Zato graditi sportske hale i sale od drveta Aduti koji dolaze iz firme

"LKV Centar"
Sreda, 01. 09. 2010.|16:01 | Izvor: eKapija

U poslednje vreme smo svedoci dobrih trendova koje pokreu sportski klubovi, lokalna
samouprava i predstavnici dravne uprave zaduene za omladinu i sport, prosvetu i
Nacionalni investicioni plan, a u vezi su sa izgradnjom sportskih sala i hala irom nae
zemlje. Klubovi shvataju da je posedovanje sopstvene sale preduslov za prave sportske
ambicije i odravanje kvaliteta, a predstavnici drave se sve vie trude da mlade sa ulice i
od prekomernog korienja raunara uvedu u sportske hale, kako ne bi sve dublje i dublje
klizili na gradaciji stanja i zdravlja nacije.
Grade se (ili planiraju) uglavnom objekti gabarita rukometnog igralita, sa teleskopskim
tribinama koje mogu da prime 300-400 gledalaca, uz neophodni prostor za svlaionice,
klupske prostorije, mali ugostiteljski objekat, teretanu, manju prostoriju za tzv. male

sportove, uz zahteve da visina objekta zadovolji domae standarde za odbojku i koarku.

To su dobri trendovi, ali ih esto "pokvare" neznanje i kriterijum "najnie cene" po kome se
obino raspisuju javne nabavke. Drei se one izreke "Nisam dovoljno bogat da bih kupovao
jeftine stvari", uredniki tim "eKapije" je inicirao forum sa strunjacima iz ove oblasti, elei
da buduim investitorima u sportske objekte pomognemo odgovorima na pitanja - o emu
bi sve trebalo da razmiljaju, kako se ne bi zavaravali samo inicijalnom cenom, ve i da
misle o tome ta ih eka ve narednog dana, kada ponu da stiu rauni za energiju,
popravke, zamenu materijala koji stari, odravanje, ienje i sl.
Poznati i priznati predstavnici firmi koji na tritu Srbije ve vie godina nude i realizuju
sportske hale primenom drvenih, elinih i betonskih konstrukcija govore za "eKapiju".
Ovog puta odgovore dobijamo od prof. Vojislava Kujundia, poznatog strunjaka u oblasti
drvenih konstrukcija, osnivaa kompanije "LKV Centar".
eKapija : Profesore, koja tehnologija dominira u izgradnji sportskih i industrijskih
objekata ?
Dvadeseti vek je sa pravom nosio naziv veka betona i elika .elik i posebno beton su se
vrlo rado koristili u arhitekturi i graevinarstvu, najvie zahvaljujui odlinim tehniko tehnoloskim karakteristikama. Tu je i leala opasnost od zloupotrebe armiranog betona, jer
je graevinarstvo bilo orijentisano ka masovnoj izgradnji objekata razliite namene. esto
se inilo da betona ima previe i da preti opasnost od izolacije korisnika oveka od
njegove ivotne sredine.
U takvoj situaciji, kada su, takorei, iscrpljene inae velike tehnoloke, funkcionalne i
estetske mogunosti i vrednosti u izgradnji betonom i elikom, pojava savremenih drvenih
konstrukcija, u drugoj poloovini prolog veka znai zaokret u otuivanju arhitekture od

prirodne sredine.

Funkcionalne mogunosti, koje arhitekturi i graevinarstvu pruaju savremene konstrukcije

u drvetu, su takve da se moe smatrati da je drvo materijal koji najvie obeava u
budunosti.
Elegancija forme, harmonija oblika i istinska toplina ambijenta su atributi koji s pravom
stoje uz moderna ostvarenja u drvetu. Drvo nije ni skup ni luksuzan materijal, ali,
posmatrajui ostvarenja koja je ovek izveo u drvetu, ono je svakako zasluilo naziv
plemenitog materijala
Mehanike karakteristike drveta - osnovni preduslov za uspenu eksploataciju materijala u
konstrukcijama, odavno su poznate po svojim visokim vrednostima. Ako se ovome
doda izvanredno mala sopstvena teina drvetai injenica da ono ne mora da bude
deficitaran graevinski materijal, jer se moe uzgajati i planirati proizvodnja osnovne
sirovine, jasno je da uticaj drveta na nae arhitektonsko stvaralatvo ne moe da bude bez
znaaja.

eKapija : Predstavite nam neka konstrukciona uporeenja drvenih i betonskih

konstrukcija
Drvo je materijal koji moe da podnese, paralelno svojim vlaknima, izvanredna
naprezanja. Naponi pri kojima dolazi do loma usled pritiska u pravcu vlakana jednaki su
naponima loma najviih marki betona koje se danas upotrebljavaju u
graevinarstvu. Zapreminska masa ugraenog drveta je oko 600 kg/m3.
Zapreminska masa armiranog betona je 2.500 kg/m3, to jasno pokazuje da je udeo
iskorienja naprezanja poprenog preseka usled sopstvene teine najmanje etiri puta
manji kod drveta u odnosu na beton u tapovima istih dimenzija. Ovo moe biti vrlo
znaajan podatak kada su u pitanju sistemi velikih raspona i malog pripadajueg
optereenja, naroito sa ekonomskog aspekta.
Tehnologija je drvnoj industriji ponudila vrlo kvalitetne lepkove, uz iju se pomo danas
moe napraviti lepljena lamelirana greda od drveta duine i preko pedesetak metara,
sa poprenim presekom ija visina uveliko prelazi meru od jednog metra. Takvo drvo, koje
ima odlike dobrog masivnog materijala i sasvim nove dimenzije, se sa mnogo uspeha moe
upotrebiti pri realizaciji savremeno koncipiranih objekata razliite namene. Sa druge strane
pojavom specijalnog spojnog sredstva - metalnog konektera, kojim se formiraju vorne veze
tapova reetkastih statikih sistema, iji su tapovi ispune, gornjeg i donjeg pojasa u
jednoj ravni, otvaraju se mogunosti proizvodnje drvenih struktura na veoma ekonomian i
racionalan industrijalizovan nain u specijalizovanim radionicama i fabrikama u velikim
serijama, na radnim pistama, uz upotrebu savremene opreme odakle se transportuju na
gradilite. Na taj nain rad sa gradilita je u najveoj meri prenet u radionice, to ima
izutetnog uticaja na brzinu graenja bez velikih klimatskih ogranienja i na ekonomiju
graenja.

Fleksibilnost primene savremenih sistema drvenih konstrukcija omoguava da se veoma

ekonomine konstrukcije u drvetu sreu u objektima razliite namene:
javni i industrijski objekti: fabrike hale, skladita, garae, supermarketi, montane
sajamske hale, trnice, aerodromi, eleznike stanice, prodajni saloni nametaja ...
sportski objekti: sportske dvorane, univerzalne dvorane, teniske dvorane, pokriveni
plivaki bazeni, tribine na stadionima, i pokrivena klizalita ...
poljoprivredni objekti: farme za uzgoj krava, farme za uzgoj ovaca, peradske farme,
skladita vetakog ubriva, hangari za poljoprivredne maine ...
eKapija : Koliko emo dugo eksploatisati sportski objekat izgraen od drveta ?
Razna impregnaciona sredstva, premazi i lakovi, koji se danas upotrebljavaju kao
oplemenjivai drveta, tite ga u isto vreme i od napada insekata i gljivica, a uspeno
spreavaju poveanje vlanosti drveta u sredinama gde je vlanost nestalna ili poviena, pa
je i ovaj trei uzrok propadanja drveta sveden na minimum. Naravno, treba istai i injenicu
da, pored hemijskih zatitnih sredstava, vrlo vanu ulogu igraju pravilno koncipiran
konstruktivni sistem, pravilno projektovani detalji, savesno izveden objekat, bez greaka u
materijalu, bez oteenja u samoj konstrukciji ili pokrivau i fasadi, bez pojave vlanih i
nedovoljno provetrenih uglovi niti mesta na kojima se moe skupljati neistoa ili praina.
Na ovakav nain obezbeen objakat bie praktino neogranienog veka, uz izvanredno
male troskove odrzavanja i u najagresivnijim sredinama.
Na primer, u plivakim bazenima, gde je poveana vlanost vazduha, gde je sredina
izrazito agresivna drvo se pokazalo kao materijal koji uz najmanje trokove odravanja u
eksploataciji ima najdui vek trajanja. Iskustva steena na tom planu su ve vrlo velika i
pozitivna. Pored izvedenih pokrivenih plivakih bazena u Ivanjici, Beogradu, Gornjem i
Donjem Milanovcu, sve je vei zahtev projektanata i investitora za izgradnjom u ovoj

tehnici, a to je izvanredna potvrda kvaliteta ve izvedenih konstruktivnih sistema.

eKapija : Kako "stojimo sa termo-izolacijom ?
Budui da drvo poseduje izuzetane termo - izolacione osobine, to je pojava hladnih mostova
u elementima konstrukcije od drveta nemogua, a time i pojava kondenzacije i vlage u
objektima.
eKapija : Sigurno se jako esto susreete sa predrasudama investitora vezanim
za drvo kao materijal koji lako gori ?
Slobodno se moe rei da su u pojedinim sluajevima konstruktivni sistemi u drvetu
neunitivi u poaru. Ova na prvi pogled apsurdna tvrdnja dobija svoj puni smisao ako se
ponaanje ovog graevinskog materijala u poaru podrobnije sagleda. Protivpoarnu
otpornost graevinskih konstrukcija karakteriu dva kriterijuma: zapaljivost materijala i
njihovo ponaanje u poaru.
Delovanje ekstremnih poarnih temperatura izazvanih sagorevanjem uskladitenog
materijala u jednom industrijskom skladitu, sa tehnikog gledita, razara sve materijale.
Meutim razlika u materijalima postoji samo u njihovom ponaanju u periodu koji prethodi
pojavi kritinih razornih temperatura, pri temperaturama koje ne razaraju materijal.

Tako, na primer, elik ve na temperaturi od 550C, koja je daleko nia od njegove take
topljenja, znai pre potpunog razaranja agregatnog stanja, gubi sve svoje mehanike
karakteristike i prestaje da bude graevinski materijal: moduo elastinosti naglo pada,
pojava velikih deformacija je oigledna i usled toga dolazi do uruavanja objekta iako elik
nije zapaljiv materijal i nije dolo ni do njegovog razaranja.
Armirani beton, takodje nesagoriv materijal, pri povienoj temperaturi poinje da puca,
da se kruni usled smanjenja vrstoe i da se jako deformie usled gubljenja moi noenja
armature.
Drvo u poaru gori. Meutim, drvo pri gorenju ne menja bitno svoje mehanike
karakteristike i to je kvalitetna razlika u odnosu na beton i elik. Pri nastajanju kritinih
poarnih temperatura, drvo je stabilan materijal i u tome je njegova prednost nad drugim
graevinskim materijalima.Ovaj kvalitet drveta, kao graevinskog materijala, zasniva se na
njegovoj osobini da je izvanredan termiki izolator. On se jo vie istie injenicom da se pri
sagorevanju na povrini drveta stvara nagorela skrama koja samo poveava otpornost
sprovoenju toplote. Izlaganje sredita drvenog elementa visokim temperaturama je
usporeno, ako ne ak i spreeno, pa praktino masa unutar poprenog preseka drvenog

tapa nije uopte poremeena.

Pri temperaturi od 200C do 250C iz povrinskih slojeva drvenog elementa izdvajaju se
lako zapaljivi gasovi, koji se usled delovanja spoljnih uticaja pale. Ako je temperatura
spoljnog uticaja konstantna i ne poveava se, ugljenini sloj nagorelog drveta e stvoriti
izolacionu skramu, koja e tititi dublje slojeve drveta od poviene temperature. Na taj
nain prestaje izluivanje lako zapaljivih gasova iz drveta i plamen se gasi - drvo prestaje
da gori.
Pod ovakvim uslovima, pa ak i pri poveanoj temperaturi, drvo je neunitiv materijal,
praktino nesagoriv. Pitanje je samo koliko je povrinski sloj drveta oteen. Ukoliko je
spoljni uticaj takav da temperatura raste, a tom rastu pripomae i sagorevanje samih
nosaa, napadnuti elemenat e izgoreti pri nastajanju kritine poarne temperature, kao i
svaki drugi materijal. Za elemenat konstrukcije od drveta je znaajno da on ne gubi mo
noenja trenutno, pri izbijanju poara, i da se konstrukcija ne uruava. Pretvaranje
povrinskog sloja drveta u ugljenini sloj, ime se javlja redukcija dimenzija poprenog
preseka konstruktivnog elementa, tee vrlo lagano: 0,3 do 0,5 mm/min. To znai da se pri
velikim poarnim temperaturama, za vreme od jednog asa, drveni presek smanjio za
najvie 3.0 cm po obimu.
Kod velikih poprenih preseka, kakvi su po pravilu preseci elemenata konstruktivnog sklopa
veih raspona, ovo smanjenje dimenzija poprenog preseka za vreme od jednog asa ne
predstavlja opasnost od iscrpljenja nosivosti elemenata i njihovog ruenja, ime se
omoguuje evakuacija ljudstva i materijalnih dobara iz ugroenog objekta.
Iz ovih razloga se objekat sa konstrukcijom od drveta moe smatrati daleko sigurnijim i
bezbednijim u eksploataciji od objekata u drugim materijala.
Isto tako, nikakve posebne protivpoarne mere, osim ustaljenih, se ne moraju preduzimati
da bi se konstrukcija zatitila od delovanja vatre. Neophodno je da se izvedu minimalni

popreni preseci, koji garantuju sigurnost u poaru za odreeni period do intervenicuje

protivpoarnih slubi, to je i propisima predvidjeno.
Najzad sanacija drvenih objekata posle gaenja poara je jednostavangraevinski zahvat,
to kod objekata od drugog materijala nije sluaj, a to, takoe ima uticaja na
ekonominost graenja.
eKapija : Sve vreme Vam postavljamo pitanja i koristimo termin "izgradnje
sportskih objekata od drveta. Da li priamo o jednoj ili vie tehnologija ?
U naoj grevinskoj praksi, na poetku 21. veka, izdvojila su se dva tehnoloka postupka u
primeni drveta. To su Sistem lakih krovnih i lepljeno lamelirano drvo vezaa, sistemi koji
veoma dobro dopunjuju, jer gama nosaa u sistemu LKV pokriva male i srednje raspone, a
nosai u tehnici lepljenog lameliranog drveta veoma konkurentno pokrivaju velike
raspone i preko 100,00 metara.

Sa tehnoloko - proizvodnog aspekta Laki krovni vezai predstavljaju produkt koji se moe
proizvoditi na industrijski nain u velikim serijama. Uz minimalne trokove izrade i
uskladitenja, transporta i montae, uz pojavu posebnih spojnih vornih sredstava ovakav
sistem konstrukcije krovova se snano namee modernom graevinarstvu. Ovaj tip
konstruktivnih elemenata vrlo brzo je postao posebno poglavlje u razvoju konstruktivnih
sklopova u drvetu. Mogunosti zadovoljavanja svih potrebnih uslova koji se postavljaju pred
krov, pa ak i nekad vrlo teki arhitektonski uslovi, daju puno pravo korienja ovog novog
tipa konstruktivnog sklopa u drvetu.
Sraunati na optereenja kao klasini vezai, montirani sa lakoom, a zatieni protiv
insekata i gljivica, krovovi sa lakim krovnim vezaima pruaju istu sigurnost i trajnost kao i

klasian krov. Ovog puta je re o jednom proizvodu na visokom tehnikom nivou, koji je uz
sve i vrlo rentabilan.

U poslednjih petnaestak godina Sistem LKV doivljava nagli razvoj. Postaje nezamnljiv
konstruktivni sistem kod pretvaranja ravnih krovova u stambena potkrovlja. U Beogradu,
Niu, Novom Sadu, Banja Luci, Brkom, Bjeljini, Nikiu i mnogim drugim mestima u Srbiji i
Crnoj Gori grade se krovovi razliitih objekata, za sve vrste krovnih pokrivaa.

Posebno mesto LKV sistem zauzima u izgradnji sportskih objekata za mali fudbal,
ukljuujui i neke male sportove. Dvozglobni reetkasti lukovi, koji nose pokriva od
plastificirane tkanine primenjeni su na ve desetak objekata takve namene. Krovna
konstrukcija Sportske dvorane u Medvei, raspona 29.00 m izvedena je u sistemu
reetkastog LKV nabora, kao prva u familiji naborastih krovova, koje odlikuje izuzetna
eknominost i puni estetski doprinos arhitekturi sportskih objekata.
LKV krovovi industrijskih, poljoprivrednih i skladinih objektata sa uspehom konkuriu
takvim konstrukcijama u eliku i betonu i po ceni i po brzini izgradnje. Nosilac razvoja ove
tehnologije je, u naoj sredini, preduzee LKV CENTAR, iz Beograda, koje je projektovalo,
proizveli i montiralo krovove irom Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine

Dakle, sistem Lakih krovnih vezaa pokazuje sve pozitivne preduslove za primenu drveta u
savremenoj arhtekrturi i graevinarstvu. Dokazani kvaliteti iz oblasti graevinske fizike,
kakvi su izuzetna akustina i termoizolaciona svojstva, bez pojave kondenzacije i vlage, sa
mogunostima primene u otvorenoj prefabrikovanoj gradnji, koju karakterie i fazna
gradnja, uz izvanredne mogunosti da odgvori svim funkcionalnim, oblikovnim i estetskim
zahtevima drvo kao konstrukcioni i graditeljski materija stavlja u istu ravan sa betonom i
elikom, a u primeni drveta u konstrukcijama sportskih objekata neretko i ispred ovih
materijala, ako su odluujui faktori ekonominost i brzina gradnje. Perspektive razvoja
konstruktivnih sistema u drvetu su veoma iroke i obeavaju visoki plasman u primeni
tokom novog, dvadeset prvog veka.