Predstavljanje i mediji

1.Sta je predstavljanje?
Predstavljanje jeste slika,slicnost sa
necim ili reprodukovanje necega sto
postoji u realnom svetu. To mogu biti
predmet, osoba, grupa ili dogadjaj koji
se predstavljaju ili su na neki nacin
prikazani posredno.
2.Razlika izmeu predstavljanja
preko pismenog teksta i traka, cd,
filma i TV.
Kada je u pitanju pisani tekst, posredan
prikaz je ocigledan. Sadrzaj je ponovo
predstavljen u vidu znakova na stranici,
tj. recima i tako prikazan tesko se
moze pomesati sa onim stvarnim.
Medjutim, kod medija kao sto su trake,
kompakt diskovi, film i televizija to
ponovno predstavljanje izgleda da
mnogo vise podseca na nase licno
dozivljavanje stvarnosti. Na taj nacin i
televizija ponovo predstavlja stvarni
svet i to na povrsinskom nivou,slicno
onome kako mi nasim culima vida i
sluha tumacimo dozivljaj.
3.Obelezja predstavljanja.
Svako predstavljanje je: a)selektivno,
b)ograniceno ili kadrirano,
c)univokalno (tj. Sa samo jedne
pozicije) i d)rezultat mehanicke obrade
ili posredovanja.
4.Zasto smo skloni da predstavljanje
prihvatimo bez pogovora i
zaboravimo da su u njemu
posredovali drugi i obradili ga?
Kako je predstavljanje daleko od
prikazivanja celokupne scene ili
konteksta, predstava sadrzi skoro
nemerljivo mali postotak celokupnosti.
Ipak, buduci da se ovo poklapa sa
nacinom na koji predstavljamo svet
samima sebi (televizija i drugi masovni
mediji podrazavaju nas sopstveni
process opazanja), skloni smo da takva
predstavljanja bez pogovora prihvatamo
i sasvim zaboravimo da su njima
posredovali,ili ih obradili,svi drugi osim
nas samih.
5.Obelezja predstavljanja na
televiziji. (Ricard Dajer)
Ricard Dajer izdvaja cetiri razlicita
znacenja termina predstava u odnosu na
televiziju. Prvo znacenje, jeste ponovno
prikazivanje sveta, koje podleze
televizijskoj selekciji, naglasavanju i
tehnickim i estetskim kodovima. Drugi
smisao reci jeste nesto sto je
reprezentativno ili tipicno za realan
svet. Trece znacenje podrazumeva
pojam demokraticnosti govorenja u
necije ime,odnosno predstavljanja
nekoga. I kao poslednje, kad govorimo
o predstavljanju, poteze se vazno
pitanje publike,jer ono sto publika vidi
u programu mozda je kljucno znacenje
teksta.

6.Zasto predstavljanje u medijima

mora da bude ograniceno,
pojednostavljeno i osmisljeno
prepoznatljivim kodovima?
Za sve medijske procese od sustinske je
vaznosti da je predstavljanje
ograniceno, pojednostavljeno i
osmisljeno prepoznatljivim kodovima.
Bez ovih kodova ili konvencija,
predstavljanje bi bilo necitljivo, posto
bi svako za sebe bilo idiomatsko (tj.
jedinstveno). Na primer sportski
izvestaj sniman iz svakog moguceg
ugla.
7.Zasto su mediji odgovorni za
predstavljanje drustvenih grupa?
(Barton)
Prema Bartonu mediji su odgovorni za
predstavljanje drustvenih grupa tako sto
izvesne tipove ljudi grade na osnovu
ponovljenih elemenata,kao sto su izgled
i ponasanje. Ovi elementi nose znacenja
u vezi sa karakterom, odnosima i o
tome kako je zamisljeno da mi te tipove
vidimo i procenjujemo.
8.Nivoi predstavljanja drustvenih
grupa. (Barton)
Tri nivoa:
a)Tipovi na koje se nailazi na televiziji,
kao sto su bakalin ili ekscentricna
starija gospodja koja resava zlocin,
cesto su prepoznatljivi, a da nisu
obavezno i stereotipi.
b)Stereotipi su uvek tesno povezani sa
pitanjem predstavljanja. Danas izraz
stereotipiziranje znaci neprekidno
ponavljanje izvesnih prestava o
odredjenim grupama ljudi u medijima.
To ukljucuje uzimanje lako shvatljivog
skupa karakteristika ili osobenosti za
koje se smatra da pripadaju nekoj grupi,
iz cega se onda stvara reprezentativna
odlika cele grupe.
c)Arhetipi su prema Bartonu najsnazniji
primeri tipova i imaju duboke korene u
kulturi. To su prauzori, glavni
junaci,junakinje i razbojnici koji
ovaplocuju najdublja uverenja,vrednosti
a mozda i predrasude drustva.Supermen
jeste arhetip upravo kakvi su i svi
mitoloski junaci.

9.Odlike stereotipa. (Tesa Perkins)

Tesa Perkins definise stereotip kao
grupni concept koji daje jednostavne
structure, cesto skrivajuci slozenost,
zasnovan na inferiornom procesu
rasudjivanja.
-Stereotipi nisu uvek lazni; Stereotipi
mogu,barem delimicno,biti
pozitivni:Nemci su stereotipno
uspesni,francuzi veliki ljubavnici;
Stereotip se moze odnositi i na
sopstvenu drustvenu grupu; Stereotipi
se ne vezuju obavezno za potlacene
grupe; Stereotipi nisu uvek povezani sa
manjinskim grupama o kojima nemamo
mnogo direktnog iskustva; Stereotipi
mogu biti u isti vreme i prosti i slozeni;
Stereotipi nisu kruti i nepromenljivi; Ne
moze se reci da mi u stereotype
jednostavno verujemo ili ne
verujemo: oni mogu da rade za nas
ili da sa nama opste,a da se mi sa njima
ne moramo obavezno i slagati;
Stereotipi ne moraju da uticu na nase
ponasanje ili stavove:moguce je imati
neki stereotip o necemu,a ne verovati da
je zaista istinit.
10.Osnovna stanovista u odredjenju
stereotipa.
Poznato je da porodica,skola,crkva i
drugi cinioci odredjuju u znacajnoj meri
identitet, uloge i polozaj mladih u
drustvu. Medjutim televizija i drugi
oblici medijske culture u prostoru
socijalizacijskih uticaja imaju sve veci
znacaj u oblikovanju svakodnevnog
zivota ljudi. Uticu na nacin ponasanja,
razmisljanja i formiranja predstava koje
imamo o sebi i drugima. Neminovno
deca provode veci deo slobodnog
vremena uz razlicite vrstr medija,jer u
njima pronalaze sadrzaje,simbole i
znacenja vremena u kojem zive.
Roditelji,nastavnici i vrsnjaci nisu uvek
dovoljan izvor podrske za dileme sa
kojima se suocavaju mladi. Smatra se
da je mlade neophodno nauciti da
participiraju u medijskom zivotu jednog
drustva, da upotrebljavaju vlastite
resurse i uticu delimicno na njihovo
oblikovanje. Medijski proctor u javnom
mnjenju temelji se na stereotipima,ali se
i sami stereotipi razvijaju u skladu sa
misljenjem javnosti. Politicke i ostale
drustvene structure koriste se
medijskom propagandom kako bi
formirali i sirili stereotype u skladu sa
njihovim interesima. Stereotipi mogu
biti opasni ukoliko se koristr kao oruzje
u konfliktima,biznisu ili politici. Brojne
medijske manipulacije mocnih lobija
nastoje da stereotipiziraju pojedine
grupe u drustvu,s ciljem da opstanu i
zadrze vlastitu moc.

rasnu p[odelu kulturna razlicitost pre

nego rasizam.
11.Osnovni teorijski pristupi
stereotipima.
Lipman je jos dvadesetih godina
proslog veka definisao stereotype kao
uproscene slike o svetu koje
omogucavaju da svet izgleda
pristupacnije i razumljivije nego sto u
stvari jeste. U psiholoskoj literature
razlikuju se dva stavovista u definisanju
stereotipa. Jednoj grupi pripadaju autori
koji izucavaju stereotype oslanjajuci se
na definiciju koju je da Lipman, dok
druga grupa polazi od shvatanja da su
stereotipi racionalizacija postojecih
predrasuda prema drugim grupama.
Esmor i Del Boka su pregledom niza
teorijskih i empirijskih radova, uocili tri
teorijska pristupa u izucavanju
stereotipa: a)psihodinamski,
b)sociokulturni i c)kognitivni.
Psihodinamski model ima svoje korene
u Fjordovoj psihoanalizi i drugim
motivacionim teorijama koje
naglasavaju vaznu ulogu stereotipa u
odrzavanju samopostovanja, kao i u
odbrani licnosti od potencijalnih izvora
anksioznosti. Hamilton i Trolier
definisu stereotype kao kognitivne
structure koje sadrze znanja, uverenja i
ocekivanja o odredjenoj grupi.
2.Uzroci selektivnosti predstavljanja
manjinskih grupa.
Tokom sedamdesetih i osamdesetih
godina,mnogi od onih koji nisu bili
zadovoljni predstavljanjem obojenih
ljudi u kulturnoj areni zalagali su se za
pozitivne prizore, kako bi se
uspostavila ravnoteza sa negativnim
prizorima, koje su mediji isuvise cesto
pakovali publici.Stereotipi su
drustvene konstrukcije, projektovane da
bi konstruisale drustveno. Oni ne
nastaju prosto, ni iz cega, i ne koristi
ih svako na isti nacin. Stereotipi, sami
po sebi,nisu nuzno uvredljivi ili
stetni,ali interesi kojima mogu da sluze i
konteksti u kojima mogu da se koriste
imaju potencijal da budu upravo takvi.
3.Odlike medija u predstavljanju
obojenih od posleratnog perioda do
sedamdesetih.
Klucna odlika medija u posleratnom
periodu bila je konstrukcija prizora
obojenih ljudi kao socijalnog problema.
Dokumentarni program postao je
uobicajeni zanr za diskusije o rasi , a
dokumentarni realizam postao je glavni
diskurs kroz koji je tretirana
obojenost.Prva televizijska
dokumentarna emisija posvecena
problemima sa kojima su se suocili crni
doseljenici u Britaniji bila je: Specijalna
istraga: da li je Britanija rasno
podeljena? Program je sugerisao da je
primarni razlog za diskriminaciju i

1.Forme predstavljanja rase

(roda,seksualnosti i invalidnosti)
Brit mediji su bili kljucno mesto za
sukobe oko pitanja u vezi sa rasom i
etnickom pripadnoscu.Kao prvo mediji
su bili vidjeni kao problematicna arena,
gde su obojeni ljudi marginalizovani,
iskljuceni ili im se namecu stereotipi,a
sa druge, prepoznati kao kriticno mesto
u smislu razvoja drustvenih odnosa i
ustanovljavanja ideologije rase i etnicke
pripadnosti. Vecina teoreticara u oblasti
rase i njenog predstavljanja nastojala je
da se fokusira na teme tekstualnosti i
sadrzaja,analiziranjem kako razlicite
medijske forme vrse selekciju i
prezentuju informacije o razlicitim
rasnim grupacijama. Npr. u kasnim
70im godinama, centar za studije
savremene culture uveo je temu
odredjivanja agende narocito u vezi
sa vestima i dokumentarnim izvestajima
o rasi. Njegovi istrazivaci tvrdili su da
mediji odredjuju agendu/javnu debatu o
rasi i uskracuju proctor i pristup za
suprotstavljene iedeologije i prizore.
4.Argumenti protiv i u prilog
postojanja specijalizovanih
manjinskih programa namenjenih
zasebnoj etnickoj manjinskoj publici.
Pojava programa namenjenih crnoj
publici sredinom pedesetih godina
delovala je u skladu sa BBC-jevim
kljucnim idealima liberalizma i servisa
javnosti.Prvi program koji je prepoznao
da treba stvoriti proctor za rasno
specificnu publiku bio je Asian
Club.Mnogi od programa BBC-jeve
multikulturne redakcije namenjeni crnoj
i azijskoj publici, kao All Black i East
takodje su bili kritikovani zbog
ponavljanja diskursa okrenutosti
problemima i zbog fokusiranja na teme
kao sto su decaci na iznamljivanje,
prostitucija, azijska pornografija,
ubijanje beba i samosakacenje azijskih
zena.Glavna briga koju neki imaju zbog
postojanja multikulturnih redakcija je
da one podsticu getoizaciju crnih
programa,njihovih stvaralaca i skustva
obojenih ljudi,zadrzavajuci ih na
marginama i obezbedjujuci tako da
vecito ostaju periferni u odnosu na
mejnstrim televizijska kretanja i nacine
predastravljanja.
1.Najcesce predstavljanje starosne
grupe i sta doprinosi takim
predstavama?
Jos ne postoji zakon o starosnoj dobi,
tako da starosna diskriminacijaejdizam jos uvek nije kaznjiva,iako je
prisutna. Starosna dob u industrijaliz
drustvima danas, tesno je povezana sa
privrednom aktivnoscu. Pretpostavlja se

da mladi i stari ne rade. Grubo uzevsi,

deca su bspomocna i nevina; tinejdzeri
buntovni i neodgovorni;ljudi srednjih
godina pouzdani i konformisti;stari ljudi
ranjivi i na teretu drzave.
2. Osnovna obelezja decje televizije
Sadrzaj decje televizije umnogome
govori o tome kako drustvo gleda na
decu..Isticu se tri glavna obelezja decje
televizije.Prvo,jeste komercijalna
strana,koja cilja na decu kao na
konzumente akcionih crtaca i
igara.Drugo obelezje,obrzovna strana
televizijekoja je u blagom opadanju
poslednjih godina.Trece,najnoviji tip
programa koji mnoga deca obozavaju,
jeste sadrzaj za odrasle.Razne
sapunice,koje su premestene u
prepodnevne termine,itd.
3. Kako se predstavljaju tinejdzeri u
medijima?
Omladinci predstavljaju grupu na
prelazu izmedju deteta i odraslih
ljudi.Pretpostavlja se da deca pripadaju
porodicama iz kojih poticu,ne rade,nisu
u braku i aseksualna su.Odrasli
rade,seksualno s
svesni,ozenjeni,itd.Omladina obuhvata
sve ove binarne
suprotnosti.Najuobicajniji
prikaz,mladi=nevolja.Dokaz za to su
razni filmovi,Buntovnik bez razloga,
Divlji u srcu...Bave se problemima
seksa,nasilja,kriminala,droge...Ovi
filmovi su licenje sereotipa o mladim
ljudima-tinejdzerima.
4. Koliko su prisutni i kako se
predstavljaju stare zene i muskarci u
medijima?
U mnogim slucajevima prikazivanje
starog doba moze se izjednaciti sa
prikazivanjem stereotipa
detinjstva.Starost vise nije stanje koje je
kao nekad uzivalo postovanje od
zajednice.Mediji su pretrpani slikama
mladih i lepih ljudi ciji se izgled koristi
da bi se prodao odredjeni proizvod.Kad
s zene u pitanju postoji simbolicko
brisanje starijih.Nekim delom
dominiraju starji muskarci belci,koji su
jos uvek na znacajnim polozajima. Zene
i crnci,koji su odavno penzonisani,ako
se uopste prikazuju,predstavljeni su kao
zahtevni,ranjivi,bolesni ili
izlapeli.Jedino se po sapunskim
operama starije zene nalaze kao stalni
likovi, mada su cak i tu cesto prikazane
kao pomalo komicne.
2.Sta podrazumeva analiz sadrzaja u
istrazivanju stereotipa u medijima?
U istrezivanju stereoptipa najvis se
koristi analiza sadrzaja.Analiza sadrzaja
je statisticki metod sakupljanja
podataka o vecem broju tekstova.To
moze da podrazumva cak i prosto
brojanje:koliko se puta neka zena ili
muskarac pominju,itd.Tvrdi se da je to

objektivna i empirijska istrazivacka

tehnika.

3.Koji je opsti zakljucak o analizama

sadrzaja koje s odnose na
predstavljanje zene u medijima?
Gej Takman,rezimirala je
dvadesetpetogodisnje istrazivanje
tvrdeci da su zene na simbolican nacin
unistili mediji,jer su ih
izostavljali,osudjivali i nipodastavali..I
drugi su dosli do slicnog zakljucka, da
se muskarci cesce pojavljuju u
medijima od zena.Zakljuceno je za sve
analize sadrzaja da zene nisu prikazane
u pravom svetlu,da njihovo
predstavljanje ne odrazava stvarnu zenu
i njenu ulogu.
4.Koje zamerke se upucuju
kvantitativnim metodama kao sto je
analiza sadrzaja
Rezultati svih analiza sadrzaja ukazuju
da su prilicno gruba mera ze stereotip
polova.Ona ne obuhvata sirok dijapazon
stereotipa plova kao sto su tasta,
svekrva,sekretarica,itd.Postoje razna
ogranicenja analize sadrzaja
.Kvantitavno istrazivanje uvek ce
propustati one fine i siptilne signale
koje kvalitativno istarzivanje moze da
otkrije.Objektvina analiza sadrzaja daje
tek jedan mali deo celokupne slike.
5.Sta pokazuju kvalitativne metode u
ispitivanju predstavljanja zena u
medijima?
Uz koriscenje kvalitativne metode u
ispitivanju predstavljanja zena u
medijima,dolazi se do saunanja da one
sadrze protivrecnosti.Otkriveno je da su
zenski jezik i teznje tek preuzeti ili
uvrsceni u svet muskaraca.Reklamne
agencije koriste koriste recnik kao sto
suprava,izbor i sloboda tako da se
tim recima oduzima progresivno
znacenje,i da se koriste samo u svrhu
prodaje.
6.Kakva je uloga medija u formiranju
polnih uloga prema liberalnom
feminizmu?
Po liberalnim feministkinjama promena
prikazivanja zene u medijima moze da
vremenom nauci drustvo da menja
tradicionalne uloge polova.
7.Sta zanemaruje liberalni feminizam
u svojim stavovima?
Kritika je upucena zato sto u mnogim
slucajevima ne prepoznaju da ocigledno
negativni stereotipi mogu da izrazavaju,
na uproscen i simbolican nacin stvarne
drustvene odnose...
8.Glediste radikalnog feminizma
Radikalni feminizam smatra da su
nejednakosti polova sistemske i
ukorenjene u patrijahalnim

odnosima.One tvrde da su ove

diskriminatorske odlike kljucna
odredbena karakteristika drustva i da se
ne mogu promeniti pukim
unapredjenjem sistemjednakih sansi
ili ukljucivanjem vise zena u
odgovornije uloge.
9.Sta prema socijalistickom
feminizmu urok nepovoljnog polozaja
zena?
Soc. Feministkinje krive
kapitalizam(vise nego muskarce) kao
ekonomsku strukturu koja je odgovorna
za eksploatisanje zenau drustvu.
10.Stav i argum pluralista
Zagovornici pluralizma koji podrzavaju
medijsko trziste tvrde da ako je zensko
telo pretvoreno u objekat,onda je i
musko,te da se sto se tice
pornografije,industrija samo udovoljava
trzistu.Oni veruju da mediji vise ne
prave diskriminaciju medju
polovima,mada su to nekad zaista
radili.Naprotiv,u zelji da budu politicki
ispravni oni se i previse trude da
nadomeste zenam,pojavljivanjem na tv.
13.Prizori zena i musk koriste da bi
se preneo znacemnje roda i
vrednosti?
Muskarci se uglavnom predstavljaju
kao uspesni biznismeni,tipicno
agresivni i nagradjivani za
akciju.Zenski likovi su
pasivni,poslusni.Uglavnom su
prikazane kao nezaposlene i kao dobre
domacice i majke.
11.Kako se predstavljaju zene a kako
muskarci u medijima i koliko ti
modeli odgovaraju stvarnosti?
Zene kao ultimativni simboli u
reklamiranju igraju istaknutu ulogu na
bilbordima gde reklamiraju
kozmetiku,automobile,itd.I muskaci se
pokazuju na ovim bilbordima,ali redje,i
njihovi intimni delovi nikada nisu
potpuno pokazani.Lako je uvideti da su
realne zen mnogo drugacije i mnogo
raznovrsnije nego sto su njihove
prestave u medijima.Kako ni prizori
zena ni muskaracu ne reflektuju realnost
veoma tacno,po Gofmanu,prizori
muskaracu su dosta realisticniji od
prizora zena.Mejerova tvrdi da ono sto
ljudi smatraju realisticnim za zene jeste
u pitanju mlad model i
atraktivnost.Otkrilo se da i muskarci i
zene smatraju da je zenski model
prikazan realisticno(polunago zebsko
telo) za razliku od muskarca,koji je
prikazan u istom izdanju,za koga tvrde
da je nerealisticno.
12.Na sta ukazuju prizori zene u
medijima?
Prizori zena se uglavnom povezuju sa
(hetero)seksualnoscu, prirodom i
tradicijom.Boja uspostavlja razlike u
onome sta zenska tela znace.Plavuse
koriste da bi iskazale zensku

senzualnost, tamnokose bele zene

inteligenciju,gracionznost i
eleganciju,bele zene simboli cednosti i
vrline a crne zene seksualno aktivne.

14.Koja su dva osnovna pristupa

predstavljanja i kako s eoni odneose
prema realistiickim i diskurzivnim
strategijama citanja?
Realisticka interpretacija tumaci prizore
kao odraze realnih licnosti ili realnih
situacija i omogucava
identifikaciju.Diskurzivna interpretacija
razmattra prizore kao unizavanje
drustvenih vrednosti i obeshrabruje
identifikaciju.Koja ce biti na snazi
zavisi od drustvenih,kulturoloskih i
ideoloskih stavova publike.
15.Koje strategije predstavljanja se
najcesece koriste da bi se konstruisalo
zensko i musko telo kao objekat
pogleda?
I musko i zensko telo se predstavljaju
uglavnom kao
zgodni,pametni,mladi(posebno zene),
seksualno privlacni,itd.Pisi dalje sam.
16.Na koji nacin se predstave roda u
razlicitim izrazima savremene
kulture naizgld razlikuju od
tradicionalnih nacin prikazivanja
roda?
Muskarac je prvo prikazivan u
reklamam kao porodican covek.Tu sliku
je 60-ih i 70-ih zamenila slika
nezavisnog muskarca,maco
muskarca.Tokom 80-ih preovladjuje
slika uspesnog muskarca karijeriste,dok
se 90-ih javlja novi,osecajan
muskarac.Zene-isto.
Seksualnost u mediskim tekstovima
Stereotipi polova
3. Da li predstavljanje
homoseksualnih grupa u mejnstrim
medijima odgovara njihovim
potrebama?
Ne odgovara, jer jo postoje velike
predrasude heteroseksualaca o
homoseksualcima. I pored bezuspenih
pokuaja da osnuju svoje medije Vlada
im to ne dozvoljava.
1.Kojim mehanizmima se stvaraju
medijski stereotipi o seksualnim
manjinskim grupama I ta nam oni
pokazuju kako se seksualnost
percipira u kulturi?
Putem medija nemoemo precizno
utvrditi seksualno opredeljenje osobe,
sem ako ona sama ne istupi I kaze kojeg
je opredeljenja. Posto nas naa kultura
podstie da mislimo o seksualnosti kao
neemu sutinskom, unutranjem,
povezanim duboko privatnim,
emocionalnim ulaganjima, ali emocije
nisu liene drutvenog konteksta I elje
jedino egzistiraju unutar ideolokih

okvira- a jedan od najznaajnijih od

ovih ideolokih okvira je sfera
medijskih predstava.

2. Tradicionalni I savremeni
stereotipi?
Ideoloke implikacije stereotipa su
oigledne posto su grupe koje su najvise
podlone stereotipima sa manje
drutvene I kulturne moi. Stereotipi
postaju ideoloki kada prestaju da budu
metod opisivanja i postaju sredstvo za
prenosenje vrednosti. Savremeni
stereotipi su oni koji uine vidljivim
nevidljivo tako da ne postoji opasnost
da e nam se ono prikrasti dok smo
nespremni I da bi ucinili trajno I jasno
izdvojenim ono sto je u realnosti mnogo
blie normi nego to dominatni sistem
vrednosti eli da prizna. Tradic stereotip
su 1 od naina da se taj izazov uini
manje opasnim, obeshrabljujui ih time
da istupe I potvrde svoje seksualne
indetitete.
4. ta nam o seksualnosti I govori
predstavljanje heteroseksualnosti?
Heteroseksualnost je privilegovano
sama re se koristi retko u mediskim
tekstovima. Pradoks predstava
heteroseksualnosti je u tome da je
heteroseksualnost istovremeno svuda I
nigde: svuda, jer se uzima zdravo za
gotovo kao seksualna norma, centar u
odnosu na koji su ostale seksualne
orjentacije obavezne da se definiu, pa
ipak, nije nigde, jer se nikada ne
zahteva da se indetifikuje, da prizna
svoju posebnost, da se podini u
unienju etiketiranja. Heteriseksualnost
u mediskim tekstovima je otvoreno
iskazana jedino kada nema ceo prostor
samo za sebe, kada je smetena s
predstvama drugih seksualnosti.
2. Teoriski pristupi fenomenu
pornografije?
Postoji vise teoriskih pristupa fenomenu
pornografije, kakvi su npr. Kritiki,
kulturoloki, psihoanalitiki,
antropoloki ili ontoloki. Kritiki
pristup pornogr se deli na 2 osnovne
vrste: na kritiku zbog opscenosti I
nemorala od strane desnih 2. na
feministiku kritiku pornografije kao
najdirektnijeg iskaza muke opresije
nad enama.
1.Pojmovno odreenje pornografije I
etike?
Sam pojam pornografije jeste modernog
porekla I potie iz sredine 19. veka
skovan od grkih rei porne I graphos
to znai prikazivanje kurvi najnieg
ranga. Razdvajanje erotizma od
pornografije kroz istoriju civilizacije
bilo je diktirano ne toliko estecki,

koliko politiki, verski I slinim

razlozima u cilju uspostavljanja
hegemonije crkve I dravne vlasti I
kontrole ljuckog duha I seksualnosti.
Dok se erotizam smatrao bliskim
umetnosti, pornografija je vienja kao
skandalozni sadraj. Pornografija se
danas javlja u tri osnovna medija: na
filmu, u tampi I internetu.
3. Oblici mizoginije u medijima?
Mizoginija predstavlja emotivnoafektivni odnos prema enama koji
poiva na ambivalenciji-ljubavi I
mrnji-istovremeno. Izraava se kroz
nametanje striktnih normi fizikog
izgleda od strane modne I kozmetike
industrije, koje diskriminie veinu ena
I ini da se oseaju neadekvatno, kroz
ejdizam- diskriminaciju ena prema
godinama, sa insistiranjem na ideji da
su mlade ene jedino privlane,
negiranje ili umanivanje profesionalnih
postignua ena, ismevanje ena na
javnim funkcijama, stereotipi o nioj
inteligenciji I sposobnostima ena,
prikazivanje osvajanja mukaraca I
eliminisanje enske konkurencije kao
jedinog smisla ivota za ene I davanje
enama uloge seksualnih objekata.
Tabloidne novine, koje svoje visoke
tirae zasnivaju na senzacionalizmu,
politiki iskljuivim porukama,
kakljivim vestima sa estrade I
razliitim vrstama govora mrnje,
koriste pornografije I mizoginiju kao
nezaobilazan deo svojih sadraja.
Definicija pornografske fotografije
podrazumevala bi neki od planova
nagog ili poluobnaenog enskog tela,
svedenog na seksualnost koja sebe
stavlja na raspolaganje mukom
posmatrau.
4. Komunikaciona sredstva tabloida
da bi se privukla panja publike?
Izvetavanje koje je po pravilu
pristrasno I u funkciji dnevne politike
vladajuih stranaka, kao I izostanak
dosledno sprovedene ilustracije nad
vriocima propagande predhodnog,
autokratskog reima, komercijalizacija
masovnih medija dovela je do njihovog
prilagodjavanja vladajuem javnom
mnenju, koje je konzervativno I
reakcionarno jer je vie od 10. godina
zapisano propagandom reimskih
medija. Tabloide odlikuje nedefinisano
vlasnitvo koje upuuje na izvesne
strukture biveg reima koje, sudei po
njihovom politikom kursu, odluujuce
utiu na politiku tih novina. Uglavnom
imaju male tirae niske cene I nikakav
ili minimalni oglasni prostor. Smatra se
da iza njih stoje odredjene ekonimske ili
politike strukture koje diktiraju
ureivaku politiku.
6. Pornografska reprezentacija ena
u tabloidima kod nas I njena polna
uloga?

Kompleksnost afera tj. Ljubavnih afera

lei u injenici da one znaajno
doprinose popularnosti tkz. Zvezda .
ene koje imaju ime I profesiju
degradiraju se u potronu robu porno
industrije, sto se smatra delom njihovog
posla.
5.Predstavljanje ena I mukaraca u
naim tabloidima?
ene su u dnevnim novinama
predstavljene tek na oko petini od
ukupnog broja fotografija. Njihov broj
je znatno manji u ozbiljnim novinama
ali upadljivo raste sa porastom zabavnih
strana I u veernjim novinama. Analiza
socijalnih uloga ena na fotografijama
pokazala je tendenciju stereotipizaranja
enskih uloga I diskriminaciju ena.
Najee uloge ena na fotografijama su
zabavljake-manekenke, modeli tv
linosti I pevaice. Drugu veliku grupu
uloga ine one vezane za privatni
domen- majke, domaice, supruge.
Mukarci se predstavljaju nasilnikratnik-kontroverzni biznismen tj.
Ratniki patrijarh.
1. Istorijska pozadina rasprave o
delovanju medija
Jo u doba ekspira bili su kontrolisani
sadraji pozorinih komada, kasnije
filmova i stripova, a danas sadraji
video-igara i interneta. Televizija je u
ovim raspravama zauzimala centralno
mesto jer je stalno bila prisutna i
dostupna svim uzrastima. Najee
optube na raun televizije jesu te da
ona moe izazvati zavisnost, da je zbog
potrage za to veom publikom snizila
kriterijume dobrog ukusa, da podstie
pasivnost, ali i nasilje i delikvenciju.
2. Teorije o prirodi delovanja medija
(narkodejetvo, dvostrukog toka,
upotrebe: zadovoljstva, kulturnog
delovanja)
Narkodejstvo: Shvatanje da je publika
jednoobrazna u svojim reakcijama na
podsticaje ili poruke masovnih medija,
a pretpostavlja se da je ta reakcija
trenutna, upisano je kao narkodejstvo.
esto navodjen primer je emislija
Marsovci su sleteli. Poto su mnogi
sluaoci propustili najavu dooi je do
opte panike, a mnogi od slualaca su se
javljali da kau kako su videli svemirski
brod. Eksperiment Bandure pruio je
dokaze o narkodejstvu kada je deci
dozvolio da gledaju osobu koja ekiem
napada lutku Bobo. Rezultati su
pokazali da su ova deca kasnije bila
agresivnija.
Teorija dvostepenog toka: Kac i
Lazarfild tvrde da ljudi ive u grupama i
da su te grupe, zajedno sa tvorcima
miljenja u okviru grupe kljuni inioci
u formiranju drutvenog gledita.
Takodje tvrde da su ugledni lanovi u

okviru date grupe mnogo uticajniji od

medija.
Model upotrebe i zadovoljenja: Publika
koristi televiziju da bi zadovoljila
izvesne potrebe, kao to su potrebe za
informacijama, zabavom, identitetom i
drutvenim optenjem. Ovaj princip je
sklon da smanji manipulativnu ulogu
medija.

otvrdnemo na nasilje u stvarnosti. Ipak,

ovakva teorija se i dalje moe smatrati
samo hipotezom.

3. Ko i kako sprovodi istraivanja o

delovanju medija?
Reklamne agencije putem istraiovanja
trita prate rezultate svijih televizijskih
kampanja. Nezavisni istraivai retko
koriste ove rezultate jer ne ele da budu
ni u kakvoj vezi sa kompanijama koje
su naruile istraivanja i platile ih.
Takodje i veliki broj medijskih ustanova
radi na istraivanju delovanja medija.
BBC i ITV zajedniki upravljaju
odborom za istraivanje publike koji
obezbedjuje brojke o gledanosti i
detaljne podatke o reakcijama
gledalaca. Automatski odailjai su
povezani sa uzorkom od 45000 domova
i neprekidno pratei i alju podatke o
tome koji se trenutno kanali gledaju.
4. Kako Vlada kontrolie medije?
Od nacionalnih TV stanica stalno se
trai da alju izvetaje o stanju javnog
mnjenja u vezi sa programima koje
emituju. Postoje i druga tela koja prate
emitovanje i belee na koje je sadraje
javnost osetljiva. To su Nezavisna TV
komisija, Komisija za albe na
emitovanje, Savet za standarde
elektronskih medija.
5. Koje zamerke se upuuju pristupu
u kome se na osnovu broja scena
nasilja, razmatra veza izmedju
gledanja scena nasilja na TV-u i
izraavanja nasilja u drutvu?
Pokuaji da se izmeri koliina sexa i
nasilja na TV-u brojanjem scena
potpuno su besmisleni ako se ne
poseduje neko predznanje o vrsti
snimljene scene ili kontekstu u kome se
to deavalo. Tako rezultati dobijeni
istraivanjima u kojima su brojane
scene nasilja, trpe nedostatke zbog toga
to analiza sadraja nije potpuno
izvedena. Ako bi se pribegavalo samo
prostom prebrojavanju leeva onda bi
filmovi Dr Strendan ili Dan
nezavisnosti bili najnasilniji jer su u
njima uniteni itavi gradovi, iako su
inae nekodljivi.
6. Opti zakljuci o studijama koje su
posmatrale efekte gledanja scena
nasilja u medijima:
Scena nasilja moe biti prikazana kao
uasan in il kako sjajna zabava.
Ovakav primer govori nam da na TVu
ne postoje sex ili nasilje, ve samo razni
naini da se oni prikau. Moda ovakve
scene otupljuju ula i da zbog izlaganja
nasilju u umetnikim formama

7. Argumrnti studija koje podravaju

vezu izmedju kriminala kod mladih i
scena nasilja na TVu?
Prvo istraivanje sprovedeno je 1928.
godine (sproveo ga Pejn Fand) bavilo se
vezom izmeu gledanja filmova i
kriminala kod mladih. Tako, kada su
mladi poeli da se ponaaju kao Marlon
Brando u filmu Divlji u srcu to se
smatralo dovoljnim dokazom da postoji
veza izmedju scena nasilja i
delikventnog ponaanja. Ovu tezu
podrao je i Vilson koji je tvrdio da
masovni mediji mladoj publici podstiu
kriminalno, nasilno i nepristojno
ponaanje, pa tako predstavljaju skup
vrednosti koji je apsolutno suprotan
vrednostima ukorenjenim u drutvenim
institucijama, crkvi, porodici ili koli.
8. Kritike studijama koje podravaju
vezu izmedju nasilja u medijima
kriminala kod mladih?
Belson je u ispitivanjima londonskih
deaka ustanovio da uee u tekom
nasilju jeste povezano sa izlaganjem
pred scenama nasilja na TV-u. Ovo
istraivanje je kasnije kritikovano jer je
ustanovljeno da poseduje metodoloke
nedostatke. Takodje, veoma je teko
odvojiti delovanje drugih inilaca kao
to su sklonosti samog deteta, ali i
sredina u kojoj je dete odraslo.
Kemberba je u svom istraivanju
pokazao da su deca sa najviim
stepenom izloenosti nasiljui na TV-u
bila manje nasilna od ostale. Branston i
Staford tvrde da pojedine scene nasilja
na TV-u mogu imati i pozitivno dejstvo
jer e kod dece izazvati oseanje
odvratnosti.
Nastanak sapunica i publika
istorijski pregled
Sapunice su nastale 30-ih godina u
Americi za vreme finansijske krize,
tako to su veliki proizvodjai sapuna i
deterdenata sponzorisali proizvodnju
kratkih radio emisija od po 15 minuta,
koje su govorile o enama i njihovim
emocionalnim dilemama.
Pretpostavljalo se da e sponzorisanje
ovih emisija doprineti poveanju
prodaje sapuna i prakova za pranje.
Zato su sapunice svetski fenomeni?
Sapunice su svetski fenomeni zato to
predstavljaju najjeftiniji oblik zabave
koji privlai najiru publiku na jedno
mesto gde e oglaivi prezentovati
svoje proizvode. U sapunskim serijama

uvek se nadje po jedan lik koji se sa

svim nedacama u ivotu uspeno bori i
pomou najraliitijih uda pobedjuje
zlo. Forma sapunica osmiljena je tako
da jeftino popuni vreme najiroj publici,
sadrajima koji su izizetno jeftini za
proizvodnju. Uvek su domae sapunice
znatno popularnije od najuspenijih
stranih jer u sebi nose karakteristine
crte poneblja na kome se prikazuju.
Znaaj sapunica sa stanovita
medijskih kua
Kod sapunica je najprivlanije to ne
zahtevaju velike trokove proizvodnje, a
ostvaruju visoku gledanost a tako i
ogromne prihode. Dekor, kostimi,
minka i scenografija se nikada ne
menjaju, a najvei broj scena snima se u
studiju. Ogromna gledanost televiziji
omoguava unosno naplaivanje
oglaavanja. Danas se proizvode takve
sapunice koje privlae ljude
najrazliitijih starosnih dobi, to
oglaivaima omoguava da reklamama
nude mnogo iri raspon proizvoda.
Mehanizmi privlanosti sapunica
Kada se opisuje zadovoljstvo koje
gledanje sapunica proizvodi esto se
pribegava jeziku narkomanije. Gledaoci
koji provode sate ispred TV-a,
podrugljivo se nazivaju sapunomanima.
Gledanjem sapunica ljudi bee od briga
koje ih okruuju, jer u tim trenucima
proivljavaju ivote izmiljenih likova
koliko god oni bili banalni. Neki od
gledalaca kau da, ustvari uivaju da se
smeju glupostima iz pojedinih sapunica
i da ih to uveseljava. Predvidljiva
priroda anra i povrnost prie ljudima
nude bezbednost, pa ak i oseanje
nadmonosti, to verovatno jeste i
najvea privlanost.
Zamerke sapunicama
Sapunicama se zamera da to koriste
neka kontraverzna pitanja kao podlogu
za dramu ili polemiku, ime ih tokom
same obrade obezvredjuju. Prebacuje
im se i da u vremenu emitovanja
razdvajaju ljude, ak iako su svi kod
kue. Smatra se da one obezbedjuju
glupavu i jeftinu zamenu za
emocionalno iskustvo i udobnost lanog
zajednikog ivota. Kulturolozi koji
kritikuju masovnu kulturu kau da
sapunice fabrikuju tehno-menaderi
zarad uutkivanja, manipulisanja i
smirivanaj naroda. Takodje se smatra da
sapunice publiku pretvaraju u poslunog
potroaa materijalnih dobara.
Odbrana sapunica
Smatra se da otvoreni kraj sapunica
vie enski i da je blii stvarnom ivotu
ene, jer u njenom ivotu dominiraju
poslovi takve prirode, npr. kuni
poslovi ili podizanje dece. Ovi sadraji
starijim enama pripisuju sexualnost,
koja se u drugim anrovima znatno
redje susree. Sapunice su tako jedini

anr koji dozvoljava starijim enama,

koje se ne uklapaju u streotip mladih,
zgodnih i vitkih, da imaju ljubavne ili
sexualne veze.

ta odreuje specifinost tumaenja

prirode vizuelnih medija?
Stadijum kognitivnog razvoja (po
Pijaeu) kroz koji dete u datom trenutku
prolazi odreuje ta e za njega biti
vizuelni medij.
Stadijumi kognitivnog razvoja Pijae.
U Pijaeovoj teoriji kogn razvoja
razlikuju se 3 stadijuma: senzomotorni,
postoperacioni (obuhvata
prekonceptualnu i intuituvnu fazu) i
period formalnih operacija. Po Pijaeu
oni se moraju pojavljivati u razvoju u
nepromenljivom redu ali razne varijable
mogu uticati na hronoloki uzrast na
kojem je odreeni stadijum
funkcionisanja dominantan.
Karakteristike senzomotornog
perioda.
Tokom ovog perioda najelementarniji
vidovi realnosti tek poinju da bivaju
konstruisani. Detetov univerzum je jo
uvek totalitet slika, one u momentu
akcije izranjaju ni iz ega da bi se
vratile ni u ta onda kada se akcija
zavri tako da pojedinani entiteti (kao
to je i vizuelni medij) uopte ne postoje
samostalno. Takoe, egocentrizam je u
ovom periodu najvii.
Karakteristike preoperacionalnog
perioda.
U ovom periodu neposredna realnost za
dete prestaje da bude "totalitet slika"
koje se pojavljuju ni iz ega i vraaju ni
u ta. Svet postaje trodimenzionalan,
ispunjen objektima koji postoje
nezavisno od detetove akcije. Vizuelni
medij postaje "aliment" (iskustvo koje
prilagoavanje i akomodaciju da bi bilo
usvojeno) odnosno njegova predstava
vizuelnog medija se najvie razlikuje od
predstave koje o njemu imaju odrasli.
Antagonizam izmeu akomodacije i
asimilacije vodi stvaranju specifine
slike sveta i vizuelnog medija.
Koji period kognitivnog razvoja je od
posebnog znaaja za razumevanje
saznajnog odnosa deteta prema
vizuelnim medijima i zato?
Period formalnh operacija nije od
velikog znaaja za razumevanje ovog
odnosa jer je u toku ovog perioda
detetova predstava o vizuelnom mediju
najpriblinija predstavi koju o njemu
imaju odrasli. Takoe, to nije ni
senzomotorni period. Od posebnog
znaaja za razumevanje saznajnog

odnosa deteta prema vizuelnom mediju

je preoperacioni period i to, pre svega,
njegova prva, prekonceptualna faza.
Vizuelni medij postaje "aliment"
(iskustvo koje prilagoavanje i
akomodaciju da bi bilo usvojeno)
odnosno njegova predstava vizuelnog
medija se najvie razlikuje od predstave
koje o njemu imaju odrasli.
Antagonizam izmeu akomodacije i
asimilacije vodi stvaranju specifine
slike sveta i vizuelnog medija.
ta je "iva slika"?
Izraz "iva slika" odnosi se na veoma
visok stepen slinosti izmeu
oznaavajuih i oznaenih koji
karakterie vizuelni medij, upadljiva
"ivotnost" vizuelnog medija. Zavisno
od stepena obrade slike i razvojem
tehnologije, "ive slike" mogu varirati u
stepenu ivotnosti. Dete u prekoncept
fazi razvoja, ima sklonost da mea
simbol i ono na ta se on odnosi, tj.
oznaavajue i oznaeno, upravo zbog
visokog stepena slinosti.
ta je simboliki realizam Verner?
Simboliki realizam predstavlja
tendenciju da se simboliki entiteti
smatraju jednakim sa onim na ta se
odnose. To, naravno, nije sluaj sa
razvijenim intelektom, ve se to deava
u prekonceptualnoj fazi razvoja deteta.
Zbog visoke slinosti onoga to se vidi
(simbol) na vizuelnom mediju i onoga
na ta se to (simbol) odnosi dolazi do
njihovog izjednaavanja.
ta doprinosi "ivotnosti" vizuelnih
medija kod dece u prekonceptualnoj
fazi kognitivnog razvoja?
"ivotnosti" vizuelnih medija, pored
velike slinosti izmeu oznaenog i
oznaavajueg, doprinosi i spontana
sklonost njihovog meanja koja je
karakteristina za ovu fazu kognitivnog
razvoja. Doprinose i neke tendencije
svojstvene ovoj fazi razvoja kao to je
centracija.
ta je centracija i kako se odraava
na njegov odnos prema vizuelnim
medijima?
Centracija je tendencija koja deluje u
pravcu razbijanja iluzija o "ivim
slikama". Ona dovodi do toga da "ive
slike" deluju vie kao da su ive, a ne
kao da su slike. Dete se centrira na
jednu upadljivu odliku odreenog
objekta i zbog nesposobnosti
decentracije neadekvatno kognitivno
doivljava taj objekat. Ono asimiluje
samo one povrne odlike koje su
najupadljivije za njega. U sluaju
vizuelnog medija to je upravo ivotnost
slike pa dete stvarnost prikazanu na
njima u ovom periodu kognitivnog
razvoja doivljava kao neposrednu
realnost.
Zato dete promenu plana ne
doivljava zbunjujue?

Promena plana deluje pre kao podrka

nego kao negacija televizijske
"ivotnosti". To u sadejstvu sa onim to
Pijae naziva imobilnost i statinost
detetove misli doprinosi tome da dete
promenu plana ne doivljava
zbunjujue. Naime, usled centracije i
statinosti misli dete se usredsreuje na
odvojena stanja i povrne odlike koje
najvie privlae njegovu panju (u
sluaju vizuelnih medija na njihovu
ivotnost), a ne na transformacije
kojima ona prelaze jedno u drugo.
Da li su za dete "ive slike" isto to i
neposredna realnost?
Dete uporno veruje "ivoj slici" ali ne
postoje empirijski podaci koji bi
potvrdili da izjednaava to to vidi na
vizuelnim medijima sa neposrednom
realnou. Dete pravi razliku: "biti u
sobi" od "biti u televiziji", i time
pokazuje da razlikuje neposredni svet
od onog koji je "u televiziji". Meutim,
tu je pre re o akomodaciji nego o
adaptiranju; dete se ugleda na to kako se
odrasli ponaaju prema televiziji i
ponaa se u skladu sa njima. Dete se,
naizgled, ponaa adaptirano u kontaktu
sa televizijom jer ne pokuava da uhvati
sliku, da razgovara sa njom, ali ukoliko
u stvarnom ivotu sretne neku osobu sa
televizije ponaae se pema njoj kao da
je "izala iz televizora" i tu je svako
logiko objanjenje suvino jer dete ne
moe da ga povee s svojom sistemom
shvatanja. Ono se tada vraa svojoj
egocentrinoj asimilaciji.
Uloga vizuelnih medija na filogenezu
saznajnih f-ja
Kako, prema Vigotskom, dolazi do
transformacije neke naturalne f-je u
kulturnu?
Ova transformacija nastaje posredstvom
spoljanjih pomonih sredstava,
masovnih medija. Naime dolazi do
internalizovanja specifinih svojstava
vizuelnih medija, koja tako postaju
unutranji agens restrukturacije
psihikih funkcija. na ovaj nain
pismenost postaje "vetako pamenje
oveanstva".
Kako je pismens usmerila pamenje?
U toku istorijskog razvoja izmenjen je
sam tip psiholokog razvoja pamenja.
Od neposrednog zapamivanja,
neposrednog zadravanja utisaka, ovek
prelazi na ovladavanje svojim
pamenjem, na stvaranje znakova
pomou kojih usmerava i vlada
pamenjem. Tako znakovi, koji su
prvobitno bili spoljanji
internalizacijom postaju unutranji
agensi koji usmeravaju ovekovu
saznajnu delatnost. Ovakvo pamenje je
verbalizovano (pamenje u pojmovima)
i dovodi do zadravanja skraenih,
logiki povezanih i preraenih slika.

Kako bi mogla tei "kulturalizacija"

miljenja pod uticajem vizuelnih
medija?
kulturalizacija=vizuelni medij postaje
spoljni oslonac nekih vidova miljenja i
pamenja. Vizmed stvaraju pogrean
utisak objektivnosti nudei neku novu
vrstu neposredne realnosti. Npr. filmski
i tv dokumenti o doga predstavljaju
neku vrstu spoljanjih oslonaca za
pamenje. Utisakom "ivotnosti"
stvoren pokretnom slikom (pokretom
slike i pokretom u slici) i mnogim
izraajnim sredstvima kojima raspolae
vizuelni medij se stvara neka vrsta
"vetake svesti o sadanjosti" posebno
onda kada su podaci posredovani
vizuelnim medijima glavni ili iskljuivi
izvor podataka. Meutim, upravo taj
nain predstavljanja tih dogaaja tei da
oblikuje nau svest o onome to nam
saoptava i da samim tim izmeni nae
miljenje o tome.
Koje osobenosti vizuelnih medija bi
mogle imati uticaj na menjanje
miljenja?
Usled sve znaajnije prisutnosti
vizuelnog medija u ivotu civilizovanog
oveka dolazi do promene koja se
ogleda u sve veoj tendenciji korienja
raznih oblika vizualizacije u pamenju i
miljenju. Osobenosti ovih medija koje
bi mogle uticati na menjanje miljenja
su njegova ikoninost kao i mogunost
prikazivanja vremenskih sledova.
Ikoninost ga odlikuje celovitou i
simultantnou, nudei tako mogunost
da i miljenje poprimi odliku
simultantnosti i neizdeljenosti.
Prikazivanje vremenskih sledova otvara
nove puteve za razumevanje razliitih
vrsta procesa i transformacija
oslobaajui tako misao usredsreenosti
na odvojena stanja.
Sredstv obrade omoguavaju vizmed
da realnost prikazuju na nain koji
nije dostupan neposrednom iskustvu?
Vizuelni medij raspolae itavim nizom
sredstava koja mu omoguuju da
realnost koju prikazuje obradi na naine
koji nisu dostupni neposrednom
iskustvu. U ta sredstva spadaju: kretanje
kamere kroz prostor, usporeno
prikazivanje procesa ija normalna

brzina odvijanja ne omoguuje

posmatrau uvid u njegov tok, kao i
tehnika kojom se postie da predmet ili
osoba u pokretu za sobom ostavlja trag
u vidu niza sopstvenih slika. Ovakav
doivljaj prostora mogu je samo
posredovan vizuelnim medijem. Ne radi
se o rekonstrukciji opaenog ve o
konsrukciji na osnovu opaenog radi
sticanja jasnijeg uvida. Ovi postupci
omoguavaju posmatrau uvid u
sastavne delove odreenog procesa
(npr. proces rascvetavanja cveta) koji
mu inae nisu dostupni u neposrednom
iskustvu.
Obeleja usporenog prikazivanja
procesa kao sredstva obrade
vizuelnih medija?
Usporeno prikazivanje odreenog
procesa predstavlja pojaalo
(amplifikator) naih prirodnih
perceptivnih sposobnosti. Mentalna
obrada svojstvena miljenju omoguuje
oveku ovu vrstu proizvoljnosti. Dalje
predstavlja postupak u kome se
snimljeni proces prikazuje kao niz
statinih, odvojenih stanja. Ovakvom
obradom mogue je sprovesti vizuelnu
analizu kojom neki postupak
ralanjujemo na bitne, sastavne
elemente. Prua mogunost istovremene
analize i sinteze (ralanjivanje na
odvojene sliice i njihovo stapanje u
jedan pokret).
Kako se odreuje identitet?
Identitet predstavlja svojstvo neke
veliine da uprkos svim promenama kao
i promenama situacije u kojima
uestvuje s drugim veliinama ostaje
ista. U psih id ne podrazumeva statino
jer se razvija i gradi, odreuje se kao
proizvod sloene interakcije crta i
sklopa li, njene unutranje dinamike i
ekonomije, kult naslea i nasleenog
genetikog materijala, uslova u kojima
se razvijala, sredine u kojoj ivi i
situacionih faktora koji na individuu
deluju.
Razlike u odreenju id u sajberpsih i
tradic psiho disciplinama?
Razlike uslovljavaju specifine odlike
sajberprostora: znaajno ogranienje
mogunosti ulnog (i vizuelnog)
kontakta, dosta interakcija meu
strancima, mogunost da se odgovor
vremenski odloi bez sumnje kod
sagovornika i odsustvo fizikog,
materijalnog tela. U sajberprostoru id
postaje lina kreacija pojedinca, jer je
zbog anonimnosti u mogunosti da
odabere na koji e se nain nekome
predstaviti, ta e odati, a ta sakriti.
Karakteristike virtuelnih identiteta.
Virtuelni identiteti uglavnom nisu u
potpunosti definisani, razliiti su a
mogu biti i potpuno nezavisni. labavi
su, bestelesni iscepkani, kreirani prema
razliitim potrebama u sajberprostoru.

Zajednike i razl determinante id-a

koji se kreira u sajberprostoru i onog
koji se poseduje u realnosti?
Zajednike: oba su podlona
promenama, zahtevaju znatan udeo
kognicije, na njih utiu socijalni faktori.
Meutim identiteti stvoreni u
sajberprostoru podloni su mnogo
brim promenama, i tu se udeo
kognicije mnogostruko uveava jer
drugi znaju o vama samo ono to im
sami saoptite. Takoe, sajberprostor
predstavlja neku vrstu pojaivaa
uticaja soc.faktora na identitet jer su
vai stavovi, uverenja, ciljevi stalno
izazivani i relativizovani.
Specifinosti promenljivosti identiteta
u sajberprostoru.
Naini stvaranja i menjanja identiteta u
sajberprostoru veoma su raznoliki. Tiu
se bogatstva mogunosti koje
sajberprostor nudi kao i odlika osobe
koja ih stvara. Razliite oblasti
sajberprostora i razliiti naini boravka i
delovanja u njemu , omoguuju i
izazivaju po stepenu, intenzitetu i
obliku, razliite vrste identiteta. Do njih
se dolazi lanim predstavljanjem i
kreiranjem imaginarnih linosti,
suprotnim ponaanjem od onog
karakteristinog u realnom ivotu, kao i
selektivnim prikazivanjem svojih
odlika.
1.Da li se prekomerna upotreba
interneta u zvanicnoj klasifikaciji
psihickih poremecaja moze odrediti
kao posebna kategorija?
Rasprave se uglavnom vode oko pitanja
da li je rec o bolesti zavisnosti ili se radi
o samo jos jednom obliku poremecaja
ponasanja,odnosno vrste teskoca u
kontrolisanju impulsa.Meutim i
zagovornici prve mogucnosti prilicno su
uzdrzani kada je u pitanju deinisanje
zavisnosti od interneta kao zvanicno
nezavisne kategorije mentalnih
poremecaja.
2.Vrste zavisnosti od sajber prostora
prema Suleru.
Johan Suler smatra da su sve vrste
zavisnosti od sajber prostora mogu
podeliti u dve kategorije,socijalnu i
nesocijalnu,pri cemu ova druga
podrazumeva kompulzivnu upotrebu
interneta i racunara u svrhe igranja
video igara,obavljanja poslova na
kompjuteru,prikupljanja inform,slika
iliprosto istrazivanje sajber
sveta.Zavisnici pretezno spadaju u prvu
kategoriju
4.Koje osnovne potrebe zadovoljava
sajber prostor?
Potreba za seksualnim
zadovoljenjem;potreba za
interpers.kontaktom i pripadanje
zajednici;potreba za
ucenjem,uspehom,samopouzdanjem i
priznanjima drugih;i potreba za

samoaktualizacijom(predstavlja razvoj
postovanja prema sopstvenoj
individualnosti i unapredjenju
usavrsavanja u svakom pogledu,a
podrazumeva zadovoljenje svih
prethodnih uslova.

3.Psiholoski efekti sajberprostora i

efekti na realan zivot.
U ovom trenutku nabrojati sve efekte
zao sto se ovo jos uvek istrazuje.Neki
od njih su: umanjnje licne
odgovornosti,oslobadjanje od ustaljenih
normi soc.interakcije, veu spontanost
komunikacije, zasienost ovakvim
odnosima, emotivnim zaleem i
unutranjim konfliktima osoba koje ga
formiraju, to za rezultat moe imati
njihovu idealizaciju, koja je uvek dobra
osnova stvaranja opsesija; mogunost
za nekanjeno ispoljavanje onih oblika
(razliite oblike agresivnog ponaanja,
voajerizam, pornografija) ponaanja
koji u realnom svetu nailaze na
drutvenu i zakonsku osudu. Socijalni
ivot u sajberprostoru prua
zadovoljenje nekuh osnovnih i
nadgraenih ljuskih potreba na koje
savremeni naina ivota ne prua pravi
odgovor ili ga zanemarujeeee.
1.ta se na osnovu faze
specijalizivanosti medija moe
zakljuivati o smeru razvoja
civilizacije?
Nove forme u elektronskoj
komunikaciji kao to su imejl, et,
forumi izvile su znaajan uticaj na
promene oveka u zadnjih desetak
godina nove tenoloke ere. Sve je
ubrzaniji razvoj drutva ali i globalnih
medjija koji je neminovan.
Problematika Interneta i njegovog
korienja obuvata veoma sloene
metodoloke i epistemioloke osnove
veeg broja umanistiki, drutvenih i
informatiki nauka. Brzina usvajanja
novi tehnologija drastino se poveala
sa razvitkom civilizacije. Israivanja su
pokazala da si i mediji generalno bre
usvajaju nego bilo koji drugi novi
informacioni oblici. Politikoekonomski tokovi, ali pre svega
psiholoko-socijalni faktori uveli su nas
u fazu demasifikacije ili fazu
specijalizovanih medija. Ovo znai da
se mediji sada koriste na razliite naine
od razliite strukture ljudi, gde svako od
njih ima svoje sopstvene interese i

potrebe. Te specifine potrebe i jesu

razlog da se mediji specijalizuju.
Dananja civilizacija u celokupnom
svom postojanju okree se uglavnom
individualizmu i linom indetitetu ali
vrlo esto i zajednitvu.
Internet je za razliku od drugih oblika
informacionih tehnologija, znaajno
napredovao u kombinovanju
inerpersonalne i masovne komunikacije,
kao jednosmernog i dvosmernog uticaja
uesnika u komunikaciji. Internet je
preskoio ili bar ubrzano preleteo neke
faze i oblike razvoja medija.

4.Razlike u karakteristikama
aktivnosti korisnika kada koriste
tradicionalne, odnosno kada koriste
internet?
Kada govorimo o medijskoj raspodeli
ne moemo govoriti o tome kao da novi
oblici masovnih tehnologija gutaju
stare, ve ih integriu u sebe ali ih
ujedno i transformiu i prilagodjavaju
sebi. Tako da postoji Internet radi,
online novine. Oigledno je da se
Inernet mnogo bre prilagodjava osalim
oblicima medija nego to se oni
prilagodjavaju njemu. Ljudi na bri,
jednostavniji, lakt pa ak i jeftiniji
nain dolaze do informacija na
Internetu. Po nekim istraivanjima
otprilike ak 20% Internet korisnika
slua raio na Internetu ili ak 45% ljudi
ita dnevne novine na Intrnetu. Sve
prednosti ostalih medija sada dobijaju
dodatni karakter pozitivne atribute koji
omoguavaju da Internet postane sve
omiljenije sredstvo za zabavu,
informisanje, komunikaciju i
poslovanje.
3.Uticaj medija na socijalne odnose?
Pri svakom obliku inereakcije ljudi
dolazi do nekek vrste komunikacije, gde
jedinka utie na ponaanje druge
jedinke, naravno to ne mora da bude
namerno i povratno, i namernim ili
nenamernim emitovanjem dri. U
dananjoj eri tehnologije sve ee
sredstvo komunikacije izmedju
pojedinaca predstavljaju iskljuivo
oblici masovnih medija. Direktna
komunikacija sve ee biva
zanemarena. Inernet za razliku od
drugih oblika medijskih tehnologija,
znaajno napredovao u kombinovanju
interpersonalne i masovne
komunikacije, kao i jednosmernog i
dvosmernog uticaja uesnika u
kounikaciji. Termin masovna
komunikacija od poetka bio je
vezivan za pojam Inerneta, samim tim
to je za njega bio i vezivana
karakteristika uzajamnosti, tj.

ineraktivnosti. Upravo je ova

karaketristika vezana za Internet.
Komunikacija izmedju ljudi prestaje da
bude ograniena daljinom i granicama
izmedju narodima. Danas postoji trend
tehnofilije u ponaanju ljudi i da
ukoliko neko eli da bude deo
savremenog i modernog sveta mora
posedovati bar jedan od tehnikih
izuma.To olakava komunikaciju
izmedju ljudi Par SMS ili email mogu
nam znatno utedeti vreme tokom
dnevnih aktivnosti ali pojedinac ih mora
koristiti u odredjenim granicama.

2.Da li e internet ugroziti

tradicionalne medije?
Neki su pojavu novog medija shvatili
kao pitanje opstanka starih, naroito
nakon prvih ispitivanja trita koja su
nagovestila loa vremena za
tradicionalne medije. Skoranja
ispitivanja globalnih promena u oblasti
tehnike i tehnologije nisu vite tako
optimistina.
Istraivanja su pokazala da ljudi deo
svog slobodnog vremena koji su ranije
koristili da bi gledali TV, slusali radio
ili itali novine posveuju Internetu.
Inernet uglavnom i najvie vr. krade od
televizije ak i preko 50%. Televizija je
pretrpela najjai udarac a odmah iza nje
su tampa i radio. Druge aktivnosti kao
to su druenje sa porodicom ili
obavljanje kuni poslova nale se su u
drugom planu.
Izvesno je da postoji trend
zapostavljanja ostalih medija sa
poveanjem vremena provedenog na
Internetu tokom jednog dana ili nedelje.
Dolazimo do pretposatavke da u
skorijoj budunosti moe doi i do
veeg pada korienja klasinih medija
a moda i posledica u vidu porasta
stepena socijalne izoolacije ili drugih
oblika sovijalno neadaptivnih
ponaanja.

sati provedenog na Internetu dolazi do

opadanja realno preostalog vremena u
toku jednog dana pa samim tim i vreme
provedeno u korienju drugih medija.
Korienje Interneta postaje sve
ozbiljnija i funkcionalna stavr i
instument u ivotu ljudi. Ljudi sve vie
vremena provode u mrei jer znaju da
ukoliko neto trae velika je
verovatnoa da e to i nai.

6.Preferencije tipova medija u

zavosnosti od demografskih
karakteristika?
Varijable opisuju nain i intezitet
Interneta sa jedne i stavova prema
medijima sa druge strane.
Razna istraivanaj pokazala su da nema
nekih razlika izmedju mukaraca i ena
u pogledu veeg dela karakteristika
Inernet korienja. ak i kada se
indetifikuju izvesne razlike po polu,
verovatno se radi tek o kombinaciji sa
drugim karakteristikama korisnika, pri
emu su te druge osobine obino vaniji
inicijatori nastalih promena.
Uticaj uzrasta je neophodana zakljuak
svih dosadanjih ispitaivanja u ovoj
oblasti. Naroito se izdvajaju mladje
kategorije ispitanjika do 25. god. ini
se da telefon i tampa belee najvei
pad u starijim kategorijama ljudi (28 do
37 god.) Pojava mobilnih telefona
dodatno je pospeila komunikaciju kod
mladih. Medjutim kod mladih televizija
belei vei pad jer obuvata populaciju
studenata, zaposlenih idr.
Ciljnu polulaciju elektronskih medija
trebalo bi vie traiti kod mladih, dok
stariji vie koriste tampu.
Razlozi za korienje Inetneta ak i
kada ljudi nisu u zavidonj finansijskoj
situaciji su viestruki kao to je kontakt
sa blinjima, traenje posla ili usluga i
ak i jeftina zabava.
Vreme provedeno u sajberprostoru
opaa se esto kao ubrzano ili redje
usporeno u odnosu na vreme u realnom
svetu. Vie je razloga za to kao to je
mogunost pretrage velikog broja
stanica na Internetu u relativnom
kratkom vremenskom intervalu,
mogunost stupanja u kontakt sa vie
ljudi preko chata-a. Medjutim, s druge
strane naviknuti na brzinu i kretanje
kroz dogadjaje i situacije zaustavlja
nam se i izvre precepcija vremena u
suprotnom smeru.S poveanjem broja

5.Validnost i objektivnost medijski

prezentovanih informacija
Ovde se radi o poverenju u izvor kao i u
objektivnost samih informacija koje
korisnici prikupe preko Interneta. Kako
obian ovek procenjuje ovo pitanje i
da li upote razmilja o tome dok sedi
ispred televizora. Najei epiteti koji
se vezuju za Internet su: otvorenost,
fleksibilnost, mnogostranost,
demikratinost.
Jedan medij kao to je Internet, ne
odredjuje nasm sadraj niti vrednost
poslatih informacija ali ga esto svojom
strukturom i opcijama uslovaljava i
omoguava. Inernet izdavai i novinari
moraju biti jako paljivi da u
budunosti adekvatno iskoriste
prednosti koji im prua novi medij, a da
pri tome ne podlegnu iskuenju
zloupotrebe slobode izraavanja i na taj
nain podkopaju sopstveni integritet,
kao i integritet mediski kua uopte.
Negativini uticaji koji bi odredjeni
sadraji mogli da imaju ire drutvene
tokove ali i sudbine pojedinaca je
neizmeran i vrlo esto nepovratan.
Mora se otvoriti etvoro oi pri traenju
i obradi infnormacija na Internetu.
.