Konj umire, ptice uzleu

Maarska je 23. maja 1954. pobedila

Englesku u Budimpeti 7:1. Golove su dali Lanto,
Hidegkuti, Tot, Puka dva i Koi dva. To je bila
poslednja zvanina utakmica Maarske pred
Svetsko prvenstvo. Bila je to 22 pobeda u nizu
zlatne momadi, u nizu od 26 utakmica uz etiri
nereena rezultata i gol razliku 107:27. I nastavila
se ta serija na Svetskom prvenstvu: Koreja 9:0.
Koi je dao tri gola, Zapadna Nemaka 8:3, Koi
je postigao etiri gola, Brazil u etvrtfinalu 4:2,
Koi je strelac dva gola, u polufinalu je Urugvaj i
dva gola Koia u produetku utakmice. Jedanaest
golova na etiri utakmice Svetskog prvenstva,
kakav je to straan uinak andora Koia.
U finalu protiv Nemake Koi nije postigao gol
i Maarska je izgubila tu utakmicu. Finale se igralo
na Vankdorf stadionu u Bernu. Poslednju utakmicu
u reprezentaciji Koi je odigrao 14. oktobra protiv
Austrije u Beu. Pobedila je Maarska 2:0. Posle te
utakmice Puka, Koi i Cibor krenuli su na put
izgnanstva. Bila je to godina ustanka u Maarskoj,
1

godina 1956. kad su graani Budimpete ili telom

na ruske tenkove.
Krenuli su Koi, Cibor i Puka svaki svojim
putem po Evropi. Kao junaci iz Kiove Grobnice
za Borisa Davidovia. Gospoa iz prie Crvene
marke s likom Lenjina rekla mi je da je Kiovo
interesovanje za fudbal oslabilo posle finalne
utakmice u vjacarskoj, u vicarskoj. Na je
ivot vajcarska, to je Emili Dikinson. Danilo Ki,
terasa hotela Argentina u Dubrovniku, 4. jul
1979, tri sata posle podne: Bio sam siguran da e
Maarska biti prvak sveta. Onda je, onda smo pili
badoanjski rizling, pa mukataljo Hteo sam da
napiem esej o golovima andora Koia i o pesmi
Lajoa Kaaka konj umire, ptice uzleu:
Gospod Bog zaboravlja lepe ene
***
Video sam povijeni slamni eir moga oca kako
pliva
***
Budimpeta Pariz Berlin Kamatka Sankt
Peterburg.
***
Nek svako posoli vrh svog nosa.
2

***
Eto kako je ivot kratak.
Mi emo ipak postati samo maori na pariskim
zidinama.
Buji dete,
pa buji paji.
ovek zaspi
tako od vertikala postaju horizontale.
***
Ptice su progutale glas
Drvee ipak peva dalje.
Ovo je ve znak starosti.
Al nita ne mari.
Ja sam LAJO KAAK.
Nad glavom nam prolee niklovani samovar.
Maarska je izgubila finale i Kiov esej je ostao
u rukopisu.
Posle dve godine lutanja, i jedne fusnote
sa Didijem u Riju, Puka je otiao u Real
Madrid, Koi i Cibor u Barselonu. Ciboru i
Koiu pomogao je Vladislav Kubala. Kakva
je to bila navala, etiri lutajua viteza i jedan
panac: Kubala, Koi, Evaristo, Suarez i Cibor.
3

Barselona je dva puta bila prvak panije 1959.

i 1960. Pobedila je u finalu Kupa Real Madrid.
Barselona je igrala u finalu Kupa ampiona 1961.
Koi je dao gol glavom, gol je dao i Cibor, ali je
pobedila Benfika. U izvetaju sa tog finala pie
da je Barselona na toj utakmici 11 puta pogodila
stativu, stativu ili preku. Jedanaest puta, mora da
fantaziraju. Istina je osam puta, iako fantaziraju.
To finale Kupa ampiona igralo se na istom
stadionu, Vankdorf stadion u Bernu, na kome je
Maarska izgubila finale. I bio je isti rezultat 3:2
za Nemaku, i 3:2 za Benfiku. Oba finala igrali
su Koi i Cibor. andor Koi je na 68 utakmica
postigao 75 golova, 33 glavom za dravni tim
Maarske. Kad je reprezentacija izlazila na teren,
Koi je, iako najvii, bio poslednji u vrsti. Imao
je lice melanholika husara, i lice holivudske
zvezde pedesetih, i stas, stas kao andor Koi.
Kad je prestao da igra Koi je drao jedan bar
u Barseloni, bar Zlatni lav. Zlatni lav od zlatne
momadi. Voleo je da pije andor Koi. Razboleo
se od raka, amputirana mu je noga. andor Koi je
izvrio samoubistvo 22. jula u Barseloni. Jo jedno
finale, 4. jul 22. jul andora Koia, jo jedno
finale Bern u Barseloni. I Lajo Kaak: Konj umire,
ptice uzleu.
4

I moj brat Dimitrije, onaj koji je voleo andora

Koia, izvrio je samoubistvo. Poleteo je sa jednog
balkona, balkona jednog hotela u Moskvi. Pasti i
odleteti nije isto.
P. S.
Ladisalv Kubala igrao je u reprezentaciji
Maarske i u reprezentaciji ehoslovake i u
reprezentaciji panije. Kakav je to bio nomad.
Zbog Ladislava Kubale, zbog njegovih golova i
zbog interesovanja publike sagraen je stadion
Nou kamp u Barseloni. U Budimpeti Kubala
je bio prijatelj sa Milanom Fitom i ulom
Iljeom. Pesnici. Ilje je uz pomo renika i
jednog emigranta, poljskog Jevrejina, preveo
pesmu Galinskog, pesmu o Inge Bar. U
policijskom izvetaju pie da je Koi pred sam in
samoubistva itao rukopis tog prevoda, ili kako su
se voleli Inge Bar i andor Koi:
Inge Bar, glumica posle prevrata izgubljena
u tajanstvenim okolnostima
Ovo je slovo o Inge Bar,
u svoj prostoti,
namenjeno potomcima.
5

Ona je bila ria, ali ne sasvim neki sjaj je na kosi

bujao
ivela je s Finkom. Fink je bio reiser. Iz snobizma
se komunizma igrao
(ima takvih i kod nas na Mazovjeckoj).
A Inge? Inge je imala u sebi neku dra nemaku,
onaj akcenat u rei Mond mesec der Mond,
im Monde
A Fink je bio glupak i blondin.
Istorija prosta: upravo sam bio stigao iz Poljske
Berlin Berliiiin dad
Gvozdeni Fridrih kao mora srce mi davio ludo...
Dosada i odjednom udo!
Malo pozorite! Malo srce u podzemlju!
uje se pesma: autor, Kurt Tuholski.
Vidim: Inge sedi za klavirom,
peva i svira: ah, kakva mora biti kad ustane!
Ustala je. Grudi je imala male, savrene
i oprostite molim trbuh
tako joj se divno pod haljinom ocrtavao
da poeh vikati bravo i dreati: iveo trbuh!
a neki Englez na to proguna: Hes gone mad
6

Ovaj je lud.
Prolo je leto, jesen i zima,
i jo prolee, i jo neko leto,
i opet jesen puna magle i dima.
(Ja volim jesen eto.)
Dok jednog dana ujem ja
dravni udar. Coup detat.
Dravni udar, uzgred, imao je u sebi neeg od
zvezde
vitlejemske
za kojim se vuklo 3 000 000 maioniara.
I sve je bilo kao spremljeno za scenu:
sedim ja sa Ingom u Tirgartenu,
a jesen u Berlinu, u Tirgartenu,
to su, gospodo moja, takve strune
Sa drvea magla se dimi,
vetar nizak kao bas
i odjednom Inge: Wiffen Sie waf?
(Ona je uvek govorila nekako preko zuba.)
Wassen Sie was? Meni je
dosadilo da ivim.
Hm
7

Pogledah u nju, cigaretu puim

nisam Vispjanjski, ali ipak u dui
ne mogoh ovu njenu izjavu da primim.
Prekasno: Revolver nije bio vei od rue:
Pik! I njene oi poee da krue
au-del, po metafizici nemakoj.
Neki debeljko je sedeo, pivo pio,
nije ni zadrhtao, niti se zaudio
jer takvo pik! to se moglo ubiti najvie kakvo dete.
A zatim je imala jo due trepavice;
le je mirisao na jesen, na crnu kavu, na gljive
i besmislice.
Bar Inga!
teta!
Tvoj talenat je mogao vredeti mnogo sterlinga.
Inge Bar!!!
Vratih se u hotel.
40 lula za jednu no soba sva crna od dima
Ne, to ne moe tako; to je suvie prosto: dosadno,
tu treba, da se tako izrazim,
dopisati nekakve komentare
8

da, ta ja znam, da krvavi zloini reima,

da je osumnjiena zbog semitizma,
da mrkva u logoru gnjila
Bie to sjajan lanak od 300 redova.
(U Poljskoj zvani kobila).
Recimo da je to bilo jedne jeseni,
na primer, pre jedno tri godine.
No, i ako urednik ne izmeni,
bie ovako:
Nije izdrala u zaguljivim stegama reima
Inge Bar, glumica, posle prevrata nestala u
sumnjivim
okolnostima
A na kraju moda neto od Rilkea,
o ljubavi,
o samoi koja davi,
a naslov obian: Inge Bar.
teta.
Lepa.
Mlada.
Plea kao somot persijski.
9

I bilo je u njoj neeg

enskog,
neuhvatljivog,
dalekog,
neeg to treba hvatati noktima.

10

Pan Dejna

Dejna je najdue i najbolje igrao u Legiji iz

Varave. On je jedan od prvih igraa iz istonog
bloka koji je igrao u Engleskoj. Nekoliko poslednjih
godina igrao je u San Dijegu u Americi.
Kad je Dejna igrao dobro (nije mnogo priao
na terenu, ali je svaka akcija poinjala od njega),
tada je Poljska postizla najbolje rezultate. Za
reprezentaciju je odigrao 102 utakmice i dao 45
golova, a 59 puta bio je kapiten reprezentacije.
Poljska je na olimpijskom turniru u Minhenu
1972. osvojila zlatnu medaju, a Dejna je bio
najbolji strelac. Dao je devet golova, dva u
finalu, kad su Poljaci pobedili Maare sa 2:1. Na
Svetskom prvenstvu u Minhenu 1974. Poljska je
postigla najbolji rezultat. Bila je trea, a trei ovek
prvenstva bio je Dejna. Krojf, Bekenbauer, Dejna.
Poljska je pobedila Brazil u borbi za tree mesto.
Taj ampionat najbolje je ocenio Pel: Pobedili
su Nemci, najbolje su igrali Holanani, a najlepi
utisak ostavili su Poljaci. Dejna je imao nadimak
Kaka. I gotovo je neverovatno koliko Brazilac
Kaka, po grai i po stasu, to dranje torza, kao kod
11

mladih pomorskih oficira, i po antikom bledilu,

po driblingu i po pasu, podesa na Kaimijera
Dejnu. Jo je Dejna bio strateg, kakav je strateg bio
jedan drugi Brazilac, Valdir Pereira Didi.
Na svetskom prvenstvu u Argentini 1978.
Dejna je odigrao 100. utakmicu za reprezentaciju.
Na meu protiv Argentine promaio je penal kod
1:0 za Argentinu i ostalo je 1:0. To je bio prvi penal
koji je Dejna promaio, i to je bio kraj Poljske i kraj
Dejne na Svetskom prvenstvu u Argentini.
Dejna je od 1981. igrao u San Dijegu, a kasnije
je bio igra i trener.
Dejna je 1. septembra 1989. vozio dip u
pripitom stanju (ta esta stanja melanholije
i depresije) i naleteo na parkiranu drumsku
krstaricu. Na mestu je ostao mrtav. Moda niko u
slovenskom svetu nije tako oseao fudbalsku igru
kao taj poljski melanholik, taj gospodin, pan Dejna.
Tadeu Ruevi, veliki poljski pesnik i prijatelj
Dejne, no pre nego to je veliki igra otiao u
smrt, proitao je Dejni preko telefona jednu kratku
pesmu:
Poezija ne bira
uvek formu
12

pesme.
Posle 50 godina
pisanja
poezije
poezija
moe da se objavi
pesniku
u obliku drveta
koje odlee.
Ptice
svetla
uzima oblik usta
gnezdi se u utanju
ili ivi u pesniku
liena forme i sadrine.

13

Nesanica za hitnu pomonicu

Na svetskom prvenstvu 1974. prvi put su se

sastale Istona i Zapadna Nemaka. Na Folkpark
stadionu u Hamburgu, pred 60.000 gledalaca,
pobedila je Istona Nemaka, gol je dao Jirgen
parvaser u 77. minutu. To je bio prvi, prvi i
poslednji susret dve Nemake, i jedini poraz
SR Nemake na tom prvenstvu na kojem e
postati prvak sveta. parvaser je igrao 77 puta
za reprezentaciju Istone Nemake i postigao 15
golova.
Njegov klub Magdeburg osvojio je 1974. Kup
pobednika kupova. U finalu, u Roterdamu, porazio
je Milan anija Rivere sa 2:0. Na toj utakmici
najbolji igra bio je Jirgen parvaser. Bio je
asistent kod oba gola.
Jirgen parvaser je mnogo godina kasnije igrao
na turniru veterana u Kelnu, i prebegao, ostao u
Zapadnoj Nemakoj.
P. S.
U tajnim razmenama tajnih policija dve
Nemake u jednom setu informacija centrala iz
14

Istonog Berlina obavetava centralu u Bonu da

je bivi fudbaler Jirgen parvaser, novi graanin
SR Nemake, u znak otpora prema socijalistikom
sistemu imao opasan hobi, koji je bio uperen
protiv drave Istone Nemake.
Grafolozi Instituta za bezbednost u Istonom
Berlinu otkrili su kako je graanin Jirgen
parvaser menjao nazive javnim mestima. I
jo je to radio sa pesnikim darom, ili, kako je
to primetio ef grafoloke slube tajne policije
u Magdeburgu, saobraajni znaci parvaserov
su lini raj, jer im ih vidi, on prelazi na stvar:
premazujui slova, plasira knjievni dar:
Tako se SLEPA ULICA
menja u LEPA ULICA
kao to PLAVA ZONA
postaje PLAVA ONA
umesto PAZI, KOLA
uite PAZI, KOLA
umesto KRUNI PUT
to je sad RUNI PUT
uputstvo DRI LEVO
sad kae RI LEVO
dok natpis ZA OTPATKE
15

ve vai samo ZA PATKE

i, najzad, imenovanje:
stanica za HITNU POMO
sad je ko zaslaenje ANICA ZA
HITNU POMO
Dalje u dosijeu parvasera stoji, i to opet u
stihu (zabavljali su se ti agenti tajnih policija):
Mesto da slova brie gde vidi jedan
znak,
sad on nova pie da se zavede svak:
Pa ista ta SLEPA ULICA
SLEPAKA biva ULICA
ko to je PLAVA ZONA
sad POPLAVA OZONA
KRUNI PUT pored njiva
OKRUNI PUTAR biva,
a ono DRI LEVO
je DRI SE, MILEVO
dok natpis ZA OTPATKE
postaje MOZAK OD PATKE
i kao spoj dva sistema, brisanja,
dodatnih ema:
STANICA ZA HITNU POMO, u
16

vicu,
postaje NESANICA ZA HITNU
POMONICU.
Te tako kritiki splin
postaje stvaralaki in.
Ovi jeziki obrti, vratolomije, podseaju na
neke genijalne prevode Dragoslava Andria,
pesnika-prevodioca, koji je prevodio poeziju od
Japana do Milana i od Jugoslavije do Australije.

17

Hvala ti, stara

Kralj Alfonso XIII proglasio je Real Madrid

za kraljevski klub. Prema nekim izvorima 1903,
a prema nekim 1908. Milo Crnjanski pred sam
Drugi svetski rat viao se sa Alfonsom XIII u Rimu,
u hotelu Ambasciatori. Taj kralj u izgnanstvu
voleo je da pije ampanjac, a u vedru na stolu
bile su breskve u ledu. Alfonso XIII u Prvom
svetskom ratu spasao je 40 Srba, Krajinika
koji su bili osueni na veala. Danas u Banjaluci
postoji ulica Alfonsa XIII. Real Madrid je imao
titulu kraljevskog kluba, ali njegovi rezultati su
bili slabi, osrednji. Jednom je bio prvak panije.
Tamo negde tridesetih godina, a posle Drugog
svetskog rata, Real Madrid je punih osam godina
imao prosene rezultate, nije bio prvak. Bila
je Barselona, bila je Sevilja, Valensija, Atletiko
Madrid, ali Real nije bio prvak. U Real Madrid
1953. dolazi Argentinac Alfredo di Stefano i Real
u sledee dve sezone osvaja prvenstvo panije.
U prvoj godini takmienja za Kup ampiona Real
postaje pobednik. I tako jo etiri puta zaredom.
Tako je jedan osrednji tim i klub za pet godina
postao najslavniji klub na svetu. Di Stefano je
18

krunisao Real. Tek sa Di Stefanom postaje klub

sa kraljevskom tradicijom. Alfredo di Stefano IX:
Fudbal sam zavoleo da bih pobegao od sirotinje
Odrastao sam u Barakasu u radnikom predgrau
Buenos Ajresa. Lopta nam je bila jedina radost
Seam se jednog drugara, bio je neto stariji od
mene, zvali smo ga Cisko. Igrao je u malom klubu.
Dobijao je za to poneki pezos. Nikada nije bio
gladan i on mi je rekao: Alfredo, ako nee da
umre od gladi, naui dobro da udara loptu. I ja
sam udarao loptu od jutra do veeri. Fudbal za
mene jeste bekstvo od sirotinje, ali igra ne bih
postao da nisam uivao u igri.
Uivanje, ta radost igre i jeste najvanija stvar.
Po tome se i razlikuju veliki igrai od fudbalera
inkasanata, fudbalera slubenika, izvrilaca posla.
Jer ako su podjednako spremni suparnici, uvek
pobedi majstor.
I nastavlja Alfredo di Stefano: Svaki izlazak na
teren za mene je radost. Fudbal je pravi ivot. Sve
drugo mi nita ne znai. Da voli fudbal, to ovek
nosi u sebi ili uopte ne igra. Brzo sam shvatio
ta znai i ta donosi profesionalizam. Fudbal je
zanimanje kao i svako drugo. Kao arhiektura, kao
muzika, kao gluma, kao medicina. Uspeva se samo
ako se puno radi Koliko se radi, toliko se i plaa.
19

Za slabu igru malo, za dobru vie, za bolju jo vie,

za najbolju najvie. Znai, treba uvek raditi najbolje.
Zato mi uvek juriamo u Kupu ampiona. Zato Real
treba i mora uvek da bude prvi. Nama je uspeh
iznad svega.
Nijedan igra na svetu nije uspeo da (o)dri
tako visok nivo igre kao to je to uinio Di Stefano
od 1955. do 1960. U svakom od pet finala Kupa
ampiona Di Stefano je bio strelac i to uvek kad
se reava utakmica. Autoritet Di Stefana zasnivao
se na njegovoj sposobnosti da na svakom delu
terena odigra najbolji potez. Bio je odlian u svom
kaznenom prostoru, kao centarhalf, na sredini je
imao odlian pas, pregled, funkcionalni dribling,
a u protivnikom esnaestercu bio je najopasniji
strelac. Di Stefano je igrao totalni fudbal i pre
nego to su teoretiari, treneri, svi ti prodavci
magle poeli da priaju o totalnom fudbalu. Miguel
Munjos igrao je nekoliko sezona sa Di Stefanom,
kasnije je bio trener Real Madrida: Veliina Di
Stefana je bila u tome to smo s njim u timu na
svakom mestu imali po dva igraa.
Helenio Herera ovako kae, zgodno je to za
kraj: Pel je bio prva violina, a Di Stefano orkestar.
Nezadriv i efikasan u napadu, vrst i angaovan u
odbrani.
20

P. S.
U drugoj knjizi, drugoj ili treoj knjizi Dnevnika
Vitolda Gombrovia, pie da je Di Stefano, igra
ogromne snage, snage i volje, u kolumbijskim
novinama 20. decembra 1950. rekao: Dribling
je nauka o umiranju. Studirati smrt. A kasnije je
citirao Roda Lejvera, velikog teniskog ampiona.
Lejver je voleo fudbal, a o jednom golu Di Stefana
oksfordom protiv Belgije (panija Belgija, Brisel,
31. mart 1957, rezultat 5:0) rekao je da je to taan
zbir vasione.
U vrtu svoje vile u Madridu Di Stefano je
postavio spomenik lopti. U kamenu su isklesane
dve rei: GRACIAS, VIEJA. Hvala ti, stara.
I sad e biti kraj: na terasi kafane Orso u
Rimu Milo Crnjanski je, u jesen 1940, itao neke
fragmente romana Kap panske krvi Alfonsu
XIII, kralju panije. U jednom od tih fragmenata
Crnjanski pie: Svaka kap driblinga moe da napie
Odiseju.

21

Lopta u mrei, to je lepota

Gustav ebe, po uzoru na sovjetski model,

osnovao je tim Honved, tim vojske, ili tim policije,
ili tim policije i vojske. U tom timu su bili Gro,
Boik, Puka, kasnije e doi i Koi i Cibor,
i tako je formiran najbolji tim na svetu. Tim
reprezentacija. Honved je pet puta bio prvak
Maarske, a Puka etiri puta najbolji strelac
prvenstva: 50, 31, 24, 27 golova po sezoni.
Maarska je osvojila zlatnu medalju na
Olimpijadi u Finskoj. Kapiten tog tima bio je
Ferenc Puka.
Na dve utakmice protiv Engleza, utakmica
stolea u Londonu, 1953. i revan utakmica u
Budimpeti 1954, Puka je postigao pet golova.
Dva u Londonu i tri u Budimpeti. Rezultat 6:3 u
Londonu i 7:1 u Budimpeti. Maarska Engleska
13:4. A nisu bili u pitanju petlii Engleske, nego
njihov najbolji tim.
Kad su pitali Pukaa da li je gol u Londonu
(Bili Rajt na talonu) njegov najlepi, on ovako:
Nema najlepeg, nema nezaboravnog. Svi golovi su
22

lepi na svoj nain, ak i kad ih postiete na treningu.

Lopta u mrei. To je lepota.
U finalu Svetskog prvenstva 1954. Puka je
dao dva gola Nemcima. Prvi za 1:0 i drugi koji je
poniten na samom kraju utakmice. I tako nije
bilo 3:3 nego 3:2 za Nemaku. I to je bio kraj
maarske ere, kraj zlatnog tima. U etiri godine
(od 1950. do 1954) stao je ceo jedan vek. Jer je ta
reprezentacija odigrala 59 utakmica, 50 puta je
pobedila, sedam puta igrala je nereeno i izgubila
od Austrije 5:3 i Nemake 3:2. Sa stranom gol
razlikom 245:69. Puka je pedesetih godina
20. veka bio najbolji igra na svetu. Miljenik
navijaa Honveda, miljenik Budimpete, miljenik
Maarske. Najpoznatiji Maar na svetu. Poznatiji
od Franca Lista ili od andora Petefija. Komandant
maarske lake konjice, major koji galopira. Posle
revolucije 1956, koja je surovo uguena ruskim
tenkovima, Puka je otiao u izgnanstvo. To su
bile dve godine lutanja po Evropi, a ve je bio na
kraju 32. i sa vikom kilograma. (Puka je jednom
bio u Beogradu. Odveo ga je Anton Rudinski na
uburu, ali o tome vie drugi put.) Ali Puka je
eleo samo u jedan klub, najbolji klub na svetu
u Real Madrid. Test utakmica za Pukaa bila
je Manester junajted Real na Old Trafordu.
Pobedio je Real sa 6:1, a Puka je dao dva gola. To
23

je bio 11. maj 1958, tri meseca posle minhenske

nesree Manestera i dve godine posle ustanka
u Budimpeti. Ima neke udne plemenitosti u
susretu dve nesree.
Di Stefano, apsolutni kralj Madrida, primio
je husara lutalicu i tako je krenuo novi ivot
Ferenca Pukaa: Kad sam doao u Real, bio sam
deblji nego to treba. Uzimao bih dva dempera
i samo sam trenirao, trenirao. Vie nego ikada
satima sam vebao i trao. Puka je postao pravi
profesionalac, dolazio je prvi, a odlazio poslednji
sa treninga. Sve je bilo kako kae Di Stefano. To je
najbolji fudbaler svih vremena. As nad asovima.
Bolji od Pelea. Dobro smo se slagali.
Dugo je trajala labudova pesma dvojice velikih
igraa, u zrelim, u poznim godinama. Puka je
etiri puta bio najbolji strelac panskog prvenstva:
26, 27, 26, 20 golova po sezoni.
I kruna te igre dvojice velikih igraa bilo
je finale Kupa ampiona na Hampden parku u
Glazgovu. Real Ajntraht iz Frankfurta, 18. maja
1960, 7:3. Na toj utakmici Puka je dao etiri
gola, Di Stefano tri. Bila je to pesma, a ne fudbal.
Puka je u finalu Kupa ampiona 1962. bio strelac
tri gola, ali je Benfika pobedila sa 5:3. Dolazio je
mladi Eusebio. Pa, gde je Puka igrao bolje, u
24

Honvedu ili u Realu? U Honvedu je bila radost.

U Realu se zaraivalo. Tamo je bilo uivanje. U
Madridu je sve liilo na biznis.
Pukaa su pitali o onom finalu protiv Nemaca,
a on je odgovorio: Kau tragedija? Zato tragedija?
Jednostavno nismo uspeli. Moda nismo imali sree.
Ipak, sami smo krivi Dugo smo igrali dobro, brzo,
pametno, raznovrsno. Ali jednom je i to moralo da
stane. Takav je fudbal.
Moda bismo poverovali ovoj analizi,
moda je poverovao i Puka Posle 25 godina
dobrovoljnog izgnanstva, Puka se vratio u
Budimpetu. Na Nep stadionu bilo je 80.000
gledalaca. I ceo Nep je plakao, doli su da pozdrave
najveeg fudbalera Maarske. I Puka je znao da
ono finale u Nemakoj nije prolo. I da Ei, i da
onaj deak iz Kipeta nije odlazio nikud, i da ga
tamo eka onaj njegov drug iz detinjstva koji bolje
igra lopte od Ferenca Pukaa.
P. S.
Negde krajem osamdesetih igrali su i veterani
Maarske i Jugoslavije na stadionu JNA. S jedne
strane Puka, Groi, Boik, Hidegkuti, Tihi, a
sa druge strane Bobek, Vukas, Miti. I nestalo je
25

struje, prekid je trajao punih pola sata. A kad su se

upalili reflektori, neki igrai su sedeli na travi, neki
na klupi. Neki su bili u svlaionici. Samo je Zlatko
ajkovski baratao loptom, pa onda malo sprintao.
Opet je tu bila ona ikova energija iz njegovih
najboljih dana. I pre te pauze i posle ajkovski je
stalno zaikavao Pukaa, traio duel, otrinu. A
Puka je svojom levicom odigravao levo-desno
iz prvog dodira. I kad je ik ba krenuo estoko, i
kao osa i kao vuk, Puka je tom svojom levicom,
tako na rez, proturio loptu kroz noge, jednom,
pa jo jednom u istom cugu, kakva su to bila dva
vezana tunela. I onda sam video kako je driblao
taj majstor Ferenc Puka, kralj Budimpete i kralj
Madrida, koji je voleo Lajoa Kaaka i onaj njegov
distih:
Carinici na svakoj stanici
Udare nam ig na srce.
To je prevod Danila Kia za velikog Ferenca
Pukaa, deaka iz Kipeta.

26

Fusnota u Riju, ili emigracija u snu

Lutali smo svetom, dok nas dva meseca nisu

prihvatili Brazilci. Tamo se zbilja igra najbolji
fudbal. Nikad nisam zaboravio Didija, koji se
svesrdno trudio oko nas, otvorenog i iskrenog
srca, ali neu zaboraviti ni Didija fudbalskog
majstora. Bili su to udesni susreti, igrani ilegalno,
izmeu mog Honveda i Flamenga. Pobedili smo
6:4, odmah izgubili 4:6, pobedili 4:2, pa izgubili
1:5. Rio je bio u fudbalskom plamenu. Ovo je
Ferenc Puka.

27

Tri brata

Tri moja brata

Kada sam bio tri moja brata i ja,
kad sam bio etvorica nas.
Imao sam glas kao vjetar.
Ruke kao hridine,
srce
kao viganj.
Jezera su me slikala.
Dizali su me
jablani.
Rijeka me umivala za sebe.
Peraice su lovile
moju sliku.
Kad sam bio
Tri moja brata
i ja.
Kad sam bio,
etvorica nas.
Livade su me voljele.
Nosile su moj glas
28

i njim su sekle potoke.

Radovao sam se sebi.
Imao sam brau.
(Imao sam uspravan hod.)
To su bila moja tri brata:
Moj brat, moj brat, i moj brat.
P. S.
Sjedimo skupa na alu vrh brijega
Smijemo se, smijemo se moru
Moj brat, onaj koji je voleo Ferenca Pukaa,
imao je viak energije, radost koja plavi. Tuadija.
Jago K. bio je nasledni melankolik. Ubio se na
Dorolu, Dunavski kej br. 2 pre-pre u decembru
kad koprive cvetaju. Ponekad jo, na dlanu, osetim
njegovo teme, jo topao vrat. On me je vodio da
gledam utakmicu Budunost Hajduk u Titogradu
1950 i neke to je fusnota o moru. More u fusnoti.
Taj moj brat poslao mi je pismo iz Beograda, a u
pismu fotografija. Bilo je to posle, odmah posle
finala Kupa Jugoslavije Partizan Radniki 1957.
To je fusnota Matis u Beogradu.

29

More u fusnoti

Milo Milutinovi i Dragoslav ekularac

poetkom osamdesetih postali su treneri veitih
rivala. Milutinovi Partizana, a ekularac Crvene
zvezde. Na teniskom terenu Partizana estitao
sam ekularcu povratak u Zvezdu. I pitao ga ko je
najbolji igra Jugoslavije.
Bajdo Vukas.
Veliki igrai odmah imaju i objanjenje.
Bajdo Vukas, zato to je odigrao pedeset devet
utakmica za reprezentaciju, a na pedeset est
utakmica bio meu trojicom najboljih igraa.
Proverio sam izvetaje i ocene sa svih pedeset
devet Vukasovih utakmica. Vukas nije bio meu
trojicom najboljih na prvoj utakmici protiv
Albanije i poslednjoj protiv ehoslovake. A trea?
E, to e biti u jednom romanu o Bernardu Vukasu.
Vukasa sam prvi put gledao 1959. u Podgorici
protiv Budunosti. Dao je gol iz mrtvog ugla, ali
to nisam video. Bila je strana guva. I moj stariji
brat nije imao vremena da misli da li u ja dobro
videti Vukasa. Gledao sam dve utakmice veterana
30

u Beogradu na kojima je igrao Vukas. Kakvu je

lakou imao Vukas, to nisam video nikada pre i
nikada posle. Imao je silnu elju da pobedi. Da
stalno bude tamo gde je lopta. Videlo se da je
najbolji kad ima loptu. Nije sluajno da je meu
trojicom igraa koje je Vukas najvie cenio bio
Alfredo di Stefano.
Di Stefano je najkompletniji igra koji je ikada
igrao. Ja sam mu kao devetka bio slian. Meni je
nedostajala Alfredova silovitost. Bio sam krhak,
nean. Igrao je silno i pozadi. U odbrani, na sredini,
u navali. Di Stefano totalitarac. Moj igra.
I na utakmicama veterana Vukas je bio gotovo
na svakom delu terena. inilo mi se, da ga pitaju
moe li da igra za A tim, da bi pristao. Obino prie
o fudbalerima poinju socijalnim intonacijama.
Kao prie o siromanim deacima. Vukas potie
iz graanske porodice i imao je sreno detinjstvo.
Vukas je jedini veliki igra koji je opisao svoj prvi
dan u ivotu: Ja, Bernard Vukas, kojeg od malena
zovu Bajdo, ili Bajdek, rodih se u Zagrebu. U ulici
Drenovakoj, pa Trenjevakoj, punoj vrtova. Bajdo
je bio odlian ak i nije se igrao krpenjaom.
Obino bi dobio na poklon loptu ili kako se ona u
Zagrebu zvala balku. Bajdo je igrao s tom balkom
kak je tel. A ve tad je bil sjajan, velik dribler. Ovo
31

je svedoanstvo Vukasovog druga iz detinjstva

Zvonka Brezaka. Osim na balki, Vukas je odrastao
i na nekim filmovima. Vesele skitnice s Mikijem
Runijem, Kraljevi petroleja s Klerkom Geblom
i Hedi Lamar, Valcer za dva srca s Vilijemom
Fokstom, Koncert po elji s Marikom Koh, Simfonija
ivota, Pria o ajkovskom sa Zarom Leander. S
jednog od matinea Vukas je otiao na trening
Konkordije. Vukasov prvi trener bila je Zdenka
Kuntek:
Ali je Kuntekica imala sluha. Mislim da je
malo tko imao takav filing za nogomet. Gospoa
Kuntek nekad je igrala hazenu, neku vrstu pretee
rukometa. Podsticala je moj nogomet s fintama
Odmah je prokuila koja je moja glavna odlika.
Imao sam taj dribling prema napred. Kuntekica
je to odmah videla, pomagala mi je. Bodrila me,
sokolila. Daj, Bajdo, daj.
Konkordija je bila jevrejski klub. To je bio klub
trgovaca. Njihov je bio restoran Pula, koji je bio
vlasnitvo Komunistike partije. Kako bih voleo
da napiem scenario za film o Vukasu. Ili moda
roman. I zato ovde prekidamo priu o njemu, da
bih mogao nastaviti neki drugi put.

32

I samo jo ovo. Zagrepani se s razlogom ljute

to im je Beograd odmah posle rata oteo trojicu
velikih igraa. Bobeka, ajkovskog i Zebeca.
Ali zar Zagrepani nisu imali Vukasa u svom
gradu, i nisu videli kakav je to igra? Zato je Vukas
otiao u Split i postao vei Splianin od Spliana. I
na kraju najznamenitiji Splianin druge polovine
dvadesetog veka. Jer tek s dolaskom Vukasa
Hajduk postaje veliki klub. ampion.
A Vukas o driblingu kae:
Tajna driblinga ne moe se otkriti, kao to
nikada neemo otkriti more koje more skriva.
I evo sad e kraj. Znam samo kako e se zavriti
roman o Vukasu. Voleo je da slua Mocartovu
Simfoniju u ef-duru. (Na kraju karijere Vukas je
igrao u Gracu i Kapfenbergu.)
A u Simfoniji u ef-duru:

Jedna nas oboa sputa
u bol i note to mucaju smrt,
i u san devetogodinjeg deaka
koji se probija kroz dugu austrijsku
zimsku no
do mesearskih panjaka
33

toliko daleko
da ak ni aneli ne mogu da zamisle
takvu daljinu.

34

Matis u Beogradu

Beogradski Radniki vodio je protiv Partizana

u finalu Kupa, 1957, sa 3:0. Ja sam sluao radioprenos i to je moj prvi pla koga se seam. Plakao
sam tiho. Radio-reporter je, zavravajui prenos
prvog poluvremena, hvalio i hvalio igru Radnikog.
U poluvremenu je ik, ajkovski, uao u
svlaionicu Partizana, on je ve bio igra u
Nemakoj, ali je doao da vidi taj finale, eleo je
da pokrene tim i poeo je i da preti i da hrabri. Svi
su utali, samo je Milo Milutinovi pristao na tu
priu ajkovskog: Pobeujemo sigurno... Kup je na.
Hajde, izaite na teren, ta ste se smrzli.
I krenulo je to najbolje poluvreme u Kup
takmienju. Partizan je pobedio sa 5:3. Niko
nije mogao da zaustavi Milutinovia, Zebeca,
Valoka i Bobeka. Samo je trener Radnikog, u
poluvremenu, znao da je mogu ovakav obrt. Znao
je jer su ti Partizanovi igrai bili njegovi najbolji
uenici. Trener Radnikog te 1957. bio je tvorac
Partizanove kole Ilje pic. On je govorio da je u
fudbalu najvanije, ali i najtee, stvoriti slobodan
35

prostor u zoni uta, a potom u taj prostor odigrati

taan i precizan pas. Dati gol vie od protivnika.
Najbolji uenik tog maarskog Jevrejina,
apatrida, trenera u Splitu, Sofiji i Skoplju, koga je
samo srean splet okolnosti spasao od Auvica,
uvene polutke Ujpet doe bio je mladi
Zagrepanin u Beogradu Stjepan Bobek. Za njega
je Ferenc Puka rekao da niko bolje na svetu ne
osea prostor od Bobeka. Puka ga je poredio sa
Anrijem Matisom, uvenim francuskim slikarem, i
njegovim oseanjem slikarskog prostora. Fudbaler
iji je pas tiklom ostao neponovljiv u evropskom
fudbalu. Taj veliki reiser Partizanove igre, najbolji
paker, na 468 utakmica postigao je 403 gola. U
reprezentaciji Jugoslavije igrao je 63 puta i dao 38
golova.
(...)
Dva dana posle finala Kupa Partizan-Radniki
dobio sam pismo, a u pismu fotografija Partizana.
Na poleini fotografije je pisalo da je to tim
Partizana koji je osvojio Kup, pa imena igraa i
telegrafska ocena utakmice. Taj izvetaj napisao
je moj brat Jago koji je bio na tom finalu. I to
to je on pisao bilo je plavim mastilom. U dnu
na poleini fotografije pisalo je neto zelenim
mastilom, to niko nije mogao da mi odgonetne
36

ta pie. Ispod tog zelenog mastila pisalo je: Ovo

ti je pozdrav od Bobeka posle utakmice. Dugo sam
bio siguran da je to Bobekova ruka, a onda, kako
sam bivao stariji, pomislio sam da je to moj brat
eleo samo da me obraduje pa je zamolio nekog
svog druga da napie taj jedan zeleni red. Seam se
samo da je to bila neka lepo izvedena linija.
Kasnije sam imao prilike da proverim je li to
Bobekova ruka, je li to njegov rukopis, sad sam tu
blizu, tek dve ulice od njega. Ali nisam se usudio.
Vie volim da gledam kako Bobek eta onim
zelenim redom, i kako kroz Tamajdanski park ide
u hotel Metropol.

37

/////////////////////////Boo Koprivica
je roen u Nikiu 1950. godine. Diplomirao je
na grupi za Svetsku knjievnost na Filolokom
fakultetu u Beogradu. Dosad je objavio Volej i sluh
(1992), Ki, Borhes, Maradona (1996), Dribling
(2006) i Samo bogovi mogu obeati (2010). ivi u
Beogradu. Navija za Partizan.
38

/////////////GOST U KNJIZI: Jovan Hristi

39

40

VARVARI
Kai tora tha genoume horis barbarous.Oi
anthropoi autoi esan mia kapoia lysis
Kavafi

Najzad, glasnici su doli i rekli: Varvari dolaze.

U gradu se spremaju da ih doekaju:
Oduevljeni mladii ve uzvikuju njihova imena
I ure da slave nove bogove.
Ne govore li pesnici kako su oni neko reenje?
Sad piu pesme u njihovu slavu
I ekaju dan kada e ih glasno itati
Dok zadivljeni varvari (pod orujem)
Budu pljeskali, i uili ih napamet.
Ve vide svoje pesme velikim slovima ispisane
Okaene u proeljima hramova
Iz kojih e izgnati onemoala boanstva,
Vide biblioteke prepune svojih knjiga
Iz kojih e izbaciti prie to vie nikom nita ne
govore.
Ali ne znaju pesnici da e oni prvi biti obeeni na
gradskom trgu
41

Zajedno sa mladiima to su pourili da otvore

kapije
I puste u grad one koje su tako eljno ekali.

Jer varvari su varvari, i nisu nikakvo reenje.

42

GOVORNICI GOVORE NA TRGOVIMA

Govornici govore na trgovima.

Graani, oduevljeni, pljeskaju i ve vide
Srene dane koji e poeti da dolaze.

A iza zatvorenih vrata, iza sputenih zavesa,

Sede oni koji su ve odavno odluili ta se moe,
A ta ne moe dogoditi.

I ta su za njih govornici, ta je za njih pljeskanje?

Oni pogledom trae igraice sa kojima e toga
dana uivati,
I onda nareuju svojim dounicima da odu i kau
graanima
Kako su sreni dani ve odavno poeli.

Ali graani to ne znaju i zato ekaju na trgovima.

43

OPTA MESTA

Divna, dobra, stara opta mesta

to naviru uvek kada se godinja doba menjaju
Radosno prolee, vrelina leta, vreme nagote i
dodira,
Setni jesenji predeli kada se misli o prolaznosti,
Zimski snegovi i toplota u zatvorenim sobama.

Divna, dobra, stara opta mesta

to trajete due od vremena, to nas ekate
Kao svei miris mora na iznenadnoj okuci u
brdima,
Na kraju uzaludnih traganja za novim reima
I novim znaenjima, koja nikako da iskrsnu.

Divna, dobra, stara opta mesta

San koji se dugo nismo usudili da sanjamo,
Mlaka kia u kronjama jesenjeg drvea
I velike oi veverice, suvie lepe
Da bi se mogle opisati drukije do optim
mestima.

44

Divna, dobra, stara opta mesta

Budite sa nama dok ivimo
I ogrejte nas sa ono malo lepote
to je skrivena u vama kao tiha ar
U davno ugaenom pepelu. I ne ostavljajte nas
Na milost i nemilost prenemaganjima
kratkotrajnih pesnika.

45

POZNAJ SAMOG SEBE

Poznaj samog sebe. Apolon nije itao Frojda,

I nije mislio na udovita koja krijemo u sebi.

Hteo je da kae vrlo jednostavno: da moramo znati

Gde nam je mesto. A to shvatimo jednom u ivotu.

Ne moraju se itati mudre knjige, ne mora se

Pronicati u poloaje i puteve zvezda.

Ve dok ekamo na zeleno svetlo da preemo

ulicu,
Dok posmatramo stvari u izlogu neke radnje,

Dok se ujutru gledamo u ogledalu, postane nam

jasno:
Dalje vie neemo ii, gotovo je.

I nemoj pitati srebrnolukog boga: Zato samo

dovde?
Na suvina pitanja, odgovora ionako nema.
46

/////////////////Jovan Hristi (19332002),

dramski pisac, esejista, knjievni i pozorini
kritiar, prevodilac, urednik Knjievnosti, lista
Danas i urednik u Nolitu. Predavao je dramaturgiju
na Fakultetu dramskih umetnosti.
Knjige pesama: Dnevnik o Ulisu, Pesme 1952
1959, Aleksandrijska kola, Stare i nove pesme,
Nove i najnovije pesme, Sabrane pesme (1996,
2002), U tavni as (posthumno izdanje)
Drame: iste ruke, Orest, Savonarola i njegovi
prijatelji, Sedmorica: danas, Terasa
Knjige kritika, studija i ogleda: Poezija i
kritika poezije, Poezija i filozofija, Oblici moderne
knjievnosti, Pozorite, pozorite I i II; ehov,
dramski pisac, Studije o drami, Pozorini referati
I i II, Eseji, O tragediji, O traganju za pozoritem,
Izabrani eseji (posthumno izdanje)
Kritika proza: Profesor matematike i drugi eseji
(1988, 1997), Terasa na dva mora
47

edicija Mala kutija, drugo kolo

knjiga trea
Boo Koprivica
LOPTA U MREI ILI EMIGRACIJA U SNU

Izdava: Grupa 484 / www.grupa484.org.rs

Za izdavaa: Vladimir Petronijevi
Izabrala i uredila: Ruica Marjanovi
Autor teksta na poleini: Milo Jankovi,
uenik etvrtog razreda gimnazije

Lektura i korektura: Slavica Mileti

Grafiki oblikuje: kart
tampa: Standard 2
Beograd, 2011.

...................................................................................................................................
Ova publikacija je uraena uz pomo Evropske unije.
Sadraj publikacije je iskljuiva odgovornost autora i
izdavaa i ne predstavlja stavove Evropske unije.

48