SPECIJALNI PRILOG MAGAZINA

72. izvi|a~ko-diverzantski
bataqon

Vojnici
tihog koraka
Iskustva
Specijalna antiteroristi~ka
jedinica SAJ

Skok u Irak

Kratka
definicija sile

PAD

BRANAC

U V O D N I K

Foto SAJ

Kontrolisani
strah
SADR@AJ
Potpukovnik Nenad Bulatovi}, komandant
63. padobranskog bataqona

@ivot pod kupolom

72. izvi|a~ko-diverzantski bataqon

Specijalne brigade

Vojnici tihog koraka

Specijalna antiteroristi~ka jedinica

MUP-a Republike Srbije SAJ

Kratka definicija sile 11

Sajt veterana 63. padobranske

Susret pro{losti
i sada{wosti

16

Veterani 63. brigade u Svetoj zemqi

Padobransko bratstvo

18

Specijalne padobranske jedinice

Zlatni vitezovi

20

Akcija 173. vazdu{nodesantne

brigade SAD

Skok u Irak

22

Vertikalni vazdu{ni tunel

Uve`bavawe
slobodnog pada

26

Novi padobrani za ameri~ku vojsku

U korak s vremenom

28
Urednik priloga

Vladimir PO^U^

osle prvog skoka na slobodno, koji je simboli~no predstavqao po~etak, i

drugog lete}eg ~oveka homo volansa potvrde da smo, zapravo, na~inili
neobi~an tandem skok padobranskom ve{tinom, novi podlistak, tre}i po
redu iz kreativne radionice Odbrane, jeste jo{ jedan dokaz da je mogu}e
otkriti, boqe re}i naslutiti druga~iji pogled na svet.
Posve je sigurno, bar iz na{e perspektive, odnosno sredi{ta trougla
koga ~ine nebopadobranaczemqa, da taj pogled sa visoka nije ni{ta drugo
do kontrolisawe emocija, sposobnosti i mogu}nosti, ta~nije straha.
Ne upu{taju}i se u, obi~no suvi{no i naj~e{}e kritikovano promi{qawe
onoga {to mnogi smatraju sasvim obi~nim, na stranicama novembarskog broja
pro~ita}ete da su upravo padobranci retki heroji koji za sebe ka`u da nisu
hrabri, ve} samo umeju kontrolisati strah boqe od ostalih.
Tom svojevrsnom stroju odabranih, druga~ijih, u kome stoje, na primer,
ni{ke crvene beretke ili vojnici tihog koraka izvi|a~ko-diverzantskog
bataqona srpske vojske, pridru`ili su se momci u crnim uniformama
i fantomkama iz skoro legendarne Specijalne antiteroristi~ke jedinice
MUP-a Srbije SAJ.
Desantirawem u niskom letu, ~uvenom tehnikom sejawe, u tre}i
Padobranac stigli su i ameri~ki Zlatni vitezovi, ali i transportnim avionom
C-17 padobranci wihove 173. vazdu{nodesantne brigade da bi sa nama
podelili iskustva iz operacije Ira~ka sloboda, koju su mnogi smatrali
najve}om posle Drugog svetskog rata i sukoba u Vijetnamu.
Zajedni~ki imeniteq pomenutih specijalaca kao i onih iz jedinica
o kojima jo{ pi{e na{a novina u novini, poput ruske VDV, pripadnika
britanskih ili izraelskih specijalnih snaga, te padobranaca koji se
uve`bavaju u vertikalnim vazdu{nim tunelima ili koriste sofisticirane,
savremene kupole, ali i Nebeskih vidri i veterana ~uvene 63. padobranske
brigade jeste elitizam.
U vremenima kada se teritorija i `ivoti gra|ana brane oru`jem
oni preuzimaju najve}i rizik. Neguju tihu i smrtonosnu ve{tinu neprime}ene
infiltracije u protivni~ke redove, sposobnost vi{enedeqnog pre`ivqavawa
u neprijateqskoj pozadini, hladnokrvnost i preciznost. Iza wih nekada ostaju
vatra i ru{evine, a nekada samo ti{ina to je slika iz pera Padobranca 3.
A dopuwuje je zahtev da uvek budu prvi na liniji odbrane, spremni kada
ostali nisu. Spretni do elegancije i efikasni do brutalnosti, takvi
padobranci, diverzanti, antiteroristi, izvi|a~i, re~ju specijalci jesu
kratka definicija sile koja najpre kontroli{e sopstveni, a potom
i tu|i strah. Jer, gde je ~ovek tu je i wegov strah.
Jedini siguran put u pravu budu}nost jeste i}i u pravcu u kome raste
tvoj strah opomiwao nas je Milorad Pavi}. Stoga, neka vam ovo tre}e
prizemqewe bude svojevrsni priru~nik za brzo hodawe bez straha nebeskim
prostranstvom.
Vladimir PO^U^

1. novembar 2009.

Nebeske vidre 2009

riznawe za najboqu
sportsku ekipu Vojske
Srbije pro{le godine
pripalo je Padobranskoj
ekipi Nebeske vidre.
Pretpostavka da }e taj sastav i u 2009. postizati vrhunske rezultate nije se, na`alost, obistinila. Nebeske vidre ve} du`e godina
bezuspe{no poku{avaju da
podmlade ekipu, kako bi
mladi padobranci preuzeli odgovornost, ali i znawa
starijih kolega, koji su deceniju i po na samom vrhu
padobranskog sporta.
Problemi koji su godinama unazad optere}ivali na{e vazduhoplovstvo nisu mimoi{li ni Vidre. Izostajala je i odgovaraju}a
padobranska obuka, a time i prijem novih
kandidata u ekipu. Bez obzira na to {to su
pripadnici padobranske ekipe vrlo iskusni,
u protekle dve godine ote`ano su se odvijali
treninzi, najpre u materijalnom pogledu nije bilo dovoqno letelica, padobrana, zemaqskih ure|aja za realizaciju obuke pa su
i sportski rezultati bili lo{iji. Tome treba
dodati i ~esto neodgovaraju}e meteorolo{ke

uslove za izvo|ewe skokova, te obaveze padobranaca Nebeskih vidri u jedinicama.

Tokom 2009. Padobranska ekipa skoro
da nije trenirala. Nedostajao joj je i instrument za merewe preciznosti skoka na ciq
elektronska nula, istekli su joj resursi pojedinih padobrana Zato su ~lanovi ekipe,
u proseku, na~inili samo 120 skokova, {to
je ispod potrebnog minimuma za postizawe
boqih sportskih rezultata.
Ipak, Vidre su u~estvovale na Memorijalnom kupu Goran Ostoji} i svi pali bor-

ci, gde su osvojili tre}e mesto. Treba napomenuti da su pro{le godine na tom takmi~ewu bili prvoplasirani. Na 55. dr`avnom
prvenstvu u klasi~nim disciplinama, koje se
organizovalo u Para}inu, bili su najboqi
ekipno i u pojedina~noj `enskoj konkurenciji.
Bronzano odli~je pripalo im je u Novom Sadu na Dr`avnom prvenstvu u grupnim likovnim skokovima, iako su prethodnih godina na
toj sportskoj manifestaciji bili nepobedivi.
Od 31. ekipe, koje su u~estvovale na 34. svetskom vojnom padobranskom prvenstvu u Slova~koj, u disciplini skok na ciq, pripala im
je 24. pozicija. Postignuti rezultati u proteklom periodu bili su povod da se kvalitet
Nebeskih vidri uporedi sa sli~nim ekipama
iz zemqe i inostranstva.
Sada nameravaju da se vaqano pripreme za predstoje}e 35. svetsko vojno prvenstvo u padobranstvu u [vajcarskoj, poput
ostalih u~esnika koji se bore za najboqi
plasman, kako bi povratile raniju poziciju
na sportskoj tabeli. Stoga im je neophodno
obezbediti odgovaraju}e uslove za treninge, jer predstavqaju i na{u vojsku i na{u dr`avu novu padobransku opremu i ure|aje,
uve`bavawa u vazdu{nom tunelu, zna~ajniju
podr{ku avijacije za realizaciju priprema.
Samo obimnijim ulagawima mogu se posti}i
vrhunski sportski rezultati, ali i unaprediti padobranska obuka, ~iji je nosilac u jedinici upravo ekipa Vidri.
S. JOVANOVI]

Faca oborio Ginisov rekord

lovew Gradec, 23. oktobra, Goran Todorovi}, paraplegi~ar iz Srbije, sko~io je u tandemu sa visine od 7.924 metra i tako popravio prethodni rekord, saop{tio je Savez paraplegi~ara Slovenije.
Skok invalida padobranom u tandemu, koji
je Goran sa kolegom iz Slovenije izveo na
aerodromu u Slovew Gradcu, neslu`beno
predstavqa novi rekord za Ginisovu kwigu
rekorda, po{to je trenutni rekord 6.500
metara.
Todorovi}, koga ovda{wi mediji predstavqaju javnosti kao srpskog sportskog padobranca, u invalidskim kolicima je ve}
pet godina, posle pada s neotvorenim padobranom. Uo~i kobne nesre}e bio je sportski
padobranac i pripadnik 63. padobranske
brigade iz Ni{a. Za nosioca Ginisovog rekorda u invalidskom skoku u tandemu borio
se jo{ pro{le godine u istom sastavu kao i
ove, sa slovena~kom posadom, ali je taj poku{aj propao po{to su ginisovci ocenili da
na~in izvo|ewa skoka ne odgovara za priznavawe rekorda.
Savez paraplegi~ara Slovenije tvrdi
da su ovoga puta sve administrativne prepreke presko~ene a birokratski zahtevi za-

dovoqeni, zato su dokumentaciju o skoku ve}

predali komisiji u Londonu. Todorovi}a je
u naskoku na visinu od 7.924 metra pratila i potpredsednica Saveza paraplegi~ara Slovenije Barbara Sla~ek, ina~e prvi
slovena~ki paraplegi~ar koja je sko~ila u
tandemu sa visine od 4.800 metara.
Da Todorovi}ev skok sa te visine nije
ni naivan, a jo{ mawe bezopasan, objasnio

je wegov partner u skoku, tandem-pilot Roman Poga~ar, koji je i sam slu`io u ni{koj
padobranskoj brigadi 1985. godine i za sobom ima vi{e od devet hiqada skokova padobranom: Na visini sa koje smo sko~ili
temperatura je bila minus 50 stepeni Celzijusovih, dok je na zemqi bila oko tri stepena.
Poga~arova spretnost da pazi na Gorana bila je od presudnog zna~aja prilikom
doskoka na zemqi, jer Goran ne ose}a dowe
ekstremitete pa su mogu}e nove, ~ak te{ke
povrede ukoliko bi i{ta krenulo naopako.
Avionom pilatus PC-6 pilotirali su Damijan Cehner i Vili Pleter{ek, a snimateq
skoka bio je Peter An`ur.
[to je najva`nije, svi pomenuti iz
Slovenije su ovaj podvig izveli u dobrotvorne svrhe, kako bi pomogli Goranu, jer su Todorovi}evi napori da osvoji Ginisov rekord usmereni u prikupljanje novca za operaciju presa|ivanjem mati~nih }elija. Zato
su svi koji su se uklju~ili u akciju radili
besplatno da bi Goranu pomogli da sakupi
novac za operaciju koja bi mogla da mu pomogne da ozdravi.
Politika

PAD

BRANAC

POT PU KOV NIK NE NAD BU LA TO VI], KO MAN DANT 63. PA DO BRAN SKOG BA TA QO NA

@ivot pod kupolom

Mnogo generacija pro{lo je ispod na{ih padobranskih
kupola. Svaka je u tu zajedni~ku ku}u ugradila svoju
ciglu. Orden narodnog heroja, koji krasi ratnu zastavu
padobranske jedinice, nije ste~en u trenutku, jednoj bici
ili ratu, ve} je plod dugogodi{weg rada, uve`bavawa,
napornih mar{eva i padobranskih skokova A samo
jedna generacija imala je ~ast, privilegiju i obavezu
da u sudbonosnim trenucima poka`e {ta mo`e i ume.
edavno su ni{ki specijalci, na praznik
Pokrova presvete Bogorodice 14. oktobra, obele`ili svoju slavu. Bio je to
povod da sa komandantom 63. padobranskog bataqona Specijalne brigade na{e vojske potpukovnikom Nenadom Bulatovi}em razgovaramo o padobranskim skokovima, ga|awima u proteklom vremenu, ali i
brojnim uve`bavawima na poligonima, u~e{}u na ve`bama, te o realizovanim stru~-

nim kursevima pripadnika jedinice kojom komanduje.

Boqi smo u odnosu na pro{lu godinu, a
naredne nameravamo da budemo jo{ boqi.
Zadr`ali smo i unapredili stru~ne kvalitet
pripadnika. Bogatiji smo i za desetak mla|ih
instruktora i instruktora padobranstva.
Posle naporne i zahtevne selektivne obuke, u
Padobranski bataqon primili smo odre|en
broj stare{ina i tako podmladili kadar. Je-

dinica se opremila savremenom opremom i

naoru`awem kratko rezimira stawe u 63.
bataqonu potpukovnik Bulatovi}.
Po{tovawe tradicije za svakog na{eg
padobranca predstavqa svojevrstan
moralni i kulturolo{ki obrazac pona{awa, obavezu, ali i potrebu. Za{to je
to tako?
Oduvek pripadnici padobranskih sastava imaju takav odnos prema tradiciji i
svim prethodnicima koji su radom, a neretko
i krvqu, uveli nekada{wu 63. padobransku
brigadu u stroj elitnih specijalnih jedinica
u ovom delu Evrope.
Mnogo generacija pro{lo je ispod na{ih
padobranskih kupola. Svaka je u tu zajedni~ku
ku}u ugradila svoju ciglu. Orden narodnog heroja, koji krasi ratnu zastavu padobranske jedinice, nije ste~en u trenutku, jednoj bici ili
ratu, ve} je plod dugogodi{weg rada, uve`bavawa, napornih mar{eva i padobranskih sko1. novembar 2009.

kova... A samo jedna generacija imala je ~ast,

privilegiju i obavezu da u sudbonosnim trenucima poka`e {ta mo`e i ume.
Pojedinac jeste najva`nija karika kolektiva, ali kada je sam, on je mali i rawiv.
Samo kao deo tima, jedinice u kojoj radi ono
{to najboqe zna, padobranac uspe{no izvr{ava zadatak. Danas, posle desetak godina, u padobranskom stroju 63. bataqona
stoji nova generacija stare{ina, obu~avanih i vaspitavanih na primerima i iskustvu
prethodnika. Tamo su gde drugi ne smeju i ne
mogu. Na wihovoj strani su kvaliteti poput
znawa, zalagawa i ve{tine.
Padobranske jedinice svuda u svetu
jesu elita vojske? [ta je kqu~ takvog
uspeha?
Odgovor je u svakom ~oveku, padobrancu ponaosob, koji svojim osobinama i
mogu}nostima daje snagu kolektivu, ukratko
u padobrancu koji, kada se posle skoka odvoji od aviona, mo`e da kontroli{e sebe,
emocije, strah. Tamo gore dopu{ten je pristup samo odabranima i posve}enima. Padobranci su retki heroji koji za sebe ka`u
da nisu hrabri, ve} samo umeju da kontroli{u strah boqe od ostalih.
Da li je tako i u 63. bataqonu?
U 63. padobranski bataqon dolaze
visokomotivisani vojnici i stare{ine, koji
su se za taj poziv dobrovoqno opredelili.
Uz pretpostavku da su potpuno zdravi, dobre
psihofizi~ke kondicije, da bi postali kvalitetni specijalci, padobranci moraju godinama da se uve`bavaju, unapre|uju potrebna znawa i ve{tine.
Padobranska obuka obuhvata nekoliko
nivoa. Kandidati najpre poha|aju osnovnu
padobransku obuku, koju ~ine razli~iti sadr`aji obuke na zemqi i vojni padobranski
skokovi sa opremom i naoru`awem. Na slede}em nivou osposobqavawa vi{oj padobranskoj obuci padobranci se obu~avaju
za skokove na slobodno dejstvo i izvo|ewe
specijalnih desanata. Najvi{i nivo osposobqavawa predstavqa obuka za sticawe zvawa instruktora padobranstva, na posebnom
kursu koji poha|aju najuspe{niji.
Tokom 2009. godine, osnovnu padobransku obuku zavr{ile su dve grupe polaznika, a
za pojedine pripadnike sastava organizovani
su kursevi mla|ih instruktora i instruktora
padobranstva. Realizovan je i kurs selektivne obuke stare{ina iz ostalih jedinica Vojske
Srbije, kandidata za Specijalnu brigadu. U
toku je kurs vi{e padobranske obuke, na kome
u~estvuje dve grupe specijalaca. Treba re}i
da pomenute specijalisti~ke kurseve i stru~nu obuku izvodimo u jedinici sopstvenim resursima, uz saradwu sa leta~kim sastavima i
Bataqonom za obezbe|ewe ni{kog aerodroma, a na taj na~in podmla|ujemo i kadar.
Pomenuli ste selektivnu obuku koja,
ukoliko se uspe{no okon~a, predstavqa ulaznicu za padobranski stroj. Ko-

U stroju crvenih beretki

Potpukovnik Nenad Bulatovi} ro|en

je 27. juna 1970. u Pri{tini. Vojnu akademiju Kopnene vojske, Smer pe{adija, zavr{io je 1993, a komandno-{tabno usavr{avawe pre tri godine. Otkako je prika~io
prve oficirke ~inove do danas, profesionalnu karijeru gradi u stroju ni{kih crvenih beretki. Ima zvawe instruktora padobranstva. Tokom ratnih sukoba na na{im
prostorima bio je rawen, a ordenom za
hrabrost odlikovan je 1999. godine. O`ewen je Marinom i ima dvoje dece desetogodi{wu An|elku i trogodi{weg Aleksu.
je osobine, zapravo, treba da imaju crvene beretke?
Budu}im padobrancima se, tokom selektivne obuke, proveravaju psihofizi~kih
sposobnosti i izdr`qivost na dugim mar{evima, pod punom borbenom opremom. Ko
uspe{no savlada testove i doka`e potreban
nivo ve{tina sti~e uslov da postane pripadnik 63. padobranskog bataqona. Ciq takve
selekcije jeste da se izdvoje oni kandidati
koji imaju zahtevane vrline i kvalitete, ali i
odgovaraju}i karakter odlu~nost, samostalnost u radu, natprose~nu inteligenciju,
potpunu psihi~ku stabilnost i istrajnost,
sposobnost za dobru organizaciju posla i
rukovo|ewe grupom ili jedinicom. Svaki
pripadnik crvenih beretki odan je jedinici,
identifikuje se s wom i ponosan je na padobranske oznake koje nosi.
Na kursu vi{e padobranske obuke,
koji se trenutno organizuje u Bataqonu,
stare{ine se na novim padobranima
osposobqavaju za izvo|ewe specijalnog desanta na terene malih dimenzija,
sa preprekama u okolini. Kakva su iskustva polaznika s obzirom na to da se

takva obuka, zbog nedostatka {kolskih

padobrana, nije realizovala posledwih osam godina?
Nabavkom savremenog padobrana
ameri~ke proizvodwe UM-1 jedinica je dobila kvalitetno {kolsko-borbeno sredstvo.
Bitno je ista}i da na taj na~in nismo re{ili samo problem obuke padobranaca za izvo|ewe specijalnog desantna ve} smo se i
osposobili za upotrebu borbenog sredstva
koje koriste specijalne jedinice {irom sveta. Uvo|ewem tog padobrana smawili smo
broj planiranih skokova potrebnih za realizaciju kursa, odnosno ostvarili odgovaraju}e u{tede.
Na{a iskustva u wegovoj upotrebi potvr|uju da je re~ o veoma bezbednom sredstvu, koje znatno smawuje rizik od povreda
prilikom prizemqewa, {to je za padobrance najrizi~niji momenat skoka. Tokom prve
sedmice kursa realizovano je vi{e od 100
skokova, a nismo imali ni najlak{e povrede. Ranije su se, u toku prve nedeqe vi{e padobranske obuke, de{avale brojne povrede,
uglavnom zbog gre{ke mladih padobranaca
prilikom prizemqewa padobranima tipa
krilo ili {kolskim padobranom P[-03,
koji su se koristili. Skokovi pomo}u wih
zahtevali su vi{e energije, sposobnosti i
psihi~ke stabilnosti padobranaca, pa je rizik od povreda u toku rada bio veliki.
Ho}e li se ni{ka padobranska jedinica u budu}nosti opremiti jo{ nekim
savremenim tehni~kim kapacitetima?
Dugoro~nim planovima predvi|a se
opremawe sastava savremenom borbenom
opremom i naoru`awem kako bi se pove}ala wena operativna sposobnost. Pored padobrana UM-1, u jedinici se od ove godine
koriste i nova terenska vozila landrover
defender. U toku su nabavka i obnavqawe
resursa za{titne padobranske opreme, bez
koje padobranci ne idu na skok. Uskoro o~ekujemo i novo streqa~ko naoru`awe automatske pu{ke namewene specijalnim jedinicama, i lake mitraqeze, ~ime }emo znatno
pove}ati borbenu efikasnost. I opremawe
modernim sistemima veza obezbedi}e 63.
bataqonu dodatni kvalitet.
Ni{ki padobranci su visokoobrazovani profesionalci, govore strane jezike i
vladaju stru~nim i tehni~kim znawima za kori{}ewe sofisticirane informati~ke i
komunikacione opreme. Operativnoj sposobnost jedinice doprinose stabilan sistem
komandovawa, dobra organizacija rada, ali
i motivisanost pripadnika, posebno za usavr{avawe. Zahvaquju}i iskustvu stare{ina,
izgra|enom sistemu vrhunske padobranske,
takti~ke i vatrene obuke, pripadnici 63.
bataqona su, sa znawem i qudskim kvalitetima, uz upotrebu specijalne opreme i naoru`awa, spremni da odgovore novim bezbednosnim izazovima.
Vladica KRSTI]

PAD

BRANAC

Padobranska slava
Svake godine 14. oktobra, na praznik Pokrova presvete Bogorodice, u Ni{u se okupqaju padobranci i prijateqi 63. padobranskog bataqona, odnosno nekada{we 63. padobranske brigade, kako bi obele`ili slavu jedinice.
I ove godine, 13. oktobra u ni{koj Sabornoj crkvi, protojerejstavrofor Vlajko Grabe`, biv{i sve{tenik 2. kraji{kog korpusa
Vojske Republike Srpske, prerezao je slavski kola~. Prisustvovali

su nekada{wi i sada{wi pripadnici jedinice i veterani. Toga dana

odr`ana je i Skup{tina Udru`ewa veterana 63, a padobranci su sutradan dobrovoqno dali krv u Zavodu za transfuziju.
^lanovi Udru`ewa veterana predali su kolegama i padobranskom bataqonu poklone koje su doneli iz Izraela, u kome su
nedavno boravili srebrni medaqon patrijarha jerusalimskog
Teofila Tre}eg i zastavu Padobranske i {kole za specijalne operacije, poklon glavnog instruktora iz baze Tel Nof.
Slava i Dan padobranskog bataqona obele`eni su i u Tel
Avivu. Sve~anost je organizovao izaslanik odbrane Srbije u
Izraelu pukovnik Sa{a-Kuka Stevanovi}. Direktor aerodroma Dov
Hoz Mo{e Talmor, tako|e padobranac, bio je doma}in skupa kome
su prisustvovali i Du{an Krsti} i protosin|el Jovan ]ulibrk.
B. PAUNOVI]

Pokroviteq ovogodi{weg
Balkanskog skoka prijateqstva
bila je specijalna antiteroristi~ka
jedinica Ministarstva unutra{wih
poslova Republike Srbije

Susreti
u Bawaluci

Otvoreni dan odu{evio Ni{lije

Na ni{kom vojnom aerodromu 22. oktobra odr`an je Otvoreni
dan, tradicionalno dru`ewe pripadnika vazduhoplovstva, protivvazduhoplovne odbrane i 63. padobranskog bataqona sa gra|anima.
Posetioci su razgledali avione orao, super galeb, An-26 i utva 75, helikoptere Mi-8, gazela i gama, protivvazduhoplovni raketni sistem KUB 230. samohodnog diviziona za PVD, a i naoru`awe i
opremu koje koriste padobranci. Najvi{e zanimawa za izlo`ene
eksponate pokazali su mladi u~enici osnovnih i sredwih {kola
iz Ni{a i okoline.
Prema re~ima majora pilota Dragana Trivuna, oficira za odnose sa javno{}u 98. avijacijske baze, izlo`ene letelice i oprema
predstavqaju najboqe ~ime trenutno raspola`e Vojska Srbije.
Ova akcija ima za ciq da gra|anima prika`e opremqenost i
uve`banost, pre svega pripadnika 98. i 204. avijacijske baze, ostalih jedinica avijacije i PVD, naravno i 63. padobranskog bataqona
Specijalne brigade Kopnene vojske ka`e major Trivun.
Tokom Otvorenog dana Ni{ su nadletali avioni MiG-29,
MiG-21, orao, supergaleb, antonov 2 i 26. Padobranci su izveli
demonstracioni skok i desant.

rsna slava Padobranskog {kolskog centra sveti prorok

Ilija obele`ena je 2. avgusta u Zalu`anima kod Bawaluke.
Bio je to, kao i prethodnih godina, povod za okupqawe veterana 63. padobranske brigade iz Republike Srpske i Srbije.
Ove godine pridru`ile su im se i kolege iz brojnih krajeva sveta aktivne i rezervne stare{ine, sportski padobranci
i padobranci Izraela i Gr~ke. Me|u wima bio je i Aleksandros Qoqos, sekretar Udru`ewa rezervnih padobranaca Gr~ke, koje ve} godinama organizuje poznati me|unarodni skup Balkanski skok prijateqstva, na kome u~estvuju veterani iz ve}ine
zemaqa Natoa.
Gosti su posetili institucije Republike Srpske i obi{li
spomen-sobu Vojske u kasarni Kraji{ke brigade (Kozara). Padobranci su sko~ili po nekoliko skokova. Posebno su se zanimali
za avion utva 66, koji u svojoj padobranskoj karijeri nisu imali
priliku da vide. Pojedini padobranci skakali su i u tandemu sa
Radetom ^aji}em ili Nemawom Gorowom, tandem-masterima Padobranskog kluba iz Bawaluke.

M. MILOJEVI]

1. novembar 2009.

Balkanski skok
prijateqstva 2009
Od 25. do 27. septembra odr`an je u Kikindi susret padobranaca veterana
Balkanski skok prijateqstva 2009 koji tradicionalno, uz neko od srpskih
udru`ewa ili klubova, organizuje Gr~ka unija
rezervnih padobranaca (HEL.A.R.U.). Ovogodi{wi pokroviteq iz Srbije bila je Specijalna antiteroristi~ka jedinica (SAJ) Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije, a neposredni doma}in i realizator
programa Aero-klub Kikinda. Na aerodromu
tog kluba izvedeni su i padobranski skokovi.
Gosti su pristigli iz Gr~ke, Austrije i
SAD. Iz Gr~ke je stiglo {est padobranaca,
Austrijanaca je bilo troje, dok su SAD predstavqala dva vijetnamska veterana iz Specijalnih snaga (Zelenih beretki) Armije SAD.
Padobranci su skakali iz padobranske
verzije aviona An-2, kojim je upravqao Nika
Adamov, predsednik Aero-kluba Kikinda. Instruktorsku komponentu vodio je Joco Mandi},
a neposredni realizatori bili su instruktori
padobranstva Boris Adamov, Darko Ka~avenda
i Radivoj Paja Pavlov. Veterani su mogli da
biraju izme|u dva tipa padobrana retkog neu-

Sedmog dana proslave veteranima su se pridru`ili i izaslanik predsednika Republike Srpske Du{ko ^etkovi}, predstavnik
Republike Srpske u Izraelu Arije Livne, izaslanik premijera Savo Lon~ar, zatim, u ime Tre}eg pe{adijskog puka oru`anih snaga

pravqivog PD-08 okrugle kupole i Eagle 290 ~etvrtaste kupole, koju u svojoj padobranskoj obuci
koriste SAJ i @andarmerija. Kvalifikacioni
uslov za dobijawe SAJ krila bilo je da veteran
sko~i tri skoka. Visine sa kojih se skakalo bile
su 800, 1.200, 1.500 i 2.500 metara.
Padobransku jedinicu Vojske Srbije, 63.
padobranski bataqon, predstavili su biv{i
pripadnici tog sastava i sve{tenik jedinice
vodnik protosin|el Jovan ]ulibrk.
Dodela SAJ padobranskih krila u~esnicima organizovana je u hotelu Narvik u Kikindi. Prisustvovao je i pomo}nik vojnog ata{ea ameri~ke ambasade u Beogradu potpukovnik Kapelo, koji je obi{ao veterane i sko~io
tandem-skok sa Borisom Adamovim. Veterani
su, osim numerisanih krila, dobili i odgovaraju}i sertifikat kojim se potvr|uje wihova
kvalifikacija da ih nose.
U ime udru`ewa veterana ameri~kih Specijalnih snaga Specijalnoj antiteroristi~koj
jedinici plaketu je uru~io zastavnik Vilijem
Fanaras. Veterani su posledweg dana dru`ewa
skakali i standardne sportske skokove.
Bojan NA\

Bosne i Hercegovine (Republika

Srpska) major Radosav Bawanin,
komandant @andarmerije Republike Srbije Bratislav Diki},
komandant ni{kog odreda @andarmerije pukovnik Senad Ko{ti} i pripadnici Specijalne jedinice policije Ministarstva
unutra{wih poslova Republike
Srpske.
Sve~ani program po~eo je
skokovima padobranaca i demoskokom sa velikom zastavom Republike Srpske. Jedan od tih skokova bio je posebno va`an i privukao je pa`wu prisutnih protosin|el Jovan, sve{tenik 63.
padobranskog bataqona Vojske
Srbije, sko~io je stoti skok.
Demonstrirane su borila~ke ve{tine krav maga, koja je saPriprema za skok
stavni deo obuke izraelske vojske i mnogih specijalnih jedinica
{irom sveta. Sposobnosti je prikazao instruktor Jovan Manojlovi}. Usledio je crkveni obred se~ewa slavskog kola~a, a posle toga padobranci su nastavili dru`ewe.
B. NA\

PAD

BRANAC

72. IZVI\A^KO-DIVERZANTSKI
BATAQON SPECIJALNE BRIGADE

Vojnici
tihog koraka
U vremenima kada se teritorija i `ivoti gra|ana brane
oru`jem, neko mora da preuzme ve}i rizik. U takvim
slu~ajevima rizik nije igra na sre}u. Naprotiv. Posao se
poverava najboqima. Qudima koji neguju tihu i smrtonosnu
ve{tinu neprimetne infiltracije u protivni~ke redove,
sposobnost vi{enedeqnog pre`ivqavawa u neprijateqskoj
pozadini do momenta izvr{ewa zadatka, hladnokrvnost i
preciznost. Iza wih nekada ostaju vatra i ru{evine, a nekada
samo ti{ina. Rezultat takvih akcija protivnik oseti tek
onda, kada je, uglavnom, kasno za efikasno reagovawe.

storija ratovawa jo{ od anti~kih vremena bele`i da su bitke odlu~ivale

male grupe posebno obu~enih qudi, koji
su ve{to nalazili pukotine u protivni~koj odbrani i duboko u wegovoj pozadini pravile diverzije ili se pak vra}ale
neopa`eno nose}i informacije koje su kasnije omogu}avale nemerqivu prednost na bojnom
poqu. Takve aktivnosti, koje je teorija ratne
ve{tine kasnije prepoznala kao izvi|a~ko
-diverzanstka dejstva, podrazumevale su vrhunsku psihofizi~ku spremnost, hrabrost i
posve}enost vojnika kojima su poverene.

1. novembar 2009.

Grifon obele`je jedinice

Pripadnici
jedinice na rukavu nose grb koji bi
na osnovu predloga prosle|enog
General{tabu VS
trebalo da postane i zvani~no
obele`je 72. izvi|a~ ko-di ver zant skog
bataqona. Grb se sastoji
od {tita Nemawi}a koji je podeqen
vertikalno na dve polovine, zelene i
bordo boje (za slu`benu uniformu). U
levom gorwem uglu nalazi se zlatnim
bojama ispisan broj 72 broj bataqona, a u centralnom delu nalazi se grifon srebrne boje. Oznaka za radno-

ratnu uniformu
je ista, samo u
zeleno-crnoj varijanti.
Grifon je
mitska `ivotiwa
nastala u persijskoj mitologiji starog veka. Predstavqa mitsko bi}e sa telom lava i glavom i krilima orla. U mitologiji se opisuje kao
savr{en borac, gospodar zemqe i vazduha. Isti simbol nosio je na {titu vojskovo|a Oluji} komanduju}i jednim delom
vojske kneza Lazara. Grifon se pojavquje i na freskama nekih crkava iz sredweg veka.

takti~koj dubini, izvo|ewe diverzantskih dejstava, na kopnu i pod

vodom, i izvo|ewe protivpobuweni~kih dejstava.
Pripadnici bataqona obu~eni su i opremqeni da se kopnom, vazduhom ili vodom, tj. ispod vode, neopa`eno
pribli`e objektu dejstva i da u zadato vreme, na odre|en na~in,
izvr{e zadatak, a sve to
i desetinama kilometara duboko na teritoriji
koju kontroli{u snage
protivnika.
Senke
Pripadnik na{e
u ~izmama
jedinice je profesionaKomandant 72. IDb-a
lac koji radi sve {to i
Sedamdeset dvojka
major Sini{a Sta{evi}
ostali vojnici, samo na
gotovo dve decenije figurira u nazivu specijalnih jedinica Vojske. boqi, br`i, ve{tiji i efikasniji na~in obTa brojna oznaka nosila je oduvek epitet elit- ja{wava major Sta{evi} su{tinsku razliku
nog. Takvu reputaciju, razume se, jedinica nije izme|u specijalca i obi~nog vojnika.
Razlika je, me|utim, kompleksnija od
zaslu`ila samo u mirnodopskom periodu.
Septembra 2006. godine 72. specijal- skromne i lakonske izjave komandanta. Izna brigada, sa 63. padobranskom brigadom vi|a~ko-diverzantske timove ~ine oficiri,
i delovima 82. pomorskog centra, formira- podoficiri i profesionalni vojnici iza
la je Specijalnu brigadu Vojske Srbije. U kojih su godine specijalisti~ke obuke, kursewenom sastavu danas je 72. izvi|a~ko-diver- va i trena`a u zemqi i inostranstvu. Ve{tine kojima raspola`u sofisticirane su i
zanstki bataqon.
Radi se o potpuno profesionalnoj je- retke me|u pripadnicima vojske. Borbeni zadinici u ~iji sastav, pored komande bataqo- daci na koje se {aqu jedinice poput 72. IDbna, ulaze: komandni vod, padobranska ~eta, a nose veliki rizik u svakom segmentu izvotri izvi|a~ko-diverzantske ~ete, ~eta za va- |ewa i zahtevaju natprose~nu psihi~ku statrenu podr{ku i ~eta re~nih diverzanata. bilnost i fizi~ku kondiciju.
Nekada je potrebno da izvi|a~i budu
Komandant 72. IDb-a major Sini{a Sta{evi} ka`e da je osnovna namena jedinice pri- prave senke u ~izmama nevidqivi qudi kokupqawe obave{tajnih podataka o protiv- ji }e pretpostavqenoj komandi doneti vredniku, zemqi{tu i vremenskim uslovima na ne obave{tajne podatke o protivniku. Neka-

znavaocima vojnih jedinica, broj u nazivu pomenute jedinice govori

puno. Boqe upu}eni u
teme vezane za specijalne sastave znaju pone{to o toj jedinici. S
vremena na vreme ime
bataqona i ne{to od
wegovih aktivnosti pojavi se u vojnoj i civilnoj {tampi. Ipak, veliki deo toga {to jedinica mo`e i zna, ostaje u
krugu kasarne Rastko
Nemawi} u Pan~evu.
Do daqweg.

Danas, kao i stotinama godina ranije, ti

qudi neguju tihu i smrtonosnu ve{tinu neprimetne infiltracije u protivni~ke redove,
sposobnost vi{enedeqnog pre`ivqavawa u
neprijateqskoj pozadini do momenta izvr{ewa zadatka, hladnokrvnost i preciznost. Iza
wih nekada ostaju vatra i ru{evine, a nekada samo ti{ina. Rezultat wihovih akcija protivnik oseti ne{to kasnije, kada je, uglavnom,
kasno za efikasno reagovawe.
U dru{tvo pomenute elite spada i 72.
izvi|a~ko-diverzantski bataqon Specijalne
brigade Vojske Srbije. ^ak i povr{nim po-

PAD
da su efekti wihovog dejstva pra}eni vatrom
i panikom me|u protivni~kim snagama. U
svakom slu~aju, va`nost borbenog anga`ovawa izvi|a~a diverzanata u zna~ajnoj je nesrazmeri sa brojem qudi i resursima koji se
pri tom upotrebqavaju. Vojni~kim jezikom
re~eno oni izvr{avaju takti~ke zadatke
strategijskog zna~aja.

BRANAC

Obuka u verawu

Srce u timu
Duh 72. izvi|a~ko-diverzanstkog bataqona, kako ka`e wegov komandant, odlikuje
se profesionalizmom, ~vrstim me|uqudskim
vezama i elitizmom. Drugarski, gotovo bratski, a opet profesionalni odnosi u jedinici, ponekad stavqaju po strani formalnu
vojni~ku disciplinu. Major Sta{evi} ka`e
da su wegove kolege kompletni vojnici,
profesionalci koji odli~no poznaju obaveze i du`nosti, ali da je duh kolektiva u~inio
da odnosi me|u pripadnicima 72. IDb-a budu, kako je rekao, zdravi i konstruktivni.
Radna atmosfera je prijatna i woj se
svi lako prilagode. Postoji uzajamno razumevawe, poverewe, saradwa... Postoji i
zdrav takmi~arski duh koji negujemo. Naravno, sve u kontekstu zdrave konkurencije ka`e major Sta{evi}.
Pripadnik 72. IDb-a ne postaje se
slu~ajno. Put do zvawa pripadnika te jedinice zahteva, pored jake `eqe, i odre|ene
kvalitete. Budu}i da je bataqon, kao i cela
Specijalna brigada, u potpunosti popuwen
profesionalcima, novi pripadnici se odabiraju i primaju iz Vojske Srbije i iz civilstva putem javnih konkursa, s tim {to se kandidati koji nisu u profesionalnoj vojnoj slu`bi primaju iskqu~ivo u svojstvu profesionalnih vojnika.
Prema re~ima komandanta, devetonedeqna obuka ima za ciq da se proveri psihofizi~ko stawe kandidata i wihova sposobnost da ovladaju osnovnim znawima i ve{tinama iz sadr`aja obuke kojima za to vreme bivaju podvrgnuti. Na kraju devetonedeqnog perioda obu~avawa organizuje se evaluacija i sertifikacija, i u zavisnosti od pokazanih rezultata sastavqa se lista onih
koji zadovoqavaju kriterijume i imaju predispozicije za prijem u jedinicu.
Uspeh u procesu obu~avawa ne zna~i
automatski prijem. Kandidat na taj na~in samo sti~e uslov da bude pozvan kada se u jedinici uka`e potreba za to. Nekada se na
poziv ~eka mesecima. Kada vojnik ili stare{ina postane pripadnik 72. bataqona, tek
tada po~iwe stru~no-specijalisti~ka obuka
koja traje neprekidno koliko i status pripadnika jedinice ka`e major Sta{evi}.
Iskustva govore da je tri godine optimalan i najkra}i period potreban za usvajawe korpusa znawa i ve{tina koji izvi|a~u
diverzantu omogu}avaju da izvr{i gotovo sve
zadatke. Za to vreme pripadnik jedinice za-

10

vr{ava jedan ili vi{e specijalisti~kih kurseva u zemqi ili inostranstvu. Iskustva koja tamo steknu, pripadnici jedinice ugra|uju
u sistem obuke u jedinici i ta iskustva su od
jako velikog zna~aja.
Respekt koji pripadnicima 72. izvi|a~ko-diverzantskog bataqona ukazuju kolege iz inostranstva tokom zajedni~kih ve`bi
i obuka jeste ~iwenica koja prija, iskren je
major Sta{evi}. I pored toga osnovni ciq

komande IDb-a, kako on ka`e, jeste dostizawe {to je mogu}e ve}eg nivoa operativnih
sposobnosti jedinice.
Novo naoru`awe i oprema koja je stigla u jedinicu i koja upotpuwava arsenal 72.
IDb-a, u~ini}e bataqon i u tehni~kom smislu uporedivim sa najboqim jedinicama te
vrste u svetu. Ve{tine kojima 72. IDb raspola`e ve} ga svrstavaju u to dru{tvo.
Aleksandar PETROVI]
1. novembar 2009.

SPECIJALNA ANTITERORISTI^KA JEDNICA

MUP-a REPUBLIKE SRBIJE SAJ

Kratka
definicija sile
Od wih se o~ekuje da budu prvi na liniji odbrane
bezbednosti dr`ave Srbije i wenih gra|ana. Od wih se
tra`i da preuzmu rizik i odgovornost u situacijama
kada ostali za to nisu spremni. Spretni do eleganacije,
efikasni do brutalnosti, pripadnici SAJ jesu udarna
pesnica dr`ave za obra~un sa opasnim pojedinicima,
kriminalnim i teroristi~kim grupama.

ri~a o Specijalnoj antiteroristi~koj jedinici Ministarstva unutra{wih poslova, koja je poznatija po akronimu
SAJ, odavno je me|u obi~nim qudima
poprimila oblik legende. S vremena na
vreme televizija prika`e snimke momaka u
crnim uniformama i fantomkama prilikom hap{ewa opasnih kriminalaca. Oko kamere, ipak, u ve}ini slu~ajeva biva uskra}eno
za glavni deo wihovih akcija. Verovatno zbog
mawka publiciteta, specifi~nog izgleda
opreme i naoru`awa wegovih pripadnika i
nesporne efikasnosti, SAJ golica ma{tu javnosti. Budu}i da je jedinica relativno mala,
{to zna~i da operativni deo ~ini ne{to vi{e

11

PAD
od stotinu pripadnika, mogu}e je zadr`ati izvesnu meru tajnosti wenog rada.
Zahvaquju}i sna`nom duhu pripadnosti
kolektivu, tradiciji, strogoj selekciji i surovoj obuci, SAJ tri decenije ~uva ~vrsto
jezgro, neguje i unapre|uje elitizam u jednom
od najopasnijih poslova koji postoje.

Tri decenije
gotovosti
Koreni SAJ se`u do maja 1978. godine, kada se u okviru onda{weg Saveznog sekretarijata za unutra{we poslove (SSUP)
formira Bataqon za specijalna dejstva, kome je u nadle`nost stavqena borba protiv
terorizma na operativnom nivou. Sedam
meseci posle formirawa savezne Jedinice
za specijalna dejstva, odlu~eno je da se i na
republi~kim i pokrajinskim nivoima formiraju jedinice sa istom namenom. Tako je
18. decembra 1978. formirana Jedinica
milicije za specijalna dejstva RSUP-a SR
Srbije. Uzrok takvog razvoja doga|aja, barem prema zvani~nim obja{wewima, bili su
bezbednosne procene {irewa me|unarodnog
terorizma, odnosno potreba efikasnije
borbe protiv takvih pojava na teritoriji
SFRJ. Zadatak jedinice bilo je i spre~ava-

Kodeks Specijalne
antiteroristi~ke jedinice
Pripadnici jedinice strogo se pridr`avaju kodeksa koji glasi:
Ne ostavqaj nikada kolegu u opasnim situacijama
Za{titi `ivote nedu`nih
Ne upotrebqavaj oru`je protiv nenaoru`anih osoba

we otmica vazduhoplova, osloba|awe talaca, borba protiv kriminala, hap{ewe naoru`anih i opasnih lica, i sli~ne akcije visokog rizika u urbanim uslovima.
Baza jedinice prvobitno je bila pri
SUP-u Novi Beograd, da bi 1983. godine bila preme{tena na Aerodrom Beograd u
Sur~inu, gde ostaje do 1992. godine. Po~etkom 1991. godine ponovo se mewa naziv u
Specijalna jedinica MUP-a Republike Srbije. Od tada je i weno sedi{te preme{teno u Centar 13. maj u Batajnici, gde se i
danas nalazi. Polovinom 1992. godine, u
okviru Resora javne bezbednosti, formiraju
se specijalne jedinice sa sedi{tem u Beogradu, Novom Sadu i Pri{tini. Januara 1994.
godine, re{ewem ministra unutra{wih poslova Republike Srbije, dotada{wi naziv
Specijalne jedinice zamewuje se novim
Specijalne antiteroristi~ke jedinice
(SAJ). Posle agresije Natoa, jedinice SAJ u
glavnim gradovima bivaju rasformirane.

Qudi od akcije
Specijalna antiteroristi~ka jedinica je od samog osnivawa bila sna`an instrument dr`ave za obra~un sa terorizmom
i najte`im oblicima kriminala. Re~ je o
specijalizovanoj jedinici MUP-a, namewenoj za izvr{avawe slo`enih i visokorizi~nih zadataka bezbednosti i za{tite Republike Srbije i wenih gra|ana. To se, pre
svega, odnosi na borbu protiv terorizma
na takti~kom nivou, odnosno na pru`awe
asistencije Upravi kriminalisti~ke policije i drugim organizacionim jedinicama

BRANAC
Komandant
Komandant
SAJ potpukovnik policije
Spasoje Vulevi} zavr{io je
Vojnu gimnaziju
i Vojnu akademiju u Beogradu. Pripadnik
je jedinice punih 16 godina i
za to vreme je u woj pro{ao sve komandne
du`nosti.
Prvi je stare{ina srpske policije
koji je 2008. godine zavr{io presti`nu
FBI Nacionalnu akademiju u Kvontiku,
SAD.
Godinama se uspe{no bavi sportskom disciplinom prakti~nog streqa{tva
(IPSC), u kome je nastupaju}i za klub KPP
Delta i dr`avnu reprezentaciju osvajao brojne medaqe na takmi~ewima u zemqi i inostranstvu.
MUP-a prilikom hap{ewa opasnih kriminalaca i kriminalnih grupa, posebno u situacijama kada se o~ekuje pru`awe otpora
vatrenim oru`jem.
Stotine akcija hap{ewa, neutralisawa diverzantsko-teroristi~kih grupa i re{avawa tala~kih situacija ~ini ih ekspertima u svojoj bran{i. Komandant SAJ potpukovnik Spasoje Vulevi} isti~e da je specijalnost wegove jedinice dejstvo u urbanoj
sredini. Neprekidna obuka, pra}ewe tokova
razvoja i iskustava srodnih jedinica u svetu,
analiza akcija i situacija iz delokruga odgovornosti, prema re~ima komandanta,
preduslov je operativnosti.

Borbena patrola na vodi

12

1. novembar 2009.

Upad na vera~kom torwu

Podzemni specijalci
[tampa je 28. februara 1989. objavila okon~awe {trajka albanskih rudara, koji su se osam dana pre toga iz politi~kih razloga (hap{ewe Azema Vlasija)
zabarikadirali u rudniku Stari trg kod
Kosovske Mitrovice. Me|utim, niko nije
objavio {ta se te no}i zaista zbilo. Iako je ve}i deo wih napustio okno do 27.
februara, pedesetak najupornijih ostalo
je zabarikadirano na devetom nivou ispod zemqe, odnosno na dubini od oko 850
metara. Kako su pod parolom {trajka Pokrajinom po~eli da se {ire pobune i protesti, a situacija je pretila da se otme
kontroli, odlu~eno je da {trajk nasilno
prekine.
U no}i izme|u 27. i 28. februara 13
pripadnika Jedinice priru~nim sredstvima, kroz protivpo`arne otvore, spu{talo
se u utrobu zemqe nekoliko sati. Po{to su
svi liftovi bili onesposobqeni, to je bio
jedini na~in da se do|e do mesta gde su se
{trajka~i nalazili.
Bez ispaqenog metka i kori{}ewa
prekomerne sile pripadnici Jedinice
sproveli su {trajka~e do povr{ine. Prva grupa od 15 uhap{enika iz rudnika je
iza{la u 7.45 ujutru. Svi koji su u~estvovali u akciji u Kosovskoj Mitrovici dobili su pi{toqe, nagradu tada{weg Republi~kog sekretara za unutra{we poslove
na kojima je ugravirano Za podvig. Me|u pripadnicima Jedinice koji su te no}i
izveli akciju na dubini 850 metara ispod zemqe, bio je i wen kasniji komandant
pukovnik policije @ivko Trajkovi}.

U upadnom timu slu`beni

pas malino

Ciq nam je da na{u bazu promovi{emo kao regionalni centar za obuku antiteroristi~kih jedinica na Balkanu. U septembru ove godine odr`ali smo drugi po redu me|unarodni seminar Borba protiv terorizma, na kome je u~estvovalo 46 pripadnika iz 15 specijalnih jedinica policije zemaqa u regionu: Slovenije, Hrvatske, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Crne
Gore, Bugarske, Rumunije, Gr~ke i Srbije. Vojsku Srbije predstavqali su pripadnici PT
bataqona iz sastava Specijalne brigade i
Bataqona vojne policije specijalne namene
Kobre. Obuku su izvodili na{i instrukto-

ri i instruktor iz ameri~kog FBI HRT (HRT

Tim za spasavawe talaca). Za formirawe
Regionalnog centra za obuku specijalnih jedinica ve} imamo izgra|eno najve}e streli{te na Balkanu, vera~ki toraw sa svim neophodnim sadr`ajima za izvo|ewe visokoprofesionalne obuke i sve potrebne sportske
objekte. U toku je i realizacija jo{ jednog va`nog projekta izgradwa marine na Dunavu.
Tako }emo zaokru`iti sve vidove dejstava
specijalaca na zemqi, u vazduhu i vodi
ka`e Vulevi}.
Specijalna antiteroristi~ka jedinica
je danas organizovana prema standardima

koji va`e za sli~ne policijske jedinice u

Evropi. U sastavu jedinice su, pored komande, ~etiri tima: A, B, C (specijalisti~ki), D
tim (za obezbe|ewe i podr{ku) i Tehni~ka
slu`ba. Kao najobu~eniji i najsposobniji, sa
najiskusnijim kadrom, timovi A (prvi, udarni) i B predstavqaju udarnu pesnicu SAJ.
Wihov zadatak je da re{avaju komplikovane
tala~ke situacije, upadaju u otete avione,
autobuse, provaquju u zabarikadirane
objekte, hapse opasne i naoru`ane osobe i
kriminalce.
Tim C je specijalisti~ki i u wemu se nalaze: Snajperska grupa, Ronila~ka grupa,
Grupa vodi~a slu`benih pasa, Grupa za minsko-eksplozivna sredstva i biolo{ko-hemijska sredstva.
Prilikom izvr{ewa zadataka timovi
A, B i C deluju koordinirano kao jedinstvena celina, kao jedan tim u kome svako ima
svoje precizno odre|ene zadatke.
Tim D obezbe|uje va`ne li~nosti (VIP)
i objekte kojima preti neposredna opasnost
od teroristi~kog napada, pru`a vatrenu po-

13

PAD
dr{ku. Izme|u ostalog, pripadnici tima D
obezbe|uju ambasadu SAD u Beogradu i ameri~kog ambasadora, patroliraju po aerodromu Nikola Tesla u Beogradu. Operativni sastav, raspore|en u timove, broji oko
stotinu pripadnika. Upravo onoliko koliko
je potrebno za efikasno izvr{avawe zadataka. Sa logistikom taj broj je ve}i. Svaki
tim se deli na grupe od desetak qudi.

Surova obuka
Da biste postali pripadnik SAJ, morate biti u mnogo ~emu natprose~ni. I morate
biti toga svesni. Da bi se `eqa obi~nog
pripadnika policije da u|e u SAJ ostvarila,
treba da ispuni niz uslova. Prvo, potrebno je
najmawe dve godine besprekorne slu`be u policiji. Zatim je neophodno da stekne pravo da
bude pozvan na selektivnu obuku, koja podrazumeva niz psihofizi~kih i stru~nih policijskih testova. Oni koji budu podvrgnuti ~etvoronedeqnoj selekciji ubrzo shvate za{to su
prethodni testovi bili tako rigorozni.
Tokom prve faze selekcije ili nedeqe
prilago|avawa kandidatima se predo~avaju oprema, sredstva i na~in rada u Jedinici,
uz planski fizi~ki trening koji }e ih uvoditi u kondiciju neophodnu za uspe{no savladavawe programa selektivne obuke.
Druga faza traje dve nedeqe i interno
se naziva temeqni trening. U toku te faze
poja~avaju se fizi~ka i borbena obuka, uz kori{}ewe za{titne opreme i naoru`awa,
razra|uje se taktika u dnevnim i no}nim
uslovima i pred kandidate se postavqaju

BRANAC

Arsenal
Specijalna antiteroristi~ka jedinica poseduje savremeno naoru`awe i opremu, uglavnom strane proizvodwe, ~iji
je kvalitet prakti~no proveren. Pripadnici jedinice nose
pi{toqe kalibra 9mm Glock 17, Walther P99, CZ99 i zbrojovka CZ M-75. Pi{toqi su opremqeni laserskim obele`iva~ima Streamlight M6 Tactical Laser Illuminator.
Od automatskih pu{aka tu su Zastavina M70 AB2 7,62
mm, 5.56 mm SIG 552-2 Commando i 5.56 mm Colt M4A1. Kada je neophodno obezbediti sna`nu vatru u bliskoj borbi pripadnici, jedinice nose devetomilimetarske automate Heckler&Koch u varijantama MP5 A2/A3, MPSD i MP5K. Automati
su opremqeni opti~kim ni{anima, laserskim obele`iva~ima
AIM-1/RB, takti~kim svetlima Surefire i optoholografskim
ni{anskim spravom Aimpoint.
Jedinica upotrebqava snajperske pu{ke Zastava M76,
Remington Blaser R-93 LRS2, SAKO TRG-22, Win.Magnum SAKO
TRG-42, Lapua Magnum SAKO TRG-42. Pripadnici Specijalne antiteroristi~ke jedinice koriste sa~mare Benelli M4 Super 90, Benelli M3 Super 90 Tactical, Mossberg 500 A i Franchi
SPAS 12.
Od prevoznih sredstava jedinica koristi helikopter Bell 212 Twin, terenska i putni~ka vozila: Mercedes G320
4x4, Mitsubishi Pajero Sport GLS 4x4, Land Rover 110 4x4, Mercedes 316 CDI trucks i BMW 323i. U upotrebi je i borbeno
oklopno vozilo BOV.
Pripadnici Specijalne jedinice koriste Motorola GP
300 i GP 340 sisteme veze, balisti~ke prsluke Dyneema NIJ
IIIA, {lemove Protech Mod.775 Level IIIA, za{titne kacige Protec Ace Water, za{titne nao~are ESS (Eye Safety Systems), ~izme Combat Adidas GSG-9 i 5.11 H.R.T. Tactical Series.
Jedinica poseduje uniforme British Army camouflage Arktis i USA digital ACU (Army Combat Uniform).

razli~iti zadaci koje

moraju sa uspehom da savladaju.
Tre}a faza ili paklena nedeqa jeste kruna selektivne obuke i u
woj kandidati pokazuju
svoje krajwe domete u
psihofizi~koj izdr`qivosti, reagovawu pod
stresom i situacijama
kada treba da reaguju nakon vi{ednevnog nespavawa i iscrpqenosti. Ta
faza se izvodi van baze,
na unapred pripremqenom mestu gde se obra|uju
slede}e nastavne celine:
fizi~ka priprema, naoru`awe i nastava ga|awa, taktika, alpinizam,
topografija i orijentacija na terenu, strojna
obuka i mar{evawe. Nakon savladanog gradiva i
celokupnog programa selektivne obuke, kandidati pola`u zavr{ni test
pred Komisijom za prijem
u Jedinicu.
Narednih 130 radnih dana novi pripadnici
jedinice prolaze osnovnu antiteroristi~ku obuku, podeqenu u dve faze:
vojnostru~nu obuku i

Desantirawe u niskom letu

tehnika sejawe

14

1. novembar 2009.

Padobranski demo tim SAJ

Hronika
Specijalna antiteroristi~ka jedinica izvr{ila je niz hap{ewa opasnih kriminalaca i qudi koji su, u psihi~kom rastrojstvu po~inili najte`e zlo~ine. Setimo se nekih.
Jula 2007. javnost Srbije bila je u`asnuta zlo~inom Nikole Radosavqevi}a u selu
Jabukovac kod Negotina, koji je lova~kom pu{kom ubio devet osoba. Akciju wegovog hap{ewa izveo je SAJ u saradwi sa jedinicama @andarmerije.
Aprila 2007. godine dogodio se incident u kome je naoru`ano lice, posle ubistva
drugog lica i poku{aja ubistva tre}eg lica, uzelo nekoliko osoba kao taoce i pretilo da
}e izvr{iti samoubistvo. Na lice mesta u selo Popadi}, op{tina Mionica, upu}eni su
pripadnici SAJ. Nakon {to se napada~ oglu{io o poziv pregovara~a i ispalio dva hica
u pravcu pripadnika SAJ koji su mu prilazili, policajci su upotrebili vatreno oru`je.
Napada~ je od zadobijenih povreda preminuo.
Novembra 2006. pripadnici SAJ li{ili su slobode ~lana Zemunskog klana Aleksandra Simovi}a, optu`enog za u~e{}e u atentatu na premijera Zorana ]in|i}a i niz
drugih te{kih krivi~nih dela. Tada se krio u iznajmqenom stanu u ulici Milentija Popovi}a, na Novom Beogradu. U stanu je prona|eno vi{e komada naoru`awa i municije.
Aprila 2006. u kru{eva~kom nasequ Parunovac, mu{karac star 36 godina pretio je
da }e aktivirati ru~nu bombu ukoliko se od wegove ku}e ne udaqi policija koja je intervenisala posle prijave kom{ija. Jedan od pripadnika SAJ uspeo je da otme bombu napada~u bez posledica po wegov i `ivot prisutnih policajaca.

stru~no-specijalisti~ku obuku, koje traju po

12 nedeqa. Tokom celog perioda osnovne
obuke sprovodi se nastava iz fizi~ke obuke,
naoru`awa i nastava ga|awa i verawa.
Vi{a antiteroristi~ka obuka jeste
slede}i nivo usavr{avawa i predstavqa

proces usvajawa sofisticiranih znawa i

ve{tina namewenih za dejstvo unutar borbenih timova, uz kori{}ewe najsavremenije
opreme i prevoznih sredstava. Taj vid obuke provodi se kroz 18 kurseva tokom 18 meseci. Iako u formacijskom sastavu SAJ ne

postoje padobranski timovi, svi pripadnici prolaze padobransku obuku, jer se ona
smatra va`nim testom samopouzdawa i hrabrosti. Ko sa uspehom zavr{i sve elemente
te faze obuke, dobija odgovaraju}i sertifikat. U slu~aju da pripadnik policijski
slu`benik obuku ne zavr{i sa potrebnim
uspehom, vra}a se na prethodni nivo, ili
odlazi iz jedinice.
Obuka u specijalnoj aniteroristi~koj
jedinici nikada se ne zavr{ava. Weni pripadnici svakoga dana obnavqaju i usavr{avaju ste~ena znawa tokom {esto~asovne obuke. Infrastruktura centra 13. maj omogu}ava izvo|ewe obuke u svim uslovima. Savremena streli{ta, poligoni za prakti~no
ga|awe, objekti za simulaciju borbe u unutra{wosti zgrada, otvoreni bazen i jo{ dosta toga Centar u Batajnici ~ine jednim od
najboqih u regionu.
Iako nesvakida{wa priroda posla
kojom se bave pripadnici SAJ zahteva i nesvakida{we dispozicije, ve}ina wih `ive
normalnim porodi~nim `ivotom i kako ka`e wihov komandant Spasoje Vulevi}, sebe
smatraju pre svega za gra|ane patriote i policajce. U svakom slu~aju, ti obi~ni qudi
samom svojom pojavom odvra}aju od pomisli
na bavqewe kriminalomi terorizmom.
Aleksandar PETROVI]
Foto SAJ

15

PAD
SAJT VETERANA 63. PADOBRANSKE

Susret
pro{losti
i sada{wosti
Udru`ewe veterana nekada{we 63. padobranske brigade
nastalo je 27. juna 2007. i okupqa vi{e od 500 ~lanova, mahom
biv{ih pripadnika te elitne jedinice. Ima svoju Internet
stranicu www.63padobranska.org jednostavnog izgleda, bez mnogo
opcija za birawe i banera, {to olak{ava orijentaciju
posetiocima globalne mre`e. Najve}i broj sadr`aja sajta
odnosi se na vojni~ke dane pripadnika nekada{we Brigade.

BRANAC
19911998. godine. Bele`e uglavnom ratne
operacije u kojima su u~estvovali pripadnici Brigade, ali i detaqe sa padobranske
obuke, pre`ivqavawa u prirodi. Fotografije sa Kosova i Metohije izazivaju posebnu
pa`wu, jer su mahom snimane na terenu, verovatno u pauzama borbenih dejstava.
Me|u fotografijama iz najnovije istorije sada{weg 63. padobranskog bataqona
nalaze se i one koje govore o saradwi sa
Nacionalnom gardom Ohaja. Nezaobilazne
su bele{ke objektivom razli~itih aviona,
padobrana koji su se kod nas koristili {ezdesetak godina, skokova padobranom ili
padobranskih desanata.
Sli~no je i kada je re~ o opremi i naoru`awu koje su padobranci nekada koristili, ali i onom kojim su danas opremqene na{e specijalne snage. Fotografije iz vremena Drugog svetskog rata, poput automata Stg44, pu{aka M-48, ruskih pu{komitraqeza
RPKS, sve do doma}eg naoru`awa, kao {to
su pu{ka M-70 u vi{e varijanti, pu{komitraqez M-72, snajperska pu{ka M-76 i mitraqez M-84. Mo`e se videti i ju`noafri~ka juri{na pu{ka R-4, koju je JNA zaplenila
po~etkom devedesetih od krijum~ara, a bila
je namewena hrvatskim paravojnim snagama.
U galeriji se nalaze i fotografije sa
okupqawa veterana 63. padobranske, padobranskih vi{eboja i sportskih manifesta-

Sa{a Gacik,
osniva~ sajta

U znaku 63
a{a Gacik iz Ni{a, koji je nekada slu`io vojni rok u Padobranskoj brigadi i kao pripadnik rezervnog sastava
Vojske u~estvovao u ratnim sukobima
na na{im prostorima, pokrenuo je sajt veterana 63. padobranske.
Pitali smo ga, najpre, kako je nastala
Internet stranica posve}ena toj jedinici
i qudima koji su u woj radili.
Sajt 63. padobranske po~eo je da
radi 17. maja 2002. godine. Danas je lako
napraviti takav Internet sadr`aj, ali je
to pre sedam godina bilo prili~no te{ko.
Se}am se da u to vreme na globalnoj
mre`i nije bilo nijednog zapisa o 63. padobranskoj, iako je to bila na{a poznata i slavna jedinica. Zarekao sam se da
}u napraviti sajt posve}en svojim saborcima. Iako o izradi Internet prezentacija u to vreme nisam ni{ta znao, kasnije se ispostavilo da je upravo to bila
prekretnica kojom sam zapo~eo karijeru
veb developera, ~ime se i danas uspe{no
bavim.

S
ajzanimqiviji deo sajta veterana 63.
predstavqa galerija, u kojoj se nalaze
brojne fotografije nekada{we jedinice i wenih pripadnika, jo{ od
1945. godine, pa sve do dana{wih dana. Razvrstane su po kategorijama, lako se
pretra`uju i dobrog su kvaliteta. Me|u
fotografijama posetioci Internet stranice 63. padobranske mogu prona}i onu na
kojoj se vidi kako na{i padobranci ulaze
u transportni avion nema~ke proizvodwe

16

Ju-52, koje je tada{wa Jugoslovenska armija nasledila od Vermahta, ili transportni

avion C-47, koje su na{i padobranci nekada koristili.

Ga le ri ja
Najte`i periodi za padobrance bili
su ratovi na prostoru biv{e SFRJ, doga|aji sa Kosova i Metohije, o ~emu svedo~e brojne fotografije galerije u odeqku istorija

1. novembar 2009.

Sajt ima i svojevrsnu prodavnicu suvenira, uglavnom ode}e sa motivima 63.

padobranske.

Najobimniji i najaktivniji deo sajta

predstavqa forum 63.
padobranske. Na wemu
se mo`e na}i mno{tvo
zanimqivih tema, tekstova i fotografija.
Sadr`aji koji se odnose na veterane imaju
dva odeqka me|unarodni forum na engleskom jeziku i odeqak koji je posve}en ratnim
vojnim invalidima i porodicama palih boraca. Teme se odnose na
vojne padobrance, probleme terorizma i aktuelne bezbednosne pretwe u zemqi i svetu.
Tu su i analize dejstava padobranaca u nekoliko oru`anih sukoba.
Drugi deo foruma ~ine aktuelne teme
koje se odnose na probleme Kosova i Metohije, o rasporedu snaga Kfora, te autenti~na
kazivawa o svakodnevnom `ivotu u srpskim
enklavama. Uz to, posetioci sajta mogu ~itati
i o reformi na{ih oru`anih snaga, nabavci
novih borbenih aviona, o jedinicama Vojske
Srbije, savremenom naoru`awu i vojnoj
opremi, specijalnim jedinicama sveta i analizi oru`anih sukoba novije istorije.

Deo koji se bavi specijalnim jedinicama pretresa gotovo sve poznate specijalne formacije sveta od na{ih doma}ih
specijalaca i onih u okru`ewu koji su u~estvovali i oru`anim sukobima na teritoriji biv{e SFRJ, do specijalaca iz dalekih zemaqa o kojima se malo zna. Ima napisa i o jedinicama koje su postojale devedesetih godina na teritoriji tada{we
Republike Srpske Krajine i Republike
Srpske.
Foruma{i prate sve promene u specijalnim snagama najmo}nijih dr`ava sveta. U raspravama aktivno u~estvuju i posetioci iz Hrvatske, Bosne i Slovenije.
Posebno je zanimqiv sadr`aj foruma
koji se odnosi na specijalnu obuku pripadnika Vojske i specijalaca od fizi~ke obuke koja je najzanimqivija za {iru publiku,
do specijalnih tehnika izvo|ewa borbenih
akcija i obuke konkretnih jedinica. Trenutno je najpose}enija tema foruma koja govori o snajperistima. Na sajtu 63. padobranske posetioci mogu ~itati i o razli~itim
padobranskim klubovima, te civilnom padobranstvu.
Forum, zapravo, predstavqa nepreglednu bazu informacija koje je nemogu}e
popisati i proveriti. Za ulazak na wega
nije potrebna registracija.

Kako je na po~etku izgledao sajt posve}en 63?

Sastojao se od nekoliko stranica na
srpskom i engleskom jeziku, koje su uop{teno
govorile o istoriji i radu te jedinice. Postojala je i galerija slika, ali i svojevrsna
kwiga gostiju. U woj su pripadnici nekada{we Padobranske brigade, veterani, ostavqali poruke svojim drugovima iz vojske ili
rata, pisali o sebi i qudima koje poznaju. To
se razvilo do te mere da sam razmi{qao o
uvo|ewu i postavqawu foruma. Kwiga gostiju imala je jednu veliku manu morao sam

ru~no da pregledam sve

poruke korisnika i postavim ih na Internet
strane, {to je iziskivalo
mnogo vremena. Zvani~ni
forum uveden je 2004. godine. Broj posetilaca mese~no je iznosio oko
20.000, pa smo pre{li
na novi domen i ve}i server. Uvedeni su i urednici foruma koji su vodili
ra~una o sadr`ajima koji
se objavquju.
A danas?
Danas je Internet
stranica 63. padobranske prilago|ena potrebama korisnika i
vremena. Redovno osavremewava i bogati
sadr`aje. Veliku pomo} u tome pru`aju svi
korisnici foruma i sajta, posebno padobranski veterani, jer je stranica idealno
mesto gde mogu brzo i efikasno kontaktirati ratne drugove, ali i pratiti novine u padobranstvu. Njihove pri~e su, zaista, neprocewive, jer su svedoci i u~esnici najte`ih
ratnih de{avawa na na{im prostorima.
Kod dana{we omladine potrebno je razviti
qubav prema svom narodu i otad`bini, {to
predstavqa jedan od na{ih prioriteta.

Na na{ forum dolaze qudi iz mnogih

zemaqa sveta SAD, Rusije, Kanade, Australije i Brazila, BiH, Hrvatske, Slovenije i Izraela, ali i Dominikanske Republike ili Malte. Najboqe sara|ujemo sa
veteranima Republike Srpske, Izraela,
Gr~ke i Ju`ne Afrike. Redovno su prisutni
foruma{i iz biv{ih jugoslovenskih republika, koji aktivno u~estvuju u radu sajta
63. padobranske.
Treba napomenuti da na sajtu nije dozvoqeno javno ispoqavawe agresije, mr`we, rasizma, {ovinizma i netolerancije, a to obi~no po{tuju svi posetioci. One
koji kr{e pomenuta pravila najpre opomenemo, a ukoliko to nastave sankcioni{emo izbacivawem sa foruma.
Kako }e u budu}nosti izgledati Internet stranica 63. padobranske?
Nameravamo da uskoro pokrenemo
blog na kome }e se iskqu~ivo nalaziti vojne teme. O~ekujemo da se tada uve}a i broj
dnevnih poseta sajtu, koji sada iznosi oko
1.500. Uve{}emo i blog na engleskom jeziku kako bismo privukli posetioce van srpskog govornog podru~ja i jo{ se uspe{nije
povezali sa pripadnicima specijalnih jedinica stranih armija. Na taj na~in oni }e
lak{e pratiti i aktivnosti na{eg udru`ewa veterana.

cija. Tu su i razli~iti video-snimci pripadnika 63. padobranske. Najzanimqiviji

je snimak televizije Bi-Bi-Si, koja je u petnaestak sekundi zabele`ila povla~ewe
pripadnika Vojske Jugoslavije sa Kosmeta
1999. godine. Na~iwen je na brdu i nasequ
Vrawevac u Pri{tini.

Fo rum

Goran JANI]EVI]

17

PAD
VE TE RA NI 63. BRI GA DE U SVE TOJ ZE MQI

Padobransko
bratstvo
Najtira`nije izraelske dnevne novine Maariv
objavile su 11. septembra tekst pod naslovom
Padobransko bratstvo Svakog dana mno{tvo
posetilaca dolazi na Municijsko brdo, memorijal
boraca Izraelskih odbrambenih snaga, koji su pali
tokom zauzimawa Starog Jerusalima u [estodnevnom
ratu. Za dva dana }e na ovo mesto do}i delegacija kakva
ga nikada nije posetila veterani 63. padobranske
brigade Vojske Srbije.

BRANAC
Negeva, pustiwe koja pokriva ju`ni deo Svete zemqe i kojom je nekada i{ao put za~ina. Ugostile su ih izraelske kolege. Pukovnik Nenad Kuzmanovi}, nekada{wi vo|a Nebeskih vidri, i Nemawa Gorowa, koji je pro{le godine, u ~ast {ezdesetogodi{wice bawalu~kog padobranstva izveo 60 skokova, za
jedan dan, sa izraelskim kolegama sko~ili su
sa 4.000 metara iznad pra{inom zavejane
pustiwe Negev i u jednom pogledu spojili mediteranske obale i Goru nebo sa koje je Mojsije preko Jordana ugledao Obe}anu zemqu.
Beer [evu su padobranci posetili i
14. septembra. Tada su savetniku gradona~elnika I{ai Avitalu preneli pozdrave i
darove od gradona~elnika Ni{a (ina~e grada pobratima) i Bawe Luke. Doma}in im je
tom prilikom govorio o gradu i biblijskim
izvorima praoca Avraama, po kojima je grad
dobio ime. Veterani su obi{li i Muzej
Izraelskog ratnog vazduhoplovstva, gde ih je
do~ekao general Jakov Terner, dugogodi{wi
gradona~elnik Beer [eve. On je bio instruktor letewa Ilanu Ramonu, prvom izraelskom astronautu koji je poginuo 2003. godine u udesu spejs-{atla Kolumbija.

Na Mu ni cij skom br du

Delegaciju veterana primio je

patrijarh Jerusalimski Teofilos III

ut u Svetu zemqu bio je za srpske padobrance veterane vi{e od redovne,

planirane me|unarodne aktivnosti.
Posle ilindanskog susreta sa gr~kim
kolegama iz Jelinske unije rezervnih
padobranaca (HEL.A.R.U.), put u Svetu zemqu
bio je planiran kao u~e{}e na Skoku slobode 2009, na kome je pro{le godine ve}
u~estvovao jedan srpski padobranac i ~lan
Udru`ewa veterana. Kako je ovogodi{wi
Skok slobode otkazan, od predsedavaju}eg
Memorijala izraelskih padobranaca Municijsko brdo, legendarnog pripadnika jedinice 101, pukovnika [imona Kahanera Ka~e,
srpskim padobrancima stigao je poziv za bilateralnu posetu.

18

Od prvog dana posete, 11. septembra,

kada su padobranci na podu [atora se}awa
u memorijalnom centru Jad Va{em videli natpis u spomen-holu od dva metra o Jasenovcu
kao jednom od dvadeset najve}ih logora Drugog svetskog rata, bilo im je jasno da }e Sveta
zemqa doneti mno{tvo iznena|ewa. Isto popodne, gosti iz Srbije, u porti zadu`bine
Svetog kraqa Milutina, manastiru Svetih
arhangela, saznali su da je jedna od kapija Jerusalima nekada nosila ime Srpska kapija i
da su u Svetom gradu, jo{ od vremena Svetog
Save, Srbi svoji na svome.
Srpski veterani posetili su 12. septembra padobranski klub Skaj kef (Sky Kef)
u blizini grada Beer [eve, prestonice

Srpski padobranci su 13. septembra

obukli uniforme i ulicama Jerusalima zaputili se ka memorijalu Municijsko brdo, koji ~uva spomen na padobrance poginule u [estodnevnom ratu. Wime upravqa pukovnik
Kahaner, koji je vojnu karijeru zapo~eo u prvoj izraelskoj specijalnoj jedinici (101). Ka~a je srpskim padobrancima ispri~ao bitku
za Sveti grad, a s posebnim pijetetom govorio je o protivnicima, Jordancima. Na tridesetogodi{wicu bitke pozvali smo na{e
biv{e protivnike u goste. I kapetan koji je
komandovao odbranom Municijskog brda do{ao je i rekao Mi smo se borili kao lavovi, ali vi ste se borili kao qudi spremni da
`rtvuju svoj `ivot. I pobedili ste.
Pred okupqenima izaslanikom odbrane Republike Srbije u Izraelu pukovnikom Sa{om Stevanovi}em, dvojicom komandira ~eta koji su se na Municijskom brdu borili 1967. i ostalim veteranima padobranskih i specijalnih jedinica, univerzitetskim
profesorima, medijima koji su tih dana izve{tavali o boravku srpskih padobranaca
prvo su intonirane himne Srbije i Izraela,
a potom su veterani 63. padobranske brigade polo`ili venac bra}i po padobranu.
Protosin|el Jovan ]ulibrk pozdravio je
prisutne u ime srpskih veterana.
Pukovnik Kahaner rekao je tada Za
Srbe sam saznao na osnovu pri~a o srpskim
partizanima, koje su doneli na{i padobranci, koji su preko oslobo|enih delova Jugoslavije i{li da upozore ma|arske Jevreje na
to da su oni na redu za istrebqewe. Te pri~e nisam mogao da zaboravim i od tada sam
1. novembar 2009.

Na Municijskom brdu
po~ast padobrancima

se trudio da saznam vi{e o Srbima i na{ao sam mnogo zajedni~kih strana na{a dva
naroda: dva mala naroda ~iji su vojnici
spremni da `rtvuju `ivot za svoj narod i
svoju zemqu.
Posebno je sve prisutne svojom pojavom iznenadio jedan od prvih izraelskih
padobranaca, Mihailo Levi, ro|en na Studentskom trgu u Beogradu, koji je, iako osamdesetogodi{wak, do{ao na Municijsko brdo da pozdravi nekada{we zemqake i zahvali im {to su posetili mesto koje je simbol izraelskih padobranaca. Padobrance
je ugostio i predstavnik Svetskog jevrejskog
kongresa za zemqe biv{e Jugoslavije Arije
Livne.

U ba zi Tel Nof
Drugo mesto u Izraelu koje su posetili
srpski veterani jeste padobranska {kola i
{kola za specijalno ratovawe u bazi Tel
Nof, koju su zavr{ili svi izraelski padobranci. Danas Izraelske oru`ane snage
imaju pet aktivnih padobranskih bataqona,
a u rezervi 98. padobransku diviziju
Ogaw (E{). [kola je u srcu obuke i funkcionisawa svih padobranskih i specijalnih
jedinica. Posetu {koli organizovao je pukovnik Stevanovi}. Goste iz Srbije do~ekali
su major Mi{el, glavni instruktor, i kapetan [eli Bing, poreklom iz Subotice.
Na{a delegacija sagledala je tom prilikom na~ela padobranske obuke u izrael-

skoj vojsci i pratila kako

se odr`avaju i sla`u padobrani, te kako se izvode delovi osnovne padobranske obuke. Pred memorijalom na kome su upisana imena poginulih
izraelskih padobranaca
ukqu~uju}i i Hanu Sene{,
koja je 1944. sko~ila me|u
na{e partizane major
Mi{el poklonio je 63.
padobranskom bataqonu
Vojske Srbije zastavu jedinice.
Srpska delegacija
poklonila se i grobu svetog Georgija u Lodu, gde ju je
do~ekao iguman manastira. Bila je i u mestu u Gorwoj Judeji, u koje se sveti
Jovan Krstiteq sa majkom
sklonio od Irodovog progona i `iveo dok nije krenuo u propoved.
U patrijar{ijskom
manastiru svetih Konstantina i Jelene veterane je primio patrijarh Jerusalimski Teofilos III.
Govorili su mu o srpskoj
vojni~koj tradiciji. Poseban utisak na wega
ostavio je moto Udru`ewa veterana 63. brigade ^uvaj sebe od drugog i drugog od sebe
. Patrijarh je gostima govorio o mestu i ulozi Jerusalimske crkve u istoriji kao ~uvara
biblijskog predawa i nastavqa~a Starozavetne crkve proroka i sudija, blagoslovio je
padobrance i darivao ih medaqama Jerusalimske patrijar{ije. Posebno je naglasio
ulogu crkve u o~uvawu narodnog jedinstva i
identiteta. Delegacija je patrijarhu poklonila ikonu Nerukotvorenog obraza i darivala plaketu Udru`ewa veterana, kao i narodni vez dar gradona~elnika Bawe Luke.
Tokom boravka u Svetoj zemqi srpski padobranci su se vi{e puta poklonili u hramu
Vaskrsewa i na grobu Gospodwem.
U Tel Avivu ih je ugostilo Udru`ewe
ratnih vojnih zarobqenika Erim Ba-Lajla
(Bdimo u no}i). Padobranski klub Paradajv (Paradive) u Habonimu, na severu Izraela, posetili su 17. septembra. Tu su sagledali padobransku obuku u sportskom padobranstvu. Potom je padobrance u svom domu
ugostio Ejal Janilov, jedan od glavnih instruktora izraelske borila~ke ve{tine
krav-maga i wen glavni ambasador u svetu,
koji je i dugogodi{wi instruktor padobranskog komandoskog bataqona. Na kraju, delegaciju Udru`ewa veterana 63 u ambasadi Republike Srbije u Tel Avivu primio je izaslanik odbrane pukovnik Stevanovi}.
Tokom boravka u Svetoj zemqi, sa izraelskim kolegama dogovorena je daqa sarad-

Utisci
Du{an Krsti}, veteran 63. padobranske brigade, koji `ivi u Jerusalimu
Ako borba za oslobo|ewe Svetog grada
mo`e da donese ne{to vi{e od vojni~ke
pobede, onda je deli} te uzvi{ene nagrade bio podeqen 13. septembra na Municijskom brdu.
Du{ko Toma{evi}, rezervista 63.
padobranskog bataqona, koji je u~estvovao na padobranskom vi{eboju 2009. godine Bila je velika ~ast predstavqati
Srbiju na ovako velikom i svetom mestu,
te hodati zemqom kojom je i{ao Gospod.
Jovan Manojlovi}, direktor i glavni
instruktor Internacionalne krav-maga
federacije za Srbiju Duh koji poseduje
63. padobranska brigada jeste jedinstven
i neponovqiv. Treba ga sa~uvati i za budu}e generacije.
Pukovnik Nenad Kuzmanovi} Poseban utisak na mene ostavili su organizovanost, patriotizam, disciplinovanost,
otvorenost i srda~nost doma}ina, ali i
obi~nih qudi, posebno omladine, koja nam
je na Municijskom brdu, kada nas je videla u uniformi, klicala `ivela Srbija .
Du{ko Grmu{a, veteran U Svetoj
zemqi sam odu{evqen svetim mjestima,
Izraelom, naro~ito Jad Va{emom i na~inom na koji se ~uva spomen na heroje i
`rtve.
Branko Paunovi}, rezervista 63. padobranskog bataqona Na ulazu u memorijalni centar Municijsko brdo osetio
se padobranski duh brigade. Mi rezervisti i na{ nekada{wi stare{ina, a sada{wi vojni ata{e pukovnik Sa{a Stevanovi}, bili smo na istorijskom mestu.
Nemawa Gorowa, nastavnik padobranstva Utisci iz Svete zemqe su zaista impresivni. Moja du{a nije ista poslije posjete Jerusalimu i Hristovom grobu, i nadam se da }u ovakvo iskustvo ponovo do`ivjeti.
wa, koja }e se ve} naredne godine nastaviti
na Balkanskom skoku prijateqstva 2010,
na kome }e u~estvovati i Izraelci i za koji
je Ejal Janilov ponudio da li~no odr`i seminar krav-maga. Na{i padobranci u~estvova}e i na Skoku slobode 2010 u Izraelu, ~ije je odr`avawe potvr|eno.
Jovan ]ULIBRK

19

PAD

BRANAC

SPECIJALNE PADOBRANSKE JEDINICE

Zlatni vitezovi
Padobranski tim ameri~ke
kopnene vojske Zlatni
vitezovi Golden Knights
u 2009. godini obele`ava
50 godina postojawa i rada.
Tokom burne i bogate
istorije, ekipa se
razvijala i
modernizovala, ali

o{ 1959. godine, trinaest pripadnika

vazdu{nodesantne pe{adije ameri~ke
vojske, entuzijasta, istomi{qenika i zaqubqenika u nebo, udru`ilo se i osnovalo Strategic Army Corps Sport Parachute
Team. Tim je funkcionisao toliko dobro da
su nadle`ni iz armijskog vrha 1. juna 1961.
ozvani~ili wihov uspeh i formalno priznali i formacijski ustrojili ekipu kao zasebnu jedinicu U. S. Army Parachute Team.
U vreme hladnog rata smatralo se da je
postojawe takve jedinice odli~an na~in da
Nato parira dotada{woj, apsolutnoj dominaciji sovjetskih padobranaca. Za pedeset
godina, osnovni tim je rastao, a potom delio
u vi{e specijalizovanih ekipa. Danas ima
dve takmi~arske i dve demonstracione ekipe. Osim toga, ima i ekipu koja izvodi tandem-skokove visokog profila.

padobranskim disciplinama. Ostvareni reziltati i uspesi ~ine ih zvani~no najboqom

sportskom ekipom svih vidova ameri~kih oru`anih snaga i, trenutno, najvi{e nagra|ivanom padobranskom ekipom na svetu.
Tandem-ekipa ska~e visokoprofilne
tandem-skokove. Radi se o tandem-skokovima
VIP osoba. Na taj na~in ameri~ka vojska ~ini
iskorak ka uticajnim pojedincima, ali i ka
ostatku gra|anstva, populari{u}i vojsku, vojnu slu`bu i padobranski sport. Ekipa je poznata i po tome {to je izvela tandem-skok sa
biv{im ameri~kim predsednikom Xorxom
Bu{om Starijim.

i usavr{avala za vi{e
padobranskih
specijalnosti. Danas ima
dve takmi~arske i dve
demonstracione ekipe.
Osim toga, ima i ekipu koja
izvodi tandem-skokove
visokog profila.

20

Dom pa do bra na ca
i spe ci jal nih sna ga
Demonstrativni timovi Crni i Zlatni nastupaju na razli~itim doga|ajima, naj~e{}e tokom obele`avawa zna~ajnih jubileja
ili na aeromitinzima, gde promovi{u armijsku regrutnu kampawu i kopnenu vojsku.
Takmi~arske ekipe Ekipa za grupne figurativne skokove (freefall formation) i Ekipa za
takmi~ewe u klasi~nim disciplinama (style/
accuracy) i Ekipa za takmi~ewe u upravqawu kupolama visokih performansi (canopy
piloting-swoop) nastupaju u zemqi i inostranstvu na brojnim takmi~ewima, u razli~itim

U Rjazawu tim 4-way postavio je svetski

rekord i osvojio svetsko prvenstvo
1. novembar 2009.

mom padobranaca i specijalnih snaga.

Jedinica u`iva visok stepen samostalnosti, a direktno je pot~iwena XVIII korpusu. Sastoji se iz vi{e odeqewa
komandno-administrativnog i sportsko-demonstratorskog karaktera.
Nije borbena jedinica,
ali tre}ina wenog personala ima status realizovanog borbenog anga`mana, odnosno poseduje borbeno iskustvo.
Sada{wi komandant jedinice, na primer, ima vi{e od 1.200 skokova na slobodno, 100 sa prinudnim dejstvom i
60 kao tandem-instruktor, ali i 59 meseci
borbenog iskustva u Avganistanu i Iraku, te
iskustvo iz misija u Bosni i na Kosovu.
^lanovi jedinice su iz razli~itih armijskih sastava, koji je mogu napustiti posle
trogodi{weg anga`mana i pre}i u neku drugu
ili tra`iti da u Zlatnim vitezovima nastave rad kao specijalisti, instruktori, snimateqi ili vo|e takmi~arskih ili demo ekipa.
Jedinica ima zaseban prostor za osobqe,
desantnu prostoriju i mesto za ~uvawe i odr`avawe avio-tehnike.
Svake godine testiraju se kandidati za
Zlatne vitezove. Naj~e{}e su to pripadnici
ostalih vazdu{nodesantnih jedinica, imaju
kvalifikaciju vojnih padobranaca i zavr{enu vi{u padobransku obuku. Tokom {estonedeqnog kursa izvedu od 150 do 200 skokova. Pomenut kurs spada me|u zahtevnije, u
tehni~kom i psihofizi~kom smislu. I po prijemu u jedinicu nastavqaju teorijsku i prakti~nu obuku, trena`na uve`bavawa.
Zlatni vitezovi koriste letelice Fokker
C-31A Troopship i dva De Havilland Canada UV18A Twin Otter aviona. Upotrebqavaju vi{e
tipova padobrana. Takmi~arske ekipe koriste PD-Stiletto kada ska~u u disciplinama style,
4-way, 8-way, a za canopy piloting PD-Velocity
ili PD-Stiletto. Za skokove na ciq koriste proverene North American Aerodynamics-Jalbert Parafoil ili EIFF Aerodynamics.inc-Classic kupole.
Demo timovi naj~e{}e imaju kupole Startac.
Ameri~ka kopnena vojska ima jo{ padobranskih demo timova Demo tim 101. vazdu{nojuri{ne divizije Screaming Eagles, 82.
vazdu{nodesantne divizije All American Free
Fall Team, Zdru`ene komande specijalnih
operacija Crni bode`i kadetski tim Vojne
akademije Vest Point Crni vitezovi. Mornarica ima demo tim @abe skaka~ice.
Iako Zlatni vitezovi nisu borbena jedinica, oni pru`aju diskretnu podr{ku jedinicama SOCOM. Tako|e, anga`uje se za testirawe novih padobranskih sistema, opreme
i tehnike i za vojne i za civilne potrebe.

Fokker Zlatnih vitezova

Aktivnosti sastava
U martu su Zlatna i Crna demonstraciona ekipa nastupile tri puta na
proslavama razli~itih doga|aja i godi{wica u Severnoj Karolini, Teksasu,
Floridi. Pre toga, u oktobru pro{le godine, nastupali su {est puta u Kaliforniji, Teksasu i Arkanzasu, a u septembru u
Mejnu, Masa~usetsu, Viskonsinu, Delaveru, Zapadnoj Virxiniji i Teksasu.
Zapa`en je bio nastup Zlatnih vitezova u ~ast starta NASCAR kup trke (Dover, Delaver) i nastup na Velikom aeromitingu Nove Engleske (Vestover vazduhoplovna baza, Masa~usets), koji je 2008.
organizovan kako bi se obele`ilo 60 godina postojawa Komande rezervnih vazduhoplovnih snaga.
Avgusta pro{le godine najmla|i tim
jedinice, Ekipa za takmi~ewe u upravqawu kupolama visokih performansi, postigla je izuzetan uspeh prva tri mesta
na nacionalnom CP (Canopy piloting) {ampionatu na Mile Hi drop zoni u Koloradu.
Zlatni vitezovi ne nastupaju samo na
takmi~ewima i aeromitinzima, ve} pose}uju
{kole i poma`u lokalnim regrutnim centrima da mlade Amerikance motivi{u za pristupawe tom vidu oru`anih snaga.
Komandant jedinice je potpukovnik Entoni Dil. Mati~na baza Vitezova nalazi se
u Fort Bregu, u Severnoj Karolini.

Obu ka, opre ma

i le te li ce
Baza je ujedno i dom XVIII vazdu{nodesantnog korpusa ameri~ke kopnene vojske. U
woj su, tako|e, 82. vazdu{nodesantna divizija i ve}i broj jedinica ostalih rodova i ni`eg
ranga od divizijskog. Tu su bazirani i Zdru`ena komanda za specijalne operacije SOCOM i veliki broj pojedina~nih specijalnih
jedinica. Zato se Fort Breg jo{ naziva i Do-

Avantura
sa Crvenim
|avolima
Poznati tridesetpetogodi{wi avanturista i televizijski voditeq Ber Grils,
koga i na{a publika zna iz serijala o pre`ivqavawu u ekstremnim uslovima, sko~io
je po~etkom jula wingsuit skok sa demo timom Kraqevskog padobranskog puka britanske vojske Crvenim |avolima.
Ber je, ina~e, biv{i pripadnik specijalnih snaga britanske vojske i iskusni
padobranac, koji ima vi{e od 300 skokova. Dosta emisija je i zapo~eo padobranskim skokom i prizemqewem u neko bespu}e, iz kojeg se spasavao koriste}i ekstremne metode opstanka.
Ideja o skoku sa Crvenim |avolima
potekla je od komandanta majora Pola
Blera. On je smatrao da bi takav skok bio
dostojan izazov za Bera.
Wingsuit je posebno padobransko
odelo koje mewa aerodinamiku tela padobranca i omogu}ava dug horizontalni let
u slobodnom padu, koji tada i vremenski

du`e traje. Da bi se upotrebio potrebno

je imati iskustvo od barem 200 obi~nih
padobranskih skokova i dodatnu obuku.
Ber Grils je osposobqavawe zavr{io za sat, uz instrukta`u narednika D`eja Votsona. Sko~io je iznad mesta Vilt{ira, sa visine od 4.600 metara. Pratili
su ga major Bler, instruktor narednik Votson i kaplar Kris Dejvids. Slobodan pad
trajao je osamdeset sekundi. Po otvarawu
sleteli su u Nederavon bazu Crvenih
|avola. Koristili su odela marke Birdsuit. Sletawe je proteklo meko i na unapred zadati ciq.
Izuzetan je ose}aj leteti kao ptica.
Slobodni pad je dvostruko du`i i mo`ete
leteti u oblacima upravqaju}i izme|u
wih. Definitivno }u upotrebiti wingsuit i
slede}em serijalu, rekao je po prizemqewu Grils.

Bojan NA\

B. NA\

21

PAD
AKCIJA 173. VAZDU[NODESANTNE BRIGADE SAD

Skok u Irak
Na po~etku operacije Ira~ka sloboda, 26. marta 2003,
173. vazdu{nodesantna brigada Kopnene vojske SAD sko~ila je
na desantnu prostoriju aerodroma Ba{ur, na severu Iraka.
Retko je koja padobranska operacija u istoriji imala toliko
razli~itih tuma~ewa da je najve}a vazdu{nodesantna
operacija posle dana D, najve}i masovni borbeni skok
posle Drugog svetskog rata i najve}a borbena
vazdu{nodesantna operacija posle Vijetnamskog rata,
ali pomenuta akcija nije bila ni{ta od toga, sem da su se
tokom we prvi put za desantirawe padobranaca upotrebili
transportni avioni C-17.
kok u Irak zvani~no je priznat kao borbeni tek godinu kasnije, a padobranci
koji su tada sko~ili na Ba{ur na svoja
padobranska krila na uniformi oka~ili su i bronzanu zvezdicu znak da imaju i borbeni skok.
Zahvaquju}i razli~itim sistemima ra~unawa i poimawima borbenog skoka, pojedini skok 173. brigade u Irak ra~unaju kao
29, a neki kao 44. borbeni skok ameri~kih
padobranskih jedinica (Donald A. Parks u
zvani~noj istoriji ameri~kih padobranskih
jedinica do 1990. godine govori o 93 borbena skoka do tada ukqu~uju}i i mawe grupe
specijalnih jedinica i obave{tajaca).
Za 173. vazdu{nodesantnu brigadu borbeni skok nije novost 22. februara 1967.
brigada je izvela jedinu masovnu padobransku operaciju u Vijetnamskom ratu, sko~iv{i
na Katum u okviru operacije Xank{n siti.
Tom prilikom je Hauard P. Melvin, jedini
ameri~ki vojnik, dobio zlatnu zvezdicu na
svojim padobranskim krilima, odnosno peti
put sko~io u borbu.
Kao prva jedinica koja je stigla u Vijetnam jo{ 1965, 173. brigada povu~ena je u
SAD 1971. i deaktivirana 1972. godine.
Obnovqena je tek pred skok u Irak.

Zami{qeno je da pomenute samostalne

brigade ve} tada nazvanebrigadni borbeni timovi, kao {to }e u celoj KoV biti usvojeno 2006. imaju svu potrebnu logistiku kako bi autonomno funkcionisale. Najpre je obnovqena 172. pe{adijska brigada na Aqasci,
a 2000. godine, u kasarni Ederle u Vi}enci
(Italija), reaktivirana je i 173. vazdu{nodesantna brigada, kao pe{adijska brigada u sastavu Ju`noevropske borbene grupe oru`anih
snaga SAD.
Formirawe jedinice trajalo je tri godine, a brigada je zvani~no postala operativno upotrebqiva 14. marta 2003, kada je
zavr{eno formirawe wenog drugog pe{adijskog bataqona (formalno 1. bataqon 508.
puka iako pukovi ne postoje samo se na taj

BRANAC
na~in odr`ava wihova tradicija) i ostalih
jedinica pod wenom komandom.
Operacija Ira~ka sloboda ve} se zahuktavala. Prema izvornom planu, dok je
udarni klin 5. korpusa, koji su ~inile 3. mehanizovana, 82. i 101. vazdu{nodesantna divizija trebalo da prodre u Irak s juga (iz Kuvajta), sa severa je u Irak trebalo da u|e 4.
mehanizovana divizija, odnosno digitalizovana divizija. Nazvana je tako jer se radi o
najsavremenije opremqenoj mehanizovanoj jedinici na svetu.
Prvobitni zadatak 173. brigade bio je
da 4. diviziji doda okretnu i visokosposobnu
laku pe{adijsku jedinicu. Sve se promenilo
tokom no}i, kada je turski parlament odlu~io
da ameri~koj vojsci ne dozvoli prolazak preko svoje teritorije, iako se 4. divizija na teretnim brodovima nakrcanim stotinama tenkova i oklopnih vozila ve} nalazila nadomak
obale Turske. Dok }e weni vojnici preko televizije pratiti operaciju proro~ki nazvanu
Severno odlagawe i tek kasnije sti}i u
Irak stopama 5. korpusa, s ju`ne strane, glavni teret otvarawa severnog ira~kog fronta
pao je na 173. vazdu{nodesantnu brigadu, kojom je komandovao pukovnik Vilijam S. Mejvil.
Izmeweni plan zahtevao je prepot~iwavawe jedinice Komandi kombinovanih komponenti snaga za specijalne operacije (Combined Forces Special Operations Component Command CFSOCC), koja je u okviru Zdru`ene
borbene grupe za specijalne operacije Sever (Joint Special Operations Task Force North)
ve} bila uveliko prisutna u kurdskoj autonomnoj zoni na severu Iraka. Weno prisustvo bilo je toliko sna`no da su pripadnici sastava, zajedno sa kurdskim gerilcima pe{merga
(~ije ime zna~i oni koji su suo~eni sa smr}u), izabrali i osigurali aerodrom u Ba{u-

Pri pre me
Ira~ ke slo bo de
General Erik [inseki, na~elnik general{taba Kopnene vojske SAD od 1999. do
2003. godine (i biv{i komandant Sfora),
pokrenuo je proces operativnog orijentisawa na brigade umesto na divizije. Kao deo
tog programa, koji je definitivno realizovan 2006, [inseki je obnovio nekoliko samostalnih brigada na mestima gde je stacionirawe divizija bilo neprakti~no, poput
Aqaske i Evrope, i tamo gde brigade ne bi
mogle da se, zbog velike udaqenosti, oslawaju na divizijsku logistiku.

22

1. novembar 2009.

ru (Objekat Baford) kao idealan za desantirawe i snabdevawe borbene grupe. Oko aerodroma nalazilo se ogromno preorano poqe, a sam aerodrom mogao je
da primi avione C-17 koji }e da
iskrcaju dodatne trupe i da snabdevaju borbenu grupu dok se ona
ne spoji sa 5. korpusom i linijom
snabdevawa iz Kuvajta.
Dok je brigadi nare|eno da
se prepot~ini i pripremi za padobranski skok, sastavqena je
borbena grupa Viking, ~iju je
okosnicu predstavqala brigada
iz we }e biti desantirana oba
bataqona, komandna, izvi|a~ka i
logisti~ka ~eta, a i baterija
brigadnog artiqerijskog diviziona. Pridru`eni su im deo 2. bataqona 10. grupe Specijalnih
snaga, devetorica lekara hirurga
i bolni~ara iz 250. isturenog
hirur{kog tima (stacioniranog u
Fort Luisu), ali i dve specijalisti~ke grupe Ratnog vazduhoplovstva, ukqu~uju}i i vojnu policiju.
Na zemqi }e im se pridru`iti
ostaci navedenih jedinica, borbena grupa 1-63 (oklopna i mehanizovana ~eta iz 1. pe{adijske, mehanizovane, divizije), i
201. istureni logisti~ki bataqon iste divizije, koji }e se pomo}u C-17 transportovati iz
Nema~ke 7. aprila, po osiguravawu aerodroma.

Na ae ro dro mu
Ba {ur

Iskustva iz savremenih ratova

O~igledno da je skok 173. vazdu{nodesantne brigade u Irak 26. marta 2003. najavio preporod upotrebe padobranskih snaga u savremenom ratovawu. Wega
karakteri{e upravo kori{}ewe konvencionalnih jedinica za specijalne operacije i mo`e se re}i da je
prepot~iwavawe 173. brigade Komandi za specijalne
operacije u tom smislu amblemati~no.
Posle skoka, Kopnena vojska SAD formirala je u
jula 2005. jo{ jednu padobransku brigadu 4. brigadni
borbeni tim (vazu{nodesantni) ili Spartan brigadu
u sastavu 25. lake pe{adijske divizije, koja je na Aqasci zamenila 172. pe{adijsku brigadu. Sa specijalnim
operacijama povezan je, a u o~ima psiholo{kih ratnika verovatno predimenzioniran, psiholo{ki u~inak
koji je desant imao na Kurde, Ira~ane i Turke. S druge
strane, uba~ena padobranskim desantom, 173. brigada
bila je na voji{tu zna~ajna sila, spremna da dejstvuje
istog trenutka, {to ne bi bilo tako da se odlu~ilo na
prosti prenos jedinice avionima.
Nadaqe je jedinica funkcionisala kao mobilna i
prodorna motorizovana kolona, kojoj je vazduhoplovna
podr{ka obezbe|ivala dodatnu vatrenu mo}, i koja je bila u stawu da se nosi sa znatno krupnijim formacijama.
Na sli~an na~in pona{ala se i borbena grupa 76.
divizije VDV u pro{logodi{wem rusko-gruzijskom ratu.

Dok se ka Avijanu kretalo

deset vozova, 300 kamiona i 120
autobusa punih qudi i opreme, a
sanitetsko osobqe opremalo dva
hamvija kompletnom prenosnom
hi rur {kom sa lom, 23. mar ta
tri dana posle ulaska 5. korpusa u Irak, s juga ka severnom
Iraku poletela je grupa od ~etrnaest oficira i podoficir, ~iji
je zadatak bio da pripremi desantnu prostoriju. Na aerodrom
Ba{ur, koji je ve} bio u rukama
Specijalnih snaga, spustili su se
pred svitawe, 26. marta.
Zemqa je bila preorana u
jesen i bila je krajwe mekana. To
je dobro do{lo padobrancima za prizemqewe, jer je zna~ilo mawe povreda, ali i predstavqalo problem padobrancima koji se,
ipak, povrede da se pomere i kre}u prema
ta~ki okupqawa, zapisao je brigadni major
Filip ^embers.
Kada se prag obla~nosti sa jutarwih
1.000 stopa, posle no}ne ki{e, polako istopio i ukazalo se ~isto nebo, petnaest aviona

C-17 iz 62. vazdu{notransportnog krila, 728.

eskadrona i 786. odreda bezbedonosnih snaga
(vojne policije Ratnog vazduhoplovstva) ve} je
poletelo ka Iraku. Let je trajao ~etiri i po
sata. ^im su u{li u ira~ki vazdu{ni prostor,
na 30.000 stopa, avioni su se u prilasku desantnoj prostoriji obru{ili, sve dok nisu dostigli visinu od 600 stopa, koju zahteva borbeni skok sa neupravqivim padobranom T-11.

Ne postoji ni{ta sli~no. Ima{ stotinu vojnika iza sebe koji stoje, vi~u i udaraju
nogama ... i onda doslovno istr~avaju sa rampe aviona, pri~ao je potpukovnik Bob Alardis, komandant 62. krila, koji je leteo te no}i. Suze su mi po{le na o~i. Padobranci
istu situaciju uop{te nisu do`iveli sentimentalno. Ve} smo bili ustali i zaka~ili
gurtne kada se krenulo u to luda~ko ponirawe. I kada smo po~eli da se izvla~imo iz wega, ja sa svim teretom koji sam imao na sebi
nisam mogao da ustanem. Sve {to sam `eleo
bilo je da iza|em iz aviona, se}ao se godinu kasnije padobranac Xeri Alen.
Pukovnik Melvil bio je prvi koji je
isko~io, deset minuta nakon {to je u 20 ~asova pet aviona C-17 desantiralo deset
platformi sa opremom, ukqu~uju}i i dva hamvija sa sanitetskom opremom. Glavni podoficir brigade, Vilijam Gunter bio mu je za
stopama. Za wima su sledila jo{ 962 padobranca, koji su isko~ili za 58 sekundi, dok
su se avioni nalazili nad desantnom prostorijom. To nije uspelo da u~ini 32.
Bilo je mra~no kao u rogu, prise}a se
narednik ^arls Kriemens, ali je skok bio
olak{awe. Sva te`ina ranca od stotinu funti je nestala! Neki avioni su bacili padobrance dve-tri hiqade jardi iza desantne
prostorije, pojedini isto toliko ispred we.
Nisam video neprijateqeve vojnike, izjavio je posle kapetan Kajl Henkok, komandir
komandne ~ete 1/508 bataqona. Prizemio
sam se u blato i blato je postalo moj neprijateq do sutradan.
Desantirana borbena grupa bila je
razvu~ena na oko deset hiqada jardi i trebalo joj je oko petnaest sati da se okupi. U
dva ~asa ujutro bili su obavqeni svi zadaci,
jer su padobranci bili obu~eni da izvr{avaju zadatke, bez obzira na rasipawe prilikom desantirawa. Dvadeset padobranaca povre|eno je pri skoku, a od tog broja {est je
evakuisano.
U narednih 96 ~asova aerodrom je pripremqen za sletawe C-17 i celokupna brigada okupqena je u Iraku, ukqu~uju}i wena
vozila i te{ko naoru`awe haubice 105 i
minobaca~e 120 milimetara. Odatle je borbena grupa krenula na zadatak prema naftnim poqima u okolini Mosula i Kirkuka, koje je trebalo da osigura. Do wih je do{ao glas
da je stotinak Ira~ana kod Arbila pregazilo jedan tim Specijalnih snaga tim A, otprilike 35 kilometara od desantne prostorije. Ipak borbena grupa pri desantirawu
nije nai{la na otpor.
Potpukovnik Dominik Kara}ilo, komandant 2/503 bataqona, bio je siguran da bi i
u suprotnom slu~aju podr{ka lete}ih topovwa~a AC-130 bila dovoqna da slomi svaku
pretwu. Tek posle okupqawa celovite jedinice, 29. marta, ona je nai{la na 2, 4, 8. i 38.
ira~ku diviziju i kona~no 10. aprila u{la u
Kirkuk, uz samo devet izgubqenih vojnika.
Jovan ]ULIBRK

23

PAD
Senat SAD
ustanovio dan
padobranaca
Na inicijativu senatorke Lize
Murkovski i senatora Xeka Rida, Senat
SAD usvojio je Rezoluciju kojom se 16. avgust 2009. progla{ava za Nacionalni
dan ameri~kih vazdu{nodesantnih snaga
National Airborne Day, a koji }e se ubudu}e redovno obele`avati.
Nacionalni dan vazdu{nodesantnih
snaga dan padobranaca slavi se na godi{wicu prvog uspe{nog skoka Armijskog
padobranskog opitnog tima 16. avgusta
1940. godine. Skok je izveden iz bombardera B-18 iznad baze Fort Bening u Xorxiji. Taj doga|aj otvorio je put upotrebi
padobranskih jedinica u ameri~koj vojsci, {to se smatra zna~ajnim doprinosom kona~noj pobedi saveznika u Drugom
svetskom ratu. Osim toga, praznik treba
da oda dostojno po{tovawe pripadnicima dana{wih vazdu{nodesantnih jedinica vojske SAD.
Ove godine }e oko 3.500 padobranaca iz sastava ~etvrtog brigadnog borbenog tima (vadu{nodesantnog), 25. divizije, poznatog i kao Spartanska brigada, svoj praznik provesti u Avganistanu, gde borave od februara 2009.
godine.
Spartanska brigada je prva nova
padobranska jedinica Vojske SAD formirana od Drugog svetskog rata. Nastala
je 14. jula 2005, a mati~na baza joj je u
Fort Ri~ardsu. Poslata je u Irak u oktobru 2006, gde se nalazila do decembra
2007. godine. U tom periodu poginulo je
pedeset i troje wenih padobranaca. Trenutno je u Avganistanu, gde je do sada {est
wenih pripadnika izgubilo `ivot, a jedan je zarobqen i jo{ uvek se nalazi u
zarobqeni{tvu.
Rezolucija Senata izri~ito pohvaquje Brigadu, kao element 25. divizije,
za doprinos i hrabro u~e{}e u konfliktima {irom sveta. Tako|e nabraja sve
biv{e i sada{we padobranske jedinice i
ratove, operacije i bitke u kojima su u~estvovale od Drugog svetskog rata do danas. U Rezoluciji se izra`ava zahvalnost
ameri~kog naroda za ~asnu i hrabru slu`bu biv{ih i sada{wih pripadnika tih
jedinica.
B. NA\

24

BRANAC

Preokret
u reformi VDV

eforma ruske Vazdu{nodesantne vojske do`ivela je neo~ekivan preokret

umesto da se smawuje, VDV se uve}ava. To se dogodilo kada je glavnokomanduju}eg VDV general-potpukovnika Valerija

Jevtuhovi~a 27. maja 2009. zamenio generalpotpukovnik Vladimir [amanov.

Ve} 15. juna, prilikom posete Tuli, general [amanov najavio je preokret u reformi VDV. Za TV Vesti-Tula saop{tio je

Britanski padobranci
bez aviona
ritansko kraqevsko vazduhoplovstvo
suo~ilo se sa problemom nedostatka
transportnih aviona, koji je nastao
kao posledica ratova u Iraku i Avganistanu. Zbog toga {to su im C-130 nedostupni, kraqevski padobranci nisu u mogu}nosti da izvode osnovnu i redovnu padobransku obuku i veliki broj wih zbog toga
ne mo`e da se kvalifikuje za zvawe vojnog
padobranca.
Kada je 2003. godine po~eo rat u Iraku, imali su 51 avion C-130 herkules. U
Iraku i Avganistanu oborena su i uni{tena
~etiri, a jo{ devet je povu~eno iz upotrebe
ili otpisano zbog habawa usled intenzivnih radnih optere}ewa i ekstremnih uslova
rada kojima su aparati bili izlo`eni. Preostali avioni su jedva dovoqni da se pokrije redovno snabdevawe trupa anga`ovanih u
misijama. Tokom 2010. godine o~ekuje se
rashodovawe jo{ nekoliko aviona C-130.
Po~etkom 2003. godine 93 odsto kandidata moglo je da zavr{i obuku u padobranskoj {koli. Ve} 2005. je 25 odsto wih
moglo da se kvalifikuje za padobranski
znak. Naredne godine doneta je zvani~na

odluka da je snabdevawe trupa na rati{tu

prioritet u odnosu na kvalifikacione i
trena`ne skokove padobranaca.
Trenutno oko 55 odsto sastava 3. bataqona padobranskog puka britanske vojske
ima zvawe kvalifikovanog vojnog padobranca. Ni oni ne uspevaju da odr`avaju
propisanu godi{wu trena`u. Padobranski
puk sastoji se od 2. i 3. bataqona, dok je 1.
bataqon preba~en u specijalne snage kao
renxerska komponenta.
U padobranskoj {koli britanske vojske regruti moraju da pro|u osnovnu pa1. novembar 2009.

 106. divizija ostaje u sastavu VDV i

pred divizijom su novi zadaci. Najavio je
i weno oja~avawe umesto padobranskog
bataqona, dobi}e padobranski puk, a umesto izvi|a~ke ~ete, izvi|a~ki bataqon (koji
}e se koristiti bespilotnim letelicama).
Do 2012. u diviziju }e biti dodat jo{ jedan
padobranski puk.
Prestale su i glasine o rasformirawu 98. padobranske divizije. Njen dugogodi{wi komandant Aleksandr Lencov postao je
zamenik komandanta VDV. U moskovskom i
lewingradskom vojnom okrugu, gde do sada
nije bilo jedinica VDV, formira}e se novi
sastavi samostalna desantnojuri{na brigada VDV i 3. padobranski puk, koji }e biti
u sastavu 76. desantnojuri{ne divizije.
Ruski obozrevateq u naslovu jednog
teksta ka`e da general amanov sprovodi
svoju reformu VDV, koja se kardinalno razlikuje od reforme Serdjukova. Za razliku
od ostatka ruske vojske, u kojoj se, po odluci
ministra odbrane Sergeja Serdjukova, divizije zamewuju brigadama, u VDV }e opstati i divizije i ~etvorna struktura komandovawa (komanda VDVdivizijapukbataqon).
Vladimir [amanov je jaka vojna i politi~ka li~nost. Ro|en je 1957. godine. Voj-

dobransku obuku i sko~e {est kvalifikacionih skokova. Krunu obuke predstavqa

masovni skok iz S-130, pod punom ratnom
opremom, sa male visine. Potom, po ras-

Glavnokomanduju}i VDV general [amanov

ni~ku karijeru proveo je u VDV. Komandovao je i 58. armijom za vreme Drugog ~e~enskog rata 1999. godine. Potom je napustio
vojsku i bio guverner Uqanovske oblasti i
savetnik ministra odbrane. U slu`bu se
vratio avgusta 2007. kao na~elnik Uprave
za obuku, da bi avgusta 2008. komandovao
ruskim trupama u Abhaziji tokom kratkotrajnog sukoba sa Gruzijom.
[amanov navodi da je najve}i problemi u VDV zastarevawe tehnike, naro~ito

pore|ivawu u neku od jedinica, kandidati

ska~u jo{ dva skoka i tek tada dobijaju padobransko zvawe i krila. Posle toga
obavezni su da sko~e barem dva skoka go-

sredstava veze i izvi|a~ko-obave{tajne opreme. Predlo`io je obnovu potcewene male avijacije, na primer aviona An-2 i An-3, koji bi trebalo da budu upotrebqeni u
Osetiji i Abhaziji,
jer Gruzija nema
efektivne PVO.
Padobrane D-6 u
VDV zameni}e novi
D-10, a uvodi se i
novi padobran tipa
krilo, Arbalet 2.
Komandant [amanov, koji ima 174
padobranska skoka, samo pet dana nakon
preuzimawa du`nosti, 2. juna izveo je prvi
skok kao komandant VDV, sa polaznicima
oficirske {kole VDV. Tom prilikom najavio je desant na Severni pol 2010. godine, ~ime bi se obele`ile i {ezdesetogodi{wica prvog desantirawa na Severni pol
i osamdesetogodi{wica Vazdu{nodesantne vojske.
J. ]ULIBRK

di{we da bi zadr`ali status operativnih

(aktivnih) padobranaca i padobranski
dodatak na platu. Mnogi su izgubili taj
dodatak jer nisu skakali posledwe dve godine.
Posle brojnih kritika javnosti i sve ve}eg nezadovoqstva u vojsci, britansko ministarstvo odbrane odlu~ilo se na nesvakida{wi, ali prakti~an korak iznajmi}e civilne avione Shorts SC.7-Skyvan. Oni su omiqeni u civilnom i sportskom padobranstvu, a
za obuku svojih padobranaca koriste vojske
nekih mawih i siroma{nijih zemaqa. Nose
19 padobranaca i u eksploataciji su se pokazali pouzdanim i ekonomi~nim. Do kraja
godine britanski vojni padobranci treba da
po~nu da ska~u iz wih.
Iako je pomenuta mera dobra za podizawe poquqanog morala pripadnika padobranskih jedinica koji ve} godinama nisu skakali, ali i onih koji tek treba da sko~e kvalifikacione skokove jer su teorijsku obuku
zavr{ili, weni kriti~ari isti~u da je lo{a
jer je dobro poznato da vojni padobranci
treba da ve`baju skokove iz onih letelica iz
kojih bi i u realnoj, ratnoj situaciji izvodili desant. S druge strane, alternativa anga`ovawu civilnih aviona bilo je pojednostavqewe obuke i smawewe broja zahtevanih
skokova, {to bi dovelo do pada kvaliteta i
bezbednosti.
B. NA\

25

PAD

BRANAC

VERTIKALNI VAZDU[NI TUNEL

Uve`bavawe
slobodnog pada
Protok vazduha u
vertikalnom vazdu{nom
tunelu usmeren je u
vertikalnom smeru.
Koriste se za
uve`bavawe elemenata
padobranskog skoka koji
se de{ava u fazi
slobodnog pada. Takvi
tuneli omogu}avaju
po~etnu obuku
padobranaca u
slobodnom padu bez
upotrebe vazduhoplova
i padobrana, koriste}i
samo snagu vazduha.

26

rose~na brzina protoka vazduha u vertikalnim vazdu{nim tunelima iznosi

180 kilometara na ~as, {to predstavqa i prose~nu brzinu slobodnog pada.
Ona je, naravno, individualna i zavisi od te`ine padobranca, ali i polo`aja tela u odnosu na strujawe vazduha.

Ti po vi
U svetu postoje dva osnovna tipa vertikalnih vazdu{nih tunela otvoreni i zatvoreni.
Otvoreni vazdu{ni tuneli mogu biti
stacionarni ili prenosni. Otvoreni prenosni vazdu{ni tuneli uglavnom se koriste
u filmskoj industriji ili prilikom demonstracije ve{tine.
Prednost im je ta {to oko ~oveka koji
uve`bava elemente slobodnog pada ne postoje zidovi, tako da je do`ivqaj slobodnog
pada mnogo autenti~niji. Otvoreni vazdu{ni tuneli poseduju bo~ne sigurnosne mre`e i mre`u iznad pogonskog dela koje slu`e

Istorijat
Prvi ~ovek koji je leteo u vertikalnom
vazdu{nom tunelu bio je Xek Tifani (Jack
Tiffany), 1964. godine, u vazdu{noj bazi
Wright Patterson u SAD, dr`ava Ohajo.
Tunel je izgra|en za potrebe Vojske SAD.
Kanadska kompanije Aerodium, ~ije je
sedi{te u Kvibeku, konstruisala je prvi komercijalni vazdu{ni tunel. Taj projekat patentiran je pod nazivom Levitationairum
1979. godine. Ve} 1982. godine kompanija ga
je prodala i pomogla u izgradwi dva vazdu{na tunela u Americi. Prvi izgra|eni komercijalni vertikalni vazdu{ni tunel pu{ten je u rad 1982. u Las Vegasu. Iste godine pu{ten je u rad i drugi u Pid`n For`u.
Od tada pa do danas u SAD je izgra|eno desetak vertikalnih vazdu{nih tunela, dok u Evropi ima {est u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Rusiji, {vajcarskoj,
Holandiji, {paniji i u Nema~koj.

1. novembar 2009.

Isplativost
Ekonomsku isplativost vertikalnih vazdu{nih tunela u upotrebi u Vojsci najpre potvr|uje mogu}nost da se obuka padobranaca izvodi bez obzira na godi{we doba, odnosno nezavisno od meteorolo{kih prilika. Potom je skra}eno vreme koje je potrebno za obuku padobranaca u ve{tini upravqawa telom u slobodnom padu. Tako|e,
posti`e se u{teda resursa padobrana i aviona, ali i rada posade
vazduhoplova i svih slu`bi u organizaciji letewa. Znatno je smawena i cena obuke. Na primer, ekonomska cena skoka iz vazduhoplova
sa 1.000 metara (10 sekundi slobodnog pada) iznosi 10 evra. Komercijalna cena 60 sekundi provedenih u vazdu{nom tunelu u proseku iznosi {est evra

Cene
Cena usluga koje podmiruju tro{kove
rada tunela, plata zaposlenih i koje stvaraju profit, preuzete sa sajta vazdu{nog
tunela u Wu Hemp{iru SAD iznose:
2 minuta za jednu osobu 48 dolara,
4 minuta za jednu osobu 85 dolara,
10 minuta za maksimalno dve osobe
175 dolara,
15 minuta za maksimalno tri osobe
240 dolara,
20 minuta za maksimalno ~etiri osobe
320 dolara,
30 minuta za dvanaest osoba
425 dolara,
60 minuta za dvanaest osoba
800 dolara,
30 minuta ro|endanski paket maksimalno dvanaest osoba 475 dolara.

da spre~e povre|ivawe po~etnika koji tu

ve`baju.
Zatvoreni vazdu{ni tuneli mogu biti
nerecikliraju}i i recikliraju}i. Nerecikliraju}i vazduh obi~no usisavaju uvodnim
otvorom neposredno ispod dela tunela namewenog za uve`bavawe slobodnog pada,
prolaze}i kroz prostor za uve`bavawe i
izlaze}i kroz izduvne otvore na vrhu zgrade.
Recikliraju}i vazdu{ni tunel jeste
tunel koji jednom usisan vazduh usmerava
u vertikalno kru`no kretawe, gde se prostor namewen za ve`bawe nalazi u vertikalnom delu vazdu{nog tunela. Prednost recikliraju}ih vazdu{nih tunela je u
tome {to se grade u onim oblastima u kojima su zastupqena sva ~etiri godi{wa
doba, jer veoma malo usisava vazduh iz
spoqa{ne sredine. To zna~i da recikliraju}i vazdu{ni tuneli rade tokom cele
godine, {to im, u ekonomskom smislu, daje
prednost u odnosu na ostale tipove vertikalnih vazdu{nih tunela.

Razli~iti tipovi
propelera, odnosno elisa, mogu biti upotrebqavani za pokretawe
vazduha u tunelima. Motori koji pokre}u elise
u vazdu{nom tunelu mogu biti dizel ili elektromotori.

Prednosti
Ostale prednosti
upotrebe vazdu{nog tunela u padobranskoj
obuci ogledaju se u smawewu rizika od vanrednog doga|aja na skoku,
zbog gre{aka padobranca do kojih mo`e do}i u
toku slobodnog pada.
Naime, u vazdu{nom
tunelu, odnosno u mnogo
bezbednijoj sredini, mo`e se u potpunosti savladati tehnika slobodnog
pada uz neposrednu asistenciju instruktora, {to
u klasi~noj metodi obu~avawa padobranaca nije mogu}e.
Kompletna infrastruktura za obuku padobranaca u Vojsci Srbije nalazi se na aerodromu u Ni{u, odnosno
u 63. padobranskom bataqonu Specijalne brigade. Pored padobranskog poligona Centra za obuku padobranaca, najsavremenijeg objekta za obuku
padobranaca u ovom delu Evrope, tradicijom i kvalitetom obuke padobranaca, izgradwom vertikalnog vazdu{nog tunela Srbija bi mogla postati regionalni centar za
obuku vojnih padobranaca.
Naj~e{}i posetioci vertikalnih vazdu{nih tunela su padobranske ekipe koje u proseku godi{we provedu u tunelu oko 20 sati.

Na listi korisnika usluga vazdu{nog

tunela su i turisti. Tu mogu ve`bati svi uzrasti bez obzira na to da li imaju padobransko iskustvo. Tunel je potpuno bezbedan i za decu i za odrasle. U tom smislu,
interesovawe za takav vid rekreacije u
budu}nosti moglo bi biti veliko.
U vazdu{nom tunelu radi 12 osoba
~etvoro je pomo}no i tehni~ko osobqe, a
ostali su padobranski instruktori.
Slobodan JOVANOVI]

27

PAD

BRANAC

NO VI PA DO BRA NI ZA AME RI^ KU VOJ SKU

U korak
s vremenom
Brzina propadawa prilikom upotrebe novog
neupravqivog padobrana T-11 je mawa, prose~no oko
5,5 metara u sekundi. Smawene su i oscilacije koje
prate otvarawe. Pove}ana je nosivost borbenog tereta
i ravnomernija faza otvarawa. Novi upravqivi
padobran MC-6 ima boqe manevarske karakteristike
od prethodnika, mawi dinami~ki udar pri otvarawu,
mawu vertikalnu brzinu i ve}u nosivost.
meri~ka vojska trenutno sprovodi sveobuhvatan
program unapre|ewa i osavremewivawa padobrana i padobranske opreme. Takti~ki neupravqivi padobran za masovne vazdu{ne desante
T-10 zameni}e novi T-11, koji je razvijen u programu Advanced Tactical Parachute System ATPS. Upravqivi padobran za specijalne jedinice MC-1 zameni}e novi MC-6, a padobranci specijalnih jedinica koji su obu~eni za skokove na slobodno dejstvo padobranima tipa krilo dobi}e umesto MC-4 novi padobran
koji se razvija programom Advanced Ram Air Parachute
System ARAPS.

Pa do bran ski si stem T-11

ATPS jeste program koji je inicirala
KoV SAD da bi se razvio padobranski
sistem koji bi zamenio standardni padobranski sistem T-10 jer je u upotrebi
jo{ od pedesetih godina pro{log veka. Principijelno kori{}en za masovne takti~ke desante
i projektovan da nosi ukupnu te`inu od 250 funti (113,4 kg), T-10 je ameri~koj vojsci dobro slu`io, ali dana{wi vojni padobranci izvode de-

FOTOGRAFIJE
www.peosoldier.army.mil

28

1. novembar 2009.

sante sa ukupnom te`inom od oko 400 funti

(181,44 kg). Oni su krupniji od nekada{wih
vojnika i nose vi{e opreme i zaliha.
Ukupno 58 zahteva je pomenuto u dokumentu o operativnim zahtevima (ATPS Operational Requirements Document) ukqu~uju}i i
uslov da padobranski sistem bude kompatibilan svim vojnim vazduhoplovima u teku}oj
upotrebi koji se koriste za padobranske
misije i pomo}nim pojedina~nim delovima
kao {to su balisti~ki za{titni prsluk, modularni ranac, ali i elementima sistema
kopnenog ratnika (Land Warrior System).
Novi padobran }e funkcionisati u
borbenoj sredini od 150 metara (500 stopa) (+/-38 m) minimalne planirane relativne visine, upotrebqavati se za skokove
iz vazduhoplova koji se kre}u brzinama od
240 do 278 kilometara na ~as (od 130 do
150 ~vorova) i na maksimalnoj nadmorskoj
visini od 2.286 metara (7.500 stopa). .
Studija belgijske vojske pokazala je da
postoji izrazito smawewe broja povreda
pri smawewu brzine propadawa padobrana sa 6,7 na 5,5 metara u sekundi. Imaju}i
u vidu taj podatak, brzina propadawa na
prizemqewu smawena je za 25 odsto sa 6,4
na 4,9 metara u sekundi. Smawewe brzine
na prizemqewu smawi}e 40 odsto energiju
udara i povrede prilikom prizemqewa.
Raniji testovi sa padobrancima i lutkama,
ukupne te`ine od 163 kilograma, pokazali
su brzinu propadawa T-10 od 6,7 metara u
sekundi, a kod T-11 od 5,5.
Padobranski sistem T-11 ukqu~uje i
unapre|eni rezervni padobran i sistem
veza. Novi rezervni padobran obezbe|uje
znatno smawewe brzine propadawa pri
prizemqewu u odnosu na rezervu T-10. Sistem veza ATPS sadr`i prikqu~ke glavnog i
rezervnog padobrana koji sile koje se javqaju pri otvarawu padobrana poravnava
sa podu`nom osom padobran~evog tela smawuju}i mogu}nost povrede ki~me. Sistem veza objediwava upotrebu udobnih mekih umetaka, integralno otpu{tawe opreme i podesivost za upotrebu 5 odsto `enskih i 95
odsto mu{kih padobranaca, kakav je wihov
omer u oru`anim snagama SAD.

paca i propustqivost materijala kupole

pa`qivo su uravnote`eni kompromisi koji
dovode do optimalne kombinacije aerodinami~kog otpora, stabilnosti, vremena otvarawa i dinami~kog udara pri otvarawu.
Sistem otvarawa glavnog padobrana
T-11 je jedinstven, interno razvijen sistem
otvarawa svla~ewem navlake, povezan specifi~nim kliza~em (slajderom), koji je bio
unapred odre|en prilikom razvoja.
Glavni delovi sistema otvarawa su:
gurtna, torba, izvla~e}i padobran~i}, vezivna traka, navlaka i kliza~.
Padobran T-11 ima veoma redukovani
dinami~ki udar pri otvarawu, u pore|ewu
sa T-10. Dok se kod T-10 kupola odmah otvo-

ri po{to {to iza|e iz ranca, ona je kod T-11

prekrivena navlakom. Gurtna izvla~i torbu
iz ranca, izdu`uje konopce i izla`e pilotpadobran~i} vazdu{noj struji. Pilot-padobran~i} skida navlaku sa kupole i kupola se
puni vazduhom. Naduvavawe kupole daqe je
kontrolisano kliza~em (slajderom) koji kontroli{e koli~inu vazduha koja prolazi kroz
dno kupole. Odabrani metod unapre|uje pouzdanost, smawuje probleme na odvoju od vazduhoplova, ali i gubitak visine.
Kliza~ funkcioni{e kao sistem kontrole otvarawa i omogu}ava ure|ewe i simetriju ruba kupole tokom wenog puwewa.
Tako|e, elimini{e otkaze preba~aja konopaca, ujedna~ava strukturalno puwewe,

Re vo lu ci o nar ni
di zajn
Glavni padobran T-11 predstavqa visoko modifikovanu i usavr{enu verziju padobrana u obliku krsta. Koristi dve najva`nije karakteristike krstastih padobrana
stabilnost i ne`no otvarawe. Razlikuje
se od konvencionalnog krsta ni`im odnosom stranica, kra}im konopcima i jer je
napravqen od najsavremenijih materijala.
U dizajnu glavnog padobrana T-11
kombinacija odnosa stranica, du`ine kono-

29

PAD

BRANAC

unapre|uje karakteristike otvarawa kroz

~itav opseg te`ina i brzina, te poja~ava
obrtni moment za pozitivno naduvavawe u
slu~aju uvrtawa konopaca.
Rezervni padobran T-11R jeste derivat dokazanog aerokoni~nog dizajna, {to
je, prakti~no, pro{irena kupa. Takav oblik
kupole u upotrebi je {irom sveta, na izbacivim sedi{tima britanske firme Martin
Bejker (Martin Baker), koja su tako|e u upotrebi na avionima ameri~ke RM NACES.
Model T-11R prilago|en je za upotrebu u
padobranskom sistemu sa glavnim padobranom T-11.

Projektovan je da se otvara brzo sa

minimalnim disawem posle puwewa kupole. Karakteri{e ga minimalan gubitak
visine. Wegova forma otporna je na otkaze kao {to je preba~aj konopaca, pa u tom
slu~aju postoji tendencija otpu{tawa konopca.
Opasnost od zasen~ewa glavnim padobranom kod koga se desio delimi~ni otkaz jeste smawena, iako T-11R ima kra}e
konopce, kre}e se punim oblikom ~ak i sa
kupolom glavnog padobrana. Testirawa su
dokazala da rezervna kupola kontroli{e
propadawe, ~ak i sa potpuno oblikovanom
napuwenom glavnom kupolom.
Sistem karakteri{e i novi, neobi~an
i unapre|en sistem otvarawa i ubrzavawa
puwewa kupole. Projektovan je tako da
obezbedi maksimalno dozvoqeno puwewe i
optere}ewe, na maksimalno dozvoqenoj
brzini, a prema tome i minimalan gubitak
visine do bezbedne ukupne brzine.
Rezervni padobran konstruisan je da
bude {to je mogu}e lak{i. To umawuje neugodnost padobranca, a pove}ava wegov koeficijent optere}ewa. Lagana konstrukcija je tako|e neophodna da dozvoli rezervi
da pravilno u|e u vazdu{nu struju na mawim brzinama. U slu~aju otkaza na malim

30

Karakteristike glavnog
padobrana T-11
dimenzije temena: 7,62 h 7,62 m
(25 h 25 stopa)
du`ina kraka: 3,35 m (11 stopa)
pre~nik ruba: 8,72 m (28,6 stopa)
du`ina konopca: 6,4m (21 stopa)
du`ina uglovnog ventila: oko 2,6m
(oko 8,5 stopa)
broj poqa po kraku: 7
broj konopaca: 28

Pro gram ARAPS

Programom ARAPS (Advanced Ram Air
Parachute System) unapre|eni padobranski sistem tipa krilo razvija se padobran koji }e zameniti MC-4, koji sada
koriste padobranci specijalnih jedinica
obu~eni za skokove na slobodno dejstvo i
izvo|ewe specijalnih vazdu{nih desanta
sa velikih visina.
Novi padobran ima}e mogu}nost
otvarawa na prinudno dejstvo na gurtnu. Rad na programu ARAPS trebalo bi da
se zavr{i u roku od tri godine. Razvojna
ispitivawa trebalo bi da po~nu s prole}a naredne godine.
Pored padobrana razvijaju se i delovi opreme poput novog teretnog ranca
za padobran tipa krilo, kiseoni~nog sistema za skokove sa velikih visina. Novi sistem za navigaciju integrisan je u
kacigu.

Fizi~ke karakteristike
rezervnog padobrana T-11R
pre~nik ruba: 6,2 m (20,3 stope)
du`ina konopaca: 6,2 m (20,3 stope)
povr{ina platna: 16,7 m (180 kv. stopa)
povr{ina temenog ventila: 0,32 kv.m
(3,5 kv. stopa)
broj klinova: 20
broj konopaca: 20
geometrijska poroznost: oko 7%

brzinama, kao {to su neka o{te}ewa glavne

kupole, rezerva }e se napuniti br`e.
Otvarawe T-11R detaqno je prou~avano kako bi se postigla neophodna bo~na
odvojenost padobranca od glavnog padobrana koji je u otkazu, tokom otvarawa, da bi
se smawio rizik od umr{ewa i rezervnom
padobranu obezbedila ~ista vazdu{na
struja. Testiran je pod razli~itim uslovima
otkaza glavnog padobrana i dokazao se kao
pouzdaniji i efikasniji od starijeg sistema. Ima mawi dinami~ki udar i mo`e se
1. novembar 2009.

otvarati bilo kojom rukom, zahteva silu od

6,8 do 10 kilograma za povla~ewe. Brzina
propadawa mu je oko 7,9 metara u sekundi,
{to je znatno unapre|ewe u odnosu na stari sistem, a ima i mawe oscilacija.
Jo{ zna~ajnije je {to T-11R podr`ava ukupnu masu od 163 kilograma.
Preliminarni rezultati opitnih skokova u 18.
vazdu{nodesantnom korpusu i 82. vazdu{nodesantnoj diviziji pokazuju da je T-11 bezbedniji i da ima mawi postotak povreda. Do 2.
jula 2008, do kada je
izvedeno 1.413 skokova, imao je postotak od
2,1 povrede na hiqadu
skokova, u pore|ewu sa
7,7 na hiqadu kod T-10.
KoV SAD morala je da izvede
ukupno 3.289 uspe{nih skokova pomo}u T-11 kako bi se zavr{ilo trupno ispitivawe do kraja
oktobra pro{le godine. Velikovisinski testovi vr{eni su u Fort Karsonu u Koloradu. Procewuje se da }e KoV SAD trebati 52.000 padobranskih sistema T-11.

Upra vqi vi
pa do bran MC-6
Novi upravqivi takti~ki padobran
MC-6 sa otvarawem na prinudno dejstvo
zameni}e padobran MC-1. Projektovan je
za preciznu infiltraciju padobranaca, a
karakteri{e ga napredni dizajn za upravqive vojne padobrane sa okruglom kupo-

lom. Razvijen je u programu SOFTAPS (Special Operations Forces Tactical Assault Parachute
System) takti~ki juri{ni padobranski sistem jedinica za specijalne operacije. To
je zajedni~ki program KoV i Komande za
specijalne operacije vojske SAD. Padobran koristi istu kupolu SF-10A, koja je do
sada bila u upotrebi u ameri~kim specijalnim jedinicama i pokazala se kao bezbedna i pouzdana.

Padobran MC-6 predstavqa kompilaciju tri podsistema glavne kupole SF-10A,

rezervne T-11R i sistema veza ATPS T-11. To
je va`no zbog unifikacije opreme i delova, a i zbog iskori{}ewa dobrih karakteristika sistema
veza razvijenog za T-11 i wegovog rezervnog padobrana
T-11R.
Glavni padobran SF10A je visoko modifikovani vi{ekoni~ni padobran sa 28 klinova.
Pre~nik kupole je 9,7
metara, {to ukqu~uje
i jedinstveni sistem
upravqawa koji omogu}ava padobranu brzo
okretawe sa minimalnim kla}ewem. Horizontalna brzina mo`e se kontrolisati u toku leta, kao
i brzina zaokreta. Mala vertikalna brzina
ovog padobrana omogu}ava bezbednu infiltraciju na sve tipove
desantnih prostorija
ukqu~uju}i i one na velikim nadmorskim visinama.
Re zer vni pa do bran
T-11R i sistem veza identi~ni su kao na
padobranskom sistemu T-11.
Padobran SF-10A ima mnoge boqe karakteristike u odnosu na MC-1. Wime je
lak{e upravqati i ima mawu vertikalnu
brzinu, mawi dinami~ki udar pri otvarawu i boqe karakteristike zaokreta i doleta od serija padobrana MC-1. To vojniku
pru`a boqe manevarske karakteristike,
kontrolu kupole, re|e povre|ivawe i mawe
o{te}ewa padobrana. Wegova vertikalna
brzina, zavisno od te`ine padobranca i
visine, iznosi od 3,7 do 5,7 metara u sekundi i omogu}ava do 180 kilograma ukupne
te`ine, 18 vi{e od MC-1. Sa masom od
11,8 kilograma, MC-6 je 1,36 kilograma
lak{i od MC-1.
Ima horizontalnu brzinu od 5 metara
u sekundi i mo`e izvesti zaokret od 360
stepeni za pet sekundi. Glavna kupola MC6 }e se, tako|e, otvarati, puniti i stabilizovati u okviru od 45 do 53 metra gubitka
visine nakon aktivirawa.
Kopnenoj vojsci SAD bi}e potrebno
oko 16.000 padobranskih sistema MC-6.
Jedna od grupa Specijalnih snaga ve} je
opremqena novim padobranom. Procewuje
se da }e wegovo uvo|ewe biti zavr{eno
2012. godine.
Mario BRADI]

31

NOVINSKI CENTAR

Monografija 63.
padobranske brigade
Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene
63. padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu:
sadr`aju, ilustracijama i privla~nom izgledu.
Vojnici sa dve zakletve, kako zovu pripadnike te
elitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ~asti,
po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasve
ose}awa odanosti otad`bini i uniformi koju
ponosno nose. Crvena beretka s padobranskim
znakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je.
Tekst je posve}en brigadi, qudima koji su je
stvarali, branili wen ugled, ratovali za slobodu
svog naroda, ~asno ginuli i odlazili u legendu.
O wima mo`ete ~itati, wih mo`ete videti na
brojnim fotografijama koje bogato ilustruju kwigu
vi{egodi{weg novinara lista Vojska, potom
oficira 63. padobranske brigade Vladice
Krsti}a.
Kwiga je obima 184 strane, formata 22h25 cm,
tvrdog poveza, s punim kolorom i kvalitetnim
papirom.

NARUXBENICA
NC ODBRANA, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel. 011/3241-009, telefaks 011/3241-363
@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58
Ovim naru~ujem ___________ primeraka kwige
o 63. padobranskoj brigadi VOJNICI SA DVE ZAKLETVE
sa popustom 50 % - po sajamskoj ceni od 756,00 dinara.
Kwige se pla}aju unapred. Uz iznos za kwige obavezna je doplata
od 130,00 dinara za po{tarinu.
Naruxbenicu i dokaz o uplati poslati na navedenu adresu
NC Odbrana.
Kupac _____________________________________________________
___________________________________________________________
(ime, o~evo ime i prezime)
Ulica i broj
___________________________________________________________
___________________________________________________________
Telefon ___________________________________________________
Mesto i broj po{te
__________________________________________________________
___________________________________________________________
Datum
__________________________________________________________

Potpis naru~ioca________________________________