1.

Broadcasting podrazumeva korienje jednog predajnika velike snage i nekoliko relativno

jeftinih prijemnika. Signali koji prenose informacije se prenose samo u jednom smeru.
2. Point to point komunikacioni proces se odvija putem linka izmeu jednog predajnika i
jednog prijemnika. U ovom sluaju postoji dvosmeran tok signala koji prenose informacije, to
zahteva postojanje predajnika i prijemnika na obe strane.
3. Da bi raunar mogao da razmenjuje podatke s drugim raunarom, ili nekim drugim perifernim
ureajem koji se prikljuuje na raunar , potrebno je da postoji:
komunikacioni medijum linija
komunikacioni ureaj hardver
komunikacioni softver
4. Komunikacioni medijum slui za povezivanje raunara s drugim raunarom (ili nekim
drugim ureajem koji se prikljuuje na raunar). Od njega zavisi brzina prenosa podataka izmeu
raunara, kao i najvea mogua udaljenost meu njima. Brzina prenosa izmeu dve jedinice meri
se brojem prenetih bitova u sekundi. S obzirom na to da je danas broj prenetih bitova u sekundi
uvek vei od 1000, a kod nekih medijuma i od milion, to je jedinica za merenje Kb/s, odnosno
Mb/s. Komunikacioni medijum moe da bude u vidu kabla ili beini.
5. Komunikacioni (prenosni) medijumi predstavljaju fiziki kanal koji se koristi za
povezivanje dva ureaja. Mediji se klasifikuju kao:
kablovski (ice, kablovi, optika vlakna)
beini gde se veza uspostavlja talasima (radio, mikrotalasnim, infracrvenim) ili drugim
signalima koji se emituju.
*Beine veze se koriste samo u sluajevima kada nije moguno poloiti kabl ili kada je veza na
veliku udaljenost suvie skupa ako se ostvaruje preko kabla.
* Kablovi omoguavaju najveu bezbednost i brzinu prenosa za gotovo svaku primenu
6. Kablovski komunikacioni medijumi:
-Specijalni kablovi za povezivanje koriste se za direktno povezivanje, na maloj udaljenosti (do
nekoliko metara), dva raunara ili raunara i drugog ureaja.
-Upredena parica (UTPunshilded twisted pair) je prvobitno koriena za telefonske
komunikacije i ostala je glavni medijum za mesni i lokalni telefonski saobraaj I prenos
podataka. Parica se sastoji od dve izolovane ice, najee bakarne, upredene ravnomernim
korakom upredanja. Trenutno je najjeftiniji medijum pa se esto koristi u varijanti vieparica u
istom omotau. Osetljiv je na spoljne smetnje jer nije oklopljen.
- Koaksijalni kabl se sastoji od jednog debelog, najee bakarnog, provodnika oko koga se
nalazi izolacija. Sve zajedno je koaksijalno obmotano bakarnom ili aluminijumskom mreicom i

zatieno spoljnim omotaem. Koaksijalni kabl moe biti razliitih debljina. Koristi se za
povezivanje ureaja na vee daljine (do nekoliko stotina metara)
-Optiki kabl se pravi u obliku fleksibilnih staklenih ili plastinih vlakana male mase i dimenzija,
du kojih se prenosi svetlosni signal. Oko vlakna se nalazi omota koji potpuno reflektuje
svetlost. Nije osetljiv na elektrine ili elektromagnetne smetnje. Kapacitet mu je nekoliko stotina
puta vei od upredenih parica. U komunikaciji preko optikog kabla, elektrini signal se
korienjem modulatora pretvara u puslirajuu svetlostkoja se prenosi putem kabla. Ova svetlost
se na mestu prijema detektuje i ponovo konvertuje u elektrini signal.
7. Modem je najei medijum za povezivanje raunara sa telefonskim linijama. Ureaj koji vri
konverziju digitalnih u analogne signale (modulacija) i obrnuto (demodulacija) zove se modem
(modulator-demodulator).Interni - koji se ugrauje u raunar . Eksterni - koji se spolja prikljuuje
na raunar . Eksterni modemi se prikljuuju na serijski ili na USB port na poleini kuita.
8. Kartice mrenih adaptera (mrene kartice) predstavljaju vezu izmeu iane mree i
raunara (radne stanice). Ugrauju se u raunar i time se stvaraju prikljune take na raunaru
na koje mogu da se prikljue mreni kablovi.
9.Vrste linkova:
UP link-ujedno najbra, ali i najskuplja, jeste povezivanje na Internet pomou satelitske veze.
Ova veza podrazumeva satelitsku antenu prijemnik I satelitsku antenu predajnik. Ovakva veza
sa Internetom zasniva se na tome da korisnik moe i da prima i da alje podatke putem satelitske
veze, prilikom ega se ostvaruje velika brzina podataka.
Down link-Druga vrsta, neto jeftinija, takoe se koristi satelitskom vezom, ali sa tom razlikom
to se umesto antene predajnika koristi telefonska veza. Podaci se alju pomou telefonsk e veze,
a primaju se preko satelitske antene. Ovakva veza je veoma ekonomina i iroko je
rasprostranjena u svetu.
10. Komunikacioni softver ine programi koji omoguavaju komunikaciju dva ureaja
korienjem datogkomunikacionog ureaja i medijuma.
Razlikuju se dve vrste programa:
veznici (drajveri) omoguavaju da komunikacioni ureaj prihvata i izvrava komande koje su
zadate u skladu sa odreenim standardom za tu vrstu ureaja.
aplikacioni programi omoguavaju razliite vrste komunikacija meu raunarima ili izmeu
raunara I drugog udaljenog ureaja (na primer , tampaa ili faksa). Komunikacioni softver
obezbeuje sledee funkcije:
Postavljanje paramatara za rad u mrei
Ukljuivanje raunara u mreu
Rad korisnika u mrei
Sigurnosne mere

 Administrativni poslovi
Pomo korisniku
11. Kablovska distribuciona mrea je definisana kao preteno kablovska telekomunikaciona
mrea namenjena distribuciji radio i televizijskih programa, kao i pruanju drugih
telekomunikacionih usluga.
12. Zajedniki antenski sistem (ZAS) je sistem koji je namenjen za prijem i distribuciju radiodifuznih i/ili drugih signala u stambenim i drugim objektima. Zajedniki antenski sistem se
sastoji od:
prijemnih antena,
ureaja za pojaavanje i pretvaranje signala,
razvodne instalacije s izlaznim prikljucima i
- vodovima prijemnika.

13. Osnovni elementi Kablovskog distribucionog sistema su:

Prijemni antenski sistem
Glavna stanica
Razvodna mrea kablovskog sistema
14. Osim distribucije radio i televizijskih programa, u savremenim KD mreama potrebno je
predvideti mogunost prenosa u smeru od korisnika, to omoguava realizaciju dvosmernih
servisa, pre svega kablovskog Interneta. Za prenos signala u direktnom smeru (od glavne stanice
ka korisnicima) koristi se opseg 85 MHz do 862 MHz, odnosno do 2150 MHz, ukoliko se
prenose i signali iz opsega prve satelitske meufrekvencije(950-2150MHz). Za povratni smer
(od pretplatnika ka glavnoj stanici): od 5 MHz do 65 MHz. U povratnom smeru je mogue
koristiti frekvencijski opseg od 0 do 5 MHz, npr . za odravanja mree ili druge kontrolne,
nadzorne ili signalizacione svrhe.
15. KDS dodatni servisi
daljinski nadzor ,
nadgledanje i merenje,
video/audio na zahtev (VoD - Video on Demand),
plaanje prema gledanju (Pay per View) i po kanalu (Pay per Channel),
telekupovina (kataloka prodaja),
teleprodaja (npr . nekretnine),
telebankarstvo,
uenje na daljinu,
video igre sa vie uesnika,
telemedicina (zdravstvena nega),
telefonija i video telefonija (video konferencije)

16.Najee, u sastav glavne stanice ulaze sledei moduli:

- satelitski prijemnik je ureaj koji prima satelitske signale posdredstvom maloumnog
konvertora (LNC -Low Noise Converter) u opsegu prve satelitske meufrekvencije signala i vri
njihovu demodulaciju
na signale u osnovnom opsegu
- TV modulator je ureaj kojim se obavlja modulacija programa iz osnovnog opsega na eljeni
RF kanal. Koristi se za modulaciju internih TV kanala i satelitskih kanala.
- satelitski prijemnik-modulator je sklop koji objedinjuje funkcije satelitskog prijemnika i TV
modulatora.
Njime se signal iz opsega prve satelitske meufrekvencije demodulie i modulie na eljeni TV
kanal.
- TV demodulator obavlja demodulaciju prijemnih TV kanala na audio i video signal
- Kanalni konvertor (TV processor) TV KANALSKI PROCESOR je ureaj koji obavlja
konverziju TV signala
sa kanala na kanal.
- Transmodulatori predstavljaju sklopove koji vre promenu naina modulacije programa koji
se emituju
- FM procesor je ureaj koji ima zadatak da izvri konverziju frekvencije radio-programa.
Ulazni FM
signal prebacuje najpre na meufrekvenciju a zatim na eljeni FM kanal.
- FM modulator predstavlja ureaj koji ima zadatak da ulazni audio signal (mono - stereo)
modulie na
odreeni kanal UKT opsega 87.5 - 108 MHz
- FM pojaava je u osnovi irokopojasni pojaava za opseg 87.5 - 108 MHz. Koristi se za
pojaanje i
uvoenje FM radio i tonskog kanala u KDS sistem, uz minimalnu intermodulaciju.
- stereo koder je ureaj koji se primenjuje kod formiranja internih radio-programa u glavnoj
stanici i
ugrauje se u liniji sa FM modulatorom
- RF sabirnik je namenjen za povezivanje vie kanalskih procesora i i modulatora.
- optika terminalna oprema podrazumeva elektro-optike konvertore koji RF signal koji se
distribuira pretvaraju u optiki signal koji e se distribuirati kroz optiki deo mree I
optoelektronske konvertore kojim se optiki signal iz povratnog smera pretvara u odgovarajui
RF signal.
17. U zavisnosti koju teritoriju KDS pokriva i/ili broja izlaznih prikljunica definiu se nivoi
mree:
Magistralni nivo KD mree odnosi se na vezu izmeu KD mree i mree vieg nivoa na koju
se ona povezuje. Obino se planira na nacionalnom nivou kao optika mrea.
Primarna mrea predstavlja deo mree koji ine veze izmeu glavnih stanica u sistemu, veze
kojima se prenose signali izmeu glavne stanice i distribucione take ili izmeu distribucionih
taaka i odgovarajue aktivne i/ili pasivne opreme (pojaavai, jednice za napajanje, razdelnici,
odvodnici, itd.)

 Sekundarna mrea predstavlja deo mree koji ine veze za povezivanje distribucionih taaka
I distribucione mree i odgovarajua aktivna i/ili pasivna oprema (pojaavai, jednice za
napajanje, optiki vorovi, razdelnici, odvodnici, itd.). Moe se realizovati korienjem optikih
I koaksijalnih kablova. Ako je primarna mrea realizovana koaksijalnim kablovima i sekundarna
se mora realizovati koaksijalnim kablovima
18. Distrubucionu mreu sainjavaju:
distribucioni pojaavai (koji, kao poslednji aktivni elementi u razvodnoj mrei, pojaavaju
signal do potrebnog nivoa tako da nivo na izlaznim prikljunicama bude u propisanim
granicama),
odgovarajui kablovi,
razdelnici,
odvodnici,
izlazne prikljunice.

19. Postoje tri naina realizacije mree za finalnu distribuciju:

1) Prolazni razvod, za realizaciju prolaznog razvoda koriste antenskeprikljunice, kroz koje
prolazi koaksijalni kabl koji vodinarednog korisnika (npr . na sledeem spratu). Poslednja
prikljunica u lancu, zavrna prikljunica, je drugaije konstrukcije, tanije ima ugraeno
zavrno optereenje. Prednosti ovakvih mrea su jednostavna realizacija I mala cena, Nedostaci
su brojni, a pre svega se ogledaju u tome da jedan korisnik moe da prekine dovod svim
korisnicima iza njega, mala izolacija izmeu korisnika tako da se lako mogu preneti smetnje,
nemogunost pruanja individulanih i interaktivnih servisa, nemogunost iskljuivanja korisnika
koji ne plaa itd.
2) Razvod tipa zvezda, mrea za razvodom tipa zvezda predstavlja najbolje reenje sa stanivita
savremenih kablovskih mrea. Realizuje se samo distribucionim pojaavaima I razdelnicima,
od kojih se vodi poseban kabl do svakog korisnika. Prednosti ovakvog razvoda su oigledne.
Priblino jednak nivo signal kod svih korisnika, mogunost pruanja individualnih i
interaktivnih servisa itd.), a osnovni nedostatak je velika cena, uslovljena neophodnou
provlaenja kabla do svakog korisnika.
3) Odvodni razvod, mrea sa odvodnim razvodom Realizuje se pomou odvodnih elemenata i
odgovarajuih antenskih prikljnica. Odvodnici imaju: ulaz, izlaz i odvode. Postoje odvodnici sa
jednim, dva, tri, etiri ili vie odvoda. Razvod odvodnog tipa predstavlja neku vrstu kompromisa
izmeu prolaznog razvoda i razvoda tipa zvezda. U praksi se esto sreu i reenja koja
predstavljaju razliite kombinacije pomenutih struktura, pre svega kombinacija odvodnog
razvoda I razvoda tipa zvezda.
20. Linijski pojaavai, koji se postavljaju du sekcija koaksijalnih kablova u primarnom i
sekundarnom delu mree, i slue da kompenzuju gubitke koji nastaju u koaksijalnim kablovima.

21.Nacrtati JLP I DLP

22. Sastavni moduli jednosmernog linijskog pojaavaa su:
korektor , pasivni sklop koji ima inverznu frekvencijsku karakteristiku u odnosu na
frekvencijsku karakteristiku koaksijalnog kabla (tj. slabljenje korektora opada sa porastom
frekvencije), tako da se na njegovom izlazu dobija ravna frekvencijska karakteristika u celom
opsegu.
atenuator , je modul sa ravnom frekvencijskom karakteristikom. Podeavanjem slabljenja
atenuatora, koje se vri nakon podeavanja korektora obezbeuje se eljeni nivo signala na
ulazu pojaavaa.
pretpojaava (opciono), U sluaju da je za obezbeenje potrebnog radnog nivoa potrebno
dodatno pojaati signal, u distribucioni pojaava se ugrauje i modul predpojaavaa.
elementi za razvod (0dB atenuatori, razdelnici I odvodnici). Nakon pojaanja signala kroz
pojaava u cilju obezbeivanja potrebnog nivoa signala na izlazu, broj izlaza se dobija
eljenom podelom signala u izlaznom kolu pojaavaa. Podela signala se izvodi razvodicima i
odvodnicima na jednake ili nejednake delove.
23. U dvosmernim KDS sistemima koriste se dvosmerni linijski pojaavai. Princip rada ovih
pojaavaa je isti kao i kod jednosmernih pojaavaa, s tim to osim direktne grane postoji i
povratna grana za pojaanje signala u povratnom smeru.
24. DLP ubacivanje napona
Ubacivanje na mestu glavne stanice
Ubacivanje na liniji sa istim smerom
Ubacivanje na liniji sa suprotnim smerom + slike za sva 3!!!
25. Intermodulacija je proces kojim se usled nelinearnosti ureaja sistema proizvode parazitni
(neeljni) signali (nazvani produkti intermodulacije) na frekvencijama koje su linearna
kombinacija frekvencija ulaznih signala.
26. Unakrsna modulacija je neeljena modulacija nosioca eljenog signala prouzrokovana
modulacijom drugog signala nastala usled nelinearnosti sistema.
27. Za proraun nivoa signala u primarnoj, sekundarnoj I distribucionoj mrei KDS-a
koriste se sledei podaci:
1) broj distribucionih kanala;
2) broj predvienih kaskadno vezanih pojaavaa;
3) odnos signal/um;
4) odnos signal/intermodulacija;
5) odnos signal/unakrsna modulacija;
6) slabljenje kabla zavisno od frekvencije;

7) promena slabljenja kabla zavisno od temperature;

8) predvieni frekvencijski opseg za distribuciju.