m ilenijum

kraj sveta?

Supervulkan

Fenomen
2012:

pretnja planeti

ASOPIS ZA NAUKU I TEHNOLOGIJU
BROJ 1
FEBRUAR 2012. CENA: 99 RSD
CG 1,5
BIH 2,5 KM
MAK 80 DEN

NAJSKUPLJI URAGANI
U ISTORIJI SAD

DA LI NAS
IMA PREVIE

SATELITSKI SISTEMI: NEBESKE OI I UI

samo 1260 dinara

12

PRETPLATITE SE NA MAGAZIN DIJETA I LEPOTA

Saveti nutricionista, lekara,

ekaara,
fizioterapeuta, trenera,
a,
iskustva poznatih linosti
osti

it e
r vi erak ara
e
z
Re j prim din
svo
amo
za s

86di4nu dana

o
za g

Stalne rubrike
m
mravljenje,
lepota, kuhinja,
uhinja, ivot ssa stilom,
vebe i rekreacija...
ve

U cenu uraunati
trokovi dostave
na Vau adresu

m ilenijum
ASOPIS ZA NAUKU I TEHNOLOGIJU

Izdava:
Ecoprint d.o.o.

Generalni direktor:
Duan Jugovi
Glavni i odgovorni
urednik:
Slobodan Kljaji
Glavni i odgovorni urednik
revije Milenijum:
Jaka Jovovi
email: jaksa.jovovic@pregled.rs

Re urednika

otovani itaoci, pred vama je prvi broj asopisa Milenijum. Na novi asopis
e izlaziti jednom meseno. Namera nam je da se bavimo naukom i ljudskim
dostignuima na zanimljiv i popularan nain, interesantan svim uzrastima ita
laca. Potrudiemo se da u okviru zasebnih rubrika prikaemo svet
nauke u raznim oblastima. Na stranicama Milenijuma redovno e
se nai izvetaji o otkriima Nase, Evropske svemirske agencije i
drugih svetskih institucija koje se bave ovom tematikom, kao i
vesti o zanimljivim dogaajima i otkriima u celom svetu. Moete
nam slati svoje predloge i radove na milenijum@pregled.rs.
Trudiemo se da pregledamo sve i objavimo zanimljive stvari.
Takoe moete predlagati teme i oblasti o kojima elite vie da
saznate, jer mi smo tu zbog vas.
Srdaan pozdrav,
Jaka Jovovi, glavni urednik revije Milenijum

Direktor marketinga:
Drago Deli

Sadraj

Urednik specijalnih izdanja:

Dinko Jelii

Marketing:
Duko Borovi, Momilo Konta,
Rada Stojkovi, Ivana Projovi
Sekretarijat:
011/3196320
Centrala:
011/3193929, 011/3193265
Pretplata:
011/3196321
Marketing:
011/3196322, 011/3196323
Email:
milenijum@pregled.rs
tampa:
Politika a.d.
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
79
MILENIJUM / glavni i odgovorni urednik
Jaka Jovovi. 2012, br. 1 (februar) .
Novi Beograd (Palmira Toljatija 5) :
Ecoprint, 2012 (Beograd : Politika). 30 cm
Meseno
ISSN 22178341 = Milenijum
COBISS.SRID 188942092

12 - 14

Minut 1.800 dolara

15 - 17

Jeloustonska pretnja planeti

- supervulkan

20 - 24

Katrina najvea prirodna

katastrofa u SAD

25 - 26

Pet najskupljih uragana

27

Najtoplija La Ninja godina

28 - 29

Menaderska bolest
- usud uspenih

32 - 33

Efekat leptirovih krila

34 - 35

Biljka koja jede pacove

36 - 37

Da li nas ima previe?

40 - 42

Energija sa njive - opasnost

od pandemije gladi?

43 - 44

Nebeske oi i ui

46 - 49

Branislav Jovani: Na Marsu

bismo mogli da gajimo pasulj

50 - 51

Svet mrtvih tela

52 - 53

Sve o vodi

54 - 56

Lektorkorektor:
Mira Nikitovi

Otkrivanje Marsa

Fotografija:
Predrag Todorovi,
Jelena Jovanovi

6 - 11

Dizajn:
Zoran Mihailovi
Prelom:
Merima Dimitrijevi

Fenomen 2012: kraj sveta?

Saradnici:
Marija Boani, Mariola Panteli,
Igor Todorovi, Mirko Raji,
Danka Jovanovi, Marko Risti,
Aleksandar Trnovski

SVEMIR / mozaik
U centru Mlenog puta
supermasivna crna rupa
etiri univerzitetska profesora iz amerikih institucija
dobitnici su vedskih Krafurd nagrada za matemati
ku i astronomiju.
Svaka kategorija vredna je etiri miliona kruna
(580.000 dolara). Belgijanac an Buren sa prinsto
novog Instituta za napredne studije i Australijanac
Terens Tao sa Univerziteta u Kaliforniji podelili su
matematiku nagradu za izvanredno reavanje pro
blema i doprinos u nekoliko grana matematike.
Amerikanka Andrea Gec podelila je nagradu za
astronomiju s Nemcem Rejnhardom Gencelom za
pronalaenje najsigurnijeg dokaza da se u centru
Mlenog puta nalazi supermasivna crna rupa. Oboje
su profesori na kalifornijskom univerzitetu, a Gencel
je i nauni direktor nemakog Maks Plank instituta.

Kamenje s Marsa
palo u Afriku
Naunici su potvrdili da meteoritsko kame
nje koje je palo prolog leta u Maroku, u
Severnoj Africi, potie sa planete Mars. To
je tek peti put da su strunjaci hemijskom
analizom potvrdili da delovi meteorita koje
su ljudi videli kako padaju na zemlju potie
sa Marsa. Poslednji put to se desilo 1962.
godine. Naunici veruju da je meteorit pao
na Zemlju u Severnoj Africi prolog jula,
poto je tada vieno kako pada uarena
lopta, a ima i videosnimaka, ali su koma
dii pronaeni tek krajem decembra. Spe
cijalni komitet strunjaka za meteorite,
meu kojima se nalaze i naunici iz ame
rike svemirske agencije Nasa, potvrdili
su rezultate testova. Oni su potvrdili da
nedavno pronaeni komadi meteorita te
ki ukupno oko sedam kilograma potiu s
Marsa. Najvei kamen teak je oko jedan
kilogram. Astronomi veruju da je pre vie
miliona godina neto jako veliko udarilo u
Mars i tada odvalilo delove te planete koji
su izleteli u solarni sistem i u njemu se
kreu. Povremeno neki komadi padnu na
Zemlju u vidu meteorita.

4 MILENIJUM

Ruske fotografije dokazi o postojanju

ivota na Veneri?
Ruski naunik Leonid Ksanfomaliti tvrdi
da postoje dokazi o postojanju ivota na
Veneri, javila je agencija RIA novosti.
Ksanfomaliti, astronom pri Institutu za
istraivanje svemira ru
ske Akademije nauka,
analizirao je fotografije
snimljene tokom ruskog
istraivanja i sletanja
1982. godine na ovu pla
netu. Ksanfomaliti u
svom tekstu u magazinu
Istraivanje solarnog si
stema kae da fotografi
je prikazuju predmete
koji podseaju na disk,
korpiju i kapu. On je
dodao da se ti objekti
pojavljuju, lebde i nesta
ju na razliitim fotografi
jama snimljenim sa raz
liitih taaka. Ako zabo
ravimo na aktuelne teori
je o nepostojanju ivota
na Veneri moemo hra
bro da pretpostavimo da
morfoloke odlike ovih
predmeta navode na po
misao postojanja ivota,
rekao je Ksanfomaliti.
Meutim, Nasa je od
bacila te tvrdnje navo
dei da je disk koji se
vidi kako se kree po po
vrini planete u stvari po

klopac objektiva kamere. Mnogo je lo

ginije pretpostaviti da je to deo opreme
predvien da otpadne prilkom upotrebe
nekog instrumenta, rekao je Donaton
Hil, Nasin planer misija.
Eksperti su takoe za
kljuili da je korpion
u stvari samo um na
digitalnoj slici.
Do sada nije pro
naen dokaz o postoja
nju ivota na Veneri,
gde je temperatura na
povrini 464 stepena
Celzijusa.

mozaik / SVEMIR
Zemlju pogodila najsnanija suneva oluja
od 2005. godine

Otkriven najvei
klaster galaksija
Nasina opservatorija andra uz pomo
teleskopa ATC (Atacama Cosmology Te
lescope), koji se nalazi u ileu, otkrila je
najvei klaster galaksija u dalekom sve
miru. Zvanini naziv klastera je ACTCL
J01024915 a nadimak El Gordo (na
panskom debeo, veliki) dali su mu
istraivai koji su ga otkrili. El Gordo je
udaljen vie od sedam milijardi svetlosnih
godina od Zemlje. To je najmasivniji i
najvreliji klaster galaksija i emituje naj
vie Xzraka od svih poznatih klastera u
dalekom svemiru, kae Felipe Menanto,
naunik koji je predvodio istraivanje.
Klasteri galaksija, najvei objekti u
univerzumu koje na okupu dri gravitaci
ja, formiraju se spajanjem manjih grupa
galaksija. Zbog toga to proces formira
nja zavisi od koliine tamne materije i
tamne energije u univerzumu, klasteri
galaksija pogodni su za prouavanje tih
misterioznih fenomena.

Sunce je bombardovalo Zemlju radija

cijom izazvanom najveom sunevom
olujom u poslednjih est godina, sa
optili su ameriki strunjaci. Eksplozija
suneve energije dogodila se 22. janua
ra i pogodila je Zemlju u
tri razliita vremenska in
tervala sa tri razliita dej
stva, od kojih radijacija
predstavlja najvei pro
blem. Ona moe omesti
rad satelita i astronauta u
svemiru, ali moe izazvati
i probleme u komunikaciji
aviona na Zemljinim polo
vima, javio je AP. Radija
cija od eksplozije suneve
energije stigla je na Ze
mlju sat vremena kasnije.
Nivo radijacije kojoj je
naa planeta bila izloena
smatra se velikim, ali rani
je je bilo i snanijih sune
vih oluja. Ipak, ova oluja
je po koliini radijacije najsnanija od
maja 2005. godine.
Kako je rekao Milan Jelii, sekretar
Astronomskog drutva Ruer Boko
vi, suneva oluja posledica je normal
ne aktivnosti na Suncu koja se odrava
u sunevim pegama i erupcijama, ali
ona nee uticati na Srbiju. Objasnio je
da Sunce ima svoju periodinu aktiv
nost i da se sada nalazi u najaktivnijem
periodu to e biti nastavljeno i tokom

sledee godine, tako da su erupcije na

Suncu normalna pojava. Prilikom erup
cije, kako je rekao, dolazi do pojaanog
zraanja elektromagnetskih talasa i
sunevog vetra koji se sastoji od skupa

elektrona i protona i u manjem broju

atomskih jezgara helijuma, a iri se u
meuplanetarnom prostoru pa i prema
naoj planeti. Te estice Zemljino mag
netno polje zahvata i izruuje ih u polar
na podruija, tako da tu dolazi do poja
ve polarne svetlosti, koja ponekad
moe biti vidljiva i u niim geografskim
sredinama u kojima se i Srbija nalazi,
objasnio je Jelii.

Rusija pregovara sa SAD i Evropom o zajednikoj bazi na Mesecu

Rusija vodi razgovore sa Sjedinje
nim Amerikim Dravama i evrops
kim zemljama o osnivanju istrai
vake baze na Mesecu sa ljudskom
posadom, izjavio je Vladimir Popov
kin, ef ruske agencije za istraiva
nje svemira Roskosmos. Popovkin
je rekao da Roskosmos razmatra
mogunost gradnje stalne baze na
Mesecu u saradnji sa amerikom
Nasom i Evropskom svemirskom
agencijom (ESA).
Ne elimo da se ovek samo
spusti na Mesec. Danas znamo da
ima vode u polarnim podrujima i
sada vodimo razgovore o tome ka

ko da ponemo istraivanje zajed

no sa Nasom i Esom, rekao je ru
ski zvaninik a prenosi Foks njuz.
On je dodao da se planira osniva
nje baze na Mesecu ili lansiranje
stanice u njegovu orbitu. Popovkin
je rekao da Rusija planira da poal
je dve misije bez ljudske posade na
Zemljin satelit do 2020. godine.
Ove najave usledile su posle se
rije neuspeha ruskog svemirskog
programa. Najnoviji je okonan 15.
januara, kada se istraivaka son
da Fobos sruila u blizini obale
June Amerike, umesto da odleti
prema Marsu.

MILENIJUM 5

SVEMIR

Fenomen
2012:
kraj sveta?

Po kalendaru Maja smak

sveta ili novi poetak.
Naunici tvrde da smo
bezbedni, a astrolozi da
su mogue solarne oluje i
ogromni cunamiji

a nije smak sveta, ta ti je...

Koliko puta vam je ovo
reeno u trenucima kad vam
se inilo da je sve uzalud, a
ljudi vas ubeuju da ivot
ide dalje? A ta ako stane i zaista doe
do sudnjeg dana? Da li ste se zapitali ka
da bi mogao da usledi krah planete?
I dok sastavljate spisak stvari koje mora

Prikaz dejstva Suneve oluje na Zemljinu magnetosferu

6 MILENIJUM

te da uradite do najavljenog dana D 21.

12. 2012, bolje ugasite na as automobi
le, svetlo ili cigaretu, jer e od ekolokog
terora planeta izvesno kadtad pretrpeti
infarkt, a oko nas e biti samo mrak.
Godinama unazad 21. decembar ove
godine pominje se kao datum kada bi tre
balo da se dogodi smak sveta. Od te te
me profitiraju vidovnjaci, pisci i reiseri, a

SVEMIR
ljudi, umova pomraenih od sumornih
ivota, slepo veruju u to. Odakle uopte
ideja da e ba tog decembarskog dana
sve nestati?

Fatalistiko majansko
proroanstvo
Drevni meksiki narod Maje verovao je
da ciklus ivota na Zemlji traje 26.000 go
dina, a poslednji dan ivota na planeti je,
navodno, ba pomenuti datum.
E sad, u pojedinim novinskim lancima
na ovu temu stoji da su majanski mate
matiari u uvenom i, kau upueni, vrlo
preciznom Svetom kalendaru, predvideli
mnoge vane istorijske dogaaje, od po
javljivanja Isusa i Muhameda do svetskih
ratova i 11. septembra 2001, kada je
upravo krenulo zahuktavanje za superfi
nale. Ne moemo, dakle, a priori odbaci
ti te teorije. Majanski svetenici su pred
videli pomraenje Sunca 11. jula 1991. i
za taj datum napominju da je poetak
ostvarenja dveju stvari kosmike sve
snosti i promene Zemlje. Zovu ga datum
ponovne posete, a poklapa se i s plane
tarnim kruenjima kakva e biti 21. 12.
2012. Ljudi koji se bave mundanom
(astrologijom sveta) upozoravaju da je
poloaj planeta pri biblijskom potopu sko
ro isti kao to e biti 2012. Osim toga,
astronumerolozi kau da su Maje rekle
da e se 21. decembra ove godine poja
viti nova svetlost na Zemlji. Taj dan je u
drevnim majanskim spisima nazvan spa
janjem s utrobom Velike majke, odnosno
sa Zemljom. To je ulazak u esto, prazno
doba, koje zavisi od kreatora nove civili
zacije. Dakle, nema govora o kraju ve o
novom poetku. A zato e moda doi
do podvlaenja crte u jednom trenutku?
Zato to je planeta mrtva bolesna od
onog to joj inimo!

Solarna superoluja, cunami ili

samo pomraenje?
Tog decembarskog dana oekujte po
mraenje Sunca i mogui cunami. Prema
miljenju astrologa, najugroenija pod
ruja su Japan i Sjedinjene Amerike
Drave. Okeani e se podii, a zemljotresi
e izazvati cunami. Svuda e biti slane vo
de, a slatke u minimalnoj koliini. Prirodne
katastrofe poput vulkana, zemljotresa i
oluja nee potedeti ni Tursku, Afriku, En
glesku, Indiju, Brazil, Rusiju... A zbog e
ga sve to, pitate se? Zbog Sunca! Ono e,
naime, drastino pojaati svoju aktivnost i
prouzrokovati izmene u magnetnom polju
Zemlje, to e dalje prouzrokovati navede
ne katastrofe, kao i skraenje dana,

Teka, ali ne i poslednja godina

Neemo vas lagati. Ova godina e po
miljenju ekonomista, jednako kao i
astrologa, definitivno biti burna. Novi
talas recesije, terorizam, krah berzi i
naftna kriza samo su deo loih stvari
koje se mogu oekivati. Predvianja
nisu nimalo ruiasta. Kina e krenuti
u ofanzivu zbog namerno joj nametnu
te novane krize, Rusija e se boriti za
Sibir, a Moskva e pretrpeti ogroman
teroristiki napad, odnosno stranu sa
obraajnu nesreu s mnogo rtava. Cr
ni oblaci nadvie se nad Amerikom

jaae separatizam, mogu je nuklear

ni rat, a nije iskljueno i da e biti iz
vren atentat na glavnokomandujueg.
O prirodnim katastrofama da ne govo
rimo. Kada je re o Evropi, Unija mo
da broji poslednje mesece. Privredna
supersila Nemaka moe oekivati po
vratak ekstremnih nacionalista poput
Hitlera, pa ak i atentat na kancelarku.
U Velikoj Britaniji i Francuskoj borba
za pare hleba, verski i rasni nemiri.
Strunjaci kau da e vladati pravo
jaeg i upotreba sile.

Prema nekim tumaenjima
majanskog kalendara
21. 12. 2012. bie sudnji dan

MILENIJUM 7

SVEMIR
Supernova
samo zvui super
Sigurno ste uli
za kosmiku po
javu supernova.
To je zvezdana
eksplozija koja
izbacuje ogrom
nu koliinu ener
gije za kratko vreme. Zvezda nema ener
gije da se izbori sa svojom masom i zato
eksplodira. Sjaj se pre eksplozije povea
vie miliona puta u odnosu na sjaj tokom
njenog ivota. Naunici smatraju da je
Suncu potrebno oko deset milijardi godi
na da proizvede energiju jedne prosene
supernove tipa II. Sunce, je, dakle, isu
vie malo da bi moglo da proizvede ener
giju jedne prosene supernove, a samim
tim i da nam priredi smak sveta ove godi
ne ali i u skorijoj budunosti. Nakon bu
ma ostaje zvezdani ostatak i crna rupa.
Supernove su se desile 1054, 1572,
1604 i 1987. Ovo vai za nau galaksiju,
a u drugim se tokom godinu dana uoi
nekoliko desetina supernova.

produetak noi, nestanak struje, ali i psi

hofizike promene kod oveka.
U saoptenju jedne nemake osigura
vajue kue stoji da bi u 2012. i 2013. so
larna oluja, koju je teko predvideti jer se
retko javlja, mogla da izazove nestanke
elektrine energije i finansijske gubitke
od preko bilion dolara. Takozvana super
oluja se manifestuje kao niz eksplozija na
povrini Sunca nakon kojih se izbacuju
ogromne koliine joniziranih plinova (pla
zme) nenormalno visoke temperature i
brzine, ili pak, velikim probojima energet
skih estica i Xzraka.
ta se u stvari dogaa? Suneve oluje
se konstantno zbivaju ali poto su manjeg
intenziteta njih Zemljani ne vide i ne osea
ju, jer nas titi Zemljino magnetno polje.
Meutim, kada Sunce izbaci nenormalno
veliku koliinu toplote, odnosno pomenutih
estica i zraka, to polje nam nee biti od
koristi. Ovakve pojave su poznate kroz
istoriju a poslednji udar takvih razmera, ko
ji je oveanstvo oito preivelo, dogodio
se 1. septembra 1859. i pria se da su lju
di mogli usred noi da itaju novine. Bu
dui da ljudi u ono vreme nisu ni znali za
elektrotehnoloka udesa, lake su se

oporavili. Pre vek i po stradali su telegrafi,

a danas bi od temperature od oko 200 ste
peni bili spreni sateliti, transformatori, da
lekovodi, infrastruktura, telefonske ice... U
eri zavisnosti od tehnologije i struje, teta
bi bila katastrofalna. Ne bi poleteli avioni,
ne bi radili aparati u bolnicama. Ne bi bilo
pijae vode. Zavisnici od drutvenih mrea
bi izgubili mnogo prijatelja, ljudi se vie
ne bi tako lako pronalazili bez mobilnih te
lefona, teko je i zamisliti svakodnevicu
bez poreta, friidera, sijalice... a to su sa
mo najblae promene u tom scenariju.
Teoretiari zavere uzrok katastrofa u
poslednjih par godina vide u delovanju
HAARPa, niza antena koje se prema te
oriji mogu koristiti za kontrolu vremena i
proizvodnju potresa i nepogoda.

Zemlje treeg sveta

bolje e proi
Prema reima amerikog strunjaka za
svemir Danijela Bejkera, superoluja bi u
elektroenergetski sistem ubrizgala mili
jarde novih gigavata to bi bukvarno
sprilo transformatore koji dovode struju
za domainstva. Predvia se da e Sun
ce poeti da divlja ve tokom leta i jeseni

Holivud odlino zaradio

eksploatiui fenomen 2012.

8 MILENIJUM

SVEMIR
2012. Najmanje pogoene bie siro
mane zemlje takozvanog treeg sveta
jer nisu toliko zavisne od struje. Ipak, one
bogatije e se, prema miljenju naunika,
od ove kataklizme oporavljati 20 godina,
a to je najgore, ovakve katastrofe mogu
se ponoviti na svakih 11 godina.
Dakle, ljudskom biu ovakve pojave
nisu nepoznanica, samo to su se rani
je mnogo lake podnosile. Danas je di
rektna elektrodinamika sprega izmeu
elektrona Sunca, raznih tela u svemiru i
elektrona ljudskog tela jaa nego ikad,
a strunjaci za astronomiju smatraju da
e upravo krajem ove godine doiveti
kulminaciju. Tog famoznog 21. decem
bra 2012. izvesno e se dogoditi zimsko
pomraenje Sunca, odnosno redak
astronomski fenomen koji se zbiva jed
nom u 230 miliona godina. Tada e se
izjednaiti Sunev sistem s Mlenim pu
tem i jo dve galaksije e se sravniti s
naom.

Nasa: prie o smaku sveta su

potpuno neosnovane
U 2012. sigurno nee biti smaka sveta! To
poruuje amerika Nacionalna vazduho
plovna i svemirska administracija (Nasa).
Evo obrazloenja. Famoznog 21. de
cembra ove godine dogodie se samo
zimska kratkodnevica. Zato izbijte iz gla
ve strah, koji je po reima naunika, vei
ak i od panike od dolaska novog mileni
juma (setite se samo milenijumske bu
be), jer nema anse da se planeti, koja
se sasvim dobro dri ve etiri milijarde
godina, ita loe desi. Prema reima
eksperata iz pomenute agencije, itava
pria je potekla od tvrdnji da se Nibiru,
tobonja planeta koju su otkrili Sumeri,
kree ka Zemlji. Ta katastrofa je najpre
bila predviena za maj 2003, ali poto se
nita nije dogodilo onda je datum smaka
pomeren na decembar 2012. Zatim su
ove dve prie povezane s krajem ciklusa
po Majama, koji se upravo zavrava na
vedenog dana.
Nasa smatra da su prie o zavretku
majanskog kalendara takoe potpuno
neosnovane, jer se u njemu samo okree
novi list, kao i kod onih koji nam vise na
zidu. to se tie bojazni da bi eventualni
fenomen poravnanja planeta mogao ne
gativno da se odrazi na Zemlju, naunici
kau da se tako neto nee dogoditi u
narednih nekoliko decenija, a i da se do
godi efekti bi bili zanemarljivi. Svakog de
cembra Zemlja i Sunce se, naime, ravna
ju s priblinim centrom Mlenog puta i to
je sasvim uobiajen dogaaj. Dakle,

Ovaj nas je promaio, ovaj put

Asteroid 2005 YU55 promaio je Zemlju 8. novem
bra prole godine za otprilike 324.000 kilometara.
Poreenja radi, prenik Zemlje je oko 12.600 kilo
metara. Proao je putanjom koja ga je vodila
izmeu nas i Meseca. Prema Nasinim podacima,
prenik asteroida je izmeu 310 i 400 metara, to
znai da bi u sluaju udara istorija oveanstva bi
la sigurno promenjena. Sledei prolazak tog aste
roida kraj Zemlje oekuje se 2028. kada e proi
jo blie, na 248.000 kilometara. Naunici iz Nase
tvrde da smo, bar to se tog asteroida tie, bez
bedni u narednih sto godina.

MILENIJUM 9

SVEMIR
Fatalni sudar jo nije verovatan
Smak sveta e se moda dogoditi, ali
teko da e to biti 21. decembra 2012.
Naunici uglavnom veruju da Zemlju ta
sudbina eka za nekoliko miliona godi
na, a predvianja uglavnom temelje na
zakonima verovatnoe na osnovu kre
tanja nebeskih tela. Fatalni sud, dakle,
jo nije verovatan, ali je mogue, pa i ve
rovatno, da bi Zemlju mogao da strefi
neki manje fatalan kamen iz svemira i
da, ba kao u danima pred 21. decem
bar 2012. izazove potrese i cunamije.
Docent na predmetu Spektroskopija va
sione na Matematikom fakultetu u No
vom Sadu Tijana Prodanovi kae da od
veliine kamenja koje bi eventualno po

godilo Zemlju zavisi koliko bi takvi udari

bili opasni. Naunici su svesni opasno
sti da moe doi do sudara Zemlje i ne

prie o planeti Nibiru, Planeta X ili Eris su

obine obmane koje krue internetom
bez ijednog dokaza da postoje. Da je
tano da se one pribliavaju Zemlji i pre
te joj unitenjem, astronomi bi ih pomno
pratili i one bi uveliko bile golim okom vi
dljive. Oigledno, od toga nema nita. Da
budemo naisto, Eris je stvaran, ali je mi
nijaturna planeta slina Plutonu koja e
ostati u spoljanjosti Sunevog sistema.
Najblie se moe pribliiti Zemlji na nekih
6,5 milijardi kilometara.

A ta emo s teorijom o rotaciji polova?

Preokret u rotaciji Zemlje je nemogu,
postoje samo spora pomeranja kontine
nata. Veina sajtova koji se bave pred
vianjem katastrofa tvrde da se odnos
izmeu rotacije i magnetnog polariteta
Zemlje, koji se menja nepravilno, s mag
netnim preokretom deava na svakih
400.000 godina ili ee. Otkad znamo
za sebe, magnetni preokret nije nikakvu
tetu naneo Zemlji. On e se, ipak, desiti
u narednih nekoliko milenijuma.

Plejade - zvezdano jato

iji se navodni uticaj
povezuje sa fenomenom 2012.

10 MILENIJUM

kog drugog nebeskog tela i zbog toga

postoje nauni programi koji prate ta se
deava u svemiru i kako se kreu tela u
vasioni. Njihova putanja se rauna godi
nama unapred da nas ne bi iznenadila,
kae Prodanovi. Po njenim reima,
stalna uhoenja drugih planeta, zvezda,
kometa i asteroida, pokazala su da ne
postoji verovatnoa da bi u skorijoj bu
dunosti mogla da ugroze ivot na Ze
mlji. Ako neka od njih, ipak, naglo i pro
mene putanju, naunici e to videti i na
vreme reagovati, istie Prodanovi koja
je diplomirala astrofiziku na Matema
tikom fakultetu u Beogradu, a doktorira
la u Sjedinjenim Dravama.

U gomili crnih pria o 2012. godini je i

ona o opasnosti od udara meteora. Nasa
istie da je planeta oduvek bila objekat
udara kometa, asteroida, mada su veliki
udari vrlo retki. Poslednji veliki udar dogo
dio se pre 65 miliona godina nakon ega
su nestali dinosaurusi, ali danas ne posto
ji toliko moan asteroid poput onog koji je
istrebio dinosauruse. Nema nikakvih
predvianja za ovu godinu u tom pogledu.
Po miljenju Frensisa Redija iz Godard
centra za svemirske letove, astronomi
smatraju da nema pretnje da e se neka
razorna zvezda pribliiti zemlji. Prema
njegovim reima, u naoj galaksiji jedna
ili dve supernove eksplodiraju svakog ve
ka. Redi kae da bi ozonski omota
doiveo ozbiljno oteenje tek kada bi ga
pogodila zvezda koja je udaljena manje
od 50 svetlosnih godina. Najblia zve
zda, meutim, udaljena je vie od toga
od nae planete. No, supernova ima i
svog zlog roaka gama zrak. Umirue
zvezde koje padaju na zemlju kada im
ponestane goriva nazvane su Volf Ra
jet (WolfRayet WR). Ako su prie o
kataklizmi tane onda bi WR zvezda
doivela veliki kolaps i iz nje bi krenuli da
prte mlazevi radijacije, ali je pitanje da li
bi nam to moglo nakoditi budui da je
udaljena 10.000 svetlosnih godina.
I na kraju evo stava Nase o navodnoj
velikoj solarnoj oluji.
Solarna aktivnost ima uobiajeni ciklus,
koji dostie vrhunac svakih 11 godina. Bli
zu tog vrhunca, solarne oluje mogu prou
zrokovati odreene prekide u satelitskim
vezama, iako su astronomi nauili kako da
izrade ureaje koji su zatieni i od takvih
udara. Ali ne postoji opasnost da e se

SVEMIR
ita desiti u 2012. Dakle, da rezimiramo.
Silne prie o propasti sveta su nauno ne
utemeljene i samo su odlina prilika za
profitiranje izdavaa knjiga, reisera filmo
va i autora kojekakvih portala.

Sateliti ipak ne snimaju

uzalud
Iako se strunjaci gotovo svi do jednog
slau da su spektakularne novinske, knji
evne i filmske prie o sudnjem asu pre
dimenzionirane, dokaz da su oni ipak na
oprezu su silni nauni programi koji nadzi
ru ta se dogaa u udljivom svemiru.
Njihova panja je fokusirana na kreta
nje tela u vasioni i ispitivanje moguno
sti da doe do sudara drugih planeta,
asteroida, kometa ili zvezda s planetom
Zemljom. ansa da se to dogodi u blioj
budunosti je gotovo nikakva, jer za sa
da ne postoje naznake da bilo koje od
ovih tela drastino menja svoju putanju.
No, ako nas pogodi neki manji objekat,
u najgorem sluaju, kao to smo ve re
kli, gledaemo jo jedan razorni cunami.
Ukoliko bi, pak, neko gigantsko telo pa
lo digla bi se takva praina da bi odumr
li i flora i fauna i mi. Meutim, nauka je
jedinstvenog stava da su takve prie
predaleko od nas. Informacije o tome
potiu od konstantnog praenja situacije
u svemiru, ali je problem u tome to ne
ma adekvatnih satelita koji bi upozorili

na takvu opasnost koja moda vreba iz

neke daljine do koje nai instrumenti tre
nutno ne dopiru, jer bi modernizacija po
stojeih kotala oko milijarde dolara.
Moglo bi se rei da su itavu ovu ujdur
mu oko smaka sveta zakuvale Maje. Ali,
ne treba zanemariti dve stvari. Prvo, da je
ovaj drevni narod znao dobro da predvia
video bi i svoj kraj. Drugo, kalendar Maja
se praktino ne zavrava, pa stoga nije lo
gino da bude smak sveta. Meutim, iako
nauka uporno demantuje glasine, naa

lost, neki ljudi ve razmiljaju o samoubi

stvu da ne bi doiveli propast sveta.
Pamet u glavu, Zemljani! Pred klimat
ski skup u Kopenhagenu 2009. naunici
su upozorili da se pod hitno mora nai
nain za smanjenje emisije ugljendioksi
da da se 2050. ne bi dogodila ekoloka
kataklizma. Dakle, nije da nema razloga
za brigu, ali re ije znaenje treba pod
hitno ozbiljno shvatiti nije SMAK nego
PROMENE.


Marija Boani

Holivudsko vienje kraja sveta - film 2012

MILENIJUM 11

SVEMIR
Da li je negostoljubiva Crvena planeta ikada bila pogodna za ivot?

Otkrivanje Marsa

Mobilni robot Kjuriositi (Mars Science Laboratory Curiosity Rover) koji treba da istrai na Marsu da li je, ili je nekada bio, mogu
opstanak mikrobiolokih organizama. Glava vozila nalazi se iznad okolnog terena 2,1 metar. U nju su ugraena dva ureaja za daljinsko
ispitivanje, oi, odnosno kamera u boji za posmatranje okoline i materijala koji prikupi mehanika ruka i kemkam (ChemCam) instru ment laser koji isparava stene na udaljenosti od devet metara i odreuje od kojih elemenata se sastoje. Ruka je duga oko dva metra i
poseduje builicu, a sposobna je da prikupljene komade ili prah unese u unutranjost robota na detaljniju analizu.

Iako je teko videti detalje na povrini Marsa sa Zemlje, teleskopska po

smatranja otkrivaju sezonske promene na povrini planete i bele kape
na polovima. Decenijama su ljudi pretpostavljali da su svetle i tamne
oblasti na Marsu pojasevi vegetacije i da na njemu ima bar nekih obli
ka ivota ili vode u polarnim kapama. Kada je 1965. godine sonda Ma
riner 4 poslala seriju od 22 fotografije nainjene iz orbite mnogi su bi
li okirani sumornom povrinom punom kratera. Mars je delovao kao
planeta bez ivota. Meutim, kasnije istraivake misije pokazale su da
je Mars kompleksan lan naeg solarnog sistema i da krije mnoge taj
ne koje tek treba da budu otkrivene.
12 MILENIJUM

tenovito telo Marsa otprilike

je veliine polovine Zemlje.
Kao i kod Merkura, Venere i
Zemlje, povrina mu je obli
kovana vulkanskom aktiv
nou, udarima asteroida, pokretima kore
planete i atmosferskim uticajima kao to
su peane oluje. Mars esto izgleda cr
ven zahvaljujui tome to mu se povrina
sastoji od minerala bogatih gvoem koje
oksidira a praina od tih minerala izbaena
u atmosferu obrazuje crvenkasti veo oko

SVEMIR

planete. Mars nema

izrazito magnetno
Olimpus Mons
polje, ali je Mars
global survejor, lan

Najvei ugaeni
siran iz SAD 1996,
vulkan
otkrio da je kora pla
u Sunevom
nete u junoj hemis
sistemu nalazi se
feri jako namagneti
na Marsu.
sana. Oigledno, po
U z d i e s e
stoje tragovi mag
27 kilometara
netnog polja koji su
nad okolinom,
se zadrali u kori
prenika je 600
planete od pre etiri
kilometara
milijarde godina.
i star je oko
Nalik Zemlji, Mars
dve i po milijarde
ima godinja doba
godina
zbog toga to mu je
orbita primetno iz
duena pa se udalje
nost od Sunca znat
no menja. Godinja
doba traju due nego
na Zemlji. Polarne
ledene kape se sma
njuju i rastu u skladu sa smenom sezona,
a oblasti sainjene od razliitih slojeva u
blizini polova ukazuju na to da se marsov
ska klima menjala vie puta. Vulkani su na
Marsu bili aktivni pre vie od tri milijarde
godina, ali neki od mlaih gigantskih vulka
na stari su izmeu milijardu i dve milijarde
godina. Naunici veruju da su se na Marsu
dogaale velike poplave pre oko tri i po mi
lijarde godina. Iako ne znamo odakle je ta
voda poticala, koliko su dugo trajale popla
ve i kuda je voda nestala, neke od posled
njih istraivakih misija otkrile su intrigira
jue nagovetaje. Sonda Odisej je 2002.
otkrila postojanje vodonika na severnoj i
junoj polarnoj kapi blizu povrine planete.
Dalja istraivanja su otkrila prisustvo vodo
nika i u drugim oblastima. Potom je 2004.
MER (Mars Exploration Rover) Oportjuni
ti otkrio minerale i strukture koje ukazuju
na to da je na Marsu bilo vode u tenom
agregatnom stanju. Njegov brat blizanac
MER Spirit takoe je otkrio tragove po
stojanja vode na drugoj strani planete.
Niske temperature (proseno 63 C) i
razreena amosfera (ugljendioksid 95%,
azot 2,7, argon 1,6, kiseonik 0,13%) na
Marsu ne dozvoljavaju vodi da se u
tenom stanju zadri dugo na povrini, a
danas nema traga onoj koliini vode koja bi
bila potrebna da se formiraju veliki kanjoni
i plavne ravnice kakvi se nalaze na povri
ni planete. Pria o vodi na Marsu je vana

Cilj planina usred kratera

Kjuriositi ide ka Marsu. Lansiran je iz Kejp Kanaverala na Floridi 26. novembra. Tokom leta sonda
meri svemirsko zraenje to e pomoi u pripremi za budue misije s ljudskom posadom. Takoe e
izmeriti i radijaciju na povrini Marsa kada sleti.
Nakon osmomesenog putovanja, sletee u podnoje pet kilometara visoke planine u krateru nazva
nom Gejl. To zvui nelogino, planina u krateru nastalom od udara asteroida? Neki naunici veruju da
se tokom vremena krater prenika 154 kilometra napunio prainom koju su neumorni marsovski vetro
vi nagomilali u centru, gde
se planina sada izdie, tri
put via od dubine Velikog
kanjona Kolorada.

u t o m l i n i j o m j e z a o k r u e n o
mesto sletanja sonde
Zbog svojih osobina,
udna planina je idealno
mesto za Kjuriositi u misi
ji ispitivanja prolosti Crve
ne planete. To je moda
jedna od najdebljih iz
loenih sekcija slojevitih
sedimentarnih stena u so
larnom sistemu. Podaci ko
je ti slojevi uvaju stari su
milijarde godina prie o
tome da li je, kada i koliko
dugo Mars moda bio po
godan za ivot, objanjava
Doj Krisp, jedan od
naunika na projektu. Mars
je sada sumoran i hladan svet. Ogromne peane oluje besne i pomrauju marsovsko nebo na po vie
meseci. Ali podaci dobijeni od sonde Orbiter ukazuju na nekadanja postojanje velikih jezera i reka.
Krater Gejl i njegova planina ispriae svoju intrigantnu priu, kae Metju Golombek, naunik na pro
jektu istraivanja Marsa.

MILENIJUM 13

SVEMIR

Fobos i Deimos
Mars ima dva mala meseca, Fobosa i
Deimosa, za koje se pretpostavlja da su
asteroidi koje je zarobilo gravitaciono
polje planete. Otkrio ih je ameriki astro
nom Asaf Hol 12. avgusta 1877. Imena
su dobili po sinovima grkog boga rata
Aresa (pandan rimskom Marsu) Fo
bos (strah) i Deimos (panika), pomalo neobina imena za sinove boga rata. Marsovi me
seci su meu najmanjima u solarnom sistemu. Po sastavu su slini asteroidima tipa C
(bogati su stenama na bazi ugljenika pomeanim s ledom). Fobos, blii mesec, prekriven
je kraterima i udubljenjima na povrini. Malo je vei od Deimosa i njegova orbita je na sa
mo 6.000 kilometara iznad Marsa. Gravitacija Fobosa je samo jedan hiljaditi deo gravita
cije nae planete. On obilazi pun krug oko Crvene planete tri puta u toku dana, dok je
sporijem Deimosu za to potrebno 30 sati. Fobos se postepeno pribliava Marsu, otprilike
1,8 metara svakog stolea i za 50 miliona godina udarie u Mars ili e se raspasti i for
mirati prsten oko planete. Naunici se nadaju da bi ljudi mogli da iskoriste jedan od Mar
sovih satelita kao bazu odakle bi astronauti mogli da posmatraju Crvenu planetu i lansi
raju robote na njenu povrinu, zaklonjeni stenama od kosmikog zraenja i solarne radi
jacije tokom dve treine orbite.

Poreenje veliine Zemlje i Marsa

za upoznavanje istorije njegove klime, ko

ja e nam pomoi da shvatimo evoluciju
planeta. Osim toga, dokazi o vodi na Mar
su bili bi klju za procenu mogunosti po
stojanja ivota na toj planeti.
Tokom 2008. godine, sonda Feniks
pronala je led na Marsovom arktiku, to
je i bilo oekivano. Feniks je takoe de
tektovao padavine sneg iz oblaka. To i
hemijski eksperimenti sa tlom naveli su
naunike da veruju da je Feniks sleteo
na mesto ija je klima bila vlanija i topli
ja u skorijoj prolosti (poslednjih nekoliko
miliona godina). I dalje se ne zna tano
da li Feniksovi uzorci tla sadre organ
ske komponente na bazi ugljenika.
Oekuje sa da e sonda Kjuriositi, koja
je lansirana krajem godine, dati odgovo
re na mnoga pitanja u vezi sa geolokim
procesima i mogunostima za ivot na
Crvenoj planeti.


Jaka Jovovi

Mapa vode na Marsu. Plava boja pokazuje gde se ispod povrine nalazi led

14 MILENIJUM

Sonda Kjuriositi uspeno je lansirana iz Kejp Kanaverala na Floridi

26. novembra prole godine

SVEMIR
Lista svemirskih turista sve dua

Minut 1.800 dolara

utovanja. Teko je i zamisliti
ivot bez njih. Svi volimo da
pobegnemo od svakodnevi
ce, pogotovo ako ivimo u
urbanim sredinama gde ca
ruju saobraajne guve, buka i stres. Od
lazak na omiljenu planinu, reku ili najbliu
morsku obalu, uobiajen je izbor svakog
od nas. Turistika industrija je ponude to
liko proirila da gotovo da ne postoji de
stinacija na planeti koja se ne nalazi i u
najraznijim brourama i pamfletima.
Kao da mogunost odlaska na bilo ko
ju taku na Zemlji nije bila dovoljna ove
kovoj nemirnoj, istraivakoj prirodi, tek,
u poslednjim dekadama razvija se i indu
strija egzotinog imena Svemirski turi
zam. Sintagma izgovorena pre dvadese
tak godina i tada verovatno protumaena
kao deo scenarija za film naunofanta
stine tematike, u dobu kojeg smo sve
doci poprima atribut svakodnevice. Neki
od naih savremenika ve su bili turisti a
lista onih koji to ele da iskuse je du
gaka i svakim danom sve dua.
Dok razmiljate o tome na kakvo sve
mirsko putovanje ete potroiti uteevi
nu, podsetimo se kako je sve poelo.
Raspad Sovjetskog Saveza, izmeu
ostalog, pogodio je i Rusku svemirsku
agenciju, koja je morala da nae dodatne
izvore finansiranja. Kao sjajna ideja iz
dvojila se mogunost slanja turista na de
setodnevno putovanje ruskim Sojuzom,
kojima bi hotel predstavljala meunarod
na stanica Mir, a to bi ih zadovoljstvo
kotalo milione dolara. Prekookeanski
partner Amerika, kao vodea od esna
est nacija koje participiraju u programu
meunarodne stanice, ipak nije odu
evljena ovom idejom. Kao glavne razlo
ge, Amerikanci navode da je previe ri
zino poslati obinog oveka na stanicu
ija je izgradnja kotala milijarde dolara
te da usled nedovoljnog treninga i even
tualnog nepoznavanja jezika moe doi
do neeljenih dogaaja pa i oteenja le

Skuplji ili jeftiniji aranman

Postoji i izbor, tako da se moete odluiti za let od 35 do 45 minuta, tokom kojeg ete dodirnuti gra
nicu svemira, na oko stotinak kilometara od tla, i svojim oima se uveriti u loptasti oblik Zemlje ili, pak,
za malo dui put u trajanju od deset dana, koliko je potrebno da se skokne do orbitalne stanice Mir,
malo drui s posadom i bezbedno vrati kui. Kada kaemo izbor, teko da e biti preterano teak, jer
je cena osnovni kriterijum. Slikovito reeno, ako prodate kuu na primorju, fenomen besteinskog sta
nja ete osetiti etiri minuta, a ako ste dolarski ili evromilijarder, levitiraete unutar Sojuza danima.

telice, kao i samog hotela odnosno stani

ce Mir. Konano, Sjedinjene Drave i
Nasa daju zeleno svetlo ovom projektu i
2001. odlazak neastronauta postaje java.
Kao i u bilo kojoj, sasvim obinoj turi
stikoj agenciji, i ovde, na zahtev Jenkija,
prvi turista u svemiru morao je da potpie
da putuje na linu odgovornost te da ni

on ni njegovi potomci nee nikoga kriviti

ako neto krene po zlu. Da sve bude kao
u nekom motelu na autoputu, mora se i
potpisati stavka po kojoj e eventualna
nainjena teta biti nadoknaena.
Lista onih koji su putovali u svemir kao
ravnopravni lanovi posade Sojuza do
stanice Mir nije toliko dugaka. Da se u

MILENIJUM 15

SVEMIR

tom probranom drutvu nau, ast je pri

pala tek nekolikima.
Kalifornijski milioner i naunik nekada i
sam na platnom spisku Nase, za ov
danje prilike nadasve zanimljivog prezi
mena, Denis Tito nakon obuke u kosmo
nautskom centru nadomak Moskve sve
mirsko odelo oblai u aprilu 2001. godine
i ulazi u istoriju kao prvi svemirski turista.
U svemiru provodi tano sedam dana, 22
sata i etiri minuta, plativi svaki minut
ostvarenja svog sna tano 1.800 dolara.
Na drugog po redu, nije se ekalo du
go. Mark atlvort, junoafriki bizni
smen i prvi Afrikanac u svemiru, kupuje

Anueh Ansari

16 MILENIJUM

kartu za 20 miliona zelenih novanica i

u aprilu 2002. provodi osam dana na
stanici Mir. Ostaje upameno da je pu
tem radioveze, tada dvadesetosmogo
dinji atlvort, proaskao s Nelsonom
Mendelom, istim putem razoarao jed
nu etrnaestogodinju zemljakinju od
bivi da je oeni, kao i da je otkupio
odelo u kojem je putovao.
Titula treeg svemirskog turiste mora
la je da prieka neko vreme. Ruski zva
ninici obustavljaju program slanja sve
mirskih turista zbog havarije atla Ko
lumbija pri povratku na Zemlju u
februaru 2003. i odlau dalje le

tove dok Nasa ne otkrije uzrok nesree.

Ipak, iste godine objavljuju kako e po
slati jo dvojicu zainteresovanih u 2004.
i 2005. i Rosavijakosmos angauje
agenciju Space Adventures iz Virdinije
da pronae osobe koje ele da lete u
svemir a da su pritom radi da deseto
dnevno putovanje plate 20 miliona dola
ra. Najzad 2004. Bauke izdaju sa
optenje u kojem se navodi da je trei
svemirski turista Amerikanac iz Derzija
Gregori Olsen. Olsen je, za razliku od
svoja dva prethodnika, imao zahtevniju

Denis Tito, uao u istoriju

kao prvi svemirski turista

SVEMIR
re, oprostiete, ali kao da sam se 'raz
bio'. Ovaj radioamater, Amerikanac
maarskog porekla, istinski je junak
svemirskog turizma, budui da je stani
cu Mir posetio jo jednom, u martu
2009. i tada komunicirao s prijateljima
ali i uenicima pojedinih amerikih ko
la. Takoe je izneo svoju impresiju da je
vazduh, koji je pri povratku na Zemlju
udisao, nekako gust.
esti na listi ovih neobinih putnika je
Riard Geriot, proizvoa videoigara,
roen u Britaniji, ali odrastao u Americi.
Ovaj avanturista je posebno interesan
tan iz vie razloga, upravo je on svoje
mesto ustupio Denisu Titu 2001. godine
kada je gotovo bankrotirao, a u istoriju
ulazi i kao prva amerika druga genera
cija astronauta iz iste porodice, budui
da je i njegov otac Oven uestvovao u
dve Sky Lab operacije Nasa. Kao da ni
to nije dovoljno istorijskih podataka, tek

obuku te je morao da ui ruski jezik i

obavi zahtevne treninge plivanja, tran
ja, dizanja tegova, kao i obuku o opremi
letelice pa i same meunarodne stani
ce. Naalost, zbog problema koje je
imao pri ekstremnim G silama, Olsenov
put je odloen, ali samo do oktobra
2005. kada provodi deset dana u sve
miru. Zanimljivo je da je Olsen insistirao
na tome da on nije svemirski turista,
ve uesnik svemirskog leta, govorei
kako je turisti dovoljno da popuni ek,
to s njim uopte nije bio sluaj. Treba
mu verovati, proveo je dve godine spre
majui se za let.
Sledei koji se prikljuuje preanjoj
trojci je ena, Anueh Ansari. Roena u
Iranu, emigrirala je u Ameriku kao
osamnaestogodinjakinja, a nije tek pu
kim sluajem izabrana kao zamena za
Japanca Daisuke Enamotoa, koji zbog
zdravstvenih smetnji nije mogao da
uestvuje u misiji. Njena porodica je
osniva fonda koji je nudio nagradu od
deset miliona dolara tvorcu prve privat
ne letelice koja e poleteti u svemir i
vratiti se na Zemlju.
Nagradu osvaja svemirski dizajner
Bert Rutan sa svojim brodom Spejs ip
1, a gospoa Ansari, inae inenjer
elektrotehnike, finansijski pomae i
kompaniju Prodea za projekat letelice
Eksplorer. Na sreu Ansarijeve, jedina
neprijatnost koju je imala u vezi sa svo
jim letom bilo je maliciozno tumaenje
nekolicine amerikih medija grba koji je
elela na svom odelu, a koji se sastojao
i od amerike i od iranske zastave, po
njenim reima obe drave koje su za
slune za to gde je sad. Po uspenom
prizemljenju u kazahstansku stepu, od
jednog zvaninika dobija buket crvenih
rua, a od supruga Hamida poljubac.
Trebalo bi pomenuti i da su Ansari i nje
ne kolege sa stanice Mir doneli i
pueve, gliste, kao i jeam, uzgajane u
uslovima besteinskog stanja.
Drugi Maar u svemiru, a peti na
naoj listi je arls Simonji, softver
inenjer i bivi Majkrosoftov zaposle
ni. Potpisavi ugovor sa Spejs adven
ersom poetkom 2006, pristupa pro
gramu desetodnevnog putovanja i po
sle detaljnog medicinskog pregleda, za
poinje obuku u septembru iste godine.
Aprila 2007. sa dvojicom ruskih kosmo
nauta ukrcava se na stanicu Mir. Si
monji je imao zanimljivu impresiju: Ka
ko to sve udno i dramatino izgleda
odavde, tako je mrano, kao da sam na
nekom fantastinom setu moderne ope

slednje vreme, ipak se fokusirao na pla

netu kojoj pripada te svoj avanturistiki
duh hrani ekspedicijama koje ukljuuju
potragu za meteoritima na Antarktiku,
sputanje kanuom niz Amazon i ronje
nju do olupine Titanika.
Sedmi na ovoj listi nimalo ne zaosta
je za preanjima kao zanimljiva indivi
dua. Gaj Laliber, osniva i vlasnik uve
nog Sirk di solej, kako sam kae prvi
klovn u svemiru, u septembru 2009.
posetio je Mir na svom dvanaesto
dnevnom putovanju. Svoj boravak u
svemiru iskoristio je, izmeu ostalog, i
da ukae na podizanje svesti u vezi s
problemima koje ovek moe imati sa
pijaom vodom.
Nema sumnje da je let u svemir od
lian nain da prezentujete svoje ideje i
stavove, bavite se naunim radom, ispi
tate granice izdrljivosti svog tela, kao i
da bacite pogled na plavu planetu iz

Riard Brenson, vlasnik kompanije Virdin galaktik

na Zemlju se vratio s ruskom verzijom

druge generacije, ovog puta kosmona
uta, Sergejom Volkovim. ast je biti
prvi Amerikanac koji je sledio svog rodi
telja u svemir, izjavio je ovaj Amerika
nac koji je za razliku od svog oca za to
morao da izdvoji trideset pet miliona do
lara. Tokom svog desetodnevnog borav
ka, Geriot nije bio dokon pa je i on raz
govarao sa studentima na Zemlji, ali i
uestvovao u nizu eksperimenata, meu
kojima su i prouavanje fizikog stresa u
svemiru, reakcijama oka na uslove mi
krogravitacije, efektima svemirskog leta
na imuni sistem, kao i karakteristikama
sna, odnosno buenja astronauta. U po

ugla koji vam nije dat roenjem. Kako

ete videti Zemlju, da li ete imati obro
ke na meunarodnoj svemirskoj stanici
Mir, da li ete spavati u svemiru i
druiti se s posadom ili ete samo
doiveti etiri minuta besteinskog sta
nja, zavisi samo od toga koliko za
raujete i naravno, od toga da li ste
zdravi. Ako planirate da se pridruite
svemirskim putnicima, tom sada ve
poduem spisku, budui da uskoro
kompanije poput Virdin galaktika
kreu s redovnim suborbitalnim letovi
ma u trajanju od trideset pet minuta,
srean vam put!


Aleksandar Trnovski

MILENIJUM 17

ZEMLJA / mozaik
Budi se supervulkan u Nemako j
Vulkan Laher Zi u Nemakoj, u blizini Bo
na, poeo je da se budi, a ukoliko eruptira,
unitie pola Evrope, tvrde strunjaci. Oni
smatraju da e erupcija prouzrokovati
ogromna razaranja jer e iz vulkanskog
grotla izai na milijarde tona magme, ka
menja i pepela i da e Berlin, Pariz i Lon
don u potpunosti biti prekriveni pepelom.
Vulkanski pepeo iz Nemake pokrie i do
bar deo Hrvatske a mogao bi da stigne i
do severnih granica Srbije. Erupcija e
izazvati masovne evakuacije stanov
nitva, kao i globalno zahlaenje jer e pe
peo izbaen iz vulkana blokirati sunce.
Bie pogoeno podruje od Velike Britani
je na zapadu, Danske na severu, sredine
Apeninskog poluostrva na jugu i Slovake

Zemljotres
pogodio Filipin e
Potres jaine 5,8 stepeni Rih
terove skale pogodio je 14. ja
nuara zapadnu obalu i glavni
grad Manilu na severu Filipi
na. Ameriki institut za geo
loka istraivanja objavio je da
je epicentar potresa bio na du
bini od oko 25 kilometara, na
udaljenosti oko 500 kilometa
ra od Manile. Filipini se nalaze
u pacifikom vatrenom prste
nu gde su zemljotresi i aktiv
nost vulkana uobiajeni. U po
tresu jaine 7,7 stepeni Rihte
rove skale 1990. godine pogi
nulo je skoro 2.000 ljudi.

18 MILENIJUM

na istoku, kau strunjaci, a prenosi bri

tanski Dejli mejl. Oni svoje apokaliptine
prognoze o skoroj erupciji vulkana potkre
pljuju injenicom da Laher Zi eruptira na
svakih 10.000 do 12.000 godina. Nae
pretpostavke su da se poslednja erupcija
dogodila pre oko 12.900 godina. Takoe,
jedan od dokaza da je supervulkan akti
van su mehurii koji se pojavljuju na jeze
ru koje je nastalo u krateru vulkana. Neko
liko slabijih zemljotresa koji su prole godi
ne zabeleeni u zapadnoj Nemakoj po
kazuju da se erupcija blii, kau vulkano
lozi. Oni istiu da je prilikom poslednje
erupcije vulkana u Nemakoj pod kame
njem i pepelom bilo pokriveno podruje na
vie od 1.000 kvadratnih kilometara.

Procepi Karipskog mora

dom nepoznatih vrsta
U dubinama karipskih morskih vulkan
skih procepa, kilometrima ispod po
vrine, blizu vrelih podvodnih gejzira,
ivot buja, a mnoge od vrsta koje nase
ljavaju te slabo istraene oblasti su ne
poznate. Bezoki kampi i anemone s
belim pipcima snimljene su u blizini
otvora u okeanskom dnu koji izbacuje
mineralima bogatu vodu ija temperatu
ra moe dostii 450 stepeni Celzijusa.
Tokom ekspedicije 2010. godine, bri
tanski tim naunika poslao je robotpod
mornicu da istrai dno Karipskog mora
juno od Kajmanskih ostrva. Na njihovo
iznenaenje pronali su na pet kilometa
ra ispod povrine do tada nepoznate
procepe na podvodnoj planini Dent, ko
ja se uzdie tri kilometra iznad dna mo
ra. Ovo otkrie je neoekivano jer takvi
topli i kiseli procepi nisu ranije prona
laeni u ovoj oblasti.
Ovo otkrie istraivae upozorava da
su duboki morski vulkanski procepi
moda mnogo zastupljeniji u svetskim
morima nego to se mislilo. Kamere su
zabeleile i zapanjujue snimke novih
vrsta providnih kampa, koji su se kreta
le u jatima od oko 2.000 jedinki po metru
kubnom. Kako nemaju normalne oi,
ove ivotinjice imaju organe osetljive na
svetlost koji su smeteni na leima, a
slue, verovatno, da im pomognu da se
kreu u slabo osvetljenim dubinama.
Slina vrsta pronaena je 4.000 kilome
tara daleko na obodima slinog procepa
na jednom atlantskom grebenu.
Uporedna istraivanja, predviaju na
unici, odvee do razumevanja kako se
bia razvijaju i kreu u dubinama svet
skih voda. Pored pomenutih vrsta, sni
mljene su i nepoznate vrste zmijolike ri
be, pua i buvolikog ljuskara amfipode.

ZEMLJA / mozaik
Budi se supervulkan u Nemako j
Vulkan Laher Zi u Nemakoj, u blizini Bo
na, poeo je da se budi, a ukoliko eruptira,
unitie pola Evrope, tvrde strunjaci. Oni
smatraju da e erupcija prouzrokovati
ogromna razaranja jer e iz vulkanskog
grotla izai na milijarde tona magme, ka
menja i pepela i da e Berlin, Pariz i Lon
don u potpunosti biti prekriveni pepelom.
Vulkanski pepeo iz Nemake pokrie i do
bar deo Hrvatske a mogao bi da stigne i
do severnih granica Srbije. Erupcija e
izazvati masovne evakuacije stanov
nitva, kao i globalno zahlaenje jer e pe
peo izbaen iz vulkana blokirati sunce.
Bie pogoeno podruje od Velike Britani
je na zapadu, Danske na severu, sredine
Apeninskog poluostrva na jugu i Slovake

Zemljotres
pogodio Filipin e
Potres jaine 5,8 stepeni Rih
terove skale pogodio je 14. ja
nuara zapadnu obalu i glavni
grad Manilu na severu Filipi
na. Ameriki institut za geo
loka istraivanja objavio je da
je epicentar potresa bio na du
bini od oko 25 kilometara, na
udaljenosti oko 500 kilometa
ra od Manile. Filipini se nalaze
u pacifikom vatrenom prste
nu gde su zemljotresi i aktiv
nost vulkana uobiajeni. U po
tresu jaine 7,7 stepeni Rihte
rove skale 1990. godine pogi
nulo je skoro 2.000 ljudi.

18 MILENIJUM

na istoku, kau strunjaci, a prenosi bri

tanski Dejli mejl. Oni svoje apokaliptine
prognoze o skoroj erupciji vulkana potkre
pljuju injenicom da Laher Zi eruptira na
svakih 10.000 do 12.000 godina. Nae
pretpostavke su da se poslednja erupcija
dogodila pre oko 12.900 godina. Takoe,
jedan od dokaza da je supervulkan akti
van su mehurii koji se pojavljuju na jeze
ru koje je nastalo u krateru vulkana. Neko
liko slabijih zemljotresa koji su prole godi
ne zabeleeni u zapadnoj Nemakoj po
kazuju da se erupcija blii, kau vulkano
lozi. Oni istiu da je prilikom poslednje
erupcije vulkana u Nemakoj pod kame
njem i pepelom bilo pokriveno podruje na
vie od 1.000 kvadratnih kilometara.

Procepi Karipskog mora

dom nepoznatih vrsta
U dubinama karipskih morskih vulkan
skih procepa, kilometrima ispod po
vrine, blizu vrelih podvodnih gejzira,
ivot buja, a mnoge od vrsta koje nase
ljavaju te slabo istraene oblasti su ne
poznate. Bezoki kampi i anemone s
belim pipcima snimljene su u blizini
otvora u okeanskom dnu koji izbacuje
mineralima bogatu vodu ija temperatu
ra moe dostii 450 stepeni Celzijusa.
Tokom ekspedicije 2010. godine, bri
tanski tim naunika poslao je robotpod
mornicu da istrai dno Karipskog mora
juno od Kajmanskih ostrva. Na njihovo
iznenaenje pronali su na pet kilometa
ra ispod povrine do tada nepoznate
procepe na podvodnoj planini Dent, ko
ja se uzdie tri kilometra iznad dna mo
ra. Ovo otkrie je neoekivano jer takvi
topli i kiseli procepi nisu ranije prona
laeni u ovoj oblasti.
Ovo otkrie istraivae upozorava da
su duboki morski vulkanski procepi
moda mnogo zastupljeniji u svetskim
morima nego to se mislilo. Kamere su
zabeleile i zapanjujue snimke novih
vrsta providnih kampa, koji su se kreta
le u jatima od oko 2.000 jedinki po metru
kubnom. Kako nemaju normalne oi,
ove ivotinjice imaju organe osetljive na
svetlost koji su smeteni na leima, a
slue, verovatno, da im pomognu da se
kreu u slabo osvetljenim dubinama.
Slina vrsta pronaena je 4.000 kilome
tara daleko na obodima slinog procepa
na jednom atlantskom grebenu.
Uporedna istraivanja, predviaju na
unici, odvee do razumevanja kako se
bia razvijaju i kreu u dubinama svet
skih voda. Pored pomenutih vrsta, sni
mljene su i nepoznate vrste zmijolike ri
be, pua i buvolikog ljuskara amfipode.

mozaik / ZEMLJA
Najtoplija godina u Francuskoj od 1900. godine
Godina 2011. bila je najtoplija godina u
Francuskoj od poetka 20. veka, s pro
senim temperaturama za 1,5 Celzijuso
vih stepeni viim u odnosu na standardne
vrednosti, saoptila je francuska meteoro
loka sluba Meteo Frans. Prosena
temperatura u Francuskoj u proloj godini
iznosila je 13,6 Celzijusovih stepeni, to je

za 0,2 stepeni vie u poreenju sa 2003.

godinom koja je do sada vaila za najtopli
ju. Prolee je bilo naroito toplo, s tempe
raturama viim za oko etiri stepena nego
to je to uobiajeno za april, a jesen je bi
la izuzetno blaga, s novembrom koji je za
tri stepena bio topliji u odnosu na pro
sene temperature od 1971. do 2000. go

dine. Svaki mesec prole godine bio je to

pliji u odnosu na prosene vrednosti osim
jula, koji je za 1,3 stepena bio hladniji u
odnosu na prosene temperature. Pored
toga, palo je za 20 odsto manje kie nego
obino, izuzev na jugoistoku Francuske,
gde su dostignute prosene vrednosti za
hvaljujui obilnim novembarskim kiama.

Tope se gleeri na Himalajima

Milioni ljudi su ugroeni zbog topljenja
gleera na Himalajima, koji su smanjeni za
petinu, saoptili su naunici posle obavlje
nog najobuhvatnijeg istraivanja klimatskih
promena u tom regionu. Taj nalaz, obja
vljen u tri izvetaja Meunarodnog centra

za integrisani razvoj planine (ICIMOD) iz

Katmandua, pokazuje da su se nepalski
gleeri smanjili za 21 odsto a u Butanu za
22 odsto u poslednje tri decenije. Izvetaji
predstavljeni u nedelju na razgovorima o
klimatskim promenama u Durbanu, u
Junoj Africi, pruili su prve potvrde o obi
mu topljenja gleera na Himalajima. Ta po
tvrda usledila je posle jednog diskreditova

nog saoptenja naunika 2007. da e

gleeri u regionu nestati do 2035. godine.
Trogodinji istraivaki projekat, koji je fi
nansirala vedska a sproveo ICIMOD, po
kazao je da se od 10 preostalih gleera u
regionu svi smanjuju, sa zapaenim ubr
zanim gubitkom leda u periodu
od 2002. do 2005. godine, pre
neo je AFP. Jedna druga studija
pronala je znaajno smanjenje
snenog pokrivaa irom regio
na u poslednjoj dekadi. Ti iz
vetaji nam pruaju nove osnove
i specifine informacije o lokaci
jama radi boljeg razumevanja kli
matskih promena u jednom od
najugroenijih sistema na svetu,
rekao je Raendra Paauri, ef
Meuvladinog panela o klimat
skim promenama. On je rekao
da ovi nalazi znaajno produ
bljavaju nae razumevanje tog
regiona... dok takoe ukazuju na rupe u
saznanjima koje moramo popuniti i akcija
ma koje moraju biti preduzete da bi se su
protstavili izazovima klimatskih promena.
Naunici kau da bi efekti klimatskih pro
mena na Himalajima mogli biti razarajui
jer taj region obezbeuje hranu i energiju
za 1,3 milijarde ljudi koji ive u nizvodnim
slivovima reka s Himalaja.

U Sahari pao sneg

Sneg u Sahari, izuzetno redak fenomen,
pao je prolog meseca u najveoj pustinji
na svetu, u kojoj temperature esto dostiu
i 50 stepeni Celzijusa. Sneg je pao u obla
sti Bear na severozapadu Alira, nedale
ko od granice sa Marokom. Mogle su se vi
deti neuobiajene slike palmi koje se povi
jaju pod snenom olujom, poput onih u Si
biru, kao i orijentalni pejzai nalik skijakim
centrima. To je izuzetno redak fenomen, ali
odlina vest za stanovnike Sahare. Naime,
beli pokriva koji je prekrio peane dine
bie od velike koristi za podzemne vode od
kojih zavisi opstanak oaza.

MILENIJUM 19

mozaik / ZEMLJA
Najtoplija godina u Francuskoj od 1900. godine
Godina 2011. bila je najtoplija godina u
Francuskoj od poetka 20. veka, s pro
senim temperaturama za 1,5 Celzijuso
vih stepeni viim u odnosu na standardne
vrednosti, saoptila je francuska meteoro
loka sluba Meteo Frans. Prosena
temperatura u Francuskoj u proloj godini
iznosila je 13,6 Celzijusovih stepeni, to je

za 0,2 stepeni vie u poreenju sa 2003.

godinom koja je do sada vaila za najtopli
ju. Prolee je bilo naroito toplo, s tempe
raturama viim za oko etiri stepena nego
to je to uobiajeno za april, a jesen je bi
la izuzetno blaga, s novembrom koji je za
tri stepena bio topliji u odnosu na pro
sene temperature od 1971. do 2000. go

dine. Svaki mesec prole godine bio je to

pliji u odnosu na prosene vrednosti osim
jula, koji je za 1,3 stepena bio hladniji u
odnosu na prosene temperature. Pored
toga, palo je za 20 odsto manje kie nego
obino, izuzev na jugoistoku Francuske,
gde su dostignute prosene vrednosti za
hvaljujui obilnim novembarskim kiama.

Tope se gleeri na Himalajima

Milioni ljudi su ugroeni zbog topljenja
gleera na Himalajima, koji su smanjeni za
petinu, saoptili su naunici posle obavlje
nog najobuhvatnijeg istraivanja klimatskih
promena u tom regionu. Taj nalaz, obja
vljen u tri izvetaja Meunarodnog centra

za integrisani razvoj planine (ICIMOD) iz

Katmandua, pokazuje da su se nepalski
gleeri smanjili za 21 odsto a u Butanu za
22 odsto u poslednje tri decenije. Izvetaji
predstavljeni u nedelju na razgovorima o
klimatskim promenama u Durbanu, u
Junoj Africi, pruili su prve potvrde o obi
mu topljenja gleera na Himalajima. Ta po
tvrda usledila je posle jednog diskreditova

nog saoptenja naunika 2007. da e

gleeri u regionu nestati do 2035. godine.
Trogodinji istraivaki projekat, koji je fi
nansirala vedska a sproveo ICIMOD, po
kazao je da se od 10 preostalih gleera u
regionu svi smanjuju, sa zapaenim ubr
zanim gubitkom leda u periodu
od 2002. do 2005. godine, pre
neo je AFP. Jedna druga studija
pronala je znaajno smanjenje
snenog pokrivaa irom regio
na u poslednjoj dekadi. Ti iz
vetaji nam pruaju nove osnove
i specifine informacije o lokaci
jama radi boljeg razumevanja kli
matskih promena u jednom od
najugroenijih sistema na svetu,
rekao je Raendra Paauri, ef
Meuvladinog panela o klimat
skim promenama. On je rekao
da ovi nalazi znaajno produ
bljavaju nae razumevanje tog
regiona... dok takoe ukazuju na rupe u
saznanjima koje moramo popuniti i akcija
ma koje moraju biti preduzete da bi se su
protstavili izazovima klimatskih promena.
Naunici kau da bi efekti klimatskih pro
mena na Himalajima mogli biti razarajui
jer taj region obezbeuje hranu i energiju
za 1,3 milijarde ljudi koji ive u nizvodnim
slivovima reka s Himalaja.

U Sahari pao sneg

Sneg u Sahari, izuzetno redak fenomen,
pao je prolog meseca u najveoj pustinji
na svetu, u kojoj temperature esto dostiu
i 50 stepeni Celzijusa. Sneg je pao u obla
sti Bear na severozapadu Alira, nedale
ko od granice sa Marokom. Mogle su se vi
deti neuobiajene slike palmi koje se povi
jaju pod snenom olujom, poput onih u Si
biru, kao i orijentalni pejzai nalik skijakim
centrima. To je izuzetno redak fenomen, ali
odlina vest za stanovnike Sahare. Naime,
beli pokriva koji je prekrio peane dine
bie od velike koristi za podzemne vode od
kojih zavisi opstanak oaza.

MILENIJUM 19

ZEMLJA

Severoistoni deo jeloustonske kaldere iji se obod vidi u daljini

Jeloustonska pretnja
planeti - supervulkan
Danas se smatra da jaa sila od supervulkana postoji
samo u svemiru. Deavaju se jako retko, ali kada se
ipak dogode ne postoji mesto na naoj planeti na
kome bismo bili bezbedni. Supervulkani menjaju izgled
itavog kontinenta, menjaju globalnu klimu sveta i
drastino smanjuju broj svih ivih bia na zemaljskoj
kugli. Ukratko, ne postoji vulkan na Zemlji koji moe
konkurisati snazi i posledicama koje stvara jedan
supervulkan. Dakle, uputimo se u Severnu Ameriku, u
nacionalni park Jelouston jedan od najlepih i
najpoznatijih nacionalnih parkova na svetu, da upoznamo jedan supervulkan
20 MILENIJUM

rvi pokazatelj da se u Jelou

stonu dogaa neto udno
pojavio se 17. maja. 1959.
kada se prilikom zemljotresa
obruio deo brda iznad jeze
ra Hebgen, svukavi masu od 800 milio
na tona zemlje i stena. Tada je stradalo
28 turista a 19 nije nikada pronaeno.
Nakon ovog zemljotresa geolozi su po
stavili seizmografe du itavog Jelousto
na i neprekidno ga prate. Primetili su da
se nedeljno u ovoj oblasti registruje vie
od 25 zemljotresa. Zemljotresi su verni
pratioci vulkana i uvek nas upozoravaju
da tlo ne spava i da e se neto dogoditi.
Ono to nam ne kau je to da li je to to

ZEMLJA

moe da stvori. Pret

najavljuju smirivanje tla i
postavlja se da mag
ne treba da brinemo ili
matsko ognjite ovog
nas upozoravaju na na
supervulkana ima iri
dolazeu katastrofu.
nu od 30 i duinu od
Bliske nam 2003. godi
oko 80 kilometara, te
ne putevi oko Jeloustona
bi jaina ove erupcije
su se toliko zagrejali da
bila milion puta jaa od
nadlene vlasti nisu ima
snage nulkearne bom
le drugog izbora nego da
be baene na Hi
zatvore park. Osim toga,
roimu.
pojavile su se nove pu
Predznaci pojavljiva
kotine u Zemljinoj kori i
nja supervulkana su
dolo je do pomora krda
podizanje tla, zemljo
bizona. Ovako zagrejano
tresi i pucanje tla, har
tlo dovelo je do suenja
monine vibracije.
biljaka na veoma iro
U periodu od 1923.
kom prostoru a to do po
do 1970. zemljite se u
remeaja itavog ekosi
Jeloustonu oko jezera
stema. Jedan od gejzira
podiglo za oko 60 cen
u samom Jeloustonu nije
timetara. Na ideju o
bio aktivan 50 godina i
Gejziri predstavljaju veliku atrakciju parka
ponovnom merenju te
tada je ponovo proradio.
rena doao je geolog
Ove udne koincidencije
Bob Smit koji je tamo odrastao i prvi
uoavaju u reljefu, pa su otkrivene tek u
ponukale su naunike da krenu u nova
uoio promene u visini terena. Drvee, za
novije doba. Kaldera u Jeloustonu ima
istraivanja. Javio se strah da supervul
koje se Bob Smit seao da je kada je bio
povrinu od nekoliko desetina kilometa
kan samo to nije proradio!
deak bilo na uzvienju, danas je u jeze
ra. Ve smo napomenuli da je nesagledi
Naime, oduvek se pretpostavljalo da
ru i to se uoavalo samo na junoj strani
va ak i iz aviona! To to se ovde nalazi
topli izvori i gejziri ove oblasti potiu od
jezera dok je severna strana delovala uz
na desetine gejzira je dokaz da je u pita
magmatskog ognjita nekog ugaenog
dignutije. Da bi proverio svoje zapaanje
nju vulkanski aktivno podruje, ne zna se
vulkana, koji je poslednji put bio aktivan
doao je 1970. na ovo mesto da premeri
samo koliko je veliko i mono magmatsko
pre ledenog doba. U potrazi za kupom
teren ponovo. Prethodna premeravanja
ognjite ispod njega i koliku erupciju
ameriki geolog Bob Kristensen je po
su vrena 1923. Prvo to je eki
smatrao jeloustonski teren iz
pa pomislila je da su stara mere
aviona i kupe nigde nije bilo, ve
nja neverovatno pogrena,
samo ogromne naslage oigled
meutim, provere su pokazale
no vulkanskog pepela, dok naj
da su bila tana, nego se teren
zad nije primetio da je teren na
za 50 godina izdigao 60 centi
ovom mestu neobine konfigura
metara na severu u centru kal
cije ulegnut na unutra, to jest,
dere i tako potisnuo jezero ka ju
da je itav jeloustonski park jed
gu, to znai da je ova oblast i te
na ogromna kaldera. Kaldera,
kako aktivna. Stalna merenja su
koja je karakteristina za erupci
nastavljena i dalje pa je uoeno
je supervulkana, jeste uruena
da se reljef ove oblasti u periodu
vulkanska kupa koja nastaje ta
od 19952000. godine jo inten
ko to kroz Zemljinu koru pod
zivnije izdizao. Prikupljajui
velikim pritiskom na povrinu iz
Bazaltni stubovi u Jeloustonu potiu od reka bazaltne
ostatke indijanskih sela, koja su
bija lava i pepeo iz magmatskog
lave iz neke prethodne erupcije
se ovde nalazila i pre jedanaest
ognjita u koliini dovoljnoj da
vekova na obali jezera, ustano
desetine hiljada kilometara kva
vljeno je da su se sela pre
dratnih povrine pokrije debelim
metala ak est puta goredo
naslagama, a onda kada se
le, to jest, povlaili se u odnosu
erupcija zavri i magmatsko og
na vodu i pribliavali joj se.
njite oslobodi pritiska i znaajne
Ovim premeravanjem je defini
koliine magme, kora se vraa i
tivno dokazano da je na ovom
uruava, ispunjavajui udublje
mestu kaldera aktivnog super
nje u kome je do tada bila mag
vulkana za koji u reljefu postoje
ma pod pritiskom, tako da na
dokazi da je u prolosti bio akti
mestu vulkana ne nastaje vul
van bar est puta, a poslednje
kanska kupa ve udubljenje
tri supererupcije su bile pre oko
kaldera. Zbog toga to su
dva miliona godina, pa pre oko
ogromnih razmera teko se

MILENIJUM 21

ZEMLJA

Izvori tople vode u nacionalnom parku

1,3 miliona i pre oko 600.000 godina.

Procenjuje se da je ovaj supervulkan ak
tivan na svakih 700.000 plusminus
100.000 godina. Manje erupcije se
deavaju na svakih 20.000 godina, a jo
manje gotovo uvek. To praktino znai
da se trenutak pokretanja ovog vulkana
oekuje uskoro, niko ne zna sa sigur
nou kada, jer to moe biti i sutra i za
100.000 godina.
Na osnovu iskustva s drugim velikim vul
kanskim erupcijama
koje su potresale svet
mogue je pretposta
viti ta e se dogoditi
ukoliko jeloustonski
supervulkan proradi.
Na primer, pre erupci
je vulkana Sveta He
lena tlo se dnevno iz
dizalo za 1,5 metara,
to znai da bi se pre
erupcije supervulkana
tlo Jeloustona podiza
lo za oko tri metra
dnevno. Ako bi ova
tvrdnja bila tana to
znai da bi stanov
nitvo moralo da se
evakuie u radijusu
od 320 kilometara.

22 MILENIJUM

Dakle, scenario za erupciju jelouston

skog supervulkana izgledao bi otprilike
ovako:
1. podizanje tla, itave kaldere, za oko
tri metra dnevno;
2. do tada bi stanovnitvo u preniku
od 96 kilometara bilo evakuisano;
3. poinje pucanje kore i sve jai i ei
zemljotresi;
4. dugotrajna vibracija koju naunici
nazivaju harmonino podrhtavanje i to

bi bilo poslednje upozorenje, mada za

one koji se do tada jo nisu evakuisali,
beznaajno, jer bi za njihov spas ve bilo
prekasno;
5. veliki prasak snana erupcija, koja
e razoriti sve u rasponu od 96 kilometa
ra, a i to je beznaajno u odnosu na ono
to sledi;
6. irenje ogromnog oblaka uarenog
kamenja, gasa i piroklastinog materija
la toka koji ima ubojito dejstvo sma
tra se najubojitijom
prirodnom silom, ima
temperaturu od oko
8.000 stepeni. Ovde
nemaju ubojito dej
stvo samo opekotine,
ve udahnuta toplota
spaljuje organe i sva
voda u tkivima kljua
i isparava te nastaje
momentalna smrt, a i
pritisak je toliko jak
da bi ljudska glava
eksplodirala.
Pepeo danju izgleda
siv i hladan, meutim,
ako se posmatra nou
vidi se da je to zapra
vo uarena masa koja
pali sve pred sobom.

ZEMLJA

Erupcija Etne
5. januara ove godine

Za jedan sat po erupciji piroklastini

tok bi se podigao do visine od 80 kilome
tara i u preniku od 96 kilometara sve bi
bilo mrtvo, to od samog udara erupcije
to zbog guenja;
7. nakon tri dana nebo bi bilo tamno i
smrtonosno, teina piroklastinog materi
jala koji bi padao na Zemlju bila bi est
puta vea teine od vlanog snega. To bi
izazvalo zaepljenje filtera, onemoguilo
rad motora, svaki prevoz bi bio nemogu.
Pepeo bi padao na dalekovode i izazivao
kratke spojeve koji bi doveli do kolapsa,
jer je naa zavisnost od elektrine ener
gije enormna. Zagadile bi se reke i nesta
lo bi pijae vode bez koje bi umirali i ljudi
i stoka. Sve nuklearne elektrane bi mora
le da prestanu s radom, a setimo se sa
mo Fukuime posle cunamija marta
2011. U uslovima bez pijae vode i opte
zagaenosti vazduha i zemljita bilo bi
jako puno povreenih i bolesnih. Bolnice
bez struje bile bi pretrpane i pomoi ne
bi bilo, pa se procenjuje da bi do tada
umrlo pola miliona ljudi, a ostali ne bi
imali dovoljno hrane i vode. Ve za 24
sata niz vetar do 800 kilometara (do Solt
Lejk Sitija i Denvera) niko ne bi mogao da
se kree dva dana, nita se ne bi videlo,
uguili bi se za par sati, a ukoliko bi se to
dogodilo zimi, od posledica smrzavanja
broj rtava bio bi jo i vei! Do tada bi
Denver ve bio zatrpan s metrom pepela.
Kia bi pepeo pretvorila u reke, takozva
ne lohare, koji bi unitavali sve pred so
bom. Nuklearne elektrane koje za
hlaenje koriste vodu reka predstavljale
bi novu opasnost.
8. sedam dana od erupcije jo uvek bi
izlazio pepeo koji ubija. Pepeo je ubojit
jer to zapravo i nije pepeo ve sitne esti
ce raspadnutnog kamenja ije udisanje
unitava plua i disajne organe. Za
kljuak je da oni koji bi preiveli erupciju i
piroklastini tok nikako ne bi preiveli udi

Indeks eksplozivnosti je skala

na kojoj se odreuje jaina vul
kanske erupcije i ima osam ste
peni:
1. ima vulkan koji u vazduh iz
baci oko 15 kubnih kilometa
ra pepela
2. ima Etna na Siciliji
3. vulkan na Novom Zelandu
koji pepelom moe da prekri
je 58 fudbalskih terena
4.
5. Sveta Helena
6.

7. Krakatau u Indoneziji
8. supervulkan, koji ima snagu
hiljadu puta jau od Svete
Helene
Kiluela je vulkan na Havajima
koji ima bazaltnu lavu koja ne
sadri gas, pa je samim tim sla
bo eksplozivna i tee polako.
Jeloustonska magma je puna
gasova i osim njih sadri veliku
koliinu uarenog kamenja, te
bi ovakva erupcija u stvari ima
la efekat bombe koja izbacuje
druge bombe.

sanje pepela i to u preniku od 1.600 ki

lometara;
9. brzo irenje vrelih gasova.
Na primerima erupcija vulkana iz bliske
prolosti moemo videti kakve posledice
ostavlja ovakav sled dogaaja.
itav avionski saobraaj bio je u ko
lapsu kada se aktivirao Ejafjalajokul vul
kan na Islandu, aprila 2010, koji uopte
nije imao erupciju izuzetnog znaaja, a
doveo je do otkazivanja 100.000 letova
to je donelo ogromnu ekonomsku tetu
velikim svetskim aviokompanijama. Ka

Toba. Aprila 1816. iz vulkana Tambora

na Sumbavi nakon snane tutnjave usle
dila je manja eksplozija, poeo je da ku
lja pepeo, da bi nakon pet dana vulkan
bukvalno pobesneo. Eksplozija se ula
do Sumatre. Tom prilikom su iz vulkana u
atmosferu izbaena tri velika stuba
uarenog pepela i kamena, to je pokre
nulo i ogromne cunamije. Smatra se da
je samo u prvom naletu stradalo vie od
10.000 ljudi. Ogromna koliina vulkan
skog materijala je toliko zamraila atmos
feru da se promenila klima na itavoj se

kve posledice bi ostavio supervulkan u

atmosferi i na prirodu i na ljude?
Do tog trenutka, od ovolike koliine
izbaenog materijala iz unutranjosti ze
mlje, atmosfera bi toliko bila ispunjena
pepelom i drugim materijalom da bi po
stala potpuno neprovidna i ne bi pro
putala nimalo Sunevih zraka tako da bi
nastalo mini ledeno doba. To se ve de
silo pre oko 74.000 godina kada je bio
aktivan poslednji poznati supervulkan

vernoj hemisferi. Koliko je atmosfera bila

zatamnjena govori nam podatak da se
Sunce moglo posmatrati golim okom. At
mosfera je itavo prolee i leto bila u cr
venkastoj izmaglici to je dovelo do izo
stanka letine i zavladala je glad na itavoj
planeti, pa se smatra da je stradalo
71.000 ljudi. Ova godina je poznata kao
godina bez leta, a u Evropi, gde leto tra
je 120 dana te godine je trajalo 60 to je
ostavilo teke posledice na itavu floru i

MILENIJUM 23