loe navike koja moe da izazove ozbiljnije
probleme, moe pomoi i u odvikavanju od te navike. Za osobe koje imaju
problem sa preteranim stiskanjem olovke dok piu napravljena je jednostavna
jeftina olovka sa alarmom koji zapiti kada se stisne jae. Biofidbek peiferne
temperature ruku, i uenje zagrevanja ruku, moe se trenirati na brojne naine
bez aparata. Moete pratiti porast temperture uporeujui je sa temperaturom
sopstvenog stomaka. Postoje i minijaturni tolpomeri u obliku trake koja menja
boju na promenu temperature. Interesantnije su simpatine izmiljotine kao to
je Prsten raspoloenja. To je prsten koji u sebi ima takozvani teni kristal
osetljiv na temperaturu. Kristal menja boju sa promenom temperature. Kristal se
moe kupiti i u obliku tankih kruia ili traka koje moete nalepiti na kou, i on
vam pokazuje promene u temperaturi. Postoje i brojni jeftini biofidbek ureaji
posebno izraeni za kunu upotrebu (GSR, temperatura, puls...), kao i konzole
sa biofidbek igricama koje se igraju preko GSR i HRV senzora ija cena
priblina ceni obinih konzola sa videoigricama. Ako razumemo i prihvatimo
princip uenja uz pomo povratnih informacija, mnogo toga moemo uvebati u
kontroli sopstvene fiziologije i bez skupih aparata i poseta strunjacima.

Biofidbek i muzika
Poeli smo ovu priu muzikom. Sada moemo muzikom i da je nastavimo
jer ste saznali neto vie o biofidbeku, i bie vam lake da pratite vezu izmeu
muzike i biofidbeka, i upotrebu muzike u biofidbek treningu. Videli smo da je, u
sutini, biofidbek trening neinvazivan metod. On je metod uenja, i tokom
treninga se ne vri bilo kakav uticaj na oveka. Meutim, postoji i drugaiji
pristupi koji se, takoe, zasnivaju na biofidbeku ali u kojima se koriste i izvesni
oblici stimulacije. Posebno komponovana muzika sa izvesnim tehnikim
pomagalima koristi se za stimulaciju odreenih ritmova organizma, posebno
modanih ritmova. Izvesni oblici stimulacije, muzike, svetlosne,
vizualne...mogu biti od koristi za timovanje osobe, ali pri tome treba biti
oprezan.
Govorili smo ve o modanim talasima i njihovoj povezanosti sa
psihofiziolokim stanjima. Govorili smo i o tome ta se desilo jadnoj bubavabi
kada je obesna naunica pomeala njene ivotne ritmove sa ritmovima druge
bube. Crkla je od konfuzije. Izvesni Grej Volter je pokuao da postojeim

50

modanim talasima, preko ulnih organa, nametne nove ritmove bljeskanjem

svetla u pravilnim vremenskim intervalima. Ustanovio je da pri nekim
frekvencijama treptanja svetla dolazi do nasilnih reakcija subjekata (nalik
epileptinim napadima). Volter se zatim okrenuo prouavanju uobiajenih
modanih talasa kod epileptiara, za vreme njihovog mirovanja, i otkrio da se
kod njih modani talasi grupiu oko odreenih frekvencija: Izgledalo je kao da
se odreeni glavni akord javlja na pozadini koju su sainjavali trileri (brzo
naizmenino zvuanje dva susedna tona), i arpea (razlaganje akorda na
sastavne tonove) normalne aktivnosti... Ovo harmonijsko grupisanje navelo ga
je na zakljuak kako je, da bi se ovi ritmovi sinhronizovali u snanu eksploziju,
potreban samo jedan spoljanji koordinator, dirigent koji je u stanju da udrui
sve ove pojedinane akorde u jednovremenu veliku konvulziju. Treperenje
svetla u ritmu alfa talasa, negde izmeu 8-12 bljeskova u sekundi, delovalo je na
epileptiare ba tako, izazivajui kod njih napad ba u tom trenutku. Volterova
istraivanja na ljudima koji nisu bili epileptiari davala su sline rezultate.
Veina ispitanika na treperenje svetla odreenim frekvencijama reaguju
nesvesticom, oseanjem plutanja u glavi, trzanjem ekstremiteta u ritmu
bljeskanja svetla...Ako bi se uspostavila fidbek veza komou koje bi se bljesci
svetla okidali samim ritmom modanih talasa, to bi izazivalo trenutne
epileptine napade kod vie ispitivanih osoba. Iako moe biti previe brzo da
bismo ga videli, treperenje svetla iste frekvencije kao to je modani ritam
izaziva rezonancu i alarmantne efekte.
Odreeni tonovi, frekfencije, mogu imati izuzetno povoljan ili nepovoljan
uticaj na iva bia, to se, uglavnom, moe prepisati fenomenu rezonancije i
pozitivnog ili negativnog uklapanja vibracija iz spoljanje sredine sa osnovnim
vibracijama organizma. Ova uklapanja mogu biti vezana za poklapanje
spoljanjih vibracija sa osnovnim tonom organa ili itavog organizma, dakle sa
rezonancijom, ili za vibriranje u prijatnim ili neprijatnim intervalima u odnosu
na osnovni ton ili intervale koji odzvanjaju unutar ivog bia. Ova uklapanja,
podeenosti, utimovanosti...odnose se na sve opsege vibriranja, a ne samo na na
onaj deo skale vibracija koje prepoznajemo kao zvuk. Kada koristim re muzika,
koristim je u najirem smislu. Zato moemo govoriti o svetlosnim ili
elektromagnetnim ritmovima, termalnim intervalima, hemijskim akordima...
Meutim, pokuavam da pokaem kako osnovna naela: lepote, prijatnosti,
korisnosti, simetrija, proporcija, relacija... vae u svim opsezima, oktavama
vibriranja, od materije do duha.
Poznato je da su oveku prijatne odreene pravilne relacije-intervali
izmeu tonova, ili frekfencija uopte. Dva tona koja su u odnosu oktave, gde
jedan ima duplo viu frekfenciju od drugog, odsvirana zajedno, zvue nam
harmonino. Tri tona zajedno, dobro, harmonino zvue kao akord ako njihove
frekvencije stoje u odnosu 4:5:6. Ovo su isto matematike relacije, ali nam
iskustvo govori da ovek na njih reaguje pozitivno.

51

Brojna istraivanja govore nam da sline efekte muzika ima i kod biljaka i
ivotinja. Razliite vrste, verovatno zbog njihove razliite grae i osetljivosti, i
rezonantne frekfencije koja od graa zavisi, imaju razliite muzike sklonosti.
Meu biljkama, na primer, utvreno je da Geranijum najbre raste uz Bahove
Branderburke koncerte. Ukoliko se biljkama emituju frekvencije koje
preovlauju u ovom muzikom delu, one imaju nekog efekta. Ali, do znaajnog
rasta dolazi tek onda kada se ovo delo odvija u vremenu i prostoru, ba onako
kako je to Bah i zamislio. Svi znamo da muzika utie na ovekova oseanja, kao
i to da je ona i odraz oseanja. Stari Grci su dobro znali koliki moe biti uticaj
muzike na razvoj omladine. Kod njih su odreeni muziki oblici bili zabranjeni,
a onaj koji bi ih, uprkos zabrani, koristio, mogao je da ostane i bez glave. Danas
deca sluaju sve i svata. Poznato je da se klinci dele po muzici koju sluaju, po
stilu ivota koja ona sa sobom nosi (ranije su to bili metalci, pankeri,
padaviari, dizelai...). Kao u onoj reklami za priaonicu kada jedan kae
Za mene je rokenrol neto vie. Nain ivota., a drugi mu odgovara: Ma, pali,
brate, narodnjaci su zakon..
U sferi vizuelnog nailazimo na iste pravilnosti. Odreene proporcije su
mnogo ugodnije od drugih. Ako se ljudima izloi veliki broj etvorougaonih
oblika, veina e izabrati oblik ija je irina neto preko jedan i po puta vea od
njegove visine. Ovaj oblik koji veina ljudi smatra najprijatnijim zove se Zlatni
presek, proporcija irine i visine 1,618. I ljudsko telo je graeno u zlatnom
preseku. Brojna transkulturalna istraivanja likovnog umetnikog izraavanja
pokazuju da, pored znaajnih razlika u nainu ispoljavanja, izgleda da estetskim
ukusima svih upravljaju slini osnovni zakoni. Zato vam ovo priam? Svi smo
mi neprekidno okrueni raznim vibracijama. Dobrim i loim po nas. Takoe i
proizvodimo vibracije koje su nekada skladne, ritmine, dobre po nae mentalno
i fiziko zdravlje, a ponekada neprikladne i loe. Bitno je da shvatimo da mi
stvarno jesmo muziki instrumenti, muzika bia, i da naa dobrobit zavisi od
nae natimovanosti i ritma. Zato emo se proetati po nekim neobinim
istraivanjima u kojima se koristi muzika dobijena iz biolokih signala, i
pogledati kakav uticaj takva muzika moe da ima na oveka.
Modana muzika je jedan od inovativnih pristupa koji su razvili
strunjaci koji pruavaju fenomen sna iz Klinike za Istraivanje Sna
psihijatrijskog odelenja klinike u Torontu, i Psihijatrijskog odelenja
Univerzitetske Zdravstvene Mree Western Hospital iz Toronta. Pod vostvom
Dr. Leonida Kaymova, Direktora centra za istraivanje sna, multidisciplinarni
tim sastavljen od kompjuterskih programera, neurofiziologa, muzikih terapeuta,
psihijatara i strunjaka za san, koristio je kompjutere i sintisajzere da kreira
individualizovanu muziku iz modanih talasa snimljenih prilikom razliitih
stanja svesti, kao to su budna panja i duboka relaksacija. EEG signale su
prenosili u kompjuter gde su obraivani takozvanom Fast Fourier-TransformAnalizom, nakon ega su se, preko posebnih algoritama, izvodili MIDI (MIDI
je tehnologija pretvaranja analognih signala u digitalne) podatci i pretvarali u
52

note. To nije direktno prevoenje frekventnog spektra modanih elektrinih

talasa mozga u muziku. Muzika nastaje iz relacija izmeu EEG signala, njihovih
proporcija, obrasca elektrinih aktivnosti mozga u njegovim razliitim delovima.
MIDI podatci su poslati u sintisajzer, i muzika koja je tako nastala snimana je na
CD, koji su pacijenti mogli da ponesu kui i sluaju, sledei instrukcije koje su
dobijali od istraivaa.
Pokazalo se da sluanje te muzike stimulie elektrine aktivnosti mozga
poput onih koje su postojale kod osobe dok je muzika snimana. Ako su tonovi
dobijeni iz sporih modanih oscilacija, dok je osoba bila oputena, sluanje te
muzike je dramatino uticalo na nestajanje simptoma nesanice i pomagalo osobi
da se relaksira i prevazie stres. Jasno je da je ovaj muziki lek za nesanicu,
anksioznost i stres, nastao iz snimaka modanih talasa osobe koja lek koristi,
ali snimljen onda kada je oputena, mnogo bolji nego hemijski lek. Nema
nikakvih tetnih dejstava, i ne izaziva zavisnost. ovek samo slua svoju linu
uspavanku, nastalu od njegovih modanih talasa, i oputa samoga sebe. U naem
mozgu nastaje i bolest, ali i lek za nju. Potrebno je samo da uhvati svoje
dobre vibracije , da ih snimi, pretvori u muziku, i onda tom muzikom lei
svoja loa stanja.
Kompozitori kao to su Alvin Lucier, David Rosenboom, i Richard
Teitelbaum komponovali su koristei svoje biosignale pojaane elektronskim
ureajima.
Teitelbaum je koristi neuro i fizioloke signale sopstvenog tela kao ivi
muziki materijal. Snimao je signale koji su dolazili iz mikrofona koji su
pojaavali otkucaje srca, zvuk disanja iz grudnog koa i grla, kao i signale
dobijene preko elektroda koje su merile EEG i EKG. Signali iz mikrofona su se
direkno uli kao zvuk, a signali EEGa i EKGa su sluili kao kontrolori napona
Moog sintisajzera i time uticali na jainu zvuka, tempo kompozicije...
Mentalni okidai su jo jedan od matovitih pristupa komponovanja
biofidbek muzike gde se biofidbek signali koriste kao neka vrsta prekidaa koji
ukljuuje ili iskljuuje zvune dogaaje. Simultano se snimaju EEG signali
dvojice ili vie izvoaa. I onda, zavisno od toga kako se uklapaju njihovi
modani talasi, pojavljuju se razliite muzike sekvence. Na primer, kada osoba
A i osoba B obe proizvode alfa talase, uje se muzika sekvenca X. Kada mozak
osobe A vibrira alfa talasima, a osobe B beta talasima, uje se muzika tema Y.
Kada obe osobe proizvode beta talase, uje se tema Z. Ova tehnika daje novu
dimenziju ivoj biofidbek muzici. Zamislite da ste izvoa pred publikom, i da
se vae sviranje sastoji u tome da meditirate, opustite se i proizvedete alfa
talase. Elektrode su vam prikaene na glavu, i prenose signale do kompjutera i
pojaala. Ako izbegavate racionalizacije i postignete fokusiranu relaksaciju,
zasviraete. Od vaeg usklaivanja sa stanjima drugih izvoaa zavisi da li ete
svirati sami, ili sa drugima. Postoje brojne varijacije u tome kako se pravi
muzika iz naih biosignala, i neu ih ovde detaljnije opisivati. Ono to je bitno
za temu ove knjige je da nam ovakvi ekspreimenti mogu pokazati da ovek
53

zaista jeste ivi muziki instrument, da to nije metafora, ve fizika stvarnost.

Ako jesmo muziki instrument, i kompozitori, i izvoai muzike koja nastaje
naim ivljenjem, onda bi trebalo i da nam bude blisko svesti to da je bolest
stvarno ratimovanost i ispadanje iz ritma. Ako i to shvatimo kao realnost, a ne
kao metaforu, shvatiemo i koliko je vano da vodimo rauna o svojim
ritmovima i napetostima naih struna.
Svesnost muzike strukture nae linosti i tela bitna je i za bolje
razumevanje meuljudskih odnosa. Kada je, prilikom biofidbek istraivanja,
dolazilo do toga da dvoje ili vie ljudi simultano proizvodi iste frekfencije,
deavale su se interesantne pojave. Osobe su izvetavale da se oseaju
euforino, da su postalo izuzetno osetljivi jedni na druge. Da su veze meu
njima postale tako suptilne kao da su grupa dez muziara koji zajedno,
sinhronizovano, improvizuju veoma sloene teme tako dobro i usklaeno, jer
svako od njih zna kako onaj drugi die, zna mu duu . Tada nastaje dobar
timung, zajednika intonacija. Ljudi oseaju da su bukvalno na istim
talasnim duinama , i da misli slobodno lebde izmeu njih. Ne smatramo
mistikom to to radio prenosi i prima informacije na isti nain. Kada su dva
oscilatora podeena na istu frekvenciju, ili, obinim reima, kada namestimo
radio na stanicu, na frekvenciju odailjaa, informacije se prenose izmeu
oscilatora. Pa i na mozak je oscilator. Svojim oscilacijama proizvodi modane
talase. Moda u ovoj injenici lei i objanjenje pojava kao to je telepatija.
Veliko interasovanje izazivaju novija neurofidbek israivanja vezana za
upotrebu biofidbeka u ispitivanju parapsiholokih fenomena i izmenjenih stanja
svesti. Ova istraivanja polaze od ideje da se ono stanje nervnog sistema koje se
moe snimiti i pokazati oveku, moe i menjati, to jest, da se moe uvebati
svesno, namerno postizanje takvog stanja. Andrew Newberg je, na primer,
istraivao EEG profile i fizioloke odgovore mladih Zen monaha kada dostignu
stanje prosvetljenja. Monasi su bili prikaeni na senzore i zamoljeni da, onda
kada oseaju da su na vrhuncu svog meditativnog iskustva, samo malo povuku
konopac iji kraj im je bio u ruci. To je bio signal Dr. Newbergu da oznai i
zabelei elektrine aktivnosti mozga monaha vezane za takvo stanje. Rezultati
su bili zapanjujui: region mozga koji obrauje senzorne podatke koji su
odgovorni za ono to zovemo samoopaanje, predstava o sebi, pokazivao je
veoma neobino odsustvo aktivnosti. Newberg je izveo zakljuak da: Mozak
nije imao izbor...on je doiveo sopstvenost kao beskonanu, kao da je jedno sa
svime to postoji... . Da li se, na osnovu slinih merenja, moe rei da mistiko
iskustvo ima fizioloko poreklo i da se okida, kao odgovor, negde u mozgu.
Ono je tu, oduvek, kao fizioloka spremnost, mogue stanje modanih aktivnosti
koje samo treba, na neki nain, izazvati. Meditacijom, biofidbek
treningom...moda hemijskim supstancama (mnogi mladi ljudi radoznali da
dostignu neobina stanja svesti pokuavaju to upravo hemijskim supstancama).
Opet, moemo rei da su i ta neobina stanja svesti, ili parapsiholoki
fenomeni, zasnovani na drugaijim, promenjenim ritmovima aktivnosti naeg
54

mozga. Poznato je da su budistiki monasi koristili razliite vrste muzikih

instrumenata i zvukova kao sredstva za dostizanje odreenih stanja svesti, ili
stanja ritmikog funkcionisanja mozga i tela. Nije metafora ako kaemo da su
odreena stanja svesti posebne melodije i ritmovi kojima vibrira na mozak.
Ako je to tano, nije nelogino verovati da se sviranje tog muzikog dela moe i
uvebati i, uz pomo biofidbek treninga, nauiti da se izvodi voljno. Moda
vernicima ne zvui dovoljno mistino da se kae kako je misticizam fizioloki
proces. Moemo to da kaemo i drugaije. Misticizam je timovanje sopstvenog
tela i mozga da se otvori, prilagoavajui svoje frekvencije i ritmove, za muziku
univerzuma. Usklaujui se sa muzikom univerzuma, ovek osea da je deo
neega veeg od sebe, deo simfonije ivota i postojanja.
Rekli mi to ovako, ili onako, sutina je ista. Sve nae fizioloke funkcije
jesu odreeni ritmovi, talasi, intervali...jesu muzika, uli je mi ili ne. I ne samo
nae fizioloke funkcije. Sve to postoji je u neprestanom pokretu, kree se
odreenim ritmovima i svira svoju muziku. ak i stolica na kojoj moda sada
sedite i izgleda vam nepokretno. Ona se sastoji od bezbroj siunih atoma u
okviru kojih se jo sitnije estice kreu ogromnim brzinama u odreenim
ritmovima. Ono to ne svira, ne kree se. Ono to se ne kree, to i ne postoji.
Savremena fizika je pokazala da je estica zapravo talas. A talas je kretanje,
vibriranje energije. Ono to vibrira, proizvodi zvuk. Ono to ritmino, pravilno
vibrira, proizvodi ton. Hemiar Donald Andrews je napisao predivnu naunu
knjigu Simfonija ivota u kojoj je pokazao kako svaki atom ima svoj ton, i
kako su hemijska jedinjenja akordi kojima priroda pie simfoniju ivota.
Proraunavanjem odnosa izmeu frekvencija, Andrews je ustanovio da je
Mendeljejev sistem periodnih elemenata zapravo muzika skala, da je sainjen
po istim principima akustike kao i mizike skale. On je iao i dalje. Nakon to je
na notnom papiru zapisao kako, po njegovim proraunima, zvue odreena
hemijska jedinjenja, napravio je sintisajzer koji je proizvodio zvuk nii od
opsega koji mi ujemo. Na jednom sastanku hemiara je demonstrirao uticaj
hemijske muzike na oveka. Kada je, na tim orguljama, odsvirao akorde nekih
jedinjenja koja su toskina za oveka, kao na primer akord metil alkohola,
mnogi su osetili vrtoglavicu i nesvesticu iako nisu nita uli. Sam odnos
frekvencija je delovao na slian nain kao i hemijsko jedinjenje koje je sainjeno
od tog obrasca vrekvencija. Mogli bismo zakljuiti da sve to unosimo u sebe
vibrira nekim frekventnim obrascem, i utie na nau unutranju muziku. Dobro
ili loe. Kada bismo mogli da ujemo kako zvui ono to jedemo ili pijemo,
pitanje je da li bismo unosili u sebe mnogo toga to inae unosimo. Uticaj
lekova se, takoe, moe videti kao muzika bitka sa boleu. Lekovi sa
odreenim frekventnim obrascima potiru vibratorne obrasce bakterija i tako ih
unitavaju, ili menjaju poremeene vibratorne obrasce u naem telu...ali, moda,
remete i neke koji su dobri. To zovemo negativnim efektima. Nae telo i mozak
su veoma fini, suptilni, sloeni miziki instrumenti, i simfonije, u isto vreme.
Kada god moemo, bolje je da sami sebe timujemo i usklaujemo sa ritmovima
55

i melodijama koji nam prijaju jer su usklaeni sa ritmovima planete na kojoj

ivimo. Da bismo to mogli, potrebno nam je da ujemo sebe, svoju muziku i
ritmove. Biofidbek je jedan od metoda koji nam mogu pomoi u tome.
Pokuau da vam barem malo pribliim povezanost naih telesnih
ritmova (i zdravlja) sa ritmovima i melodijama majke Zemlje. Iznad nas, negde
izmeu povrine Zemlje i jonosfere, razlee se neprekidna, naim uima neujna
muzika. Proizvode je takozvane umanove rezonance. Lewis B. Hainsworth
je prvi naunik koji je ustanovio povezanost modanih talasnih frekvencija sa
tim prirodnim cirkularnim ritmikim signalima-umanovim rezonancama. One
su, izgleda, orkestrirajui puls za ivot na naoj planeti. Hainswort kae: Mi svi
mariramo po ritmu tog kosmikog bubnjara...naeg planetarnog sranog ritma,
koji daje tempo zdravlja i dobrobiti... On je postavio hipotezu po kojoj su ti
prirodni elektromagnetni signali koji cirkuliu u elektrino rezonantnom
prostoru izmeu povrine zemlje i jonosfere, vodili i odredili evoluciju i
razvoj frekvencija na kojima funkcioniu signali ljudskih modanih talasa. Na
mozak se natimovao po tim prirodnim ritmovima. Vee promene u ritmovima
jonosfere mogu dovesti do brojnih umerenih ili ozbiljnijih poremeaja zdravlja i
ponaanja ljudskih bia. Ti talasi , verovatno, pomau u regulaciji naeg
unutranjeg asovnika, utiu na obrazce spavanje, luenje hormona. ovek je
osetljiv na promene tih znaajnih spoljanjih ritmova, i ako se oni bitnije
poremete, taj uticaj se moe ispoljavati u drastinom porastu mentalnih
poremeaja, antisocijalnih ponaanja, psihosomatskih problema i neurolokih
poremeaja. Hainsworth je ovo isticao pokuavajui da upozori javnost na
poremeaje u jonosferi koje izaziva ovek. Posebno je kritikovao ameriki
projekt HAARP (High Frequency Active Auroral Research Progam), u kojem
se, pod parolom zatite nacije u nekom moguem ratu zvezda,
eksperimentisalo sa slanjem snanih elektromagnetskih zraenja visokih
frekvencija u jonosferu. U projektu se koristila tehnologija koju je izumio na
naunik Nikola Tesla (naravno, Tesla je nije izumeo u te svrhe). Hainswort je
upozoravao da ovakvi eksperimenti mogu dovesti do poremeaja u jonosferi i
promena u ritmovima umanovih rezonanci, a time i do negativnih efekata na
zdravlje oveka koje je u bliskoj vezi sa ovim prirodnim ritmovima.
Na koji nain su umanove rezonance povezane sa naim modanim
talasima? Jo 1957 W.O. Schumann je proraunao rezonance Zemljine
jonosfere, koje su dobile ime po njemu. Utvrdio je da je dominantna frekvencija
tih talasa 7,5 Hz. Podeeni sistem, ili natimovani sistem, kao kod radio
aparata nametenog na stanicu, sastoji se od dva oscilatora sa identinim
rezonantnim frekvencijama. Ako jedan oscilator pone da emituje, drugi e
ubrzo biti aktiviran signalom preko procesa rezonancije ili pobuivanja.
Pobuivanje je termin koji se koristi za aktivaciju neurona u mozgu. Oni se pale
u koherentnom, globalnom obrascu proizvodei vee talase na iroj povrini
mozga. Moemo se zapitati da li su kada je ljudsko bie u stanju dublje
meditacije, i kada alfa i teta talasi vibriraju njegovim mozgom, ovek i planeta u
56

rezonanciji. Antropoloka istraivanja pokazuju da su ljudi intuitivno pokuavali

da se sinhronizuju sa ovom planetarnom rezonancijom vekovima. Brojni su
rituali na raznim stranama sveta, u raznim vremenima i religijama, koji su
usmereni na tu harmonizaciju sa planetarnim ritmovima. Primer moe biti
bubnjanje i igre u transu kod amana, ili lekoviti ples kod Bumana. U tom
plesu se jedna osoba puni ivotnom energijom tako da njegovo telo postaje
uzbueno, toplo, i poinje da vibrira. Zatim ta osoba zagrli drugu, i ta druga
pone da vibrira na isti nain. Postoje brojni naini za izazivanje tih telesnih
vibracija usklaenih sa prirodnim ritmovima. U svim ritualima ove vrste cilj
takvih vibriranja je da se izae iz granica izolovane individue i oseti povezanost
sa neim veim od sebe. Da se doivi povezanost sa drugima i prirodom. Videli
smo, govorei o neurofidbek treningu, da se osoba koja voljno uspe da pojaa
alfa modane talase, koji su iste frekvencije kao umanove rezonance, osea
bolje, osveeno, natimovano i sinhronizovano. To je, u pravom smislu rei,
sinhronizacija sa ivotnom sredinom. I suneve elektromagnetne oscilacije od
10Hz su u frekventnom opsegu ljudskog EEGa. umanove rezonance zemljine
jonosfere nemaju statine frekvencije. Mogu se, kao i modani talasi,
pojavljivati u opsegu od 5-50 Hz. Normalne, prosene observirane frekvencije
su 7.8, 14, 20, 26, 33, 39 i 45Hz. Ove frekvencije odgovaraju frekvencijama
modanih talasa: 7.8(alfa), 14(nie beta), 20(srednje beta), 26(visoke beta),
33(visoke beta), 39(gama) i 45Hz(gama). Vrekvencija od 7.83 Hz je najsnanija
od navedenih sedam rezonanci, i odgovara frekvenciji alfa modanih talasa.
Moemo li mi natimovati na um? Podesiti ga na odreene frekvencije?
Da li na mozak, po principu rezonancije, reaguje i usklauje se sa vibracijama
koje dolaze do njega? Mogu li nam akustika, studije harmonijske rezonancije,
zvuka ili vibracija, rei neto vie i o nainu funkcionisanja naeg mozga?
Odgovor je: mogu. U akustici je poznato da vibracije jednog objekta mogu
izazvati da drugi objekt oscilira istom brzinom. To se zove proces
sinhronizacije. Istraivanja su pokazala da spoljanji ritmovi mogu da imaju
direktan uticaj na psihologiju i fiziologiju sluaoca. Sporiji tempo od 48-70
BPMS, ustanovljeno je, smanjuje brzinu otkucaja srca i disanja, i time menja i
dominantni obrazac modanih talasa. Jedan od naina izazivanja odreenih
stanja svesti i odreenog opsega modanih talasa je takozvani Binauralni puls
(Binaural beat). Binauralni puls su dva kontinuirana tona neznatno razliitih
vrekvencija, koji dolaze do svakod uveta nezavisno kroz stereo slualice. Ako je
visina tona u levom kanalu 100Hz, a u desnom 108 Hz, razlika izmeu njih je 8
Hz (kao alfa talasi). Kada bi se ta dva tona kombinovala spolja proizvela bi
pulsirajui ton koji pomalo zavija, kao wah-wah efekat na elektrinoj gitari.
Meutim, poto tonovi dolaze do uiju nezavisno, onda se to meanje deava u
mozgu. Binauralni puls nije spoljanji zvuk, ve subsonina frekvencija koja se
uje unutar samog mozga. Frekvencija se stvara tako to obe hemisfere rade
simultano da bi ule zvukove koji su natimovani da se razlikuju u odreenom
matematikom intervalu. Modani talasi odgovaraju na te oscilirajue tonove
57

tako to se usklauju sa njima, i obe hemisfere poinju da rade zajedno.

Komunikacija izmeu dve strane mozga je povezana sa nastupima kreativnosti,
uvida i mudrosti. Binaural beat metod nije biofidbek metod. Neurofidbek Alfa
trening je svesna autoregulaciona tehnika, dok je binauralni puls tehnika u kojoj
je osoba pasivna, i koriste se spoljanji zvuni stimulatori za izazivanje
odreenog rezonantnog stanja mozga i odgovarajuih modanih talasa. I jedan i
drugi nain, kada je cilj izazivanje alfa modanih ritmova, usklaivanje su sa
primarnim umanovim rezonancama. Koliko je to usklaivanje vano za nae
unutranje ivotne ritmove pokazuju i reakcije astronauta koji su due vreme bili
izolovani od prirodnih, zemljinih geomagnetnih ritmova. Kod prvih astronauta
su primeeni haotini fizioloki ritmovi koji su se dramatino popravili im su u
njihove kabine ugraeni generatori veoma slabog elektrinog polja frekvencije
10Hz.
Mnogo je toga to moe da ratimuje tako sloen i osetljiv muziki
instrument kao to je ovek. Poznato je da reagujemo na razna elekromagnetna
zraenja, spoljanje ritmove koji dolaze od sunca, iz svemira, od raznih
elektrinih ureaja kojima smo okrueni...Haos je sveprisutan. On je zapisan u
zakonima termodinamike. Ako se prepusti samom sebi, sve na ovom svetu ima
sklonost da poveava stepen sopstvene neurednosti do konanog i prirodnog
stanja stvari, pri kome dolazi do potpuno sluajnog rasporeda materije. To se
zove zakon entropije. Ako ne verujemo u Velikog Dirignenta, Boga, koji stvara i
timuje svoje muzike instrumente-iva bia, prema naunim saznanjima
moemo rei da se svaka vrsta organizacije deava sluajno...sluajnim
sudarima koji su po svojoj prirodi protivni optem trendu...entropiji-haosu. Dalja
kombinacija molekula u bilo ta tako sloeno kao to je ivi organizam, gotovo
je neverovatna. ivot je retka i nerazumna stvar. Po teoriji verovatnoe,
statistiki neverovatna. ivot crpi svoje sastojke iz okoline. Iz velike mase
haotine verovatnoe koja pluta okolo. On izvlai samo odreene delie; one
koji predstavljaju red usled opte zbrke. Neke od njih koristii kao izvor
energije....od drugih dobija informaciije potrebne da osigura opstanak. Ovo je
najtei deo: izolovati red iz nereda, razlikovati one aspekte sredine koji nose
korisne informacije od onih koji jednostavno doprinose optem haosu. ivot u
tome useva zahvaljujui izvanrednom oseaju za NESKLADNO. (ILI
SKLADNO).
Kosmos je mahnita gomila bune zbrke. Sve u njemu je podlono stalnom
bombardovanju milionima elektromagnetnih i zvunih talasa koji se i
meusobno sudaraju. ivot se titi od ovog grozniavog previranja korienjem
ulnih organa, koji su poput uzanih proreza to proputaju samo ogranien
raspon frekfencija. Meutim, ponekad je i ovo previe, tako da postoji dodatna
barijera nervnog sistema, koji filtrira ulazne signale kao "korisne informacije" ili
"beznaajni um"...Ako se maka izloi elektronski generisanom zvuku u
poetku reaguje a posle ga ignorie...Ogugla na njega. Nerv ak prestaje da do
58

mozga prenosi informaciju o tom zvuku. Snimci naih modanih talasa pokazuju
da, ak i tokom spavanja, mi jae reagujemo na dozivanje naeg imena nego na
druge zvukove ili rei. Sve ivo pokuava da se odri u natimovanom stanju i
da se odbrani od nebitne i napadne zbrke ritmova koji dolaze spolja. Da se
odbrani od haosa. I mi, ljudi, nesvesno, automatski razvrstavamo haos okoline i
usredsreujemo se na malo verovatne, ureene dogaaje skrivene u
preovlaujuem neredu. Kada nam to ne uspeva, nastaje bolest. Naa
muzikalnost, sposobnost da odrimo sopstvene ritmove i izdvojimo red iz
nereda, odrava nas u ivotu.
NARAVOUENIJE
Ne znam da li sam uspeo da vas uverim da ste mnogo vie od krvi i
mesa. Da niste samo materija koja je, nekim udom, igrom sluaja, uklopljena
u neverovatnu strukturu kao to je ivo tkivo. Da niste samo tkivo uklopljeno u
celinu kao to je organizam koja je, opet nekim udom, svesna sebe. ak da ste i
samo to, i to je veliko udo. Gotovo neverovatno udo. Pokuao sam da
pokaem da je ovek jedan neverovatno sloen dinamiki obrazac vibracija.
Simfonija kakvu jo nismo uli. Ali, eleo sam da me shvatite bukvalno. Pria o
oveku kao muzikom instrumentu, sloenoj muzikoj formi, nije metafora. Nije
pesniko vienje stvarnosti, ve nauno zasnovana teorija. To nije moja teorija.
Jo je Pitagora tvrdio da je univerzum sainjen od muzike, a ne od materije.
Savremena saznanja kvantne fizike, hemije, biologije, fiziologije...pokazuju da
je on bio u pravu. Sve to postoji je obrazac. Dinamiki obrazac vibracija
energije. I materija je talas. estica je vibrirajui talas. Atomi, cigle od kojih
smo sazdani, stalno se menjaju u nama. Kada sretnete nekog svog poznanika
kojeg niste videli est meseci, vi pred sobom vidite osobu koja je promenila sve
svoje cigle za to vreme. Verovatno da ni jedan atom u njegovom telu nije isti
onaj koji ga je gradio pre est meseci. A to je ipak isti ovek. ta ga to ini istim,
kad su mu sve cigle promenjene. Obrazac. Dinamiki obrazac vibracija po
kojem su cigle rasporeene. Ali, obrazac je neto nematerijalno. ista forma.
Moemo li onda rei da je i ona sutina koja ini oveka istim nematerijalna?
Taj obrazac je kao neka partitura, muziki zapis o vibracijama, ritmovima,
intervalima i pauzama, proprorcijama i odnosima izmeu tonova u vremenu i
prostoru...To smo mi. Bitno je da toga budemo svesni. Ako nismo,
posmatraemo sebe mehanicistiki, kao mainu koja moe da se pokvari, i onda
joj je potrebna popravka kod nekog majstora. Osloniemo se na spoljanje
majstore ili hemijska sretstva koja mogu da poprave kvar. Razumevanje nae
muzike strukture, i muzike osnove zdravlja i dobrobiti, usmerie nas na to da
nauimo vetinu sviranja na sopstvenom instrumentu. Obratiemo panju na
sopstvene ritmove, ritmove naih ivotnih funkcija, i uvideti da mnogo toga
zavisi od nas i da mnogo toga moemo sami. Biofidbek nam moe pomoi da
ujemo i vidimo te svoje ritmove, da nauimo da ih menjamo i uskladimo sa
59

ritmovima prirode i ivota. Shvatiemo da bolest i zdravlje uveliko zavise

upravo od naeg dranja ritma sa ivotom i prirodnim ritmovima. Nismo
bespomoni. Koliko god oko nas bilo buke i loe ivotne muzike, nae ivije su
ipak u naim rukama. Nauite da sami nategnete ili opustite svoje strune,
usporite ili ubrzate svog bubnjara...i napravite dobar timung u sebi i oko sebe.

60