Visoka medicinska kola strukovnih studija

Milutin Milankovic Beograd

Seminarski rad

Predmet: Infektologija i zdravstvena nega u infektologiji

Tema: Organizacija i sprovoenje zdravstvene nege kod obolelih od pneumonije

Profesor:

Student:

Prof.dr

Ljubinka Raguth

C114

Sadrzaj:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Uvod
Vanbolnika pneumonija
Bolnika (nozokomijalna) pneumonija
Aspiraciona pneumonija
Pneumonije kod imunokompromitovanih bolesnika
Pnavljane pneumonije
Specifini respiratorni patogeni uzronici
-Streptokokna (pneumokokna) pneumonija
-Stafilokokna pneumonija
-Legonell pneumophila
-infekcije gram-negativnim bacilima
-Pseudomonas aeruginosa
-klebsiella pneumonae
8. Atipine pneumonije
-Mycoplasma pneumonae
-Chlamidyia psittaci
-Coxiella burneti (Q-groznica)
-Pneumonije izazvane virusima
9. Organizacija i sprovoenje zdravstvene nege kod obolelih od
pneumonije
10. Osnovni cilj zdravstvene nege obolelih
11. Sestrinska dijadnoza pneumonije
12. Sestrinske intervencije
13.Zakljuak
14.Literatura

Uvod

Pneumonija je zapaljenje plunog parenhima koje zahvata alveolne prostore i intersticijum

plua. U istoriji medicine nekoliko vaznih dogadjaja vezano je za pneumonije.Prvi opis
pleuralnog trenja potie od Hipokrata. Friedlander je 1880. godine utvrdio vezu izmedju
bakterija I pneumonije. 1895. godine Osler je otkrio diplokok, sulfonamidi su se pojavili 1938. a
penicillin 1944. godine, to je sudbonosno uticalo na ishod bolesti. Godine 1976. javlja se
epidemija pneumonija izazvana legionelama, a sve vei problem pneumonija u
imunodeficijentnih bolesnika, posebno onih sa AIDS-om, zadrava pneumonije u sreditu
interesovanja medicinske nauke. Pneumonije su i danas est uzrok morbiditeta i mortaliteta,
uprkos antibioticima monog delovanja. U Velikoj Britaniji od upale plua godinje umre 60000
osoba. Ona odnosi 10 puta vise ivota nego sve druge infektivne bolesti. U SAD pneumonija je
esta meu vodeim uzrocima smrti. U zemljama u razvoju infekcije donjih disajnih puteva
najei su uzrok umiranja, ili dele ovo mesto s dijarejom. Procenju je se da u tim zemljama pet
miliona dece ispod pet godina starosti umire od upale plua. injenica da pneumonija veoma
velikim delom uestvuje u optem morbiditetu i mortalitetu odraz je promena epidemiolokih
karakteristika bolesti kao i nevelike uspenosti medikamentnog leenja. Pneumonija ne nastaje
uvek kada se doe u kontakt sa patogenim mikroorganizmom, ve kada stanje organizma,
prvenstveno disajnih puteva, pogoduje razvoju pneumonije. Predisponirajui faktori su virusna
infekcija gornjih disajnih puteva, alkoholizam, dugotrajni boravak u stacionarnoj ustanovi,
puenje, srana slabost, hronina opstruktiva bolest plua, duboka starost, imunosuprimirajue
bolesti, eerna bolest, teko oteenje bubrega, poremeaj svesti itd. Pneumonija ne podlee
obaveznom prijavljivanju, ali se smatra da tokom jedne godine u Srbiji oboli oko 10 do 1000
osoba iz opte populacije. Najvei broj obolelih se lei ambulantno, ali je oko petinu obolelih
potrbno hospitalizovati, meu kojima je najvie dece do 5 godina i osoba koje su starije od 75
godina. Pod pojmom bolniki steene pneumonije smatra se zapaljenje plua koje je nastalo
posle vise od 48 sati od stupanja u bolnicu. One mogu biti izazvane mokroorganizmima
endogene flore obolelog, mikroorganizmima koje nose drugi bolesnici, mikroorganizmima koje
nosi bolniko osoblje, kao i mikroorganizmima koji se nalaze u bolnikoj sredini (na
predmetima, u vazduhu, u hrani, u mainam za vetaku ventilacijuitd.).Pneumonije se
klasifikuju na razliite naine. S obzirom na radiografski nalaz, pneumonije se dele na lobarne,
segmentne ili lobularne (bronhopneumonija) i intersticijumske pneumonije. Mikrobioloka
klasifikacija pneumonija na bakterijske, virusne, gljivine, I izazvane protozoama itd. izvrena
je na osnovu uzronika koji je izazivaju. S klinikog stanovita egzistira podela na tipine i
atipine pneumonije. Kao to je pomenuto za nastanak pneumonije je vrlo znaajno prethodno
zdravstveno stanje disajnih organa, kao I zdravstveno stanje u celini, pa je na toj osnovi izvrena
podela na primarne i sekundarne pneumonije. Primarne Pneumonije nastaju kod prethodno
zdravih osoba, a sekundarne pneumonije se javljaju kad je plue ili organizam domaina ve
zahvaen nekom prethodnom boleu. Korisna i za praksu znaajna podela, koja se i danas
koristi, ukljuuje spoljanje i klinike uslove pod kojima se bolest javila i podrazumeva podulu
na vanbolnike pneumonije, bolnika ( nozokomijalne) pneumonija, aspiraciona i anaerobna
pneumonija, pneumonija kod imunokompromitovanih osoba, pneumonija u AIDS-u i povratna
pneumonija. Najei uzronici vanbolnikih pneumojia su Streptoccocus pneumonije,

Haemophylus influenza, Mycoplasma pneumonia, Chlamydia psittaci(ree), Legionella

pneumophila, Staphyloccocus aureus, Moraxella catharalis, Pneumocystis carinii, Influenza A,
cytomegalovirus, Respiratorni sicicijalni virus, Herpes Zoster virus, Histoplazma,
Coccidioidosis, Blasomycosis, a u bolnikim uslovima to su enterini gram-negativni bacilli,
Staphylococcus aureus, Pseudomonas aeruginosa i oraline anaerobi.Patogeni izazivai
pneumonije zavisie od zdravstvenog stanja obolelog pre bolesti, uslova ivota, zanimanja,
godina starosti,kontakta sa ivotinjama,eventualnih putovanja,postojanja nekih epidemija, doba
godine i sredine u kojoj se javila pneumonija.

Vanbolnika pneumonija
Vanbolnika pneumonija predstavlja vrlo est oblik upale plua u svim delovima sveta i svim
starosnim grupama. Dva do tri puta ee obolevaju osobe mukog pola. Moe se javiti i kod
ranije zdravih osoba ili uz postojanje predisponirajuih uslova koji su ve prethodno pomenuti.
Najee infekcija nastaje aspiracijom endogenih mikroorganizama koji se nalaze u nazofarinksu
(pneumokokna infekcija), kapljinim putem od drugih bolesnika ( virusne infekcije), inhalacijom
inficiranih estica ivotinjskog porekla (psitakoza, Q-groznica) ili kontaminiranih kapljica iz
spoljanje sredine (vodene kapljice kontaminirane legionelom). Hematogenim putem prenose se
infekcije iz vanplunih delova organizma, obino kod intravenskih narkomana ili preko
intravenskih katetera postavljenih kod bolesnika u jedinicam intenzivne nege.
Opti simptomi u pneumoniji slini su kao kod infekcija uopte, a to su groznica, gubitak apetita,
znojenje, jeza, bolovi u miiima i zglobovima i glavobolja. Kod nekih bolesnika postoje
anamnezni podaci o neposredno preboleloj infekciji gornjih respiratornih puteva, obino virusne
etiologije. Pomuena svest i konfuznost prate pneumonije izazvane psitakozom. Ako je upalni
proces lokalizovan u donijm lobusima plua, moe staviti utisak akutne urinarne ili abdominalne
infekcije. Respiratorni simptomi variraju po uestalosti i intenzitetu. Kaalj se javlja kod skoro
svih obolelih, nedostatak vazduha osea vie od dve treine, pleularni bol oko 60 %, iskaljava
vie od polovine, a hemoptizije se javljaju kod 15%. U poetku bolestu sputum je oskudan ili ga
nema, a u daljem toku bolesti postaje gnojav. Visoka temperatura i jeza esti su kod mladih
osoba sa pneumokoknom pneumonijom, od kojih treina ima herpes na usnama. Klasini
fizikalni znaci konsolidacije lobusa s perkutanom tmulou i bronhijalnm disanjem rei su od
mestimino ujnih inspiracijskih pukota.
Diferencijalna dijagnoza postavlja se u odnosu na vie razliitih oboljenja, meu kojima su
sledea najea i najznaajnija infarkt plua, pleuropulmonalna tuberkuloza, edem plua,
zapaljenja lokalizovana ispod dijafragme kao to su holecistitis,perforirani peptini ulkus,
subfrenini apsces, akutnio pankreatitis, i hepatina amebijaza, zatim neki rei poremeaji kao
to su pluna eozinofilija, plune manifestacije sistemskih bolesti, akutni alergijski alveolitis itd.
Ipak. detaljni anamnezni podaci, fizikalni pregled grudnog koa i rezultati drugih ispitivanja
pomau u postavljanju ispravne dijagnoze. Otkrivanje uzronika pneumonije vri se razliitim

mikrobiolokim ispitivanjima, kao to su: bojenje sputuma po Gramu, bakterioloki pregled

sputuma, hemokultura, bris grla i nosa i seroloki testovi. Invazivne metode prikupljanja
materijala za mikrobioloko ispitivanje (transtrahealna aspiracija i brohoalveolarno ispiranje
tokom bronhoskopije, uzimanje uzorka sputuma pomou etkice, perkutana aspiracija iglom i
biopsija plua) koriste se u tekih imunodeficijentnih bolesnika. U pneumoniju je povean broj
9
leukocita, obino je vei od 15 10 /L, sa skretanjem elemenata bele loze ulevo. U atipinim i

virusnim pneumonijama broj leukocita je najee normalan. U bolesnika s bakterijskom

pneumonijom tekog oblika nalazi se poremeaj funkcije jetre, poviene azotne materije,
hipokalijemija, hipoalbuminemija, proteinurija, hematurija i hiponatremija. U vrlo tekoj
pneumoniji poremeeni su respiracijski gasovi u arterijskoj krvi kao i acidobazno stanje. Donji
lobusi su obino zahvaceni u svim tipovima pneumonije. Na snimku plua vide se razliite
plune infiltracije: homogene, mrljaste, slivene, difuzne, rasprostranjene na manjim ili veim
delovima plua. U zahvaenim delovima plua ventilacija je smanjena a perfuzija ouvan, to za
posledicu ima razvoj hipoksemije. Parcijalni pritisak ugljen-dioksida esto je nii zbog ukupne
hiperventilacije. Hiposaturacija tekog stepena nastaje kod ekstenzivnih infiltracija ili kada su
alveole ispunjene fibrinom, tenou, eritrocitima i makrofagama. Leenje podrazumeva
primenu optih mera i odgovarajue antibiotske terapije. Bolesnik treba da lei u postelji, uzima
dosta tenosti I, ukoliko je to mogue da ne pui. Aspirin ili neki lek iz grupe NAIL otklanja
pleuralni bol i sniava temperaturu. Oksigenoterpija indikovana je u srednje tekim i tekim
oblicima bolesti. Cilj mikrobiolokog ispitivanja jeste utvrivanje etiolokog uzronika, to
omoguava adekvatnu terapiju. Meutim, uzronik pneumonije najee nije poznat u momentu
donoenja odluke o izboru antibiotika, zbog toga je leenje uglavnom empirijsko, na osnovu
predpostavljenih uzronika. Amoksicilin se daje u dozi od 500mg na 8 asova, a eritromicin
500mg na 6 asova.Dodatno se moe dati flukloksacil (stafilokok) 250-500mg/6h I gentamicin
2-5 mg/kg/dan.Leenje obino traje 7-10dana.

Bolnika (nozokomijalna) pneumonija

Nozokomijalna pneumonija je infekcija donjih respiratornih puteva u hospitalizovanih bolesnika,
a nije postojala niti bila u inkubaciji u vreme prijema u bolnicu. Najznaajniji prediponirajui
faktor su endotrahealna intubacija ili traheostomija, tokom kojih dolazi do povred sluznice, to
olakava infekciju. Dijagnoza se postavlja kada se javi febrilnost, purulentan bronhopulmonalni
sekret, leukocitoza i nove, infiltrativne senke na radiografiji grudnog koa. Od najvee vanosti
su ovde gram-negativni bacili (sojevi pseudomonasa, eerihije koli klebsiele), zatim i
Staphyloccocus aureus kao i anaerobni organizmi. Patogeneza je mogua endogenom
aspiracijom inficiranog nazofaringealnog sekreta, inhalacijom bakterija iz kontaminirane
respiratorne opreme (aparat za inhalaciju) i hematogenim irenjem iz ekstrapulmolanih izvora.
Klinika slika je kao i kod drugih bakterijskih pneumonija, samo obino tea. Radiogram
grudnog koa pokazuje mrljaste senke, mekad postoje znaci atelektaze. Dijagnostiki postupci su
isti kao i kod vanbolnikih pneumonija. U terapiji se kombinuju cefalosporini III generacije

(Cefotaksim/Ceftazidim) i aminoglikozidi (Gentamicin) i obino su dovoljni. Ukoliko postoji

neutropenija ili se sumnja da je u pitanju Pseudomonas, umesto cefalosporina daju se
antipseudomonasni penicilini (Azlocilin, Tikarcilin ili Piperacilin). Hinolonski preparati su
takoe veoma moni u ovim stanjima. Uz medikamentno leenje mere respiratorne rehabilitacije
poboljava eliminaciju sekreta.

Aspiraciona pneumonija
Nastaje usled patoloke inhalacije egzogene ili endogene tenosti ili vrstih estica u donje
delove disajnih puteva. Obino se deava pri gubitku svesti, u toku anestezije,
cerebrovaskularnog insulta ili kod poremeaja funkcije ezofagusa (disfagija I ezofagealni
refluks). Razvija se u posteriornom segmentu gornjeg desnog renja, a isti segment sa leve strane
ree je zahvaen. Udahnuti sadraj se distribuira, pod dejstvom sile zemljine tee, prema
poloaju bolesnika. Ako je aspiriran eludani sadraj sa pH 3 , nastaje alveolarni edem i
destruktivni hemijski pneumonitis ( Mendelsonov sindrom). Aspiracija lipoidnih materija (uljani
rastvori, laksantni lekovi ili kapi za nos) uzrok je lipoidne upale plua, obino hroninog toka.
najea forma aspiracione pneumonije he bakterijska infekcija donjih disajnih puteva, primarno
izazvana anaerobnim bakterijama, a potom dolaze gram-negativne enterobakterijame i
pseudomonas, oba iz nazofaringealne kolonizacije. U sluaju anaerobne bakterijske pneumonije,
klinike manifestacije se ne prepoznaju sve do pojave nekroze plunog parenhima, kada se javlja
iskaljavanje sputuma neprijatnog zadaha. Terapija se sprovodi primenom penicilina ili
klindamicina, koji pokriva irok spektar anaerobnih uzronika. Metronidazol je vrlo aktivan
prema anaerobima ali primenjen kao monoterapija nedovoljno je efikasan protiv aerobnih
pruzrokovaa.

Pneumonije kod imunokompromitovanih

Imunokompromitovani bolesnici imaju teko oteen celularni ili humoralni imunitet osnovnom
boleu ili citotoksinim lekovima koji se koriste u leenju malignih tumora vrstih organa,
mijeloproliferativnih poremeaja, kod transplantacije organa i osoba sa sindromom steene
imunodeficijencije. U takvih osoba infekcija donjih disajnih puteva predstavlja est uzrok
morbiditeta i mortaliteta. Pneumonije ine 60% svih infekcija kod ovih bolesnika. Bolesti koje
dovode do tekih poremeaja elijskog imuniteta praene su aktivacijom tuberkuloze.
Splenektomisani bolesnici su skloni infekcijama izazvanim pneumokokom i meninkokokom.
Gram-negativne pneumonije este su u svih imunosuprimiranih bolesnika (Pseudomonas,
Klebsiella, Enterobacter, Escherichia coli, Proteus I Bacteroides). este su I infekcije CMV,
candida, Aspergilus I Pneumocystis carinii. Klinikom slikom dominira upadljiva visoka
temperatura, kao najei ili jedini simptom (nema kalja, iskaljavanja, leukocitoze). Na
radiogramu grudnog koa se vide nove infiltracije. Dok se ne utvrdi etioloka dijagnoza,
sprovodi se kombinovana antibotska terapija, koja prua irok spektar aktivnosti, a ine je

cefalosporini III generacije ili hinolonski preparati plus antistafilokokni antibiotik ili
antipseudomonasni penicilin i aminoglikozid.

Ponavljane pneumonije
O ponavljanoj rekurentnoj pneumoniji govorimo kada imamo tri ili vie odvojenih napada
pneumonije kod jednog bolesnika. Zapaljenje plua moe da se ponavlja uvek u istom delu plua
( kada se sumnja na bronhopulmonalni poremeaj u tom delu). Kada se pneumonija ponavlja na
razliitim mestima, u pitanju je generalizovani poremeaj u organizmu.

Specifini respiratorni patogeni uzronici

Streptokokna(pneumokokna) pneumonija
On je najei bakterijski uzronik plunih infekcija u odraslih svih dobnih kategorija, u
vanbolnikim i bolnikim uslovima. Javlja se uglavnom sporadino, ee u tokom zime.
Nazofarinks je stanite pneumokoka kod 5-25% zdravoh odraslih osoba. Poznate je preko80
serotipova baziranih na antigenskoj razlici polisaharidnida kapsule, koji posle preleane infekcije
stvaraju specifian imunitet. Zapaljenski proces prolazi kroz tri faze, Najranija faza je kongestija
s velikom seroznom eksudacijom, sledea je crvena hepatizacija, gde su disajni putevi
ispunjeni polimorfonuklearima, eritrocitima, uz vaskularnu kongestiju. Tra faza je siva
hepatizacija, u kojoj se akumulira fibrin, zapaljenska tenost i elije, a onda dolazi period
rezolucije u kojoj se eksudat resorbuje. Opti respiratorni simptomi obino poinju nagli i ve za
nekoliko sati prisutni su u intenzivnoj formi. U treine se moe videti herpes na usnama. Leenje
je najbolje pencilinskim lekovima, makrolidnim ili cefalosporinima, a zamena je vankomicin.
Svi tipovi pneumokoka rezistentni su na aminoglikozide, a jedan deo na tetracikline.
Pneumokokna vakcina se u prevenciji koristi vie od 10 godina, zatita traje nekoliko godina,
kod zdravih osoba, a neto krae kod imunokompromitovanih.

Stafilokokna pneumonija
Staphylococcus aureus izaziva oko 5% svih pneumonija. Bolest je obino teka i prati je stopa
visokog mortaliteta i u prethodno zdravih osoba. Nastaje autoinokulacijom ili prelaskom sa
druge osobe. Klinika slika je uglavnom slina pneumokoknoj pneumoniji, naroito kada se
javlja kao komplikacija infekcije virusom influence. Obimna nekroza tkiva i formiranje
apscesnih upljina nastaju zbog luenja toksina i agresina koga lui bakterija., a potpomae je
tromboza malih krvnih sudova. Bolest nastaje naglo, s visokom temperaturom, toksemijom,
zbunjenou i respiratornim tegobama. Nekada se javljaju I stafilokokne promene na koi. Na
radiografiji grudnog koa se uoavaju mnogobrojne mrljaste infiltracije s formiranjem upljina u
jedne etvrtine bolesnika, a kod 10% nastaje empijem. Hemokulture su pozitivne u 25%
bolesnika. Terapija se sprovodi peniclinom rezistentnim na beta-laktamaze (Flukloksacilin),
Rifampicinom, cefalosporinima I generacije ili fusidinskom kiselinom. Vankomicin se koristi

kod sojeva rezistentnh na metacilin. Uprkos svim terapijskim merama, mortalitet se kree od 30
do 70% ukoliko postoji bakterijemija.

Legionella pneumophila
Legionarska bolest definisana je po izbijanju epidemije pnemonije nepoznatog uzronika 1976.
godine, na sastanku amerikih legionara u Filadelfij. Obolelo je tada 221 osoba, 34 su umrle.
Mikroorganizam Legionella pneumophyila izolovan je est meseci kasnije. Otkrivena je u vodi u
sistemima za rashlaivanje i u cisternama za vodu. Obino se javlja u institucijama kao to su
bolnice, hoteli i kasarne. Klinika slika varira od blage do vrlo teke, a nekad I fatalne
pneumonije. Dominiraju nadraajni kaalj, poviena temperatura, bradikardija, mrljaste
infiltracije na pluima, koje nekad napredju do labarnih promena. Serolokim testovima se
postavlja definitivna dijagnoza. Lei se Eritromicinom (500-1000mg/6h), rifampicinom (600mg
2 /dan ), a traje najmanje 14 dana.

Infekcije gram-negativnim bacilima

esti su uzrokovai nozokomijanih respiratornih infekcija, naroito kod imunokompromitovanih
osoba (Pseudomonasaeruginosa, Acinetobacter calcoeceticus i porodica Enterobacteriacea:
Klebsiela pneumoniae, Escherichia coli, Enterobacter sp., Proteus sp. i Serratia maycescens.

Pseudomonas aeruginosa
Kod bolesnika sa neutropenijom est uzronik nozokomijalnih pneumonija je Pseudomonas,
naroito kod leenih u jedinicama intenzivne nege. Pseudomonas produkuje dva pigmenta od
kojih sputum postaje plavozelene boje. Infekcija se obino iri preko neistih ruku bolnikog
osoblja. Infekt u plua dospeva aspiracijom iz gornjih delova respiratornog sistema ili iz
kontaminirane respiratorne opreme, a u sluaju bakterijemije, iz vanplunih arita kod
imunosuprimiranih bolesnika. U klinikoj slici dominira akutno toksino stanje sa radiografskom
infiltracijom, koja vrlo brzo formira apscesnu upljinu. Parapneumonini empijem nije redak.
Standardna terapija je kombinovanje aminoglikozida i antipseudomonasnih penicilina (azlocilin,
tikarcilin). Monoterapija cefalosporinima III generacije (ceftazidim) vrlo brzo dovodi do
rezistencije.

Klebsiella pneumonae
Otkriven je 1880. godine i nazvan je Friedlanderov bacil.Ne izaziva pneumonije kod prethodno
zdravih osoba. Promene se ee javljaju u gornjim lobusima, to je izuzetak u odnosu na
lokalizaciju ognjita svih drugih etiolokih inilaca. Opte stanje bolesnika je vrlo teko.
Ispljuvak ima karakteristian izgled elea od ribizle, tok bolesti je obino fulminantan sa
stvaranjem apscesnih pojedinanih ili mnogobrojnih upljina. Lei se cefalosporinima,

aminoglikozidima i hloramfenikolom. Kada se sumnja da je Klebsiela prouzrokova, adekvatna

je inicijalna terapijacefalosporinima III generacije uz aminoglikozide.

Atipine pneumonije
Izraz atipine pneumonije koristi se da oznai pneumonija koje ne reaguju na penicilin ve na
druge antibiotike kao to su eritromicin i tetraciklini.Kao uzronik u ovoj gruopi pneumonija
sree se Mycoplasma pneumoniae, Chlamydia psittaci, Coxiella burneti (Q-groznica) i dr.

Mycoplasma pneumonae
est je uzrok plune infekcije meu decom i mlaim osobama, od 5 do 35 godina, retko do 60
godina. Odgovoran je za nastanak epidemija koje se sporo ire, poto im je period inkubacije 1421 dana. Javlja se meu kolskom decom, vojnicima ili u porodicama i internatima. Mikoplazma
se u toku infekcije blisko priljubljuje na cilijarne epitelne elije, zatim nastaje intersticijumska
pneumonija, bronhitis i bronhiolitis, Bolest poinje simptomima gornjih disajnih puteva, a zatim
se javlja paroksizmalan dugotrajan kaalj i iskaljavanje sluzavog ili sluzavo gnojavog sekreta.
Bolest se razvija postepeno, obino ima blag tok, mada se ponekad manifestuje i tekom
klinikom formom i ARDS-a. Mali broj obolelih ima hemolitiku anemiju, tromboembolijske
komplikacije i perifernu neuropatiju. Dijagnoza se postavlja testom fiksacije komplementa i
detekcijom antigena, ili specifinih IgM za mikoplazmu.

Chlamydia psittaci
Prouzrokuje psitakozu (ornitozu), sistemsku bolest prenetu sa bolesnih ptica (najee papagaja).
Uzronik je 2-5% vanbolnikih pneumonija. Posle inkubacije od 1-3 nedelje bolest poinje naglo
ili postepeno, sa slikom slinom gripu: javlja se suv, neproduktivan kaalj, glavobolja,
tzbunjenost i konfuznost. U retkim sluajevima sree se makulozna ospa. Teko se diferencira od
drugih atipinih pneumonija. Treba posumnjati u psitakozu kada u anamnezi postoje podaci o
kontaktu sa pticama, a potvruje se reakcijom fiksacije komplementa. preventivne mere kod
odgajivaa ptica ukljuuju zatitu od kontakta sa prainom, perjem, kao i posebni opreznosz u
radu sa bolesnim pticama. Lei se tetraciklinom 1-2g/dan per os.

Coxiella burneti
Kao akutna bolest karakterie se iznenadnim poetkom, povienom temperaturom, glavoboljom,
malaksalou i znacima intersticijske pneumonije. Prenosi se udisanjem inficiranih kapljica.
Uoava se kod domaih ivotinja (ovce i koze), koje su glavni rezervoar hunane infekcije. javlja
se meu radnicima koji su u kontaktu sa domaim ivotinjama i njihovim izluevinama.
Manifestuje se slino gripu, ali postoji suvi kaalj, uveana jetra, hiperemija drela i
konjuktivitis.Dijagnoza se potvruje serolokim testovima, a lei se tetraciklinima.

Pneumonije izazvane virusima

Kod zdravih osoba bolest izazivaju jedino virusi influence A i B, meu starijim osobama i virus
parainfluence i respiratorni sincicijalni virus. U imunodeficijentnih osoba esta su oboljenja
izazvana latentnim virusima kao CMV i herpes simpleks. Najznaajnija akutna bolest koja se
javlja u vidu epidemije je influenca, mada obino prolazi spontano, nekada se komplikuje
tekom i fatalnom pneumonijom. Inflenca virus, naroito tip A, ima sposobnost da podlee
spontanim antigenskim promenama, a izaziva epidemije u zimskim mesecima. iri se putem
respiratornih sekreta kao kapljina infekcija. Sekret je infektivan 1 do 2 dana od poetka bolesti.
Posle kratke inkubacije, bolest poinje naglo, visokom temperaturom, jezom drhtavicom,
mijalgijom, glavoboljom, suvim kaljem i pojaanom sekrecijom iz nosa. Potencijalno letalna
komplikacija jeste nastanak pneumonije. Leenje je simptomatsko.

Organizacija i sprovoenje zdravstvene nege kod obolelih od pneumonije

Osnovni cilj zdravstvene nege je negovanje obolelih, to podrazumeva:

monitoring vitalnih funkcija (parametri zdravlja)

nadzor nad aktuelnim stanjem individue
zbrinjavanje obolelih (telesno, duevno, socijalno)
hranjenje (putevi unoenja hrane i tenosti
aplikacija, inicirane terapije
uzimanje biolokog materijala
planiranje propisane aktivnosti
priprema obolelog za medicinski tretman
uenje o zdravlju

Za definisanje i formulaciju sestrinskih dijagnoza treba uzeti u obzir dobijene podatke iz svih
izvora (intervju direktno ili indirektno, nalazi, zapisi) sestrinske opservacije, procene i
konsultacije sa drugima. U definisanju sestrinske dijagnoze korisnika zdravstvene nege treba
sagledavati po principu bio-psiho-socijalnog modela, to nas upuuje da vrlo precizno
analiziramo reakcije na novonastalu situaciju i to individualno. Sve dobijene podatke treba
sistematizovati i poreati ih po prioritetu. Dobijeni podaci treba da su relevantni i individualno
znaajni, kako bi ih i drugi zdravstveni radnici na isti nain procenjivali. Tek onda se moe
pristupiti definisanju problema u izboru odgovarajue alternative za reavanje istog. Glavni cilj
strategije je da se smanji izloenost pojedinaca i grupe ljudi zajednikim rizinim faktorima
nezaraznih bolesti, a koji podrazumevaju: bilo koje stanje koje dovodi do hiperprodukcije sluzi
i/ili bronhijalne opstrukcije, puai, due leanje u krevetu, plie disanje, depresija kalja
uslovljena lekovima ili slabou, poremeen refleks gutanja, parenteralna ishrana-poveana
faringealna kolonozacija miokroorganizmima, uestale intoksikacije npr.alkoholiari, terapija

sedativima zbog mogue depresije disanja, neprimenjivanje pravila asepse pri korienju opreme
u toku zbrinjavanja bolesnika.
Sestrinske dg kod pneumoniae:

Visok rizik za febrilnost u vezi sa infekcijom

Visok rizik za dehidracijom u vezi sa temperaturom i dispneom
Neadekvatna prohodnost disajnih puteva u vezi sa hipersekrecijom
Poremeaj ishrane u vezi sa anoreksijom, dispneom i sekundarnim gutanjem vazduha
Oteano disanje u vezi sa bolovima u grudima
Visok rizik za oteenje sluzokoe usne duplje zbog disanja na usta i pojaanog
iskaljavanja
Smanjena aktivnost zbog poreme.resp.funkcije
Nedostatak znanja u vezi sa medicinskim tretmanom i preventivnim postupcima

Sestrinske intervencije kod pneumoniae podrazumevaju:

Kontrola brzine, ritma i dubine disanja na 2-4 h

Kontrola krvnog pritiska, pulsa i temper. 2-4 h
Odravanje prohodnosti disajnih puteva
Osiguranje adekvatne oksigenacije i ventilacije
Obezbedjivanje da bolesnik uzima 2-3 L tenosti
Edukovanje i ohrabrivanje bolesnika da diu pravilno, provociraju kaalj, iskaljavaju
koristei razne tehnike
Vlaenje vazduha u prostoriji ili samo onog koji bolesnik udie pomou nebulizatora
Smestiti bolesnika u drenani poloaj 10-20 min, a nakon toga da duboko die i kalje (30
min.pre obroka)
Primena odreene koncentr.O2 i monitoriranje
Primena ordiniranih lekova
Semi Fowler-ov poloaj i menjanje poloaja
Manji ei obroci. Ishrana dobro izbalansirana, bogata proteinima, UH, mastima i
vitaminima, ukusna i lako svarljiva
Ako bolesnik uzima sedative ili trankilizatore poseban oprez
Edukacija bolesnika

Tehnika kaljanja se primenju, pri emu pacijent sedi uspravno sa skupljenim kolenima i telom
blago nagnutim napred. Ako je operisan rukom pritisnuti operisano podruje, potom tri puta
duboko udahne i izdahne, kontrahuje abdominalne miie (uvue trbuh) i nakalje se dva puta
snano sa otvorenim ustima i isplaenim jezikom. Ako ne moe da sedi, lei na stranu sa
flektiranim bokom i kolenima.

Haf tehnika se sprovodi tako to se pacijentu naloi da kaljuca polako, duboko udahne i
tokom izdaha kaljucne tri puta (kod bolesti srca i telesne iscrpljenosti).Udahne najdublje to
moe, izdahne naglo snano izgovarajui haf.

Zakljuak

Racionalizacija leenja pneumonija primenom savremenih terapijskih vodia omoguava

skraivanje hospitalizacije, leenje se nastavlja ambulantno, to doprinosi komforu bolesnika,
znatno smanjuje trokove leenja, smanjuje optereenje medicinskih radnika, a istovremeno se
izbegavaju neeljene komplikacije dugotrajne hospitalizacije, kao to su nozokomijalne
infekcije, tromboflebitisi i druge komplikacije,

Literatura

1.

- . .

2.

15- -

3.

, .