Jedan profesor je drzao predavanje svojim studentima.

Doneo je teglu za dzem i

napunio je lopticama za golf do vrha. Kada je pitao svoje studente da li je tegla
puna, odgovorili su da jeste. Onda je sipao sitne kamencice, koji su usli u prazan
prostor oko loptica za golf. Ponovo je postavio pitanje da li je tegla puna i studenti
su odgovorili da jeste.
Kada je sipao saku peska preko svega toga, pesak je popunio sitne praznine, a
studenti su ponovo odgovorili da je tegla puna. Onda je profesor sipao kafu, koja je
sve to natopila. Definitivno, tegla je sada bila puna.
Onda je profesor rekao:
Ova tegla je vas zivot. Loptice za golf su sve najvaznije stvari u vasem zivotu, kao
sto su porodica, ljubav, prijatelji. Mali kamencici su posao, auto, kuca, a pesak je sve
ostalo, kao sto je ciscenje kuce, popravka ves masine, popravka auta... Ako prvo
stavite pesak ili kamencice, nece biti mesta za loptice za golf. Onda nikada necete
imati mesta u svom zivotu za one stvari koje su vam najvaznije. Ako se velike i
vazne stvari uklone iz vaseg zivota, onda vam ostaju one male, ali ne sustinski
vazne.
Zato, budite veoma kriticni u svom zivotu. Kucu uvek mozete pocistiti. Vodite
racuna o prioritetima, jer sve ostalo je kao pesak.
A onda je jedan student zapitao. Sta je sa kafom. Profesor je odgovorio:
Ti si veoma pametan momak i poenta mog predavanja je upravo u kafi. Bez obzira
koliko ti se zivot cinio prepun od svega onoga sto ga cini, uvek postoji jos malo
prostora da se setis svojih prijatelja i popijes solju kafe sa njima.

Pitao sam ga jednom.. kako to da je ba meni poklonio svoje prijateljstvo?

Prijateljstvo se ne bira, rekao je, ono biva, ko zna zbog ega, kao ljubav.
A nisam ja tebi nita poklonio,ve sebi.
Mea Selimovi

Majka i decak hodaju plazom.

U jednom trenutku decak upita:
- Mama kako se cuva ljubav?
Mama ga pogleda i odgovori:
- Zgrabi malo peska i stisni u saku
Decak stisne saku i sto je vise stiskao, to je vise peska curilo iz nje.
- Ali mama, pesak mi bezi!
- Znam ali sad potpuno otvori saku.
Decak je poslusa, ali u tom casu dunu vetar i odnese sav pesak sa dlana.
- Ni ovako neuspevam zadrzati pesak.
Na to majka sa smeskom na licu rece:
- Sada uzmi opet malo peska u ruku i drzi dlan kao da je u obliku kasike, dovoljno zatvoren da
ga zastitis a dovoljno otvoren da bude slobodan.
Decak ucini kako mu je receno i pesak mu ostade na dlanu, dovoljno zasticen od vetra, i
slobodan a da ne klizi kroz prste.
- Eto kako se cuva ljubav.

Sad sam shvatio: to je prijateljstvo,ljubav prema drugome. Sve drugo moe da prevari to ne
moe. Sve drugo moe da izmakne i ostavi nas puste,to ne moe,jer zavisi od nas Ne mogu da
mu kaem : budi mi prijatelj. Ali mogu da kaem, bicu ti prijatelj.
Ali, bilo ovako ili onako,u njegovo prijateljstvo nisam mogao sumnjati. Zavolio sam ga, znam po
tome to mi je postao potreban,to nisam zamjerio nicemu ma ta da je rekao ili ucinio, i to mi
je sve njegovo postalo vano.
Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba objanjavati ni traiti joj razloge.
Pa ipak to cinim, makar samo zato da jo jednom pomenem covjeka koji je unio toliko radosti u
moj ivot. Pitao sam ga jednom,kako to da je ba meni poklonio svoje prijateljstvo. Prijateljstvo
se ne bira,ono biva ko zna zbog cega kao ljubav A nita ja nisam poklonio tebi vec sebi
Mehmed Mesa Selimovic