STRUNO USAVRAVANJE

TEMA: VODA
Zukanovi Ilvana, prof.

UVOD
Voda je jedna od najvanijih tvari u prirodi. Voda je hemijski spoj dva atoma vodika i jednog
atoma kisika. ista voda pri obinoj temperaturi je tenost bez mirisa i okusa. Ima talite na
0 C (273K) i vrelite na 100 C (373K). Voda pokriva tri etvrtine Zemljine povrine u
obliku okeana. Voda izgrauje 50-90% teine svakog ivog organizma, te odrava biljni i
ivotinjski, a tako i ljudski ivot na Zemlji. Svi hemijski procesi u organizmu odvijaju se u
vodi. Vodom se prenose bjelanevine, masti, ugljikohidrati, minerali, vitamini i ostale tvari.
Jednim djelom prenosi se i kisik. Moe se rei da sve u organizmu dolazi i polazi s vodom.
ovjek moe izdrati bez hrane, ali ne i bez vode. Vodu unosimo uzimanjem tekuine i
hrane, a najvie ajem, mlijekom, sokom, supom, voem, bezalkoholniom piima i
sladoledom. ak i vrsta hrana sadri male koliine vode. Jedan mali dio vode stvara se i u
organizmu. U tijelo dnevno unosimo od 1l do 3l vode prema teini i godinjem dobu. Pitkom
vodom u organizam unosimo i odreene mineralne soli i elemente. Mnogi minerali sadre
hemijski vezanu vodu, koja se naziva kristalna voda
Pored neophodnosti za opstanak ivog organizma, ujedno, voda je jedna od najvanijih
industrijskih sirovina te je nezamjenjiva u veini tehnolokih procesa. Od ukupne vode na
Zemlji, samo 2,8% je voda na kopnu, a od toga 2,24% otpada na polarni led i gleere.
Podzemna voda predstavlja 0,61% ukupne vode, dok je samo 0,009% pohranjeno u jezerima, a
0,0001% u tekuicama. Za ovjeka je od posebnog interesa pitka voda.
Slatke vode (podzemne, bunarske i povrinske) koriste se kao vode za pie koje moraju biti
odreene kakvoe i moraju imati odreena fizikalna, kemijska i mikrobioloka svojstva. Voda
mora biti bistra, ugodna okusa, bezbojna, bez mirisa i odreene temperature. Poeljno je da
sadri otopljene soli (natrijeva klorida, natrijeva hidrogen karbonata) i plinove (ugljik dioksid
i kisik) koji vodi daju okus. Voda mora imati pH izmeu 6.5 i 8.5. Ne smije sadravati soli
mangana (koji joj daju gorak okus) ni soli eljeza (koje pogoduju razmnoavanju odreenih
vrsta algi). Voda za pie ne smije sadravati nitratne ione (NO3- ), nitritne ione (NO2- ) ni
amonijak (NH3) iznad dozvoljenih koncentracija (koji u vodu dospijevaju razgradnjom
organskih tvari ili kao posljedica uporabe gnojiva ), patogene mikroorganizme, kao ni
mikroorganizme fekalnog zagaenja.
Analiza vode za pie je jedna od glavnih mjera za sprjeavanje i suzbijanje zaraznih bolesti.
Njome se utvruje kvaliteta vode na izvoritima, njena zdravstvena ispravnost u
vodoopskrbnom sustavu te uinkovitost dezinfekcije.
Analizom vode za pie ispituju se brojni pokazatelji koji se mogu svrstati u organoleptike,
fizikalno-kemijske, kemijske, toksine i mikrobioloke.

KVALITET VODE

Problem kvaliteta vode nije samo pitanje fiziko-hemijskih i mikrobiolokih karakteristika

vode, ispunjavanje uslova Pravilnika o higijenskoj ispravnosti. Kontrola kvaliteta je potrebna
u integralnom sistemu cjelokupnog vodovodnog sistema pa su mogui i neophodni svi
kriteriji ispunjavanja ISO standarda. Upravljanje kvalitetom bilo ega: proizvodnje, okoline,
prometa, transporta, pa i vode ne moe se ostvariti ako se samo prikupljaju podaci, a na
osnovu obrade istih ne izrade se kvalitetne informacije. Ipak, prikupljanja podataka u oblasti
kvaliteta vode nema bez odgovarajuih mjerenja. Zato su potrebni kvalitetni strunjaci i
savremena oprema. Ne moe se upravljati kvalitetom, ako se ne moe kvalitetno mjeriti.
Svaka kontrola kvaliteta je svoj poetak imala u odreivanju karakteristinih hemijskih i
mikrobiolokih pokazatelja, stvaranje velikog broja podataka bez izrade kvalitetnih
informacija je skup proces i svodi se na mjerenja koja su sama sebi cilj, pa i nema uticaja na
upravljanje kvalitetom i odravanjem kvaliteta vode.
Ova problematika je regulisana i pravilnicima o higijenskoj ispravnosti vode za pie.

UZORKOVANJE
LABORATORIJSKA
ANALIZA
OBRADA PODATAKA

ANALIZA PODATAKA

IZRADA INFORMACIJE

UPOTREBA
INFORMACIJA
UTVRIVANJE STANJA
KVALITETA VODE I
DONOENJE ODLUKA

Shema br. 1. i 2. aktivnosti monitoringa kvaliteta vode

3

OSOBINE VODE

Fizike osobine

Voda treba da je bistra, bez boje, ukusa i mirisa. Boja vode dolazi od rastvorenih i
suspendovanih estica. Svaku vidljivo obojenu vodu treba smatrati neprikladnom za pie.
Mutnoa potie od ne rastvorenih estica. Jako mutna voda se ne moe koristiti za pie bez
prethodnog preiavanja. I miris potie od istog zagaenja i utvruje se na isti nain. Sve
vode sa mirisom i ukusom nisu upotrebljive za pie. Temperatura vode treba biti od 6-12C.
testa promjena temperature podzemne vode je sumnjiv znak da ta voda ima kontakt sa
povrinom, prema tome i sa povrinskim zagaenjem.

Hemijske osobine

Hemijski kvaliteti vode su od velikog znaaja kao kriterij ispravnosti pijace vode.
Isparavanjem jedne odreene koliine vode dobijmo ostatak koji ine u vodi prisutne
anorganske i organske supstance. arenjem tog ostatka odbijamo anorganski sadraj vode.
Ispravljivi ostatak pijae vode ne treba da je vei od 1000 mg na litra vode. Dobra pijaa voda
treba da ima sto vise rastvorenog gasa O 2, Ukoliko ima manje rastvorenog O2 moe se
sumnjati na organska zagaenja koja troi taj kiseonik za oksidativne procese. Vode sa
sadrajem ispod 4 mg O2/l nisu za pie, a poeljno je da sadre oko 12 mg O2/l. CO2 u vodi
potie od mineralizacije organskog sadraja. Nalaz vee koliine CO 2 u vodi je znak loeg
kvaliteta. Najnepoeljniji u vodi je amonijak, kao znak svjeeg fekalnog Hi organskog
zagaenja. Nitrati su naredna etapa razgraivanja amonijaka. Dobra pijaa voda ne treba da
sadri ni njih. Nitrati su zavrni proizvod mineralizacije organskog bjelanevinastog
materijala. Hloridi u vodi se takoer smatraju indikatorom fekalnog zagaenja, ukoliko se ne
radi o hloridima porijeklom iz tla. eljezo u pijaoj vodi ne treba da bude vise od 0,2 mg/l,
bolje 0,1 mg/l. Velike koliine daju neugodan miris i ukastu boju. Isto toliko se dozvoljava
mangana. Olovo je nepoeljno u pijaoj vodi, ali se dozvoljava do 1,1 mg. Prisustvo fenola
ukazuje na kontaminaciju pijace vode industrijskim otpadnim vodama. Njegov sadraj ne
smije da prelazi 0,001 mg/1.

Bakterioloke osobine

Bakterioloki kvalitet vode se odreuje prema broju i vrsti mikroorganizama. Najvei broj
prisutnih klica u vodi su saprofiti a dospijevaju iz tla. Najopasnije je prisustvo patogenih klica
u vodi. Opstanak patogenim klica u vodi za pie je kratak zbog konkretnog djelovanja
prisutnih saprofita. Zato ih je teko dokazati u pijaim vodama, ak i pri pojavi sigurno
dokazanih hidrinih epidemija. Bakterioloka kontrola kvaliteta pijae vode zato i ne
obuhvata traganje za patogenim klicama. Kao indikator fekalnog zagaenja i potencijalnog
zagaenja voda patogenim klicama uzima se nalaz bakterija koli u vodi. Prisustvo bakterija se
izraava kao KOLI-TITAR. To je najmanja koliina vode u kojoj se jo moe dokazati
prisustvo bakterija Cooli. to je koli-titar kao brojka manji time je voda zagaenija, i obmuto.
Za vodovodnu vodu koli-titar ne smije biti manji od 50ml, a poeljno je iznad 100 ml. Za
bunarske vode kod nag se dozvoljava koli-titar od 10 ml. Dobra pijaca voda ne smije da sadri
vie od 50 klica u 1 ml ako se radi o vodovodnoj, odnosno ne vie od 100 klica ako se radi o
vodama iz drugih vodovodnih objekata. Vode u kojima broj klica u 1cm 3 varira bakterioloki
su sasvim nepouzdane a to je znak kontakta voda sa povrinskim

Hemjski ista voda u prirodi ne postoji.

Najia kinica sadri u sebi otopljene pinove i neistoe iz atmosfere, npr. C02,02,N2,NH3.
Iz atmosfere nad industrijskim mjestima i velikim gradovima kinica apsorbira S02, H2S,
H2S04, au i prainu.
U primorskim krajevima sadri morsku sol i to do 15 mg/l.
Za vrijeme nevremena i oluja moe doi do stvaranja ozona i nitratne kiseline, koji se takoer
otapaju u vodi

Najjae se otapa :
1. C02- 1,713 volumnih dijelova u 1 volumenu vode *
2. 02 - 0,049 vol/vol vode *
3. N2 - 0,0235 vol/vol vode *
*u normalnim okonostima

Voda u kojoj su otopljeni navedeni plinovi, kao dio tzv. krunog toka vode u prirodi,
poniranjem kroz gornje slojeve tosfere, prolazi kroz slojeve bogate humusnim tvarima i
produktima raspadanja. Na tom putu apsorbira H2S i daljnje koliine C02 i NOSI IH U DONJE
SLOJEVE TLA.
Na prolazu kroz bioloki aktivna tla, voda se obogauje sa slobodnom karbonatnom
(=uglnom) kiselinom i na svom putu rastvara inae u vodi netopljive karbonate (vapnenac,
dolomat, magnezit) pretvarajui ih u topive bikarbonate.

Mnogo se tee rastvara granitno i vulkansko kamenje (sastoji se od otpornih silikata), pa su vode s
takvih terena mekane. Takve stijene se ipak djelomino rastvaraju zajednikim djelovanjem
ugljne kiseline i mkroorganizama, a ponekad i djelovanjem podzemnih termalnih voda.
Voda na svom prolazu kroz zemljane slojeve nailazi, osim na karbonate i silikate, i na topive
soli, npr. natrij-hlord i sulfate koji se lako otapaju, a njihova topivost zavisi od temperaturi i
duini otapanja.
Stepen i vrsta oneienja vode s hemijskog gledita zavise od sastavu tlosfere kroz koju
voda prolazi.
Povrinske vode su mekanije od izvorskih i dubinskih voda.
Jedan dio podzemnih voda u obliku izvora pojavljuje se na povrini, a pri tome se mijenja
temperatura i pritisak te dolazi do izluivanja jednog dijela ugljne kiseline. Dio topivih
bikarbonata - Ca(HCO)3 izluuje se kao netopivi karbonati - CaC03.
Povrinske vode oksidativnim djelovanjem kisika iz zraka osiromauju se eljeznim i
manganskim karbonatima jer oni prelaze u okside i taloe se.
Povrinske vode se razrjeuju i kiom.
Temperatura povrinske vode iznosi od 0-30C.
Podzemne vode karakterizira stalna temperatura od oko l0C, ukoliko se ne radi o podzemnim
termalnim vodama. U pravilu je temperatura podzemnih voda ista kao prosjena godinja
temperatura zraka na odreenom podruju.
Svaka prirodna voda sadri odreene kolaine oneienja koje uglavnom moemo podijeliti
u tri grupe:
1. GRUBO DISPERGIRANA ONEIENJA - koja mogu ploviti, lebditi ili tonuti u vodi.
Uklanjamo ih ftriranjem.
2. KOLOIDNO DISPERGIRANA ONEIENJA- masti
3. MOLEKULARNO DISPERGIRANA ONEIENJA- prave otopine soli, kiselina, baza i
plinovA,.

METODE ZA FIZIKI, FIZIKO-HEMIJSKI I HEMIJSKI PREGLED VODE

PARAMETRI

METODE ISPITIVANJA

Temperatura

Termometar

Miris

Organoleptiki na temp. 25C i 40C

Okus

Organoleptiki na hladno 12C i sobna temp.

25C

Mutnoa

Turbidimetrijski sa silikatnom zemljom

Boja

Kolorimetrijski sa komparatorom

PH vrijednost

Elektrohemijski, Kolorimetrijski

Potronja KMnO4

Kuhanjem 10 min. u kiseloj sredini sa KMnO4

Ukupna tvrdoa

Gravimetrijski

Elektrina vodljivost

Konduktometrijski

Amonijak

Spektrofotometrijski

Nitriti

Spektrofotometrijski sa alfa-naftilaminom i
sulfanilnom kiselinom

Rezidualni hlor

Spektrofotometrijski ili kolorimetrijski

Hloridi

Merkurimetrijski ili Agentometrijski

Fosfati

Spektrofotometrijski

Sulfati

Titrimetrijski

Nitrati

Spektrofotometrijski sa natrijumsalicilatom

Natrij

Plamenofotometrijski

Kalij

Plamenofotometrijski

Kalcij

Kompleksometrijski titracijom

Magnezij

Kompleksometrijski titracijom

eljezo

Spektrofotometrijski sa o-fenantrolinom

Mangan

Spektrofotometrijski preko permanganata

TVRDOA VODE
7

Ukupnu tvrdou vode (UT) ine sve soli kalcijuma i magnezijuma rastvorene u njoj. Ukupna
tvrdoa se dijeli na karbonatnu (KT) i nekarbonatnu (NT) tvrdou. Karbonatnu tvrdou ine
bikarbonati kalcijuma i magnezijuma: Ca(HCO3)2 i Mg(HCO3)2, a nekarbonatnu uglavnom
njihovi hloridi CaCl2, MgCl2 i sulfati CaSO4, MgSO4.
U mnogim tehnolokim procesima tvrdoa vode smeta, npr:

Kod termoenergetskih postrojenja karbonantna tvrdoa izaziva taloenje kamenca na

zidovima rezervoara, cjevovoda i kotlova, te stvara velike probleme u njihovom radu,

Sapuni i deterdenti npr. reaguju sa solima koje ine tvrdou vode i taloe ih gradei
nerastvorne sapune i tek kada ih sasvim istaloe mogu poeti svoju funkciju pranja.
Zbog toga se kod pranja u tvrdoj vodi nepotrebno troe velike koliine sapuna i
deterdenata,

Kod proizvodnje estokih alkoholnih pia sa tvrdom vodom dolazi do pojave

zamuenja i stvaranja taloga, poto se soli koje ine tvrdou vode ne rastvaraju u
alkoholu,

Kod proizvodnje prirodnih ili vjetakih vonih sokova, soli tvrdoe vode mogu
reagovati sa vonim kiselinama iz baze soka i tako mu kvariti organoleptike osobine
(okus i miris), a mogu dovesti i do pojave taloga.

Ovo su samo neki jednostavni primjeri koji ukazuju na potrebu odreene obrade vode za
pojedine namjene. Najee koritene metode za obradu vode za pie ili za potrebe
odreenih tehnolokih procesa su:

* Filtracija vode
* Deferizacija vode
* Dehlorisanje i dezodorizacija vode
* Omekavanje vode
* Dekarbonizacija vode
* Denitratizacija vode
* Uklanjanje organskih supstanci
* Demineralizacija vode
* UV sterilizacija vode

Filtracija vode
Filtracija vode je osnovna operacija iji je cilj da iz vode ukloni sve mehanike estice
dispergovane u njoj. Nain filtracije se bira prema vrsti i veliini dispergovanih estica.
Uglavnom se koriste razliita kuita filtera sa odgovarajuim filter ulocima raznih
poroziteta, a postoji itava paleta poluautomatskih i automatskih filtera, koji se mogu ispirati
tokom rada, te nema diskontinuiteta u radu zbog zamjene ili ienja filter uloaka. Kod jae
zaprljanih voda mogu se koristiti klasini pjeani filtri sa vieslojnom silikatnom ispunom
razliite granulacije.

Deferizacija vode
U mnogim sluajevima kod voda sa veim sadrajem gvoa postoji potreba da se njegova
koliina svede na minimum. Kod vode za pie poveani sadraj gvoa daje vrlo neprijatan
ukus vodi, a takoer se u njoj stvara smei talog istaloenog fero-hidroksida, koji u
cjevovodima moe stvoriti i ozbiljne mikrobioloke probleme. U mnogim proizvodnim
procesima, naroito u tekstilnoj, papirnoj i prehrambenoj industriji sadraj gvoa se takoer
mora svesti na minimum.
Deferizatori su ureaji koji se sastoje od kolone punjene specijalnom katalitikom-filtarskom
masom, koja katalitiki prevodi gvoe iz rastvorne forme u ne rastvornu i taloi ga na sebi.
Istaloeno gvoe se povremeno izbacuju iz ureaja jednostavnim protivstrujnim pranjem, to
uz visoku efikasnost rezultuje niskim eksploatacionim trokovima.

Dehlorinacija i dezodoracija vode

Radi odravanja mikrobioloke ispravnosti vode za pie, voda se prije distribucije u gradsku
vodovodnu instalaciju obavezno hlorie i to odreenim vikom hlora (rezidualni hlor), kako
bi joj se odrala naknadna sterilnost. Upravo ovaj viak hlora moe vrlo neugodno djelovati
na organoleptike osobine vode za pie (miris i okus), a u kontaktu sa organskim supstancama
moe graditi za ljude veoma opasna jedinjenja (neka od njih su i kancerogena). Za
dehlorisanje vode danas se iskljuivo koriste filteri sa aktivnim ugljem. Pod dezodoracijom
vode podrazumijeva se popravka kvaliteta vode, tj. uklanjanje iz vode supstanci koje joj mogu
davati lo okus, miris, a u nekim sluajevima i boju. U ovakvim sluajevima se takoer
koriste filteri sa aktivnim ugljem, koji kao veoma jak adsorbens, vezuje na sebe ove materije.
Nakon iscrpljivanja adsorpcionih sposobnosti aktivnog uglja on se zamjenjuje novim.
Najee se koriste za dehlorisanje i dezodoraciju vode za pie, kao i u prehrambenim
tehnologijama koje koriste vodu iz vodovodne mree.

Omekavanje vode
Danas se omekavanje vode iskljuivo koriste jonoizmenjivaki filteri, koji se sastoje od
jonoizmenjivake kolone punjene odreenom koliinom jonoizmenjivake mase koja vezuje
na sebe jone kalcijuma i magnezijuma, a zamenjuje ih jonom natrijuma, ime se uklanja
tvrdoa vode. Kada se masa zasiti, proputanjem odreene koliine rastvora kuhinjske soli
(NaCl) ona se ponovo prevodi u aktivnu formu i ponovo je spremna za omekavanje odreene
koliine vode. Omekivai se koriste za pripremu vode za kotlove niskih pritisaka, kod
razliitih grejnih i rashladnih sistema, kod raznih postupaka pranja ambalae, u bolnicama,
kasarnama, hotelima za pranje vea, kao i svim sluajevima u kojima smeta poveana tvrdoa
vode.

Dekarbonizacija vode
Dekarbonizacija vode je postupak kojim se iz vode uklanja karbonantna tvrdoa. Radi se o
jonoizmenjivakom ureaju punjenom specijalnom slabo-kiselom jonoizmenjivakom
masom, koja na sebe vezuje jone kalcijuma i magnezijuma iz soli karbonantne tvrdoe i
zamjenjuje ih jonom vodonika. Tako umjesto soli karbonantne tvrdoe nastaje ekvivalentna
koliina ugljene kiseline koja se, ako smeta, moe odvazduiti. Soli nekarbonatne tvrdoe pri
tome prolaze neizmenjene. Jonoizmenjivaka masa se nakon iscrpljivanja svog kapaciteta
regenerie proputanjem rastvora slabe sone kiseline (HCl), poslije ega je ponovo spremna
za rad. Zbog problema koje soli karbonantne tvrdoe izazivaju u proizvodnji gaziranih
osvjeavajuih napitaka (oteano gaziranje, smanjenje kiselosti zbog reakcije sa vonim
kiselinama, smanjenje slasti zbog reakcije sa eerima i nastajanjima kalcijum saharata,
pojava zamuenja zbog reakcije sa pektinima itd.) dekarbonizacija je idealna priprema vode
pri proizvodnji gaziranih osvjeavajuih napitaka ako u vodi preovladava karbonantna
tvrdoa, a to je najee sluaj.

Denitratizacija
Sadraj nitrata iznad dozvoljenih granica, osim izuzetno tetnog dejstva na ljudsko zdravlje,
najee je znak zagaenja vode organskim supstancama koje mogu biti i fekalnog porekla.
Za uklanjanje nitrata proizvode se ureaji na bazi specijalnih jon-selektivnih
jonoizmenjivakih masa kojima se nitratni jon konvertuje u nekodljivi hloridni jon. Nakon
zasienja denitratizatori se periodino regeneriu rastvorom kuhinjske soli.

10

Uklanjanje organskih supstanci

Najee se prisustvo organskih supstanci u veim koliinama pokazuje kroz primjetno
obojenje vode. Kod dubokih bunara najee se radi o humusnim materijama, dok kod
povrinskih voda i plitkih bunara prisustvo organskih supstanci ukazuje na mogunost
fekalnog zagaenja vode. Za uklanjanje organskih supstanci iz vode proizvode se ureaji na
bazi specijalnih ispuna za uklanjanje organskih materija (skavenderi). Nakon zasienja
ispune, ista se regenerie smeom kuhinjske soli i kaustine sode.

Demineralizacija vode
esto se za potrebe medicinskih, farmaceutskih, laboratorijskih, kozmetikih ili drugih
tehnolokih potreba, zahteva u hemijskom smislu apsolutno ista voda, osloboena svih
rastvorenih soli. Takva voda se dobija postupkom demineralizacije. Demineralizator je ureaj
koji se u zavisnosti od kvaliteta napojne vode, sastoji od dve ili vie serijskih spojenih
jonoizmenjivakih kolona sa razliitim ispunama. Prolaskom vode kroz ovaj sistem voda se
oslobaa svih rastvorenih soli. Jonoizmenjivake mase u ovim kolonama se regeneriu
rastvorima sone kiseline (HCl) i natrijum hidroksida (NaOH).

UV sterilizacija voda
Pored hemijskog kvaliteta vode, esto se za neke tehnoloke potrebe postavlja i zahtjev
apsolutne sterilnosti vode. To je najee sluaj u prehrambenoj industriji gdje voda veim
dijelom ulazi u sastav nekog proizvoda, ili npr. u raznim kozmetikim ili medicinskofarmaceutskim zahtjevima. Metoda sterilizacije UV sterilizatorima je izvanredno efikasna, jer
praktino momentalno unitava gljivice, alge, kvasce, bakterije i viruse. Bazira se na
osvjetljavanju vode UV lampom smjetenom u kvarcnoj epruveti koju opstrujava voda u
tanjem sloju. Eksploatacioni trokovi su veoma mali i svode se na periodino ienje
kvarcnog stakla, kao i na godinju zamjenu UV lampi. Za pravilan rad UV sterilizatora mora
se obezbijediti maksimalna transparencija (prozirnost) vode, to se postie odreenim
predtretmanom.

11

ZAKLJUAK

Sirova voda, tj. voda koju preko vodozahvatnih objekata uzimamo za potrebe
vodosnabdijevanja nikad nije apsolutno ista. Ona uvijek sadri, manje ili vie, razliite
materije u rastvorenom i suspendovanom stanju, a koje su unesene iz okoline kroz koju
prolazi (sa povrine litosfere, kroz hidrogeoloki medij, kroz atmosferu).
U vodi takoer mogu da se nadu, unesene razne vrste zagaenja. Da bismo utvrdili prisustvo
pojedinih supstanci u sirovoj vodi, moramo na bazi propisano uzetih uzoraka izvriti
odgovarajue analize ije rezultate usporeujemo sa vaeim standardima vode za pie.
Rezultati poreenja govore da li i kojoj mjeri treba vriti kondicioniranje vode.
Kondicioniranje vode za pie podrazumijeva koritenje razliitih procesa i operacija kojim se
uklanja neki nedostatak sirove vode, ponekad itav kompleks nedostataka, a ponekad se
vjetaki popravlja odreeno svojstvo koje zahtijevaju potroai ili prehrambena industriji,
odnosno potuju se standardi u kojima su propisani kriteriji kvaliteta vode za pie.
Metode za pripremu vode za pie obuhvaaju niz glavnih i dopunskih procesa i operacija koji
se kombinuju u okviru tehnolokog postupka, esto i sa posebnim tretmanom, ija ema
kondicioniranja moe biti veoma jednostavna (npr. samo dezinfekcija vode), ali i krajnje
kompleksna.
U praksi pripreme vode za pie najee se koristi taloenje, koagulacija i fokulacija,
fiitriranje, dezinfekcija, te posebne metode i procesi.

12

LITERATURA:
1. L. Knei, Tehnologija vode, skripta
2. M. Jahi: Priprema vode za pie, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 1990.
3. S. Gaea, M. Klanja: Tehnologija vode i otpadnih voda, Jugoslovensko udruenje
4. pivara, Beograd, 1994.
5. Hidrokemija, Agronomski fakultet, Sveuilite u Zagrebu, 2006.
6. A. J. M. Horvat, K. Margeta: Instrumentalna analiza, Sveuilite u ZagrebU, 2009.
7. Jovan Djukovic, Branko Djukic: Tehnologija vode, Zvornik 2000
8. Prirodne organske materije u vodi, Prirodno-matematiki fakultet, Novi Sad, 2002.
9. Analiza vode kontrola kvaliteta, tumaenje rezultata, Novi Sad, 2004.
10. Dezinfekcija vode, Prirodno-matematiki fakultet, Novi Sad, 2005.
11. Boena Tuar, CROATIAKNJIGA: Isputanje i proiavanje otpadne vode ,Zagreb,
2004.

http://vodaizdravlje.blogspot.com/2008/06/malo-openito-o-vodi.html
http://www.tehnologijahrane.com/knjiga/voda-od-nastanka-do-upotrebe
http://hr.wikipedia.org/wiki/Obrada_vode

13