Distrofina i prekancerozna stanja u ginekologiji

Distrofine promjene na polnim organima ene na koje se u odreenom procentu nadovezuju

maligne promjene. Najee se javljaju kod ena za vrijeme ili neposredno poslje
klimakterijuma.
PRURITUS VULVE
je simptom, a ne oboljenje. Kao simptom, on prati neku osnovnu bolesti. Tada se naziva
simptomatski svrab. Ima, meutim, sluajeva kad se svrab ne moe dovesti u vezu ni sa
kakvim oboljenjem i kada izgleda da on postoji kao samostalna patoloka manifestacija kod
ene. Tada se govori o esencijalnom svrabu stidnice.
Simptomatski pruritus je posledica neke bolesti opteg i lokalnog karaktera. Preteno se
sree kod polno zrelih osoba i kod osoba u odmaklim godinama.
Od lokalnih uzroka, pruritus vulve moe da izazove najpre higijenska zaputenost,
odnosno nedovoljno odravanje line higijene u tom delu tela, zatim dermatitis,
ekcem i herpes. Pruritus esto prati i obilnu leukoreju kod kolpitisa ili cervicitisa.
Posebno esto moe da bude kod kolpitisa izazvanog monilijom ili trihomonasom.
Uzrok svrabu na meici i maru mogu biti i crevni paraziti, a u predelu stidnog
breuljka i velikih stidnih usana pedikuloza. Hemijski inioci sadrani u sapunu,
rastvorima za ispiranje i mastima za lokalnu upotrebu takoe mogu izazvati svrab na
stidnici. Naroito uporan svrab skoro redovno prati leukoplakiju i poetni karcinom,
a neto rede i kraurozu stidnice.
Od optih oboljenja, pruritus se najee vida kod bolesnica od eerne bolesti. Kod
njih prilino esto istovremeno postoji i mikotina infekcija vagine. Pruritus je kod
dijabetiarki toliko est da je on ponekad prvi znak eerne bolesti. Od svraba
stidnice mogu da pate i bolesnice sa. izraenom pothranjenou, avitaminozama,
anemijom, tekom tuberkulozom ili karcinomom. Ovaj simptom, zbog upotrebe
nekih lekova, moe da se javi i kod ena sa uremijom, uticom ili sa toksinim
manifestacijama.
Kod simptomatskog pruritusa, sa izleenjem ili poboljanjem osnovne bolesti nestaje i
svrab koji je prati. Kod svake bolesnice koja pati od pruritusa treba inspekcijom i palpacijom
spoljnih polnih organa potraiti znake intertriga, dermatitisa, vulvitisa, leukoplakije, krauroze
i poetnog raka stidnice. Posle toga ginekolokim pregledom i pregledom vaginalnog sekreta
treba iskljuiti postojanje kolpitisa. Kako se pruritus vulve esto vida kod dijabetiarki,
svakoj bolesnici sa ovim simptomom, a naroito ako je u odmaklim godinama, treba
pregledati mokrau na eer, a po potrebi odrediti i glikemiju. Isto tako, ostalim metodama
pregleda treba potraiti znake i drugih oboljenja koja mogu da izazovu pruritus vulve.
Esencijalni pruritus vulve je oboljenje koje se javlja bez postojanja drugih bolesti kojim bi
se ono kao simptom moglo objasniti. Etiologija esencijalnog pruritusa je nepoznata.
Verovatno je da postoji vie uzroka koji dovode do oseaja svraba na stidnici, a koji su zasad
nepoznati. Esencijalni pruritus vulve zapaa se obino kod nervoznih i osetljivih ena kratko
vreme pre i u doba klimakterijuma i ispoljava se oseajem upornog svraba na spoljnim
polnim organima.
Svrab moe da bude vrlo uporan i u najteim sluajevima dosadan do neizdrljivosti, tako da
eni ne daje mira ni danju ni nou. Na koi stidnice, koja od stalnog eanja ogrubi i zadeblja,
mogu da se vide tragovi ekskorijacije, a moe doi i do lokalne infekcije.
Tek kada se iskljue svi dosad poznati uzroci pruritusa, treba postaviti dijagnozu esencijalnog
svraba stidnice i preduzcti mere za simptomatsku terapiju. U tom smislu, radi smanjenja
osetljivosti na nadraaje, bolesnici treba davati sedativna sredstva, a lokalno, u vidu masti ili
prakova, treba aplikovati lokalne anestetike, ponekad kombinovane sa sredstvima koja
rashlauju. Radi toga se daje 10% anestezinska mast, anestezin sa alkoholom i mentolom i
drugo. Osim toga, dobri rezultati se postiu i davanjem antihistaminika i lokalnom
primenom kortizola. Kod upornih sluajeva, moe se pokuati sa potkonim injekcijama
0,5% rastvora novokaina ili infiltracija 0,1 ccm 96% alkohola na mestu gde ena osea
svrab. Terapija alkoholom daje dugotrajna poboljanja, ali moe da dovede do nekroze koe
na mestu infiltracije. Neki autori preporuuju i lokalnu potkonu autohemoterapiju.
Vrlo uporni sluajevi lece se uzdunim incizijama na koi stidnice ili operativnim
odstranjenjem koe sa predela na kome ena osea svrab. U iste svrhe neki koriste i

rendgensko zraenje.
LEUKOPLAKIJA VULVE
Javlja se najee kod starijih ena koje su prele klimakterijum, ali se moe javiti i ranije.
Ovo oboljenje predstavlja pojavu belih depigmentisanih plaa na stidnici. Sline beliaste
plae mogu da se vide i na sluznici vaginalnog dela grlia materice.
Kod leukoplakije u poetku u koi postoje promene u vidu hiperkeratoze i akantoze, a u
kasnijem stadijumu u vidu atrofije. Uzroci ovog oboljenja nisu dovoljno poznati. Smatra se da
je u pitanju hronian inflamatomi proces, te neki ovo oboljenje nazivaju hiperplastini
vulvitis". U kasnijem stadijumu, kada doe do atrofinih promena na koi, mogu se javiti i
prskotine na mestima leukoplakije.
Od simptoma najee je prati veoma izraen svrab koji je obino i prvi znak koji skree
panju na promenu na stidnici. U izvesnom procentu na leukoplakiju se moe nadovezati
karcinom vulve, i to esto na mestima gde postoje prskotine na koi.
Ne degeneriu maligno svi sluajevi leukoplakije vulve. Zato se ne preporuuje rutinska
operativna terapija.
Uz konzervativno leenje, koje se sastoji u davanju sedativnih sredstava i u lokalnoj
aplikaciji manjih doza estrogenih hormona, esto u obliku paste ili masti i sredstava koja
smanjuju oseaj svraba, bolesnicu treba povremeno kontroiisati i u sluaju najmanje sumnje
na moguu pojavu maligniteta treba i operativno intervenisati. Operativna intervencija
podrazumeva prostu vulvektomiju ili samo ekstirpaciju ognjita leukoplakije. Ekscizija
treba da se vri u zdravo tkivo, kako bi se smanjila mogunost pojave recidiva. Ponekad je
kod jasno definisanih i dobro ogranienih promena na koi stidnice, naroito ako su praene
pruritusom. opravdana i preventivna operacija, ak i kada ne postoji trenutna sumnja na
mogunost pojave maligniteta.
KRAUROZA VULVE Ovo, uglavnom distrofino, stanje javlja se veoma retko, i to obino
kod ena u odmaklim godinama, negde pre ili u vreme klimakterijuma. Smatra se da je ono
posledica hormonske disfunkcije - poremeaja u luenju ovarijalnih hormona.
Sama bolest se ispoljava atrofijom koe i potkonog tkiva u predelu stidnog breuljka i
velikih i malih stidnih usana.
Promena najpre zahvata velike i male stidne usne i sluznicu introitusa vagine i same vagine.
U odmaklim sluajevima velike i male stidne usne, pa ak i klitoris, skoro potpuno nestaju,
a sluznica vagine zajedno sa podsluzninim tkivom atrofie. Vagina postaje plia i ua. Zbog
toga se ona pretvara u plitku i usku neelastinu cev, prolaznu za svega jedan prst i bolno
osetljivu pri tome. Polni odnosi kod takvih bolesnica u poetku bolesti su oteani, a u
odmakloj fazi su onemogueni.
Stidnica se u cjelini smeurava, njena koa se istanjuje i postaje ruiasto-bleda, providna i
krta i podsea na pergament. Ovo distrofino stanje praeno je svrabom.
Sluajevi maligne degeneracije krauroze, odnosno naknadne pojave karcinoma veoma su
retki. Ipak. i zbog relativno male mogunosti za to, pri pregledu bolesnica sa kraurozom treba
iskljuiti mogunost postojanja poetnog karcinoma. Leenje ovog oboljenja pokuava se
davanjem ovarijalnih hormona, naroito lokalnom aplikacijom estrogena, ali postignuti
rezultati nisu uvek zadovoljavajui. Zato se i kod krauroze esto pristupa operativnom leenju
u vidu ograniene proste vulvektomije.
Benigni i maligni tumori mogu se javiti na bilo kom od spoljanjih i unutranjim enskih polnih organa. Benigni
tumori nemaju veliki znaaj ukoliko svojom veliinom i lokalizacijom ne dovode do izvesnih neugodnih
poremeaja i simptoma. Ako se ne odstrane dok su mali, oni mogu da znatno narastu, da dislociraju susedna tkiva i
organe, da ih deformiu i da, vrei pritisak na njih, remete ne samo funkcije tkiva iz koga su nastali ve i organe u
ijem se susedstvu razvijaju. U celini uzev, benigni tumori enskih polnih organa veoma su esti i mogu se javiti u
bilo kom starosnom dobu ene i na bilo kom od spoljanjih ili unutranjih polnih organa. Vrei pritisak na
susedna tkiva i organe, ovakvi tumori, iako histoloki benigni, naroito ako su njima kompromitovana odreena
nervna stabla i putevi, mogu ak da izazivaju slabije ili jae bolove u odreenim rcgionima organizma. Do takvih
situacija esto je dolazilo u daljoj, pa ak i u skorijoj prolosti, kada su se bolesnice kasno obraale lekaru i kada su
se zbog toga benigni tumori, a posebno ovarijalne ciste i miomi materice, dijagnostikovali kasno, tek kad su
dostizali vrlo velike razmere i time znatno remetili opte stanje bolesnica. Danas se, meutim, benigni tumori
otkrivaju i po potrebi operativno odstranjuju, osim izuzetno, dok su jo mali i dok je njihov uticaj na organizam
bez veeg znaaja. Benigni tumori takode mogu da remete opte stanje bolesnice ako nastupe izvesne
komplikacije, prvenstveno torkvacija, infekcija, ruptura ili krvarenja iz tumora.
Za razliku od benignih, maligni tumori enskih polnih organa, koji su relativno esti, naroito na pojedinim polnim
organima, obino su vrlo opasni po zdravlje i ugroavaju ivot bolesnice. Kako do danas ne raspolaemo apsolutno

sigurnim metodama i sredstvima za njihovo definitivno odstranjivanje i izleenje, veoma je vano da ih lekar to
ranije otkrije i da bolesnicu to pre uputi na odgovarajuu terapiju.

Tumori vulve

Benigni tumori stidnice

Benigni tumori stidnice mogu da potiu od koe ili potkonog tkiva.
Na koi se najee javljaju papilomi na peteljci, a u
potkonom tkivu fibromi i lipomi.
Obino se razvijaju u predelu velikih stidnih usana ili na meici neposredno ispod
www.belimantil.info
65
65
introitusa vagine. Poinju kao maleni izrataji ispod koe, na irokoj bazi prema potkonom
tkivu. Kod nekih od njih, sa rastom tumora mesto pripoja se suava i istee, te se uskoro
toliko izdui da sam tumor visi na peteljci.
Ponekad, naroito kod papiloma, moe doi i do lake hiperpigmentacije koe tumora. Iako
ih opaa kao strano telo, bolesnica ne osea bol niti druge neprijatnosti. Ovi tumori, ukoliko
ne dostignu naroito izraenu veliinu, obino ne izazivaju nikakve smetnje niti neugodne
simptome. Tek ako su veoma veliki, deformiu organe na kojima se razvijaju kao strano telo
izazivajui mehanike smetnje, eventualno oseaj pritiska.
Iako sami po sebi nepredstavljaju skoro nikakvu opasnost po enu, bolje ih je operativno
odstranili i histoloki verifikovati. Operacija je olakana injenicom da su fibroznom
ahurom jasno odvojeni od okoline i da se vrlo esto razvijaju na peteljci.
HEMANGIOMI VULVE
Na vulvi heamangiomi su inzvanredno rijetki - osim estetski neugodnog efekta, ne daju
nikakve simptome, pa ih zbog toga obino i ne treba odstranjivati. Ipak, ako to ena zahteva,
hemangiomi se mogu zbrinjavati operacijom.

Maligni tumori vulve

KARCINOM VULVE.
Karcinom vulve, posle karcinoma materice i karcinoma ovarijuma, predstavlja najeu
lokalizaciju malignih procesa na genitalnim organima ene. Meutim, u odnosu na
pomenute lokalizacije relativno je redak i, mada predstavlja najei maligni tumor stidnice
javlja se tek u 3 do 4% sluajeva svih karcinoma enskih polnih organa.
Po pravilu, javlja se kod ena u odmaklim godinama ivota, obino due vreme posle
klimakterijuma. mada se, rede, moe otkriti i kod mladih bolesnica.
Veoma je maligan, jer daje rane metastaze, najpre u regionalne limfne ljezde.
Moe da se javi na bilo kom delu stidnice, ali najee maligna lezija poinje svoj razvoj u
predelu Bartolinijevih lezda, klitorisa ili velikih labija ili iz nepromenjene koe, ili se
nadovee na prekanceroze (leukoplakija, krauroza).
Karcinom vulve moe da pone kao vrst vori, (mala i vrsta bradavica) ili, pak, neznatna,
jedva uoljiva, bezbolna ulceracija u ijoj blioj okolini ena osea vrlo jak svrab. Ako se
ova promena i njena prava priroda ne uoe blagovremeno i ne preduzmu mere leenja, posle
relativno kratkog vremenskog perioda dolazi do nekroze u centru bradavice, a odmah zatim
ili neto kasnije i do irenja ulceracije i sekundarne infekcije maligne promene. Dalji razvoj
dovodi do prodora neoplazme u okolinu, tj. do maligne infiltracije potkonog tkiva prema
stidnim kostima, a i do daljeg irenja ulceracije, iji su zidovi nekrotini, vrsti i jo uvek
bezbolni.
Makroskopski, karcinom stidnice moe da se javi kao vegetativni, egzofitini tumor
koji prominira iznad povrine okolne koe. Osim toga, on moe da ima ulcerozni i
infiltrativni karakter.
Mikroskopski, karcinom stidnice najee je planocelularnog tipa, a samo veoma retko
moe biti u pitanju adenokarcinom.
Daje rane metastaze u regionalne limfne vorove poseban znaaj imaja duboka femoralna
Cloquetova ili Rosenmulerova lezda u koju se ulivaju limfni sudovi iz okoline draice i
gornjeg dela vulve. Posle toga maligni proces prenosi se na ilijane i ostale lezde male
karlice.
www.belimantil.info
66

66
Per continuitatem maligno ognjite sve vie prodire. Zavisno od primame lokalizacije,
neoplazma moe u svom irenju da prede na medicu, na rektum, ak i na beiku.
Prema stepenu proirenosti postoje jedan pretkliniki i etiri klinika stadijuma karcinoma
vulve.
PRETKLINIKI STADIJUM BOLESTI, (PREINVAZIVNI, NULTI STADIJUM), podrazumeva
situaciju kada se maligna. Bez ikakvih simptoma i klinikih manifestacija, pa se samo
izuzetno retko otkrije i dijagnostikuje.
T0 Carcinoma in situ
T1 ogranien na stidnicu i manjeg je prenika od 2 cm,
T2 ogranien na stidnicu i veeg je prenika od 2 cm
T3 bez obzira na veliinu, infiltrie tumor bilo koje veliine koji prelazi na sluznicu
mokrane beike ili rektuma, ili gornjeg dela mokrane ccvi, ili je sam tumor fiksiran
za kost.
T4
N0 regionalne limfne lezde ne pipaju
N1 pipaju, ali su pokretne i nisu uveane, nisu sumnjive na malignitet
N2 uveane, vrste i pokretne lezde, kliniki sumnjive na malignitet
N3 regionalne limfne lezde ulcerisane.
M0 nema udaljenih metastaza,
M1a pipaju duboke lezde male karlice
M1b ostale udaljene metastaze
Dijagnoza karcinoma vulve, zbog lake dostupnosti organa nije teka. Ipak, sa njom i
terapijom esto se zakasni. Ovo prvenstveno zbog toga to je u poetku karcinom stidnice bez
simptoma, odnosno jedini simptom je svrab koji se javlja u okolini ognjita neoplazme.
Svrab je uporan, ne reaguje na terapiju. Kasnije, kada se maligni proces proiri na okolno
tkivo, javljaju se bolovi. U to vreme karcinom stidnice znatno je odmakao i postao
inoperabilan, a esto i u inkurabilan stadijum.
Prognoza je u principu nepovoljna, prvenstveno zbog toga to se bolest, po pravilu, otkriva sa
zakanjenjem. Ona je utoliko bolja ukoliko se maligni proces zapazi i dijagnostikuje u ranijem
stadijumu.
TERAPIJA
operativna ukoliko proces nije odmakao. Operacija je zamana i sastoji se u irokoj
vulvektomiji sa odstranjenjem regionalnih limfnih lezda. Posle operacije sprovodi se
jonizujue zraenje.
U odmaklim procesima, gde je operacija kontraindikovana, ili kod suvie starih ili bolesnih
osoba, gde operacija ne dolazi u obzir zbog loeg opteg ili zdravstvenog stanja bolesnice,
vri se samo zraenje. Ranijih godina zraenje je vreno radijumom i x zracima ili kobaltom.
Poslednjih godina u terapiju kod karcinoma stidnice uvedeno je zraenje betatatronom.
Postignuti su relativno zadovoljavajui rezultati.

Sarkom vulve.
Ovo je vrlo retko i veoma maligno oboljenje. Polazi od vezivnog tkiva stidnice, i to obino iz
okoline jedne od Bartolinijevih lezda.
Na velikoj stidnoj usni tada se vidi vrst, obino prema stidnim kostima fiksiran, bolan
infiltrat, koji se vrlo brzo uveava i zahvata okolinu vagine, mara i gluteusa sa odgovarajue
strane.
Karakteristino je za ovaj maligni tumor da vrlo rano hematogeno metastazira.
Terapija se sastoji u zraenju i, kad je to mogue, u operativnom odstranjenju malignog
tumora. Naalost, terapija je uglavnom neefikasna. Bolesnice uskoro, po pojavi prvih
znakova bolesti umiru.

Tumori vagine
Benigni tumori vagine
Na vagini mogu da se jave benigni tumori od kojih su najei
CISTE VAGINE - obino i nisu pravi tumori ve ciste ostataka Gertnerovih kanala. Dok su
male, ove ciste prolaze bez simptoma, a kada porasta ena ih obino sama napipava. Tada

mogu da oteavaju obavljanje polnih odnosa i. da dovode do simptoma izazvanih pritiskom

na okolinu. Mogu da prave smetnje u drugom dobu poroaja i da oteavaju izlazak ploda.
Kod velikih cista leenje je operativno. Dok kod malih nije potrebna terapija.
PAPILOMI, FIBROMI, ANGIOMI tumori epitela i veziva - ovi tumori sami po sebi nisu
kliniki vani, preporuljivo je njihovo operativno odstranjivanje i mikroskopski pregled
preparata.

Maligni tumori vagine

KARCINOM VAGINE
Primami karcinom vagine vrlo je retko oboljenje i javlja se po pravilu kod ena odmaklijeg
ivotnog doba, koje su prele klimakterijum, ali se moe otkriti i kod neto mladih ena.
Maligni proces poinje kao mala tvrdina, obino na zadnjem zidu vagine, u gornjoj treini.
Kasnije se tvrdina iri, razmekava, ulcerie i inficira. Maligna neopiazma moe da se
razvije u tri makroskopska oblika vegetantni, ulcerozni, infiltrativni.
Prema prostranstvu maligno procesa na vagini, okolnim i udaljenim organima razlikuje se
nekoliko klinikih stadijuma bolesti. U pretklinikom, takozvanom preinvaziv
T0 Carcinoma in situ
T1 ogranien je samo na zid vagine
T2 zahvaeno i tkivo oko vagine, ali infilirat nije dospeo do zidova male karlice.
T3 dopire do karlinih zidova
T4 izvan male karlice, zahvata organe trbune duplje ili, pak, proima zid mokrane
beike i zahvata njenu sluznicu ili sluznicu rektuma.
Mikroskopski planocelularni, rijetko o adenokarcinomu.
Veoma je maligan, rano metastazira posebno limfogeno i kada se dijagnostikuje vrlo esto je
ve gotovo. Zbog toga se u dijagnostici koristi skrining ena poslje menopauze.
TERAPIJA
u poetku bolesti operativna,
u kasnijim stadijumima zraenje rentgenom, kobaltom danas betatronom
SARKOM VAGINE
To je veoma retko, ali i veoma opasno maligno oboljenje, jer se brzo hematogeno metastazira.
Javlja se ee kod relativno mladih ena. Obino se javlja u obliku vrstog tumora za koji
se u poetku misli da je fibrom.
Dijagnoza se postavlja histolokim pregledom iseka ili operativno odstranjenog tumora.
Prognoza je jo gora nego kod karcinoma a lijeenje je u biti isto
METASTATCKI TUMORI NA VAGINI
Karcinom grlia materice. On se u poetku iri na vaginaine svodove koje izravnava
suavajui dno vagine, a zatim nanie dopirui u zaputenim sluajevima skoro do introitusa.
Vagina je tada pretvorena u kratku cev, smanjene prolaznosti, neelastinih, neravnih i tronih
infiltrisanih zidova. Iz nje se cedi sukrviast odliv koji veoma zaudara. Osim toga, kao
sekundarni maligni tumor na vaginu moe da prede neleen i zanemaren karcinom vulve. U
tom sluaju maligni proces prenosi se na delove vagine odmah iznad introitusa.
Karcinoma tela materice
Horionepiteliom javljaju na donjoj treini vagine odmah iznad introitusa u vidu tronih,
tamnoplavih lezija. Iz njih bolesnica obilno krvari. Krvarenje je dugotrajno i obino izaziva
kod bolesnice krajnji stepen anemije.

Tumori materice
Benigni tumori materice
Benigni tumori grlia materice. Od benignih tumora materice najei su
FIBROMI - koji su opisani u poglavlju o dobroudnim lumorima materice.
CERVIKALNI MIOMI - naroito ako dostignu znaajniji rast, dislociraju matericu i
grli i, vrei pritisak na okolne organe, prvenstveno na mokranu beiku i rektum,
remete i oteavaju njihovu funkciju. Mogu biti uzrok sterilitetu. Osim toga, ako doe
do trudnoe, oni kao miomi previja oteavaju prolazak ploda kroz poroajni kanal.
HEMANGIOM - kao veoma redak, kliniki bez posebnog znaaja,
Odstranjenje fibromioma sa cerviksa moe biti tehniki teko izvodljivo, kako u toku
poroaja carskim rezom tako i izvan poroaja.

Ako je lokalizacija fibromioma ili hemangioma na grliu materice nepovoljna za izolovanu

miomektomiju, moe se u nekim sluajevima, umesto miomektomije ili zajedno s njom,
uraditi i amputacija grlia. Ponekad, iz tehnikih razloga, zbog poloaja, broja i veliine
fibromioma, mada su takve situacije izuzetno retke, i kod mladih ena mora da se, umesto
miomektomije, uradi totalna histerektomija,
ADENOMI TELA MATERICE (POLIPI KORPUSA) - Adenomi i polipi tela materice u nisu pravi
tumori ve benigne hiperplazije endometrijuma. Mogu se javiti od detinjstva pa sve do
senijuma, ali se najee sreu kod ena u klimakterijumu neposredno po gaenju ovarijalne
funkcije. Uzroci pojave: ovih polipa nisu poznati, a njihova simptomatologija je relativno
oskudna. Obino ih prati neuredno krvarenje koje nastaje zbog oteenja samog polipa i
povrede njegovih sudova, zatim belo pranje i eventualno bolovi koji dovode do kontrakcija
materice - pa su bolovi povremeni i u obliku greva. Belo pranje je posledica sekundarne
infekcije oteene povrine polipa.
Polipe korpusa materice treba razlikovati od placentnih polipa, koji su u stvari u kavumu
zadrani i na zidu materice organizovani komadii posteljice zaostali posle pobaaja ili posle
poroaja. A posebna opasnost je to mogu maskirati karcinom korpusa eksplorativna
kiretaa radi dijagnostike.

Fibromiomi materice
To su vrsti, mesnati tumori glatke muskulature i vezivnog tkiva, sastavljeni iz gusto
zbijenih miinih i vezivnih vlakana materice. Odnos ovih dveju komponenata nije uvek
podjednak: ponekad je vie miinog, a ponekad preovladuje vezivno tkivo. Zbog toga to je
u tumoru zastupljeno i miino i vezivno tkivo mnogi autori nazivaju ih fibromiomima ili ak
fibromima U svakom sluaju, fibromiomi su najei tumori enskih polnih organa.
Predstavljaju 9.5% svih benignih tumora materice.
Ove benigne tvorevine javljaju se neto ranije, ali se obino otkrivaju kod ena u doba pune
polne zrelosti i aktivnosti ili neto kasnije, u drugoj polovini ovog doba, izmeu 35 i 55
godine ivota. Veoma su retki pre dvadeset pete godine, a samo izuzetno mogu da se nau u
doba puberteta ili pre toga doba.
Kada se jave oni obino rastu i napreduju sve do menopauze a u klimakterijumu i senijumu
najee dolazi do njihove spontane regresije i atrofije. Novi fibromiomi ne javljaju se posle
menopauze. Oni koji se jave ili rastu posle klimakterijuma su maligni.
Povezuju se sa poveanim luenjem estrogenih hormona,. Ova pretpostavka nije do sada potvrena, pa se ne zna tano da li su
fibromiomi na materici posledica hiperestrogenemije ili su pak, i oni i hiperestrogenemija poslenica nekog treeg jo nepoznatog
i nedovoljno ispitanog faktora.

Oni mogu da se jave na bilo kom delu materice, ali se najee javljaju na telu i istmusu a
daleko ree na grliu materice i na okruglim vezama.
Prema mestu na kome se jave na materici dele se na korporalne, istmine, cervikalne i
fibromiome okruglih veza.
Fibromiomi retko nastaju pojedinano, a ee se javljaju istovremeno po 2 ili vie. Njihov
broj na materici moe biti veoma veliki i, ponekad, dodue retko moe da dostigne nekoliko
desetina, pa ak, izuzetno, i nekoliko stotina.
Pojedinani fibromiomi obino su krupniji, a ako ih je vie onda se pored krupnijih mogu
nain i veoma mali ak kao zrno prosa ili graka.
Prema tome u su odnosu sa zidom materice dele se na
submukozne
intramuralne (interstcijalne)
subserozne i
Najei su intramuralni, zatim subserozni a najrjei su submukozni. Mnogi poinju svoj
razvoj kao intramuralni, pa tokom rasta postani subserozni ili submukozni.
Subserozni i submukozni mogu vremenom da se odvoje od zida materice i da s njim ostanu
povezani peteljkom, kroz koju prolaze krvni sudovi koji ih ishranjuju. Subserozni fibromiomi,
ukoliko su na peteljci, mogu da se uvrnu i da pri tom, zbog zatvaranja krvnih sudova, izazovu
kongestiju i nekrozu tumora, sa peritonitisom.
Submukozni fibromiomi, ukoliko su na peteljci, deluju na matericu kao strano telo i
izazivaju njene povremene kontrakcije zbog ega se njihova peteljka izduuje, a sam tumor,
dilatirajui cevikalni kanal, postepene prolazi kroz njega i izlazi u vaginu.- Myoma nascens.
Miomi koji se razvijaju izmeu listova irokih veza nazivaju se intraligamentnim - mogu

doi u intiman dodir sa ureterima, o emu treba voditi rauna pri operativnoj intervenciji.
Ponekad fibromiom materice, ako polazi sa zadnje sirane, naroito od istmusa ili
supravaginalnog dela vrata materice, moe da. se razvija unazad retroperitonealno ispod
peritoneuma koji oblae Duglasov prostor i da taj deo peritoneuma odie.
Fibromiomi materice obino su vrlo vrste konzistencije, ali vremenom, zbog njihovog rasta,
degenerativnih promena oni se razmekaju i da po svojoj konzistenciji podseaju na
gravidnu matericu, to pri pregledu mladih ena moe da priinjava izvesne dijagnostike
tekoe.
Kada se jave, degenerativne promene poinju najpre od centra, fibromioma gde je ishrana, naroito kod veih
mioma, najslabija, pa se ire na ceo miom sve do kapsule. Zbog toga se degenerativne promene uglavnom javljaju
na fibromiomima koji su, znatne veliine. Najee degenerativne promene na ovim tumorima su hialina, cistina i
masna degeneracija, zatim kalcifikacija i nekroza. Osim toga, kod degenerativno promenjenih tumora moe lako
doi do infekcije koju prati poviena temperatura sa, groznicom. Izuzetno retko moe na fibromiomu doi do
maligne degeneracije u smislu nastajanju sarkomatoznog ognjita.
SIMPTOMI FIBROMIOMA MATERICE

Najvei broj fibromioma materice u poetku svoga razvoja ne pokazuje nikakve simptome.
Simptomi se obino javljaju tek kada fibromiom dostigne izvesnu veliinu i pone da vri
pritisak na susedne organe, prvenstveno na mokranu beiku, uretru i rektum. To su najpre
oseaj punoe u donjem delu trbuha, dizurija, opstipacija.
esti simptomi fibromioma materice su i neuredna aciklina krvarenja, kao i menoragije.
Kao posledica neurednih, produenih i obilnih metroragija kao simptom moe da se javi i,
sekundarna anemija. Kod bolesnica sa fibromiomom materice do krvarenja dolazi zbog
smanjenja kontraktilne sposobnosti tumorom promenjenog zida materice.
Izvesne fibromiome prati sterilitet. Ako ena sa fibromiomom materice ostane bremenita,
zbog deformacije materine duplje i pritiska koji tumori mogu da vre na zaetak, moe da
nastupi spontan pobaaj. Ako se, pak, trudnoa i pored postojeih mioma nastavi, pa kasnije
nastupe komplikacije u vidu jakih bolova zbog torkvacije tumora ili degenerativnih pojava u
njemu, treba, bez obzira na graviditet, paljivo uraditi miomektomiju. Po operaciji trudnoa
se nastavlja. Kod trudnica sa miomom na materici, kad se trudnoa iznese do kraja, u
poroaju mogu nastati razliite komplikacije, pre svega primarno slabe poroajne
kontrakcije, produeno doba irenja nepravilnosti u doba istiskivanja posteljice i atonino
krvarenje posle poroaja.
Fibromiomi, lokalizovani na istmusu i grliu materice koji dodiruju, suavajui zatvaraju
unutranje ue materice i time spreavaju vaginalan poroaj, nazivaju se fibromiomi previja,
DIJAGNOZA FIBROMIOMA
postavlja se ginekolokim pregledom. Pri tom se na materici ili pored nje opipavaju
pojedinani ili mnogobrojni vrsti vorovi razliite veliine. Ponekad je celokupna materica
obuhvaena neoplazmatinim tkivom te moe da izgleda pravilno uveana u celini.
U diferencijalnoj dijagnostici treba najee misliti na normalnu trudnou, poremeenu
trudnou, odnosno pobaaj i na tumore na adneksama.
U dananjoj svakodnevnoj ginekolokoj praksi, sve prijanje metode zamenjene su
ultrazvukom koji prua precizne i tane podatke o veliini, poloaju i eventualnim tkivnim
promcnama postojeeg fibromioma.
TERAPIJA.
Leiti tek kada im fibromiomi ponu priinjavati izvesne tegobe, ili kad se ustanovi da su
tumori dostigli veliinu pri kojoj se na njima mogu oekivati degenerativne promene.
Kod mladih ena nastoji se da se operativnim putem odstrane samo miomi, tj. da se izvri
miomektomija. Ovo je olakano time to su fibromiomi vrstom vezivnotkivnom ahurom
jasno odvojeni od normalnog tkiva materice pa ih je lako iz nje izljutiti. Kad to nije mogue,
ili kod starijih ena, gde to nije potrebno, jer ne ele ili ne mogu vie da raaju, vri se
operativna ekstirpacija materice, histerektomija. Histerektomija se moe izvriti
abdominalnim ili vaginalnim putem. Ona moe biti parcijalna ili totalna.

Maligni tumori materice

Maligni tumori materice su relativno esta oboljenja kod ene. To naroito vai za karcinom
materice, koji po uestalosti dolazi na prvo mesto, daleko ispred svih drugih lokalizacija
malignih oboljenja u organizmu ene.

U stvari, ako se karcinom materice prema mestu nastajanja podeli u karcinom grlia i
karcinom tela, onda na prvo mesto po uestalosti dolazi
karcinom dojke,
zatim karcinom grlia,
pa karcinom tela materice.
Srena je okolnost to je materica, iako unutranji polni organ, lako dostupna pregledima, te
se i promene na njoj, bilo kakve da su, ako se na njih misli, mogu lako otkriti i sto rak tela i
rak grlia materice prilino rano daju izvesne alarmantne simptome, u prvom redu krvarenje,
koje uplai bolesnicu i dovede je lekaru. Naalost, i pored toga, sluajevi ranog otkrivanja
raka materice dosta su retki, te se jo i danas u praksi sreu odmakli, esto inkurabilni oblici
bolesti.
Iako uzroci malignih tumora zasad nisu poznati, sigurno je da se ovi tumori pod dejstvom
agensa koji ih izazivaju, ne javljaju i ne razvijaju iznenada, ve im prethode pretklinike
promene u elijama tkiva i organa u kojima nastaju.. Prema tome, da bi se mogla sa
sigurnou da postavi dijagnoza malignog oboljenja, neophodna je verifikacija
mikroskopskim pregledom histolokog preparata, dobijenog isekom sumnjivog tkiva.

Cervikalne intraepitelne neoplazije materice (CIN)

(Prekancerske promene na grliu materice)
I na grliu materice ne dolazi do iznenadne i nagle pojave kancerske lezije, ve joj po
nekoliko godina prethode izvesne promene u elijama epitela iz kojih e se kasnije
verovatno razviti karcinom. Te promene ne mogu se makroskopski zapaziti, mogu se otkriti
samo mikroskopskim pregledom elija dobijenih iz cervikalnog ili vaginalnog brisa ili
isekom sumnjivog tkiva.
Pri tome promenjene elije cervikalnog epitela pokazuju sve, obino u neto manjoj meri
izraene karakteristike maligne degeneracije: nejednake su po veliini, nepravilnog oblika,
nukleoprotoplazmatini odnos je promenjen u korist jedra, hiperhromatina jedra.
Poremeeno je prirodno redanje elijskih slojeva od bazalne membrane prema povrini i
zapaa se vei procenat elija u mitozi.
Ove promene, ako su manjeg intenziteta i ne zahvataju sve slojeve epitcla, oznaavaju se
kao displazija.
DISPLAZIJA GRLIA MATERICE
Moe da se javi u tri stepena: laka, umerena i teka.
Displazija I stepena
displasio gradus levis
promenjenih elija samo u donjoj treini epitela.
Displazija II stepena
displasio gradus mediocris
poremeaj stratifikacije epitela i promenjene elije zapaaju
se od bazalnog sloja do polovine epitela, a
Displazija III stepena
displasio gradus maioris
promenjene elije epitela i poremeaj stratifikacije vide se sve
do povrine epitela.
I displazije i preinvazivni karcinom grlia materice spadaju u grupu promena na grliu
materice nazvanih cervikalne intraepitelne neoplazije (CIN).
Displazije I i II stepena mogu vremenom da evoluiraju u preinvazivni karcinom
grlia, ali da se isto tako mogu posle izvesnog vremena, spontano ili pod dejstvom
terapije da povuku i da doe do izleenja.
To se ne moe rei i za displaziju III stepena, koju je dijagnostiki prilino teko
razgraniiti od preinvazivnog karcinoma. Kako se displazija treeg stepena
vremenom razvija prelaskom u preinvazivni, a preko ovog u invazivni karcinom
grlia, kad se postavi dijagnoza ovog stanja potrebno je sprovesti operativno leenje.
Inae, displazija grlia materice, kao i preinvazivni karcinom ovog organa nisu makroskopski
vidljive promene mada se ee nego inae otkrivaju kod leukoplakije i eritroplakije cerviksa.

Preinvazivni karcinom grlia materice

(Intraepitelni, nulti ili karcinoma in situ)

Preinvazivni karcinom grlia materice je stadijum ovog malignog oboljenja u kome su
maligne promene lokalizovane samo u epitelu cerviksa, najee oko spoljnjeg ua
materice. U tom stadijumu maligne elije jo nisu probile bazalnu membranu.
U ovom stadijumu nema metastatskog irenja bolesti. Dijagnoza ovog pretklinikog stadijuma
nije laka, jer je grli materice makroskopski obino nepromenjen, mada se na njemu esto
moe da otkrije leukoplakija ili eritroplakija cerviksa.
Zbog toga se dijagnoza preinvazivnog karcinoma grlia postavlja prilikom kontrolnih,
rutinskih ili sistematskih ginekolokih pregleda, na osnovu pozitivnog citolokog nalaza (IV
ili V grupa cervikalnog sekreta po Papanikolau), ili na osnovu kolposkopskog pregleda.
I u jednom i u drugom sluaju dijagnozu treba potvrditi mikroskopskim pregledom iseka sa
grlia.
Najbolje je ako se za uzimanje iseka koristi konizacija koja je istovremeno i dovoljna
terapijska mera u sluaju mikroskopske potvrde dijagnoze displazije ili preinvazivnog
karcinoma.
Prema tome, konizacija je metoda izbora u leenju mladih ena sa preinvazivnim
karcinomom cerviksa, jer se njome odstranjuje samo deo sluznice oko spoljnog ua i du
cervikalnog kanala, sa neto malo okolnog miometrijuma bez oteenja unutranjih polnih
organa i bez poremeaja njihove funkcije. Konizacija se moe raditi i kod trudnica ukoliko se
preinvazivni karcinom otkrije u trudnoi. Ako se carcinoma in situ dijagnostikuje kod starijih
ena, umesto konizacije treba uraditi totalnu histerektomiju.
Ako se cervikalna intraepitelna neoplazija (CIN) ne otkrije u ovom stadijumu i ako se
promene u elijama epitela spontano ili pod terapijom ne povuku, to se u ranoj fazi deava
u znatnom procentu, maligni proces nastavlja da se razvija vie godina pa i 10, i bolest
prelazi u invazivni stadijum.
Prvi period ovog stadijuma, dok je invazija manja od 3 mm (mikroinvazija), takoe protie
asimptomatski, a makroskopske promene i drugi simptomi bolesti javljaju se tek u drugoj
periodi prvog stadijuma bolesti.

Karcinom grlia materice

Skoro malignih tumora na polnim organima ene pripada karcinomu grlia.
Javlja se kod relativno mladih ena, obino negde pred menopauzu. Moe da se javi i kod
veoma mladih ena, ak i kod devojaka.
Zanimljivo je i veoma vano da, zahvaljujui sve obuhvatnijim preventivnim merama, naroito u razvijenim zemljama sa
visokim ivotnim standardom, poslednjih decenija broj karcinoma grlia materice u invazivnom stadijumu postepeno i stalno se
smanjuje i polako se po broju sluajeva pribliava karcinomu endometrijuma od koga je bio ei vie od dva puta. Tome
doprinosi poboljana lina zdravstvena i higijenska kultura ena i sredina u kojoj ive, bolje organizovana zdravstvena sluba i
vea briga drutvene okoline za zdravlje ena, to podrazumeva, pre svega, organizovanje povremenih sistematskih pregleda
enske populacije u doba najvee ugroenosti.

Karcinom grlia materice najee poinje oko spoljnog ua grlia materice na mestu
prelaska ploastoslojevitog epitela spoljne povrine vaginalne porcije u jednoslojan
cilindrian epitel endocerviksa.
U svakom sluaju, maligna degeneracija najpre se javlja na elijama ploastog epitela oko
samog spoljnog ua materice i relativno dugo ostaje na tom mestu, u samom epitelu, ne
prodirui odmah u stromu, odnosno ne dovodei do invazije. U to vreme promene na epitelu
jo se ne mogu makroskopski zapaziti. To je tzv. preinvazioni ili intraepitelni stadijum
karcinoma grlia materice. Bolest u ovom stadijumu ostaje nekoliko meseci, pa ak i
nekoliko godina.
Ako se za to vreme ne otkrije poetna maligna lezija i odmah ne odstrani u tom stadijumu,
doi e do daljih promjena na njoj. irenje po povrini dovee do pojave erozije na grliu,
koja se i golim okom moe videti, a prodor u dubinu dovee do invazije u stromu i preko nje
limfnim putem moe se oekivati pojava metastaza u regionalnim limfnim lezdama i na
udaljenim organima i infiltracija susednih tkiva i organa
Ve nastala makroskopska erozija obino se iri oko spoljnog ua i moe se razvijati u tri
makroskopska tipa: vegetantni, ulcerozni i infiltrativni.
Najei je vegetantni oblik, kada se na grliu stvaraju trone izrasline koje mu daju izgled
karfiola. Kod ovog makroskopskog oblika karcinoma grlia materice postoji spora tendencija
ka irenju malignog procesa u dubinu i infiltraciji parametrija i vagine, pa se na vaginalnom

delu grlia mogu razvijati i znaajne makroskopske promene, a da je proces jo operabilan.

Povrina cervikalnog tumora je uzdignuta, neravna i trona. Sa nje pri pregledu ili dodiru
otpadaju sitni komadii tkiva i iz oteenih krvnih sudova nastupa lako, kontaktno krvarenje
koje je ujedno i jedan od prvih simptoma ove bolesti.
Infiltrativni oblik karcinoma grlia, to mu i ime kae, karakterie relativno rana infiltracija
malignog procesa u dublja tkiva, kroz bazalnu membranu u zid grlia, u parametrija i u
gornji kraj vagine.
Isto vai i za ulcerozni oblik koji je, pored brze infiltracije, praen i stvaranjem ulceracije na
grliu, koja infiltrie okolna tkiva, razara ih, pre svega grli materice, i stvara ulceraciju. I kod
infiltrativnog, kao i kod ulceroznog tipa, povrina nastale ulceracije je trona zbog ega
maligna promena na dodir krvari.
ENDOCERVIKALNI OBLIK KARCINOMA - Ukoliko se od poetne lezije, sa mesta smene
epitela, maligni proces ne razvija upolje, ve nastavi svoj razvoj unutra i navie. Obino je
ulceroznog ili infiltrativnog tipa. Kod ove lokalizacije, vaginalni deo grlia materice dugo
vremena makroskopski ostaje nepromenjen, jer se maligni proces iri od spoljnjeg ua grlia
materice navie, du tkiva endocerviksa, te je skriven od pogleda ginekologa pri obinom
ginekolokom pregledu. Pri tome dolazi do maligne infiltracije tkiva od endocerviksa u
miometrijum grlia, te grli, iako na izgled nepromenjen, moe biti znatno proet malignim
tkivom. Zbog toga, pri digitalnom pregledu, vaginalni deo grlia izgleda vrst, esto lako
uvean i kod odmaklijeg procesa obino tee pokretan. Pri tome, dosta esto, grli dobija
bavast oblik. U svakom sluaju, kod endocervikalne forme karcinoma, znatno je tee
postaviti blagovremenu dijagnozu, odnosno ovaj karcinom se po pravilu kasnije
dijagnostikuje, i, pored ostalog, i zbog toga je on maligniji po toku i sa gorom prognozom
Mikroskopskim pregledom karcinom grlia materice klasifikuje se kao karcinom ploastog i
vrlo retko kao karcinom cilindrinog epitela. Karcinom ploastog epitela moe biti
planocelulamog, bezocelularnog i intermedijarnog tipa. Manje zrele mikroskopske forme
karcinoma bre se razvijaju, ranije daju metastaze, pa im je i prognoza gora.
U svakom sluaju valja znati da je karcinom grlia materice cilindrinog tipa elija
rezistentan na leenje zraenje.
DIJAGNOZA INVAZIVNOG STADIJUMA RAKA GRLIA MATERICE
Dijagnoza invazivnog stadijuma postavlja se klinikim pregledom, dopunskim pregledima i
laboratorijskim analizama.
Svaki pregled treba zapoeti razgledanjem grlia materice pomou vaginalnih ekartera ili
spekuluma. Pri tome se na griu oko spoljnjeg ua materice zapazi erozija.
Sa erozije, odnosno iz zadnjeg vaginalnog svoda i iz spoljnog ua materice brisom
sterilne vate uzima se sekret i napravi razmaz, koji se oboji po metodi papanikolau i
pregleda pomou mikroskopa. Materijal za citoloka ispitivanja moe isto tako da se uzme iz
cervikalnog kanala ili sa povrine grlia i iz njegovog spoljnog ua pomou posebne patule
ili, pak, aspiracijom.
Na nainjenom i po metodi papanikolau obojenom preparatu, nalaz krupnih, nejednakih,
nepravilnih elija, koje se odvajaju u plakarima i ija nepravilna i nejednaka
hiperhromatina jedra ine najvei deo elije, ukazuju na malignitet.
Osim pregleda vaginalnog razmaza, u dijagnostici karcinoma grlia materice koritene i
kolposkopija i kolpomikroskopija.
Definitivna dijagnoza raka grlia materice postavlja se histolokim pregledom sa isjeka
grlia. Pri sumnji na karcinom grlia materice treba uzeti iseak sa erozije na grliu, ali pri
tome ne treba zaboraviti ni mogunost postojanja endocervikalnog oblika karcinoma, te
obavezno, osim iseka, treba malom kiretom iskiretirati i kanal grlia materice
Iseak sa grlia materice treba obavezno uzimati sa mesta koje pod ekarterima izgleda
najsumnjivije kao mesto na kome moe da postoji poetna maligna lezija.
Ponekad je potrebno da se materijal za mikroskopski pregled uzme sa 2 ili 3 mesta. Katkad i
to nije dovoljno, pa se u takvom sluaju preporuuje povrna konizacija grlia uz naknadne
serijske preseke operacijom dobijenog materijala.
Veliku pomo u odreivanju mesta sa koga ba uzeti iseak moe da prui prethodno
premazivanje povrine grlia jodnom tinktum ili kolposkopija. Obe ove metode pruaju
mogunost vizuelnog otkrivanja sumnjivih mesta i uzimanje iseka. Ciljana biopsija

Svaku, ak i minimalnu, eroziju na grliu treba shvatiti kao potencijalno malignu i dopunskim pregledima a
naroito pregledom po metodi papanikolau, ilerovom jodnom probom i kolposkopijom treba nastojati da se utvrdi
njena prava priroda. Svaka ginekoloka ambulanta, a ak i ambulanta opte prakse, treba da ima tehnike i
kadrovske mogunosti za korienje pomenutih dijagnostikih metoda.

SIMPTOMI RAKA GRLIA MATERICE

Ne postoje toliko rani simptomi u preinvazivnoj fazi. Kad se simptomi jave, bolest je ve
poodmakla, bolje rei, ve je due vreme u invazivnom stadijumu.
No, i njih je malo i nisu uvek alarmantni, pa ih bolesnice esto ne zapaaju ili im ne pridaju
panju.U prve simptome raka grlia materice spadaju
kontaktno krvarenje i uporno, na terapiju rezistentno,
sukrviasto belo pranje, rezistentno na bilo kakvu uobiajenu terapiju, prvo je samo
bijelo pranje a kasnije nastaje sukrviasto kao isprano meso i u velikoj mjeri ukazuje
na postojanje maligniteta.
Bol kao trei znak javlja se jako kasno kad je bolest odmakla i kad je maligni
proces duboko prodoro u paremetrija, za uspjeh u lijeenju neophodno je otkriti
karcinom prije pojave bola
Prva dva simptoma treba da navede lekara da, obavezno pregleda bolesnicu pomou
spekuluma ili ekartera. Ako pri tom pregledu otkrije suspektnu eroziju, njen karakter treba
daljim pregledima detaljno ispitati.
Klasifikacija raka grlia materice prema stepenu napredovanja procesa grupiu u etiri
stadijuma. Dijeli se na dvije glavne grupe:
Pretkliniki stadijum koji karakterie pojava i poetni razvoj bolesti u samom
epitelu grlia, bez prodora kroz bazalnu membranu, bez metastaza u regionalnim
limfnim lezdama. Jo se naziva nulti, intraepitelni ili preinvazivni karcinom ili
carcinoma in situ.
Invazivni oblik karcinoma grlia materice kliniki se, moe podeli u etiri
stadijuma.
0 Carcinoma in situ
I striktno ograniena na grli materice.
Ia* ne moe se dijagnostikovati obinim pregledom, ve samo laboratorijskim analizama
Ib Makroskopski se vidi maligna promena u vidu erozije
II iri izvan grlia materice (proima zid grlia i prelazi na najbliu okolinu gornju
treinu vagine i jedan deo parametrija)
IIa maligni proces je preao na gornji deo vagine, pri emu je njena donja treine
slobodna, a parametrija nisu jo infiltrisana
IIb osim vagine, zahvatio je i parametrija, koja su skraena i zbog ega je pokretljivost
materice ograniena.
III grli je cio zahvaen malignim infiltratom, koji preko parametrija, koja celom
irinom infiltrie, dopire do karlinih zidova i zahvata i donju polovinu vagine.
IIIa ne iri na zid male karlice
IIIb prelazi na zid karlice
IV proirio se izvan male karlice ili je zahvatio zid i sluznicu mokrane beike i rektum.
*- Kako su u Ia stadijumu, iako teorijski mogue, metastaze u regionalnim limfnim lezdama izvanredno retke,
izvesni kliniari (Mestvert iz Nemake) uveli su u kliniku praksu pojam mikroinvazivnog karcinoma, to kod
karcinoma grlia podrazum.eva malignu leziju koja se moe otkriti samo mikroskopskim pregledom i ija dubina
invazije dostie samo do 3mm milimetra. Kod takve dijagnoze smatra se da limfne lezde nisu zahvaene
malignim procesom i da terapiju treba ograniiti na konizaciju ili na totalnu histerektomiju, bez radikalnih
operativnih zahvata. Naravno, posle intervencije bolesnica mora dugo redovno da se kontrolie.

RAK GRLIA MATERICE I TRUDNOA

Nije naroito retko da, ako se ne radi o previe odmakloj malignoj leziji, ena obolela od
raka grlia materice zatrudni. Simptomi raka grlia materice u trudnoi isti su kao i van
graviditeta. Bolest se, meutim, obino tee i kasnije otkriva, jer se i lako krvarenje i belo
pranje esto pripisuju trudnoi a ne malignom procesu.
Zbog toga je neophodnoda se svaka trudnica kao i ostale ginekoloke bolesnice pregleda
pomou spekuluma ili ekartera i da se i kod nje koriste i druge dijagnostike laboratorijske
metode, ako je to potrebno.
Treba, meutim, imati na umu da citoloki, pa ak i histoloki nalaz u trudnoi moe biti

donekle promenjen i bez maligniteta, to moe da zavede citologa, odnosno histopatologa.

Zbog toga pri slanju materijala treba uvek naznaiti daje u pitanju trudnica.
Ako se posumnja u postojanje malignog procesa na grliu materice kod trudnica, veoma je
vano to ranije postaviti tanu dijagnozu, jer je zapaeno da se rak grlia materice kod
trudnica mnogo bre razvija nego inae. Isto tako, zapaeno je u takvim sluajevima da se
trudnoa razvija normalno sve do termina kad treba da nastupi poroaj, a da je onda, ako je
primarno ognjite odmaklo u razvoju, dilatacija cervikalnog kanala oteana, pa ak pokatkad
i onemoguena.
Meutim, trudnoa se do poroaja retko iznese, osim u nedijagnostikovanim sluajevima, jer
ako se maligni proces otkrije ranije u toku trudnoe, onda se ne eka poroaj, ve se
bolesnica podvrgava bilo radikalnoj operativnoj terapiji, pri emu se zajedno s
matericom odstranjuje i plod.
Trudnou ostavljamo do kraja samo kod bolesnica kod kojih se rak grlia otkrije pred sam
termin poroaja kada je plod sposoban za vanmaterini ivot. U takvim sluajevima, ako doe
do spontanog poroaja, na obolelom grliu se stvaraju prostrani rascepi iz kojih bolesnica
obilno krvari. Kod veine takvih bolesnica nemogua je potpuna dilatacija cervikalnog kanala
i spoljnog ua materice, pa se poroaj mora da dovri carskim rezom.
Ako se kod trudnica otkrije preinvazivni karcinom grlia materice, onda je dovoljno da se
uradi samo konizacija i da se bremenitost ostavi do kraja.
TERAPIJA KOD RAKA GRLIA MATERICE
Zahteva brzu i energinu terapiju.
U nultom stadijumu leenje je operativno, a izbor metode zavisi od starosti bolesnice, od
toga da li je raala i da li eli jo dece. Mlaim enama i enama koje jo ele da raaju treba
sauvati matericu i njene funkcije, a odstraniti maligno ognjite, to se postie odstranjenjem
tkiva grlia materice, koje okruuje endocerviksa, zajedno sa endocerviksom sve do
njegovog unutranjeg ua. Ovako sprovedena operativna terapija ne remeti generativne
funkcije ene, te je ena sposobna da kasnije zatrudni, nosi trudnou i rodi uz redovnu i
briljivu kontrolu ginekologa. Ovakva konzervativna operacija, ako se sa sigurnou ustanovi
da se radi o preinvazivnom karcinomu, vri se i kod gravidnih bolesnica, koje uz redovnu
kontrolu iznesu trudnou do kraja i rode. Ukoliko je dijagnoza preinvazivnog karcinoma
grlia sigurno postavljena, kod starijih ena i ena koje ne ele da raaju moe da se uradi i
totalna histerektomija.
Ako se prema klinikom nalazu pretpostavlja da se iza nultog stadijuma moe da krije
invazivni karcinom grlia, onda je i kod starijih ena bolje najpre uraditi konizaciju, pa,
zavisno od histolokog nalaza, odluiti da li je ta operacija dovoljna, to je sluaj kod
negativnog nalaza, ili se leenje mora nastaviti radikalnom histerektomijom i zraenjem,
to se radi ako se pri histolokom pregledu otkrije invazivni oblik maligne lezije.
Miljenja o leenju invazivnih formi karcinoma grlia materice su podeljena. Neki ginekolozi
www.belimantil.info
77
77
su za operativnu terapiju poetnih klinikih oblika, a drugi su pristalice jedino zraenja.
Mi smo za to da se I i IIa stadijum lee operativnim putem, ukoliko za operaciju ne postoje
neke druge kontraindikacije (preterana gojaznost, srana oboljenja, proirene vene, bolest
bubrega itd.). Pri tome se vri proirena abdominalna histerektomija sa odstranjenjem
adneksa, parametrija, regionalnih limfnih lezda i gornjeg dela vagine. Pre i posle
histerektomije preporuuje se perkutano ili intrakavitamo jonizujue zraenje.
Bolesnice u zakasnelom drugom i u treem stadijumu ne operisu se, ve se lece samo
kombinovanim jonizujuim zraenjem. A postoji metoda odstranjenja cele male karlice po
Branvigovoj metodi. No, ova operativna metoda nije svuda prihvaena.
Bolesnice u etvrtom stadijumu se ne lee kauzalno ve im se medikamentoznim sredstvima, i
naroito opijati ma uz primenu dezodoransa i odravanje line istoe, ublaavaju i
olakavaju poslednji dani ivota.
PROGNOZA
Petogodinnje preivljavanje - u prvom stadijumu je oko 80%, u drugom oko 50%, a u
treem stadijumu je vrlo mali.

Rak tela materice

Najee se javlja kod starijih ena, obino vie godina posle menopauze. Na ovo starosno
doba, od svih sluajeva karcinoma endometrijuma otpada najvei deo, odnosno oko 75%.
Meutim, karcinom endometrijuma moe da se javi ak i pri kraju generativne periode
Lekar mora da ima na umu i ovu okolnost, pa da kod ena pred menopauzu ili u vreme
klimakterijuma, u sluaju ponovljenih metroragija, posumnja i na ovo oboljenje i da, radi
postavljanja dijagnoze, izvri eksplorativnu kiretau.
Zanimljivo je da od adenokarcinoma tela materice ee od drugih obolevaju gojazne ene u
doba i posle klimakterijuma, koje pate od hipertenzije i od koje potea od dijabetesu.
Atipina adenomatozna hiperplazija prethodi pojavi adenokarcinoma tela materice. Neke
elije u endometriju dobiju karakteristike neoplastinih elija Laki oblici atipine
adenomatozne hiperplazije mogu biti reverzibilni. A tei oblici su preinvazivni karcinom.
Zatim nastaje invazinvo ognjite koje se vrlo brzo se iri bono du sluznice materice i kod
egzofitine forme prema materinoj upljini u vidu polipoznih izrataja koji uskoro nekrotiu.
Osim toga, naroito kod infiltrativnih formi maligni proces prodire kroz mii materice
prema perimetrijumu.
Ako se ne otkrije na vreme, karcinom endometrijuma iri se du endometrijuma prema uu
jajovoda, kroz koje moe da prodre u lumen jajovoda infiltriui njihovu sluznicu. Daljim
irenjem nanie maligni proces sputa se prema istmusu i grliu materice, a navie moe da
probije zid materice i da prede na okolne organe (beiku, jajovode, rektum). Istovremeno sa
irenjem per continuitatem, maligni proces se iri limfogeno i hematogeno.
Po histolokoj grai to je adenokarcinom endometrijuma. Samo u veoma retkim sluajevima
moe da se radi o karcinomu ploastog epitela na stalog na ognjitima metaplazije
(adenoacantoma)
0 Carcinoma in situ
I Karcinom ogranien na tijelo korpusa
I d1 visokodiferenciran lezdani karcinom
I d2 diferenciran lezdani karcinom sa mestimino solidnim poljima
I d3 preteno solidan ili potpuno nediferenciran tip karcinoma

II osim korpusa zahvatio je i grli materice

III probio zid materice i proces je preao na organe male karlice
IV Zahvatio sluznicu mokrane beike i rektum ili organe izvan male kariice
zapaeno da se brojani odnos izmeu karcinoma grlia i karcinoma tela materice, koji je do
pre nekoliko decenija bio znatno vei kod karcinoma grlia, iz godine u godinu menja i ve se
uveliko pribliio jedinici, naroito u zapadnim zemljama,
Isto tako, treba istai injenicu da je karcinom tela neto manje maligan u odnosu na
karcinom grlia i da, ako je pravilno leen, prua vee mogunosti i nade za izleenje.
Za uspesno lecenje i ovde je od najvee vanosti blagovremeno postavljanje dijagnoze.
Neuredno krvarenje - Najvaniji simptom karcinoma tela materice. Zbog toga, kod ena
koje pri kraju generativne periode, u klimakterijumu ili u senijumu imaju ponovljena
neuredna krvarenja iz materice, lekar mora najpre da pomisli na karcinom endometrijuma i da
nastoji da potrebnim pregledima i ispitivanjima potvrdi ili odbaci ovu dijagnozu.
Osim preklimakterinih ili klimakterinih metroragija, koje mogu da privremeno prikriju
kliniku sliku karcinoma endometrijuma, za karcinom tela materice naroito je
karakteristina pojava krvarenja iz materice kod starica koje su pre vie godina izgubile
menstruaciju. One se obino obraaju lekaru sa izjavom da su posle viegodinje amenoreje
ponovo dobile periodu.
Bijelo pranje drugi je simptom koje ima izgled iscetka ispranog sirovog mesa. Kako su u
senijumu i u normalnim okolnostima ene bez sekrecije iz vagine, to je pojava belog pranja
kod njih esto znak karcinoma tela ili grlia materice, te ovaj simptom treba ozbiljno shvatiti.
Ne treba izgubiti iz vida da u sluaju stenoze ili opturacije cervikalnog kanala, koja se
pokatkad sree kod starica u senijumu ako boluju od karcinoma endometrijuma, nema
krvarenja i belog pranja iz genitalnih organa. U takvoj situaciji javlja se hematometra ili jo
ee piometra.
Ova, inae retka komplikacija, obino se javlja u III i IV stadijumu karcinoma tela materice ili kod
endocervikalnih oblika karcinoma grlia materice. I u jednom i u drugom sluaju ona nastaje kao posledica
sekundarne infekcije karcinomatoznog tkiva u maternici i zapuenja cervikalnog kanala, koji je inae stenoziran
kod ena u senijumu. Nakupljeni gnojavi sekret ispunjava upljinu i rasteui njene zidove uveava matericu.
Tada je pri palpaciji materica uveana, loptasta, elastinonapete konzistencije i osetljiva. Kod takvih bolesnica

opte stanje je promenjeno, broj leukocita je povean, sedimentacija crvenih krvnih zrnaca ubrzana, temperatura
esto je poviena, povremeno praena jezom, drhtavicom i groznicom. U kasnijim stadijumima bolesti mogu da se
jave i bolovi. Pri pregledu bolesnice, objektivan nalaz u poetku je teko postaviti, te zbog toga ginekoloki
pregled, osim pokatkad neto uveane materice, obino ne otkrije nita. Pri tom ne treba zaboraviti da u senijumu
materica moe biti atrofina.
Iako nalaz piometre sa velikom verovatnoom ukazuje na karcinom tela materice, ipak ne treba zaboravaiti da se
piometra osim kod karcinoma grlia i tela materice moe da javi i kod drugih oboljenja posle intracervikalnog
zraenja radijumom, zatim kod endometritisa u senijumu i kod senilnog kolpitisa. No, i pored toga, poto se
piometra najee javlja kod karcinoma materice, pri pojavi ovog stanja treba najpre pomisliti na karcinom.
DIJAGNOZA KARCINOMA TELA MATERICE

postavlja se, posle uzete anemneze, ginekolokim pregledom i dopunskim ispitivanjima.

Pregledi pomou spekuluma i kolposkopija koriste se samo da se iskljue drugi uzroci
krvarenja
Pregled vaginalno sekreta po Papanikolau - sa manjim procentom uspeha nego kod
karcinoma grlia - daje pouzdane rezultate u oko 80 do 85%. Zbog toga se na nju ne moemo
previe oslanjati, te je koristimo za grubu trijau bolesnica.
Mikroskopski pregled materijala dobijen kiretaom postavlja definitivnu dijagnozu i on
je zakon za karcinom korpusa.
AKANTHOMA UTERI
Poseban oblik karcinoma tela materice predstavlja akantoma uteri. Kod ovog malignog
oboljenja, pored plaa maligno promenjenih elija lezdanog epitela endometrijuma,
nalaze se izmeane sa njim i plae ili perle maligno promenjenog ploastoslojevitog
epitela.
Smatra se da je ploastoslojevit epitel na endometrijumu korpusa nastao metaplazijom.
Simptomatologija, dijagnostika i terapija ovog oblika maligne neoplazme tela materice ista je
kao i kod adenokarcinoma endometrijuma.
TERAPIJA KARCINOMA KORPUSA UTERUSA
Leenje bolesnica sa karcinomom tela materice je operativno ili se sprovodi zraenjem. U
mnogim sluajevima ove dve metode leenja se kombinuju.
Dovoljna je prosta totalna histerektomija sa obostranom adneksektomijom. Poslednjih
decenija bilo je autora koji su kod karcinoma tela materice preporuivali proirenu radikalnu
histerektomiju sa odstranjenjem svih regionalnih limfnih lezda kao i kod WertheimMeigsove
operacije. Nju svakako treba raditi u odmaklim sluajevima
Terapija jonizujuim zraenjem moe biti i samostalna. Najee se kombinuje transkutano sa
endokavitarnim zraenjem. No, kako je karcinom endometrijuma prilino rezistentan na
jonizujue zraenje pa se kombinuje sa davanjem visokih doza gestegena
Osim toga, poslednjih godina izvesni, vie nego palijativni rezultati postiu se i davanjem
visokih doza gestagena. ime se tei izazivanju medikamentozne atrofije endometrijuma,

Metode ranog otkrivanja neoplastinih promena na materici

Na samom poetku, promene u elijama pokazuju tendenciju odstupanja u izgledu, veliini, pravilnosti oblika,
kondenzaciji hromatina, sklonosti ka bojenju, u odnosu nukleoprotoplazmatinog indeksa, veliini i pravilnosti
jedara, broju mitoza.
Poetne promene u elijama sa slabim poremeajem stratifikacije i bez zahvatanja epitela u celini, nazivaju se
displazijom i u lakim oblicima mogu biti reverzibilne, dok u odmaklijim formama postaju ireverzibilne.
Prelaze najpre u preinvazivni stadijum, da bi posle nekoliko godina, poto maligni proces probije bazalnu
membranu, dospele u stadijum invazivnog karcinoma grlia ili tela materice, zavisno od lokalizacije. Jo i tada, u
ranoj poetnoj fazi invazije, takozvanoj mikroinvaziji, nema vidljivih znakova i simptoma bolesti. Tada se bolest,
koja je jo u pretklinikom stadijumu, otkriva sluajno.

Danas se, da bi se karcinom grlia ili tela materice otkrio u ranom pretklinikom stadijumu,
svaka ena, osim ginekoloki, pregleda i pomou kolposkopa, a takode od nje se uzima
vaginalni i cervikalni bris, iz koga se na staklenoj ploici naini razmaz, koji se fiksira i boji
po metodi papanikolau i u kome se pomou mikroskopa trae elije sa malignim
karakteristikama.
U sluaju pozitivnog kolposkopskog nalaza pregleda sekreta, pre preduzimanja bilo kakve
ozbiljnije terapije, dijagnoza se mora potvrditi mikroskopskim pregledom isjeka.
Za postavljanje rane dijagnoze raka genitalnih organa ene, a prvenstveno raka materice treba
tako organizovati ginekoloku slubu da se sve ene u generativnom periodu, a naroito u
vreme i posle klimakterijuma, povremeno, bar jednom godinje, a po potrebi i ee,

podvrgnu kontrolnom ginekolokom pregledu.

Poeti razgledanjem grlia materice i sluznice vagine pomou ekartera i
uzimanjem vaginalnog sekreta za odreivanje stepena istoe i pregleda po metodi
papanikolau.
Uvesti i rutinski kolposkopski pregled. Kolposkopske preglede i preglede cervikalnog
sekreta uzetog iz kanala grlia materice i zadnjeg svoda vagine treba vriti i kod ena kod
kojih se na grliu makroskopski ne vide nikakve ili se nadu samo neznatne promene, a
utoliko pre kod ena kod kojih postoje znaajnije promene, kao to su: eritroplakija
(crvenkasta povrina oko spoljnjeg ua grlia), leukoplakija (bela poljana sluznici
vaginalnc porcije) i Nabotova jajaca (ovula Nabothi).
Ciljana biopsija u sumnjivim sluajevima - Pri ilerovoj probi sumnjivo mesto izgledae
najsvetlije jer se zbog odsustva glikogena njegovim elijama nee pod dejstvom joda
obojiti tamnomrkom bojom, a pri kolposkopiji epitel sumnjivog mesta pokazuje znake
atipije.
Zato i kad je sluznica grlia prema vagini bez promene i bez biopsije. u svim sumnjivim
sluajevima treba izvriti eksplorativnu kiretau endocerviksa.- zbog mogunosti
postojanja endocervikalnog karcinoma

Kolposkopija
Kolposkopija je metoda pregleda vaginalnog dela grlia materice pomou posebnog optikog
aparata nazvanog kolposkop, kojim se posmatrani deo organa uveava 10 do 25 puta.
Prednji deo aparata., koji se uvlai u vaginu, snabdeven je hladnim izvorom svetlosti, koji
osvetljava posmatranu povrinu, a na zadnjem delu je okular kroz koji se posmatra.
Kolposkopija je lako izvodljiva, potpuno nekodljiva, nije praena nikakvim komplikacijama
i prua dosta elemenata za trijanu dijagnostiku pri rutinskim ginekolokim pregledima
ugroene enske populacije. Njen osnovni nedostatak je to se moe koristiti samo za pregled
spoljne povrine vaginalnog dela grlia, a ne i za kontrolu endocerviksa, koji je ovoj metodi
nedostupan.
Prema veini autora najcelishodnije je da se kolposkopski nalazi grupiu u benigne i u
sumnjive.
Benigni nalaz: normalna kolposkopska slika, ektopija i tipina zona transformaacije,
Sumnjiv nalaz: leukoplakija, baza leukoplakije, mozaik, beli epitel i atipina zona
transformacije.
BENIGNE SLIKE
A. Normalna kolposkopska slika. Pri kolposkopiji vidi se nepromenjen ploastoslojevit
epitel vaginalnog dela grlia na celoj njegovoj povrini sa smenom u cilindrian oko spoljnjeg
ua materice.
B. Ektopija. Ova promena nastaje usled prelaska cilindrinog epitela izvan endocerviksa oko
spoljnjeg ua materice gde se zapaa kao crvenkasta povrina nazvana eritroplakija.
Kolposkopski se na njoj mogu videu mnogobrojne papile u vidu mehuria. Od ektopije treba
razlikovati, u osnovi takode benignu promenu lakog izvrtanja unutranje povrine donjeg
kraja endocerviksa u sluaju rascepljenog vaginalnog dela grlia koja je, kao i ektopija,
makroskopski crvene boje i koja se naziva ektropion.
C. Tipina zona transformacije (prerastanja). Kod ove promene deava se prodiranje
kaieva ploastoslojevitog epitela u cilindrian epitel ektopije i vraanje ploastoslojevitog
epitela na deo grlia sve do spoljnjeg ua materice, koji mu normalno pripada. Pri tome esto
dolazi do zapuenja kanalia cervikalnih lezda cilindrinog epitela koji se proirio oko
spoljnjeg ua grlia. Usled toga nastaju Nabotova jajaca (ovula Nabothi). Krvni sudovi
cervikalnog epitela pravilno se rasporeuju.
SUMNJIVE KOLPOSKOPSKE SLIKE
A. Leukoplakija. Bele plae na povrini vaginalnog dela grlia, najee se javljaju oko
spoljnjeg ua. Histoloki, u pitanju je parakeratoza. Pri kolposkopskom pregledu vidi se
ogranieno beliasto, kao sedef sjajno polje na cervikalnom epitelu. Kako ono moe da
prethodi neoplastinim promenama cervikalnih elija, ili kako se proces neoplazije moe da
razvija istovremeno sa leukoplakijom, ovu promenu treba operativno odstraniti.
B. Baza leukoplakije. Ova promena esto prati leukoplakiju, ali moe biti i samostalna lezija.
Predstavlja ukasto polje sa crvenkastim takicama na koje se naie kada se skine povrina

leukoplakije. Ako se baza uzdie iznad okolnog tkiva, u pitanju je takozvana uzdignuta baza
koja moe da prethodi karfiolastom karcinomu grlia. Crvene takice koje se pri
kolposkopskom pregledu zapaaju na povrini baze predstavljaju sitne krvne sudove u
papilama.
C. Mozaik. Kod ove promene pri kolposkopskom pregledu na sluznici vaginalnog dela grlia
vide se pregraene sitne povrine, nepravilnog oblika, koje podseaju na pelinje sae. Jedna
od druge odvojene su nenim crvenim nitima. Znaaj ovog nalaza je u mogunosti postojanja
poetne neoplazije ispod mozaine povrine, to je posebno esto kod mozaika sa
oroavanjem, kod uzdignutog mozaika i mozaika koji se staklasto presijava. Histoloki kod
mozaika dolazi do sputanja zadebljalog ploastog epitela u stromu, sto ne mora da znai i
pojavu karcinoma, jer se u blagoj formi moe javiti i kod upalnih promena.
D. Beli epitel. Za razliku od leukoplakije, koja se najee zapaa i makroskopski, ova
promena se otkriva samo pri kolposkopskom pregledu posle premazivanja povrine grlia
rastvorom siretne kiseline. Ova promena je uzdignuta iznad okoline i nije vaskularisana. U
pitanju je metaplazija epitela sa poveanom gustinom elija, to menja prelamanje svetlosti i
daje beliastu boju posmatranoj povrini. Ne treba je meati sa leukoplakijom kod koje je u
pitanju parakeratoza.
E. Atipina zona transformacije. Ova promena, za razliku od tipine zone transformacije,
nema jedinstvenu karakteristinu kolposkopsku sliku. Krvni sudovi nemaju pravilnu
arborizaciju, nejednake su debljine, nepravilnog irenja, imaju oblik polumeseca ili vadiepa.
To je posledica naglog razrastanja odebljanog atipinog epitela, to zahteva pojaanu
vaskularizaciju i to ometa pravilan razvoj prisutnih krvnih sudova. Zbog svega toga atipina
zona vaskularizacije ne izgleda jednoliko, i nejednake je debljine, to ukazuje na mogunost
postojanja poetne neoplazije.
Sumnjiva kolposkopska slika nije dovoljna za postavljanje definitivne dijagnoze, te se mora
potvrditi mikroskopskim pregledom suspektnog tkiva. Zato se, posle ovog nalaza, mora
uraditi ciljana biopsija i dobijeni materijal, posle odgovarajue obrade, mora se mikroskopski
ispitati.
Ova metoda daje veoma dobre rezultate bilo da je u pitanju maligna lezija na spoljnoj
povrini cerviksa dostupna pregledu, ili da je maligna promena u endocerviksu ili na
endometrijumu, dakle nepristupana oku lekara. Zbog toga pozitivan nalaz vaginalnog
razmaza treba uvek ozbiljno uzeti iako on ne ukazuje i na lokalizaciju eventualne maligne
neoplazme.

Citoloka dijagnoza displazije i ranih malignih promena na

grliu i telu materice
Ova dijagnostika metoda zasniva se na pregledu i traenju promena na deskvamisanim
elijama sluznice grlia, endocerviksa i endometrijuma i eventiilnog nalaza
karakteristinog za pojavu maligniteta na njima.
Poznato je, naime, da se povrine koe i svih sluznica u organizmu oveka stalno
oslobaaju deskvamacijom najpovrnijih elija, koje se zamenjuju novim. To se neprekidno
deava i sa sluznicom grlia materice, endocerviksa i endometrijuma.
Radi mikroskopskog pregleda i postavljanja dijagnoze, potrebno je napraviti razmaz ovih elija, koje jednako
deskvamiu sa zdravih kao i sa maligno promenjenih povrina, obojili ih po metodi papanikolau i pod
mikroskopom ih pregledati, procenjujui prema njihovim karakteristikama da li postoji osnov da se u datom
sluaju posumnja na postojanje malignog procesa na materici.
Rezultat pregleda kod malignih promena na grliu daje tane nalaze u poredenju sa pregledom iseka u 95 do
98%. Procenat tanih rezultata kod karcinoma endometrijuma neto je manji i iznosi oko 80%, to je takode veoma
zadovoljavajue.
Ima veliki znaaj kao trijani postupak, naroito u organizovanoj borbi za rano otkrivanje raka grlia i tela
materice. Zato bi trebalo obavezati ene ugroenog doba (starije od 30 godina) da se bar jednom godinje, a po
potrebi i ee podvrgnu ginekolokom pregledu i pregledu cervikalnog razmaza po metodi papanikolau.

Glavne karakteristike malignih elija su: pretena deskvamacija u plakarima, nejednakost

deskvamisanih elija sa esto nepravilnim oblikom, neravnomema obojenost sa estom
hiperhromazijom, velika i nepravilna jedra, uzan pojas citoplazme, poremeen
nukleoprotoplazmatian odnos u korist jedara,
Materijal za ekoloki pregled uzima se sa
sluznice grlia neposredno oko spoljnjeg ua materice,

 iz endocerviksa
iz zadnjeg svoda vagine.
Pre uzimanja materijala, bolesnica ne smije da se vaginalno ispira 24 sata. Materijal se
uzima sterilnim komadiem vate fiksiranim na tankom drvenom tapiu, ili drvenom
patulom, ili patulom od plastine mase iji se vrh, koliko je mogue, uvue u cervikalni
kanal, pa se patula obrne za 180.
Materijal se veoma tanko razmae po staklenoj ploici i pripremi za mikroskopski pregled.
Kao to je ve reeno, nalazi pri mikroskopskom pregledu cervikalnog razmaza mogu se
grupisati u pet grupa.
grupa Mikroskopski napad
I Nalaz je potpuno normalan
II Normalne elije i znaci lakih upalnih promena
III nalaze se i elije dubljih slojeva, kao i elije sa izvesnim promenama koje mogu da
ukazuju na laku atipiju, na atrofine promene kod starijih ena i na izvesne znake
upale. Trea grupa ne ukazuje na malignitet, ali ga i ne iskljuuje,
IV govori da postoji maligni proces na materici, jer se u razmazu nalazi izvestan broj
elija sa jasnim malignim karakteristikama
V veliki broj, kako pojedinanih tako i grupisanih (u plakarima) elija sa naglaenim
znacima maligniteta.
Dijagnozu maligniteta postavljenu mirkoskopskim pregledom cervikalnog razmaza,
pripremljenog po metodi papanikolau, treba potvrditi histolokim pregledom.
Da bi se to postiglo i potvrdila ili odbacila dijagnoza malignog oboljenja, treba izvriti
frakcionisanu kiretau, najpre endocerviksa, a zatim endometrijuma korpusa. Dobijen
materijal treba odvojeno pripremiti za histoloki pregled.
Mnogo je tee postaviti ranu dijagnozu malignih oboljenja ostalih unutranjih polnih organa ene. I to je jedan od
razloga to je prognoza raka materice povoljnija od prognoze malignih oboljenja jajovoda i jajnika. U kliniki
suspektnim sluajevima kada malignu prirodu bolesti ne dokaemo uobiajenim ispitivanjima, enu ne treba
izgubiti iz vida ve je treba u kratkim, vremenskim razmacima ponovo kontrolisati.
Isto tako, i bolesnice od raka materice leene operacijom ili zraenjem treba drati u evidenciji i povremeno, u
poetku tromeseno, a kasnije na 6 meseci, treba kontrolisati. Ako takve bolesnice preive 5 godina posle
sprovedenog leenja praktino se smatraju izleenim, mada se metastaze mogu izuzetno da jave i posle toga
vremena. Isti sistem i ritam kontrole vai i za bolesnice obolele i leene od malignih oboljenja jajnika i jajovoda.

Sarkom materice
Sarkom materice je maligna neoplazma miinog tkiva materice. Mikroskopskim pregledom
najee se ustanovi da su u pitanju lejomiosarkomi. Sarkom materice prlino je retko i
veoma maligno oboljenje, bez karakteristine simptomatologije. Najeese javlja kod ena u
petoj deceniji ivot.
Kod devojica na grliu materice javlja i tzv. Sarcoma botrioides, takode vrlo maligne
prirode, pa su i terapijski rezultati kod ove bolesti veoma loi.
Sarkom materice kod odraslih moe da se javi u obliku izolovanog vora malignog tkiva na
materinom mii ili, pak, da se otkrije kao difuzna promjena koja proima zid materice,
Pojedine forme sarkoma stvaraju polipozne izrataje koji tre u materinu duplju.
Istovremeno meutim, dolazi i do metastatskog irenja u udaljene organe. Metastaze se
uglavnom ire krvnim putem i veoma su este u jetri pluima.
Treba pomenuti da u retkim sluajevima sarkom nastaje malignom degeneracijom
postojeeg mioma na materice.

Horionepiteliom
Horionepiteliom je maligna neoplazma posteljinog tkiva. To je jedini tumor koji ne potie od
tkiva organizma u kom se stvara i razvija.
Od je jedan od najmalignijih tumora u organizmu oveka. Javi se kao posledica maligne
degeneracije u materinom zidu zaostalih posteljinih upica, najee posle izbacivanja
grozdaste mole, posle pobaaja ili poroaja i vrlo rijetko poslje vanmaterine trudnoe.
Zaostale upice ne uginu, nego maligno degeneriu pretvarajui se u veoma agresivnu
malignu neoplazmu, koja zadrava izvesne osobine i makroskopski izgled posteljinog tkiva.
Simptomatologija.
Glavni simptom horionepitelioma je oskudno ali produeno krvarenje posle izbacivanja
grozdaste mole, posle poroaja ili pobaaja. Zbog toga svako produeno i oskudno krvarenje

posle pomenutih stanja, a naroito ono koje ne reaguje na uobiajenu terapiju treba ozbiljno
shvatiti
Kod horionepitelioma pri ginekolokom pregledu obino se pored metroragije nade lako
poveana materica i cistino promenjeni jajnici.
Tkivo horionepitelioma u ogromnim koliinama lui horionske gonadostimuline, to
dovodi do preterane stimulacije jajnika. Zbog toga su kod ovog malignog oboljenja jajnici
esto uveani, odnosno pretvoreni u luteinske ciste, to se pri pregledu moe lako ustanoviti.
Dijagnoza.
Kad se posumnja na horionepiteliom, dijagnozu treba potvrditi histolokim pregledom
materijala dobijenog eksplorativnom kiretaom materice. U cliju potrage za metastazama
obavezno izvrili RTG plua.
Osim toga, u dijagnostike svrhe koriste se i biolokei imunoloke reakcije trudnoe, koje su
ovdje vrlo vane i prilino jasno ukazuju na dijagnozu.
Horionepiteliom rano metastazira hematogeno u plua, mozak, donju treinu vagine, a rede
na grli materice i na stidnicu.
Metastaze u vagini se vide pod spekulumom pri ginekolokom pregledu. To su trone,
tamnoljubiaste, neoplazmatine tvorevine, oblika i veliine manje ljive. Tkivo po izgledu
veoma mnogo podsea na posteljino. Kako je njihovo tkivo trono i vulnerabilno, bolesnica
moe iz vaginalnih metastaza da veoma obilno krvari i da dospe u stanje krajnje
iskrvavljenosti.
Osim irenja krvnim putem, maligni proces kod horionepitelioma iri se i per continuitatem.
On najpre infiltrie mii materice prelazei postepeno na serozu i dovodei do spontanih
perforacija materinog zida, a zatim prelazi na susedne organe, prvenstveno na sigmu i
rektum. irenje na organe male karlice obino ne dostie znaajnije razmere, jer bolesnica pre
toga umire zbog mnogobrojnih udaljenih metastaza.
Prognoza
Kasno se otkriva - prognoza horionepitelioma prije uvoenja citostatika, bila je izuzetno loa.
Sa operativnim leenjem, koje se u to vreme jedino primenjivaio, preivljavalo je pet godina
posle operacije jedva 30% bolesnica.
Poslednjih godina, meutim, sa uvoenjem hemoterapijskih sredstava u leenju bolesnica
koje boluju od ove bolesti, situacija se bitno poboljala, jer se ovom terapijom postiu veoma
povoljni rezultati.
TERAPIJA
Donedavna terapija horionepitelioma u poetnom stadijumu bolesti bila. je iskljuivo
operativna. Obino se radila totalna histerektomija sa obostranom adneksektomijom.
Bolesnicu posle operacije treba dugo kontrolisati povremenim ginekolokim pregledima i
ispitivanjima biolokih reakcija trudnoe. Bilo je autora koji su operaciju preporuivali ak i
u sluaju postojanja poetnih metastaza sa nadom da e po odstranjenju osnovnog ognjita
ieznuti i metastaze. Ipak, moramo podvui da su operativni rezultati u leenju
horionepitelioma bili loi.
Poslednjih godina dolo je do bitnijih promena u leenju ove bolesti. Umesto operacije, od
horionepitelioma se danas bolesnice lece uglavnom citostaticima, metotraksatom koji
unitava maligno tkivo i u osnovnom ognjitu, a i metastazama.
Postignuti rezultati su zadovoljavajui, odnosno mnogo bolji nego posle operacije. Osim toga,
ponekad treba kombinovati operativno i citostatsko leenje, koje se onda sprovodi posle
histerektomije.
Pored metotraksajta, ukoliko je maligni proces rezistentan i ne reaguje na ovaj citostatik, u
terapiji se koristi i aktinomicin D.

Tumori jajovoda
Tumori na jajovodima se veoma retki. Odbenignih mogu da se vide fibromiomi jajovoda u
obliku manjih ili veih izraslina, vrste konzistencije, dobro ogranieni od okoline, slobodno
pokretljivi. Javljaju se jednostrano, ne daju gotovo nikakve simptome i bez klinikog su
znaaja.
Od malignih tumora na jajovodima veoma retko sree se karcinom koji poinje od
cilindrinog lezdastog epitela jajovoda. Maligni proces brzo zahvata i infiltrie zid tube i u
daljem razvoju uskoro moe da prede, i prelazi ako se bolest ne otkrije i operativno ne

intervenie, na neposrednu okolinu, odnosno na susedne organe. To dovodi do sraslina

neoplazmatinim tkivom zahvaenog organa sa okolinom. Bolest u poetku obino protie ne
izazivajui posebne tegobe i smetnje, pa se moe rei da ranih simptoma nema. Prvi simptomi
karcinoma jajovoda su nekarakteristini i dugo ne ukazuju na pravu prirodu bolesti. Zbog toga
se bolest obino kasnije, najee sluajno otkriva.
Jedan od estih simptoma koji navodi da se posumnja na tubarnu lokalizaciju malignog
procesa je povremeno, naglo, profuzno oticanje iz vagine sukrviaste tehosti. Naglo
oticanje tenosti koja ima izgled iscetka ispranog mesa javlja se zbog povremenog pranjenja
obolelog jajovoda izazvanog kontrakcijom njegove, sadrajem rastegnute muskulature. ak i
u to vreme sam ginekoloki pregled ne prua definitivnu dijagnozu, jer je palpatorni nalaz pri
pregledu nekarakteristian.
U toj situaciji veliku pomo u otkrivanju karcinoma jajovoda moe da prui pregled
vaginalnog sekreta po metodi papanikolau. Ako je pri tome nalaz pozitivan, a histoloki
pregled endocerviksa i endometrijuma ne pokazuje znake maligniteta, onda se sa puno
razloga moe da posumnja na karcinom jajovoda, naroito ako postoji jednostrano zadebljanje
jedne od adneksa.
U izvesnim sluajevima u otkrivanju karcinoma jajovoda moe da pomogne i pregled
sedimenta punktata dobijenog iz adneksnog tumora. Zbog toga i ovu metodu u suspektnim
sluajevima treba ee koristili. Isto tako, veliku dijagnostiku pomo moe da prui pregled
ultrazvukom i celioskopija. No, definitivna dijagnoza se ipak postavlja histolokim pregledom
operativno odstranjenog jajovoda. Kad se postavi dijagnoza karcinoma jajovoda u ranijem
stadij umu bolesti, terapija je operativna. Pri tom se odstranjuje materica sa obostranim
adneksama. Posle operacije sprovodi se zraenje jonizujuim. zracima. Ako se bolest otkrije u
kasnom, odmaklom stadij umu, u leenju se koristi samo zraenje i citostatici.
Zbog relativno kasnog otkrivanja bolesti, kasno sprovedene terapije i prirode malignog
procesa, prognoza karcinoma jajovoda je relativno loa.
Osim karcinoma izuzetno moe da se javi i sarkom jajovoda, ali on je izvanredno redak i sa
oskudnom simptomatologijom. Veoma je maligan.

Paraovarijalne ciste
Paraovarijalne ciste jesu cistini tumori koji se razvijaju iz embrionalnih ostataka Volfovih
kanala u mezosalpinksu. Zbog toga je zid tumora sastavljen iz dva sloja: razvuenog i
istanjenog epooforona i spoIjanjeg sloja koji ini peritoneum mezosalpinksa. Izmeu ova dva
sloja nalazi se oskudno rastresito vezivno tkivo mczosalpinksa, to olakava da se pri
operativnom zahvatu, ako su u pitanju mlade osobe i ako se operator odlui za konzervativnu
operaciju, cista veoma lako izljuti iz okolnog tkiva. Paraovarijalne ciste uvek su
intraligamentne. Obino se nalaze pored jajnika na uoj ili iroj peteljci, a rede se, uvuene
izmeu dva lista iroke veze materice, sputaju prema bazi njenog pripoja stvarajui na taj
nain intraligamentne tumore, slino intraligamentnim tumorima pravih ovarijainih cista ili
mioma materice. U takvoj situaciji one potiskuju matericu na stranu suprotnu od svoje
lokalizacije i ako su sputene nie prema zidu male karlice, mogu da dou u koliziju sa
ureterom odgovarajue strane, to oteava njihovo operativno odstranjenje. Paraovarijalne
ciste vie su retencionog karaktera i nastaju luenjem epitela kanalia epo
oforona iz koga postaju. U ovim sluajevima rede su prave neoplazme. Ovi tumori ne dostiu
znatniju veliinu i lako se operativna odstranjuju bez ikakvih posledica po unutranje polne
organe ene. Najmanja paraovarijalna cista je Morganijeva hidatida koja lei odmah ispod
distalnog kraja jajovoda u blizini fimbrija. Inae, obinim ginekolokim pregledom ne moe
se postaviti dijagnoza paraovarijalne ciste, ve se opipani tumor obino smatra ovarijalnim ili
adneksnim. Da je u pitanju paraovarijalna cista moe se ustanoviti tek pri laparotomiji ili u
toku celioskopije kada se zapazi da je cista odvojena od normalnog jajnika koji nije zahvaen
neoplazmatinim procesom. Leenje je operativno.

TUMORI JAJNIKA
Tumori jajnika spadaju medu najee neoplazme u organizmu ene. Oni mogu da se podele
u vie grupa. Prema podeli, koju je na osnovu vie postojeih klasifikacija prihvatio Read,
razlikujemo najpre pseudotumore i prave tumore.

 U pseudotumore jajnika spadaju retencione ciste, i to: folikulinske i luteinske ciste i

folikulinski i luteinski hematomi. Osim retencionih cista, u pseudotumore spadaju i
ciste jajnika kod ovarijalne endometrioze.
Prave neoplazme mogu poticati od lezdanog i vezivnog tkiva jajnika. I jedne i druge
mogu biti benigne i maligne.
Prva grupa - tumori od ljezdanog tkiva - ine epitelni tumori jajnika.
U benigne tumore koji potiu od epitelnog tkiva spadaju pseudomucinozni
cistadenomi i serozni cistadenomi. Serozne cistadenome delimo na proste serozne
ciste i na serozne ciste sa papilomatoznim ekrescencijama.
Maligne tumore epitelnog porekla grupiemo u primarne solidne karcinome jajnika i
cistine adenokarcinome jajnika. Cistini adenokarcinomi jajnika mogu da budu
serozni cistoadenokarcinomi i pseudomucinozni cistoadenokarcinomi.
Drugu grupu ovarijalnih tumora ine tumori vezivnog tkiva.
Od benignih tumora vezivnog tkiva mogu da se na jajniku jave fibromi, fibromiomi,
fibrohondromi i fibroosteomi.
Od malignih tumora vezivnog tkiva postoje sarkomi, rabdomiosarkomi,
melanosarkomi. Svi su veoma retki.
Treu grupu tumora ine teratomi i sloeni tumori.
Teratomi su prave neoplazme kaje se takode esto javljaju na jajnicima. Od njih su
najei dermoidi, a zatim su redi solidni ovarijalni teratomi.
U sloene tumore jajnika spadaju takozvane strume jajnika, horionepiteliom i
mezonefrom.
Funkcionalni tumori jajnika, ine etvrtu grupu ovarijalnih tumora. Njih delimo na dve
podgrupe:
podgrupa feminizirajuih tumora gdje spadaju tumori granuloznih elija i tekomi
podgrupa maskulinizirajuih tumora - arenoblastomi i ovarijalni tumori slini tkivu
nadbubrega.
U petu grupu spadaju neklasifikovani tumori jajnika, i to
Brenerov tumor i
disgerminoma ovarijuma.
Pored primarnih postoje i sekundarni i metastatski karcinomi jajnika.
Sekundarni karcinomi nastaju malignom degeneracijom benignih tumora jajnika,
metastatski potiu od malignih ognjita gastrointestinalnog trakta, od karcinoma
dojke, od karcinoma materice, karcinoma titne lezde ili od malignih melanoma.
SIMPTOMATOLOGIJA
Tumori jajnika dok su mali, bilo da su benigni ili maligni, ne izazivaju nikakve smetnje niti
daju simptome po kojima se mogu otkriti. Retko mogu biti uzrok neurednim krvarenjima,
amenoreji ili sterilitetu, zbog ega se bolesnica obraa lekaru. U toj fazi bolesti tumori jajnika
dijagnostikuju se kao sluajan nalaz pri kontrolnom pregledu. Simptomi kod postojanja
tumora na jajniku javljaju se tek kada oni svojom veliinom ponu da izazivaju oseaj
prisustva stranog tela u abdomenu bolesnice ili kada pritiskom na susedne organe izazivaju
poremeaj njihove funkcije, prvenstveno funkcije beike i rektuma. Isto tako mogu se javiti
bolovi, ali oni se obino javljaju tek ako nastupi neka od komplikacija koje mogu da prate
ovarijalne tumore. Postojanje ovarijalnih tumora ustanovljava se kombinovanim pregledom.
Rede se tumor, ako je znatnijih dimenzija, moe zapaziti ili opipati preko trbunog zida.
Pri ginekolokom pregledu, u sluaju postojanja ovarijalnog tumora, tumor se opipava,
zavisno od njegove veliine, u maloj karlici ili u trbunoj duplji sa strane od materice. Rede,
dok su jo relativno mali, iako su slobodni i na dugakoj peteljci, tumori se mogu opipati
ispred materice ili iza nje u Duglasovom prostoru. Kod velikih ovarijalnih cista ponekad se
telo materice teko moe da ispalpira, pa se u tom sluaju, naroito ako u isto vreme postoji i
amenoreja, moe posumnjati i na graviditet. U takvoj situaciji odsustvo sigurnih znakova
trudnoe, neosetljivost tumora na hormon zadnjeg renja hipofize, njegova konzistencija i
poloaj tumora izvan materice ustanovljen pomou sondiranja materine duplje ili
histerosalpingografijom omoguava postavljanje tane dijagnoze. Neto je tea diferencijalna
dijagnoza, u tim okolnostima izmeu tumora jajnika i vanmaterine trudnoe. Osim toga,
postojanje velike ovarijalne ciste koja ispunjava celu trbunu duplju, moe izazvati

diferencijalnodijagnostike tekoe izmeu ovarijalne ciste i ascitesa. Postavljanje tane

dijagnoze, odreivanje poloaja, veliine i prirode tumora danas je veoma uproeno i
olakano korienjem ehografije, koja takode veoma mnogo pomae u reavanju
diferencijalnodijagnostikih problema.
Kada se ustanovi postojanje ovarijalnog tumora, potrebno je nastojati da se utvrdi da li je u
pitanju pseudotumor ili prava neoplazma jajnika. Ovo je vano iz terapijskih razloga, jer se
kod pseudotumora ne mora uvek koristiti operativno leenje, a kod pravih tumora po pravilu
operacija je terapija izbora.
Ako se posumnja ili postavi dijagnoza pravog tumora, teko je daljim ispitivanjima sa
sigurnou ustanoviti benignu ili malignu prirodu bolesti. Ipak, iako se u svakom sluaju
primenjuje operativno leenje, dobro je ako se pravi karakter neoplazme ustanovi jo pre
operacije. U tom sluaju, preoperativna priprema ili, ak, i preoperativna terapija sprovedu se
adekvatnije. I pored svih tekoa, u odmaklim sluajevima bolesti ve i obinim
ginekolokim pregledom moe se sa prilinom sigurnou postaviti diferencijalna dijagnoza
izmeu benignih i malignih tumora jajnika. U tome veliku pomo mogu da prue pomone
dijagnostike metode, prvenstveno pregled sedimenta punktata dobijenog iz tumora ili ascita,
pri emu se punktat sedimentira i boji po metodi papanikolau. Ve i samo prisustvo ascita kod
postojanja ovarijalnog tumora ili sa izvesnom verovatnoom govori o malignom karakteru
procesa.

Pseudotumori jajnika
Retencione ciste. Ovo su veoma esti tumori koje u praksi viamo na jajnicima. Nastaju iz
nezrelih folikula ili degenerisanog utog tela pod dejstvom upalniih, cirkulatomih i
promenjenih hormonskih uticaja. Medu njima razlikujemo folikulinske i luteinske ciste i
folikulinske i luteinske hematome.
Folikulinske ciste veoma se esto nadu na jajniku bilo u vidu mnogobrojnih mehuria veliine
zrna prosa do zrna graka, kada govorimo o mikrocistikoj degeneraciji jajnika ili, pak, u vidu
pojedinanih cista koje delimino ili potpuno zahvataju tkivo jajnika i pokatkad dostignu
veliinu mandarine. Mikrocistina degeneracija je promena koja zahvata oba jajnika. Smatra
se da ona nastaje kao posledica delovanja dugotrajnih upalniih drai na jajnik zbog ega
folikuli u zrenju ne pretrpljuju atreziju, ve se umesto toga pretvaraju u male ciste priblino
jednake veliine i istanjenih zidova. Jajnici su uveani do veliine zelenog oraha ih manjeg
kokoijeg jajeta, elasticnovrste su konzistencije, beliasosivkaste boje i neravne povrine.
Tunica albuginea je zadebljana i posejana mnogobrojnim sitnim, cisticnim tvorevinama koje
dostiu veliinu zrna graka do veliine kotice trenje. Na preseku, u kori jajnika takode se
vidi vei broj ovakvih cistinih tvorevina. Smatra se da su to sazreli De Grafovi folikuli kod
kojih je izostala ovulacija. To potvruje i odsustvo ostataka utih tela na jajnicima. Ovo stanje
obino ne zahteva nikakvo posebno leenje. Ako se ipak za to ukae potreba, u terapiji
mikrocistine degeneracije jajnika koristi se parcijalna, najbolje klinasta resekcija jajnika.

Folikulinske ciste jajnika

To su pojedinani pscudotumori jajnika, odnosno rctcncione ciste, koje nastaju iz De
Grafovog folikula kad izostane ovulacija. Zbog dalje produkcije folikulinske tenosti meak
se sve vie uveava tako da folikulinska cista moe da dostigne veliinu mandarine. Ovi
pojedinani cistini tumori jajnika veoma su slini pravim neoplazmama i od njih se razlikuju
samo pri mikroskopskom pregledu nalazom kuboidnih elija granuloznog sloja i ponekad
nalazom zrnastog breuljka sa jajnim elijama.
Folikulinske ciste nemaju veliki kliniki znaaj i ne zahtevaju posebno leenje, jer posle
izvesnog vremena spontano iezavaju. Pojedinane folikulinske ciste esto pr.cnu pri
pregledu i za razliku od pravih cista ne recidiviraju. Prskanje ovakvih cista obino prolazi bez
veeg krvarenja i bez ozbiljnijih klinikih simptoma, te ne zahteva posebnu terapiju. Samo pri
obilnoj hemoragiji iz zida prsnute ciste stvara se klinika slika abdominalnog krvarenja slina,
ali obino sa daleko lakim simptomima, klinikoj slici rupture jajovoda kod vanmaterine
trudnoe. Tada je leenje operativno. Ukoliko doe do operacije poeljno je da se odstrani
sama cista, a da se ovarijalno tkivo to vie sauva, kako se obo leli jajnik ne bi izbacio iz
funkcije.
Ciste utog tela. Ciste utog tela iako rede od folikulinskih cista takode se esto viaju na
jajnicima. Nastaju uveanjem utog tela i ispunjavanjem njegovog centralnog dela tenou

koja se sve vie iri i sniava zid nastale cistine formacije. Njihov zid mogu da ine elije
granuloze ili teke interne, po emu se i razlikuju dalje podgrupe ovih cista. Pojedine ciste
mogu dostii prilinu veliinu i moe doi do njihovog uvrtanja oko peteljke, to zahteva
hitnu hirurku intervenciju. U veini sluajeva nije potrebno nikakvo leenje, jer luteinske
ciste posle izvesnog vremena spontano iezavaju. Ako doe do njihovog prskanja, moe da
nastupi intraabdominalno krvarenje sa klinikom slikom kao kod ektopine trudnoe. U
takvoj situaciji terapija je operativna i pri tome treba nastojati da se sauva to vie zdravog
tkiva jajnika.
Osim cista utog tela, mogu nastati i takozvane luteinske ciste, koje postaju iz luteinizovanog
perzistirajueg folikula (corpus luteum atreticum). Ovakve ciste sreu se i kod grozdaste
mole, i to obino obostrano. Kod grozdaste mole otklanjanjem molamog tkiva povlae se i
ciste, a u retkim sluajevima, ako ne nastupi spontana regresija ciste, Icenje je operativno.
Osim folikulinskih. i luteinskih cista jajnika, na njemu mogu da se vide i hematomi meska ili
hematomi utog tela. Kliniki znaaj ovih hematoma je u tome to moe doi do njihove
mpture i do intraabdominalnog krvarenja, ija je simptomatologija veoma slina, ali po
pravilu mnogo manje dramatina, klinikoj slici vanmaterine trudnoe.
Kao to smo pomenuli, u svim sluajevima ruptura, bilo folikulinskih, luteinskih cista ili
hematoma, ukoliko doe do obilnijeg intraabdominalnog krvarenja, postavlja se pitanje
diferencijalne dijagnoze izmeu ovih stanja i rupture jajovoda kod vanmaterine trudnoe.
Klinika slika je gotovo istovetna, osim to je kod vanmaterine trudnoe intraabdominalno
krvarenje obilnije, pa je samim tim i klinika slika tea. Osim toga, veliku pomo u
postavljanju dijagnoze mogu da prue i anamnestiki podaci. Krvarenju iz prsnutog zida ciste
ili hematoma, po pravilu, intraabdominalnom krvarenju, ne prethodi izostanak menstruacije
niti se javljaju drugi znaci bremenitosti, to se inae zapaa ako je u pitanju ektopina
trudnoa. U krajnjoj liniji sa praktinog stanovita terapije nije ni posebno vano da se uvek
postavi precizna diferencijalna dijagnoza prirode intraabdominalnog krvarenja, jer je leenje u
svim sluajevima ovog stanja operativno. Otvara se trbuna duplja, otklanja uzrok krvarenja,
zatvaraju se prekinuti krvni sudovi, odstranjuje tena i koagulisana krv iz abdomena,
nadoknauje izgubljena krv bolesnici transfuzijom krvi odgovarajue grupe. Pri tome se vodi
rauna da se kod mladih ena odstrane samo oboleli organi, kako bi se sauvalo to vie
funkcija ostavljenih zdravih tkiva i organa.

Pravi tumori jajnika

Tumori jajnika epitelnog porekla. Pravi tumori jajnika epitelnog porekla mogu biti benigni i
maligni. Benigni se dele na serozne ciste i cistadenome i na pseudomucinozne ciste ili
pseudomucinozne cistadenome. I jedni i drugi su vrlo esti i sreu se u oko 45% svih tumora
jajnika.
Serozne ciste ili cistadenomi. Ove neoplazme po uestalosti predstavljaju jednu etvrtinu
svih benignih tumora jajnika. To su tumori tankog zida, obloenog jednim redom niskih elija
i odvojeni vezivnim omotaem od ovarijuma. Po poreklu potiu od elija germinativnog
epitela sa povrine jajnika. Ispunjeni su bistrom albuminskom tenou niske specifine
teine. Ovarijalne serozne ciste obino su jednostrane, ali se u oko 15 do 20% mogu
istovremeno javiti na oba jajnika. Ovi tumori mogu da dostignu znatnu veliinu (si. 46). To su
tzv. proste serozne ciste jajnika. Osim prostih seroznih cista postoje i ciste sa papilarnim
proliferacijama prema njihovoj upljini. One su obloene kubinim ili cilindrinim epitelom,
ponekad snabdevenim trepljama. Sa unutranje strane takvih cista polaze papilami izrataji
koji mogu da se spajaju i pregrauju cistu u vie odaja. U tom sluaju stvaraju se
multilokularne ciste. Multilokularne ciste mogu da nastanu i istovremenim rastom i spajanjem
vie cistinih tvorevina na jajniku, ije meusobne pregrade vremenom iezavaju. Moe da
se desi da papilame ekrescencije cistinih tumora prodiru ne samo u unutranjost ciste ve i
prema njenoj povrini i da se presauju na okolne organe. Iako se u veini sluajeva radi o
benignim promenama koje iezavaju po operativnom odstranjenju ciste, ipak kod takvih
proliferacija treba biti veoma oprezan, jer se moe u stvari raditi o malignom tumoru.
Ciste jajnika obino ne daju nikakve simptome sve dok svojim rastom ne ponu da vre
pritisak na susedne organe, da remete njihovu funkciju i da deformiu prednji zid donjeg dela
trbuha. Zbog toga to su kod ovarijalnih cista u izvcsnom procentu u pitanju u stvari maligne
neoplazme i to i kod benignih cista postoji opasnost od maligne degeneracije tumora, to se

moe oekivati naroito kod starijih ena, sa leenjem ne treba odugovlaiti. Terapija je
operativna i kod mladih ena, ako ne postoji sumnja da je u pitanju maligni proces, sastoji se
u odstranjenju, same ciste, enukleacijom, odnosno ako to nije mogue odstranjenjem ciste sa
odgovarajuim jajnikom. Kod starijih ena treba uraditi histerektomiju sa obostranom
adneksektomijom (si. 47). Ako postoji sumnja da je cista na jajniku, koju treba odstraniti,
malignog karaktera, a u pitanju je mlada bolesnica kojoj bi trebalo po mogunosti sauvati
organe, onda u toku operacije treba odstraniti samo cistu, izvriti histoloki pregled ex
tempeore (u toku same operacije) i na osnovu toga pregleda odluiti se samo za cistektomiju
ako je nalaz benigan, ili za histerektomiju sa obostranom adneksektomijom ako se pokae da
je cista maligna.
Jasno je da operacijom odstranjeno tkivo, ak i ako je u toku intervencije uraen pregled ex
tempore, treba uvek obavezno histoloki obraditi i mikroskopski pregledati. Ovo utoliko pr.
to je makroskopska dijagnoza u pogledu karaktera samog procesa nesigurna i to, osim toga.
i kod benignih cistinih tumora moe vremenom nastupiti maligna degeneracija. Istovremeno,
ovim se proverava valjanost rezultata mikroskopskog pregleda tkiva dobijenog u toku
operacije ex tempore, koji ponekad takodc moe biti netaan.
Pseudomucinozne ciste jajnika ili eneteroidne ciste
kako ih mnogi nazivaju zbog toga to njihov epitel donekle podsea na epitet creva., takoe
su veoma este i predstavljaju neto oko etvrtinu svih ovarijalnih tumora. Njihova unutranja
povrina obloena je cilindrinim epitelom, sa bazalno postavljenim silnim jedrima i
uglavnom je glatka. U elijama epitela ovih cista stvara se mukoidna supstanca pseudomicin.
Zbog toga se ove ciste nazivaju i mukoidnim. Pseudomicin se izluuje iz epitelnih elija i u
vidu guste, viskozne i zamuene elatinozne mase ispunjava upljinu ciste.
Pseudomucinozne ciste obino se javljaju jednostrano, renjevite su povrine i multilokularne
su sa veoma istanjenim zidom
One mogu da dostignu ogromnu veliinu, i to su najvei tumori otkriveni u ovjeijem
organizmu. Danas su tako veliki tumori veoma
retki, jer se rano otkrivaju i na vreme operativno odstranjuju. Kod veih cistinih tumora
moe doi do stvaranja sraslina izmeu njih i trbunog zida ili drugih trbunih organa,
prvenstveno omentuma i crevnih viju
ga. Osim toga, kod takvih tumora postoji opasnost od uvrtanja njihove peteljke. Ako nastupi
prskanje ciste, izlije se njen sadraj u trbunu duplju i nastaje stanje nazvano pseudomyxoma
peritonei. U takvoj situaciji izliven sadraj se pod dejstvom crevne peristaltike raznese u sve
delove trbune upljine i poto se teko resorbuje, dovodi do nastajanja hroninog
nadraajnog peritonitisa i stvaranja prostranih sraslina medu trbunim organima. Pri tome
moe doi i do presaivanja izruenih epitelnih elija ciste i stvaranja metastatskih ognjita na
trbunim organima. I kod pseudomucinoznih cista u izvesnom procentu sa zida ciste, prema
upljini, razvijaju se papilomatozni izrataji u kojima mogu da se kriju ognjita maligne
degeneracije. Maligna degeneracija, prema dananjim shvatanjima, javlja se u 10% sluajeva
ovih tumora. To se naroito moe oekivati kod bolesnica u odmaklim godinama,
Pseudomucinozne ciste, kao i prosti serozni cistadenomi, u poetku se razvijaju bez naroitih
simptoma i, kao i prvi, otkrivaju se sluajno pri kontrolnom pregledu. Prve simptome ovi
tumori daju tek kad svojom veliinom ponu da vre znatnu kompresiju na susedne organe
izazivajui poremeaj njihove funkcije i eventualne bolove, ili kada se jave komplikacije koje
mogu da prate ove tumore. Tako, na primer, ako doe do prskanja ciste, javljaju se jaki bolovi
esto praeni znacima kolapsa i peritonealnog nadraaja. Isto tako, u sluaju torzije ciste oko
njene peteljke, javljaju se znaci akutnog abdomena koji zahtevaju hitnu operativnu
intervenciju.
Kao i kod seroznih i kod pseudomucinoznih ovarijalnih cista terapija je operativna. Operaciji
se pristupa im se otkrije postojanje cistinog tumora na jajniku. Kod mladih ena odstranjuje
se cista, po mogunosti enukleacijom, uz ouvanje zdravog ovarijalnog tkiva. Kod postojanja
cistinih promena na oba jajnika kod ena posle menopauze i u sluaju sumnje na malignitet
vri se histerektomija. sa obostranom adneksektomijom Kod mladih ena, ako postoji sumnja
na malignitet. treba u toku operacije izvriti mikroskopski pregled iseka sa tumora, pa ako se
iskljui maligni proces, treba nastojali da se sauva bar malo ovarijalnog tkiva.

Karcinom jajnika

Karcinom jajnika moe biti primaran i sekundaran, a na jajniku mogu da se razviju i

metastatska ognjita karcinoma druge lokalizacije. Primaran karcinom jajnika razvija se na
ovarijalnom tkivu kao takav od poetka, a sekundaran nastaje metaplazijom i malignom
degeneracijom u poetku benignih cistinih tumora. Karcinom jajnika relativno je esto
oboljenje. Prema nekim autorima, on se sree u oko 15% svih ovarijalnih tumora. Uestalost i
procenat uea karcinoma jajnika u odnosu na druge ovarijalne tumore raste sa starou
bolesnice. Kod bolesnica mladih od 20 godina tumori na jajniku, po pravilu, su benigni. U
doba od 20 do 30 godina odnos dobroudnih prema malignim tumorima je 90 prema 10, a
izmeu 30 i 40 godina smatra se da su 80% tumora jajnika benigni. Sa starou procenat
malignih neoplazmi se poveava tako da izmeu 50. i 70. godine starosti procenat malignih na
celokupan broj tumora jajnika iznosi vie od 50. Posle 70. godine procenat malignih tumora
neto se smanjuje. Kod malignih neoplazmi jajnika najee se radi o cistadenokarcinomu,
dok je adenokarcinom pseudomucinoznih elija znatno redi. Isto tako, i solidan karcinom
jajnika retko se javlja.
Bolest obino poinje na jednom jajniku pa se kasnije, verovatno limfnim putem, iri i na
drugi. Kod solidnog karcinoma jajnika dolazi do uveanja jajnika u celini. Tumor je
renjevite grade, vrste konzistencije, obino glatke povrine. U poetku tumor na jajniku je
ogranien vezivnom ahurom, a kasnije maligno tkivo probija ovu ahuru, pa maligne elije
ubrzo prelaze u peritonealnu upljinu i na okolne organe. Vrlo esto uskoro dolazi do pojave
ascita u trbunoj duplji
Slinog su razvoja i adenokarcinomi cistinih tumora jajnika. U poeku pri pregledu ima se
utisak da postoji obina jednostrana ovarijalna cista. Ponekad se, meutim, cista nade i na
drugom jajniku. Papilame i maligne eskrescencije najpre se* razvijaju u unutranjosti tumora,
a uskoro prolaze kroz zid ciste i prelaze na peritoneum stvarajui ascit sukrviastog izgleda.
Maligni proces limfnim putem rano prodire du jajovoda i
dovodi do stvaranja metastaza. Maligne elija mogu da predu i na zid materice i da na njemu
dovedu do stvaranja malignih ognjita. Izmeu karcinoma jajnika i okolnih organa,
prvenstveno creva, mogu da se stvaraju priraslice. Desi se esto kod karcinoma jajnika,
naroito u odmaklim sluajevima, da se u Duglasovom prostoru iza materice mogu da nadu
inklavirana, vrsta, nepokretna, kvrgasta ognjita razliite veliine. Ovo treba imati na umu
pri ginekolokom pregledu i postavljanju dijagnoze. Osim toga, u odmaklim i zaputenim
sluajevima karcinoma jajnika dolazi do presaivanja malignih elija na visceralni i
parijetalni peritoneum sa mnogobrojnih, difuzno rasejanih, manjih ili veih metastatskih
ognjita i sa stvaranjem velike koliine ascita. Ovakvo stanje naziva se karcinoza
peritoneuma.
Prema podacima dobijenim klinikim ispi_ rivani em i na osnovu operativnog nalaza i
karcinomi ovarijuma mogu se grupisati u etiri klinika Stadijuma. U prvom stadijumu
maligni
proces zadrao se na jajnicima. U prvom A stadijumu on zahvata samo jedan ovarij um.
Ascita nema. Pri tome kapsula tumora moe biti rupturisana ili ela. U prvom B stadljiimu
tumor zahvata oba jajnika, ali bez pojave ascita. I ovde je kapsula tumora ela ili rupturisana.
U prvom C stadijumu tumor je zahvatio jedan ili oba jajnika, ali se u trbunoj duplji nalazi
ascit sa malignim elijama u njemu. I tu moe kapsula tumora biti cela ili rupturisana. U
drugom stadijumu pored jednog ili oba jajnika maligna lezija prelazi i na susedne organe u
maloj karlici. Ako su njome zahvaeni samo jajovodi ili i materica i drugi jajnik, onda je u
pitanju II A stadijum, a ako su angaovani i drugi karlini organi, u pitanju je II B stadijum. U
treem stadijumu pored jednog ili oba jajnika maligni proces dospco je svojim metastazama
izvan male karlice do organa trbune duplje (omentum, peritoneum, tanko crevo i njegov
mezcnterijum). U etvrtom stadijumu maligni proces, osim na jajnicima i u maloj karlici, daje
udaljene metastaze ak i na organima izvan trbune duplje.
Dijagnoza karcinoma jajnika u ranom stadijumu obino je teka i nepouzdana, jer kod ovog
oboljenja nema ranih simptoma, a kada se ipak
jave, oni su oskudni i nckarakteristini. To naroito vai za makroskopsku dijagnozu koja se
postavlja samo na osnovu izgleda tumora. Po pravilu, na karcinom jajnika treba pomisliti kod
svake starije ene kod koje se otkrije tumor na jednom ili na oba jajnika. Dijagnoza malignog
tumora utoliko je verovatnija ukoliko je tumor neravne, kvrgaste povrine, vrste

konzistencije, srastao sa okolinom i ukoliko je praen ascitom. Za maligni proces naroito

govori postojanje kvrgastih, vrstih, fiksiranih tumoroznih masa u Duglasovom prostoru.
Ipak, definitivna dijagnoza moe da se potvrdi tek pri uzimanju isecka, pri celioskopiji ili na
operacionom stolu. Nekad je ak i makroskopsla izgled tumora nekarakteristian i dijagnoza
samo na osnovu njega nepouzdana, pa je zato potrebna histoloka potvrda. U stavljanju
dijagnoze malignog tumora jajnika moe da pomogne i pregled sadraja dobijenog punkcijom
Duglasovog prostora ili tumora. Treba znati da je kod ena posle menopauze postojanje
ovarijalnih cisti veoma suspektno na malignitet, te se u takvim sluajevima obavezno odmah
po stavljanju dijagnoze pribegava operaciji. Leenje kod karcinoma jajnika i inae je
operativno, pa sa operacijom ne treba odugovlaiti ni kod mladih bolesnica.
Terapija. Za povoljan terapijski rezultat poeljno je to ranije otkrivanje bolesti. Ako se bolest
rano dijagnostikuje, dok je jo u operabilnom stadijumu, najbolja terapijska mera je
operativna intervencija koja se sastoji u tmaifioj histerektomiji sa obostranom
adneksektomijom. No i tada, iako nema znakova da je bolest prela na susedne organe male
karlice i da je dala udaljene metastaze, kod veine bolesnica operativno leenje treba dopuniti
odstranjenjem omentuma i kasnije, ubrzo po oporavku, uz konsultaciju nadlenog
konzilijuma, daljom citostatskom terapijom ili jonizujuim zraenjem. U sutini, slian
postupak primenjuje se i u odmaklim sluajevima kada se maligni tumor ne moe u celini
ekstirpirati. Tada se u toku operacije odstrani onoliko malignog tkiva koliko je mogue, pa se
kasnije, neposredno po postoperativnom oporavku daju eitostatici i sprovodi se jonizu, jue
zraenje. Da bi se postigao to bolji uspeh u terapijskoj primeni citostatika, ove medikamente
treba davati to due, prema ustaljenom
protokolu leenja uz redovnu kontrolu stanja bolesnice. Veoma je vano, uz to, ne zadravati
se na korienju samo jednog citostatika, jer maligni proces postaje uskoro refrakteran na
njega, no treba sukcesivno kombinovati. vie preparata (za to danas postoje posebni
meunarodni protokoli). U odmaklim inoperabilnim sluajevima, posle ili bez eksplorativne
laparotomije, leenje se sprovodi kombinovanjem jonizujueg zraenja i citostatika ili, pak,
samo citostaticima. lako, osim u vrlo retkim sluajevima, terapija samo citostaticima ne
dovodi do definitivnog izleenja, ona je ipak od velike koristi, jer u mnogim sluajevima
usporava tok malignog procesa, smanjuje ili kupira stvaranje ascita, olakava subjektivno
stanje bolesnice, smanjuje maligne infiltrate i produuje ivot bolesnice. U izvesnim, prilino
retkim sluajevima, kod tumora osetljivih na citostatsku terapiju, moe doi i do dugotrajnih
remisija bolesti. U odmaklim sluajevima karcinoma jajnika citostatici se mogu da aplikuju i
lokalno, na mesto malignog tumora, pomou za to podesnih metoda. Lokalnim dejstvom na
maligni proces smanjuju se subjektivne tegobe bolesnice i produuje joj se ivot U toku
leenja citostaticima treba voditi rauna o njihovom toksinom dejstvu i prateim pojavama
koje ga karakteriu. Zbog toga treba povremeno kontrolisati kliniki izgled i stanje bolesnice,
a takoe i laboratorijskim analizama treba ispitivati stanje jetre i broj leukocita. Iako
se citostaticima postiu izvanredna poboljanja; ipak su ova poboljanja najee kratkotrajna.
Posle toga maligni proces postaje refrakteran na hemoterapiju i nastavlja svoj razvoj bez
obzira na upotrebu citostatika. Prema tome, u najveem broju sluajeva ovim medikamentima
samo se produuje ivot, a ne postie se definitivno izleenje,
Za uspeh u leenju kod malignih tumorajajnika najvanija je rana dijagnoza i blagovremeno
preduzeto leenje. To se moe pravilno realizovati jedino dobro organizovanom
ginekolokom slubom i sprovodenjem zdravstvenog vaspitanja ena, koje treba da se bar
jednom godinje podvrgnu ginekolokom pregledu.
Metastatski tumori jajnika. Ve smo ranije pomenuli da se na jajnicima mogu da jave i
metastaze malignih tumora drugih organa. U takvim sluajevima najee se radi o
metastazama tumora gastrointestinainog trakta, dojki, jetre i materice. Ponekad je teko
ustanoviti primarno ognjite iz kog potiu ove metastaze. Zanimljivo je da metastatski tumori
mogu dostii znatne razmere i izazvati velike smetnje, dok primamo arite moe biti maleno
i ne mora uzrokovati jasne simptome. Prava dijagnoza i poreklo metastatskih karcinoma
jajnika postavlja se, osim klinikim ispitivanjem i nalazom primarnog ognjita, jo i
histolokim pregledom odstranjenog tumora jajnika.
Medu metastatskim malignim turnorima jajnika posebno mesto zauzimaju Krukenber

govi tumori koji prate primami karcinom gastrointestinalnih organa (si. 48).
Prognoza kod ovakvih bolesnica je loa. Terapija je operativna i sastoji se u hirurkom
odstranjenju primarnog i metastatskog arita. Danas se i u ovakvim sluajevima pokuava
davanje citostatika.

Tumori vezivnog tkiva jajnika

Od benignih vezivnotkivnih tumora jajnika najee se sreu fibromi jajnika, koji potiu od
ovarijalne strome. Ovi tumori prilino su retki i predstavljeni su vrstim neoplazmama koje
ee zahvataju jajnik u celini, a rede samo jedan njegov deo. Pri tome je fibrom od zdravog
tkiva jajnika ograen vrstom fibroznom ahurom. Fibromi jajnika ee se javljaju
istovremeno na oba ovarijuma i tada su obino nejednake veliine. Veoma retko ascit i
hidrotoraks prate fibrom jajnika i tada je u pitanju tzv. Meigsov sindrom. Pri postojanju ovog
sindroma, budui daje u pitanju benigna neoplazma, ukoliko se ovarijalni tumor odstrani
operacijom, ascit i hidrotoraks spontano se povlae.
Terapija ovarijalnih tumora uvek je operativna.
Maligni tumori jajnika vezivnog porekla su veoma retki i u takvim sluajevima najee je re
o sarkomu_Jajnika. Sarkom jajnika javlja se u mladim godinama i vrlo je maligan. Ovaj
tumor se teko dijagnosti
kuje, lei se operativnim putem i zraenjem i veoma je loe prognoze.

Teratomi i kompleksni tumori jajnika

Teratomi jajnika su embrionalni tumori i odlikuju se time to u sebi sadre tkivne elemente
sva tri klicina lista ovuluma (si. 49).
Medu teratomima jajnika najee su dermoidne ciste, koje se obino javljaju jednostrano, a
retko su i bilateralne. Dermoidne ciste jajnika predstavljaju tumore embrionair nog porekla sa
tkivom koje prvenstveno potie od embrionalnog ektoderma. Pored upljine ispunjene
neprovidnim, zejtinastim, masnim sadrajem u dermoidu mogu da se nadu elementi rskavice,
kosti, koe, dlaka, miia itd.
Dermoidne ciste relativno su este i po nekim autorima predstavljaju otprilike 15% svih
ovarijalnih tumora. Najee se otkrivaju u doba polne zrelosti ene. Ukoliko se ranije ne
dijagnosikuju i ne odstrane, mogu da rastu i da vremenom dostignu veliinu od muke pesnice
do glave oveka. Mogu da budu praene sterilitetom, zbog ega se ponekad ena po prvi put i
obrati lekaru. Inae, obino ne daju nikakve simptome dok ne porastu toliko da ponu da vre
pritisak na susedne organe i dovedu do remeenja njihove funkcije i do oseaja bola. Pri
pregledu bolesnice sa dermoidnom cistom lekar ima oseaj da je cista teka i da pada u
prvobitan poloaj kad se iz njega odgurne. U takvoj situaciji primena ultrazvuka olakava
stavljanje tane preoperativne dijagnoze. I dennoidne, kao i ostale ciste jajnika, mogu da se
uvrnu oko svoje peteljke, da prsnu i izliju svoj sadraj u trbunu duplju i da se inficiraju.
Osim toga, dermoidne ciste mogu da probiju zid susednih organa (prvenstveno rektum) i da u
njih izliju svoj sadraj. Leenje je operativno i sastoji se u odstranjenju dermoida, po
mogunosti uz ouvanje zdravog jajnikog tkiva, to se retko moe uiniti.
Ostali teratomi i sloeni tumori jajnika su retki i za ginekologe interesantni uglavnom kao
raritet. Jedan od njih je i maligni teratom jajnika. To je veoma maligan tumor koji po svom
izgledu i gradi makroskopski podsea na dermoid. Tumor je obino mali, ali veoma brzo raste
tako da za kratko vreme ispuni malu karlicu i trbunu duplju. Ima tendenciju da probije
kapsulu i da se iri na susedne organe. Njegova prava dijagnoza postavlja se tek na
operacionom stolu ili jo ee i sigurnije pri histolokom pregledu operativno odstranjenog
preparata.

Funkcionalni tumori jajnika

Ovu grupu ine hormonski aktivni tumori, odnosno tumori koji lue hormone i na taj nain
izazivaju odreene promene u organizmu ene. Potiu od elija koje u normalnim
okolnostima u jajnicima obavljaju endokrinu funkciju i prema tome da li se u njima u
patolokim okolnostima produkuje viak enskih ik" mukih polnih hormona, delimo ih na
feminizirajue i maskulinizirajue tumore. I jedni i drugi prilino su retki. Dijagnoza ovih
tumora preoperativno se postavlja na osnovu pravilno uzete anamneze, ginekolokog pregleda
dopunjenog ehografijom i hormonskim ispitivnjima, mikroskopskim pregledom
endometrijuma dobijenog eksplorativnom kiretaom, a postoperativno histolokim pregledom

operativno odstranjenog preparata.

Feminizirajui tumori jajnika. Kod feminizirajuih tumora razlikujemo tumore koji potiu
od elija granuloza i .tumore koji potiu od elija teke. I jedni i drugi veoma su retki.
Tumori granuloze. Tumori granuloze imaju nekarakteristian makroskopski izgled. Javljaju se
obino jednostrano kao glatki, renjeviti tumori razliite veliine, odvojeni fibroznom
ahurom od zdravog ovarijainog tkiva. Na preseku su ukaste boje, mesti mino
kompaktnog, odnosno cistinog izgleda. , Pri histolokom pregledu zapaaju se brojne elije
granuloze koje pokazuju tenju da se redaju u obliku rozete. Pored njih na preparatu se vidi i
oskudno vezivno tkivo. Sami tumori po svom toku obino su benigniv a u izvesnom manjem
procentu moe doi i do maligne degeneracije. Ponekad ih prati prisustvo ascita i hidrotoraks
i onda govorimo o Meigsovom sindromu.
Tumori granuloze mogu da se jave tokom celog ivota ene. Najee se, meutim, javljaju
posle menopauze i u generativnoj periodi ene. U 5 do 10% mogu da se jave ak i pre
puberteta. Kliniki, karekterie ih pojaana estrogena aktivnost koja je naroito uoljiva kod
osoba u predpubertetu i posle menopauze. Kad se jave pre vremena uobiajenog za pubertet,
kod devojica se ispoljavaju znaci prevremenog polnog sazrevanja: uveavaju se dojke i
materica, zatiin se ubrza pojava kosmatosti u predelu stidnog breuljka i pod pazusima,
javljaju se menstrualna krvarenja. Sve ove pojave nestaju ako se tumor odstrani operacijom.
Ako se jave kod ena u kasnijim godinama, karakterie ih postojanje menstrualnog krvarenja i
u vreme kada se inae javlja menopauza sa klimakterij umom, ili povremeno aciklino
krvarenje iz materice kod osoba kod kojih se to zbog odmaklog ivotnog doba ne bi
oekivalo. Pri tome materica moe biti lako uveana, a njena sluznica pod mikroskopom
pokazuje umesto atrofije znake sekretome aktivnosti, odnosno znake hiperplazije. Zbog toga
na ovaj tumor kod starih osoba treba da se posumnja u sluaju krvarenja iz materice, pri
postojanju tumora na jednom od jajnika, zatim kad se histolokim pregledom endometrijuma
postavi dijagnoza sekretome faze ili glandularne hiperplazije i kada se na vaginalnom
razmazii ustanovi jasno dejstvo estrogena. Dijagnoza se najtee postavlja u generativnom
periodu ene i tada je mogua tek histolokim pregledom tumora odstranjenog pri operaciji.
Histoloka potvrda dijagnoze potrebna je i u ostalim sluajevima.
Leenje mladih osoba sastoji se u operativnom odstranjenju samog tumora, a kod ena posle
menopauze, u sluaju velikih tumora i pri sumnji na malignitet, bez obzira na starost
bolesnice, preporuuje se totalna histerektomoja sa obostranom adneksektomijom i po potrebi
naknadnim jonizujuim
zraenjem.
Tumori teka elija.
Tumori teka elija slini su tumorima granuloze po svom estrogenom, odnosno
feminizirajuem dejstvu" (si. 50). To su vrste, vezivnom ahurom ograniene neoplazme
koje se javljaju obino jednostrano i najee su benignog karaktera. Na preseku su ukaste
boje. Makroskopski i po dejstvu teko ih je razlikovati od tumora granuloznih elija. Za
potvrdu dijagnoze potreban je histoloki pregled iseka. Javljaju se obino posle menopauze i
kliniki se ispoljavaju izvesnim uveanjem materice, sekretornom aktivnou, odnosno
hiperplazijom njene sluznicc i metroragijama. Veinom su benignog toka, ali u izvesnom
procentu (8 10%) mogu biti i maligni. Terapija se sastoji u totalnoj histerektomiji sa
obostranom adneksektomijom. Ovo je utoliko lake prihvatiti, poto se tekomi po pravilu
dijagnostikuju kod osoba posle menopauze.
Maskulinizirajui tumori jajnika. Ovi tumori su veoma retki i karakterie ih ispo
ljavanje izvesnih znakova maskulinizacije kod bolesnica kod kojih se jave. Po histolokoj
gradi razlikuju se arenoblastomi i tumori slini tumorima kore nadbubrega.
Arenoblastom. Ovaj tumor javlja se na jajniku kao vrsta, renjevita izraslina male fli srednje
veliine, na preseku kompaktne^ a mestimino i cistine grade. Tumor lui velike koliine
androgena, koji se izluuje preko bubrega, te se nalazi u velikoj meri u mokrai bolesnice. Od
klinikih simptoma najee ga prate znaci defeminizacije, kao to su: gubitak raspodele
masnog tkiva karakteristinog za figuru ene, a samim tim i promena karakteristine figure
ene, i gubitak menstruacije. Uskoro zatim javljaju se i znaci maskulinizacije: hirzutizam,
hipertrofija klitorisa, produbljenje glasa, atrofija dojki, prestanak menstruacija i raspodela
masnog tkiva na telu kao kod mukaraca. Koliina 17ketosteroida u mokrai je poveana i ne

smanjuje se na davanje konizonskih preparata.

Terapija ovih tumora, koji su izuzetno retko malignog karaktera i koji se najee javljaju kod
ena izmeu 20. i 40. godine starosti, iskljuivo je operativna i sastoji se u enukleaciji i
odstranjenju samog tumora, pri emu iezavaju simptomi koji ga prate. Na jajniku mogu da
se jave i tumori slini tumorima kore nadbubrega. I oni produkuju muki polni hormon i
izazivaju maskulinizaciju. Kliniki tok i simptomi poremeaja isti su kao i kod
arenoblastoma. Koliina 17ketosteroida u mokrai bolesnice znatno je poviena. Terapija je
takoe operativna.

Neklasirkovani tumori jajnika

Ovde spadaju dva veoma retka tumora: Brenerov tumor i dizgerminoma jajnika.
Brenerov tumor obino je malen, ali moe dostii i znatnu veliinu. On je vrst i ukaste
boje. Najee se javlja jednostrano kod ena u toku i posle menopauze. Po svom izgledu lii
na fibrom jajnika sa kojim se moe zameniti. Ne daje nikakve simptome niti izaziva tekoe
po kojima bi se mogao razlikovati od drugih solidnih tumora jajnika. Zbog toga se
dijagnostikuje tek histolokim pregledom. Smatra se da je benigne prirode. Maligne
karakteristike pokazuju samo u l 2%. Terapija je operativna.
Dysgerminoma jajnika takoe je veoma redak tumor. To je vrst, inkapsuliran tumor sa
ognjitima istione degeneracije. Po histolokoj grai odgovara seminomu testisa kod
mukaraca. Najee se javlja kod devojica u ranim godinama, ali moe da se javi i kod
odraslih ena u doba pune polne zrelosti. Prate ga simptomi nedovoljne polne razvijenosti i
znaci pseudohermafroditizma. Brzo raste i izvanredno je maligan, a posle hirurkog
odstranjenja veoma esto recidivira. Terapija se sastoji u totalnoj histerektomiji sa
obostranom adneksektomijom.

Komplikacije ovarijalnih tumora

Uvrtanje ovarijalnih tumora (torguatio).
Tumori jajnika, zbog toga to se razvijaju na peteljci ili to cela adneksa sa odgovarajue
strane moe predstavljati peteljku tumora mogu, naroito kada dostignu izvesnu veliinu i
teinu, da se uvrnu oko peteljke i da dovedu do tekog stanja koje karakteriu znaci akutnog
abdomena (si. 51). Uvrtanje ili torziju ovarijalnog tumora, osim njegove" veliine i teine,
predisponiraju i nagla kretanja bolesnice. Po uvrtanju peteljke zbog oteanog proticanja krvi
kroz krvne sudove u njoj, najpre dolazi do pasivne hiperemije u tumoru, a zatim, ako
torkvacija potraje i ako je u sudovima peteljke potpun prekid krvotoka, nastupa i nekroza u
njemu. Ova, ne tako retka komplikacija, ve pri samom nastajanju obino je praena naglim,
veoma intenzivnim bolom, koji najee ne poputa zbog napredovanja nastale kongestije u
uvrnutom organu i time izazvane nekroze u njemu. Bol u abdomenu, lokalizovan na strani na
kojoj je i torkvirani tumor, perzistira, a zajedno sa njim javljaju se i znaci peritonealnog
nadraaja: muka, gaenje, povraanje, miini defans u predelu donjeg dela sa odgovarajue
strane i osetljivost na dodir i pritisak. Sve to dovodi bolesnicu uskoro lekaru koji, zbog
osetljivosti trbunog zida na strani torkvacije i miinog defansa, teko moe da izvri
ginekoloki pregled. Sumnju na pravu prirodu bolesti moe da potvrdi ili da otkloni i pregled
pomou ultrazvuka. Ako se dijagnoza potvrdi, lekar se odluuje za operativnu intervenciju i
odstranjenje ovarijalnog tumora. Ako je uvrtanje peteljke tumora postepeno i ne izaziva i
burne simptome, te se bolesnica ne obrati uvek na vreme lekaru, ovo stanje moe da dovede
do stvaranja prostranih sraslina uvrnutog tumora sa peritoneumom trbune duplje i trbunim
organima. Izuzetno u takvim sluajevima moe da se desi da se tumor otkine sa uvrnute
peteljke, prikai za neki od trbunih organa, najee za omentum, sa kojim je moda i ranije
srastao, i da kao takav nastavi da vegetira u trbuhu. Kod takvih formi torzije adneksnih
tumora tanu dijagnozu ponekad je dosta teko postaviti, jer i simptomi bolesti mogu biti
nekarakteristini. U svakom sluaju bilo da je u pitanju akutno, totalno ili postepeno i
parcijalno uvrtanje adneksnog tumora, dijagnoza se mnogo lake ustanovi ako bolesnica doe
lekaru sa anamnestikim podatkom da ve od ranije ima cistu najednom od jajnika. Kod
akutnog abdomena nastalog zbog uvrtanja peteljke adneksnih tumora, kao i kod sluajeva
nepotpune i postepene torzije, terapija je iskljuivo operativna i sastoji se u otvaranju trbune
duplje i odstranjenju obolelog, uvrnutog organa.
Infekcija ovarijalnih tumora je druga komplikacija koja ih prati. Ona se ee vida kod
cistinih nego kod solidnih tumora i fibroma. Do infekcije dolazi bilo ushodnim ili limfnim

putem preko materice i adneksa, bilo, pak, prodiranjem patogenih mikroorganizama iz

zavrnih partija creva preko sraslina. Infekcija se ee vida kod malih nego kod izrazito
velikih ovarijalnih tumora. Ukoliko se javi infekcija takvih tumora, obino dolazi do
zagnojavanja u njima, a ako se zagnojen tumor ne odstrani blagovremenom hirurkom
intervencijom, postoji opasnost razaranja zida tumora i njegovog pranjenja u trbunu duplju
ili susedne organe: rektum, beiku ili vaginu. Deava se ponekad da se zagnojena cista spoji
sa proirenim jajovodima i da se stvori tubo ovarijalni apsces.
Simptomi ovakvog oboljenja su isti kao i kod infekcija ostalih organa male karlice, samo
mogu biti jo naglaeniji. Leenje je operativno, pri emu treba voditi rauna da se tumor
odstrani u celini i da se gnojav, inficiran sadraj iz zagnojene ciste ne izlije u trbunu duplju.
U svakom sluaju, trbunu duplju treba drenirati, a bolesnici lokalno i parenteralno treba dati
antibiotike.
Ruptura ovarijalne ciste je takode komplikacija koja moe biti posledica postojanja cistinuh
tumora jajnika. Rupturi ovarijalne ciste pogoduju spoljanje povrede, naglo povienje pritiska
u samoj cisti zbog eventualnog krvarenja ili zagnojavanja i oteenja zida ciste procesom
upale ili prodiranjem proliferativnih izrataja kroz njega. U sluaju rupture ovarijalne ciste
dalji tok bolesti i situacija bolesnice zavise od kakvoe sadraja rupturisanog tumora. Ako se
radi o seroznoj cisti, koja nije naroito velika, njen se sadraj brzo i lako resorbuje, pa ne
dolazi do naknadnih komplikacija. Komplikacije mogu nastati ako se pri rupturi javi
krvarenje zbog koga je potrebna hitna operacija. Pseudomucinozni sadraj mukoidnih cisti i
zejtinast sadraj dermoida ne mogu da se resorbuju, te dovode do adhezivne reakcije okolnog
peritoncuma izazivajui lokalni ili difuzni adhezivni peritonitis. Izlivanje inficiranog sadraja
iz prsnute zagnojene ciste jajnika izaziva lokalizovan, ili ee difuzan peritonitis. a prskanje
cistinih tumora sa ijeg zida polaze papilomatozm izrataji, dovodi do presaivanja elija
tumora i do stvaranja i razvoja novih ognjita neoplazme na trbunim organima i
peritoneumu. To je praeno nastajanjem prostranog adhezivnog procesa koji remeti normalne
funkcije trbunih organa. Prskanje zidova malignih cistinih tumora izaziva izlivanje njihovog
sadraja, stoje praeno stvaranjem metastatskih ognjita po svim organima trbune duplje.
U svim navedenim sluajevima treba intervenisati laparotomijom i odstraniti prsnutu cistu i
njen sadraj iz trbune duplje.
Adhezije ovarijalnih tumora sa susednim organima mogu da nastanu i bez uvrtanja njihove
peteljke. To se naroito esto deava sa manjim ovarijalnim tumorima koji padnu u Duglasov
prostor i lako srastu sa zadnjom stranom materice i peritoneuma Duglasovog prostora. Isto
tako, veoma su este adhezije tumora jajnika sa omentumom.
Osim ovih komplikacija, ovarijalni tumori mogu da se komplikuju i malignom
degeneracijom, to je relativno retka pojava. No, iako je retka, uestalost maligne
degeneracije razliita je kod razliitih tipova ovarijalnih tumora. Ona je utoliko ea ukoliko
su u pitanju bolesnice odmaklijih godina starosti.
Osim malignih promena u kompaktnim, solidnim tumorima jajnika mogu da se jave i
degcncrativne promene, od kojih su najee: hialina, masna i cistina degeneracija. Kod
takvih tumora moe doi i do kalcifikacije, to je bez velikog klinikog znaaja.

Cista jajnika i trudnoa

Kako se ciste jajnika najee javljaju kod ena u generativnoj periodi, nije retko da. ukoliko
je funkcija zdravog jajnika neoteena, i bolesnice sa cistom jajnika ostanu bremenite.
Trudnoa se u takvim prilikama, ako cista nije naroito velika i pritiskom i prisustvom ne
ometa rast materice, razvija normalno. Samo u retkim sluajevima dolazi do spontanog
pobaaja. Ali i manje ciste sa napredovanjem trudnoe mogu dovesti do komplikacija. Tu pre
svega, dodue retko, moe biti re o rupturi ciste. Torkvacija cistinog tumora je druga
komplikacija koja moe da se javi kod istovremenog postojanja ciste jajnika i trudnoe.
Torkvacija ciste u trudnoi praena je burnim i tekim simptomima i zahteva hitnu operativnu
intervenciju. Posle toga se trudnoa obino nastavlja bez tekoa i komplikacija. Poeljno je
samo da se trudnica, u vreme i nekoliko dana po intervenciji obezbedi od pojave materinih
kontrakcija davanjem progesterona i tokolitika. U poroaju, ako se cista nalazi u Duglasovom
prostoru, ona predstalja tumor previja i moe da onemogui vaginalni poroaj. To naroito
vai za intraligamentne ciste i ciste koje su srasle sa okolinom i koje se zbog toga za razliku
od cista na peteljci ne mogu digitalno podii iz Duglasovog prostora i prebaciti u trbunu

duplju. U takvoj situaciji, ako nema druge mogunosti, a po oceni i odluci lekara koji vodi
poroaj, moe se cista inklavirana u Duglasovom prostoru da isprazni punkcijom, te da se
omogui spontan poroaj. Ako to ne uspe ili ako lekar smatra da to nije poeljno, onda se
poiodaj dovrava carskim rezom uz istovremen* odstranjivanje cistinog tumora. Mogunost
nastajanja komplikacija u trudnoi i u poroaju kod postojanja ovarijalne ciste obavezuje
lekara da odstrani cistu operacijom jo u poetku trudnoe, uz preduzimanje svih potrebnih
mera da se bremenitost i pored operativne intervencije ouva. Operacija treba da bude
kratkotrajna, neno i paljivo izvedena, bez gnjeenja i nepotrebnog pritiskivan]a gravidne
materice i susednih organa. Uz to bolesnici se daju nekoliko dana po operaciji, da bi se
predupredio nastanak kontrakcija materinog miia, male doze progesterona, a u odmakloj
trudnoi i tokolitici.

Hemoterapija u ginekologiji
Poslednjih godina u terapiji malignih oboljenja uopte sve se vie primenjuju hemoterapijska
sredstva. Razlog ovome svakako je nedovoljno zadovoljavajui uspeh leenja dosadanjim
metodama: operativnom i radijacijom. Zbog toga se hemoterapijskim sredstvima pokuava i
leenje malignih oboljenja enskih polnih organa. Iako rezultati nisu apsolutno
zadovoljavajui, oni su ipak veoma ohrabrujui, jer citostatici esto pruaju izvesno olakanje
bolesnicama, kod kojih se druge metode ne mogu primeniti ili su bezuspene. Mnogim
bolesnicama citostatici produuju ivot, kod izvesnih oboljenja oni dovode do privremenog
poboljanja, a kod nekih i do trajnog izleenja.
Hemoterapija malignih oboljenja ne koristi se samo kao samostalna metoda, no se ee moe
koristiti i u kombinaciji sa operativnim leenjem, bilo da se hemoterapijska sredstva daju
posle operativne intervencije, ili, pak, da se koriste pre i u toku samog operativnog zahvata.
Takode se ovo leenje u izvesnim, strogo odabranim sluajevima moe primeniti i pre i posle
zraenja. Pri tome se mora voditi rauna o toksinom delovanju dosad poznatih
hemoterapijskih sredstava, koja nepovoljno deluju kako na maligne elije, tako i na elije
normalnog tkiva. Terapijski efekat, meutim, zasniva se na tome, to je afinitet leka vei
prema tumorskim nego prema zdravim elijama. Zbog toga to je terapijska irina ovih
medikamenata veoma mala, ako se o tome ne vodi rauna, moe doi do toksinih pojava pa
ak i do ozbiljnih komplikacija koje u najteim sluajevima mogu biti uzrok i smrtnog ishoda.
Najizrazitije dejstvo, osim na tumorske, ovi medikamenti imaju na elije koje se brzo dele,
prvenstveno na elije kotane sri i eludane i crevne sluznice. Zbog toga su pri
neadekvatnom doziranju ili posebnoj preosetljivosti bolesnice nepoeljni simptomi najei
kod krvnih elemenata i gastrointestinalnog trakta. Najei od njih su pad broja leukocita,
trombocita i ponekad anemija. U ustima dolazi do stvaranja ulceroznog stomatitisa, do pojave
oseanja muke, gaenja i povraanja i do alopecije. Poneki od hemoterapijskih preparata
mogu izazvati i poremeaje u domenu nervnog sistema, a takode i poremeaje u funkciji jetre
i bubrega. Treba istai da razliita hemoterapijska sredstva ispoljavaju razliit stepen
toksinosti i da deluju na razliite organe i sisteme u organizmu ene. To donekle prua
mogunost sukcesivne primene nekoliko hemoterapijskih sredstava kod iste bolesnice, na
emu se danas, uglavnom, terapija citostaticima putem protokola i bazira. Sva hemoterapijska
sredstva koja se danas koriste mogu se prema svome dejstvu podeliti u nekoliko grupa,
odnosno u alkilirajue supstance, antimetabo^ lite, antibiotike i hormone. Mehanizam dejstva
pomenutih razliitih supstanci jo nije u potpunosti poznat. Pretpostavlja se da alkilirajua
sredstva deluju na taj nain to izvesna jedinjenja iz ove grupe imaju sposobnost da vezuju
alkilgrupu (metil, etil) za prijemiv receptor supstanci kao to su intracelularni enzimi ili
nukleinska kiselina. Na njih je, dakle, osetljiva deoksinukleinska kiselina i vezujui se sa
alkilirajuim supstancama ona izaziva nepravilnosti u hromozomima. Na taj nain remete se
procesi normalnog metabolizma elija. Manjevjpe alkilirajua sredstva su hemijska jedinjenja
koja vrlo brzo i lako reaguju. Na njih su najosetljivije elije koje se brzo dele, prvenstveno
elija kotane sri, genitalnog trakta i drugih tkiva, kao, na primer, kose i noktiju. Od ovih
sredstava u upotrebi su danas nitrogenski Mastard, Leukoran, odnosno Hlorambucil,
Citoksan, (Endoksan), Trietilen fosforamid (Tiotepa), Muleran (Busulfan). Pojedini od ovih
preparata aplikuju se oralno, a drugi parenteralno, lokalno ili kombinovano. U veim dozama
sva ova sredstva izazivaju toksine efekte od kojih su najei nauzeja, povraanje,
leukopenija i trombocitopenija. Zbog toksinosti treba ih davati oprezno i pod stalnom

klinikom kontrolom bolesnica sa praenjem vrednosti broja leukocita, trombocita i drugih

toksinih simptoma. Pri ozbiljnijem padu broja leukocita i trombocita i pri jae ispoljenim
toksinim simptomima terapiju treba privremeno ili za stalno obustaviti.
Antimetaboliti su jedinjenja po svome sastavu veoma slina jedinjenjima koja su normalni
metaboliti intracelulamih enzimskih procesa. Zamenjujui normalne metabolite u
metabolikom sistemu antimetaboliti dovode do njihovog propadanja. Od antimetabolita
najpoznatiji su Ametopterin (Metotreksat) koji se naroito uspeno koristi u leenju
horionepitelioma i maligne grozdaste mole. To je stabilan prah koji se unet u organizam brzo
izluuje preko bubrega. Daje se obino u vidu intravenskih injekcija ili oralnih tableta.
Uobiajena dnevna doza je 2,5 mg na dan, ali ima ginekologa koji ga daju u nekoliko serija
od po pet dana po 25 mg, sa dugim pauzama izmeu serija. Prilino je toksian. Znaci
toksinosti su ulcerozni stomatitis, ulceracije na donjem delu genitalnog trakta i depresivno
dejstvo na kotanu sr. Na prve znake toksinosti treba obustaviti davanje ovog preparata.
U grupu antimitotika spadaju podofllinski derivati i antipirinska i antipirimidinska sredstva,
zatim alkaloidni ekstrat biljke Vinca rose, i to vinblastin (elban) i vinkristin (leurozin).
Od antibiotika u leenju malignih oboljenja najee se primenuje aktinomicin D. Daje se
intravenski u periodu od 5 do 10 dana po 75 jedinica na kilogram teine dnevno. U
ginekologiji koristi se sa prilinim uspeli om kod horionepitelioma. Nije jo razjanjeno
antikancerozno dejstvo akti n omi ina, koji je kao i ostala dosad pomenuta hemoterapijska
sredstva prilino toksian. Njegova toksinost se ispoljava u pojavi ulceracija na sluznici
desni i jezika, leukopeniji i trombocitopeniji, nauzeji i povraanju, h: i pojavi alopecije.
Od hormona u hemoterapiji maligr.il, oboljenja na genitalnim organima koriste k uglavnom
vrlo velike doze progesterona k o; inoperabilnih karcinoma endometrijuma. Pri! tome se
postiu samo prolazni palijativni rezultali. Kao to smo ve pomenuli, hematoterapijska
sredstva aplikuju se intravenskim, intramuskularnim i oralnim putem ili, pak, endokavitarno
lokalno, endometrijalno i lokalno, ubrizgavanjem u tkivo maligne neoplazmeme. Nain
aplikacije razliit je kod razliitih hematoterapijskih sredstava. U leenju bolesnica obolelih
od malignih oboljenja na genitalnim organima prema karakteru, lokalizaciji i stadijumu
bolesti, moe se kombinovati i davati istovremeno ili sukcesivno vie citostatika po
odreenim semama i protokolima, na osnovu odluke nadlenog konzilijuma.
Na hemoterapiju od ginekolokih oboljenja najosetijiviji je horionepiteliom, kod koga se
postie visok procenat izleenja ak i u odmaklim sluajevima sa metastazama. Kod ovog
oboljenja terapija se uglavnom sprovodi metrotreksajtom i aktinomicinom D. Na drugom
mestu po osetljivosti na hemoterapiju su razni oblici malignih neoplazmi jajnika. Opisani su
sluajevi odlinog reagovanja ak i kod inoperabilnih karcinoma, ali sluajevi potpunog
izleenja zasad su jo uvek retki. Obino se hemoterapijska sredstva kod operabilnih
ovarijalnih karcinoma kombinuju sa operativnim leenjem i ponekad sa zraenjem. Ako se
maligni tumor moe da odstrani u celini, onda se to uini i leenje se nastavi citostaticima.
Ako se tumor ne moe u potpunosti da ekstirpira, onda se odstrani to se moe vie malignog
tkiva uz istovremenu omentektomiju, a leenje se produi citostaticima ili jonizujuim
zraenjem. Retko se ove dve metode kombinuju, jer obe nepovoljno deluju na kotanu sr i
druge vane, prvenstveno odbrambene funkcije organizma. U inoperabilnim sluajevima sa
ascitom, vrsi se odstranjenje ascita i parenteralnim i intraperitonealnim davanjem citostatika
usporava se i onemoguava ponovna pojava ascita. U retkim inoperabilnim sluajevima kao
palijativna mera citostatici se daju endarterijalno.
Karcinom grlia materice, vagine i vulve obino slabo reaguje na hemoterapijska sredstva, te
se citostatici bez velike nade mogu davati bolesnicama u postoperativnom periodu kao
dopuna operativnog leenja. Neto bolji, ali jo uvek nedovoljno zadovoljavajui rezultati kod
ovih oboljenja postignuti su davanjem novih citostatika, bleomicina i adriamicina, koji su
izgleda podesniji za leenje bolesnica sa karcinomom ploastog
epitela. Isto tako, na citostatsko leenje prilino je rezistentan i karcinom tela materice. Kod
bolesnica sa ovim karcinomom se, kao to smo ve pomenuli, u odmaklom stadijumu bolesti
izvesni rezultati postiu davanjem velikih doza progesterona. Kod pomenutih karcinoma u
inoperabilnom stadijumu ili kod pojave recidiva, izvesno poboljanje stanja bolesnice i
izvesno olakanje subjektivnih te goba moe da se kao prolazan fenomen oekuje i u toku
davanja citostatika kroz odgovarajuu femoralnu arteriju ili hipogastriku. Za kontinuirano

ubrizgavanje citostatika kroz drenove uvedene u arteriju koriste se naroiti aparati koji se
pune na nekoliko dana i svoj sadraj automatski i postepeno injiciraju u odreenu arteriju.
Zbog komplikovanog naina aplikacije i nedovoljno ubedljivih rezultata, ovaj nain leenja
nije naiao na iru primenu.
Iako citostatici predstavljaju izvanredan napredak u lecenju od malignih oboljenja enskih
polnih organa, ipak je njihovo dejstvo bar zasad ogranieno i njima se ne moe postii
definitivno izleenje od malignih bolesti. Oni se mogu koristiti kao priprema za operaciju, u
toku same operacije ili u postoperativnom tretmanu. Upotrebom citostatika pre operacije
mnoge bolesnice sa inoperabilnim nalazom budu dovedene u operabilno stanje, te se mogu
podvrgnuti operaciji. Osim toga, davanje citostatika preoperativno i u toku operacije smanjuje
opasnost od pojave metastaza, a njihova postoperativna primena spreava nastajanje recidiva,
a takode i metastaza. Iako retko dovode do potpunog izieenja, citostatici produuju ivot
bolesnicama, smanjuju bolove u inkurabilnom stadijumu, odstranjuju ve postojei ascit i
spreavaju pojavu novog. Ve samo to dovoljno je da opravda njihovu primenu, naravno uz
opreznost da ne doe do izraaja njihovo toksino dejstvo, te da ne ugroze ivot bolesnica. Pri
davanju citostatika treba znati da maligne elije, osetljive na njih u prvom momentu, uskoro
postaju rezistentne, te bolest recidivira sa sojevima malignih elija koje vie ne reaguju na
citostatsku terapiju. Zato. citostatike ne treba davati u malim i nedovoljnim dozama i treba, po
mogunosti, kombinovati vie ovih preparata.
Najzad, iako primena citostatika, odnosno hemoterapijskih sredstava, kod ginekolokih
karcinoma prua izvesno ohrabrenje, oni jo uvek ne reavaju pitanje izleenja malignih
oboljenja genitalnih organa ene.

Citogenetski problemi u ginekologiji

Poslednjih godina citogenetika kao disciplina biologije napravila je veliki napredak.
Zahvaljujui tome, u medicini uopte, a u ginekologiji posebno, razjanjen je postanak
izvesnih uroenih nepravilnosti i izvesnih oboljenja, odnosno sindroma, ije se poreklo
doskora nije poznavalo. Naime, skoranjim otkriem u citogenetici dokazano je da se jedama
supstanca, preko koje se na potomstvo prenose nasledne osobine i koja se u fazi prividnog
mirovanja teko zapaa u jedru, u toku deobe elija koncentrie u konaste tvorevine,
hromozome, koji se svrstavaju u parove i grupiu u obliku vretena
izmeu centrozoma dvaju buduih jedara. Pred samu deobu jedra hromozomi se .uzduno
dele i svaka od novonastalih elija dobije isti broj hromozoma koliko je imala i majka elija.
Broj hromozoma u jedru karakteristian je i stalan za odreenu ivotinjsku vrstu. Doskora se
mislilo da se u eliji oveka nalazi po 48 hromozoma, odnosno po 24 para. Najnovija
istraivanja, pokazala su da se kod oveka nalazi 46 hromozoma, odnosno. 23 para. Od njih
su 22 para takozvani autosomi, a dvadeset trei par predstavlja polne hromozome (si. 52).
Kako su odreeni hromozomi, odnosno parovi hromozoma nosioci za njih karakteristinih
osobina vezanih za odreene gene, sa klinike take gledita veoma je vana njihova
identifikacija u kariotipu. Zbog toga svaki par hromozoma ima svoje mesto u kariotipu i broj
koji nosi. Identifikacija hromozoma vri se na osnovu njihove veliine, duine i odnosa
njihovih krakova ili, bolje rei, na osnovu poloaja centrozoma na hromatidama, kao i na
osnovu eventualnog prisustva satelita na kratkim krakovima. Kako su samo morfoloke
karakteristike nedovoljne za sigurnu identifikaciju i klasifikaciju hromozoma, danas se u tu
svrhu sa uspehom koriste i izotopske metode. U svakom sluaju dva najvea hromozoma ine
par oznaen brojem l, a par dvaju najmanjih oznaen je brojem
22. Par polnih hromozoma obeleen je brojem
23. Dok su autosomni hromozomi u svakom paru meusobno jednaki, polni hromozomi su
kod enske osobe takode jednaki i oznaavaju se sa XX, a polni hromozomi kod mukaraca
su nejednaki po izgledu i veliini. Vei hromozom po obliku lii na autosome i oznaava se sa
X, a manji podsea na slovo Y i oznaava se Y (si. 52). Seksualni hromozomi enskih osoba,
oznaeni sa X, osim karakteristika pola, nosioci su mnogobrojnih osobina, a seksualni
hromozom Y koji se nalazi samo kod mukaraca jedino je nosilac mukosti. U stvari, u
hromozomima se nalaze mnogobrojne manje jedinice, nazvane geni, za koje su vezane
odreene osobine koje se nasledem prenose na potomstvo. Smatra se da su geni linearno
poredani u hromozomima i da svakom genu odgovara odreena osobina. Pretpostavlja se da
su geni sastavljeni od jo sitnijih jedinica, nazvanih cit roni, i. da citroni kontroliu pojedine

enzime i metabolike procese. Kao to smo pomenuli, geni prenose odreene osobine na
potomke, odnosno odreuju njihove telesne i duevne karakteristike. Geni su u hromozomima
takode poredani u parovima. Ako jedna osoba za jednu odreenu osobinu poseduje dva
istovetna gena, onda za nju kaemo u odnosu na tu osobinu, da je homozigot, a ako geni
parnjaci nisu istovetni, onda je osoba heterozigot, tj. gen od jednog roditelja u pogledu
odreene karakteristike razlikuje se od gena drugog roditelja. Koji e gen za odreenu
osobinu u tom sluaju biti. ispoljen i uoljiv, a koji potisnut i nezapaen zavisi od toga koji je
dominantan, a koji reeivan. Mnotvo parnih gena za razliite telesne i duevne
karakteristike omoguava u nasledu nesluen broj kombinacija osobina koje e se kao
nasledne pojavili kod odreenog potomka. Sami geni, koji odravaju aktivnost elija i slue
kao prenosioci osobina, sastoje se od deoksiribonukleinske kiseline. Unutranji raspored
nasledenih gena jedne osobe naziva se gcnotip. Uoljive telesne i duevne osobine i
karakteristike koje karakteriu jednu osobu nazivaju se fenotip. Fenotip i genotip se ne
podudaraju jedan s drugim, jer za sve telesne i duevne osobine u konstituciji genotipa postoje
po dva gena od kojih samo jedan moe doi do izraaja u fenotipu (si. 53).
Kao to svaka elija u organizmu oveka. poseduje 23 para hromozoma, i nezrele polne elije
sadre 46 hromozoma, od kojih su dva polna. U toku sazrevanja i muke i enske polne elije
izvre po dve deobe, od kojih je prva redukciona. Pri prvoj, odnosno redukcionoj deobi, koja
se vri po tipu mejoze, od 46 hromozoma elije majke, svaka od dveju novih od nje nastalili
elija dobij a polovinu broja hromozoma, odnosno 23. Reduciran, tj. haploidan broj
hromozoma zadrava se posle druge deobe koja se odvija po tipu slinom mitozi. Kao rezultat
ovih dveju deoba polnih elija u toku njihovog sazrevanja proistie injenica da svaka zrela
polna elija umesto diploidnog (46) ima haploidan (23) broj hromozoma. U toku prve deobe,
odnosno u toku sazrevanja polnih elija dolazi do obilate simetrine razmene homologih
delova hromozoma sa razmenom genetskog materijala i osobina iji su oni nosioci. Ova
pojava naziva se ,.crossing over". Prema tome, za oploenje sposobne zrele elije i mukarca i
ene, ili gamcti, sadre po 23 hromozoma. Kada se pri oploenju spoje muka i enska polna
elija, tj. kad iz dva gameta postane zigot, onda se spajanjem po 23 hromozoma dobije 23
para. Ako se desi da se u oba gameta od polnih hromozoma nade po jedan Xhromozom, onda
e oploena elija imati dva Xseksualna hromozoma i zaetak e biti. enskog pola. Ako je,
pak, jedan od gameta imao Xpolni hromozom, a drugi Y, onda e novonastalo bie biti
mukog roda. U toku sazrevanja mukih i enskih polnih elija, odnosno u toku i posle
oploenja mogu se na hromozomima javili strukturne i numerike aberacije koje za sobom
povlae znaajne promene u fenotipu novonastale osobe. Kako su mnoga od tih odstupanja u
naslaivanju osobina inkornpatibilna sa ivotom, kao posledica takvih aberacija veliki broj
oploenih jajnih elija moe da ugine jo u svom ranom razvoju i da bude iz
baen iz materice. Prema dananjim shvalanjima, vie od 20% spontanih pobaaja posledica
je hromozomskih aberacija koje u gameuma prethode oploenju. Isto tako, danas se i znatan
broj poremeaja i oboljenja u telesnoj i psihikoj sferi pojedinih osoba pripisuje
hromozomskim aberacijama. U tome i lei kliniki znaaj promena u oplodnim elijama,
odnosno njihovim hromozomima, kao nosiocima nasleda. Pvazliiti mehaniki, hemijski, t
rmiki ili fiziki inioci mogu u eksperimentu dovesti do genetskih pro mena u elijama
eksperimentalnih ivotinja. Naalost, rezultati dobijeni u eksperimentima ne mogu se
mehaniki i bezrezervno prenosili i na oveka, a osim toga, takvi se opiti na oveku ne mogu
vriti.
Najee strukturne i numerike aberacije na hromozomima. U oplodnim elijama oveka
svakom odreenom mestu na pojedinim hromozomima odgovara niz osobina koje se prenose
sa predaka na potomke. Ako se u oplodnim elijama roditelja sa pojedinih hromozoma otkinu
njihovi distalni delovi, onda se ta pojava naziva delecija. Od toga kakav je i koliko deo
nislednog materijala time izgubljen zavisi dal % takvi gameti biti sposobni za oploenje i,
ako do oploenja ipak doe, da U e se i dokle razvijati ivot, da li e se zbog intrauterinog
uginua zaetka ili ploda trudnoa zavriti spontanim pobaajem ili e se, pak, roditi manje ili
vie oteeno dete.
Translokacija u genetici je pojava otkidanja izvesnih segmenata sa jednog i presaivanja
otkinutih segmenata na drugi hromozom. Ako se ovo presaivanje deava na hromozomima
istog para u pitanju je homologa, a ako se vri sa hromozoma jednog na hromozom drugog

para, onda je u pitanju heterologa trans lokacija. Pojavom translokacije moe da nastane
parcijalna trizomija u naslaivanju. I transiokacija, odnosno parcijalna trizomija, takode je
obino praena psihikim, ili telesnim nenormalnostima novonastale jedinke, zavisno od toga
da li je i u kolikoj meri oteen, odnosno izgubljen nasledni materijal.
Inverzija hromozomskih segmenata je druga mogunost hromozomske aberacije, Ona se
sastoji u segmentiranju i razdvajanju delova hromozoma i u njihovom nepravill nom
ponovnom spajanju, odnosno u spajanju pojedinih segmenata posle njihovog obrtanja za 180
stepeni. Na taj nain, iako je genetski materijal uglavnom sauvan, njegovo redanje, odnosno
meusobni odnos u hromozomu je invertiran, to se takode moe manifestovati psihikim i
telesnim poremeajima.
Dalja strukturna aberacija je stvaranje prstena od izvesnog hromozoma, iji su vrhovi otpali, a
preostali distalni delovi se savijaju, pribliavaju jedan drugom i srastu. Ovde se, kao i kod
delecije, u manjoj ili veoj meri, gubi izvestan genetski materijal i od njegove koliine i
znaaja zavisie i sudbina zigota, odnosno zaetka i ploda.
Do veoma teke situacije dolazi ako se u re dukcionim deobama hromozomi ne dele uzduno
nego popreno, na nivou centromera, tako da se spojeni distalni krajevi hromozoma odvajaju
od proksimainih i na taj nain svaki od njih prelazi u novostvorene gamete. Ukoliko se ovi
gameti oplode i jedinka ostane u ivotu, ona ne dobija potreban genetski materijal u celini, te
se na njoj javljaju znaajne, veoma teke mentalne i telesne promene.
Prisustvo normalnog broja hromozoma u elijama oveka naziva se euploidija. U toku
redukcionih deoba na hromozomima se mogu javili i znaajna numerika odstupanja,
takozvane numerike aberacije. To se vida u sluajevima kad se u toku sazrevanja polnih
ceh"ja telesni ili polni hromozomi ne podele pravilno, ve jedna elija pri tome dobija vie
hromozoma od druge. Gameti nastali na ovaj nain sadrae manje ili vie od 23 hromozoma.
Kada se takvi gameti u toku oploenja spoje sa gametima suprotnog pola, onda e nastali
zigot imati manje ili vie hromozoma od normalnog broja, tj. od broja 46. Takvo stanje naziva
se aneuploidija. Veina takvih oploenih jajnih elija vrlo rano ugine, ali ako se to ne desi i
ovulum nastavi svoj dalji razvoj, elije njegovog zaetka imae takode nenormalan broj
hromozoma, a sam zaetak ispoljavae razliite nenormalnosti u telesnom ili duevnom
razvoju. Ove nenormalnosti zavisie od toga koji su hromozomi prekobrojni ili koji
nedostaju. Ako u jednom paru nedostaje jedan hromozom, onda se takvo stanje naziva
monozomija, a ako ih je vie od dva, onda se prema njihovom broju naziva trizomija,
odnosno tetrazomija. Dok se trizomija telesnih hromozoma u izvesnim sluajevima, iako
praena manjim ili veim somatskim ili psihikim nedostacima, moe preiveti, dotle se
monozornija nastala nedostatkom nekog od autozomnih hromozoma skoro uvek zavrava
smru oploene jajne elije. Poznati su samo sluajevi nedostatka jednog od polnih
hromozoma pri emu jedinka preivi.
U normalnim sluajevima, u organizmu oveka sve elije imaju jednaku, tj. identinu
hromozomsku sliku, pa je i kariotip svih elija identian i u svakoj eliji nalaze se po 23 para
normalnih hromozoma. Moe se, meutim, desiti da se kod pojedinih osoba , zapazi vie
elijnih loza sa razlikama u kariotipu pojedinih elija: prisustvom bilo strukturnih, bilo
numerikih aberacija. Tada se govori o mozaicizmu, koji je takode praen razliitim
fenotipskim nenormalnostima. Kariotip, pod kojim podrazumevamo hromozomsku sliku
jedne elije, pravi se na taj nain to se dodavanjem kolhicina kulturi tkiva zaustavi deoba
veeg broja elija u stadijumu metafaze, kada je i prouavanje hromozoma najlake.
Membrana takvih elija pomou hipotoninog rastvora rastegne se i prsne, oslobaajui
hromozome iz jedarne supstance. Zatim se sadraj takve elije pomou mikroskopa vie
stotina puta uvelia i mikrofotogfafie. Sa dobijene fotografije na kojoj se jasno vide prisutni
hromozomi, makazama se njihove konture opseku, pa se hromozomi srede po parovima,
parovi poredaju po veliini i oznae brojevima od l do 23, pri emu se poslednje mesto
rezervie za seksualne hromozome. Za pravljenje kariotipa koriste se obino kulture elija
dobijenih brisom bukalne ili vaginalne sluznice ili neutrofilnih i polimorfonukleamih
leukocita. Bar je pre nekoliko decenija takode nainio vrlo vano otkrie kad je najpre u
jedrima, nervnih elija make, a kasnije i u jedrima elija simpatikih gangliona oveka naao
hromatinsko telace. Takvo hromatinsko telace dokazano je kasnije u visokom procentu i u
jedrima drugih elija ene, dok se u jedrima elija mukarca nalazi izvanredno retko. Zapravo,

hromatinsko ili Borovo telace nalazi se uglavnom samo u elijama u kojima ima bar dva X
seksualna hromozoma, a to su elije ene i eventualno elije mukaraca sa izvesnim
nasledenim nepravilnostima (Klinefelterov sindrom). Smatra se da Barovih telaca ima u svim
elijama organizma ene, ali da se zbog tehnikih tekoa ne mogu uvck otkriti. Prema tome,
u elijama mukarca, u kojima postoji jedan X i jedan Y seksualni hromozom, Barovo telace
ne postoji, pa se u normalnim sluajevima ne moe ni pronai. U tome i lei znaaj ovog
otkria. Naime, ovo je prvi put da se prua mogunost citolokog odreivanja pola pomou
nalaza seksualnih hromozoma i hromaiinskog telaca. U neutrofilnim polinukleamim
leukocitima ene hromatinska telaca takode se mogu nai, u izvesnom procentu, kao mala
ispupenja sa povrine jednog renja jedra u vidu doboarske palice. U leukocitima
mukaraca ovakvih tvorevina nema, Konstantnost nalaza ili odsustvo hromatinskih telaca i
prisustvo XX, odnosno XY seksualnih hromozoma kod ena, odnosno mukaraca, u velikoj
meri danas slue kao pomone metode u odreivanju pola u nejasnim sluajevima, u potvrdi
dijagnoze pseudohermafroditizma i hermafroditizma, a zatim i kod Tumerovog i
Klinefelterovog sindroma. Osim toga, citogenetska ispitivanja pomau i u postavljanju
dijagnoze mongoloidne idiotije i drugih naslednih stanja i oboljenja koja se nasleduju
dominantnim ili recesivnim putem. Pri tome treba voditi rauna da se sem naslednih
poremeaja mogu da jave i kongenitalne steene nepravilnosti koje su posledica iradijacije. U
ispitivanju treba nastojati da se uzroci i priroda nepravilnosti razjasne, emu potpomae
ispitivanje kariotipa. Pregledom kariotipa treba ustanoviti broj, oblik i eventualne strukturne
nepravilnosti na svim hromozomima, kako na autosomnim tako i na seksualnim. Ovo je
veoma vano, jer smanjenje ili poveanje broja autosomnih ili seksualnih hromozoma, kao i
nepravilnosti u njihovoj strukturi, praeno je odreenim poremeajima sa karakteristinom
klinikom slikom. Jedan od osnovnih takvih poremeaja je ranije pomenuti Tumerov sindrom
ili ovarijalna dizgenezija.

Ovarijalna dizgenezija
Tumer je 1938. godine opisao sindrom kod mladih ena, koji karakterie nizak rast,
infantilizam enskih polnih organa, nerazvijenost dojki, nedostatak dlakavosti na stidnom
breuljku i pod pazusima, amenoreja, cubitus valgus, kratak vrat u obliku pelerine i ponekad
mentalna zaostalost. Osim toga, ovakve osobe mogu imati i uroenu manu kardiovaskularnog
aparata u vidu koarktacije aorte. Pri celioskopiji ih kuldoskopiji ili u toku laparotomije kod
ovih bolesnica ustanovljava se odsustvo jajnika u maloj karlici, odnosno njihova zamena
naborima fibroznog tkiva koje podsea na jajniko i nalazi se na mestu gde su inae
smesteni jajnici. Zbog toga to nema jajnika ili to su oni pretvoreni u fibrozne vrpce bez
ikakve funkcije, postoji nedostatak sazrevanja jajnih elija i ovulacije, a samim tim i
nedostatak estrogenih hormona u organizmu. A poto nema ovulacije, kod takvih osoba
nedostaje stvaranje utog tela i luenje progesterona. Zbog toga laboratorijska ispitivanja
posle vremena kada treba da se javi pubertet otkrivaju nedostatak ovarijalnih i obilje
gonadotropnih hormona u mokrai. Osim toga, vrednosti 17ketosteroida u mokrai bolesnice
su na donjoj granici normale. Ovakve osobe u tipinim sluajevima jedva dostiu visinu od
120 do 130 cm. Pri citogenetskim ispitivanjima kod njih se udanovi nedostatak jednog
seksualnog hromozoma, te umesto 46 u njihovom kariotipu postoji svega 45 hromozoma. Od
seksualnih hromozoma postoji samo jedan X, dok drugi seksualni hromozom nedostaje.
Prema tome, seksualni hromozomi kod ovakvih osoba oznaavaju se sa XO. Osim ovoga,
ponekad, kao uzrok ovarijalne dizgenezije postoji mozaicizam, odnosno vie loza elija sa
razliitim kariotipom, od kojih je jedna, po pravilu, karakterisana nedostatkom jednog polnog
hromozoma (XO). Bolesnice sa ovarijalnom dizgenezijom ne mogu se uzrono leiti, niti
definitivno izleiti. Meutim, njihovo stanje moe se bitno popraviti supstitucionom
terapijom, tj. davanjem estrogena posle prestanka rasta, odnosno posle vremena kada treba da
nastupi pubertet. Treba se uvati preranog poetka ove supstitucione terapije, jer moe dovesti
do prevremenog okotavanja epifiza, te i inae nizak rast uiniti jo niim. Davanje estrogenih
hormona potpomae metabolike procese u organizmu takvih osoba, a takode i razvoj
unutranjih i spoljnih polnih organa, razvoj dojki i pojavu dlakavosti enskog tipa. Estrogeni
se mogu davati ciklino ili kontinuirano. Kod pojedinih bolesnica mogu nastupiti ak i
krvarenja iz materice. Osim estrogena, mogu se davati i progestinski preparati. Davanje
estrogena takvim osobama ne samo to pomae razvoju polnih organa i uoblicavanju fenotipa

ene nego spreava i prevremenu pojavu degenerativnih poremeaja i preranog starenja, koje
se obino javlja kod ena stalno lienih estrogenih hormona. Kao to smo pomenuli, sa
terapijom estrogenima treba zapoeti posle 14. godine starosti.

Klinefelterov sindrom
Ovaj sindrom javlja se kod osoba mukog fenotipa. Takve osobe su visokog rasta,
evnuhoidnog telesnog razvoja, esto sa mentalnom zaostalou, malim testisima i
hialinizacijom semenifernih tubulusa. Osim toga, kod njih se moe zapaziti i oskudna
kosmatost na telu, a u pojedinim sluajevima ak i ginekomastija.
Laboratorijska ispitivanja posle puberteta i ovde otkrivaju nedovoljnost mukih polnih
hormona i obilje gonadotropnih hormona prednjeg renja hipofize u mokrai. Citogenetska
ispitivnja pokazuju povean broj hromozoma u kariotipu, i to na raun seksualnih
hromozoma. Umesto samo XY seksualnih hromozoma, ovakve o: obe imaju XXY ili ak
XXXY hromozoma, to ini da ukupno poseduju 47, odnosno 48 hromozoma. Ovaj tip
poremeaja posledica je nepravilne podele hromozoma u spermatozoidu ili jajnoj eliji u toku
redukcionih deoba neposredno pre potpunog sazrevanja oplodnih elija, U jednoj od tih deoba
seksualni hromozomi se ne razdvajaju ve oba prelaze u jednu istu eliju. Dok su osobe sa
Turnerovim sindromom, po pravilu, hromatinnegativne, iako su enskog izgleda, osobe sa
Klinefelterovim sindromom, iako po izgledu mukarci, poseduju u jedrima svojih elija jedno
ili ak i dva hromatinska telaca. Ovo zbog toga to se hromatinska telaca javljaju, po
pravilu, kod osoba koje imaju bar dva X seksualna hromozoma, to se vida kod normalnih
ena, ali i kod osoba sa Klinefelterovim sindromom.

Mongoloizam (downov sindrom)

Ovo nasledno stanje nije tako retko. Javlja se ee kod ena koje raaju u starijim godinama
nego kod mladih. Kliniki, novoroeno dete je mlitavo, slabije vitalno, sa velikim jezikom
koji viri kroz poluotvorena usta, sa niskim elom i takozvanom mongoloidnom mrljom na
leima i sa iskoenim oima. Osim toga, takva su deca mentalno zaostala, sa veoma niskim
koeficijentom inteligencije, zbog ega neki autori ovo stanje nazivaju i mongoloidna idiotija.
Citogenetski, kod ovakvih osoba postoji trizomija na 21. paru hromozoma kao posledica
nepravilne podele hromozoma u toku sazrevanja oplodnih elija, odnosno u toku njihovih
redukcionih deoba. Iako se mongoloizam uglavnom javlja kao izolovana pojava, postoji
mogunost i njegovog eeg javljanja u odreenim porodicama. Zanimljivo je da kod
mongoloidnih osoba postoje anse i za raanje normalnog potomstva (takav sluaj zabeleila
je dr Mori u Ginekolokoj bolnici u Beogradu). To zavisi od podele grupe hromozoma na 21.
paru. Tri hromozoma na tom mestu dele se na taj nain to jedna nova elija dobij a dva, a
druga jedan hromozom. Ajfo se oplodi spermatozoidom gamet koji je nasledio jedan
hromozom na 21. paru, onda e zigot na tom mestu imati samo dva hromozoma i
novoroene e biti normalno. Ako se, pak, oplodi gamet sa dva hromozoma na 21. paru onda
e se ponovo roditi mongoloid. Prema tome, ansa da se u takvoj situaciji rodi normalno dete
teorijski iznosi 50 procenata.
Osim pomenutih ispitivanja vanih naslednih oboljenja, poslednjih godina uinjeni su
pokuaji pronalaenja uzrone veze izmeu nasleda i razliitih bolesti koje se javljaju kod
oveka. U tom pogledu postignuti su izvesni veoma interesantni rezultati i ve je dokazano da
se pojedini nasledni poremeaji, odnosno oboljenja prenose dominantnim odnosno recesivnim
putem, a takode je dokazano da se izvesna nasledna oboljanja prenose putem seksualnih
hromozoma. Na taj nain objanjen je i mehanizam prenoenja hemofilije, koja se javlja samo
kod mukaraca, dok ena, izmeu dveju generacija mukaraca, slui samo kao prenosilac,
bez manifestnih znakova bolesti. Ovo se tumai time da je poremeaj koagulacije,
karakteristian za hemofiliju, u stvari vezan za Xseksualni hromozom. Kako kod ene postoje
dva X seksualna hromozoma, ak i ako se u njenim elijama nalazi oboleo Xhromozom, kod
nje se ispoljavaju dominantne osobine, odnosno osobine koje nosi zdrav Xhromozom. U toku
sazre van ja jajne elije ene koja je prenosilac hcmofilije, normalan i oteen Xhromozom se
razdvajaju, te e od ta dva XX seksualna hromozoma jedan broj muke dcce dotine ene
naslediti normalan hromozom i kod njih se bolest nee javiti. Druga, pak, muka deca
nasledie od majke defektan Xhromozom i Yhromozom
od oca. Poto je Yhromozom nosilac samo mukosti, to on nee imati gen koji u sebi nosi
osobinu koja utie na koagulaciju krvi i koji je parnjak odgovarajuem genu Xhromozoma.

Zbog toga e u nasledu doi do izraaja poremeeni gen Xhromozoma majke, koji je inae
recesivan, i javie se karakteristina slika hemofilije. Kod ene se hemofilija moe javiti
izvanredno retko, i to samo u sluaju ako ensko dete od svakog roditelja nasledi po jedan X
hromozom koji ne poseduje normalne osobine za koagulaciju krvi. Naknadna istraivanja
svakako e otkrili i druge veze izmeu citogenetike i raznih dosad neobjanjenih oboljenja.