Takezov monolog

Oduvek sam imao gospodara.

Prvi nije bio stvar izbora. Silom drustveno-politickih prilika, zakleo sam se na
vernost. Tokom dugog vremenskog perioda i nakon oceve smrti, gospodar mi je postao
drugi otac. Ali ipak gospodar. I izneverio sam ga, ali nikad napustio. Posle bega iz
domovine, u besomucnim lutanjima po zapadnim zemljama imao sam puno vremena za
razmisljanje. Jer kada ne znas jezik okruzenja mozes ili da cutis i slusas, ili da cutis i
razmisljas. Poceo sam da razumevam njihov jezik, a ubrzo potom i njihovo razmisljanje.
I kako se ono samo razlikovalo od naseg, hej! Mnogo je slobodnije i ljudi ne strahuju da
kazu ono sto misle! Svaki covek je gospodar za sebe, a imanje mu je papir i kovani
parcici metala. I sa tim, kaze, moze ubediti svakoga. I tako sam poceo da meditiram na
temu slobodne volje u coveka. Ko sam zapravo ja? Kome sluzim? Sebi ili drugom? Ili
sluzeci drugom sluzim i sebi? Da li su ciljevi mog gospodara i moji ciljevi? Kao sto sam
rekao, moj prvi gospodar nije bio moj izbor
Ali drugi zato jeste. Promisljajuci i putujuci uzduz i popreko kako kroz zemlju
svojih misli tako i zemlju materijalnih stvari, uvideo sam da postoji jedna stvar koja
nadsenjuje izbor kao takav. A to je DUZNOST. Duznost da se odvojis od pohlepnih,
samozivih pobuda i uzdignes na nivo opsteg sluzenja, ne samo gospodaru i sebi, vec i
celom svetu. Jednostavno, da budes dobar covek. I tome me je naucio Roland, moj, poslobodnom-izboru gospodar. Naucio me je delanjem, a ne recima. I zato cu ga pratiti dok
sam ziv.
Medjutim, postoji dilema u meni. Ja pratim njegov put, a on je na svom putu ostao
nepokolebljiv, i mozda je cak i poginuo da bi sproveo svoju ideju. Dao je svoj zivot
SLUZECI narodu koji mu nista nije dao zauzvrat. On se bori za ideju, a ja, kao njegov
prijatelj pre svega, i sluga, se borim uz njega. Stoga, moja dilema je da li prateci njegovu
duhovnu, a ne fizicku putanju odstupam od svoje duznosti prema njemu, ili je upravo
najdoslednije sledim?! Ako pomognem ovom hrabrom i casnom severnjackom narodu,
kao sto je to Roland uradio, sledicu svog gospodara na metafizickom nivou i direktno cu
se oglusiti o duznost koju imam prema njegovom fizickom obliku.
Heh, ali ja sam vec proklet.
I ONDA, NEKA ME CUJU I PRECI I ELEMENTI I NEKA ME HILJADU PUTA
PROKUNU, ALI JA SAM SVOJ PUT IZABRAO! POMOCI CU OVOM NARODU I
PRATICU ROLANDOVU IDEJU KAO DA JE MOJA! JER I JESTE MOJA!
NAPRAVIO SAM IZBOR! OD SAD SLUZIM IDEJI KAO VRHOVNOM
GOSPODARU! A TO JE IDEJA DOBROG. Opsteg dobrog.
Oprosti mi Rolande, i znam da si i ti imao ovaj izbor, uradio bi isto.
Zbogom prijatelju i nadam se da cemo se ponovo videti.