ISPITNA PITANJA

1. Pojam i podruja psihikog razvoja

2. Periodizacija psihikog razvoja
3. Nastanak razvojne psihologije
4. Ciljevi razvojne psihologije
5. Eksperimentalna metoda
6. Metod posmatranja
7. Metode zasnovane na samoizvetajima
8. Osnovni istraivaki nacrti
9. etiri glavne teme razvojnopsiholokih teorija
10. Psihodinamske teorije
11. Bihejvioristike teorije - Votson, Skiner
12. Bihejvioristike teorije - Bandura

13. Evolucionistika razvojna psihologija

14. Bioekoloka teorija
15.Pijaeova teorija razvoja inteligencije osnovne pretpostavke
16. Pijaeova teorija razvoja inteligencije senzomotorni stadijum
17. Pijaeova teorija razvoja inteligencije preoperacionalni stadijum
18. Pijaeova teorija razvoja inteligencije stadijum konkretnih operacija
19. Pijaeova teorija razvoja inteligencije stadijum formalnih operacija
20. Kritika Pijaeove teorije razvoja inteligencije
21. Sociokulturna teorija Vigotskog
22. Teorija kognitivne obrade informacija
23. Emocionalni razvoj
24. Temperament
25. Rano afektivno vezivanje
26. Prijateljstva
27. Interpersonalna privlanost
28. Kolbergova teorija moralnog rasuivanja
29. Kritika Kolbergove teorije
30. Agresija
31. Prosocijalno ponaanje
32. Faze jezikog razvoja
33. Teorije jezikog razvoja
34. Razvoj linosti
35.Razvojne promene u samopotovanju i samoefikasnosti
36. Stabilnost, kontinuitet i mogunosti menjanja linosti
37. Vaspitni stilovi roditelja

PITANJE BROJ 1 POJAM I PODRUJA PSIHIKOG RAZVOJA

Razvojna psihologija je grana psihologije koja se bavi opisom i objanjenjem razvojnih promena
u toku celog ivotnog ciklusa, od zaea ili od roenja do smrti. Mnogi smatraju da je razvojna
psihologija jednaka dejoj psihologiji koja se bavi promenama na razvojnom putu od rodjenja do
adolescencije i razlog za takvo izjednaavanje lei u tome to se smatra da se razvoj zavrava u dejem
period.
Razvoj jesu promene u ponaanju i psihikim funkcijama koje su sistematski povezane sa
uzrastom.
Karakteristike razvoja su:
- trajnost razlikuju se od privremenih promena, npr.v promena raspoloenja
- nepovratnost ili ireverzibilnost promene se ne mogu ponititi
- progresivnost ili regresivnost - vode viim oblicima prilagoavanja
- kumulativnost ono to danas nastaje oslanja se na ono to je ranije nastalo
- vodi diferencijaciji proces na osnovu kog se neki doivljaj od relativne ujednaenosti menja na takav
nain da se njihovi aspekti ili delovi lake razumeju.
- vodi organizaciji meusobnom povezivanju i usklaivanju razliitih funkcija
- usmeren je
- ima celovit karakter - promene u jednoj funkciji uslovljene su promenama u drugim funkcijama
Razvojnopsiholoka istraivanja obino obuhvataju tri podruja:
- fiziki razvoj obuhvata promene u anatomiji, fiziolokim procesima, razvoj motorike itd.
- kognitivni razvoj obuhvata promene koje se odigravaju u opaanju, govoru,pamenju,reavanju
problema,uenju, razumevanju jezika
- psihosocijalni razvoj obuhvata promene u emocijama, motivima,socijalnim odnosima pojedinca,
moralnom razvoju, razvoju identiteta.
PITANJE BROJ 2 PERIODIZACIJA PSIHIKOG RAZVOJA
Savremena razvojna psihologija vri periodizaciju razvoja na:
1. antenatalni period period od zaea do roenja
* period ovuma ili zametka od zaea do druge nedelje
* embrionalni period od druge do desete nedelje
* period fetusa od desete nedelje do roenja
2. Detinjstvo i mladalatvo od roenja do 18.godine
* novoroene od desete nedelje do drugog meseca
* odoje do prve godine
* rani uzrast od prve do tree godine
* predkolski uzrast - od tree do sedme godine
* rani kolski uzrast od sedme do 11 godine
* srednji kolski uzrast od 10,11 do 14,15 godine

* pozni skolski uzrast od 14,15 do 18 godine

3. Zrelost od 18.do 65.
* rana zrelost od 18. do 24. godine
* srednja zrelost od 25. do 49. godine
* pozna zrelost od 50 do 65 godine
4. Starako doba od 66.godine do kraja ivota
* rana starost od 66. do 70. godine
* srednja starost od 71. do 80. godine
* pozna starost od 80. godine do kraja ivota
PITANJE BROJ 3 NASTANAK RAZVOJNE PSIHOLOGIJE
U svojim poecima razvojna psihologija je bila vezana samo za prouavanje deijeg perioda i
adolescencije. Od pedesetih godina 20. veka obraa se panja i na period zrelosti, a tek u drugoj polovini
20.veka razvojna psihologija obuhvata istraivanje svih ivotnih procesa.
Sistematska empirijska istraivanja dejeg razvoja poinju biografskim studijama beba:
* 1787.godine Ditrih Tideman (1748-1803) objavio je: Posmatranje razvoja duevnih sposobnosti kod
dece
* 1877.godine arls Darvin (1809-1882) objavio je: Biografska skica beba
* 1882.godine Vilhelm Prajer (1841-1897) objavio je: Dua deteta.
Stenli Hola (1844-1924)je smatrao da poznavanje prirode deje psihe je neophodno za razvoj
obrazovnog sistema. On je bio uveren da o svojstvima deje psihe moe saznati dosta korienjem
upitnika na koje e odgovarati deca, nastavnici i roditelji. Sakupio je veliki broj saradnika, psihologa i
nastavnika i tako je nastao pokret za prouavanje deteta. Ovaj pokret se brzo irio i po Evropi. Imao je
uticaja i na Srbiju. 1906.godine je osnovano Srpsko drutvo za deju psihologiju. 1910.godine je
pokrenut asopis Glasnik srpskog drutva za deju psihologiju. Holov pokret za prouavanje deteta nije
bio visoko cenjen u strunoj javnosti zato to se postavljalo pitanje objektivnosti prikupljenih podataka.
Glavni doprinos ovog pokreta je bio u stvari uticaj koji je izvrio na druge psihologe. Meu prvima je
Arnold Gezel (1880-1961) koji od 1911.godine zapoinje longitudinalna istraiovanja
dejeg,motornog,jezikog i emocionalnog razvoja sa ciljem da otkriju faze i norme deijeg razvoja.
Alfred Bine (1857-1911) je bio francuski psiholog koji je bio zainteresevona za prouavanje viih
mentalnih procesa, a posebno je istraivao miljenje kod dece. Poznat je i po svojim testovima
pamenja, ali mu je najpoznatiji rad bio na pravljenju testa inteligencije. Taj test je nazvan BIneSimonova skala koji je objavljen 1905.godine. Borislav Stevanovi je u Srbiji 1934.godine objavio
reviziju BS skale, a 1967.godine je rad na toj reviziji okonan i objavljena je Nova beogradska revizija
Bine-Simonove skale. Terman je 1921/1922 godine zapoeo studiju u kojoj prati sudbinu pojedinca koji
su intelektualno obdareni.

PITANJE BROJ 4 CILJEVI RAZVOJNE PSIHOLOGIJE

Ciljevi razvojne psihologije su:
- da opiu promene koje su sistematski povezane sa uzrastom
- da opiu i objasne razlike u razvoju do kojih dolazi usled delovanja razliitih biolokih i sredinskih
uticaja
- da objasne opte razvojne promene
- da predvide i kontroliu tok razvoja
- da sugeriu praktine promene (na primer igrake za decu,deji televizijski programi).
PITANJE BROJ 5 EKSPERIMENTALNA METODA
Eksperimentalna metoda je istraivaki postupak koji se sprovodi s namerom da se odrede uzroni
uticaji na pojavu koja se ispituje. Eksperimentator namerno i sistematski uvodi i menja neke uslove radi
ispitivanja pojave koju eli da istrai. Pojava koja se ispituje zove se zavisna varijabla (zavisi od uslova
koji joj prethode) . Sami uslovi nad ijom pojavom eksperimentator ima kontrolu zove se nezavisna
varijabla ili eksperimentalna. Kontrolna varijabla su svi faktori koji bi mogli da utiu na zavisnu, a ne
potiu od nezavisne varijable.
eksperiment sa dve nezavisne grupe
eksperiment sa ponovljenim merenjima
Eksperiment se moe organizovati u laboratoriji i onda je re o laboratorijskom eksperimentu, a kada se
eksperiment izvodi u prirodnim uslovima, re je o terenskom eksperimentu.

Prednosti eksperimentalne metode:

1. Istraiva je potpuno pripremljen da vri tana zapaanja jer je sam izaziva
2. Istraiva moe da ponovi istraivanje, to mogu da urade i drugi istraivai
3. Pouzdano dobijamo kauzalne (uzrone) odnose
Mane eksperimentalne metode
1. Neke pojave ne moemo da variramo
2. Neke pojave mogu da se variraju, ali se to ne radi, zbog etikih razloga
3. Situacije eksperimenta je vetaka, ispitanici se ne ponaaju prirodno
Bez obzira na to koju varijantu eksperimentalne metode koristi, istraiva mora da se potrudi da dobijeni
podaci imaju spoljanju i unutrapnju valjanost. Spoljana validnost istraivaa tie se stepena u kome se
rezultati nekog istraivanja mogu uoptiti tako da vae i za druge uzorke subjekata i u okolnistima koje
se donekle razlikuju od konkretnih uslova u kojima su podaci dobijeni. Unutranja valjanost istraivanja
je vezana za stepen kontrole nad svim uslovima koji mogu da utiu na zavisnu varijablu.

PITANJE BROJ 6 METODA POSMATRANJA

1. ANEGDOTSKA METODA opisivanje posmatrane pojave onako kako je upameno njeno
odvijanje
2. METODA DNEVNIKA beleenje promena u ponaanju deteta u duev vremenskom period
3. SISTEMATSKO POSMATRANJE istraiva posmatra i belei odreenu pojavu koja se
sistematski menja sa uzrastom na nekom uzorku ispitanika
4. ANALIZA SADRAJA bavi se analizom poruka, posmatraju se razliiti ljudski proizvodi
Prednosti metode posmatranja:
-moe se izvoditi bez znanja subjekta koji se posmatra (obezbeuje se spontanost i prirodno ponaanje)
-ne iziskuje velika finansijska sredstva
Mane metode posmatranja:
-studije uglavnom ukljuuju samo jedno dete
-posmatrai su uglavnom vezani emotivno za dete koje ispituju, pa su pristrasni
-poto je spontano ispitivanje, istraiva nije uvek spreman da tano zabelei sve aspekte dogaaja
-opisi ponaanja se daju naknadno a ne u trenutku zbivanja
-nije mogue kontrolisati odreene faktore
Metoda posmatranja treba da zadovolji:
-treba tano odrediti i razgraniiti ono to treba posmatrati
-unapred se treba odrediti nain beleenja rezultata, posmatrai treba da budu dobro upoznati s tim
-treba pre glavnog posmatranja, sprovesti probno (pilotsko) istraiovanje
-posmatranje treba da bude briljivo i nepristrasno
PITANJE BROJ 7 METODE ZASNOVANE NA SAMOIZVETAJIMA
Informacije o razvoju mogue je dobiti primenom:
-

intervjua
upitnika
inventara linosti
autobiografije i lino dnevnici
ankete

Intervju je razgovor koji podrazumeva da postoji neposredni kontakt izmeu bar jednog intervjuisanog
i jednog intervjuera. Dele se na standardizovane i nestardadizovane. Kod nestandardizovanog intervjua
istraiva ima teme koje mogu biti predmet razgovora, ali na sam tok razgovora najvie utie sam
ispitanik. U standardizovanom intervjuu pitanja koja se postavljaju, njihov redosled i formulacije su
nepromenjive i iste za sve ispitanike.
Upitnik je standardizovani intervju koji je prenet na papir, pisana verzija standardizovanog intervjua. U
upitnicima se postavljaju otvorena pitanja (pitanja na koja ispitanik sam ispisuje odgovore) i pitanja sa
ponuenim odgovorima (kada ispitanik oznaava one koji vae u njegovom sluaju).

Inventari linosti su podvrsta upitnika. To je lista u kojoj subjekat sam obeleava crte za koje veruje da
ih ima.
Autobiografije i lini dnevnici se mnogo ree koriste od prethodnih metoda samoizvetavanja. U
autobiografijama, pisac pokuava da sakrije neke sramne situacije, ali ak i kada se autor trudi da prui
najiskreniji opis ostaju problem jer se veina ljudi ne sea tano svog detinjstva. Dnevnici mogu da budu
odlian izvor za istraivanje promena u razvoju, pogotovo ako se vode u duem vremenskom periodu.
Dnevnici obino preskau neke detlalje, jer pisac dnevnika pretpostavlja da se o njima zna.
Mane metode zasnovane na samoizvetajima
Intervjui i razliiti upitnici, i ako se ee koriste, imaju odreena ogranienja. Njih nije mogue
primenjivati na najmlaim uzrastima. Takoe se postavlja pitanje da li su ispitanici bili iskreni i u kojoj
meri. Nivo i vrsta razumevanja istog pitanja moe se bitno promeniti sa uzrastom. Jo jedan problem se
javlja kada se istovremeno intervjuiu deca i njihovi roditelji. Dobijeni odgovori mogu bitno da se
razlikuju, pa se postavlja pitanje iji je opis taniji.
PITANJE BROJ 8 OSNOVNI ISTRAIVAKI NACRTI
Istraivaki nacrti se odnose na optu strategiju planiranja istraivanja radi utvrivanja razvojnih
trendova. Postoje: longitudinalni , transverzalni , sekvencijalni, mikrogenetiki.
Longitudinalni
Ovaj postupak se sastoji u tome to se isti pojedinac ili grupa pojedinaca ispituje u duem vremenskom
period. Longitudinalni postupak je neekonomian (dugo traje, skup). est je sluaj osipanja
uzorka(sluajno i sistematsko). Usled bolesti, odustajanja, smrti smanjuje se broj pojedinaca iji je
razvoj mogue pratiti. Zbog toga nije mogue pratiti uzorak i njegovu veliinu. Ispitanici prolaze vie
puta kroz istu procedure (kumulativno delovanje ispitivanja).
Transverzalni
Kod ovog postupka istraivanje se vri na grupama subjekta koji se razlikuju po uzrastu. Razlike koje se
otkrivaju izmeu subjekata razliitog uzrasta pomau da se otkriju tendencije u procesu razvoja. Ova
istraivanja su ekonominija, zato to se za veoma kratko vreme moe opisati veliki broj
pojedinaca.Subjekti se ispituju istovremeno, pa ne dolazi do osipanja uzorka. Mane transverzalnog
istraivanja se sastoje u tome to se neke pojave ne registruju usled intermintentnosti u razvoju
(prekida,obustave prirodnog razvoja). Takoe postoje generacijske razlike meu subjektima koji se
porede (transverzalne studije promena u inteligneciji primer).
Sekvencijalni
Kombinuju se longitudinalni i transverzalni postupak. Grupe razliitog uzrasta se prate u odreenom
vremenskom periodu. Ekonominiji je od longitudinalnog istraivakog nacrta.
Mikrogenetiki
Ovaj pristup daje mnogo detaljniji i dublji opis procesa koji dovode do promena. Ispituje se promena

koja se jo nije desila u peridou kada razvojna promena treba da se desi. Ova istraivanja su posebno
popularna u psihologiji dejeg razvoj (primer kako deca prepoznaju svoj lik u ogledalu). Ne prua
podatke o stabilnosti i promenama tokom dueg vremenskog perioda.
PITANJE BROJ 9 ETIRI GLAVNE TEME RAZVOJNOPSIHOLOKIH TEORIJA
Prva dilema jeste da li je vanija priroda ili vaspitanje. Krajem XIX psihologijom su dominirale
shvatanja o presudnoj ulozi naslea. Poetkom XX veka javaljaju se sasvim suprotna shvatanja po
kojima presudnu ulogu imaju sredinski inioci. Savremena genetika pokazala je da sve karakteristike
nekog organizma predstavljaju rezultat interakcije gena i ivotnih sredina u kojima se odigrava razvoj
organizma.Postoje tri tipa korelacija, veza izmeu genotipa i sredine i to su: aktivni tip korelacije,
pasivni tip korelacije i evokativna ili reaktivna korelacija.
Drugo pitanje oko kojeg postoji neslaganje jeste da li su razvojne promene postupne ili do njih dolazi
naglo. Postoje dve teorije: teorija kontinuiteta i teorija diskontinuiteta. Teorija kontinuiteta smatra da
razvoj svake funkcije portie bez naglih promena i da je zapravo re o rastu, promenama u kojime se
poetna i krajnja taka razlikuju samo kvantitativno, ali ne i kvalitativno. Teorija diskontinuiteta smatra
da je u razvoju mogue utvrditi kvalitativno razliite stadijume (primer Frojd, Erikon, Pijae).
Trea pitanje oko kojeg se vodi rasprava jeste da li pojedinac aktivno il pasivno uestvuje u sopstvenom
razvodu. Postoje dva modela. Prvi, mehanicistiki model podrazumeva da pojedinac manje-vie pasivno
reaguje na uticaje iz svoje sredine i predstavlja odraz tih uticaja.(teorija uenja) S druge strane postoji
organizmiki model koji istie da da je ljudski razvoj uslovljen svojstvima samog
pojedinca(Erikson,Pijae).
To je pitanje da li su razliiti aspekti razvoja povezani ili nezavisni.Takoe postoje dva pristupa. Celoviti
ili holistiki pristup smatra da su promene u razliitim aspektima razvoja meusobno povezane.Drugi
pristup, modularni pristup zastupa to da svaki aspekt razvoja ima posebne i relativno nezavisne tokove.

PITANJE BROJ 13 - EVOLUCIONISTIA RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Teorija evolucije se bavi opisivanjem mehanizma nastanka i razvojne psihologije. Od 40.godinih
20.veka sve ee se u razvojnoj psihologiji pominje etoloki pristup. Etologija je bioloka disciplina
koja se bavila instiktivnim ponaanjem ivotinja i posmatranjem ivotnjihskog ponaanja u prirodnim
uslovima. Konrad Lorenc (1903-1989 ) se smatra modernism osnivaem etologije, ali se koreni

etolokog naina miljenja mogu nai jo kod arlsa Darvina u njegovom delu Izraavanje emocija kod
oveka i ivotinja iz 1872. Etolozi opisuju tipino ponaanje ivotinja, ali takoe pokuavaju da objasne
i kako je ono nastalo i kakvu funkciju ima u preivljavanju vrste ima. takoe pruavaju isto ponaanje
kod razliitih vrsta (na primer agresija). Ovaj pristup je primenjen in a ljudksi razvoj, posebno deji.
Karakteristike etolokog pristupa u dejem razvoju su:
-ponaanje se posmatra u prirodnom okruenju
-pri opisivanju ponaanja treba obratiti panju na obrazce koji se javljaju kod svih jedinki (il kod veine)
-etoloki orijentisani razvojni psiholozi zauzimaju evolucionistiku perspektivu u objanjenju razvoja
PITANJE BROJ 14 BIOEKOLOKA TEORIJA
Predstavnik bioekoloke ili kontekstualne teorije jeste Bronfenbrener (1917-2005). On je osniva ove
teorije koja polazi od teze da se svaki sistem razvija u kontekstu razliitih ekolokih sistema koji
podravaju i podstiu razvoj. Da bismo razumeli razvoj deteta neophodno je da uzmemo u obzir u
kakvoj su interakciji njegove karakteristike i sredina koja ga okruuje. Razvoj pojedinca je uslovljen
razliitim kontekstima i tog delovanje pojedinac ne mora uvek biti svestan.U bioekolokoj teoriji
razlikuju se 5 meusobno zavisnih ekosistema:
-

mikrosistem sistem u kome pojedinac ulazi svakodnevno u odnose sa drugim lice (primer
porodino okruenje)
mezosistem ssledei sredinski sloj, u njemu se povezuju jedan ili dva mikrosistema (porodini
i kolski sistem se povezuju u mezosistem)
egzosistem oni takoe ukljuuju spoj dva ili vie okruenja, ali za razliku od mezosistema bar
u jednom od njih pojedinac ne uestvuje neposredno (radna okolina roditelja)
makrosistem najoptiji kulturni obrasci, dominantne vrednosti, obiaji i subkulturni uticaju
(da li e dete iveti u nuklearnoj ili proirenoj porodici)
hronosistem to je stepen stabilnosti i nepromenjivosti, odnosi se na na promene
drutvenoistorijskih uslova i na promene u pojedincu (promene u mestu stanovanja, promene u
stavu porodice, migacioni tokovi)

PITANJE BROJ 21 SOCIOKULTURNA TEORIJA VIGOTSKOG

Lav Vigotski (1896-1934) ukazuje na ulogu socijalnog konteksta za razvoj psihikih funkcija. Vigotski
razlikuje nie i vie mentalne funkcije.
Nie/primitivne/prirodne mentalne funkcije

To su jednostavne funkcije ije razvoj nije pod uticajem drugih ljudi . Biolokog su porekla, nisu
specifino ljudkse, poseduju ih i ivotinje. Primer: elementarna oseanja, reaktivna panja, asocijativna
memorija.
Vie mentalne funkcije
Ove funkcije su ishod socijalnog uticaja. Odlikuju samo oveka. Posredovane su znacima. Poto su
znaci arbitrarni i u velikoj meri zavise od socijalnih faktora koji utiu na njihov nastanak i
preobraavanje, i same vie mentalne funkcije su socijalnog porekla i rezultat kulturno-istorisjkog
razvoja oveka. Prenose se na sledee genracije uenjem i poduavanjem. Nastaju i razvijaju se u
ontogenezi kroz interakciju sa okruenjem, nisu genetski programirane, ali imaju bioloku osnovu.
Razvoj je pretvaranje spoljnih socijalnih odnosa u vie mentalne funkcije. Opti zakon psihikog razvoja
Vigotski formulie: Svaka via mentalna funkcija se tokom kulturnog razvoja deteta pojavljuje dva puta:
prvo na socijalnom ili interpersonalnom planu, a kasnije na individualnom ili intrapersonalnom planu.
To pretvaranje iz socijalnog odnosa u psihiku funkciju ostvaruje se posredstvom orua i znakova, meu
kojima govor ima posebnu ulogu.
Govor je via mentalna funkcija od izuzetnog znaaja za mentalni razvoj i organizaciju psihe kao i
uvrivanje i prenoenje kolektivnog iskustva. Govor je egocentrian. Pija je smatrao da je ovde re o
manifestaciji saznajne egocentrinosti deteta i nedovoljne socijalizacije, a Vigotski smatra da je to
prelazna etapa u internalizaciji govora do nivoa misli. Govor prvo slui za regulaciju tueg ponaanja, a
sa internalizacijom slui za regulaciju sopstvenog ponaanja.Egocentrini govor predstavlja prelaz
unutranjem govoru koji treba da poslui miljenju.
Jedan od kljunih pojmova u teoriji Lava Vigotskog jeste pojam zone narednog razvoja koji je takoe
motivisan teorijskim stavom da intrapsihiko poiva na interpersonalnom. To je razlika izmeu
ostvarenog nivoa razvoja (ono to dete zna i ume) i potencijalnog razvojnog nivoa (ono to bi moglo uz
pomo odraslog). Ono to dete sada ume da radi u saradnji, sutra e moi da uradi samostalno. Pojam
zone narednog razvoja ukazivao je na znaaj interakcije izmeu deteta koje ui i kompetentnijih
osoba.Istie pozitivnu ulogu interakcije i zajednikog reavanja problema za kolsko uenje.

PITANJE BROJ 22 TEORIJA KOGNITIVNE OBRADE INFORMACIJA

PITANJE BROJ 23 EMOCIONALNI RAZVOJ
Emocija je unutranje, subjektivno stanje praeno odgovarajuim fiziolokim promenama, mislima i
ekspresijama u pokretima lica. Emocije su obino izazvane spoljanjim uticajima, ali mogu biti izazvane
i matanjem, razmiljanjem o prolim dogaajima itd. Emocije sadre tri komponente: subjektivni

doivljaj, fizioloke promene ubrzan rad srca, promena pritiska i razliite akcione tendencije kada
smo uplaeni inimo sve da bi prestali da budemo
Razvoj u prvoj godini
Novoroene poseduje vrlo ogranien emocionalni ivot. Kod novoroene dece jedino primetno stanje
jeste stanje difuznog uzbuenja i uznemirenja. Odrasli posmatrai mnogo lake identifikuju pozitivne
emocije od negativnih. Prvi jasni znak doivljavanja pozitivnog emotivnog stanja jeste smeh. U toku
prvog meseca ivota javlja se u vidu kratkih prolaznih reakcija. Sa est ili sedam nedelja dete se
osmehuje svojim roditeljima. Sa tri i ili etiri meseca dete poinje da se osmehuje i glasno smeje. Sa
sedam meseci osmehom reaguje na pojavu pozitivnih osoba, a pojava nepoznatih osoba moe da izazove
strah i povlaenje.
Prva negativna emocija se moe opisati kada su deca gladna ili ih neto boli to je stanje difuzne
uznemirenosti. Sa otprilike dva meseca mogu da se uoe znaci ljutnje ili tuge, ali identifikacija tih stanja
nije najpouzdanija. Oko sedmog ili osmog meseca jasno ispoljavanje straha, pogotovo u odnosu na
nepoznate osobe. Taj strah se gubi oko druge godine. Sa osam meseci dete pokazuje uznemirenost kada
se odvaja od majke strah od odvajanja (separacioni strah). Kraj prve godine koriste emocijalne
ekspresije roditelja kao vodi kako da protumae npoznatu situaciju u kojoj se nalaze
Razvoj posle prve godine
U toku druge godine je lake razlikovati ljutnju od drugih negativnih emocija. Javljaju se neke druge
emocije (sekundrane) koje su povezane sa razvojem svesti o sebi. Izmeu 18 meseca i tree godine
javljaju se zbunjenost, ponos, stid i krivica. To je povezano sa nainom vaspitanja. U treoj godini deca
su sposobna da donekle maskiraju svoja oseanja, a u petoj su sposobna da prepoznaju lana i iskrena
oseanja kod drugih. Izmeu desete i jedanaeste godine shvataju da mogu postojati i meane emocije.
Kod adolescenata je ee ispoljavanje negativnih emocija, pogotovo prema roditeljima. U toku svog
razvoja dete postaje sve sposobnije da kontrolie svoja emotivna ispoljavanja i da prepozna emotivne
signale koje dobija od drugih osoba. Bolja kontrola emotivnog ispoljavanja povezana je sa
napredovanjem u verbalnom izraavanju. Dete koje ume da govori vie koristi verbalna sredstva da bi
okolini stavilo do znanja ta ga uznemirava, a sve manje koristi pla i napade besa. Roditelji mogu da
odgiraju vanu ulogu u socijalizaciji emotivnog reagovanja dece : neposredno (preko naina na koji
reaguju na detetove emocije verbalnim upuivanjem deteta u priklande naine motivnog ispoljavanja i
primerom sopstvenih emotivnih reakcija) i posredno (kvalitet afektivnog odnosa sa detetom).
Razumevanje emotivnog stanja kod drugih zavisi od stadijuma kognitivnog razvoja deteta.
PITANJE BROJ 24 - TEMPERAMENT
Temperament se odnosi na karakteristinu emocionalnu prirodu neke osobe to ukljuuje njenu
osetljivost na emocionalne podsticaje, snagu i brzinu reagovanje, preovlaajuikvalitet raspoloenja.
Temperament se smatra zasvisnim od naslednih faktorea. Dozvoljava se njegova modifikacija pod

uticajem ranog ivotnog iskustva. Najstarija podela temperamenta potie od HIpokrata i Galena. PO toj
klasifikaciji razlikuju se 4 tipa temperamenta u zavisnosti od preovladavanja odreenih telesnih tenosti:
-

kolerini (preovlauje uta u)

sangvinini (preovlauje krv)
melanholini (preovlauje crna u)
flegmatini (preovlauje sluz)

Tomas i es su indentifikovali tri grupe dece:

1. 1.Laka deca imaju bioloke funkcije koje se odvijaju u pravilnim ritmovima, lako se adaptiraju
na promene, iskazuju zainnteresovanost za novine, rado pristupaju novim objektima i ljudima i
obino izraavaju pozitivno raspoloenje. NJihove reakcije su niskog ili umerenog inteziteta.
Imaju pravilne obrasce hranjenja,spavanja i slino. Najvei broj beba pripada ovoj grui (40%).
2. 2.Teka deca (10%) se prepoznaju po tome to imaju neredovne ritmove, nisu adaptivna, povlae
se pred novim situacijama i okolnostima, i obino pokazuju intezivna negativna raspoloenja.
3. 3.Suzdrana deca deca koja se sporije adaptiraju (15%) slabo se prilagoavaju promeni
sredine. Manje su aktivna, reakcije su nieg inteziteta. Sklona su povlaenje pred nepoznatim
ljudima i objektima. Ova grupa na poetku pokazuje znake tekog temperamenta (neadaptivnost)
ali ako im se prui podrka vremenom pokazuju sve vie karakteristika lake dece. 35% dece nije
svrstano ni u jednu grupu.
Neka novija istraivanja pokazuju da je potrebno modifikovati zakljuke Tomasa i esa. Istie se 6
osnovnih dimenzija temperamenta (koja uzimaju u obzir i pozitivne i negativne komponente):
1.
2.
3.
4.
5.
6.

straljivost
srditost
nivo aktivnosti
istrajnost
esto pokazivanje pozitivnih emocija
ritminost telesnih funkcija

Prilikom utvrivanja dimenzija temperamenta koriste se procene koje daju roditelji dece svakodnevno o
njihovom ponaanju ili se koristi posmatranje u laboratoriji. S obzirom na razlike u primenjenim
tehnikama trenutno je teko izvesti pouzdane zakljuke koje se odnose na stabilnost crta kojim se
temperament opisuje. Neki aspekti temperamenta su stabilni i mogu se predvideti na osnovu ponaanja
fetusa. Veina istraivaa smatra da su crte temperamenta koje se mogu posmatrati od najranijeg perioda
genetski zasnovane, ali da se pod uticajem vaspitnih postupaka neka ispoljavanja mogu promeniti.
PITANJE BROJ 25 RANO AFEKTIVNO VEZIVANJE
Afektivna vezanost je trajna emocionalna veza koju odoje razvija sa odreenim ljudima, obino
poevi od majke, na uzrastu izmeu 6 i 9 meseci. Manifestacije afektivne vezanosti su: trae da budu u
blizini te osobe, uznemirena su nakon odvajanja od te osobe, srena su kada se ta osoba opet vrati,
usmeravaju svoje aktivnosti ka toj osobi ak i kada je ona odsutna. Rano afektivno vezivanje se odnosi

na emocionalnu vezu koju dete ostvaruje sa majkom (osoba koja se stara o detetu). Rudolf efer je u
razvoju rane afektivne vezanosti mogao da uoi tri faze.
Prva faza traje od roenja do este nedelje. U tom period dete je nedrutveno. Tek na kraju faze dete
poinje da se osmehuje drugima.
Druga faza traje od este nedelje do estog,sedmog meseca. Tada dete jasno pokazuje da mu drutvo
ljudi prija. U ovoj fazi dete sinhronizuje svoje ponaanje sa ponaanjem osobe iz svoje okoline. U ovom
periodu se javljaju znaci da dete preferira i prepoznaje osobe koje ga svakodnevno okruuju.
Trea faza traje od sedmog do devetog meseca i u njoj veina novoroenadi pokazuje znake
uznemiravanja kada majka nije prisutna. Dete na sve naine pokuava da ponovo ostvari izgubljeni
kontakt sa majkom (primer, ako majka naputa sobu, dete poinje da puzi sa njom).Javljaju se
emocionalne reakcije koje pre nisu bile prisutne: strah od nepoznatih osoba i strah od odvajanja.
Sa 18 meseci veina dece pokazuje da se afektivno vezuju za vie od jedne osobe.
Meri Ejnsvort je izvrila temeljno ispitivanje afektivne vezanosti. Koristila je eksperimentalnu procedure
u kojoj neznanac pokuava da ostvari kontakt sa detetom ili da ga smiri ako je majka nakratko izala iz
sobe u kojoj je dete, a dete je uznemireno. Uzrast posmatrane dece je bio oko godinu dana. U
eksperimentu se posmatra kako dete reaguje na odlazak majke, kako reaguje na pojavu neznanca, kako
prihvata drutvo neznanca kada majka nije tu, kako reaguje na povratak majke. Na osnovu sprovedenih
posmatranja Ejnsvortova je mogla da opie vie tipova afektivnog vezivanja.
Siguran tip afektivnog vezivanja je pokazao najvei broj dece (oko 65%). Takva deca slobodno
istrauju nepoznatu sredinu u prisustvu majke. Kada se ona udalji, mogu biti uznemirena, sklona plau,
ali je po njenom povratku srdano doekuju. Imaju poverenja u majku.
Ambivalentni tip je pokazalo svako deseto dete. Ova deca nisu slobodna u istraivanju nepoznate
okoline ak i kada je majka prisutna. Kada ona napusti prostoriju pokazuju izuzetnu uznemirenost. Kada
se majka pojavi ona nastavljaju da plau, pokazuju olakanje to je vide, ali i ljutnju.
Izbegavajui tip je pokazalo svako 5 dete. Ovakva deca obino nisu preterano uznemirana kada majka
napusti prostoriju i ignoriu majku kada ona po povratku pokuava da skrene detetovu panju.Mogu da
budu drutvena prema nepoznatim, ali mogu i da ih ignoriu.
Dezorganizovani tip je kombinacija ambivalentnog i izbegavajueg. Takva deca pri ponovnom susretu
sa majkom koja ih je nakratko napustila ne mogu da se odlue da li da joj se priblie ili da je izbegavaju.
Faktori koji utiu na stilove afektivnog vezivanja:
-

ponaanje majke
karakteristike deteta
obiaji u vezi sa podizanjem deteta u kulturi kojoj majka i dete pripadaju (Na primer u Japanu
majke se trude da im deca budu to zavisnija, u Nemakoj nezavisnija).

Majke deteta sa sigurnom afektivnom vezanou vie se igraju sa decom, i ako ne moraju da orivide vie
vremena sa njima. Drue sa detetom i van perioda kada treba da ih nahrane i prepoviju.
Majke deteta sa ambivalentnim afektivnim vezivanjem obino si hirovite, obino su indiferentne prema
deci i njihovim problemima, ali kada su dobro raspoloene mogu da budu vrlo srdane.
Kod izbegavajueg tipa afektivnog vezivanja uoavaju se dva najea obrasca ponaanja majki. U
jednom majke su nestrpljive, neosetljive prema detetovim potrebama za druenjem i u celini gledano, ne
oseaju se prijatno kada su sa detetom u bliskom telesnom kontaktu.Drugi obrazac ponaanja se sree
kod majki koje neprestano trae kontakt sa decom, ak i onda kada deci nije do toga.
Kod dezorganizovanog tipa majke su emocionalno neukljuene, depresivne, mogue je postojanje
zlostavljanja, zanemarivanje.
U drugoj polovini druge godine javlja se afektivna vezanost za oca. Deca koja se kao dvogodinjaci
bolje oseaju i prisustvu oeva bolje kontroliu svoja emocionalna ispoljavanja, bolje se snalaze u
drutvu vrnjaka i slcn. bliska veza sa oevima moe da kompenzuje potencijalno loe posledice
nesigurne afektivne vezanosti za majku.
Neke studentkinje Meri Ejnsvort su traile od majki da im opiu svoje odnose sa roditeljima. I ovde
je mogue odrediti tri grupe koje pokazuju dosta slinosti sa tri tipa rane afektivne vezanosti. Majke
koje podravaju detetovu samostalnost prikazale su objektivnu i uravnoteenu sliku svog detinjstva, i
o pozitivnim i negativnim iskustvima. Odbacujue majke su tvrdile da imaju potekoa u priseanju
dogaaja i pridavale su im malo znaaja. Zaokupljene majke su opirno govorile o svojim ranim
iskustvima, esto ih opisujui na zbrkan i emocionalan nain.
Postoji 6 kateogorija ljubavi (bezbrina,lepljiva,udljiva,nestalna,neobavezna,nezainteresovana)
-

bezbrini tip ''Obino ne strahujem da bih mogao biti odbaen ili da e mi se druga osoba suvie
pribliiti''
lepljivi tip ''esto me plai misao da me partner vie ne voli ili da ne eli da bude sa mnom''.
udljivi tip ''Ne mogu ljudima potpuno da verujem, pa mi je teko da dozvolim sebi da zavisim
od njih''.

Osobe koje ostvaruju sigurnu afektivnu vezanost sa partnerom imaju trajnije veze i vrlo su zadovoljne
svojim izborom. Osobe sa ambivalentnnim tipom vezivanja imaju najkrae veze. Osobe sa
izbegavajuim afektivnim vezivanjem tvrde da nikada nisu bile zaljubljene.
PITANJE BROJ 26 PRIJATELJSTVO
Socijabilnost je sklonost da se trai drutvo drugih osoba. Prijateljstvo se najee odreuje kao odnos
koji se zasniva na naklonosti i koji slui za obezbeivanje drutva i uzajamne podrke. Prijateljstvo je
odnos koji se temelji na uzajamnoj naklonosti. To je trajan odnos izmeu dve jedinke koji odlikuje
odanost, intimnost i uzajamna naklonost.

Interakcija sa vrnjacima od roenja do ranog kolskog uzrasta

-odoje esto reaguje plaem na pla druge bebe
-u drugoj polovini prve godine bebe pokazuju zanimanje za druge bebe u svojoj okolini
-dvogodinje deca se igraju jedno kraj drugog, ali ne zajedno
-izmeu druge i tree godine vole da imitiraju jedni druge
-trea godina zaetak prijateljstva
-imeu etvrte i pete godine deca su obino u stanju da izdvoje nekog od svojih najboljih drugova/arica
-oko pete godine pokazuju interesovanje za igre u kojima uestvuju i druga deca
Interakcija sa vrnjacima na kolskom uzrastu
-izmeu osme i desete godine dete shvata da zajednike aktivnosti i igra nisu dovoljni za prijateljstvo
-prijatelj je pre svega neko ko prua pomo i podrku u nevolji,utehu kada su tuni,titi od napada
-dolazi do posebno izraenog interesovanja za druenje sa vrnjacima socijalne ekspanzije
-deaci i mladii u proseku imaju vie drugova nego devojice i devojke
-mukarci su vie usmereni na druenje sa veim brojem vrnjaka
-ene tee intimnijem prijateljstvu
Interakcija sa vrnjacima u periodu adolescencije
-shvata se da prijateljski odnosi treba da ukljue i razmenu najitimnijih oseanja i misli
-izmeu 16. i 19. godine ispoljava se socijalna ekspanzija
-mladi pokuavaju da postignu emocionalnu nezavisnost od roditelja
-od 17. godine uticaj miljenja vrnjaka slabi
Istraivanja koje su izvrili na ispitanicima od 6.do 24. godine Smoral i Junis daju optu sliku shvatanja
prijateljstva tokom detinjstva i doba mladalatva.Na prvom nivou prijateljstvo se shvata na osnovu
kvaliteta tekue interakcije, podrazumeva ukljuivanje prijatelja u svakodnevne aktivnosti,karakterie ga
zajednika aktivnost. Drugi tip prijateljstva se javlja u adolesneciji zasniva se na uvaavanju linih
kvaliteta osoba i jednakosti prijatelja. Glavna odlika je prihvatanje i uzajamno uvaavanje dok je
blagonaklon. U treem tipu shvatanja prijateljstva, prihvatanje je glavna crta odnosa, ali ne kao prijatelja
koji nam ini uslugu, ve kao osobe.Poveravanje i pruanje podrke,pomoi su glave odlike prijateljstva.
Pozitivna i prisna porodina klima je bitna za pozitivne odnose sa vrnjacima.
Sociometrijska tehnika je istraivaki postupak koji je posebno primenjivao Jakob Moreno. To je
otkrivanje odnosa koji postoje u grupi. Od lanova grupe se trai da na osnovu nekog kriterijuma
izaberu nekog meu ostalim lanovima grupe (sa kim bi sedeli ili ii u bioskop). Podaci su poverljivi.
To su pozitivni izbori, ali pored njih postoje i negativni, kada se moe zahtevati da oznae one lanove
koje bi eliminisali (ne bi uli u vrstu odnosa odreenog kriterijuma.) Moe se traiti da rangiraju svoje
izbore. Pravi se sociogram grafiki prikaz structure grupe. Utvruje se popularnost u grupi,
odbaenost, izolovanost. Odbaeno dete je ono dete sa kojim veina vrnjaka ne eli da se drui.

Izolovana deca su ona koja ne dobijaju ni pozitivne ni negativne izbore. Kontraverznu decu bira veliki
broj vrnjaka, ali ih isti toliki broj i odbacuje. Deca prosenog statusa su ona koju umeren broj vrnjaka
bira, ali odbacuje. Zvezde su posebno popularna deca sa kojom veina vrnjaka eli da se drui.
PITANJE BROJ 27 INTERPERSONALNA PRIVLANOST
Istraivanja interpersonalne privlanosti treba da odgovore na to ta je ono to ih ini privlanim. Ova
istraivanja se dosta kritikuju, a najea primedba se odnosi na nisku validnost tih istraivanja, njihovu
artificijelnost i nereprezentativan karakter korienih uzoraka.
Mogue je izvesti nekoliko uoptavanja iz postojeih istraivanja:
1. Fizika blizina i uestalost vienja je nuan, ali esto ne i dovoljan uslov za razvoj bliih odnosa
meu osobama. Osobe sa kojima uspostavljamo prijateljske veze obino su one sa kojima imamo
priliku da se ee susreemo.(Morelan 1992)
Faktori koji utiu na izbor osobe sa kojom e se zasnovati trajniji odnos su:
2. Socijalne norme prijateljstva, brak i dr se zasnivaju meu pojedincima koji su slinog uzrasta,
drutvenog poloaja, vere. Ukoliko izmeu osoba postoji vie razlika u ovim obelejima manja
je verovatnoa da e doi do uspostavljanja trajnijih veza.
3. Fiziki izgled ukoliko je neka osoba fiziki privlanija utoliko je vea ansa da e se prema
njoj javiti naklonost(studija, igranka 1966)
4. Meusobna slinost u stavovima i linim osobinama poetna slinost stavova odreuje da li
e pojedinci na kraju perioda razviti prijateljstvo ili nece. to su poetni stavovi bili sliniji, to je
bila vea verovatnoa da e se formirati prijateljski odnosi.
5. Kompetentnost studije pokazuju da osobe koje imaju ideje i koje se smatraju
najkompetentnijim nisu i najvoljnije, njihova natprosena sposobnost ih udaljava od drugih
lanova grupe, u prilog tome govori da njihovi neuspesi mogu izazvati buenje nakonosti prema
njima
6. Uzajamno samootkrivanje pod samootkrivanjem se podrazumeva spremnost za otkrivanje
sklonosti, osobina i doivljaja koji s emogu smatrati intimnim, meu ljudima postoje velike
individualne razlike u samootkrivanju, neke osobe su spremnije na to, dok su druge mnogo
rezervisanije, produbljivanjem veze poveava se stepen otvaranja in a taj nain se poveava i
naklonost meu partnerima
PITANJE BROJ 28 KOLBERGOVA TEORIJA MORALNOG RASUIVANJA
Lorens Kolberg je dao jednu od najuticajnijih i najobuhvatnijih teorija razvoja moralnog rasuivanja.
Kolberg polazi od osnovne Pijaeove pretpostavke da moralno miljenje predstavlja sutinu moralnosti i
da se oblici miljenja o moralnim problemima menjaju tokom uzrasta. Ispitivanje je vrio na dva naina:
transferzalnom metodom (razliiti uzrasti i kulture) i longutudinalnom metodom (20 godina, svake tri
godine). Za ispitivanje moralnog rasuivanja koristio se hipotetikim morlnim dilemamam na primer
Hajncova dilemma. Analizirao je razloge zbog kojih se neki postupak smatra ispravnim, ili neispravnim.

Neophodno je praviti razliku izmeu strukture rezonovanja i sadraja rezonovanja. Izbor odreenog
reenja dileme ini sadraj, a zato treba postupiti na odreeni nain ini strukturu moralnog
rasuivanja.
Analizirajui odgovore ispitanika otkrio je 6 stadijuma koji se mogu svrstati u tri nivoa:
- prekonvencionalni
- konvencionali
- postkonvencionalni.
Svaki od ovih stadijuma odlikuje karakteristina struktura rezonovanja. Stadijumi su integrisani na
hijerarhijski nain. Redosled javljanja stadijuma je nepromenjiv, konstantan i univerzalan.
Stadijum 1 poslunost i kazna
Deca se rukovode strahom od kazne i poslunou prema autoritetu. Moralnost za dete dolazi spolja, nju
namee moni autoritet. Kazna i nagrada odreuju da li e se jedan postupak smatrati ispravnim ili ne.
Ako autoritet kazni dete za neki postupak, on se smatra ravim, a ako ga nagradi smatra se dobrim.
Rasuivanje ovog stadijuma najee se javlja do desete godine, a potom naglo opada.
Stadijum 2 instrumentalna razmena
Deca shvataju da se na jednu stvar moe gledati sa vie stanovita, a ne samo sa stanovita autoriteta
koje se vie ne smatra jedinim ispravnim. Sve je relativno i zato svako ima pravo da sledi svoje
individualne poterbe. Najbolji nain da svi u najveoj meri zadovolje svoje potrebe i da negativne
posledice svedu na najmanju meru jesu jeste instrumentalna razmena dobara i usluga tipa ''ja tebi,ti
meni''. Dete vie ne smatra da je kazna zbog izvrenog dela neizbena, ve je pre shvata kao rizik koji
eli da izbegne. Na ovom stadijumu ono se jo i javlja kao izolovana edinka, a ne lan drutva. Nema
identifikacije sa vrednostima porodice. Najee se sree do 10 godine, kada opada, samo sporije od
rasuivanja sa stadijuma 1.
Stadijum 3 uzajamna meusobna iekivanja
Ovaj tip rasuivanja se najee sree izmeu 13. i 16. godine. Najvei broj ena rasuuje na ovaj nain
tokom celog ivota. Osoba treba da se ponaa u skaldu sa oekivanjima porodice i bliskih prijatelja.
Uzvratnost nije vie u vidu konkretne razmene ''ja tebi, ti meni'', ve ustupa maesto ''ini drugima ono
to bi eleo da oni uine tebi''.
Stadijum 4 zakon i red
Rasuivanje sa ovog stadijuma preovladava tokom srednje i kasne adolescencije. Najvei broj
mukaraca zadrava se na ovom stadijumu tokom celog ivota. Osoba na ovom stadijumu je
zainteresovana za drutvo kao celinu. Drutveni poredak sa svojim zakonima je najvaniji. Osoba na
ovom stadijumu smatra da se ispravno ponaanje ogleda u ispunjavanju sopstvenih dunosti, potovanju
zakona i odravanju socijalnog reda. Takoe smatra ispravnim doprinositi dobrobiti drutva ili grupe.

Stadijum 5 drutveni dogovor i individualna prava

Ovaj tip rasuivanja se javlja tokom kasne adolescencije i ranog zrelog doba. Nikada ne postaje
dominantan oblik rasuivanja, ak ni kod odralsih osoba. Osoba na ovom stadijumu potuje drutveni
sistem. Uestvuje u odravanju drutvenog reda, ali smatra da se ne mora nuno potovati svako pravilo
ili dogovor. Na ovom stadijumu osoba razlikue moralne od legalnih aspekata i shvata da su oni ponekad
u sukobu. Zakoni su stvar drutvenog dogovora i tite osnovna prava, jednakost i slobodu ljudi.
Stadijum 6 Univerzalna moralna naela
Osoba na ovom stadijumu veruje da postoje univerzalna moralna naela(pravda, potovanje ljudskog
dostojanstva)koja su iznad zakona i iz kojih su izvedeni zakoni. Ljudski ivot i pravda predstavljaju
najveu vrednost. Kolberg ga je izbacio iz sistema i dodelio mu status teorijskog konstrukta koji
odreuje krajnju taku razvojnog sleda. Dostie ga veoma mali broj ljudi.
PITANJE BROJ 29 KRITIKA KOLBERGOVE TEORIJE
Kolbergova teorija jeste najuticajnija teorija razvoja moralnog rasuivanja, ali neke od njegovih tvrdnji
su bile otro kritikovane:
Univerzalnost stadijuma
Kolbergova tvrdnja da je redisled javljanja stadijuma nezavistan od kulture, tj,univerzalan, bila je otro
kritikovana, naeno je da se poslednja dva stadijuma ne razvijaju jasno u izolovanim, nerazvijenim
sredinama ili rodovskim zajednicama
Nepromenjivost redosleda
Na meti kritiara bila je i Kolbergova tvrdnja da je svaki stadijum razvijeniji od prethodnog i da jedinka
jednom kada dostigne novi stadijum retko kada vraa na raniji. Meutim istraivanja su pokazala da se
deca i odrasli esto istovremeno koriste razlozima i sa niih i sa viih stadijuma. To znai da povremeno
dolazi do regresije na nii stadijum rezonovanja.
Polne razlike
Najea rasprava ipak se vodi oko pitanja da li postoje razlike u morlanom rasuivanju ena i
mukaraca. Dominantan stadijum za ene 3, a za mukarce 4. Karol giligen, lanak ''Drugi glas''.
PITANJE BROJ 30 AGRESIJA
Agresija se u strunoj literaturi definie kao ponaanje kojim se namerno povreuje neka osoba.
Moe se podeliti prema obliku i prema funkciji. Prema obliku deli se na fiziku (na primer udaranje,
utiranje, ujedanje) i verbalnu (ismevanje, ogovaranje, ruganje). Prema funkciji deli se na
instrumentalnu i neprijateljsku agresiju. Instrumentalna agresija je motivisana eljom da se dobije ono
to se eli. Uvek je usmerena na postizanje konkretnog cilja i uglavnom je impersonalna. Neprijateljska

agresija je uvek personalna i izvrava se sa namerom da se nanese bol drugoj osobi i obino je prate bes
i druga neprijateljska oseanja.
to se tie uzrasnih i polnih razlika u agresivnom ponaanju, posmatranjem ponaanja dece u
predkolskim ustanovama i porodicama, utvreno je da se agresija ne javlja kao namerna aktivnost
tokom prve godine ivota. Takoe deca izmeu prve i druge godine ivota najee dolaze u sukob oko
posedovanja igraka. Do tree godine, to je uglavnom instrumentalna agresija, a u predkolskom periodu
javlja se relaciona agresija (iskljuivanje druga iz igre, ogovaranje). U osnovnokolskom uzrastu, opada
fizika agresija, ali poveava se neprijateljska adolescencija. U adolescenciji opada fizika agresija.
Utvreno je da je u predkolskom uzraastu kod deaka ea fizika agresija, a kod devojica
relaciona.U viim razredima osnovne kole i srednje kole, agresija deaka postaje sve vie fizika, a
kod devojica postaje verbalna.
Utvreno je da na agresiju utie veliki broj inioca. Na primer bioloki inioci u koje izmeu ostalog
spadaju hormoni i temperament. Naeno je da su agresivniji deaci imali vii nivo testosterona u krvi od
od neagresivnih i da su mnogo ee reagovali na provokacije i pretnje od strane svojih drugova. Deca
koja su u predkolskom uzrastu bila impulsivna, razdraljiva na uzrastu od 9.godina bila su sklonija
tuama. Bebe i mala deca koja su esto ispoljavala negativne emocija i zahtevala mnogo panje u
osnovnoj koli bila su agresivnija od druge dece. Mnoga deca koja su od malih nogu bila agresivna
imala su neuroloke smetnje i slabu panju i bila su hiperaktivna.
Kognitivni inioci agresivna deca gledaju na svet i tumae ga ''agresivnim oima''. Ona su sklona da
drugim osoba (vrnjacima, odraslima) u situacijama kada motivi i namere te osobe nisu sasvim jasni
pripisuje neprijateljske namere.
Postoje takoe i drutveni i sredinski inioci. Mnogi psiholozi smatraju da je agresija nauena,
posmatranjem ili posrednim iskustvom. (primer bandurin eksperiment iz 1961). Uoeno je da agresivna
deca ee dolaze iz porodica u kojima su roditelji grubi, hladni i emocionalno udaljeni. Agresivna deca
dolaze iz porodica u kojima se roditelji fiziki obraunavaju. Takoe odbaena deca su obino
agresivna. Naeno je da su agresivna deca dolazila iz porodica u kojima vlada proces porodine prinude
(Paterson, 1982). U ovakvim porodicama agresija se koristi kao sredstvo da se prekine ili izbegne
neprijatna situacija, da kontroliu jedne druge i dobiju ta ele. to se tie vaspitnih stilova roditelja,
fiziko kanjavanje uvruje agresiju. Efekti zavise od doslednosti, trajanja i karakteristika osobe koja
kanjava. Strah i uznemirenost umanjuju mogunost da se razume obrazloenje kazne (ako ga ima).
Upuivati decu na poeljno ponaanje i nagraivati za njega. Uticaj tv-a takoe ima ulogu u agresiji.
PITANJE BROJ 31 PROSOCIJALNO PONAANJE
Prosocijalno ponaanje se obino definie kao voljno,namerno ponaanje koje za cilj ima da
doprinese dobrobiti drugih ljudu. Ukljuuje izvestan stepen svesnosti o nevoljama i potrebama drugih
ljudi. Termin prosocijalno ponaanje se esto koristi kao sinonim za altruistiko ponaanje (uraeno je
bez oekivanja line dobiti, zahteva trud, a ponekad i rtvovanje).

Smatra se da poreklo prosocijalnog ponaanje treba traiti u sposobnosti oveka da osea empatiju
odnosno sposobnost da doivi istu emociju. Utvreno je da bebe, pa ak i novoroenat plau kad uju
da druga beba plae. Utvreno je da mala deca (ve od 15m pokuavaju da prue pomo i utehu detetu
koje je u nevolji). Deca su od veoma ranog uzrasta osetljiva na nevolje drugih osoba i voljan da im
pomognu. Njihova pomo je esto neadekvatna i neuspena, jer pokuavaju da pomognu na nain kako
bi volela da drugi njima pomognu. Primeri: trinaestomeseno dete prua odrasloj osobi svoju omiljenu
igraku da je utei; deak od 18m dovodi svoju mamu da utei njegovog uplakanog druga i ako je majka
tog deaka takoe prisutna; na uzrastu od dve godine vrlo rado pomau roditeljima u kunim poslovima
i dr. to se tie polnih razlika utvreno je da devojice ee pruaju psiholoku pomo i podrku, a
deaci pomau u svim onim situacijama koje zahtevaju fiziku snagu, motornu spremnost i odvanost.
Kognitivni i afektivni inioci
Stavljanje na tue mesto (sposobnost jedne osobe da jednu situaciju sagleda sa stanovnitva druge
osobe). To je izuzetno vano za moralni razvoj. Psiholozi smatraju da deca treba da doive to vie
razliitih emocija kako bi kasnije mogla lake da shvate kako se osea osoba u datoj situaciji i da doive
empatiju. Ako se osobe suvie dre po strani od neprijatnih situacija mogu da postanu neosetljiva na
patnju drugih. Jedan od bitnih faktora jeste i prosocijalno moralno rasuivanje koje se ispituje pomou
dilema u kojima junak prie mora da izabere hoe li pomoi osobi kojoj je pomo potreba, esto po cenu
da se odrekne neega do ega mu je stalo. Po miljenju mnogobrojnih psihologa ovek ima uroenu
sposobnost da posredno doivi emocionalna stanja druge osobe i ta empatijska osetljivost predstavlja
snaan moralni motiv koji pokree osobu na moralnu akciju. Naeno je da crte linosti utiu na pruanje
pomoi. Deca koja otvoreno i slobodno ispoljavaju svoja oseanja ee pomau nego nesigurna.
zatvorena, povuena deca. Na pomaganje utie i opta slika o sebi.
Drutveni i sredinski inioci
Pokazano je da e deca postati altruistina ako se pohvaljuju i nagrauju zbog takvog ponaanja, a
kanjavaju ako se tako ne ponaaju. Meutim, bitan je nain pohvaljivanja i nagraivanja za takvo
ponaanje, ili kanjavanje ako izostane. Vaspitni postupci roditelja mogu da budu usmereni na postupak
deteta ili na dete kao osobu. Kod kanjavanja, kanjava se postupak, a ne dete, a kod nagraivanja, hvali
se dete, a ne postupak. '' Ba je runo to si to uradio '' ; '' Ba si fina devojica''. Roditelji koriste
indukovanje skreu panju na posledice koje ima ponaanje deteta na druge, podstie dete da se stavi
na mesto rtve, da se empatijski identifikuje sa njom, upuuje na adekvatnije ponaanje. Indukovanje je
povezano sa autoritativnim vaspitnim stilom. Takoe, deca ue da budu velikoduna, da sarauju
posmatrajui model ili uzor koji se tako ponaa.
PITANJE BROJ 32 FAZE JEZIKOG RAZVOJA
1.Prelingvistika faza

Od roenja do izgovaranja prve rei dete se nalazi u prelingvistikom periodu razvoja. Veina dece prvu
re izgovara izmeu desetog i petnaestog meseca, pa se tada uglavnom i zavrava ova faza. U ovom
periodu dete ne ume da koristi rei, ali postoje razliita glasovna ispoljavanja. U poetku je to pla.
Oko drugog meseca bebe poinju da guu, kada su zadovoljne i kada nailazi njihova vokalizacija na
odziv starijih.
Od petog meseca dolazi do naglog porasta broja glasova koje beba izgovara. Sada se u njiovom
repertoaru glasova nalaze i oni koji ne postoje u jeziku bebine sredine.
Oko estog meseca bebe brbljaju, ponavljaju slogove koji se sastoje od konsonanta i vokala (ba-ba-baba).
Oko desetog meseca poinju da se slue fonemama svog jezika.
2. Faza prve rei holofraza
Po pravilu prva re se javlja nede oko prve godine. Kod dece kod koje je jeziki razvoj prilino ubrzan
moe da se javi oko 8 ili 9 meseca. Prva re se obino sastoji od jednog sloga ili dupliciranog sloga.
Prve rei imaju znaenje celog iskaza, re koju dete izgovara ima znaenje cele reenice. Ketrin Nelson
(1981) je otkrila da postoje individualne razlike meu decom prema vrsti rei koje preteno koriste u
svojoj verbalnoj komunikaciji . Postoji referencijalni stil (imenuju objekte) i ekspresivni stil (regulacija
socijalne interakcije; hvala/nemoj).
U toku druge godine deca vrlo brzo otkrivaju i pamte znaenje rei. Dete poznaje znaenje mnogo veeg
broja rei od onog to aktivno koristi. Aktivni renik je u zaostatku za receptivnim renikom.
U aktivnom reniku, na ovom uzrastu (prva i sredia druge godine) dolazi do nekih tipinih greaka:
hiperekstenzije i hipoekstenzije. Hiperekstenzija ili preterana generalizacija je pojava da jedna re deteta
dobija iri opseg primene od onog koji ta re ima u govoru odraslih (samo neke rei). Na primer lopta je
i lopta, balon, kliker. Potpuno suprotna pojava jeste hipoekstenzija kada rec koju dete koristi ima ui
opseg primene (re maca koristi samo za svog ljubimca).
3. Faza telegrafskog govora
Oko 18.meseca javlja se primitivna sintaksa u vidu od dve rei, telegrafski govor. Ovaj termin se koristi
zato to su iskazi detea esto skraeni isputanjem zamenica,predloga,zavretka rei i negramatini su.
Poto su ove reenice nepotpune, deca ih podupiru prateim gestovima. Receptivni renik je vei od
aktivnog (mnogo vie razume nego to govori).

4.Jeziki razvoj izmeu druge i tree godine

Izmeu druge i tree godine govor postaje gramatian, due, kompleksnije reenice. Pojavljuju se
pitanja sa upitnim reima, komparativ,negacija, pasiv, relativne klauze. Reenino stablo je razgranatije.
5. Jeziki razvoj izmeu tree i pete godine
Sposobni su da grade mnoinu imenica. Kompleksnija je gramatika struktura. Pojavljuje se
hipergeneralizacija gramatikih pravila (dete proiruje upotrebu nekog gramatikog pravila i na
sluajeve u kojima to pravilo ne vai; ljudi ljudovi, hocem,necem, ovek - oveci).
6. Jeziki razvoj izmeu este i devete godine
Postie se fonoloka i gramatika svesnost.
PITANJE BROJ 33 TEORIJE JEZIKOG RAZVOJA
Teorije jezikog razvoja koje su bitne za usvajanje jezika mogu se podeliti u tri grupe:
1. Teorije uenja
2. Nativistika teorija
3. Interakcionistika teorija.
TEORIJE UENJA
Skiner 1957.godine objavljuje u svojoj knjizi '' Verbalno ponaanje'' to da se vrlo sloeni oblici
ponaanja mogu nauiti na osnovu operantnog uenja (centralnu ulogu ima potkrepljenje,
podsticaj).Jezik, kao nagomilani nizovi obrasca, naueni kroz veliki broj ponavljanja i uvebavanja.
Zakonitosti jezika se prouavaju i opisuju na slian nain kao ponaanje ivotinja. Usvajanje govora
potie na imitaciji i asocijativnom uenju. Vrlo brzo su uoeni nedostaci ove teorije. Noam omski
istie da operantno uenje ne moe da objasni kreativne oblike ponaanja. Deca razumeju iskaze oki su
sloeniji od onih koje mogu da izgovore. Deca ue i nezavisno od onog to odrasli govore
(hipergeneralizacija je primer).
NATIVIZAM NOAMA OMSKOG
Po pristalicama ovog shvatanja jezika sposobnost je svojstvo samo ljudske vrste. Jedino je naa vrsta
obdarena sposobnou jezikog izgovaranja.Nijedna poznata vrsta nije razvila sistem komunikacije
zasnovan na korienju simbola i znakova po pravilima koji bi odgovarao ljudskom jeziku. Noam
omski je tvrdio da su svi jezici strukturalno toliko sloeni da bi njihovo uenje putem operantnog
uenja bilo nemogue za predkolsku decu ako ne bi postojao mehanizam ua usvajanje jezika (LAD).
Jezika sposobnost je uroena. Dete veoma rano i sa lakoom ovladava jezikom. On takoe kae da
operantno uenje ne moe da objasni kreativne oblike ponaanja.Postojanje kritinog perioda za
usvajanje jezika se javlja kao est argument nativista. Gluvoneme deca bez ikakve obuke naue
sopstveni jezik znakova. Lefa hemisfera je dominantna za obradu jezikih informacija, to znai da je
dete predisponirano da opaa i analizira jezik koji uje oko sebe.
NATIVIZAM

Lateralizacija modanih funkcija leva hemisfera je kod najveeg broja ljudi dominantna kada je u
pitanju govor.
Broakovo podruje donji deo frontalnog renja leve hemisfere
Vernikeovo podruje zadnji deo temporalnog renja leve hemisfere
Broakova afazija razumeju govor, ali imaju problema sa govornom produkcijom i gramatinou
govora, renik je suen, fluentnost oteana
Vernikeova afazija ne razumeju govor, proizvode smislene reenice, gramatinost ouvena
INTERAKCIONALISTIKA TEORIJA
Interakcionisti se slau i sa onima koji istiu proces uenja i sa nativistima. Po njima se uenje jezika
moe razumeti samo ako se uzme u obzir sloeni meuodnos kognitivnog razvoja, sazrevanje biolokih
mehanizama i uenja kroz komunikaciju sa kompetentijim osobama. Slino nativistima i interakcionisti
polaze od pretpostavke da moraju postojati odgovarajui bioloki preduslovi za pojavu jezike
komunikacije. Postoji bioloka predispozicija za usvajanje jezika.
PITANJE BROJ 34 RAZVOJ LINOSTI
Termin linost moe da ima nekoliko znaenja. U psihologiji se ovaj termin odnosi na celovitost osobina
na osnovu kojih se jedna osoba razlikuje od druge. veina definicija linosti istie znaaj neponovljivosti
ili jedinstvenosti linosti. Linost je ono to daje doslednost ponaanju neke osobe. Linost integrie
razliite osobine jedinke i oragnizuje ih. U razvoju lilnosti se prepliu bioloki i socijalni uticaji.
Erik Erikson (1902-1994) je izvrio reviziju Frojdove teorije psihoseksualnog razvoja ukljuujui i
razmatranje ne samo biolokoh nagona ve i potrebe i konflikte koji sekao novi pojavljuju sa uzrastom.
Razvoj je celoivotni process, a linost se formira na osnovu naina na koji jedinka reava razvojne
zadatke na svakom razvojom stadijumu. Tih stadijuma ima 8.Raniji stadijumi su osnova za kasnije, pa
ako se neki konflikti ne rezree uspeno, utiu na kasniji razvoj. Svaki stadijum ima dva alternativna
stave prema sebi i prema drugima koji se mogu razviti kao ishod pozitivnog ili negativnog razreenja
odreenog zadatka.
Bazino poverenje vs bazino nepoverenje (do prve godine)
U ovom period je najbitniji odnos sa majkom. Ako su uslovi nege povoljni oseanje da moe da utie na
to to mu se deava, a to ispoljava mirnim snom. Ukoliko su uslovi nepovoljni, majka ne prua
spokojstvo i toplinu dolazi do razvoja bazinog nepoverenja, depresije.

Stadijum autonomije vs stida i sumnje (od druge do tree godine)

Razvija se oseanje autonomije i stida. Dete sada sebe doivljava kao autonomno bie napram roditelja.
Ako je dete iz prethodnog perioda izaslo sa nepotpunim poverenjem, ono u ovom period moe da
okleva, da se plai da bude nesigurno u sebe. Ako je dete u ovom peropdu spreavano ili kanjavano za
pokuaje istraivanja okolnog sveta nee se razviti zdravo poverenje. Takva deca u odraslom dobu
pokazuju opsesivno-kompulzivne neuroze.
Stadijum inicijative vs krivice (od tree do este godine)
Dete u ovoj etapi pokazuje posebnu tenju da utvrdi svoj polni identitet. Takoe se bori za panju
roditelja suprotnog pola, a roditelja istog pola doivljava kao suaprnika.Erikson je isticao da je
nesputana i imaginativna igra najbitnija u ovom periodu. Ukoliko se u ovom periodu potuje detetova
elja da upotpuni svoja znanja, ono e kasnije imati oseanje inicijative. Ako roditelji reaguju
nerazumevanjem i ljutnjom, kod deteta se razvija oseaj krivice, a trajan oseaj krivce moe dovesti do
generalizovane pasivnosti, impotentnosti u zrelom dobu.
Stadijum istrajnosti vs inferiornosti (od sedme do dvanaeste godine)
U ovom period je neophodno da dete razvija istrajnost i marljivost. To se postie kroz pohaanje
kole,bavljenje sportom i slino. U ovoj fazi, ne vre samo roditelji uticaj, ve i nastavnici i vrnjaci. U
ovom period neobino je vano da dete negde primeni svoju inteligenciju i energiju. Nepovoljne
okolnosti su nekompetentnost i imferiornost.
Stadijum identiteta vs konfuzije identiteta (od dvanaeste do osamnaeste godine)
Perid adolescencije u kome se obavlja prelaz iz detinjstva u status zrele osobe. Ovaj period zapoinje
fiziolokim i hormonskim periodima koje donosi pubertet. Adolescent sada naglo menja svoja
raspoloenja. Postizanje oseanja identiteta je bitni zadatak adolescencije. Identitet je jedinstvo linosti
koje se razvija na osnovu usklaivanja razliitih aspekata sopstvene linosti. To je koherentna slika o
sebi. Adolescente u ovoj faz oekuje nekoliko iskuenja, a jedna od moguih jeste konfuzija oko
sopstvenog identiteta. Takvi adolescent se oseaju potiteno i izgubljeno. Nisu sigurni ko sui ta su.
Drugo iskuenje se sastoji u preranom usvajanju oekivanja okoline i usvajanje negativnog identitea.
Stadijum intimnosti vs izdvojenosti (od dvadesete do etrdesete)
Glavni zadatak postizanje intimnosti. Kada se osoba suoi sa ovim zadatkom, ona je u stanju da ostvari
vezu u kojoj e biti spremna na rtve i compromise. Alternativa je oseanje izdvojenosti. Ako u ovom
ivotnom periodu prevlada izdvojenost, odnosi su emocionalno hladni i i takve osobe odaju utisak da se
plae preputanja partneru i oseanjima.
Stadijum stvaralatva vs stagnacije (od etrdesetih do ezdesetih)
Mnogi pojedinci izraavaju brigu za budue generacije. Dodatno se razvija sposobnost za empatiju. U
sluaju da ivotni tok u ovom period krene negativno, osoba e biti hronino nezadovoljna, zaokupljena
sobom.
Stadijum integriteta vs oaja (poslednja etapa)
Svoenje ivotnog bilansa, ako je ishod perthodnih etapa pozitivan,smatra ivot uspenim,elja za smru

PITANJE BROJ 35 RAZVOJNE PROMENE U SAMOPOTOVANJU I SAMOEFIKASNOSTI

Samopotovanje je emotivna komponenta stava prema sebi. Nivo samopotovanja kod najmae decene
nije mogue procenjivati na osnovu upitnika jer su njihove mogunosti jezikog izraavanja vrlo
ograniene. Smatra se da pre osme godine i ne treba vriti takva ispitivanja. Zato se koriste upitnici na
koje odgovaraju odrasli. Istraivanja pokazuju da je nivo samopotovanja na poetku razvoja u najveoj
meri odreen roditeljskim postupcima i stavovima. Ako roditelji detetu pruaju podrku , ohrabruju ga i
hvale zbog uspeha i razlono reaguju na njegove neuspehe u raznim aktivnostima razvie se
samopotovanje. Otkriveno je da adolescenti koji imaju veu podrku i razumevanje svojih roditelja
imaju vee globalno samopotovanje ali samo ako su emotivno vezana za svoju porodicu. Kada dete nije
emotivno vezano za svoju porodicu onda se samopotovanje moe odrati i preko priznanja i podrki
koje se dobijaju u grupi vrnjaka. To je sluaj kod nekih delikventnih adolescenata koji se udruuju sa
drugim delikventima koji ne pokazuju nisko globalno samopotovanje. U tipinom sluaju za stariju
kolsku decu i adolescente sve vei znaaj dobijaju reakcije ire socijalne sredine posebno kole i
vrnjake. Ako su prihvaeni od svojih vrnjaka, ako se u koli ne susreu sa konstantnim neuspesima i
ako im nastavnici odaju priznanja za uspehe koje postiu, njihovo samopotovanje nee biti ugroeno.
Ako pojedinaca pripada grupi koja nije visoko vrednovana u dominatnoj kulturi u njemu se moe razviti
oseanje bezvrednosti, depresije. U kasnijim starosnim periodima mukarci imaju manju potrebu za
dominacijom, a ene postaju odlunije i nezavisnije.
Pojam samoefikasnosti je razvio Albert Bandura. Uverenje osobe o posedovanju sposobnosti
neophodnih za postizanje nekog specifinog cilja.Ovo uverenje nije isto to i znanje da e odreeni
postupci dovesti do odreenih posledica. Oseanje samoefikasnosti mora da se uzme u obzir kada se
objanjava motivacija dece u koli. Samoefikasnost motivie na vee ulaganje truda i upornosti. Uenici
se razlikuju po nivou subjektivnog doivljaja samoefikasnosti. Na taj doivljaj najvie utiu: proa
iskustva sa slinim gradivom, sposobnosti kao i podrka koju pruaju nastavnici i roditelji.
PITANJE BROJ 36 STABILNOST, KONTINUITET I MOGUNOST MENJANJA LINOSTI
Psihologija linosti pokuava da odgovori na pitanja do koje mere su line osobine stabilne i koje su
osobine najstabilnije. Takoe psiholozi pokuavaju da odgovre na pitanje da li je mogua temeljna
promena linosti i kada se gubi mogunost izmene linosti. Postoje tri pristupa prouavanja stabilnosti
linosti:
1. utvrivanje korelacija izmeu mera jedne osobine linosti i mere neke druge osobine koja se
smatra razvojnom posledicom ove prve
2. svrstavanje ljudi u tipove na osnovu to ranijih razvojnih pokazatelja i njihovo praenje u
kasnijim ivotnim periodima
3. identifikovanje sudbina ljudi - utvrde se meusobno iskljuive kategorije sudbina i dovode u
vezu sa iskustvima u ranijim ivotnim periodima

PITANJE BROJ 37 VASPITNI STILOVI RODITELJA

Za razvoj u detinjstvu i adolescenciji od posebne vanosti su: stepen kontrole i prisnosti prema deci.
Kontrola podrazumeva da roditelji imaju visoke, ali sa uzrastom deteta usklaene standard kojima
delimino ograniavaju detinju slobodu. Prisnost se ogleda u podrci i hrabrenju koje roditelji pruaju.
Dajana Baumrajnd (1991) izvela jedno od najpoznatijih istraivanja vaspitnih stilova. Postoje 4
osnovna obrasca odnosa prema deci:
-

demokratski
autoritarni
permisivni
nezainteresovani

Demokratski ili autoritativni stil (kombinacija visoke prisnosti i umerene kontrole) vaspitavaju decu
na primerima sopstvenog ponaanja, obrazlou nagarade i kazne, uvaava se deije miljenje, deca se
oseaju voljeno i prihvaeno, jasna pravila koja se dosledno primenjuju, pravila su fleksibilna, mogu se
menjati, rodielji su topli, brini, osetljivi prema deci, realistina oekivanja od deteta, deca iz ovakvih
porodica su radoznala, samouverena, dobro prilagoena, akdameski uspena.
Autoritarni stil (kombinacija visoke kontrole i niske prisnosti) roditelji su veoma zahtevni, zahteva se
poslunost i strogo pridravanje pravila, pravila su rigidna, roditelji su takoe skloni pretnjama,
kanjavanju, a kazne se ne obrazlou, deca iz ovakvih porodica su udljiva, lako se uzbude, agresivna,
sklona problemima.
Permisivni stil (kombinacija niske kontrole i visoke prisnosti) postoji blizak odnos sa detetom,
roditelji su skloni poputanju, izbegavaju sukobe sa decom i postavljaju malo ogranienja, ne nadziru
deije aktivnosti. Deca su impulsivna, nezrela, bez samokontrole, imaju loe socijalne vetine.
Nezainteresovani stil (kombinacija niske prisnosti i niske kontrole) roditelji su ravnoduni, ne
postavljaju zahteve, malo ogranienja, ne posveuju se vaspitavanju dece, ne posveuju panju deci ni
emocionalnu podrku, deca su zahtevna i neposluna.
Obrasci koje navodi Baumrajndova pokazuju dosta slinosti sa Olsonovom dimenzijom porodine
fleksibilnosti. Porodina fleksibilnost odraava mogunosti promene pravila i naina na koje roditelji
primenjuju bdisciplinske postupke. Postoje 4 vrste porodinih odsona koji se razlikuju po fleksibilnosti
pravila i discipline:
-

strukturisani (odgovara demokratskom)

rigidni (odgovara autoritarnom)
haotini (blizak permisivnom)
fleksibilni (odgovara demokratskom).