Savremena poljoprivredna tehnika

Cont. Agr. Engng. Vol. 36, No. 2, 107-116, April 2010

Biblid: 0350-2953 (2010)36, 2: 107-116
UDK: 631.6:349.415

Pregledni rad
Review paper

UTICAJ TEHNIKE ZA APLIKACIJU PESTICIDA NA ZAGAENJE ZEMLJITA

INFLUENCE OF PESTICIDE APPLICATION TEHNIQUE ON SOIL POLLUTION
1

Rajko Bugarin, Nikola uki, Aleksandar Sedlar1

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 8.
E-mail: brajko@polj.uns.ac.rs
SAETAK

U radu je analizirana primena oroivaa i prskalica kao najee korienih maina za

aplikaciju pesticida na gubitke, usled drifta i zagaenja zemljita. Prisustvo drifta smanjuje
efikasnost zatitnih mera, indirektno poveava potronju skupih pesticida i prouzrokuje
nedozvoljeno zagaenje ivotne okoline, naroito zemljita.
Pravilnom primenom ispravne i kontrolisane tehnike za aplikaciju pesticida, u povoljnim
vremenskim uslovima , poveava se efekat zatitne mere, a smanjuju gubici otrovnih
pesticida i zagaenje zemljita, povrinskih i podzemnih voda. Stoga se kvalitetne prskalice
i oroivai, osim zatite useva i zasada od bolesti tetoina i korova, mogu da posmatraju i
kao maine za zatitu zemljita od nekontrolisanog i prevelikog zagaenja.
Kaul et al, (2002) piu o raspodeli radne tenosti pri oroavanju u voarstvu, navodei da
u praktinom radu, pri brojnim probama i kod oroivaa s optimalno podeenim ureajem
za tretiranje, na zemlju dospe 20 % sredstva.
Ispitivanja nekih autora pokazuju da je kombinovana metoda za smanjenje gubitaka usled
zanoenja mlaza, koja se sastoji u primeni oroivaa s odbojnim povrinama i injektorskih
rasprskivaa s usmerenjem, dala veoma dobre rezultate.
Veoma velike vrednosti redukcije zanoenja mlaza, ostvarene su sa wanner oroivaem
s odbojnim povrinama, sa rasprskivaima lechler (ID 90-015C), na rastojanju od 4,5- 5,5
m od poslednjeg reda voa zanoenje je bilo smanjeno za 95 % (Wenneker et al, 2008).
Kljune rei: oroivai, prskalice, gubici pesticida, drift, zagaenje zemljita.
1. UVOD
Hemijski nain zatite je primarni nain u zatiti bilja. Korienje hemijskih preparata, tj.
pesticida, ima veliki uticaj na okolinu. To poveava zabrinutost za zdravlje ljudi, domaih i
divljih ivotinja, kvalitet poljoprivrednih proizvoda, odnosno hrane i pijae vode.
Jedna od sredina koja je posebno ugroena pesticidima jeste zemljite, (ovljanski
Radmila, 1993). Prema navodima autorke u zemljitu se nagomilavaju pesticidi, a ono slui
kao rezervoar posebno perzistentnih pesticida koji se kasnije translociraju preko korena u
biljke, usvoje od drugih lanova eko-sistema, sa mogunou prelaska u vazduh ili vodu.
Kruenje pesticida prikazano je u eko-sistemu (sl. 1) pri unoenju u zemljite, sa
meusobnim i povratnim delovanjem na lanove sistema.
Nagomilavanje pesticida u zemljitu prouzrokuje sledee potekoe:
107

Bugarin R, i dr. (2010). Uticaj tehnike za aplikaciju pesticida na zagaenje zemljita.

Savremena poljoprivredna tehnika 36(2): 107-116.

prenoenje dela pesticida u sledee useve sa mogunou nagomilavanja ili

fitotoksinog dejstva,
negativan uticaj na zemljine makro i mikro organizme,
ispiranje i dospevanje u podzemne vode, koje mogu da se koriste i kao voda
za pie,
visoko i nepaljivo unoenje moe da izazove dugogodinje nepovoljne efekte
na plodnost i kvalitet zemljita.

Sl.1. Kruenje pesticida u eko-sistemu Haque i Freed, (1974), (ovljanski Radmila, 1993)
Fig. 1. Pesticide circulation in ecosystems (Haque and Freed, 1974)
Analizirajui primenu opasnih materija, pored ostalih pesticida i mineralnih ubriva, na
teritoriji Vojvodine (Rui i Poznanovi, 2009), navode njihov tetan uticaj na zdravlje
oveka i ivih bia, stanje zemljita, vode i vazduha. Negativne posledice mogu da se
ispolje lokalno ili ire pa i globalno, sa tetama po sadanje ili budue generacije.
U nekim zemljama, u zavisnosti od otrovnosti preparata propisuje se minimalna
udaljenost tretirane povrine od povrinskih voda koja se kree od 20, 50 ili 100 m, navodi
Schmidt (1990), citira Bugarin (2009).
Da bi se stekao utisak o koliini pesticida koji se troe na teritoriji Srbije, na godinjem
nivou, posluie podaci navedenih autora, koji govore o koliini od oko 10.000 t/god.
(Prema izvetajima o stanju ivotne sredine u Republici Srbiji za 2005 i 2006).
U naoj zemlji aplikaciju pesticida dodatno komplikuje nedovoljan tehniki nivo ureaja
za aplikaciju, testiranje novih i maina u eksploataciji u globalu se ne sprovodi (Sedlar i dr.
2007), a mainama esto rukuju nedovoljno obuene osobe.
Koliina pesticida koja optereuje ivotnu sredinu, kao negativan efekat aplikacije, zavisi
kako od doze, tako i od osobina preparata, a takoe od kvaliteta tretmana, odnosno kvaliteta
i savremenosti korienih maina (Bugarin i dr.2008) . Kvalitet tretiranja maina za
aplikaciju u tesnoj je vezi s ispravnou, podeenou, tehnikim reenjem i savremenou
maina koje utiu na preciznost distribucije, tanost doziranja i veliinu gubitaka.
108

Bugarin R, i dr. (2010). Uticaj tehnike za aplikaciju pesticida na zagaenje zemljita.

Savremena poljoprivredna tehnika 36(2): 107-116.
2. MATERIJAL I METOD
Potrebne informacije o gubicima pesticida u vidu zemljinog drifta dobijene su na osnovu
izuavanja dostupne literature i sopstvenih viegodinjih ispitivanja prskalica i oroivaa.
Da bi rezultati ispitivanja bili to objektivniji najee se ispitivanje oroivaa i prskalica
obavlja u zasadu ili na parceli u pravim proizvodnim uslovima.
Merenje gubitaka u vidu zemljinog drifta moe da se izvodi na zemljitu unutar zasada
ili izvan zasada pomou listia od specijalnog vodosenzitivnog papira. U tom sluaju gubici
se izraavaju preko pokrivenosti povrina u % (Bugarin 2004).
U razvijenim zemljama, gubici u vidu zemljinog drifta mogu da se mere koliinski,
pomou sakupljakih kolektora od sintetikog platna, dimenzija 50 x 10, ili 100 x 10 cm.
Kolektori se postavljaju na rastojanju od 1 m na zemlji, a posle merenja gubici se
izraavaju u % od primenjene norme tretiranja.
3. REZULTATI I DISKUSIJA
3.1 Potronja pesticida i zagaenje zemljita
Prosena godinja potronja pesticida dosta varira u zavisnosti od kulture koja se gaji,
primenjene tehnologije, vrste i karakteristike samog preparata. Kod gajenja ratarsko
povrtarskih kultura potronja je nia, ali kod gajenja intnzivnih kultura (eerna repa), ili
gajenja sa postrnom setvom prosena potronja pesticida znaajno je vea. Naroito je
visoka potronja pesticida u proizvodnji vonih kultura i vinove loze. Kod zatite osetljivog
voa (jabuke) u proseku se godinje tretira 1012 puta, a u nepovoljnim kinim godinama
1516 puta. Kod zatite breskve ili vinje, broj tretmana je upola manji, ali u sluaju loe i
neprecizne aplikacije i 56 tretiranja mogu da ugroze ivotnu sredinu.
Prema navodima Ruia i Poznanovia (2009), na dva posmatrana poljoprivredna dobra
prosena godinja potronja pesticida u 2008. godini iznosila je od 410 kg/ha. Korieni
preparati uglavnom spadaju u grupu otrova III kategorije.
Na osnovu podataka autora ovog rada u zasadu jabuka Departmana za voarstvo,
vinogradarstvo, hortikulturu i pejzanu arhitekturu u zatiti zasada u 2009. godini
izvedeno je 12 tretiranja sa prosenom potronjom od 23 kg/ha. Ukupna potronja
preparata iznosila je od 24-36 kg/ha. Poto na zemljite u toku tretiranja dospe minimum 20
% radne tenosti, a time i pesticida (pri idealno podeenom oroivau), ova koliina moe
biti i dvostruko vea (40 %), to znai da na povrinu zemljita dospe od 4,87,2 do 9,6
14,4 kg/ha pesticida godinje.
Bugarin i dr. (2009), analizira zemljini drift (pokrivenost povrina) u fukciji norme
tretiranja, navodei najvee gubitke kod varijante sa standardnom normom (1.089 l/ha) u
iznosu 15,7 %, srednje kod srednje norme (742 l/ha), neto manje s malom normom (335
l/ha) u iznosu 9,52 %. Prema navodima ovljanski Radmile (1993), primena pesticida od 1
kg/ha godinje daje oko 1 mg/kg ostatka u sloju od 010 cm, uz pretpostavku da nema
povrinskih gubitaka, a da gustina zemljita iznosi 1.

109

Bugarin R, i dr. (2010). Uticaj tehnike za aplikaciju pesticida na zagaenje zemljita.

Savremena poljoprivredna tehnika 36(2): 107-116.
3.2 Standardizacija opreme za zatitu bilja u EU: aspekti kontrole zagaenja
Radom na standardizaciji poljoprivrednih maina, unutar evropskog procesa, standardi
koji se bave kontrolom zagaenja su znaajni, oni su drugi po vanosti odmah posle
standarda koji definiu bezbednost (sl. 2). Prema dostupnim informacijama autorima ovog
rada, trenutno ne postoje EU direktive koje se bave kontrolom zagaenja, kao to je to
sluaj sa Direktivom o sigurnosti poljoprivrednih maina (89/392EEC) i njenim razliitim
odredbama. Trenutni nacrti navedenih standarda prema navodima Alta (1996), bie ubrzo
veoma vani. Poslovi i aktivnosti u vezi sa Evropskom standardizacijom u ovoj oblasti
poeli su mnogo ranije, pa su doveli do harmonizacije razliitih odredbi. Posao koji je ve
odraen od meunarodne organizacije za standardizaciju (ISO), omoguava Evropskom
komitetu za standardizaciju (CEN) da lake i bre napreduje u evropskim okvirima.

Sl. 2. Dijagram evropskih odredbi, postojeih kao i nacrta standarda o opremi za zatitu
bilja (Alt 1996)
Fig. 2. Diagram of requirements for plant protection equipment in Europe and of standards
now in place or under development
3.3 Oprema na prskalicama za smanjenje drifta
3.3.1 Redukovanje drifta posebnim rasprskivaima
Najjeftinije i najpopularnije reenje za proizvoae maina, delova i opreme jeste
ugradnja posebnih antidrift rasprskivaa. Veina proizvoaa su dizajnirali tipove
rasprskivaa s akcentom na poboljanju kontrole veliine kapljica. Pri radu sa kapljicama
optimalne veliine poboljava se efikasnost zatitne mere uz minimiziranje drifta. U tu
svrhu najee se koriste injektorski rasprskivai sa Venturijevom cevi. Primenom ovih
110

Bugarin R, i dr. (2010). Uticaj tehnike za aplikaciju pesticida na zagaenje zemljita.

Savremena poljoprivredna tehnika 36(2): 107-116.
rasprskivaa, koji daju znatno krupnije i ujednaenije kapljice daje mogunost tretiranja i u
vetrovitim uslovima sa relativno malim zanoenjem.
3.3.2 Prskalice sa vazdunom podrkom
Jedno od reenja za smanjenje drifta kod tretiranja ratarskih useva sa gustim sklopom
jeste korienje prskalice sa dodatnim ureajem za vazdunu podrku. Klasinoj
hidraulinoj prskalici se dodaje aksijalni ventilator sa sprovodnim cevima, tzv. rukavima
za sprovoenje vazdune struje (sl.3). Sa donje strane rukava nalaze se otvori za izlazak
brze vazdune struje, koja svojom energijom spreava zanoenje kapljica koje izbacuju
rasprskivai, poto je brzina vazdune struje (ventilatora) znatno vea od brzine vetra.
Ventilator obino dobija pogon od hidromotora, to daje mogunost da se promenom broja
obrtaja rotora menja kapacitet vazdune struje u funkciji obima i gustine biljne mase.
Upotrebom prskalice sa vazdunom podrkom mogua su tretiranja useva sa gustim
sklopom sa sitnim kapljicama, uz dobru pokrivenost biljne mase i pri radu sa malim
normama tretiranja. Nedostatak ovog reenja jeste skuplja i komplikovanija konstrukcija.

Sl. 3. Prskalica sa vazdunom podrkom

Fig. 3. Twinfluid sprayer
3.3.3 Elektrostatike prskalice
Prskalice opremljene rasprskivaima za dezintegraciju i distribuciju naelektrisanih
kapljica na ciljane povrine neki autori nazivaju elektrostatike prskalice. Kapljice radne
tenosti se naelektriu suprotnim polaritetom u odnosu na naelektrisanje biljnih povrina,
koje ih zbog toga privlae. Nastale su zbog potrebe da se obezbedi bolja pokrivenost
tretiranih povrina sa malom koliinom tenosti. Elektrostatiki rasprskivai se ugrauju na
klasinim prskalicama koje rade sa zemlje i na prskalicama ugraenim na letelicama koje
rade iz vazduha. Prema navodima Wolfa elektrostatike prskalice imaju umerene
mogunosti za poveanje pokrivenosti povrina uglavnom u gornjim delovima biljaka.
111

Bugarin R, i dr. (2010). Uticaj tehnike za aplikaciju pesticida na zagaenje zemljita.

Savremena poljoprivredna tehnika 36(2): 107-116.
Takoe, pokazuju potencijal za poveanje pokrivenosti i na donjoj strani lia. Ovakva
distribucija je vie kritina kod primene fungicida i insekticida nego pri primeni herbicida,
jer se neke tetoine i prouzrokovai biljnih bolesti ee javljaju na naliju lia. Kod ovih
prskalica se javljaju dva protivrena zahteva koja je teko ispuniti, sa jedne strane treba
razviti sistem sa finim kapljicama koji efikasno radi i ostvaruje dobru pokrivenost povrina,
a sa druge strane treba smanjiti veliinu drifta, pri radu sa sitnim kapljicama.
3.3.4 Prskalice za selektivno tretiranje sa senzorima
Jedna od mogunosti gde moe da se koristi selektivno tretiranje biljaka jeste suzbijanje
korova u zasadima vinograda i vonjaka u okviru zatitne zone (Stahli, 2003). Zbog utede
skupih herbicida i zatite ivotne sredine preporuuje se lokalno prskanje odreene
povrine u redu ili oko okota loze. Suzbijanje korova u okviru meurednih povrina
obavlja se mehanikim putem. Ima vie tehnikih reenja koja rade na slinom principu.
Jedan od modela je opremljen optikim senzorom za prepoznavanje okota. Raunar na
osnovu primljenog signala od senzora otvara ili zatvara ventil kroz koji radna tenost ide ka
rasprskivau, koji je usmeren i podeen za tretranje reda. Norma tretiranja je veoma mala
1520 l/ha, a herbicida oko 0,20,3 l/ha. Upotreba optikih senzora moe biti efikasna
alatka za smanjenje drifta u toku prskanja.
3.3.5 Oprema na oroivaima i mogunosti za smanjenje drifta
Brojna ispitivanja stranih autora, izvoena poslednjih 10 godina, pokazuju da se
znaajno smanjenje drifta kod oroavanja vonjaka i vinograda, a time i zagaenje zemljita
moe ostvariti korienjem injektorskih rasprskivaa u kombinaciji s oroivaima sa
tangencionalnim ventilatorima.
Drugi nain zasniva se na primeni oroivaa s sistemom za recirkulaciju pesticida i
automatskih sistema za preciznu poljoprivredu (precision farming).
Posebno su velike tekoe prisutne u zemljama sa mnogo povrinskih voda primer
Holandije, gde je veoma vano smanjenje zanoenja pesdicida i drifta kako bi se umanjilo
zagaenje zemljita i ivotne sredine. Iz ovog razloga, smanjenje zanoenja mlaza
predstavlja kljuno pitanje u Holandiji proteklih decenija (Zande et al, 2001). U procesu
primene pesticida u voarstvu u Holandiji, radi smanjenja gubitaka preduzima se niz mera
kako bi se smanjio rizik od zanoenja mlaza, pa su tako uvedene zone bez tretiranja i zone
bez useva (Wenneker et al, 2003). Spomenuti autor naglaava da je nedavno stupio na
snagu novi propis (Anoniman, 2007), kojim je precizirano da voari moraju da smanje
zanoenje mlaza za 90% u odnosu na standardne oroivae.
Prema podacima Wennekera u Holandiji je nedavno prihvaeno ak 7 mera za smanjenje
gubitaka usled drifta, poev od formiranja tampon zona bez useva u irini od 9 m,
podizanja vetrozatitnih pojaseva, primene tunelskih oroivaa, primene oroivaa s
odbojnim povrinama koji, prema ispitivanjima, za 55% smanjuju zanoenje.
Osim kontrole zanoenja mlaza i druge mere se preduzimaju da bi se spreili mogui
ekoloki problemi kao to su obavezne inspekcije - atestiranja oroivaa, recikliranje prazne
ambalae pesticida i licenciranje rukovaoca traktorskog agregata.
112

Bugarin R, i dr. (2010). Uticaj tehnike za aplikaciju pesticida na zagaenje zemljita.

Savremena poljoprivredna tehnika 36(2): 107-116.
Od kakve je vanosti tehnika aplikacije, tip opreme i rasprskivaa na oroivaima za
vrednost gubitaka, posluie rezultati i navodi sledeih autora: Backer (Stahli 2003)
uporeuje gubitke radne tenosti pri tretiranju zasada jabuka nastale sedimentacijom, na
rastojanju od 1,75 m od tretiranog reda, kod standardnog oroivaa s aksijalnim
ventilatorom i novijeg tunelskog oroivaa sa tangencijalnim ventilatorima. Kod
standardnog oroivaa izmereni su gubici od 4045 %, a kod tunelskog oroivaa, na istoj
povrini zabeleeni su gubici od 515 %.
Vrlo su interesantni i znaajni rezultati, uporednog ispitivanja oroivaa pri tretiranju
vonjaka, radi smanjenja gubitaka usled drifta izvan tretirane povrine, Wennekera i van de
Zandea (2008). Navedeni autori ispitivali su oroivae u zasadu jabuka vretenastog
uzgojnog oblika, razmaka sadnje 3,0 x 1,0 m, prosene visine krune 2,25-2,5 m. Ispitivan
je standardni oroiva munckhof sa rasprskivaima albuz ATR ljubiasti, wanner
oroiva s odbojnim povrinama, sa rasprskivaima albuz ATR ljubiasti, wanner
oroiva s odbojnim povrinama, sa rasprskivaima lechler venturi (ID 90-015C), (sl. 4).

Sl. 4. Gubici usled drifta na zemljitu izvan vonjaka, u funkciji udaljenosti od reda voaka
u punoj vegetaciji (Wenneker 2008)
Fig. 4. Spray drift deposit on the soil surface outside the orchard at several distances from
the last tree row, for full lesf stages
Sa slike 4 se vidi da su najvei gubici usled drifta izmereni kod standardnog oroivaa
munckhof (sl. 5a), posebno su visoki na rastojanju do 3,0 m i iznose od 106%, sa
porastom rastojanja se smanjuju da bi na 9 m iznosili neto ispod 2%. Primenom wanner
oroivaa s odbojnim povrinama (sl. 5b), s istim rasprskivaima, zabeleeni su znaajno
nii gubici i oni ve na rastojanju od 2,0 m iznose oko 2%. Veoma velike vrednosti
redukcije zanoenja mlaza, ostvarene su wanner oroivaem s odbojnim povrinama, sa
rasprskivaima lechler venturi (ID 90-015C), na rastojanju od 4,55,5 m od poslednjeg
reda voa zanoenje je bilo smanjeno za 95%.
113

Bugarin R, i dr. (2010). Uticaj tehnike za aplikaciju pesticida na zagaenje zemljita.

Savremena poljoprivredna tehnika 36(2): 107-116.
Autori rada zakljuuju da je kombinovana metoda za smanjenje gubitaka usled
zanoenja mlaza koja se sastoji u primeni oroivaa s odbojnim povrinama i injektorskih
rasprskivaa s usmerenjem dala veoma dobre rezultate.

a)

b)

Sl. 5. Standardni oroiva s odbojnim povrinama

a) standardni oroiva munckhof; b) oroiva wanner s odbojnim
povrinama
Fig. 5. Air assisted sprayer with reflection shields
a) air assisted sprayer; b) Wanner air assisted sprayer with reflection shields
4. ZAKLJUAK
Korienje hemijskih preparata, tj. pesticida, ima veliki uticaj na okolinu. Jedna od
sredina koja je posebno ugroena pesticidima jeste zemljite. Visoko i nepaljivo unoenje
moe da izazove dugogodinje nepovoljne efekte na plodnost i kvalitet zemljita.
U naoj zemlji aplikaciju pesticida dodatno komplikuje nedovoljan tehniki nivo
tehnike, testiranje novih i maina u eksploataciji u globalu se ne sprovodi, a mainama
esto rukuju nedovoljno obuene osobe.
Koliina pesticida koja optereuje ivotnu sredinu zavisi kako od doze, tako i od osobina
preparata, a takoe od kvaliteta tretmana. Kvalitet tretiranja maina za aplikaciju u tesnoj je
vezi s ispravnou, podeenou, tehnikim reenjem i savremenou maina, koje utiu na
preciznost distribucije, tanost doziranja i veliinu gubitaka.
Pravilnom primenom ispravne i kontrolisane tehnike za aplikaciju pesticida, u povoljnim
vremenskim uslovima , poveava se efekat zatitne mere, a smanjuju gubici manje ili vie
otrovnih pesticida i zagaenje zemljita. Stoga se kvalitetne prskalice i oroivai, osim
zatite useva i zasada od bolesti, tetoina i korova, mogu da posmatraju i kao maine za
zatitu zemljita od nekontrolisanog i prevelikog zagaenja.
Ispitivanja stranih autora pokazuju da je kombinovana metoda za smanjenje gubitaka
usled zanoenja mlaza, koja se sastoji u primeni oroivaa s odbojnim povrinama i
injektorskih rasprskivaa sa usmerenjem, dala veoma dobre rezultate. Veoma velike
vrednosti redukcije zanoenja mlaza, ostvarene su wanner oroivaem s odbojnim
114

Bugarin R, i dr. (2010). Uticaj tehnike za aplikaciju pesticida na zagaenje zemljita.

Savremena poljoprivredna tehnika 36(2): 107-116.
povrinama, s injektorskim rasprskivaima lechler venturi (ID 90-015C), na rastojanju od
4,55,5 m od poslednjeg reda voa zanoenje je bilo smanjeno za 95%.
5. LITERATURA
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]

[14]

Alt N. (1996). Standardization of plant protection ewuipment in the EU: aspects of polution
control; In: Bulletin OEPP/EPPO Bulletin 26, 13-16.
Baldoin C, De Zanche C, Amista F, Beria S, Zelante A. (2002). Spray Deposition And
Drift In Orchard Using Air Induction Nozzles With Low Volume Sprayers; In: AgEng
BUDAPEST.
Bugarin R, uki N, Sedlar A. (2008). inioci efikasne aplikacije u zatiti viegodinjih zasada
oroivaima; Savremena poljoprivredna tehnika 34(3-4): 236-243.
Bugarin R. (2004). Kvalitet tretiranja zasada jabuka u funkciji norme tretiranja. Doktorska
disertacija. Poljioprivredni fakultet, Novi Sad.
Bugarin R, uki N, Sedlar A. (2009). Gubici usled drifta pri oroavanju viegodinjih zasada i
mere za smanjenje. Savremena poljoprivredna tehnika 35(3): 118-126.
uki N, Ponjian O, Sedlar A. (2001). Novo u tehnici za zatitu bilja; Savremena
poljoprivredna tehnika 27(3-4): 67-72.
Rui D, Poznanovi N. (2009). Opasne materije u poljoprivredi na teritoriji AP Vojvodine.
Savremena poljoprivredna tehnika 35(3): 191-200.
Sedlar A, uki N, Bugarin R. (2007). Prve inspekcije oroivaa u Srbiji. Savremena
poljoprivredna tehnika (1-2): 12-19.
Sedlar A, uki N, Bugarin R. (2009). Ekoloki prihvatljive maine za aplikaciju pesticida u
vonjacima i vinogradima. Savremena poljoprivredna tehnika 35(1-2): 16-25.
Sedlar A, uki N, Bugarin R. (2009). Inspekcija prskalica i oroivaa u cilju implementacije
globalgap standarda. Savremena poljoprivredna tehnika 35(1-2): 64-72.
Stahli W. (2003). Masini pentru aplicarea tratamentelor fitosanitzare si fertilizarea foliara a
culturior legumicole. Partea I-a: aparate si masini de stropit, Editura Agroprint, Timosoara: 1-7.
ovljanski Radmila (1993). Pesticidi i zemljite. Teki metali i pesticidi u zemljitu. Teki
metali i pesticidi u zemljitima Vojvodine. Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i
povrtarstvo, Novi Sad: 93-105.
Wenneker M, Van de Zande J.C. (2008). Drift Reduction in Orchard Spraying Using a Cross
Flow Sprayer Equipped with Reflection Shields (Wannner) and Air Injekcion Nozzles,
Agricultural Engineering International: the CIGR Ejournal. Manuscript ALNARP 08 014. X.
May.
Wolf R. E. Ground Field Sprayers for Drift Management. Kansas State University, Manhattan,
KS 66506 USA.

INFLUENCE OF PESTICIDE APPLICATION TEHNIQUE ON SOIL POLLUTION

Rajko Bugarin, Nikola uki, Aleksandar Sedlar
SUMMARY
Analysed in this paper is the influence of sprayers and air assisted sprayers on drift and
soil pollution. In many cases drift decreases efficency, increases pesticide consumption, and
soil pollution.
115

Bugarin R, i dr. (2010). Uticaj tehnike za aplikaciju pesticida na zagaenje zemljita.

Savremena poljoprivredna tehnika 36(2): 107-116.
Proper use, good maintenance and calibration of sprayers, and air assited sprayers will
improve quality of pesticide application. Pesticide application in good weather conditions
will also contribute to that, decreasing danger from soil and water pollution. Because of that
we can say that sprayers and air assisted sprayers are not just the machines for plant
protection. These machines also protect soil from pollution.
Kaul et al, (2002) wrote about pesticide distribution in orchard protection. Their results as
well as the results reported by other reasearcher show that during treatment with good
sprayers, 20% of pesticides fall to the soil.
Combination of drift reducing methods, such as a cross-flow fan sprayer in combination
with the use of reflection shields and coarse droplet application, results in high spray drift
reduction in orchard spraying.
Very high drift reduction levels were obtanied with the Wanner sprayer with reflection
shields and Lechler ID 90015C (ventury) flat fan nozzles.
Key words: air assisted sprayers, sprayers, drift, pesticide loses, soil pollution.
Napomena: Ovaj rad je deo istraivanja na projektu koje finansira Ministarstvo za nauku
Republike Srbije: Unapreenje energetskih i ekolokih efikasnosti traktora i mobilnih
sistema. Evidencioni broj projekta - TR-20078.

Primljeno: 12. 01. 2010.

116

Prihvaeno: 14. 01. 2010.