Mali kuni spektrograf

Seminarski rad iz predmeta spektroskopija vasione

Student:
Vlasto Petra

Profesor:
Dr. Tijana Prodanovi

Kao to znamo astronomija predstavlja pre svega posmatraku nauku, poto podatke o nekom
nebeskom telu dobijamo pre svega njegovim neposrednim posmatranjem. Potreba za sve
preciznijim i detaljnijem posmatranjem dovela je do razvoja raznih posmatrakih aparata.
Poto mi u principu posmatramo svetlost koja dolazi od nekog nebeskog objekta, a poto
svetlost moe da se razloi na spektar, koju je u 17 veku otkrio Njutn, astronomi su zakljuili
da bi bilo dobro posmatrati spektre nebeskih tela. Ova potreba je dovela do razvoja
spektrografa. Prvi spektroskop ( koji je pretea spektrografa ) konstruisali su 1859 godine
nemaki hemiar Robert Vilhelm Bunsen i fiziar Gustav Robert Kirhhof.
Tema ovog seminara e biti konstrukcija spektrografa, opis njegovog funkionisanja i prikaz
njime snimljenih spektara.
Spektrografi predstavljaju optike aparate koji razlau svetlost na spektar, i koji se dalje
snima pomou detektora ( fotoemulzija, fotoploa itd.).
Razlaganje svetlosti na spektar nastaje na disperzionom elementu. On u principu predstavlja
srce svakog spektografa. Disperzioni elementi mogu razliiti:
- prizme
- difrakcione reetke ( transmisione, reflektivne, konkavne na ogledalu itd.)
- grizme
Najpogodnija za primenu u astronomiji je difrakciona refleksivna reetka poto na nju moe
da se naree vie zareza nego na transmisionu kao i zbog injenice da kod transmisione
reetke dolazi do slabljenja zraenja pri njegovom prelazu kroz reetku.
Kao to znamo do pojaavanja intenziteta nekog zraenja deava se na mestima gde dolazi do
preklapanja dva maksimuma. Takoe do ponitavanja zraenja dolazi na mestima na kojima
se poklapaju dva minimuma zraenja. Gde e se pojaviti maks. i min. zraenja zavisi od
talasne duine zraenja. Uslov da se dva maks. ili min. dva zraka poklope je da je putna
razlika izmeu ta dva zraka jednaka celobrojnom umnoku talasne duine svetlosti.
Posmatrajmo dva paralelna zraka
koja padaju na dva susedna
ljeba difrakcione reetke (slika
br 1.)
Rastojane izmeu centara ta dva
ljeba je d. Putna razlika izmeu
dva upadna zraka iznosi d

gde upadni zrak i normala

reetke zaklapaju ugao .
Reflektovani zrak zaklapa ugao
sa normalom reetke odakle
sledi da je putna razlika izmeu
dva odbijena zraka iznosi d
.
Zbir ove dve putne razlike
predstavlja ukupnu putnu razliku koja je jednaka celobrojnom umnoku talasne
Slika br. 1

duine n, i na taj nain smo dobili jednainu difrakcione reetke:

n= d

(1)

Prikazana reetka na slici br.1 predstavlja reetku gde su ljebovi reetke narezani pod uglom.
Kao difrakciona reetka u mom sistemu iskorien je CD disk. Ako pogledamo emu samog
CD-a koja se nalazi na slici broj 2., vidimo da se on sastoji aluminijskog dela, iznad koga se
nalaze dva zatitna sloja, aluminijski deo nalee na sloj polikarbonatnog stakla .
Kao to se sa slike moe i videti, CD u osnovi predstavlja difrakcionu reetku. On je takva
difrakciona kod koje su ljebovi
reetke narezane pod nultim uglom.
Odatle sledi da se normala reetke i
ljebova poklapaju. Proces izrade je
takav da se na polikarbonatno stalko
narezuju zarezi. Ovako narezano
polik. staklo predstavlja kalup na koji
se izlije tanak sloj aluminijskog sloja.
Ovako dobijen sistem predstavlja
Slika br.2
refleksionu difrakcionu reetku. Ako
pak sa polik. stakla skinemo sve
slojeve, praktino dobijamo transmisionu difrakcionu reetku.
Ako blie pogledamo povrinu same reetke,koja je
prikazana na slici broj 3., videemo da rastojanje izmeu dva
zareza odnosno irina ljeba iznosi 1.6m. Ova vrednost u
naem sluaju predstavlja konstantu difrakcione reetke.
irina samog zareza iznosi 0.67m. Iz samog zakona o
difrakciji zraenja znamo da svetlost da bi se razloila na
nekoj povrini, veliina te povrine treba da bude reda
veliine talasne duine svetlosti. Kao to vidimo ovaj uslov
za CD reetku je zadovoljen, s obzirom da je veliina samog
ljeba odprilike samo tri puta vea od talasne duine vidljive
svetlosti (od 0,4m do 0.8m). U samom zarezu dolazi do
rasipanja svetlosti i njenog gubljenja.
to se tie konstrukcije mog spektrografa, korpus je
od kartonske kutije dimenzija 6573240mm. Na
ulaznom delu nalazi se
ulazna pukotina ija
irina je reda veliine
pola milimetra. Na
Slika br. 3
donjem delu korpusa
nalazi se refleksiona difrakciona reetka.
Difrakciona reetka je pokretna, pa tako njena normala i ulazni
prorez mogu da zaklapaju ugao u rasponu od 20 do 65 stepeni.
Pri mojim snimanjima spektara korien je ugao od 25.
Meutim neki spektri su snimani i pod uglom od 60. Pod
uglom od 90 u odnosu na normalu ulazne pukotine, nalazi se na
donjem delu u pravcu difraktovanih zraka, kartonski nastavak na
koji nalee kamera i ija je uloga da zamrai prostor unutar
spektroskopa kako bi se snimanje efikasnije izvodilo. ema
spektrografa prikazana je na slici br.4.
Poto znamo konstantu reetke moemo izraunati koliko zareza
po milimetru se nalazi na reetci. Ovu vrednost dobijamo kao
recipronu vrednost kons. reetke:
Slika br. 4

C=
to znai da imamo 625 zareza po milimetru reetke.
Poto znamo pod kojim uglom je reetka postavljena ( = 25) tj. ugao pod kojim svetlost
pada na reetku (podrazumeva se u pravcu normale ulazne pukotine), kao i konstantu reetke,
moemo iz jednaine 1, i iz uslova da maksimalni red refleksije koje moemo videti je kada je
, moemo izrunati maksimalni red refleksije n, koji moemo videti na reetci, za
datu talasnu duinu svetlosti. Tako na primer za zelenu svetlost ( =500nm ) dobijamo:
n=

= 4,6

Poto n uzima samo cele vrednosti broja sledi da za zelenu svetlost poslednji red refleksije
koji e se videti pod ovim uglom je etvrti.
Dalje moemo izraunati pod kojim e se uglom () ova svetlost reflektovati u prvom i
drugom redu. Ako iz jednaine jedan izrazimo ugao refleksije kao:
=
onda dalje za prvi red refleksije (n=1) za zelenu svetlost (=500nm) ugao refleksije iznosi:
=
a za drugi red refleksije (n=2):
=

= 11,7.

Vrednosti se posmatraju u odnosu na normalu reetke.

Poto je u mom sistemu kamera postavljena na taj nain da prima reflektovanu svetlost koja
sa upadnom svetlou zaklapa ugao od 90, sledi da je ugao reflektovane svetlosti (u odnosu
na normalu reetke) iznosi:
= 90-=90-25=65
Na osnovu ovoga moemo izraunati koji red refleksije posmatramo. Ako izrazimo n iz
formule 1., ubacivanjem poznatih vrednosti u nju, za zelenu svetlost (=500nm) dobijamo:
n=

= 4,2

to znai da posmatramo 4 red refleksije za tu svetlost.

Pomou ovog spektroskopa moemo dalje snimati spektre raznih svetlosnih izvora, odakle
dalje moemo analizirati njihov sastav.

Na slici broj 5, moemo videti spektar usijanog volframovog vlakna koji se nalazi unutar
svetiljke. Ovakav izvor predstavlja tipino crno telo usled ega i zrai u kontinualnom
spektru, bez prisustva apsorpcionih linija.

Slika br. 5
Slika br. 6

Dalje na slici br. 6 moemo videti spektar klasine neonske lampe. Neonske lampe ispunjene
su gasom ive koja putem elektrinog pranjenja emituje svetlost uglavno u UV spektru.
Zbog toga je na unutranje zidove namazan fosforni materijal, koji dalje reemituje vidljivu
svetlost. U ovom spektru najbolje se uoavaju dve emisione linije ive koje se nastavjaju na
kontinualni spektar fosfornog materijala i to zelenu na talasnoj duini =546nm i plavu na
=436nm. Fosforni matrijali su matrijali koji vre flourescenciju kada se nalaze u pobuenom
stanju.
Na slici br. 7, moemo videti spektar takozvanih kompaktnih flourescentnih izvora. To su
izvori svetlosti koji sadre umesto jednog, tri vrste fosfornih elemenata (Tb 3+ , CeLaPO4,
Eu3+Y2O3), usled kojih se u spektru javlja puno emisionih linija. Naj intenzivnija crvena linija
potie od Eu3+Y2O3 i nalazi se na talasnoj duini = 611.6nm

Slika br. 7

Najintenzivnija zelena linija potie od ivine pare i nalazi se na = 546nm, dok druga zelena
malo slabija linija potie od Tb3+ i nalazi se na = 542nm. Bledo plava linija na = 488nm,
potie takoe od jona Tb. Poslednja ljubiasta linija potie od ive i nalazi se na =436nm.

Slika br. 8

Slika br.8 otkriva nam spektar katodne cevi koja se nalazi u televizorima ili ekranima
monitora. Ubrzani elektroni udaraju o fosforni materijal koji je namazan na ekranu katode, i
pobuuju ga na flourescenciju. Plava kontinualna svetlost posledica je eimsije Zink- sulfida,
koga pobuuje bakar, na koji prvo padaju brzi elektroni. Maksimum zraenja ove boje nalazi
se u blizini talasne duine =450nm. Zeleni kontinum nastaje na isti nain samo to je ovde
pobuiva srebro. Zeleni pik se nalazi u blizini 540nm. Crveni emisioni spektar posledica je
emisije itrijum oksida ( Y2O3), gde je najintenzivnija linija u blizini 640nm.

Slika br. 9

Na slici br. 9 vidimo isto neonski emisioni spektar, poto je u gasnom stanju. Na spektru se
slabo vidi niz gusto zbijenih linija crvene i narandaste svetlosti. Posle toga sledi nekoliko
utih spektralnih liija, slab kontinum i serija slabijih zelenih linija. Ovaj spektar je jako
prepoznatljiv.

Slika br. 10, otkriva nam poznati spektar Sunca. Slika desno napravljena je pod standardno
br. 10
pod uglom od 25, dok je slika desnoSlika
napravljena
pod uglom reetke od 60, i vidimo da je
spektar malo razvueniji. Karakteristino za Sunce je to da ga smatramo crtnim telom. Stoga
spektar mu je kontinualan, a na njemu mogu da se primete apsorpcione linije, takozvane
Franhoferove linije. Ove linije se bolje uoavaju na slici desno. Prva linija koja se dobro
uoaava u crvenom delu je B linija na talasnoj duini 686,7nm. Ova linija potie od apsorpcije
tog dela spektra od strane molekularnog kiseonika u atmosferi. Druga slabo vidljiva je linija C
na 656,7nm koja potie od vodonika (H ). Dalje slabovidljiva a linija na 627,6nm potie
takoe od kiseonika iz atmosfere. Sledi dublet natrijumovih linija D 1 i D2 na 589,6nm i

589,0nm najbolje se uoavaju u spektru. U zelenom delu spektra vidimo E 1 liniju na

527,0nm koja potie od gvoa i dublet b1 i b2 linija na 517,5nm koje potiu od magnezijuma.
U plavom delu spektra se jo dobro vidi G linija koja potie od meavine metana i gvoa.
Ona se nalazi na 430,8nm.

Slika br. 11

Slika br. 11 otkriva nam spektar zelene (levo) i ute (desno) diode. Poto su to vrsta tela
njihov spektar je kontinualan i to samo u odreenom delu spektra.
Spektrograf se pored same primene u astromonomiji gde se na usnovu snimljenog spektra
dobijaju neki osnovni podaci o posmatranom nebeskom objektu, primenjuje i u ostalim
granama nauke pre svega u hemiji. Pored primene u vidljivom delu spektra Spektrografi se
primenjuju i u ostalim delovima spektra, od gama zraenja do dalekog IC zraenja, pri emu
se koristi specifina dif. reetka i detektor za dato zraenje.

Literatura:
http://en.kioskea.net/contents/pc/cdrom.php3
http://www.znanje.org/knjige/computer/hardware/02/cd_rom.pdf
http://chemcom.tripod.com/cTakingSpectraPictures.htm
http://www.cs.cmu.edu/~zhuxj/astro/html/spectrometer.html
http://sci-toys.com/scitoys/scitoys/light/cd_spectroscope/spectroscope.html
http://www.ifa.hawaii.edu/~barnes/ASTR110L_F05/spectralab.html
http://en.wikipedia.org/wiki/Fluorescent_lamp#Phosphor
http://ioannis.virtualcomposer2000.com/spectroscope/amici.html#colorphotos
http://astro-canada.ca/_en/a2311.html
Prodanovi, Tijana, Uvod u spektroskopiju za astronome. Prirodno matematiki fakultet, Novi
Sad 2010.