Linearni akcelerator LA

Doc. Dr Nermina Kantardi

Vrste LA
LA je maina koju koristimo u radioterapiji za megavoltana zraenja
malignih tumora koja jonizujue zraenje proizvode uz pomo
elektrine enrgije.
To je danas najvie koritena maina za radioterapiju u svijetu.
U klinikoj praksi najvie se koriste dvije vrste: monoenergetski koji
proizvodi fotonsko zraenje niskoih energija od 4-6 MeV i
polienergetski koji proizvodi dvije vrste fotonskog zraenja 6 i 18 Mev i
nekoliko energija elektronskog zraenja 4,6,10,12, 16, 22,25 Mev.
Moderni LA danas proizvode visoko energetske fotone i elektrone,
potpuno su kompjuterizirani, imaju dinamike klinove, EPID sistem za
verifikaciju polja zraenja i multilamelarni kolimator koji omoguuje
postizanja asimetrinih polja. Ovakav LA omoguava primjenu
moderne tehnike zraenja koju zovemo modulirani intenzitet snopa
zraenja za dinamiku isporuku konformalne doze.

Konfiguracija LA

Sastoje se od:
Gentri,
Stativ bubanj,
Kabinet,
Kontrolna konzola,
Tretmanski sto
Konstruisani su
izocentrino tako da se
gentri, kolimator i sto
rotiraju oko 3 ose,
vertikalne, horizontalne i
sagitalne i sijeku u istoj
taki izocentru.
3

Funkcionalne komponente
U glavnim dijelovima smjetene su funkcionalne
komponente koje ine:
Sistem za generisanje i transport zranog snopa,
Sistem za produkciju i transmisiju radiofrekventnih
(RF) talasa,
Pomoni sistem,
Sistem za oblikovanje i monitoring zranog snopa,
Optiki sistem,
Kontrolni sistem.
4

Sistem za generisanje i transport

zranog snopa

Elektronski top,
Akceleratorska struktura,
Sistem za transport zranog snopa
Kod LA koji prizvode niske energije
fotona od 4-6 Mev elektronski top i
meta su izocentrino postavljeni i
dio su akceleratorske
strukture,nema potrebe za
transportnim sistemom, a RF sistem
je unutar gentrija.
Kod LA srednjih i visokih energija
akceleratorska struktura je preduga
te se montira paralelno sa osom
rotacije u gentriju ili stativu. Zato
nam ovdje treba sistem za transport
zranog snopa od akceleratorske
strukture do mete, a RF je montiran
u stativu.
6

Elektronski top

On slui za injiciranje elektrona u

akceleratorsku strukturu.
Postije dva tipa: diodni i triodni ET.
Oba imaju katodu i uzemljenu
anodu, a triodni ima jo i reetku.
Katoda je napravljena od volframa i
barijumoksida, zagrijava se na 1000
C, to omoguava kontrolisanu
termoelektronsku transmisiju.
Elektroni sa katode se ubrzavaju i
fokusiraju na otvor na anodi, koja je
na nultom potencijalu, pomou
kontrolne reetke koja predstavlja
ventil za kontrolu toka elektrona.
Ona mora imati dovoljan negativni
potencijal da sprei negativan tok
struje. Elektroni na izlazu iz topa
imaju energiju od oko 15KeV.
7

Akceleratorska struktura

ini osnovu LA.

Sastoji se od rezonantnih upljina povezanih
otvorima razliite veliine koje skupljaju RF
impulse, distribuiraju ih obezbjeujui
odgovarajue elektrino polje za ubrzanje
elektrona. Napravljene su od bakra koji je
idealan zbog visoke toplotne i elektrine
provodljivosti.
Traveling wave akceleratorska struktura
velike duine, RF talase uvodi u
proksimalnom dijelu prema elektronskom
topu, a apsorbuje prema distalnom dijelu
akceleratorske strukture prema meti.
Standing wave akceleratorska struktura
krae i ee u upotrebi, RF talase uvodi u
bilo kojem dijelu jer propagiraju u oba pravca
i reflektiraju na oba kraja. upljine se mogu
pomjerati u stranu, tako da se efektivna
duina moe smanjiti do 50%
Duina akceleratorske strukture utie na
energiju zraka:
30 cm daje energije 4MeV
150 cm daje energije 25MeV

Sistem za transport elektronskog

snopa

Sistem za transport se sastoji od

vakumskog tubusa sa namotajima
za fokusiranje elektronskog snopa i
magneta za savijanje snopa.
Magnet usmjerava snop prema meti
i istovremeno fokusira, selektira i
filtrira energetski spektar.
Savijanje zranog snopa treba
postii da svi elektroni istovremeno
bez obzira na njihovu energiju
pogode metu. Ovo se postie jer
jaina magnetnog polja postepeno
raste, tako da elektroni nie energije
putuju kroz slabije magnetno polje,
a elektroni vee energije kroz jae
magnetno polje.

10

Sistem za produkciju i transmisiju RF

talasa
RF talasi su neophodni za
ubrzanje elektrona unutar
akceleratorske strukture.
Kao njihov izvor moe se
koristiti magnetron ili klistron.
Funkcija im je ista, ali dizajn je
razliit.
Magnetron je izvor RF impulsa,
a klistron pojaiva slabih RF
impulsa prizvedenih u
oscilatoru.
Magnetron proizvodi RF talase
frekvence oko 3000MHz u
pulsevima od nekoliko
mikrosekundi, koristi se kod
niskoenergetskih LA.
11

Klistron

Ureaj za pojaavanje RF impulsa.

Elektroni koji dospiju u upljinu u

trenutku kad je elektrino polje u
smjeru njihova kretanja, budu malo
ubrzani, a oni koji uu kad je polje
suprotna smjera, bivaju usporeni. Oni,
koji su u prolazu kad je polje jednako
nuli, prolaze neometano. Tako na
nekoj udaljenosti od upljine nastane
nakupina elektrona. Radni vijek
klistrona je oko 10 000 sati. Postie
pojaanje RF impulsa od oko 105, a
uinkovitost mu je do 50%. Klistron se
koristi u akceleratorima energija viih
od 10 MeV.

Obino je smjeten u stativ gentrija

ili modulator kabinet. Dugaak je
oko 1 mm, a katoda mu je u
rezorvoaru sa uljem da se obezbijedi
elektrina izolacija

12

13

14

Talasovod je sistem bakarnih cijevi koji prenosi RF impulse od magnetrona ili klistrona do
akceleratorske strukture.

Cirkulator se nalazi izmeu RF izvora i talasovoda i titi ga od kolizije.

Modulator se sastoji od puls forming network i prekidaa koji se naziva thyratron. Proizvodi
impulse visokog napona za RF izvor i za elektronski top.

Pomoni sistem ine:

Vakumski sistem koji obezbjeuje nizak pritisak za elektronski top, akceleratorsku strukturu i
magnet za zakretanje zranog snopa. Vakum u ovim strukturama onemoguuje koliziju
ubrzanih elektrona sa atomima gasa.

Gasni sitem ini talasovod ispunjen dielektrinim gasom sulfur heksafluoridom pod pritiskom
od 2Atm koji poveava provodni kapacitet, reducira mogunost kolizije i titi talasovod od
jakog elektrinog polja.

Sistem za vodeno hlaenje slui za odravanje konstatntne radne temperature

akceleratorske strukture, RF generatora i mete. Voda pomou vodene pumpe stalno cirkulira
oko ovih struktura, a zatim se u izmjenjivau hladi i ponovno ubacije u sistem hlaenja.

15

Sitem za oblikovanje i monitoring zranog snopa

Smjeten je uglavu aparata.

Satoji se od:

Meta, koriste se transmisione mete i one odreuju smjer snopa, energetski spektar i angularnu
distribuciju. Satoji se od sloja sa visokim atomskim brojem od volframa i zlata i sloja sa niskim a.b. od
bakra i aluminija. Fotonski snopovi se proizvode razliitim kobinacijama mete i filtera za
izravnavanje.

Primarni kolimator, definira najveu moguu veliinu polja. Izraen je od bloka volframa koji
apsorbira zraenje tako da maksimalna transmisija nije vea od 0.2%

Filter za izravnavanje snopa i rasipna folija, napravljen je od olova, elika ili bakra i slui za
absorbciju elektrona, reducirajui dozu za uniformnu distribuciju.

Jonizaciona komora, slui za monitoring zranog snopa prilikom iradijacije. Ona prati vrijednost i
brzinu doze i ravninu i simetriju snopa. Danas se obino postavljaju 2 jonizacione komore, druga kao
kontrolna. Kada se postigne planirani broj MU komora prekida zraenje.

Sekundarni kolimator, ine dvije dijafragme od volframa koje limitiraju transmisiju na 0.5 do 1% i
prave etverougano polje sa centrom koji se poklapa sa centralnom osom ili asimetrina polja.
Makismalno polje je 40x40 cm.

16

Optiki indikator zranog snopa je svjetlosni snop koji osvjetljava podruje koje e biti
ozraeno, optiki indikator distance, numerika skala koja pokazuje distancu od
izvora do pacijenta u rasponu od 80-130 cm. Laserski sitem se satoji od 3 para
lasera, vertikalnog, horizontalnog i sagitalnog i slui za precizno pozicioniranje
referntnih taaka.
Klin, trougli olovni blok koji prilagoava distribuciju doze razliitim konturama i
gustinama tkiva.
Moe biti mehaniki, uglova 15 , 30 , 45 do 60. Ugao se odnosi na izodozne krive
u odnosu na centralnu osu, a ne na fiziki ugao bloka. Maksimalna veliina polja sa
klinom je 20-40 cm.
Motoriki klin je kompjuterski kontroliran koji automatski postiu eljeni ugao za
veliinu polja do 30x40 cm.
Virtualni klin dio savremenih aparata, moe postii bilo koji ugao.
Aplikatori za kolimaciju elektronskih snopova, posebni aplikatori koji se postavljau na
glavu aparata.
Kontrolni sistem ine kontrolna konzola, sigurnosni prekida, prekida za urgentna
stanja.
Tretmanski sto se kree u 3 pravca, izo i ne izo centrine rotacije, podnosi teinu od
200 250 kg.

17

18

Multi leaf colimator MLC

Ureaj za oblikovanje zranog snopa koji se satoji od dva opozitna
niza lamela koje se pokreu neovisno jedna od druge.
Lamele su napravljene od volframa, a broj im moe biti od 2x40 do
2x120.
Svaku lamelu pokree zaseban elektromotor, brzina varira od 0.2mm/s
kod starijih do 50mm/s kod modernijih.
Statini operativni mod pokreta koristi se kod konformal 3D
radioterapije.
Dinamiki operativni mod koristimo kod IMRT.
Maksimalna veliina polja je do 40x40 cm.
irina lamela najee 10mm, postoje i oni sa irinom od 5mm.
Maksimalni otklon lamela je veoma vaan kod postizanja asimetrinih
polja.

19

20