MERENJE I ZATITA OD BUKE

Sadraj Sa industrijskom revolucijom dolazi do

viestrukog zagaivanja okoline. Buka je jedan od bitnih
problema jer negativno utie na ulo sluha i mozak.
Nastojanja da se smanji buka u saobraaju, na gradskim
ulicama, u fabrikama i stambenim objektim zavisi od vie
tehnikih, finansijskih, sociolokih i kulturolokih faktora.
Identifikacija izvora buke i merenja su preduslov za
definisanje sredstava zatite. Tehniko tehnoloki razvoj je
ve dostigao nivo i nude se zadovoljavajua reenja za
zatitu od zagaenosti okoline bukom. Kao prepreka ostaju
finansijski i socijalni faktori. Zadovoljavajua reenja se ne
mogu ostvariti bez primene zakonske regulative i akustikih
standarda.
U ovom radu analiziraemo fiziki fenomen buke, izvore
koji je stvaraju, uticaj buke na ljudski organizam, metode
meranja i zatite od buke. Bie dat pregled standarda vezanih
za merenje i neophodne zakonske regulative. Razmatraemo
zagaenost bukom i normativnu delatnost na planu zatite od
buke u Republici Srbiji.
1. UVOD
oveja okolina je svakim danom sve zagaenija zbog
brzog razvoja industrije, saobraaja i drugih delatnosti. Buka
je, naroito poslednjih decenija, jedan od osnovnih uzroka
ometanja mnogih aktivnosti i kompleksnog oteenja zdravlja
oveka, ponajvie u industrijski razvijenim zemljama. Sve
vea prerada dobara, sve brojnije i bre saobraajne veze i
sve vea primena pomonih ureaja u komunalnoj sredini,
omoguavaju udobniji nain ivota, ali istovremeno dovode i
do svoje negacije, ometanja ovekovih aktivnosti
i
ugroenosti njegovog zdravlja. Borba protiv buke i njenog
tetnog dejstva deo su napora koji se ine na poboljanju
uslova ivota i zatite ivotne i radne sredine. U tom cilju
preduzimaju se mnoge ekonomski opravdane mere kojima bi
se ometajue dejstvo buke smanjilo i rizik oteenja
ovekovog zdravlja sveo na prihvatljivu meru.
Buka predstavlja neprijatan, nepoeljan ili ometajui
zvuk. To znai da svaka zvuna pojava (larma, um. galama,
lupa, govor, i sl.) koja ometa rad ili odmor predstavlja buku.
Da bismo neki zvuk smatrali bukom on mora da bude
dovoljno jak, da ga izdvajamo od ostalih zvukova i dobro
ujemo. Meutim, pod odreenim uslovima, i relativno tihi
zvuci mogu da predstavljaju buku (razgovor, ili ak apat,
gledalaca tokom predstave u pozorinoj sali).
Zato se, po meunarodno usvojenoj definiciji, pod
bukom podrazumeva svaki neeljeni zvuk. Ovde je znaajno
da se uvodi kategorija eljenog i neeljenog zvuka da bi se
merila tetnost, to dalje znai da je samo neki zvuk buka.
Status zvuka koji dobija oznaku buke ne zavisi od apsolutne
vrednosti njegovog nivoa, nego od injenice da li on nekog
ometa. Relativno tiha muzika koja dolazi iz susedne
prostorije, moe se smatrati bukom. Iz istih razloga ne moe
se rei da je buka zvuk enormno visokog nivo kakav se moe
uti u diskotekama ili na rok koncertima. ta vie, publika
plaa da bi ga sluala.

2. VRSTE BUKE
Prema poreklu buku moemo podeliti na buku prirodnih
izvora (um vode, grmljavina, zavijanje vetra i sl.) i buku
svega onoga to je ovek stvorio. Meutim, buka prirodnih
izvora nije uzrok oteenja zdravlja veih populacija, niti je
za urbanu sredinu, na koju iskljuivo mislimo kada govorimo
o buci, ova vrsta buke znaajna.
Kada se govori o buci u urbanoj sredini (svuda gde
ovek ivi i radi) delimo je prema mestu u kojem deluje, pa
razlikujemo buku u radnoj sredini i buku u ivotnoj sedini
(koja se esto naziva i komunalna buka).
Pod bukom u radnoj sredini podrazumeva se svaki zvuk
stvoren radom maine, aparata ili ureaja u proizvodnji. Tu
razlikujemo buku orua na radnom mestu, buku orua sa
drugih radnih mesta i buku neproizvodnih izvora (ureaji za
ventilaciju i klimatizaciju, drugi pogoni, ulini saobraaj i
sl.).
Buka u ivotnoj sredini predstavlja svaki zvuk koji se
javlja van radnog mesta (u stanovima, na ulici u vozilima, na
mestima za rekreaciju, u kolama, bolnicama i td.).
Oigledno je da se ovde radi o veoma razliitim vrstama
buke, kao to su: saobraajna buka, industrijska buka, ulina
buka raznog porekla (graevinske maine, ozvuenja u
batama restorana, istovar i utovar raznih predmeta i sl.),
buka u domainstvima (od raznih ureaja i instalacija, iz
susednih stanova i td.).
Prema trajanju buku delino na kontinuiranu (trajnu)
buku, diskontunuiranu buku i pojedinane zvukove ili
umove.
Zavisno od oga kako se menja jaina buke u vremenu
razlikujemo:
buku stalne jaine, promenljivu buku,
impulsnu buku, buku sa tonovima i sprekidanu buku.
3. IZVORI I PROSTIRANJE BUKE
Izvori buke su veoma razliiti. To moe biti kompletan
saobraaj u jednom delu naselja. Unutar tog saobraaja kao
posebne izvore buke imamo autobuse, automobile ili druga
prevozna sredstva. Dalje, na samom vozilu pojedinani izvori
buke su motor, izduvni lonac, menjaka kutija i td.
Kod svakog izvora buke razlikujemo vremenske,
prostorne i akustike karaktersitike. Prema nainu
vremenskog delovanja razlikujemo izvore stalne buke i
izvore promenljive buke. Izvori buke prema nainu svog
prostornog delovanja mogu biti stacionarni i mobilni.
Osnovne akustike karaktersitke izvora buke su jaina,
spektar i usmerenost.
Nain prostiranja i prenoenja buke od izvora do
prijemnika zavisi od toga o kakvim se putanjama radi. Vrsta
putanje je od primarnog znaaja i kada se radi o zatiti od
buke pomou tehnikih sredstava. Pri tome je veoma bitno da
li se zvuk prenosi kroz neku vrstu pregradu ili se prostire
kroz gasovito teno ili vrsto telo.
Prijemno mesto ili prijemnik buke u irem znaenju
moe biti prostor razliitih dimenzija, to zavisi od naina
posmatranja i postavljenog cilja. Na primer, za buku aviona

ceo jedan grad je prijemno mesto, dok je za buku u radnoj

prostoriji prijemno mesto uvo radnika.
4. METODE MERENJA BUKE
Zvuk nastaje kao rezultat mehanikih oscilacija nekog
tela, slika 1, koje se prenose kroz vazduh, sa molekula na
molekul, dejstvom meumolekulskih sila. estice sredine
osciluju pomerajui se u uskim granicama oko svoga
poloaja ravnotee a na daljinu se prenose samo nastale
promene.

Slika 1. Proces nastajanja zvuka

Pojava je sasvim slina talasima na vodi koji bi se dobili
kada bi se u vodu ubacio kamen, ili talasima koje stvara vetar
i koji se prostiru kroz itno polje a pri tome glava svake
stabljike osciluje napred nazad.
Zvuno polje je pojam koji oznaava prostor u kome
postoji zvuk. U vazdunoj sredini, ali i u ostalim fluidima,
osnovna mera stanja u zvunom polju je zvuni pritisak. On
predstavlja brzo kolebanje vrednosti pritiska oko srednje
vrednosti koja je jednaka stalno prisutnom atmosferskom
pritisku. Zvuni pritisak p predstavlja promenljivu
komponentu ukupnog pritiska pu:

pu patm p

gde je sa patm.oznaen stalni atmosferski pritisak.

Pritisak se izraava u Paskalima (Pa).
Zvukovi kojima je ovek okruen podrazumevaju
relativno mali zvuni pritisak u odnosu na veliinu
atmosferskog pritiska, i uglavnom su reda delova Paskala
(atmosferski pritisak je 105 Pa). Najtii zvuk koji ljudsko uho
moe da uje (p0 20 Pa) je 5x109 puta manji od
atmosferskog pritiska i naziva se prag ujnosti.

Slika 2. Korekcioni filtri ili standardizovane teinske

krive (A, B i C).
Zbog injenice da ljudsko uvo, kao i sva druga ula, ima
logaritamsku karakteristiku odziva na pobudu (VeberFehnerov zakon), u akustici je za izraavanje stanja zvunog
polja u fluidima uvedena veliina koja u svojoj definiciji ima
logaritam. Ova veliina se naziva nivo zvuka (esto nazivan

nivo zvunog pritiska, u anglosaksonskoj literaturi SPL sound pressure level) i data je relacijom:

L 20 log

p
p0

(1)

Nivo zvuka se izraava u decibelima (dB). Referentna

vrednost nivoa zvuka u vazduhu p0 (p0= 20 Pa), koja
odgovara nivou zvuka 0 dB, usvojena je svojevremeno
konvencijom. Sa tako definisanom skalom tihi zvukovi u
ivotnoj sredini su reda veliine 20-30 dB, normalan govor je
nivoa 60-70 dB, a veoma glasni zvukovi (npr. glasna muzika)
imaju nivoe 90-110 dB, pa i vie.
Za potrebe merenja i ocenjivanja nivoa zvukova u
ovekovom okruenju uvedena je korekcija koja ima za cilj
da simulira nelinearnosti mehanizma percepcije ovekovog
uva. Iako je rad ula sluha u svakom pogledu veoma sloen i
nestacionaran, za praktine potrebe ta simulacija je utvrena
jednostavnom frekvencijskom korekcijom koja je po svojoj
prirodi bliska frekvencijskoj karakteristici sluanja. Ostvaruje
se jednim filtrom koji se ukljuuje ispred mernog instrumenta
kojim se meri nivo zvuka. Taj filtar je konvencijom dobio
oznaku A filtar, slika 2, pa se tako dobijeni podaci o nivou
zvuka izraavaju u jedinicama koje se nazivaju dBA (ita se
decibeli a).
Za procenu tetnog dejstva buke i preduzimenje
odreenih mera zatite u knkretnim uslovima, potrebno je
merenjem utvrditi odreene parametre buke. U ovu svrhu se
izvode objektivna i subjektivna merenja.
Pod
objektivnim
merenjima
podrazumevamo
odreivanje i praenje fizikih parametara relevantnih za
stanje sredine u kojoj se buka javlja. Objektivna merenja vre
se pomou raznih instrumenata i aparata.
Drugu grupu merenja ine subjektivne metode,
usmerene na procenu ometajueg i tetnog dejstva buke.
Subjektivno merenje buke podrazumeva direktno reagovanje
oveka na fiziko stanje sredine u kojoj vlada buka, i ono je u
svojoj osnovi najmerodavnije, mada nije uvek lako
ostvarljivo u praksi. Zbog toga se sve vie tei iznalaenju
veze izmeu subjektivnh procena ometajueg dejstva buke i
objektivnih parametara, kako bi se jednostavnim postupcima
objektivnog merenja moglo to tanije odmah ustanoviti i
tetno dejstvo buke. Danas se za dobar deo pojedinanih vrsta
buke zna kakve e efekte izazvati i do kakvih e tetnih
posledica dovesti.
Za poznavanje buke kao fizikog stanja sredine potrebno
je meriti nivo buke, amplitudni spektar i vremenske promene
nivoa buke. Sve ove veliine mere se instrumentima posebnih
karaktaeristika koji su danas, zahvaljujui napretku
elektronike i merne tehnike, veoma razvijeni i izrauju se za
razliite potrebe sa manjom ili veom tanou merenja, za
kratkotrajna ili permanentna merenja, za teren ili istraivaku
laboratoriju, ali uvek prema vaeim pravilima i propisima
koje je odredila Meunarodna organisazacija za
standardizaciju (ISO).
Uslovi pod kojima se mere parametri buke moraju biti
ujednaeni i dovoljno poznati kako bi i rezultati bili
meusobno uporedivi.
Podatak do kojeg se najlake dolazi i koji se najvie
koristi je ukupni nivo buke koji se odreuje na osnovu
zvunog pritiska, prema relaciji (1) i izraava u dBA, iz
razloga kako je prethodno objanjeno.

U praksi je est sluaj da nivo buke varira, manje ili vie

tokom vremena. Da bi se moglo procenjivati tetno dejstvo
takve, vremenski promenljive buke uveden je ekvivalentni
nivo buke. Ekvivalentni nivo buke LAeq je onaj obraunati
nivo buke koji po tetnom dejstvu odgovara vremenski
promenljivom nivou merene buke i izraunava se prema
sledeem izrazu:
n

1
ti 10 0,1Li ,
i 1 100

LAeq 10 log

dBA
(2)

gde je ti vreme trajanja i-tog nivoa Li, izraeno u

procentima u odnosu na ukupni vremenski interval u kojem
je buka merena.
U sluajevima kada to praksa ili propisi zahtevaju ,
odreuju se za buku promenljivog nivoa i neke druge
obraunate vrednosti. Tako se na osnovu statistike obrade
izmerenih vrednsoti nivoa buke dolazi do kumulativne
raspodele koja pokazuje koji deo vremena su, za posmatrani
vremenski interval, premaeni odabrani nivoi. U praksi se
najee odreuju sledee vrednosti:
L10 nivo buke koji je premaen tokom 10% vremena;
L50 nivo buke koji je premaen tokom 50% vremena i
L90 nivo buke koji je premaen tokom 90% vremena.
Iz gornjih definicija moemo zakljuiti da je L90
praktino nivo buke ambijenta, L50 srednja vrednost nivoa
buke u odabrnom intervalu vremena (esto se uzima kao
merilo na osnovu kojeg se procenjuje tetnost) a L10 srednja
vrednost svih vrnih nivoa buke u sredini gde je nivo buke
nizak.
Poto je buka kompleksna zvuna pojava, potrebno je
pri analizi njenog ometajueg i tetnog dejstva poznavati
raspored i jainu komponenata od kojih je sastavljena.
Razlaganje buke na komponente ostvaruje se filtriranjem
pomou filtara propusnika opsega frekvencija. Tako dobivene
vrednosti postaju merilo nivoa komponenata buke koje se
nalaze u odabranom opsegu.
Analiza se moe izvriti filtrima propusnicima opsega
frekvencija bilo koje irine. Meutim, da bi rezultati bili
ujednaeni merenja se uglavnom izvode pomou oktavnih ili
treinsko okavnih filtara.
Procenjivanje ometajueg i tetnog dejstva buke mogue
je u punoj meri, tek kada imamo precizne podatke o
vremenskoj zastupljenosti nivoa buke u posmatranom
intervalu vremena. Na primer, kod praenja kumulativnog
dejstva buke za vreme osmoasovnog radnog vremena
moramo znati koliko tano traje buka odreenog nivoa.
Vremenske promene nivoa buke su bitne i za izraunavanje
ekvivalentnog nivoa buke ili nivoa buke koji su premaeni za
definisani procenat vremena.
U praksi se pored ekvivalentnog uvodi i merodavni nivo
buke koji uzima u obzir i faktore koji pojaavaju negativne
efekte buke i koji zavise d karaktera buke u frekvencijskom i
vremenskom domenu. Merodavni nivo buke je dat izrazom:
n

Lr LAeq K i ,

dBA

(3)

i 1

gde su sa Ki oznaene korekcije za impulsni karakter

buke, za tonalni karakter buke, za trajanje buke, za period
dana itd. Iznosi ovih korekcija se odreuje na razliite naine

prema pojedinim nacionalnim standardima o emu ovde nee

biti govora.
U veini zemalja Evropske unije koristi se merodavni
nivo buke - Lr za industrijsku buku a ekvivalentni nivo buke LAeq za buku drumskog i eleznikog saobraaja. U naem
nacionalnom zakonodavstvu definisano je korienje
merodavnog nivoa buke za ocenu nivoa buke svih izvora u
radnoj i ivotnoj sredini.
Danas su u upotrebi veoma razliiti instrumenti koji se
koriste za merenje parametara buke u amplitudskom,
vremenskom i frekvencijskom domenu. Iako po prirodi merni
lanac moe biti analogni, digitalni, ili zasnovan na
odreenom softverskom reenju, on se uvek sastoji od
nekoliko osnovnih delova prikazanih na slici 3.

Slika 3. Merni lanac za mrenje i analizu buke

Pretvara pretvara zvune oscilacije izazvane dejstvom
zvunih talasa u elektrine signale. Pojaava pojaava
elektrini signal relativno male amplitud koji se dobija na
izlazu pretvaraa. Sistem teinskih krivih ima zadatak da
ponderie signal u frekvencijskom domenu ime se dobija
trenutni nivo signala sa odreenom (A, B, C iili linearna)
ponderacijom. Filtri su namenjeni za analizu signala u
frekvencijskom domenu. Kao rezultat ove analize dobija se
frekvencijski spektar analiziranog signala. Detektor slui za
odreivane efektivne vrednosti signala, dok se rezultati
merenja i analize buke mogu prikazati na displeju samog
instrumenta ili na nekom drugom ureaju kao to je tampa,
ploter ili monitor raunara.
U zavisnosti od strukture sistema za analizu signala,
instrumenti za merenje buke se mogu podeliti u tri grupe:
instrumenti za merenje ukupnog nivoa buke (sistem za
analizu signala sadri teinske krive i detektor signala),
instrumente za frekvencijsku nalizu buke (sistem za analizu
signala sadri skup filtara i detektor signala) i instrumenti
koji su kombinacija ova dva tipa.
Promene nivoa buke se mogu pratiti i prikazivati
pomou razliitih pisaa i registratora.
Subjektivna metoda kojom se moe jaina buke
neposredno odrediti jeste primena govornih kriterijuma. Ona
se sastoji u tome da se procenjuje potreban napor pri govoru
kojim se postie sporazumevanje u sredini u kojoj vlada
buka. Primena govornih kriterijuma moe da zavisi od
mnogih inilaca i zato je treba posmatrati samo kao grubu
meru. U odgovarajuim pravilnicima o zatiti od buke u
radnim prostorijama predvieni su doputeni nivoi buke s
obzirom na mogunost neposrednog sporazumevanja i na
mogunost
posrednog
sporazumevanja
sredstvima
komunikacije. Ovako dati doputeni nivoi predstavljaju
subjektivne kriterijume za sporazumevanje, a istovremeno
slue i kao nain za odreivanje nivoa buke imajui u vidu

upotrebljeni napor pri govoru i rastojanje na kojem je

mogua neposredna ili posredna komunikacija.

Nivo iznad 130 dBA dovodi do gotovo trenutnog

gubitka sluha.

5. TETNA DEJSTVA BUKE

Buka deluje kao ometajui faktor pri radu ime direktno
utie na rezultate rada. Rad u prisustvu buke zahteva
poveanu koncentraciju, usled ega dolazi do breg
zamaranja, smanjenja kvaliteta rada i pojave greaka.
Pored toga, buka ometa zvuno komuniciranje i moe da
predstavlja ozbiljnu smetnju prilikom sporazumevanja,
davanja neophodnih komandi i uputstava.
Ometanje tokom odmora je takoe vid tetnog delovanja
buke na oveka.
Dejstvo buke na oveji organizam je kumulativno.
Tokom vremena ometanje bukom raste, to znai da se
promene u organizmu superponiraju i poveavaju u
zavisnosti od duine trajanja ekspozicije. Do kumulacije
uticaja buke dolazi ne samo tokom osmoasovnog rada (buka
na radnom mestu) nego i tokom celog radnog veka, emu se
dodaju i posledice izazvane delovanjem buke i van radnog
mesta (komunalna buka).
tetno dejstvo buke na oveka je viestruko. Buka utie
na sluh, mogunost komunikacije, radnu sposobnost, na rad
pojedinih organa i na opte stanje celog organizma oveka.
Rezultati dejstva buke mogu biti razna ometanja bez tetnih
posledica, prolazne promene i trajna oteenja.
Nekada se smatralo da je dejstvo buke ogranieno samo
na organ sluha ali danas je dokazano da je njeno dejstvo
mnogo sloenije. Na osnovu opsenih i sistematskih
ispitivanja ustanovlejno je da buka teti zdravlju i dovodi do
itavog niza oboljenja. Buka ozbiljno pogaa nervni sistem, i
to kako centralni tako i vegetitivni, a preko ovog utie na
srce, krvne sudove, krvni pritisak, digestivni trakt i mnoge
druge organe i tkiva u kojima izaziva promene i funkcionalne
smetnje.
Pored direktnog tetnog dejstva na zdravlje oveka buka
posredno utie na razultate rada, i to to je jaa sve vidnije i
znaajnije. Smanjenje produktivnosti rada, poveanje broja
greaka i povreda na radu evidentno je u svim delatnostima
uz prisustvo buke. Na primer kod
daktilografa sa
poveanjem nivoa okolne buke raste broj pogreno otkucanih
znakova. U industrijskim pogonima, u kojima je smanjena
buka, dolazi do znatnog poboljanja u kvalitetu proizvoda i
ostvarenoj produktivnosti.
tetni efekti dejstva buke mogu se, u zavisnosti od nivoa
buke, razvrstati u sledea etiri stepena, kako je dalje
navedeno.
U prvom stepenu, koji obuhvata nivo buke od 30-65
dBA, veina populacije ne osea nikakve smetnje. Samo vrlo
osetljive osobe postaju razdraljive.
Drugi stepen obuhvata nivoe buke od 65-90 dBA.
Dejstvo ovih nivoa izaziva neurovegetativne smetnje s
moguim efektima na sluh i organizam. Oteenja sluha su
mogua samo kod osetljivih osoba i to ako su izloena dui
niz godina dejstvu buke.
Trei stepen obuhvata nivoe od 90-110 dBA. Obino
pored ovako izraene buke, kao pratei neeljeni efekti
javljaju se vibracije. Kod velikog broja ljudi evidentan je
gubitak sluha i tee neurovegetativne smetnje.
U etvrtom stepenu, koji obuhvata nivoe od 110-130
dBA, nije mogu rad, jer buka brzo izaziva psiholoke
smetnje i gubitak sluha.

6. KRITERIJUMI ZA PROCENU TETNOG DEJSTVA

BUKE
Prema vrstama delatnosti veoma je razliit uticaj buke
odreene jaine na radni uinak, kao i na zdravlje radnika.
Kod fizikog rada, bez mentalnog naprezanja i zapaanja
okoline sluhom, definie se gornja granica buke pri kojoj
nee nastupiti trajna oteenja organizma.
Tabela 1. Najvii dozvoljeni nivo buke na radnom
mestu s obzirom na vrstu delatnosti

Vrsta delatnosti

Fiziki rad bez zahteva

za mentalnim
naprezanjem
Fiziki rad usmeren na
tanost i koncentraciju
Rad preteno mentalnog
karaktera ali rutinski
Rad preteno mentalnog
karaktera koji zahtaeva
koncentraciju
Mentalni rad usmeren na
kontrolu grupe ljudi
Mentalni rad usmeren na
kontrolu grupe ljudi koja
obavlja preteno
mentalni rad
Mentalni rad koji
zahteva veliku
koncentraciju
Mentalni rad vezan za
veliku odgovornost

Maksimalne vrednosti
kontinualnog ili ekvivalentnog
nivoa buke u dBA
Orua za Orua za Neproizvod
rad kojim rad kojim ni izvori
radnik
radnik ne
rukuje
rukuje
90

84

80

80

74

70

70

60

70

64

55

60

50

55

45

40

35

Usled izlaganja buci relativno velike jaine, tokom

osmoasovnog radnog vremena, dolazi do prolaznih
promena, kao to su: smanjena osetljivost organa sluha,
manje nervne smetnje, neto ubrzan puls i povean krvni
pritisak. Sve ovo se smatra bezopasnim ukoliko posle rada
usledi normalan period odmora za vreme kojeg se organizam
vrati u stanje pre izlaganja buci. Razne trajne poremeaje
zdravlja do kojih dolazi u praksi, treba oekivati kada posle
ponovljenih dejstava buke, radnik nema uslova za dobar i
redovan odmor.
Radi zatite radnika, u veini zemalja se dosta panje
poklanja propisivanju najvee dozvoljene jaine buke na
radnom mestu. Ova granica, za koju se smatra da ne teti
zdravlju, postepeno se kroz propise i zakone sputa, kada
praksa ospori ranije procene tetnosti i kada ekonomski
uslovi i nivo razvoja neke sredine to dozvole. Pri ovim
procenama uzima se u obzir i faktor ometanja pri radu, poto
skoro u svim sluajevma (izuzimajui iskljuivo fiziki rad)

buka utie na koncentraciju a time i na kvalitet i efikasnost

rada.
Tabela 2. Doputeno vreme izlaganja buci s obzirom
na trajanje odreenog nivoa buke

Dnevno izlaganje u
satima
8
6
4
3
2
1,5
1
0,5
0,25 i manje

Maksimalne vrednosti
kontinualnog ili
ekvivalentnog nivoa buke
u dBA
90
92
95
97
100
102
105
110
115

Tabela 4. Najvii dozvoljeni nivo buke u sredini u kojoj

ovek boravi
Maksimalne vrednosti
kontinualnog ili
ekvivalentnog nivoa
Sredina u kojoj ovek boravi
buke u dBA
Dan
No
(0720h) (2206h)

Maksimalni doputeni nivo buke na radnom mestu, s

obzirom na vrstu delatnosti, moe da bude 90 dBA, dok za
neke delatnosti on iznosi samo 35 dBA, tabela 1.
Vrednosti u tabeli 1 se odnose na osmoasovno radno
vreme, pet dana u nedelji. Ako je nivo buke vei od vrednosti
datih u ovoj tabeli onda dnevno izlaganje buci mora biti krae
od 8 sati.
U tabeli 2 je data veza izmeu vremena izlaganja buci i
nivoa, s tim to se vrednosti odnose na najnepovoljniji, ali jo
uvek dozvoljen sluaj kada na radnom mestu vlada buka od
90 dBA.
Tabela 3. Najvii dozvoljeni nivo buke u ivotnoj sredini
izvan zgrada

Zona

Bolnice, zone za odmor,

sela
Stambene etvrti, zone
sa slabim saobraajem
Grdska naselja
Grdska naselja sa
manjim trgovinskim
centrima
Industrijske zone
Zone sa tekom
industrijom i glavnim
saobraajnicama

odmor i zonama za stanovanje od onih u zonama sa tekom

industrijom i u glavnim saobraajnicama, tabela 3
Najvei dozvoljeni nivou buke u stambenim i poslovnim
objektima su utvreni za boravine prostorije stana, gde je
potrebno zadovoljiti uslove za odmor ljudi, i za kancelarije
gde se zahteva koncentracija pri radu i komuniciranje
govorom, tabela 4.

Stambena zgrada (boravine

prostorije) sa zatvorenim prozorima
Bolnike sobe
Ordinacije
Prostorije u objektima za odmor
dece i uenika,
Uionice, sluaonice, kabineti,
itaonice, bioskopske dvorane
Pozorine i koncertne dvorane
Hotelske sobe

40

35

50
55

45
50

40
45

60

55

50

65

60

55

70

65

60

Buka ugroava ljude i van radnog mesta, gde moe biti

neprijatnija i jaa nego pri radu. Pri procenjivanju dozvoljene
granice jaine buke u ivotnoj sredini uzima se u obzir
injenica da radnik vei deo vremena provede van radnog
mesta. U zatiti ivotne sredine poseban problem predstavlja
buka nou pri emu treba ustanoviti koje su to jaine buke
koje ne ometaju san. Maksimalni dozvoljeni nivoi buke u
ivotnoj sredini, izvan zgrada, zavise od tipa zone o kojoj se
radi. Normalno je oekivati da oni budu manji u zonama za

35
30
40

40

35

40
30
40

40
30
35

Vidi se da postoje utvrene vrednosti i za boravine

prostorije u drugim vrstama objekata (hoteli, domovi, bolnice
itd.). Znaajno je da se maksimalno dozvoljene vrednosti
nivoa buke definiu samo za boravine prostorije, u kojima je
mogu dui boravak ljudi. Dozvoljeni nivoi buke se ne
definiu u pomonim prostorijama, komunikacionim
prostorima, sanitarnim vorovima i slinim delovima zgrada.

Maksimalne vrednosti kontinualnog

ili ekvivalentnog nivoa buke u dBA
Dan
Meu period
No
(0720h) (06 07h),
(2206h)
(2022h)
45

40
35
40

Slika
4.

Standardizovane N krive
Kada se merenjima ustanovi da nivo buke prelazi
doputene vrednosti onda se mora uraditi oktavna analiza
buke. Za procenu tetnosti na osnovu oktavne analize koriste
se N krive, prikazane na slici 4. N kriva se bira tako da njena

nazivna vrednost bude manja za 5 dB od vrednosti

maksimalnog doputenog nivoa izraenog u dBA.
Ordinata spektra za 1000Hz uzima se kao nominalna
oznaka krive. Stalno opadajui tok ovih krivih, koje moemo
shvatiti i kao krive jednake podnoljivosti buke, ukazuje na
injenicu da vie frekvencije jae ometaju.
Koji kriterijum, odnosno graninu liniju za buku treba
primeniti za pojedine prostorije, moe se videti iz tabele 5.
Podrazumeva se da ni u jednoj oktavi nivo buke ne sme prei
vrednost na propisanoj krivoj. Drugim reima, spektar buke
(po oktavama) mora u celini leati ispod krive usvojenog
kriterijuma.
Tabela 5. Odgovarajue vrednosti nivoa prihvatljive
buke u dBA

Za prostorije koje nisu naznaene u tabeli 5 i uopte u

raznim drugim sluajevima, moe se koristiti tabela 6, u kojoj
je opisano kakva je subjektivna ocena buke i koje se
delatnosti mogu obavljati ako buka zadovoljava odreeni
kriterijum.
Tabela 6. Odgovarajue vrednosti nivoa prihvatljive
buke u dBA

Znajui spektar spoljne buke i usvajajui odreeni N

kriterijum, dobijamo podatke o potrebnoj akustinoj izolaciji.
Ustvari, ako oduzmemo ordinate dveju pomenutih linija,
dobiemo potrebno slabljenje zvuka u zavisnosti od
frekvencije.
7. ODBRANA OD BUKE
Postoje tri naina odbrane od prekomerne buke:
fizioloki, tehniki i socijalno-pravni.
Fizioloka odbrana obuhvata: promenu fizikih
karaktersitika srednjeg uva, slunu adaptaciju i sluni zamor.
Pod dejstvom buke dolazi do kontrakcije miia srednjeg
uva, ime se smanjuje prenos zvuka prema unutranjem uvu,
i tako titi ostatak slunog mehanizma od dejstva prekomerne
buke.
Sluna adaptacija predstavlja sputanje oseaja glasnosti
i pad osetljivosti sluha usled delovanja akustike stimulacije.
Tokom vremena ove veliine se asimptotski pribliavaju

svojim vrednsotima karakteristinim za datu akustiku

stimulaciju.
Sluni zamor predstavlja funkcionalno stanje organa
sluha tokom ili nakon stimulacije veim intenzitetom zvuka.
On pokazuje kako se organ sluha ponaa kada je oprereen
preko svojih mogunosti. To stanje se ogleda u progresivnom
padu oseaja glasnosti i praga ujnosti pod dejstvom zvuka
veeg intenziteta.
Jedan vid fizioloke odbrane od buke su i zajednike
reakcije odreenog procenta ugroenog stanovnitva na
ometanje bukom. Ove reakcije mogu biti pojedinane ili u
obliku peticija nadlenim dravnim institucijama.
Veoma vaan nain odbrane od buke sastoji se u primeni
razliitih tehnikih sredstava. U oblasti tehnike zatite od
buke iskustva su dovoljno velika da se znaju pravila koja se
primenjuju u razliitim sluajevima stvaranja i irenja buke.
Kao najefikasnije reenje u borbi protiv buke namee
se, samo po sebi, suzbijanje buke na izvoru. Treba, dakle,
uiniti da maine u fabrikama, aparati u domainstvu,
saobraajna sredstva i drugi izvori stvaraju to manje buke.
To je tehniki izvodljivo jer u sutini svaka buka pri radu
nekog ureaja, dokaz je njegove tehnike nesavrenosti.
Nekada se smanjenje buke moe postii vrlo
jednostavnim sredstvima, kao to je postavljanje elastinih
podmetaa ispod maine da se vibracije ne bi prenosile na
podlogu ili drugaijim postavljanjem maine koja usmereno
zrai zvuk. U drugim prilikama se mora ii dalje, na primer
zameniti zupasti prenos frikcionim, i slino. U svakom
sluaju, na tom polju moe jo mnogo da se uradi, ali uz
odreene materijalne rtve koje, naalost, dananji svet u
elji za sticanjem to veeg profita, nije spreman da podnese.
Ukoliko buka nije smanejna na izvoru ostaje nam da
smanjimo njen uticaj na putanji od izvora do prijemnika.
Ovaj vid zatite se realizuje kroz: prostorno planiranje
objekata, raspored prostorija u zgradi, izradu pregrada (zidovi
i meuspratne konstrukcije) odreenih karakteristika, izradu
vrata i prozora prema definisanim normama i postavljanje
kunih postrojenja i instalacija prema vaeim principima
zatite od vibracija.
Socijalno pravni aspekt zatite od buke predstavljaju
razliite vrste tehnikih propisa. Jedni od njih daju uputstva
za smanjenje buke a drugi odreuju dozvoljene vrednosti
jaine buke, ne uputajui se u nain kako da se buka svede
na zadovoljavajui nivo. Prema normama i propisima ispituju
se karakteristike izvora buke, efikasnost zatite pojedinih
tehnikih elemenata i konstrukcija i meri buka u ugroenim
sredinama, pa ako dobijeni rezultati odgovaraju postavljenim
uslovima u pogledu buke, izdaju se atesti.
Line mere zatite od buke primenjuju se tamo gde se
buka ne moe spreiti samo optim i tehnikim merama.
Kada ekvivalentni nivo buke prelazi 85 dBA osoblju koje radi
u takvoj sredini moraju se staviti na raspolaganje lina
zatitna sredstva a ako nivo buke prelazi 90 dBA osoblje
mora koristiti lina zatitna sredstva. Iz ovoga zakljuujemo
da lino zatitno sredstvo treba da smanji nivo buke ispod 85
dBA.
Prilokom primene linih zatitnih sredstava mora se
viditi rauna o spektru buke, zbog toga to je priguenje
zatitnih sredstava veoma zavisno od frekvencije. Kod svih
sredstava ove vrste vie frekvencije su jae priguene.
Priguenje istog tipa sredstva zavisi od komada do
komada, a i za svaki komad nije uvek jednak, jer, izmeu
ostalog zavisi i od naleganja.

U lina sredstva zatite od buke spadaju:

- zatitni epovi za ui, koji imaju priguenje od oko 10
dB na niskim frekvencijama pa do vie od 20 dB na visokim
frekvencijama. Uglavnom su od sintetikog materijala ili
gume;
- zatitne une koljke ili naunice, koje imaju
priguenje 20 do 40 dB, na srednjim i viim frekvencijama a
prednost im je nad epovima to ne stvaraju smetnje u unim
kanalima;
- zatitni lemovi ili kapuljae, prekrivaju ui i vei deo
glave. Izrauju se od platna i koe, a iznutra se oblau vatom
ili filcom. Sami po sebi nemaju vee priguenje od naunica,
ali se mogu kombinovati sa naurnicama i epovima
- zatitna odela se koriste u ekstremnim sluajevima
kada nivo buke dosee vrednosti do oko 130 dBA i kdada
treba zatititi sve organe ljudskog tela.
8. PREGLED ZAKONSKE REGULATIVE I
STANDARDA RS VEZANIH ZA BUKU
Jedan od najvanijih zadataka zatite od buke jeste
donoenje propisa o nainima merenja buke, o dozvoljenim
nivoima buke, kao i o nainu kontrole i sankcionisanja
zagaivaa bukom.
Napor Evropske unije na polju zatite od buke urodio je
plodom donoenjem preporuke The European Unions
Green Paper on Future Noise Policy (1996). Inae
svaka zemlja pojedinano donosi nacionalne
standarde i pravilnike za zatiru od buke.
U naoj zemlji je 1967. objavljen dokument pod
naslovom Pravilnik o minimalnim tehnikim uslovima za
izgradnju stanova (Slubeni list SFRJ broj 45 iz
1967.godine), to obeleava poetak formalne obaveze
projektanata i graditelja da pri gradnji objekata vode rauna o
zatiti od buke. Danas je ta obaveza ustanovljena serijom
standarda JUS pod zajednikim naslovom Akustika u
graevinarstvu. U novije vreme neki do njih formirani su
prevoenjem odgovarajuih ISO standarda i nose oznaku
JUS ISO.
tetno dejstvo buke na radnom mestu kod nas je prvi put
definisano dokumentom Pravilnik o optim merama i
normativima zaite na radu od buke u radnim prostorijama
(Slubeni list SFRJ br. 45/71).
U okviru propisa Zakon o zatiti ivotne sredine,
(Slubeni glasnik RS, broj 66, 1991) definisane su osnovne
obaveze subjekata u zatiti od buke i vibracija.
Maksimalni dozvoljeni nivoi buke u ivotnoj sredini dati
su u dokumentu Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u
ivotnoj sredini, (Slubeni glasnik RS, broj 4, 1992).
Trenutno je u Ministarstvu ivotne redine i prostornog
planiranja RS u pripremi Zakon o zatiti od buke u ivotnoj
sredini [15].
Za one karakteristine veliine iz domena buke za koje
ne postoje domai propisi ili standardi uobiajeno je da se
primenjuju
meunarodni
standardi
Internacionalne
organizacije za standardizaciju (ISO). Ovi standardi su
veoma korisni kada se radi i mernim metodama i
procenjivanju buke, ali ne sadre kriterijume niti se za tu
svrhu mogu primeniti. Kriterijume reba da utvrde nacionalni
standardi. Pored standarda ISO, u praksi se potuju i druge
meunarodne i nacionalne norme i preporuke (IEC, EN, DIN,
i druge). Za retke sluajeve, gde ne postoje meunarodni ili

nacionalni standardi ili preporuke, koriste se stavovi

najmerodavnijih autora iz literature.
10. ZAKLJUAK
Pod bukom se podrazumeva svaki neeljeni zvuk, to
dalje znai da je samo neki zvuk buka. Status zvuka koji
dobija oznaku buke ne zavisi od apsolutne vrednosti
njegovog nivoa, nego od injenice da li on nekog ometa.
Buka je, naroito poslednjih decenija, jedan od osnovnih
uzroka ometanja mnogih aktivnosti i kompleksnog oteenja
zdravlja oveka, ponajvie u industrijski razvijenim
zemljama.
Za procenu tetnog dejstva buke i preduzimenje
odreenih mera zatite u knkretnim uslovima, potrebno je
merenjem utvrditi odreene parametre buke. Podatak do
kojeg se najlake dolazi i koji se najvie koristi je ukupni
nivo buke koji se odreuje na osnovu zvunog pritiska i
izraava u dBA. U praksi je est sluaj da nivo buke varira,
manje ili vie tokom vremena. Da bi se moglo procenjivati
tetno dejstvo takve, vremenski promenljive buke uveden je
ekvivalentni nivo buke. Ekvivalentni nivo buke LAeq je onaj
obraunati nivo buke koji po tetnom dejstvu odgovara
vremenski promenljivom nivou merene buke. Za buku
promenljivog nivoa odreuju se i neke druge obraunate
vrednosti (L10, L50, L90), kao i raspored i jaina spektralnih
kmponenata od kojih je sastavljena.
Prema vrstama delatnosti veoma je razliit uticaj buke
odreene jaine na radni uinak, kao i na zdravlje radnika.
Radi zatite radnika, u veini zemalja se dosta panje
poklanja propisivanju najvee dozvoljene jaine buke na
radnom mestu. Maksimalni doputeni nivo buke na radnom
mestu, s obzirom na vrstu delatnosti, moe da bude izmeu
35 dBA i 90 dBA.
Buka ugroava ljude i van radnog mesta, gde moe biti
neprijatnija i jaa nego pri radu. Maksimalni dozvoljeni nivoi
buke u ivotnoj sredini, izvan zgrada, zavise od tipa zone o
kojoj se radi (zone za odmor, stambene etvrti, industrijske
zone i td). Najvei dozvoljeni nivou buke u stambenim i
poslovnim objektima su utvreni za boravine prostorije
stana, gde je potrebno zadovoljiti uslove za odmor ljudi, i za
kancelarije gde se zahteva koncentracija pri radu i
komuniciranje govorom.
Postoje tri naina odbrane od prekomerne buke:
fizioloki (reakcija organizma), tehniki (primena razliitih
tehnikih sredstava) i socijalno-pravni (razliite vrste
propisa). Tamo gde se buka ne moe spreiti samo optim i
tehnikim merama primenjuju se line mere zatite od buke
(zatitni epovi, koljke, naunice, zatitna odela).
Jedan od najvanijih zadataka zatite od buke jeste
donoenje propisa o nainima merenja buke, o dozvoljenim
nivoima buke, kao i o nainu kontrole i sankcionisanja
zagaivaa bukom. U veini zemalja ovi propisi se donose na
bazi meunarodnih preporuka ili meunarodnih standarda.
Kod nas je ova probelmatika obuhvaena standardima,
pravilnicima, Zakonom o zatiti ivotne sredine i buduim
Zakonom o zatiti od buke (sada je u nacrtu).
LITERATURA
[1] Simonovi, M., Kali, D., Pravica, P.,: Buka tetna
dejstva, merenje i zatita, Institut za dokumentacije zatite na
radu, Ni, 1982.

[2] Praevi, M, Cvetkovi, D.: Buka u ivotnoj sredini,

Univerzitet u Niu fakultet zatite na radu, 2005.
[3] Kurtovi, H.: Osnovi tehnike akustike, Nauna
knjiga, Beograd, 1982.
[4] Miji, M.: Akustika u arhitekturi, Nauka, 2001.
[5] Harris, M. H., Handbook of Acoustical
Measurements and Noise Control, Acoustical Society of
America, 1998.
[6] Bies, A. D., Hansen, H. H., Engeneering Noise
Control, Spon Press, London, 2003.
[7] JUS U.J6.201 - Akustika u gradjevinarstvu. Tehniki
uslovi za projektovanje i gradjenje zgrada.
[8] JUS ISO 717 - Akustika u gradjevinarstvu.
Utvrivanje vrednosti zvune izolacije u zgradama i
graevinskih elemenata.
[9] JUS ISO 140 - Akustika u gradjevinarstvu. Merenje
zvune izolacije u zgradama i graevinskih elemenata.
[10] JUS ISO 6242-3 - Visokogradnja. Izraavanje
zahteva korisnika. Deo 3: Akustiki zahtevi.
[11] JUS U.J6.001 Akustika u graevinarstvu. Osnovni
termini i definicije.
[12] Zakon o zatiti ivotne sredine, Slubeni glasnik
RS, broj 66, 1991.
[13] Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj
sredini, Slubeni glasnik RS, broj 4, 1992.
[14] Pravilnik o merama i normativima zatite na radu
od buke u radnim prostorijama, Slubeni list SFRJ, broj 45,
1971.
[15] Nacrt zakona o zatiti od buke u ivotnoj sredini,
Ministarstvo ivotne redine i prostornog planiranja RS,
www.ekoplan.gov.rs.
Abstract With the Industrial revolution many of
negative consequences begun. One of the most demaging is
noise. It effects hearing very badly and produces all kinds of
brain damage. Great effort is made every day to reduce noise
in traffic, factories, in the streets and in the buildings.
Succeeding depends on many technical, financial, social and
To identify the source and to measure the noise level are
the first step in defining noise protection. Technical
development offers a great deal of noise control solution. The
problem still lies in finances and social parameters. Most
satisfying solution can never be find without including Law
regularities and applying Acoustical standards.
n this paper physical phenomena of noise is going to be
analyzed, as well as its sources. We are also going to analyze
the effects of noise on human organism, measuring
methodology and different kinds of protection. We are going
to mention all relevant Acoustical standards and Law
regularities. Noise control in the Republic of Serbia is going
to be discussed.
MEASUREMENTS AND NOISE CONTROL
Drini Dragan, Krsti Sonja, Zekovi Amela,
Martinovi Dragoljub