Internacionalni Univezitet Brko distrikt BiH

Zdrstvena njega i bjezbednost

Osnovne akademske studije

SEMINARSKI RAD

Predmet:
Ginekologija i akuerstvo sa zdrastvenom njegom
Tema:
ABORTUS

Mentor:
Student:
Doc. dr Dragutin Arsi
Koca Sabaheta

Brko, 2015. godine

SADRAJ
1. UVOD.....3
2. ISTORIJA ABOTUSA..............4
3. VRSTE ABORTUSA.....7
3.1. Spontani abortus.............7
3.2. Izazvani abortus.......8
4. PRO-LIFE I PRO-CHOICE POKRET.......9
4.1 Pro-life pokret.......9
4.2. Pro-choice pokret.........9
5. ABORTUS SA MORALNOG GLEDITA....................................................................10
6. ETIKA PITANJA I STAV RELIGIJA O ABORTUSU11
6.1. Etika pitanja................11
6.2. Stav religija........12
7. ZAKLJUAK.......................................................................................................................14
LITERATURA..........................................................................................................................15

1. UVOD

Pobaaj ili abortus (lat. abruptio graviditatis) je spontani ili izazvani prekid trudnoe
odstranjenjem ili izbaajem fetusa iz maternice pre sposobnosti ljudskog ploda za samostalni
ivot. Nastaje zbog smrti fetusa ili rezultira njegovom smru. Pobaaj moe nastati spontano,
zbog komplikacija tokom trudnoe ili se pobaaj moe izazvati.

Slika 1. Tehnika izvoenja abortusa, tzv. vakuum aspiracijom.

Pobaaj ima dugu istoriju i bio je izazivan mnogim razliitim metodama, ukljuujui biljne
abortifikante (supstanca koja izaziva abortus), upotrebom otrih predmeta, fizikom traumom
i drugim tradicionalnim metodama. Moderna medicina koristi lekove i hirurke tehnike za
izazivanje pobaaja. Legalnost, uestalost i kulturni pogledi prema pobaaju su razliiti irom
svijeta. U mnogim delovima sveta vode se rasprave izmeu protivnika i pobornika pobaaja o
etikim i pravnim aspektima. Priblian broj namernih pobaaja izvedenih u 2003. godini u
svetu iznosio je oko 42 miliona, to je pad u odnosu na 46 miliona ovakvih pobaaja
izvedenih 1995. godine.

2. ISTORIJA ABORTUSA
Istorija izazvanog abortusa moe se pratiti jo od antikog doba. Postoje dokazi koji
pretpostavljaju, da su se trudnoe prekidale na razne naine. U Hipokratovim tekstovima stoje
mnoge naznake o metodama pobaaja: u grko i rimsko doba, pobaaj je bio prihvaen
zahvat, to je razumljivo: u to doba je ubistvo dece (npr. izlaganjem hladnoi, ostavljanjem u
divljini isl.) bilo uobiajena metoda kontrole rasta porodice. Soranus, grki doktor iz II veka u
svom delu Gynaecology preporuio je enama koje ele prekinuti svoju trudnou da se bave
tekom vebom, energinim skakanjem, noenjem tekih predmeta. Prepisao je i veliki broj
recepata za biljne kupke i putanje krvi, ali je savetovao da se ne koriste otri instrumenti
zbog mogunosti perforacije organa.
Pojavom hrianstva dolazi do odreenih promena po pitanju pobaaja. U XIII veku papa
Inocent III odreuje, da plod postaje ivo bie u trenutku kada se poinje pomicati u trbuhu pa
pobaaj nakon tog razdoblja postaje ubistvo, a pre toga se smatra manjim grehom. Papa Grgur
XIV, 1591. godine potvruje to i dodatno ga vremenski pojaava odredbom, da je pobaaj
doputen u prvih 116 dana od zaea. Papa 1869. godine donosi odluku o zabrani svih
pobaaja. Tokom srednjeg veka doktori u islamskom svetu dokumentovali su detaljne liste
metoda kontracepcije, ukljuujui upotrebu abortifikanata.

Slika 2. Crtei Leonarda da Vincija o ljudskom fetusu.

Zakonik "Constitutio criminalis Carolina", koji je doneo Karlo, car Svetog Rimskog
Carstva 1532. godine, za namerni abortus propisuje smrtnu kaznu. Smrtna kazna za pobaaj
ukinuta je u Austriji 1787., a u Francuskoj 1791. godine. Uvedene su umesto toga, dugotrajne
kazne zatvora. U Engleskoj je do 1948. godine, kazna za abortus bio doivotni zatvor.Pobaaji
su se nastavili obavljati i u XIX veku, bez obzira na zabranu i Ujedinjenog Kraljevstva i SADa, koja je stajala jo od viktorijanskog doba.

Slika 3. Sovjetski poster koji promovie abortus u bolnici.

U XX veku Sovjetski Savez (1919.), Island (1935.), vedska (1938.) bile su meu prvim
zemljama koje su legalizovale neke ili sve oblike abortusa. Godine 1935. u Nemakoj donet je
zakon koji je doputao pobaaj enama za koje se smatralo da imaju nasledne bolesti, dok se
enama koje su pripadale pravoj nemakoj lozi strogo zabranjivao abortus.. U 70-im
godinama prolog veka, abortus je ozakonjen u mnogim evropskim zemljama. U SAD-u je
abortus zakonski dozvoljen nakon dva sudska procesa 1973. godine. Nakon toga je rastao broj
abortusa u SAD-u. Kina je 1979. godine donela zakon po kojem se dozvoljava jedno dete u
porodici, to je povealo broj pobaaja. U Salvadoru je 25.3. proglaen Danom neroenog
deteta poevi od 1993. godine. Inicijativa se s vremenom proirila u vie drava Severne i
June Amerike. Godine 1995. u SAD-u je odobren abortus koji se primenjivao samo u dva
poslednja tromeseja trudnoe. Tim nainom podstaklo se roenje deteta. To je izazvalo
skandal, pa je zabranjeno 2004. godine. Argentinski predsednik Carlos Menem 1998. godine,
objavio je da ivot poinje trenutkom zaea.

3. VRSTE ABORTUSA
3.1. Spontani abortus
Spontani abortus je gubitak fetusa zbog sluajne traume ili "prirodnih" uzroka pre 28.
nedelje trudnoe. Postoji rani spontani pobaaj (pre 16. nedelje) i kasni (od 17. do 28.
nedelje). Ako ena ima dva i vie spontana pobaaja tada govorimo o habitualnim
pobaajima. Uzroci spontanog abortusa mogu biti anomalije zametka, hormonski poremeaji,
bolesti majke, insuficijencija vrata maternice i dr. Trudnoa koja zavri izmeu 28. i 37.
nedelje ako rezultira ivoroenim detetom poznata je kao preveremeni poroaj. Kada fetus
umre u maternici nakon 28. nedelje trudnoe ili umre tokom poroaja naziva se mrtvoroeno
dete (mrtvoroene).
Veina spontanih pobaaja dogaa se u ranoj trudnoi. Izmeu 10 i 50% pobaaja zavrava
kliniki prepoznatim spontanim abortusom. U veini sluajeva abortus se javlja tako rano u
trudnoi, dok ena ni ne zna da je trudna. Rizik spontanog pobaaja naglo se smanjuje nakon
10. nedelje od poslednje menstruacije. Rizik spontanog pobaaja vei je kod ena kod kojih
ve nekoliko spontanih ili izazvanih abortusa, onih sa sistemskim bolestima i starijih od 35
godina. Drugi uzroci mogu biti infekcije (bilo majke, bilo fetusa), imunoloki odgovori ili
ozbiljne sistemske bolesti. Spontani pobaaj moe biti uzrokovan i sluajnom traumom.
Namerna trauma ili stres kojim se pokuava izazvati abortus smatra se namernim pobaajem.
Abortus moe biti potpun, kada zajedno sa plodom izae i posteljica, i nepotpun kada
posteljica zaostane u materici. Nakon abortusa potrebno je izvesti ekspolraciju materice.

Slika 4. Spontani pobaaj oko 6.nedelje nakon zaea.

3.2. Izazvani abortus

Trudnoa se moe namerno prekinuti na mnoge naine. Izabrani nain prekida trudnoe
zavisi pre svega od starosti fetusa, ali i od legalnosti, regionalnoj dostupnosti i sklonosti
doktora i pacijenta prema odreenoj proceduri. Prema zakonu SFRJ iz 1978. koji je jo na
snazi u veini drava bive SFRJ prekid trudnoe do 10. nedelje od zaea moe se izvriti na
zahtev trudne ene. O zahtevu za prekid trudnoe nakon 10. nedelje, na elju same trudnice ili
na predlog doktora , ali uvek uz pristanak trudnice, odluuju odgovarajue komisije pri
bolnikim ustanovama, odnosno ginekolokim odeljenjima, na temelju medicinskih, i pravnoetikih indikacija. Razlozi za izvoenje pobaaja tipini su kao terapijski ili elektivni. Na
terapijski se abortus prvenstveno misli kada ga se izvodi da bi se:

Sauvao ivot trudnice;

Sauvalo enino mentalno i fiziko zdravlje;

Prekinulo trudnou kojom bi se rodilo dete sa poremeajima koji bi bili fatalni ili
povezani sa znaajnim morbiditetom;

da bi se smanjio visoki rizik povezan s multiplom trudnoom.

Slika 5. Izazvani pobaaj, fetus izvaen van.

4. PRO-LIFE I PRO-CHOICE POKRET

4.1. Pro-life pokret
Pro-life pokret (lat. pro=za, eng. life=ivot) je drutveni i politiki pokret, koji se zauzima
za

zatitu vrednosti ljudskog ivota od zaea do prirodne smrti. Glavno delovanje je

protivljenje pobaaju, te protivljenje eutanaziji, kloniranju, smrtnoj kazni, manipulaciji nad

ljudskim genima i sl. Pro-life pokret zalae se za vrednosti porodice, braka, majinstva i
potovanje starijih i hendikepiranih osoba.
Pro-life pokret smatra, da ljudski ivot poinje zaeem. Zalau se da ljudsko bie dobije
pravni status osobe od trenutka zaea. Takoe, zalau se za pravnu zatitu od zaea do
prirodne smrti i za ponitenje zakona koji omoguavaju pobaaj i eutanaziju.
Pro-life pokret uglavnom podupiru hriani (katolici, pravoslavni i konzervativni
protestanti), kao i manje grupe idova i hindusa. Katolika Crkva i sve Pravoslavne Crkve
protive se pobaaju u svim okolnostima

4.2. Pro-choice pokret

S druge strane, oni koji su protiv bilo kojih zakonskih zabrana, uglavnom se pozivaju na
pravo ene na izbor hoe li imati dete. Zato se opisuju kao zalagai prava na izbor (eng. prochoice). Veinom, ne ulazei u rasprave kada poinje ivot, smatraju da ljudsko bie dobija
prava roenjem. Argumentuju svoj stav mnogim komplikovanim ivotnim situacijama u
kojima pobaaj ima smisla, kao i neeljenim posledicama zabrane. Nisu nuno zalagai
pobaaja, i esto pobaaj smatraju negativnom pojavom u drutvu koju treba suzbijati
prevencijom, ali ne i zabranama. Rasprava se isto tako fokusira na pitanje, da li bi trudna ena
trebala obavestiti i/ili imati doputenje ostalih u posebnim sluajevima: kod maloletnica
njenih roditelja; kod zakonski udatih ena ili ena udatih obiajnim pravom, njenog mua; ili
trudna ena biolokog oca deteta. U 2003. godini ispitivanjem javnog miljenja u SAD-u 79%
mukaraca i 67% ena smatralo je, da treba obavestiti suprunika; sveukupno 72% bilo je za,
a 26% protiv toga da se obavesti suprunik.
9

U bivoj Jugoslaviji pobaaj je legalizovan 1978. godine.

5. ABORTUS SA MORALNOG GLEDITA

Pravo na ivot je prvo ljudsko pravo, nakon kojeg dolaze sva ostala. Ljudsko bie kome
oduzmemo pravo na ivot nee moi ni imati pravo izbora, niti pravo odluivanja, a ni pravo
planiranja vlastite porodice jednog dana. Poto je utvreno da je fetus, ma u kojoj starosti bio,
pravi ovek sa svim osnovnim pravima jedne osobe, onda je jasno da se pobaaj, koji po sebi
ubija fetus smatra ubistvom oveka. ovek je i pre roenja ovek i pripada mu ljudsko
dostojanstvo. Zato je ubiti neroenog oveka u sutini isto kao i ubiti ve roenog.
Prilikom istraivanja o pobaaju i prekidu trudnoe susreemo se sa razliitim teorijama
morala. Alan Donagan u svom tekstu Teorija morala iz 1977.godine iznosi argumente o
upotrebi sile i istie da je nedopustivo voljno upotrebiti silu u odnosu na drugoga, i da se to
jednako odnosi na odrasle i na decu, i roenu i neroenu.
Marry Anne Warren smatra da fetus nije ivo bie u moralnom smislu rei, te da ne
predstavlja nekog kome je ispravno pripisati sva moralna prava. Ona u svom tekstu O
moralnom i zakonskom statusu pobaaja iz 1973.godine tvrdi da ukoliko samo fetus ima
pravo na ivot, onda je pobaaj moralno nedopustiv, te da fetus nema pravo na ivot i da je
pobaaj nije moralno nedopustiv. Tu nailazimo na razliita miljenja jer Donagan u svom
izlaganju istie da ako fetus ima pravo na ivot onda je pobaaj moralno dopustiv, te da fetus
ima pravo na ivot i da je pobaaj moralno nedopustiv.
Za razliku od njih Judith Jarvis Thomson ima drugaije miljenje, nudi drugaiju
perspektivu, perspektivu iz koje pobaaj moe biti moralno dopustiv ak i ako pretpostavimo
da fetus jeste osoba. Argument J. J. Thomson upravo se poziva na autonomiju u odluivanju o
svom vlastitom telu, ak i da je fetus osoba. Argument je prikazan u obliku misaonog
eksperimenta.
Judith Jarvis Thomson je u svom tekstu pod naslovom Odbrana pobaaja iz 1971.godine
izela svoje argumente o tome kako svaka osoba ima pravo na ivot, i kao takva zasluuje da
ivi i da ostvaruje ljudska prava. U svom tekstu ona navodi razliite primere koji oslikavaju
trudnou, ali ne kao trudnou ve kao jednostavno pomaganje oveku i ispunjavanje svojih
moralnih dunosti koje bi svaki ovek trebalo da poseduje. Judith smatra da majka ima pravo
odluiti ta e se dogoditi u i sa njenim telom, i da je to samo njena odluka, ona takoe istie
da za abortus se ne bi moglo tvrditi da ugroava pravo fetusa na ivot, ve da samo liava
fetus prava na upotrebu eninog tela. Thomson takoe istie da postoje situacije u kojima
ena nije odgovorna za trudnou, kao to su silovanje ili greke sa kontraceptivnim
sredstvima.

10

Svaki ovek treba da poseduje line moralne vrednosti, ta moralnost svakog oveka vodi
kroz ivot pa samim tim oslikava njegove postupke i dela. Razmatrati ili osuivati neije
stavove i miljenja se kosi sa svim ljudskim pravilima ponaanja. Odluke koje svaki ovek
donosi su samo njegove line, kao i stavovi kojima on tei. Sa aspekta moralnosti svaki
namerni pobaaj je moralno nedopustiv, svaki prekid trudnoe predstavlja ubistvo nevinog
oveka.
Na osnovu razliitih istraivanja svaki stav ili zapaanje ima svoj opravdan razlog kome
tei, iznositi stav ili miljenje o neemu je pravo svakog oveka, pa tako i miljenje o
pobaaju. Rasprava o moralu je gotovo nemogua, jer moral i lina razmiljanja stiemo
tokom itavog ivota i sami odluujemo i odgovaramo za svoje postupke.

6. ETIKA PITANJA I STAV RELIGIJA O ABORTUSU

6.1. Etika pitanja
Osnovna naela medicinske etike jesu: borba protiv bolesti, borba za ouvanje ivota od
njegovog zaea, a ne pogorati postojee stanje. Pozivajui se na ta naela, protivnici
liberalizacije vetakog prekida trudnoe ukazuju da se, irokom primenom abortusa, ova
naela na odreen nain kre. U naoj zemlji stav prema vetakom prekidu trudnoe je vrlo
jasan i pred zdravstvenim radnicima se ne postavljaju etike dileme. U Ustavu je reeno da
svaka ena ima neotuivo pravo da odluuje samostalno o redosledu i broju raanja dece.
Novi propisi ukljuuju i odredbe o kontracepciji, sterilizaciji i vetakom osemenjavanju.
Implikacije oko svih oblika kontracepcije daju za pravo eni, punoletnoj i mentalno
sposobnoj, da prema propisima, do 10 nedjelja trudnoe slobodno odluuje o abortusu. Tek
posle 10. nedelje, ako ena i dalje eli abortus, duna je da se obrati komisiji.
Maloletnicama mlaim od 16 godina treba, uz zahtev za prekid trudnoe, i pismeni
pristanak roditelja ili staratelja. Indikacije za vetaki prekid trudnoe starije do 10 nedjelja
trudnoe su: etike, eugenine i medicinske, ranije su postojale i socijalne indikacije. Pobaaj
zabranjuje i Hipokratova zakletva, koju polau svi lekari (u modernoj verziji: "Apsolutno u
potovati ljudski ivot od samog zaetka.", ili u tradicionalnoj grkoj verziji: "Isto tako neu
dati eni sredstvo za pometnue ploda").
Medicinske indikacije podrazumevaju oboljenje ene koje bi trudnoom i proajem moglo
ugroziti njeno zdravlje.
Etike indikacije su trudnoe ostvarene silovanjem, zatim obljubom nad maloletnom
osobom, obljubom zloupotrebom poloaja, zavoenjem ili rodoskrvnjenjem (incest).
11

Eugenine indikacije su bioloko-genetski faktori oteenja fetusa, oboljenjem majke u

prva tri meseca trudnoe (u organogenezi), moe oekivati da e se dete roditi sa tekim
telesnim ili duevnim nedostacima.
Socijalne indikacije u najnovijem zakonu su iskljuene i zato su bile uzrok brojnih
protesta, jer su se one najvie upotrebljavale. U njih su se ukljuivali: loe materijalno stanje
suprunika, vei broj dece, veliki starosni razmak izmeu dece, vanbrane trudnoe i sl. Bez
obzira na razliite teorije i razliita shvatanja o poetku ovekovog ivota, etiki gledano,
ivot oveka je od poetka, tj. od oplodnje, vredan i bitan.
to se tie pravnog gledita pobaaja u veini svetskih ustava istie se ljudsko dostojanstvo
kao vrhovno pravo svakog oveka i ono je osnovica za sva druga prava. Takoe, svi osnovni
pravni dokumenti meunaradnog znaenja istiu pravo detetu da se rodi i ivi. Ipak, u veini
drava zakoni koji se odnose na zatitu ivota oveka pre roenja, nisu verni ustavnim
naelima. Jednostavno reeno, oni prelaze ustavne okvire i rade protiv ivota oveka. Tako se
sasvim legalno moe prekinuti zapoeti ivot, tj. liiti mladog oveka tog osnovnog prava. I
da stvar bude gora, to se u prvim sedmicama prenatalnog ivota moe uiniti bez ogranienja.
Neroeno dete u tom periodu nema nikakvu pravnu astitu.

6.2. Stav religija

to se tie stava religija i Crkve stavovi su jasni i izriiti.
Katolika Crkva zauzima stav 1869. godine da ljudski ivot poinje zaeem pa ga treba
potovati i najbrinije tititi od zaea do prirodne smrti. Za Crkvu, to se pravnog i etikog
aspekta tie, nema nedoumica. Ona zahteva strahopotovanje prema neroenom ljudskom
ivotu. Za nju je pobaaj napad na ivot i oduzimanje najosnovnijeg i najprirodnijeg ljudskog
prava. Od davnina osuivala je pobaaj kao zlo.
Pravoslava Crkva, takoe, zauzima ovaj stav i bori se za osveavanje ljudi i borbu za
svaki ivot. Pravoslavna i Katolika Crkva abortus ne odobravaju ni u sluajevima kada se
utvrde teki poremeaji ploda, a samo u sluaju da je daljim nastavkom trudnoe ivot
trudnice doveden u pitanje, zahvat se moe opravdati.
Muslimani pobaaj smatraju zabranjenim u veini sluajeva. Ako je enin ivot ugroen
dozvoljavaju ga kao manje zlo od dva zla. Ne postoji zajedniko miljenje, oko toga kada
poinje ljudski ivot, ali se slau da nakon 4. meseca fetus dobija ivu duu i od tada pobaaj
nije prihvatljiv, osim u sluaju opasnosti ivota trudnice ili u sluaju silovanja.
Budizam nema slubeni stav o pobaaju. Dio budista smatra, da je pobaaj pogrean i da
ivot poinje zaeem, a dio odobrava pobaaje.

12

Hinduizam propoveda ne-nasilje, pa tradicionalna hidunistika uenja osuuju abortus.

Izuzetak je situacija, kada je majin ivot u smrtnoj opasnosti. Hinduisti se zalau, da se u
svakoj situaciji izabere opcija s najmanje loih posledica.

13

7. ZAKLJUAK
Na osnovu istraene literature na kraju smatram da pobaaj predstavlja krau neijeg
ivota. Smatram da je svaki namerni pobaaj unitavanje ivota u nastajanju i zato je sam po
sebi neprihvatljiv.
S obzirom da niko nema pravo raspolagati tuim ivotom, mislim da je odluka o pobaaju
pogrena, jer svaki ovek treba da bude svestan i da odgovara za svoje postupke. Naalost,
danas kod nas i u svetu se pobaaji sve vie rade, razliiti su razlozi, ali se najee odnose na
loe matrijalno stanje, teku socijlnu i ekonomsku situaciju. Iako se u literturi susreemo sa
razliitim i po njima opravdnim razlozima za pobaaj, ipak smatram da je pobaaj ubistvo
nevinog i nedunog oveka.
Smatram da legalizacija pobaaja ne doprinosi veliku korist drutvu, ve naprotiv pobaaj
loe utie na emotivni i psiholoki ivot pojedinca, te trebamo teiti i uvideti vanost svakog
ivota i poveanja populacije.
U zakljuku iznosim svoje razmiljanje, meutim ne osporavam i ne osuujem ljude koji
razmiljaju na drugaiji nain, jer svaki ovek upravlja sam svojim ivotom, pa se zalae za
stavove koje on smatra ispravnim.
Odluka o pobaaju je danas individualna odluka svakog pojedinca, ali drutvo treba teiti
na podizanju svesti i moralnosti kako bi se u budunosti sve manje vodila polemika i reile
nedoumice vezane za ovaj drutveni problem. Treba teiti razmiljanju da ukoliko doe do
trudnoe pobaaj bude poslednja opcija, i da se o njemu ne razmilja kao o reenju, jer
pobaaj u najmanju ruku nije reenje ve prekid i uskraivanje nevinog ivota.

14

Literatura

1. Alcorn Randy, Abortus - pravo na izbor ili ubistvo?, Soteria, Beograd,

2009;
2. Konstantinovi-Vili S., Petrui N., Pravo na abortus, Centar za enske
studije, istraivanja i komunikaciju, Beograd, 1997;
3. Konstantinovi-Vili S., Milosavljevi M., Petrui N., Abortus- pravni,
medicinski i etiki pristup, enski istraivaki centar za edukaciju i
komunikaciju, Ni, 1999;
4. Mari Jovan, Medicinska etika, IP Savremena administracija d.d.,

5.

Beograd, 1994;
Mili Branko, Etika (Hrestomatija medicinske i primenjene etike),
Vlastita naklada, Zagreb, 2013.

15