Informacioni Sistem DVD Kluba

Informacioni sistem DVD Kluba
UNIVERZITET U BEOGRADU
TEHNIKI FAKULTET U BORU
-Odsek za Informatiku-
INFORMACIONI SISTEM DVD KLUBA

-
Ispitni rad
Predmet: Informacioni sistemi
Profesor:
dr Zoran
Andjelkovi
Asistent:
msc Tamara
Studenti:
Sanela Djordjevi 244/04
Nenad Mui 169/03
Ana Pavlovi 243/04
-Bor, jun 2009-
Sadraj
Opis problema - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ------------ 2
Strukturna sistemska analiza - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - --------------
Opis procesa - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ------------- --
Hijerarhijski dijagram - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 16
Renik podataka - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 17
Modelovanje - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---------------
20
Korisnike funkcije Sluaji korienja - - - - - - - - - - - - - - - - - ----------
20
Sekvencijalni dijagram - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -------------
23
Dijagram saradnje - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -------------
24
Klasni dijagram - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -------------
25
Specifikacija logike procesa - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - --------------
26
Implementacija softvera - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - --------------
28
Literatura - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---------------
39
Opis problema
DVD klub se bavi upisom i ispisom lanova, nabavke novih DVD
filmova,kao i procesom izdavanja DVD.
Sa Optinskom Upravom sarauje prilikom otvaranja DVD kluba,tako
to preko Pravne slube alje zahtev za otvaranje i od nih dobija dozvolu.
Preko Zavoda za zapoljavanje na osnovu konkursa zapoljava radnike i
prijavljuje ih, kao i sa Poreskom Upravom od kojih se zahteva i dobija izvetaj
o mesenom porezu,kao i o visini penzionog i invalidskog osiguranja koji se
odnosi na radnike (PIO). U Banci se otvara raun, a finasijska sluba dobija
izvod banke. Sluzba za Nabavku
se preko Katalog Ponude Izdavaa
obavetava o novim izdanjima i vri naruivanje potrebnih DVD filmova. Sa
lanom komunicira prilikom upisa i izdavanja DVD.
Programski alati korieni za izradu IS DVD kluba su:
Microsoft Office Word 2003;

Microsoft Office Visio 2003;
Rational Rose 2000;
Microsoft Visual Studio 2005;
C# Speed Editor;
Microsoft Office Access 2003;
Strukturna sistemska analiza

Strukturna sistemska analiza (SSA) je jedna potpuna metodologija za
specifikaciju informacionog sistema, odnosno softvera.
SSA se na razliite naine moe povezati sa metodama drugih faza u
neku specifinu metodologiju celokupnog razvoja IS. Upravo zbog
mogunosti njene raznovrsne primene, metoda SSA se ovde tretira kao
jedinstvena, samosvojna metoda, dok se u drugim materijalima pokazuje
kako se ona koristi u pojedinim koracima Standardne metodologije razvoja
informacionih sistema. Potpuna, tana, formalna i jasna specifikacija IS, ili
kako se to obino kae, specifikacija zahteva korisnika, zahteva koji budui
sistem treba da zadovolji. Oigledno je zbog ega specifikacija IS treba da
bude potpuna i tana. Zahtev da specifikacija bude formalna iskazuje se
zbog toga to je formalna specifikacija osnov za "transformaciono"
projektovanje i implementaciju, za atomatizovano generisanje baze podataka
i programa iz nje, odnosno za korienje CASE sistema.
SSA u potunosti obuhvata samo funkcionalne specifikacije, dok
nefunkcionalne samo delimino pokriva prikazujui tokove podataka u
novoimplementiranom sistemu. Ostali deo nefunkcionalnih specifikacija
obino predstavlja samo nabrajanje zahtevanih performansi budueg IS i
ogranienja implementacione okoline. SSA posmatra informacioni sistem kao
funkciju (proces obrade) koja, na bazi ulaznih, generie izlazne podatke.
Ulazni podaci se dovode u proces obrade, a izlazni iz njega odvode preko
tokova podataka.
Tok podataka se tretira kao vod ili kao pokretna traka kroz koji stalno
teku ili koja stalno nosi podatke na najrazliitijim nosiocima - papirni
dokumenti, niz poruka koje ovek unosi preko tastature terminala, "paket"
informacija dobijen preko neke telekomunikacione linije ili slino. Imajui u
vidu zahtev da specifikacija treba da se oslobodi svih implementacionih
detalja od interesa su samo sadraj i struktura ulaznog toka, a ne i medijum
nosilac toka. Izvori ulaznih, odnosno ponori izlaznih tokova podataka mogu
biti objekti van IS koji sa IS komuniciraju i koji se u SSA nazivaju interfejsi,
drugi procesi u sistemu, ili tzv skladita podataka koja se posmatraju kao
"tokovi u mirovanju", odnosno odloeni, akumulirani tokovi, razliite vrste
evidencija, arhiva, kartoteka i datoteka. I za skladita kao i za tokove od
interesa su iskljuivo njihov sadraj i struktura.
Analizom sistema uoili smo da okolinu IS DVD kluba ine sledei

interfejsi:
Optinska Uprava;
Zavod za Zapoljavanje;
Poreska Uprava;
Banka;
Izdava;
lan;
Dijagram na najviem nivou hijerarhije naziva se dijagramom

konteksta, i on zapravo predstavlja celokupan IS. To je najoptiji pregledni
dijagram kojim se identifikuje objekat koji se analizira. Osim objekta koji se
analizira, dijagramom konteksta se identifikuju spoljni objekti koji ine
okruenje i ulazno izlazni tokovi podataka koji povezuju posmatrani sistem sa
okruenjem. Informacioni sistem se na ovom nivou tretira kao jedan proces.
Interfejsi su granice sistema i preko njih posmatrani sistem razmenjuje
podatke sa okolinom (ulaznim i izlaznim tokovima podataka ). Tokovi
podataka povezuju: procese obrade,skladita podataka,interfejse a pokazuje
se orijentisanim linijama. Oni se po pravilu imenuju. Procesi obrade podataka
su komponente sistema u kojima se transformiu sadraj i struktura ulaznih u
izlazne tokove podataka. Iz dijagrama tokova podataka videemo kako
funkcionie na sistem.
U naem sluaju, dijagram konteksta sadri:

1. jedan proces (0. INFORMACIONI SISTEM DVD KLUBA)
2. est spoljanjih objekta (BANKA, IZDAVAC, OPSTINSKA UPRAVA, CLAN,
PORESKA
UPRAVA, ZAVOD ZA ZAPOSLJAVANJE).
3. tokove podataka (izmeu ova est spoljanja objekta i procesa)
Dijagram prvog nivoa sadri:

1. dva procesa (1. USLUZNA SLUZBA, 2. ADMINISTRACIJA)
2. est spoljanjih objekta (BANKA, IZDAVAC, OPSTINSKA UPRAVA, CLAN,
PORESKA
UPRAVA, ZAVOD ZA ZAPOSLJAVANJE).
3. tokove podataka (izmeu ova est spoljanja objekta i procesa)
4.skladita podataka
Polazimo od dijagrama konteksta (nultog nivoa) koji je prikazan na Slici 1.,
na kojoj se nalazi jedan proces, DVD klub i est spoljnih objekata koji ine
interfejse sa kojima sarauje na sistem.
Opisi procesa
0. IS DVD kluba MAK Negotin komunicira sa Optinskom Upravom,
Bankom, Zavodom Za Zapoljavanje, Poreskom Upravom, Izdavaem i
lanom.
Slika 1. Nulti nivo dekompozicije - dijagram konteksta (DTP nivo)
Dekompozicijom kontekstnog dijagrama dolazimo do dijagrama prvog

nivoa dekompozicije koji prikazuje glavne procese i aktivnosti IS DVD
kluba,koji spadaju u dijagram srednjeg nivoa koji je prikazan na Slici 2.
Dijagram konteksta se dekomponuje tako to se naznaeni proces predstavi
novim dijagramom toka podataka, u kome se javljaju novi tokovi i skladita
podataka. Skladita podataka ine podaci registrovani tako da se mogu
uvati i koristiti a mogu biti i bez podataka: datoteke, slogovi, registri,
kartoteke, biblioteke, evidencije i sl.
Osnovno pravilo nalae da se mora odrati balans tokova podataka i
procesa. Ulazni i izlazni tokovi jednog procesa prikazani na dijagramu vieg
nivoa moraju biti jednaki ulaznim i izlaznim tokovima celog dekomponovanog
dijagrama toka podataka na niem nivou.
Slika 2. Prvi nivo dekompozicije

U daljem radu bie prikazano dekomponovanje svih procesa sa prvog
nivoa dekompozicije. Procesi se dekomponuju do primitivnih procesa.
Primitivni procesi su procesi na najniem nivou dekompozicije.
1. Usluna Sluba je proces povezan sa lanom i malim delom sa Bankom.
Sastoji se od dva podprocesa: Obrada lanstva i Obrada izdavanja.
Slika 3. Drugi nivo dekompozicije Usluna Sluba

1.1 Obrada lanstva se sastoji iz sledeih podprocesa: Upis lanova,
Izdavanje lanske Kartice, Brisanje Clanova.
Slika 4. Trei nivo dekompozicije Obrada lanstva
1.1.1
Upis lanova je proces koji formira dosije lanova i uva ga u
skladite EvidencijaClanova. lan popunjava Ugovor O lanstvu i
uplacuje lanarinu, nakon ega mu se dostavlja Raun. Uplaena
lanarina lana predaje se Banci, u vidu pazara, koja preko izvoda
obavetava administraciju.
1.1.2
Izdavanje lanske Kartice je proces koji lanu dodeljuje
lansku karticu na kojoj se nalazi broj lanske kartice i koji se upisuje u
skladite Evidencija lanova. Na osnovu lanske kartice i evidencije
lanova, vri se korekcija (izmena) unutar evidencije, odnosno vri se
produzetak roka clanstva nakon isteka godinu dana .
1.1.3
Brisanje lanova je proces koji vri proveru datuma kada istie
lanarina i u sluaju da je lanarina istekla,a da lan nije dosao da je
produzi lan se brie. Brisanje lan mogue je i ukoliko lan to
zahteva iz bilo kog razloga . Ako postoje aktivne neregulisane kazne
nakon isteka lanarine, one se prosledjuju sudu ime se bavi
Administracija,tanije Pravna sluzba.
1.2
Obrada Izdavanja se sastoji iz sledeih podprocesa : Izdavanje
DVD, Dugovanje lana, Vraanje DVD.
1.2.1
Izdavanje DVD je proces koji nalazi lana u Evidenciji
lana na osnovu broja lanske kartice,a ako lan nema neregulisanu
kaznu to proveravamo u skladitu Narudbina eljenog DVD, na
osnovu narudbine eljenog DVD i uplate iznajmljivanja trai se film u
skladitu DVD Baza. Ukoliko eljeni film postoji i dostupan je
evidentiramo u istoimenoj bazi kao i u skladitu Narudbina eljenog
DVD i izdajemo raun lanu. Uplata iznajmljivanja DVD predaje se
Banci, u vidu pazara, koja preko izvoda obavetava administraciju.
1.2.2
Dugovanje lana je proces koji na osnovu broja lanske
kartice nalazi lana u Evidenciji lana, zatim se vri provera vremena
zaduenja izdatih DVD u skladitu Narudbina eljenog DVD. U sluaju
da lan nije vratio DVD na vreme vri se opomena u vidu pozivanja
lana i evidentiranje u skladitu Opomena/Kazna. lan lino pri
vraanju DVD plaa kaznu, a iznos zavisi od oblika kazne, odnosno od
vremenskog kanjenja i izdaje mu se raun. Evidentiranje kazne se vri
u skladitu Opomena/Kazna. Uplata Kazne predaje se Banci, u vidu
pazara, koja preko izvoda obavetava administraciju.
1.2.3
Vracanje DVD je proces koji na osnovu broja lanske
kartice nalazi lana u Evidenciji lana, a vracanje DVD se evidentira u
skladitu DVD Baza,kao i u Narudbina eljenog DVD.
Slika 5. Trei nivo dekompozicije Obrada Izdavanja

2. Administracija je proces povezan sa Optinskom Upravom, Zavodom Za
Zapoljavanje, Poreskom Upravom, Izdavaem i sa Bankom. Sastoji se od
tri podprocesa: Pravna Sluba, Finansijska Sluba i Sluba Za Nabavku.
Slika 6. Drugi nivo dekompozicije Administracija
2.1
Pravna Sluba obavlja sve pravna zastupanja vezana za DVD Klub
( ukoliko lan nije izmirio svoje obaveze - ima dug prema DVD Klubu, pravni
problemi vezani za Izdavae i radnike DVD Kluba...). Ona komunicira sa
Optinskom Upravom radi dobijanja dozvole za otvaranje DVD Kluba. Ukoliko
postoji problem vezan za meseni izvetaj o porezu, Pravna Sluba podnosi
tubu.
2.2
Finansijska Sluba se sastoji iz sledeih podprocesa: Slube za
Uplatu i Kadrovske Slube.
2.2.1
Kadrovska Sluba je proces koji na osnovu Konkursa od Zavoda
Za Zapoljavanje dobija odgovor, na osnovu koga se odabira radnik i
isti se prijavljuje i vodi rauna o Penziono Invalidskom Osiguranju.
Brine o svim poslovima koji su vezani za radnika a sve to se upisuje u
skladite Evidencija Radnika. Takodje, otvara raun u Banci od koje
dobija Izvod. Poreskoj Upravi upuuje zahtev za Izvetaj o mesenom
poslovanju a iz skladita Izvetaj O Mesenom Porezu ita stanje.
2.2.2
Sluba za Uplatu je proces koji se bavi svim novanim
poslovima vezanim za DVD Klub. Od Poreske Uprave dobija Izvetaj O
Mesenom Porezu koji uplauje u Banku preko Rauna. Takodje, preko
Banke isplauje Izdavaa sa rauna DVD Kluba na raun Izdavaa
preko Naloga za Prenos. Na osnovu visine plate koju odredjuje
Kadrovska Sluba, Sluba za Uplatu preko Naloga za Isplatu preko
Banke uplauje plate na raun radnika.
Slika 7. Trei nivo dekompozicije Finansijska Sluba
2.3
Sluba za Nabavku se sastoji iz sledeih podprocesa: Zapis Ponuda,
Naruivanje DVD, Prijem DVD, Reklamacija.
2.3.1
Zapis Ponuda je proces koji se komunicira sa odredjenim
Izdavaem koga bira iz skladita Izdavai od koga dobija Fakturu i
Katalog Ponudu, i na osnovu svojih potreba odabira eljene DVD
filmove.
2.3.2
Naruivanje DVD je proces koji iz DVD Baze pravi spisak
potrebnih DVD filmova, a na osnovu odabira Izdavaa i skladita
Katalog Ponuda Izdavaa formiranom u prethodnom procesu, alje
Narudzbenicu Izdavau.
2.3.3
Prijem DVD je proces kome odabrani Izdava alje Otpremnicu
Izdavaa, a koja se proverava u skladitu Narudzbenica. Pristigli DVD
filmovi se upisuju u skladite DVD Baza.
2.3.4
Reklamacija je proces koji ukoliko postoji neki problem pri
prijemu naruenih DVD filmova (ukoliko neki narueni DVD film nije
isporuen, ukoliko je DVD film oteen ili ukoliko je isporuen DVD film
koji ne postoji u Narudzbenici,...) to se proverava na osnovu
Otpremnice i Narudzbenice Izdavaa. Na osnovu pisane Reklamacije
od Izdavaa se dobija Odgovor na Reklamaciju.
Slika 8. Trei nivo dekompozicije Sluba za Nabavku
Hijerarhijski dijagram
Slika 9. Hijerarhijski dijagram
Hijerarhijski opis sistema u tehnici DTP se svodi na to da se na viim

nivoima definiu globalniji procesi, a da se zatim svaki takav globalni
proces, na sledeem niem nivou, pretstavi novim dijagramom.
DTP na vrhu ovakve hijerarhije naziva se dijagram konteksta, a procesi
na najniem nivou (procesi koji se dalje ne dekomponuju) nazivaju se
primitivni procesi.
Renik podataka
Renik podataka, daje opis strukture i sadraja svih tokova i skladita
podataka. Bez obzira ta tok ili skladite podataka pretstavljaju kao
logika struktura podataka oni pretstavljaju neku kompoziciju polja. Da bi
precizno definisali logiku strukturu skladita i tokova i definisali sintaksu
renika neophodno je da uvedemo definicije svih koncepata renika.
EvidencijaClanova: < BrClanskeKartice, Ime, ImeRoditelja, Prezime,

BrLicneKarte,
BrTelefona, AdresaStanovanja, ClanOd, ClanDo,
Slika>
BrClanskeKartice :
Ime :
ImeRoditelja :
Prezime :
BrLicneKarte :
BrTelefona :
AdresaStanovanja :
ClanOd :
ClanDo :
Slika
DVDBaza:
<
INT(20);
CHAR(20);
CHAR(20);
CHAR(40);
CHAR(10);
CHAR(20);
CHAR(50);
SHORTDATE;
SHORTDATE;
OLE Object;
IDFilma,
NazivFilma,
Izdavac,
DostupnostFilma,
GodinaIzdavanjaFilma, IDZanra, NazivZanra >
IDFilma :
NazivFilma :
Izdavac :
DostupnostFilma :
GodinaIzdavanjaFilma :
IDZanra :
NazivZanra :
INT(10);
CHAR(50);
CHAR(30);
YES/NO;
SHORTDATE
CHAR(5)
CHAR(20);
NarudzbinaZeljenogDVD: < IDNarudzbenice, DatumIzdavanja,

DatumVracanja, IDFilma, BRClanskeKartice, Status >
IDNarudzbenice :
DatumIzdavanja :
DatumVracanja :
IDFilma :
BrClanskeKartice :
Status :
OpomenaKazna:
CHAR(10);
SHORTDATE;
SHORTDATE;
INT(10);
INT(20);
YES/NO
< IDOpomeneKazne, DatumNaplate,

SifraOblikaKazne, BrClanskeKartice >
IDOpomeneKazne :
DatumNaplate :
StatusOpomene :
SifraOblikaKazne :
BrClanskeKartice :
StatusOpomene,
CHAR(10);
SHORTDATE;
CHAR(20);
CHAR(5);
INT(20);
RacunUplataIznajmljivanjaDVD: < IDRacunUplataIznajmljivanja,

DatumUplate, IDnarudzbenice, IDFilma,
Komada, Iznos >
IDRacunUplataIznajmljivanjaDVD
:
DatumUplate :
IDNarudzbenice :
IDFilma :
Komada :
Iznos :
CHAR(10);
SHORTDATE;
CHAR(10);
INT(10);
INT(1);
INT CURRENCY;
TipOpomenaKazna: < SifraOblikaKazne, OpisKazne, Iznos >

SifraOblikaKazne :
OpisKazne :
Iznos :
CHAR(5);
CHAR(10);
INT CURRENCY;
UplataIznajmljivanjaDVD:<
IDUplataIznajmljivanjaDVD,
IDRacunUplataIznajmljivanjaDVD >
Iznos,
IDUplataIznajmljivanjaDVD :
CHAR(10);
Iznos :
INT CURRENCY;
IDRacunUplataIznajmljivanjaD CHAR(10);
VD :
UplataKazne: < IDUplataKazne, Iznos, IDRacunKazne >

IDUplataKazne :
Iznos :
IDRacunKazne :
CHAR(10);
INT CURRENCY;
CHAR(10);
RacunUplataKazne: < IDRacunUplataIKazne, DatumUplate,

IDOpomeneKazne, SifraOblikaKazne, Iznos >
IDRacunUplataKazne :
DatumUplate :
IDOpomeneKazne :
SifraOblikaKazne :
Iznos :
CHAR(10);
SHORTDATE;
CHAR(10);
CHAR(5);
INT CURRENCY;
Modelovanje
Model predstavlja simplifikaciju realnosti a modelovanje je nain da se
savlada sloenost konkretnog realnog sistema.
Modeli se izgrauju da bi se bolje razumeo realni sistem.
Modelovanje je opti pristup u svim inenjerskim disciplinama.
U svakoj oblasti postoje razliiti, esto standardizovani, intelektualni alati
(odnosno, jezici) za modelovanje sistema.
Ovde e biti rei o skupu modela koje bi trebalo standardno koristiti u
procesu razvoja IS.
Model je pojednostavljenje stvarnosti. Model obezbeuje ematske prikaze

sistema. Modeli mogu ukljuivati detaljne planove, kao i optije planove koji
daju pogled sa visine.
Dobar model ukljuuje one elemente koji imaju jasan efekat i izostavljaju
elemente koji nisu vani za dati nivo apstrakcije.
Svaki sistem se moe opisati sa razliitih aspekata korienjem razliitih
modela, pa je svaki model semantiki zatvorena apstrakcija sistema. Model
moe biti strukturni, naglaavajui organizaciju sistema ili dinamiki,
naglaavajui ponaanje sistema.
Jedinstveni jezik modelovanja UML (Unified Modeling Language) predstavlja
osnovu standarda koji se predlae, a proiren je sa modelima koji ne
naruavaju njegovu jedinstvenost, ve ga dopunjavaju i jednostavno
povezuju sa postojeom praksom razvoja IS.
Korisnike funkcije Sluaji korienja

Nijedan sistem ne postoji izolovano. Svaki sistem koji je vaan sadejstvuje sa
ljudskim ili automatizovanim izvodaima, koji taj sistem iz nekog razloga
koriste, a ti izvoai oekuju od tog sistema da se ponaa na predvidljive
naine. Korisnike funkcije (sluajevi korienja) se primenjuju da se prikae
eljeno ponaanje sistema koji razvijate, a da pri tom ne mora da se
specifikuje kako se to ponaanje realizuje. Korisnika funkcija obezbeuje
nain da se vai projektanti sporazumevaju sa krajnjim korisnicima sistema i
ekspertima iz te oblasti.
Korisnika funkcija je opis skupa sekvenci akcija, ukljuujui varijacije koje
sistem izvodi radi postizanja primetnog rezultata koji je za nekog izvodaa
vaan. Grafiki, korisnika funkcija se oznaava kao elipsa.
Slika 10. Dijagram sluaja korienja

SK: IzdavanjeDVD
Naziv SK
Izdavanje DVD
Aktori SK Korisnik
Uesnici SK Korisnik i sistem
Preduslov: Sistem je ukljuen i korisnik je ulogovan pod svojom ifrom.
Korisnik je ve aktivirao formu IzdavanjeDVD.
Osnovni scenario SK:
1. Korisnik unosi BrlanskeKartice.
2. Korisnik zahteva prikaz podataka o lanu iz baze Evidencija lanova.
3. Sistem nalazi podatake o lanu za uneti lanski broj.
4. Sistem prikazuje podatke o lanu na formi Izdavanje DVD.
5. Sistem trai prikaz statusa o zaduenju.
6. Sistem prikazuje status lana.
7. Korisnik zahteva prikaz forme DVDBaze.
8. Sistem kreira konstruktor forme K1.
9. Sistem prikazuje formu DVDBaze.
10.
Sistem prikazuje DVDBazu.
11.
Sistem lista DVDBazu radi prikaza filmova.
12.
Sistem prikazuje listu filmova u DVDBazi.
13.
Korisnik zahteva osveavanje DVDBaze.
14.
Sistem prikazuje osveenu DVDBazu.
15.
Sistem lista osveenu DVDBazu.
16.
Sistem prikazuje listu filmova u osveenoj DVDBazi.
17.
Korisnik bira tip pretrage DVDBaze.
18.
Korisnik unosi podatak o filmu.
19.
Korisnik zahteva pretragu DVDBaze.
20.
Sistem prikazuje DVDBazu radi pretrage.
21.
Sistem pretrauje DVDBazu radi pronalaenja eljenog filma.
22.
Sistem prikazuje podatak o filmu.
23.
Korisnik zahteva selektovanje filma.
24.
Sistem selektuje film.
25.
Sistem prikazuje selektovani film.
26.
Korisnik zahteva izmenu u DVDBazi.
27.
Sistem kreira konstruktor forme K2.
28.
Sistem prikazuje formu Izmena podataka sa prosledjenim
podacima.
29.
Korisnik zahteva ekiranje izdatog filma.
30.
Korisnik zahteva auriranje na formi Izmena podataka.
31.
Sistem aurira podatke u DVDBazi.
32.
Korisnik zahteva dodavanje podataka o filmu.
33.
Korisnik zahteva prikaz Narudbenice.
34.
35.
Sistem prikazuje formu Narudbenica sa prosledjenim
podacima.
36.
Korisnik zahteva narudbinu.
37.
Sistem
upisuje
podatke
iz
Narudbenice
u
bazu
NarudbinaeljenogDVD.
38.
Korisnik zahteva prikaz naruenih filmova.
39.
Sistem pretrauje bazu radi pronalaenja naruenih filmova.
40.
Sistem pretrauje Narudbenicu u DVDBazi.
41.
Sistem prikazuje naruene filmove.
42.
Korisnik zahteva izdavanje filmova.
43.
44.
Sistem prikazuje formu Raun sa listom podataka.
45.
Korisnik zahteva tampanje rauna.
46.
Sistem aurira podatke u bazi RaunUplataIznajmljivanjaDVD.
47.
Sistem aurira podatke u bazi UplataIznajmljivanjaDVD.
48.
Sistem tampa raun.
Alternativni scenario:
2.1.
Ukoliko korisnik nije uneo BrlanskeKartice sistem prikazuje
poruku o greci.
6.1. Ukoliko je lan zaduen onemoguava se izdavanje DVD filma.
17.1. Korisnik odabira jedan od tipova pretrage:
- pretraga po nazivu
- pretraga po tipu
- pretraga po godini
35.1. Ukoliko lan odustane od narudbine moemo ponititi narudbinu
klikom na dugme Odustani.
48.1. Ukoliko postoji problem pri tampanju sistem prikazuje poruku o

problemu pri tampanju.
Sekvencijalni dijagram
Sekvencijalni dijagram prikazuje komunikaciju izmeu skupa objekata,
koja se ostvaruje porukama koje objekti meusobno razmenjuju u cilju
ostvarivanja oekivanog ponaanja.
Sadri dve dimenzije:
Vertikalnu oznaava vreme
Horizontalnu oznaava objekte
Koristi se za prikaz scenarija.
Poruke se alju od objekta do objekta i postavljaju se na strelici. Kada
se poalje poruka tada sledi akcija.
Imamo tri vrste osnovnih poruka:
Poziv (call) -pokree operaciju objekta primaoca
Povratak (return) vraa vrednost poziva
Slanje (send) asinhrono se alje signal primaocu
: Forma Izdavanje DVD
: Koordinator Klas a K1
: EvidencijaClanova
: Korisnik
: Narudzbina
Zeljenog DVD
: Forma
DVDBaza
: Koordinator
Klasa K2
: Forma Izmena
Podataka
: Koordinator
Klasa K3
: Forma
Narudzbenica
: Koordinator
Klasa K4
: DVDBaza
: Racun Uplata
Iznajmljivanja DVD
: Forma Racun
: Uplata
Iznajmljivanja DVD
1: UnesiBrClanskeKartice(BrClanskeKartice:Integer)
2: NadjiClana_click()
3: NadjiClana(BrClanskeKartice:Integer)
4: ListajPodatke()
5: Pri kazPodatakaOClanu(Lista)
Ukoliko korisnik nije
uneo broj clanske
kartice sist em prikazuje
6: ProveraZaduzenja(BrCl anskeKarti ce:Integer)

7: ListajZaduzenja()
8: PrikazStatusaOZaduzenju(Status:Bool ean)
Ukoliko je clan
zaduzen
onemogucava se
izdav anje
9: DVDBaza_click()
10: Ot voriFormuDVDBaza(Forma:Konstructor)
11: PrikazFormeDVDBaza(Forma:Konstructor)
12: PrikaziDVDBazu()
13: ListajDVDBazu()
14: PrikazFilmova(Lista)
16: PrikaziOsvezenuDVDBazu()
15: Osvezi_click()
17: ListajOsv ezenuDVDBazu()
18: PrikazFilmovaOsvezeneDVDBaze(Lista)
19: SelekcijaKriteri jumaPretrage_click()

Korisnik odabira jedan od
kriterijuma pretrage:
-pretraga po nazivu
-pretraga po tipu
-pretraga po godini
20: UnosPodatakaOFilmu()
21: Pretraga_click()
22: PretragaDVDBaze()
23: Pretraga()
24: PrikazPretrage(Li sta)
25: Selektuj_click()
26: SelektujFilm()
27: SelektovanFilm()
28: Izmeni_click()
29: Otv oriFormuIzmenaPodataka(Forma:Konstructor, Lista)
30: PrikaziFormuIzmenaPodataka(Lista)
31: CekirajIzdato_click()
32: Azuriraj_cl ick()
33: AzurirajPodatke(Lista)
34: Dodaj _click()

35: Narudzbenica_cl ick()
36: Otvori FormuNarudzbenica(Forma:Konstructor,Lista)
37: PrikaziFormuNarudzbenica(Lista)
Ukoliko clan odustane od
narudzbine mozemo
ponistiti narudzbinu, klikom
na dugme Odust ani
38: Naruci_click()
39: UpisPodataka(Lista)
40: NaruceniFi lmovi_click()
41: PretraziBazuNarudzbinaZeljenogDVD(BrClanskeKartice:Integer,Status:Boolean)
42: PretragaNarudzbina()
43: PrikazNarucenihFilmova(IDFilma:Integer)
44: Izdaj _click()
45: OtvoriFormuRacun(Forma:Konstructor,Lista)
46: PrikaziFormuRacun(Lista)
47: Stampaj_click()
48: Azuri rajRacun(Lista)
49: AzurirajUpl atu(Lista)

50: StampajRacun(Lista)
Ukoliko postoji problem

pri st ampanju sistem
prikazuje poruku o
problemu pri
stampanju
Slika 11. Sekvencijalni dijagram Izdavanje DVD
Dijagram saradnje
Opisuje saradnju i komunikaciju izmeu objekata u sistemu
Saradnja se prikazuje meusobnim vezama izmeu objekata
Komunikacija se prikazuje preko poruka koje objekti meusobno
razmenjuju
Za razliku od dijagrama sekvenci na dijagramu saradnje je naglaena
veza izmeu objekata.
Slika 12. Dijagram saradnje Izdavanje DVD
Klasni dijagram
Klasa predstavlja skup objekata koji imaju iste atribute i operacije, istu
semantiku i zajednike veze sa drugim objektima.
Objekat je pojava posmatrane klase i ima odreenu ulogu u sistemu.
Klasa je kategorija ili grupa stvari koje imaju sline karakteristike i nain
rada.
Klasa se sastoji iz atributa i operacija.
Svaka klasa mora imati cetiri operacije:
Upii ( )
Obrii ( )
Promeni ( )
Pogledaj ( )
Slika 13. Klasni dijagram Izdavanje DVD
Specifikacija logike procesa

Primitivne funkcije se detaljnije opisuju koristei neku vrstu strukturnog
prirodnog jezika odnosno pseudokoda i ovaj opis se naziva Specifikacija
logike primitivnih procesa.
Primitivni procesi se mogu opisati pomou pseudokoda (ukoliko sadre
skup operacija koje se izvravaju u jednoj transakciji u tano odreenom
redosledu). Karakteristika pseudokoda jeste u tome sto ima izgled kao kod
nekog objektivno orjentisanog programskog jezika.
Pseudokod Izdavanje DVD-a

void Main
{
upisiBrClanskeKartice( int BrClanseKartice);
if nadjiClana_click (e sender)
{
prikazPodatakaOClanu(BrClanskeKartice);
proveriZaduzenje(BrCalnskeKartice);
prikazstatusaOZaduzenju(BrclanskeKartice);
if (proverizaduzenje=true)
{ onemoguci izdavanje }
}
if DBDbaza_click()
{
Konstructor = Forma DVDBaza();
Posaljinaformu(lista);
Forma DVDBaza.Show();
}
if Izdaj_click()
{
Konstructor Forma Racun
Posaljinaformu(lista);
Forma Racun.Show();
}
if NaruceniFilmovi_click()
{
pretragaNarudzbine(brclanskekartice);
prikazNarucenihFilmova(brclanskekartice);
}
Forma DVDBaza

void Main()
{
if osvezi_click()
{
PretraziBazu();
PrikazFilmova();
}
SelekcijaPretrage()
{ case: pretragaponazivu(string naziv)
{UnosPodatakaoFilmu(naziv)}
breack;
case: pretragapotipu(string[] zanr)
{UnosPodatakaOfilmu(zanr[i])}
breack;
case: pretragapogodini(int od,do)
{UnosPodatakaoFilmu(od,do)}
breack;
}
if Pretraga_click()
{
pretragaBaze(UnosPodataka.Lista); prikaz(lista);}
// Forma ostatka pseudokoda je bazirana na ovakvoj primeni konstruktora klasa,
objekata tih klasa i njihovih metoda. Stoga smatramo da nije potrebno
objasnjavati ostatak koda, vec preporucujemo pregled inplementacije.
....................................
....................................
}
Implementacija softvera
Na slici 14. prikazan je izgled strane gde korisnik unosi svoje

podatke. Ukoliko je korisnik uneo ispravne podatke pristupie glavnoj strani.
Slika 14. Logovanje na sistem
Na slici 15. prikazan je izgled strane gde je korisnik pogreno uneo

neispravne podatke, pa mu je onemoguen pristup glavnoj strani, sa
porukom o panji: Greka prilikom prijave! Molimo proverite podatke.
Slika 15. Logovanje na sistem sa porukom o greci
Slika 16. Prikazan je izgled glavne strane. Na glavnoj strani se nalazi

menijska struktura i dugme za izlazak iz programa.
Slika 16. Izgled glavne strane sa menijskom strukturom
Iz opadajueg menija Usluna Sluba, klikom na Obrada Izdavanja

dolazi se na primitivan proces Izdavanje DVD. Klikom na Izdavanje DVD
dobija se forma Izdavanje DVD koja je data na slici 17.
Slika 17. Prikaz forme Izdavanje DVD

Klikom na Nai lana, ukoliko nije uneen broj lanske kartice prikazuje se
upozorenje: Molimo unesite broj lanske kartice, to je prikazano na slici 18.
Slika 18. Prikaz forme Izdavanje DVD sa porukom o upozorenju
Klikom na Nai lana, dobijaju se podaci o traenom lanu i sa

prikazom o statusu lana (duan/razduen), koja je data na slici 19. i sliici 20.
Slika 19. Prikaz forme Izdavanje DVD sa podacima o lanu i o statusu

razduen
Slika 20. Prikaz forme Izdavanje DVD sa podacima o lanu i o statusu duan
1
Klikom na DVD Baza, otvara se forma DVD Baza sa menijskom

strukturom, u kojoj korisnik odabira jedan od tipa pretrage (pretraga po
nazivu, pretraga po tipu, pretraga po godini). Ukoliko korisnik izabere
pretragu recimo po tipu a ne izabere tip pretrage i klikne na dugme
Pretraga,prikazae mu se poruka upozorenja: Niste odabrali anr filma, to
je prikazano na slici 21.
Slika 21. Prikaz forme DVD Baza sa grekom pri odabiru
Na slici 22. je prikazana pretraga po tipu, gde je korisnik odabrao

crtani film i klikom na Pretraga prikazani su crtani filmovi i podaci o njima.
Korisnik dalje klikom na Selektuj selektuje traeni crtani film. Klikom na
Dodaj u donjem delu forme DVD baze prikazuju se ID filma i naziv crtanog
filma.
Slika 22. Prikaz forme DVD Baza
Dnevni limit za broj izdatih filmova je najvie tri. Ukoliko korisnik

pokua da doda i etvrti film,prikazuje se poruka paznje: Dostigli ste dnevni
maksimum po lanu, to se vidi na slici 23.
Slika 23. Prikaz poruke da je dostignut dnevni maksimum po lanu

Klikom na Izmeni na formi DVD baza otvara se forma Izmena
podataka, u kojoj se prikazuju podaci o izabranim filmovima to je prikazano
na slici 24.
Slika 24. Izgled forme Izmena podataka
Na slici 25. prikazana je forma na kojoj je korisnik obelei da je film

izdat, a zatim bira Azuriraj, na kojoj se pojavljuje poruka: Uspeno
Aurirano. Zatim se forma zatvara.
Slika 25. Izgled forme Izmena podataka sa porukom o uspenom auriranju

Klikom na Narudzbenica na formi DVD baza otvara se forma
Narudzbenica sa podacima o izabranim crtanim filmovima. Ukoliko se lan
prdomislio u vezi naruenog filma, korisnik bira Odustani, ukolko je sve u
redu ide naNaruci,to je prikazano na slici 27.
Slika 27. Priaz forme Narudzbenica
Klikom na Naruci otvara se forma Izdavanje DVD-a, koja klikom na

NaruceniFilmovi, prikazuje naruene filmove,to je prikazano na slici 28.
Slika 28. Prikaz forme Izdavanje DVD sa podacima o naruenim filmovima

Klikom na Izdaj, otvara se forma Raun,sa iframa izdatih filmova i
cenom za uplatu,to je prikazano na slici 29.
Slika 29. Izgled forme za Izdavanje DVD-a i forme Raun

Na slici 30. prilikom klika na Stampaj, tampa se raun. Ukoliko
postoji problem sa tampaem,pojavljuje se poruka panje: tampa nije
prikljuen i/ili nije kalibrisan.
Slika 30. Prikaz forme Raun sa porukom o panji

Na glavnoj strani prilikom pokuaja da sa menijske strukture
odabiramo Obrada lanstva (iz Uslune Slube), Dugovanje lana i Vraanje
DVD (Obrada Izdavanja iz Uslune Slube) i Administacija pojavie se poruka
panje: U fazi izrade, to je prikazano na slici 31.
Slika 31. Poruka sa glavne strane da su neki delovi jo u fazi izrade
Na glavnoj strani prilikom klika na O Programu sa menijske strukture

prikazuje se detalji o autorima programa i opisu programa, to je prikazano
na slici 32.
Slika 32. Poruka o detaljima o programu
LITERATURA
1. Predavanja i beleke iz predmeta Informacioni sistemi kod profesora dr

Zorana Anelkovia.
2. Predavanja I beleke iz predmeta Informacioni sistemi kod Tamare
Ognjanovi.
3. Booch G.,Rambaugh J.,Jacobson I., The Unified Modeling Language User
Guide, Addison-We seley, 1999.
4. http://www.visualcase.com/tutorials/uml-tutorial.htm
5. Vizualno modelovanje Rational rose 2002 i UML; autor: Terry Quatrani
6. UML Tutorial; autor: Heinrich Hussmann

7. Booch G.,Rambaugh J.,Jacobson I., The Unified Modeling Language User
Guide, Addison-We seley, 1999.
8. http://www.sparxsystems.com/resources/uml2_tutorial/uml2_sequencedia
gram.html
9. http://atlas.kennesaw.edu/~dbraun/csis4650/A&D/UML_tutorial/what_is_u
ml.htm
10.
http://www.cragsystems.co.uk/ITMUML/
11.
http://www.smartdraw.com/tutorials/software/uml/tutorial_01.htm
12.
http://www.visualcase.com/tutorials/uml-tutorial.htm
13.
Vizualno modelovanje Rational rose 2002 i UML; autor: Terry Quatrani
14.
UML Tutorial; autor: Heinrich Hussmann
15.
Osnove Objektnog Modeliranja UML; Autor: Prof. Dr Alempije Veljovi

Informacioni Sistem DVD Kluba

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Informacioni Sistem DVD Kluba

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Informacioni Sistem DVD Kluba

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Informacioni sistem DVD Kluba