Kao to je poznato, pri ravnotenom hladjenju austenita do take AC1,

njegovaslobodna energija (G) praktino postaje jednaka slobodnoj energiji

niskotempera-turskih faza (ferita i cementita). Zato i transformacija austenita u
realnim uslovimamoe nastati samo uz manje ili vee pothladjivanje (ispod AC1),
to ga ini metas-tabilnim i sklonim da se bre promeni u stabilniju strukturu.Ako
se ranije navedenim metodama ustanovi vreme poetka i kraja transforma-cije
austenita u uslovima neprekidnog hladjenja razliitim brzinama (npr. na mir-nom
vazduhu, pri prinudnom strujanju vazduha, ili u ulju, krenom mleku, vodi,vodi sa
5-10% NaCl ), dobija se dijagram kontinualnog hladjenja, tzv. "KH" dija-gram.
Opti oblici ovog dijagrama prikazani su na slici 6.24a. za ugljenine podeutektoidne elike i na slici 6.24.b za eutektoidni ugljenini elik. Slino kao i
kodizotermikog razlaganja austenita, najmanjim brzinama hladjenja odgovara
feritno- perlitna struktura (F+P) kod podeutektoidnog elika, odnosno feritnocementitna(F+Cm) kod nadeutektoidnog elika. Veim brzinama hladjenja
odgovara bejnitni-martenzitna (B+M), a najveim brzinama hladjenja isto
martenzitna struktura (M).
Analizirajui dalje KH-dijagram (sl. 6.24a) uoava se da, pri brzini hladjenja
v1neto manjoj od kritine (vkr = v2), jedan deo austenita difuziono se menja u
fini perlit (bejnit ), a drugi deo ostaje nepromenjen sve do Ms-temperature, kad
poi njenjegov bezdifuzioni preobraaj u martenzit. Krajnju strukturu tadaine
bejnit imartenzit . Ako se brzina hladjenja povea do v3(v3> vkr ), difuziona
promena aus-tenita vie nije mogua, on se prehladjuje do take Ms,
transformiui se dalje me-hanizmom klizanja umartenzit . Ispitivanja su pokazala
da se sav austenit ne tran-sformie u martenzit, ve da u strukturi kaljenih elika
uvek ostaje manja ili vea koliina nepreobraenog - zaostalog austenita. Iz
dijagrama na slici 6.24a se vidida pri hladjenju brzinama manjim od vp nastaje
konana struktura ferit + perlit , pri brzini izmedju vp i vb dobija se meovita
struktura ferita, perlita,Bejnita i martenzi-ta (F+P+B+M)1. Najzad, brzini
hladjenja izmedju v bi v1 odgovara meovita struk-turaF+B+M.Minimalna brzina
hladjenja, kojom se odlae promena austenita sve do Ms-temperature, odgovara
tangenti na koleno KH krive i naziva sekriti na brzina hla-djenja(v2, sl. 6.24a).
Nelegirani (ugljenini)elici imaju veoma veliku kritinu br-zinu hladjenja koja se
kree od 200-600C/s;vee brzine odgovaraju niskougljeni-nim elicima, a
najmanja vkr odgovara eutektoidnom eliku.Kod legiranih elika, svi dodatni
elementi (izuzev Co i Al) poveavaju stabil-nost austenita, pomeraju udesno
kinetike krive, to znai da produuju period in-kubacije, odnosno smanjuju v kr .
Najzad, treba istai da su strukture legiranihelika sloenije od nelegiranih; one
mogu biti meavina ferita, perlita, bejnita, martenzitai neto zaostalog austenita,
pa se krae nazivajumedjufaznim strukturama.
Kh dijagram je karakteristika samo jednog elika i ona mu omoguuje praenje
procesatransformacije austenita pri kontinualnom hlaenju razliitim brzinama.
Konstruie se naosnovu praenja razlaganja austenita ravnomjernom brzinom
hlaenja u toku vremena. Sluii nam za dobijanje tanih podataka i
temperaturnim intervalima u kojima se deavaju fazne transformacije pri
kontinualnom hlaenju, te i o strukturama koje se pri tomeformiraju.

Martenztna transformacija austenita predstavlja bezdifuzionu transformaciju

austenita u jednofaznu strukturu prezasi'enog rstog rastvora ugljika u a-feritu.
Kod IR dijagrama nastaje hlaenjem konstantnim temperaturama, dok kod KH
dijagrama nastaje pri kontinuiranom hlaenju. Martenzitna transformacija nastaje
kada brzina hlaenja stabilnogaustenita dostigne vrijednost kritine brzine, tako
da se austenit bez predhodnog oslobaanjaugljika transformie u prezaieni arastvor.
Strukture koje dobijamo pri uslovima kritine brzine hlaenja nazivamo
neravnotenim strukturama, jer se pri tome javlja odsustvo difuzionih procesa,
dok strukture koje dobijamonormalnim brzinama hlaenja su ravnotene,
odnosno one pri tome nastaju difuzionom procesom.
Pothlaenje predstavlja hlaenje strukture i to konstantnim brzinama hlaenja u
nekomtemperaturnom intervalu, i u zavisnosti od stepena pothlaenja ishod
izotermalne reakcije jeu vidu perlitne, beinitne ili martenzitne oblasti.
Beinit nastaje bez difuzionim martenzitnim procesom i difuziono perlitnim
procesom, a predstavlja mehaniku smjesu sastavljenu od a-vrstog rastvora
ferita, prezasien ugljikom i iz estica cementita, veoma fine perjasto-igliaste
strukture.
Strukture koje se dobijaju pri kritinim brzinama hlaenja su neravnotene i tada
imamoodustvo difuzionih procesa. A kod KH dijagrama gornja kritina brzina
hlaenja jeminimalna brzina hlaenja pri kojoj nastaju 100% neravnotene
strukture, strukture dobijene sporim hlaenjem nazivamo ravnotenim i imamo
prisustvo difuzionih procesa.