EVROPSKA UNIJA

-NASTANAKEvropska unija (skraeno: EU) je unija (zajednica) dvadeset sedam evropskih drava.
Evropska unija je nastala 1951. godine integracijom est evropskih zemalja: Francuske,
Nemacke, Italije, Belgije, Holandije i Luksemburga, najpre stvaranjem zajednice za ugalj
i elik-EZU (European Coal and Steel Community - ECSC), a zatim i Rimskim
ugovorom iz 1957. godine o stvaranju Zajdnice evropskog trita, odnosno Evropske
ekonomske zajednice EEZ (European Economic Community EEC) i Evropske
zajednice za atomsku energiju (European atomic energy community EURATOM).
Evropska zajednica za ugalj i elik je prestala da postoji 2002. godine, kada je istekao rok
od 50 godina na koliko je sklopljen Ugovor o njenom osnivanju, a Evropska ekonomska
zajednica je 1992. godine preimenovana u Evropsku zajednicu, tako da danas, postoje
samo dve evropske zajednice: Evropska zajednica (EZ) i Evropska zajednica za atomsku
energiju (EURATOM).
Ugovorom iz Mastrihta potpisanim 1992. godine (stupio na snagu 1993. godine),
oformljena je Evropska unija. Zato se ovaj ugovor zove Ugovor o stvaranju Evropske
unije (Treaty Establishing the European Union TEU). Njime je stvorena dananja
arhitektura EU. Ona se sastoji iz tri stuba koji zajedno ine EU.
I stub ine dve evropske zajednice (EZ i EURATOM)
II stub ini Zajednika spoljna i bezbednosna politika
(Common Foreign and Security Policy CFSP)
III stub ini Saradnja u oblasti policije i pravosua
(Police and Judicial Cooperation in Criminal Matters - PJCC).

-ISTORIJAT IRENJAOd nastanka 1951. godine evropskoj zajednici su se pridruivale:

1973. Danska, Irska i Velika Britanija
1981. Grka
1986. panija i Portugalija
1995. Austrija, Finska i vedska
2004. Poljska, eka, Madjarska, Slovacka, Slovenija, Litvanija, Letonija, Estonija,
Malta i Kipar
2007. Rumunija i Bugarska

-INSTITUCIJEDobro funkcionisanje Evropske unije bazira se na pet glavnih poltikih i ekonomskih

institucija i jo pet pomocnih institucija.
EVROPSKA KOMISIJA
Komisija tradicionalno zastupa interese Unije kao celine, takodje, predstavlja pokretaku
snagu za dalje integracije. Sastoji se od 27 lanova (medju kojima su predsednik i
potpredsednici), dravljana Unije koje imenuju predlau drave lanice, a za njihov izbor
neophodna je saglasnost Evropskog parlamenta. Mandat komesara je 5 godina i moze se
obnoviti.
OSNOVNE FUNKCIJE:
- Komisija ima pre svega slobodu zakonske inicijative. Ona jedina ima pravo
zakonodavne inicijative,
- zastupa opte interese Unije,
- brine o potovanju osnivakih Ugovora i obezbeuje pravilnu primenu pravila.
Nadgleda praksu, pre svega drava lanica i ako uoi nepravilnosti u radu pokree
postupak pred Sudom protiv odgovornih,
- kao izvrno telo Unije, Komisija upravlja politikom i pregovara u ime Unije u oblasti
meunarodne trgovine i saradnje. Takoe, Komisija upravlja budetom Unije i vodi
glavnu re u oblastima konkurencije, poljoprivrede, carinske i trgovinske politike
SAVET EVROPSKE UNIJE (SAVET MINISTARA)
Savet je glavno telo za donoenje odluka u Uniji. On donosi konane odluke o najveem
broju pravnih propisa EZ, odobrava sporazume sa treim dravama i zajedno sa
Parlamentom odluuje o budetu Unije. Njega ine predstavnici svih drava lanica na
ministarskom nivou. Funkciju predsedavajueg Saveta naizmenino vre drave lanice,
rotirajui se svakih 6 meseci. Odluke u Savetu se donose kvalifikovanom veinom
glasova. Prilikom glasanja u Savetu dolazi do izraaja razliita snaga lanica, tako da
lanice imaju razliit broj glasova: Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemaka po 29
glasova; panija i Poljska 27; Rumunija 14; Holandija 13; Belgija, Grka, eka,
Maarska i Portugal po 12; Austrija, Bugarska i vedska po 10; Irska, Danska, Slovaka,
Litvanija i Finska po 7, Letonija, Slovenija, Estonija, Luksemburg i Kipar 4 i Malta 3
glasa. Da bi odluka bila doneta kvalifikovanom veinom, potrebno je da odluka dobije
258 od moguih 345 glasova. Na osnovu dnevnog reda, Savet se sastaje u razliitom
sastavu: inostrani poslovi, finansije, obrazovanje, telekomunikacije itd.
OSNOVNE FUNKCIJE :
-On je zakonodavno telo Unije; za irok domen pitanja, praktikuje tu zakonodavnu mo
zajedno sa Evropskim parlamentom;
-Koordinira ekonomskim smerovima zemalja lanica;
-Zakljuuje, u ime EU, meunarodne dogovore sa jednom ili vie drava ili
meunarodnih organizacija;
-Zajedno sa Parlamentom, rukovodi budetom;

-Donosi odluke potrebne za utvrivanje i implementiranje zajednike meunarodne i

bezbednosne politike, na osnovu optih regulacija koje je doneo Savet Evrope;
-Koordinira aktivnostima zemalja lanica i usvaja merila u policijskoj i pravosudnoj
saradnji u pitanjima kriminala
EVROPSKI SAVET
Evropski savet ine efovi drava i vlada drava lanica, ministri inostranih poslova,
predsednik Komisije i Visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove. Ugovor o
EU opisuje Evropski savet kao organ koji Uniji daje neophodan podsticaj za razvoj i
opte politike smernice. Evropski savet donosi najznaajnije strateke odluke, koje
potom organi zajednica razrauju, pretau ih u pravno obavezujue akte i dalje sprovode.
Evropski savet treba razlikovati od Saveta Evropske unije kojeg ine resorni ministri, a
posebno od Saveta Evrope koji je posebna evropska medjunarodna organizacija, iji su
lanovi sve drave Evrope, ukljuujuci i Srbiju.
EVROPSKI PARLAMENT
Evropski parlament predstavlja organ Unije sa najveim demokratskim karakterom i
najveim legitimitetom, jer predstavlja graane Unije, koji njegove lanove, od 1979.
godine, biraju na neposrednim, demokratskim izborima, svakih 5 godina. Evropski
parlament ini 785 poslanika iz svih lanica Unije. Broj poslanika svake zemlje utvruje
se prema njenoj veliini, bruto drutvenom proizvodu i ekonomskoj snazi. Sedite
Parlamenta je zvanino u Strazburu, meutim najvei deo zasedanja i posla se obavlja u
Briselu. Poslanici u Parlamentu predstavljaju graane Unije i svoje partije. Tako da
poslanici nisu rasporeeni po nacionalnoj pripadnosti, ve po stranakoj i ideolokoj.
Iako, parlamentarna veina ne bira Komisiju, pravilo je da predsednik Komisije bude iz
grupacije, koja ima najvei broj mesta u Evropskom parlamentu.
EVROPSKI SUD
Evropski sud je glavna sudska instanca Evropske unije. Ima 27 sudija i 8 javnih branilaca
(Advocate general) i njegova nadlenost je da donosi presude u sporovima, koji zadiru u
oblast nadlenosti Evropske zajednice (dakle, samo 1. stub). Sud se stara za jednoobraznu
primenu prava Zajednice i u tom smislu ima ulogu vrhovnog suda. Njegova presuda je
konana i ima jau snagu od vrhovnih sudova drava lanica.
Osim ovih najvanijih , za funkcionisanje Evropske unije vane su i sledee pomone
institucije:
PRIVREDNI SUD-osigurava regularnost prihoda i rashoda EU;
EVROPSKA CENTRALNA BANKA-sprovodi zajedniku monetarnu politiku;
EKONOMSKI I SOCIJALNI KOMITET-predstavlja interese gradjanskog drutva;
KOMITET REGIONA- nadgleda potovanje lokalnih indentiteta;
EVROPSKA INVESTICIONA BANKA-finansira razvojne projekte u cilju
uravnoteenja ekonomskog i socijalnog razvoja cele Unije.