SEIZMIZAM

(skup svih seizmikih pojava)

Mikroseizmike pojave registrovane seizmografima
Makroseizmike pojave ovek registruje svojim ulima
Megaseizmike pojave - razaranje objekata i drastine deformacije
u Zemljinoj kori
- zemljotres - svako pomeranje tla izazvano oslobaanjem energije u litosferi
- seizmologija nauna disciplina koja prouava zemljotrese
- seizmotektonika - nauna disciplina koja prouava tektonske procese koji
dovode do pojave zemljotresa

UZROCI POJAVLJIVANJA ZEMLJOTRESA

naponska stanja u litosferi
irenje i kontrakcija litosfere

MESTA NASTANKA ZEMLJOTRESA

granine oblasti litosfernih ploa

VRSTE I TIPOVI ZEMLJOTRESA

PRIRODNI ZEMLJOTRESI:
Tektonski zemljotresi - usled pokreta masa u Zemljinoj unutrasnjosti.
Vezani su za rasedanje i nabiranje Zemljine kore. To su najjai i
najei zemljotresi
fore shock, glavni udar, after shock.
Vulkanski zemljotresi su uslovljeni vulkanskom aktivnou. Obicno
prethode erupcijama vulkana. Mogu da budu znatne jaine, ali su
redovno malog rasprostranjenja.
Urvinski zemljotresi nastaju oburvavanjem tavanica peina. najcee se
javljaju u krenjakim predelima. Zahvataju neznatna prostranstva i
slabe su jaine.
VETAKI ZEMLJOTRESI: nastaju radom oveka.
-podzemna eksploatacija
-nuklearne probe
-indukovani zemljotresi

ELEMENTI ZEMLJOTRESA I SEIZMOLOKA TERMINOLOGIJA

arite - mesto rasedanja koje inicira zemljotres
Hipocentar (fokus) - centar arita zemljotresa, odnosno mesto odakle polaze
seizmiki talasi.
Epicentar - oblast na povrini gde se potres najjae osea.

Dubina arita - rastojanje of hipocentra do epicentra

plitki - dubina hipocentra do 60 km
srednje duboki - dubina hipocentra 60-300 km
duboki - 300-720 km
Epicentralna oblast (pleisoseist) - oblast sa najveim oteenjima
Hipocentralno rastojanje - udaljenost seizmoloke stanice od hipocentra
Epicentralno rastojanje - udaljenost seizmoloke stanice od epicentra
Hipocentralno vreme vreme deavanja zemljotresa u hipocentru
Epicentralno vreme registrovanje trusnih talasa na povrini

SEIZMIKI TALASI

P talasi

Zemljotres se na povrsini tla manifestuje

kao pomeranje:
vertikalno - blize epicentru
horizontalno dalje od epicentra
Pomeranja su posledica seizmikih talasa,
uzdunih (longitudinalnih) i
poprenih(transverzalnih).

V=5-13,8 km/s
S talasi

longitudinalni talasi P-talasi

vibracija estica stenske mase u pravcu

kretanja talasa.
izazivaju komresiju i rastezanje materijala
brzina zavisi od gustine materijala
prolaze kroz sve sredine

transverzalni talasi S-talasi

V=3,2-7,3 km/s
Rejlijevi talasi

vibracija estica stenske mase normalno na

pravac kretanja talasa
samo kroz vrste sredine

povrinski talasi
rezultat dejstva P i S talasa

Loveovi talasi

Loveovi talasi vibracija u horizontalnoj ravni,

paralelno povrini Zemlje, normalno na pravac
kretanja talasa
Rejlijevi talasi oscilacija estica kruno,
navie i nanie

utvrivanje unutranje grae Zemlje

pomou seizmikih talasa

INSTRUMENTALNO REGISTROVANJE ZEMLJOTRESA

a) seizmografi
b) akcelerografi
c) seizmoskopi

Seizmogram

PRATEE POJAVE ZEMLJOTRESA

akustine seizmike pojave

- razliite zvune manifestacije

- brontidi tutnjave (trenje blokova u litosferi i vibracije tla)

svetlosne pojave

- trenutni odsjaj (pranjenje statikog elektriciteta)

pojava vatre

- emanacija zapaljivih gasova

iz razlomnih zona

- kidanjem elektrinih vodova i

gasnih infrastrukturnih
pravaca

oscilacije geomagnetskog i gravitacionog polja

promene elektrinog potencijala
deformacije reljefa
-

pukotine
izdizanja
sputanja
nastanak i nestanak razliitih formi reljefa

Klizanje tla
-pokretanje tla na padinama
(klizanje)
-odlamanje kamenih blokova
-nastanak odrona i pokretanje
lavina.

Likvefakcija tla
vodom zasieni granularni materijal
privremeno izgubi vrstou i ponaa
se kao tenost.

ODREIVANJE JAINE ZEMLJOTRESA

Magnituda (M) - relativna mera koliine osloboene energije u
hipocentru
neimenovan broj (1 9).
Magnituda ne zavisi od dubine hipocentra (zarita).
Rihterova magnitudna skala (Charls Richter, 1935 matematiki definisao
magnitudu kao energetsku meru dogoenog zemljotresa)

stepen
manje od 3.5
3.5-5.4
ispod 6.0

efekat zemljotresa
Ne oseaju ga ljudi, registruju ga samo
seizmografi.
Oseti se ali ne prouzrokuje tetu
Uzrokuje manje tete na veim
graevinama ali moe prouzrokavati vee
tete na loijim zgradama

6.1-6.9

Destruktivan u preniku od 10km

7.0-7.9

Veliki zemljotres,uzrokuje tete na veem

prostoru

8 ili vei

Nijedan vetacki objekat ne moze opstati.

Tlo i reljef menjaju izgled, zarusavaju se
jezera, dok reke menjaju svoja korita.
Rihterova skala - magnituda

Cunami

Veliki zemljotres kod Sumatre praen

"cunamijem 2004
Mag = 9.0
Cunami je praktino zbrisao sve obale od
Sumatre do juga Indije i ri Lanke
Konaan broj ljudskih rtava oko 300
hiljada.

Intenzitet (I) zemljotresa - stepen povrinskih efekata zemljotresa na

graevinskim objektima, tlu, ljudima.
Merkalijeva (MCS Mercali-Cancani-Siebergovu) skala, I - XII stepeni
ekvivalentne, ali znatno detaljnije skale:
EMS-98 (Evropska Makroseizmicka Skala, 1998),
MSK-64 (Medvedev - Sponhauer - Karnik skala, 1964).
Skale intenziteta su opisne i tekstualno izraavaju efekte zemljotresa na
zamljinoj povri.

Snaga zemljotresa opada sa udaljenjem od hipocentra.

Intenzitet zemljotresa na zemljinoj povri znaajno zavisi od dubine
zarita zemljotresa ali i od rastojanja take posmatranja do epicentra
Talasna priroda zemljotresa moe da dovede i do pojave rezonancije,
kada talasi naidju na tlo koje ima sopstvenu frekvenciju oscilovanja
blisku frekvenciji dolazeeg talasa.
1985 - Meksiko Siti.
- frekvencija seizmickih talasa jako jako bliska frekvenciji oscilovanja
tla ispod grada.
-sklapanje ovih frekvencija dovodi do beskonacnog poveavanja
amplitude.
1755 jedan od najjaih zabeleenih zemljotresa na Zemlji
- Epicentar u Atlantskom okeanu 200 km SZ od Lisabona.
- Procenjena magnituda 8,98

St

Efekat zemljotresa

Ne osecaju ga ljudi, registruju ga samo seizmografi.

II

Reaguju samo vrlo osetljive osobe u stanju mirovanja.

III

Oseti ga vie ljudi u zatvorenom prostoru.

IV

U kuama ga oseti vei dio stanovnika, a na otvorenom samo pojedinci. Posue i prozori
zveckaju. Pojedinci se bude iz sna.

Osete ga mnogi i na otvorenom prostoru. Predmeti koji slobodno vise, zanjiu se. Kod
pojedinaca izaziva manju paniku.

VI

Osete ga sve osobe. Slike padaju sa zidova. Na slabije graenim zgradama nastaju prva
oteenja.

VII
VIII
IX
X
XI
XII

Nastaju ruenja delova nametaja u stanovima. Oteenja se javljaju i na kvalitetnijim

kucama: manje pukotine na zidovima. Rue se delovi dimnjaka na kuama, padaju crepovi.
Na slabijim objektima su moguca vea oteenja.
Veina ljudi oteano ostaju na nogama. Javljaju se oteenja na 25% kua, neke slabije
se rue. U vlanom tlu i na padinama javljaju se manje pukotine.
Opta panika. Oko 50% kua znatno je oteeno, mnoge se rue, a veina je
neupotrebljiva za dalje stanovanje.
Teka oteenja javljaju se na oko 75% objekata, a veina njih se rui. U tlu nastaju
pukotine irine do nekoliko centimetara; Sa padina se odronjavaju stene, stvaraju se
velika klizita u tlu.
Rue se sve zidane zgrade. U tlu nastaju iroke pukotine iz kojih prodire voda sa peskom
i muljem. Javljaju se veliki odroni.
Nijedan vetaki objekat ne moe opstati. Tlo i reljef menjaju izgled, zaruavaju se
jezera, dok reke menjaju svoja korita.

EMS-98 skala

SEIZMIKA REGIONALIZACIJA
Utvrivanje seizmikih karakteristika odreenog podruja
Karte seizmike rejonizacije
Pravilnost u pojavljivanju zemljotresa:
- Centralna i zapadna Srbija
(Kolubarski basen, Podruje planine Rudnik, Krupanj)
- Dolina Velike Morave
(Svilajnac-Jagodina)
- Kopaonik
- Depresija Kosova i Metohije
- Leskovaka kotlina
- Vranjska kotlina

MOGUNOST PREDVIANJA ZEMLJOTRESA

Dugorone prognoze karakter trusnih oblasti, ciklusi ponavljanja zemljotresa,
veliina magnituda, maksimalni dogoeni intenziteti...
- seizmike karte seizmoaktivnih zona (max intenzitet potresa)
- karte povratnih perioda
Kratkorone prognoze seizmiki instrumenti

Seizmiki hazard verovatnoa pojavljivanja zemljotresa

Prognoza moguih potresa u Srbiji
za narednih 100 godina:
9 MCS Rudnik, Kopaonik, Lazarevac, Svilajnac,
Uroevac, Gnjilane
8 MCS Fruka Gora, Ada, Kanjia, Kosmaj,
dolina Velike Morave, Krupanj, Loznica
7 MCS iri prostor Srbije
6 MCS jugozapadna Srbija

TRUSNE OBLASTI U SVETU

- Cirkumpacifika oblast
- Oblast Atlanskog okeana
- Alpsko-Himalajski pojas

Recentna seizmika aktivnost

TRUSNE KARAKTERISTIKE IRE OKOLINE BEOGRADA

Beograd - zona intenziteta 7 MCS
zona intenziteta 9 MCS Lazarevac, Topola, Rudnik, Svilajnac, Despotovac
2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012