Univerzitet u Istonom Sarajevu

Filozofski fakultet Pale-Tehnoloki fakultet Zvornik

INFORMATIKA

Prof. Dr Milorad K. Banjanin

inenjerske ili tehnike

nauke

(information automatique)
nauka o INFORMACIJAMA, njihovom oblikovanju,
prenoenju, primanju, slanju, obraivanju i upotrebi

Pojam
informatika je
nastao 1962.
god. i stvorio ga
je francuski
naunik Philippe
Dreyfus

nauka o izgradnji, funkcionisanju

i strukturi
Informatika
je nauka koja prouava
informacionih
sistemai svojstva informacija, kao i
strukturu
zakonitosti informacione delatnosti, njenu
nauna
disciplina koja
se baviistoriju
nainima
teoriju,
i organizaciju
informatika se
odnosi
na informacione
prikupljanja,
skladitenja
i pronalaenja
tehnologije,
kao
osnove
za razvojobradi
i primenu
Informatika
je
nauka
o
racionalnoj
informacija
pomou raunara
informacionih
sistema
informacija , pre
svega pomou
automatskih
maina,
takokao
daprouava
se informacija
smatra
nauna
disciplina
fenomen
MEUNARODNI
nosiocem ljudskih znanja i komunikacija
u
informacije,
informacione sisteme i obradu,
BIRO ZA
oblasti tehnike, ekonomije i drutvenih nauka
prenos i korienje informacija za dobrobit INFORMATIKU
Informatika je nauna disciplina koja se bavi
oveanstva

nainima prikupljanja, skladitenja i pronalaenja

postoje
regionalne
razlike o tome
to sve spada u
polje informatike

Raunarska nauke

INFORMATIKA

Pojam informatike
(INFORMATIK) u
Kod mnogih autora pojam
nemakom govornom
informatika podrazumeva i
podruju npr. ne pokriva
pojam raunarska nauka
sve teme koje spadaju pod
(engl. Computer science),
pojam computer science u
jer se veina informacija i
engleskom jeziku. Dok se
podataka obrauje uz
re informatika u
podrku raunara.
nemakom sastavlja od
rei informacija i
automatika, pojam
computer science ima
drugo poreklo.

Infomaciona nauka

(engl. Computer science)

(engl. Information science)

Bavi se raunarom kao

sloenim tehnikim
sistemom i razmatra
nain njegove
konstrukcije i osnovnih
principa rada

Raunar se posmatra samo

kao efikasno sredstvo za
obradu informacija. Teite
je usmereno na jedan
sistemski pristup u
prikupljanju, prenoenju,
obradi i prezentovanju
informacija.

Informatika je
interdisciplinarna sa
formalnom logikom,
matematikom,
teorijom informacija i
elektronikom.
TEORIJA
Informatika se razvila primenom
GRAFOVA
modernih tehnikih sredstava za
obradu podataka, a posebno
elektronskih raunara.
MATEMATIKA
LOGIKA

SINTAKSA I
SEMANTIKA
VETAKIH
JEZIKA

TEORIJA
ALGORITAMA

TEORIJA
STRUKTURE
PODATAKA
TEORIJA
AUTOMATA

Danas preovlauje trend da

se pod informatikom
podrazumeva:
prouavanje raunara, kao savremenih
sistema za obradu informacija
primena ovih raunara u raznim drugim
oblastima u realizaciji tzv. raunarski
baziranih obrada podataka i informacionih
sistema

INFORMATIKA SA ASPEKTA PRIMENE

kompjuterska grafika
poslovna informatika (informacioni sistemi za
razliite oblasti poslovanja)
programski jezici
baze podataka
itd.

Znanje i sposonost rada i

upotrebe raunara za
neke osnovne primene
naziva se OSNOVNA
INFORMATIKA
PISMENOST

U nju spadaju matematike i

logike osnove informatike,
teorija formalnih jezika,
automata, vetake
inteligencije, teorija
proraunljivosti itd.

bavi se tehnikom osnovom

informatike ili hardverom. U
to spadaju npr. hardvarske
arhitekture,
mikroprocesorska tehnika,
komunikacija itd.

OBLASTI
INFORMATIKE

bavi se reavanjem problema koji

nastaju iz upotrebe raunara.Tu
spadaju: tehnika programiranja i
programski jezici, optimizacija
softvera, baze podataka i njihova
tehnika i optimizacija itd.

bavi se primenom informacionih i

raunarskih tehnologija u razne
naune svrhe, kako za prirodne
tako i za drutvene nauke

PRAPOETAK
(pre 1800.god.)
Prvo poznato pomagalo za
obavljanje osnovnih
aritmetikih operacija

ABACUS
KLIZAJUI LENJIR 1600.god.

Izumitelj Vilijam Otred

(William Oughtred)

Smatra se prvim analognim

raunarskim ureajem

KRUNI KLIZNI LENJIR, 1621.god.

Izumitelj Blez Paskal

(Blaise Pascal)

PRAPOETAK
(pre 1800.)

BLAISE PASCAL-ov SABIRA

1642.god.
Prvi automatski kalkulator, nazvan
Paskalina, koji je zasnovan na
zupanicima

Izumitelj Gotfrid Lajbnic

(Gottfried Leibniz)

LAJBNICOV TOAK 1673.god.

Mehaniki kalkulator baziran na nazubljenim
cilindrima koji je mogao da sabira, oduzima,
mnoi i deli.

posle 1800.

Izumitelj ozef akar

(Joseph Jacquard)

SISTEM BUENIH KARTICA, 1804.god.

Ovaj sistem se koristio u ureaju za tkanje.
Naime, kartice su se koristile da propuste
odreene niti, a da blokiraju ostale.
Ova ideja sa buenim karticcama kasnije se
proirila i na muzike instrumente.

Ideju buenih kartica je

kasnije preuzeo arls
Bebid kao prvi mehaniki
metod unoenja
informacija u raunar.

posle 1800.
Izumitelj arls Bebid
(Charles Babbage)
Koristi buene kartice sline Jacquard-ovoj maini.
Namena Babbage mehanike maine je bila da reava
polinomne jednaine i da rauna i tampa karte i
tabele za vojsku.

Bila je toliko osetljiva da se ee kvarila nego

to je radila, pa je premijer izjavio da je
jedina namena ove maine da izrauna
ogromnu koliinu novca koja je potroena na
njenu gradnju.

BABBAGE-ova MEHANIKA MAINA Izgradja ureaja je bila finansirana od strane

britanske vlade, ali nikada nije putena u
ZA DIFERENCIRANJE, 1820.god.
upotrebu.

Izumitelj arls Bebid

(Charles Babbage)

posle 1800.
Babbage je uspostavio OSNOVE MODERNIH KOMPJUTERA. On
je definisao da automatska maina za raunanje mora da ima:
Medijum za smetanje brojeva za obradu koje je
arls Bebid nazvao MEMORIJA
Ureaj
koji e da sprovodi
koje je
Babbageov-a
mainaaritmetike
se smatraoperacije,
predhodnicom
on nazvao
RAUNA,
a mi danas
nazivamo
centralna od
savremenih
raunara.
Maina
se sastojala
procesorska jedinica (engl. central processor unit - CPU).

4000 mehanikih delova, teila je preko tri tone

i bila
je naoperacijama
runi pogon.
Ureaj koji e da
upravlja
maine.
Danas to zovemo upravljaka jedinica.

BABBAGE-ova
ANALITIKA MAINA,
1835.god.

Ulzni i izlazni ureaj. Tada su to bili itai kartica.

Danas monitori, printeri, skeneri...

posle 1800.
NACRT PROGRAMA KOJI BI
SE IZVRAVAO U
ANALITIKOJ MAINI,
1833.god.

Augusta Ada
(grofica od Lavlejsa)

Prvi put da je koncept raunarskog

programa bio predloen, pa se
smatra da je Ada bila prvi
kompjuterski programer.

Logika algebra je poseban deo

algebre koji se bavi matematikim
opisom logikog zakljuivanja. Boolova
algebra sa svoja dva stanja (istina-la)
vrlo dobro je primjenjivana binarni
sistem koji takoe poseduje samo dva
mogua stanja("1" i "0").

Geoge Bool

BOOLOVA ALGEBRA, 1850. god.

Teoretska osnova logike
algebre, a time i binarnog
sistema, koji postaje osnova svih
savremenih raunara.

posle 1800.
Pronalaza Herman Holerit (Herman
Hollerith)

MAINA ZA RAUNANJE koje

je koristila buene kartice za
elektronsko brojanje, 1886. god.

SMATRA SE PRVOM MODERNOM MAINOM

ZA OBRADU PODATKA.
Za razliku od dotadanjih pokuaja, ova maina nije
obavljala artimetike operacije ve je obraivala
podatke. Jedina aritmetika operacija koju je
obavljala ova maina bila je sabiranje ili brojenje
podataka koji su se nalazili na buenim karticama.

Ovaj ureaj je napravljen da bi se obavio

popis iz 1890. godine (u Americi), jer bi
runo brojanje trajalo itavu deceniju.

1896. godine Holerit je osnovao

Tabulating Machine Company. 1924.
godine, nakon nekoliko spajanja i
preuzimanja, kompanija je postala

International Business
Machines (IBM).

posle 1900.
Alan Tjuring (Alan Turing)
Postavio temelje
modernog raunarstva

TJURINGOVA MAINA
rad o hipotetikom digitalnom raunaru,
1936. god.

Tokom drugog svetskog rata, Tjuring je

razvio tzv. bombe (mehaniki
ureaji), a zatim kolose (elektrini
ureaji) koji su razbijali nemaku
ifru (ENIGMA MAINA).

Dizajniri dr Don Astanasov

(Dr. John Astanasoff) i Kliford
Beri (Clifford Berry) na
dravnom univerzitetu u Ajovi
(engl. Iowa State University).

posle 1900.

1939-1942. god. ABC raunar

(engl. Atanasoff-Berry Computer)

600 releja u numerikoj jedinici
Memorija
modela, koji
se sastojao
1600
releja ovog
u memorijskoj
jedinici
od 2600 releja, itaa buene kartice i
rada 5, 3 Hz
frekvencija
sklopa za upravljanje
kalkulatorom, bila
je veliina
64 rei,
svaka re po 22
decimalna
tastatura
ulaz
bita. Kalkulator je bio u stanju da
izlaz
4 cifre,
sijalice
pomnoi
dva broja
za 2 do 5 sekundi, a
zamenjivao je 30 ena, koje su do tada
teina 1 tona
raunale uz pomo stolnih mehanikih
Pronalaza
potronja
struje 4 kW
kalkulatora.

Konrad Zuse

Raunar Z3, 1941. god.

John von Neumann 1945.god.

preko njih se u
okolinu prenose
rezultati
programa

posle 1900.
moe izvoditi instrukcijama
zadate aritmetike i logike
operacije

Izlazni
delovi

Aritmetikologika jedinica

Ulazni delovi
preko njih se u raunar
unose podaci i informacije

Upravljaka
jedinica

instrukcije iz
memorije dekodira
i na osnovu toga
upravlja
aritmetiko
logikom
jedinicom, i
ulaznim i izlaznim
delovima.

1985. do danas
1980. do danas
1970. do danas
1967. do 1970.
1959. do 1964.
1946. do 1958.

Neuronski ili
paralelni raunari
Podruja istraivanja: ekspertni sistemi,
vetaka inteligencija i prirodni jezici
Visoko integrisani
sklopovi

Integisana kola
Tranzistor
Elektronska cev

Smatra se prvim
elektronskim raunarom

Razvijen je na amerikom univerzitetu Moor

School, na predlog John W. Mauchly-a.
Puten je u rad 1945. godine.

Sastojao se od 17.468 elektronskih

cevi i 70000 otpornika, bioje teak 30
tona, a troio je 174 kw elektrine
energije. Koriten je za proraune
prve hidrogenske bombe, a bio je u
upotrebi do 1955. godine.
ENIAC (engl. Electronic Numeral
Integrator and Computer),
1943.god.

COLOSSUS, 1943.god. u Engleskoj

elektronski programabilni kalkulator
Sluio je za dekodiranje nemakih ifara tokom rata. itao je 5000 karaktera u
sekundi, imao 5KHz i koristio 4. 5 KW. Kompjuterski program je morao da bude
startovan povezivanjem ica to ju
e zahtevalo vieasovni rad.

Prvi raunar u kome se nalazio

digitalni program
MANCHESTER RAUNAR, 1948.

MARK I prvi raunar opte namene,

1944.
Korien je na Harvardu 15 godina.
150000 raznih komponenti
5 tona

KARAKTERISTIKE:
programi smeteni u
memoriju (1000 memorijskih
elija),
ureaj spoljne memorije na
magnetnoj traci,
ulazno/izlazni ureaji
(tastatura, buene kartice,
tampa)
54000 elektronskih cevi
UNIVAC (engl. Universal Automatic Computer),
1951.god.
Prvi uspeni komercijalni raunar
Glavni konstruktori
Mauchly i Eckert

1952. god. Korien je za predvianje

predsednikih izbora u SAD.

TRANZISTORI,
1947.god.

Logika tranzistora
Walter Bratain,
John Bardeen i
William Schockley u
Bell laboratorijima u
SAD-u

PREDNOSTI TRANZISTORA:
smanjenje dimenzija
smanjenje potronje el. energije
poveanje brzine
poveanje pouzdanosti elektrinih ureaja

Modem

Prvi mi 1964.

Teletype

Veliki MAIN FRAME kompjuteri sa diskretnim tranzistorskim kolima

Kompjuterska soba

Tipian predstavnik IBM 1401

4 KB memorije
ulaz - prekidai

1959.god. Robert Noyce iz kompanije

Fairchild je patentirao planarnu tehnologiju
proizvodnje integriranih kola.

INTEGRISANO KOLO,
1959.god.

Prednosti integrisanih kola:

smanjenje dimenzija
smanjenje potronje
ubrzanje rada

Prvi prototip je razvio John Kilby

iz kompanijeTexas Instruments

Nastala je nova tehnoloka grana koja se

danas zove MIKROELEKTRONIKA (danas se
mikroelektronski sklopovi upotrebljavaju za
izgradnju svih elektronskih ureaja).

1971.god. proizvedeno prvi raunar

sastavljen od integrisanih kola

Mini kompjuter

Tipian predstavnik IBM System/360

tastatura, diskovi
8-bitna memorija, magnetna jezgra,
do 6 MB

Komercijalna maina

PREDNOSTI:
smanjenje dimenzija,
smanjenje potronje
ubrzanje

milioni komponenti u integrisanim kolima

MIKROPROCESOR, 1970.god.

Mikroprocesor izdvojen u jednom

integrisanom kolu (inenjer Ted Hoff)

Tipian predstavnik IBM PC raunar:

8086 mikroprocesor
64 KB memorije (max 640 KB)
360 KB flopi disk
10 MB hard disk

Prvim raunarom za linu

(personalnu) upotrebu (engl.
Personal Computer - PC)
smatra se raunar kompanije
ALTAIR 8800
Ime

Datum

8080
8088
80286
80386
80486
Pentium
Pentium II
.
.
.

1974
1979
1982
1985
1989
1993
1997

Tranz-. Microni
6000
29000
134000
275000
1200000
3100000
7500000

6
3
1.5
1.5
1.0
0.8
0.35

Brzina

Data bits

2MHz
5MHz
6MHz
16MHZ
25MHz
60MHz
233MHz

8 bit
16 bit
16 bit
32 bit
32 bit
32 bit
32 bit

MIPS
0.64 (prvi kuni kompjuter)
0.33 (prvi IBM PC)
1 (12 MHz AT verzija)
5 (eventualno 33MHz)
20 (eventualno 50MHz)
100 (eventualno 200MHz)
400 (eventualno 450MHz)

KOMPJUTERSKA
ARHITEKTURA

Deli putanje podataka za

transfer instrukcija i podataka

Koristi isti ureaj za uvanje

instrukcija i podataka

KARAKTERISTIKE:
Izraziti paralelizam.
Primena vetake inteligencije.
Virtuelna realnost.
Intenzivan razvoj raunarskih mrea.

parallel computers pralaleno

proceiranje je skup procesora koji
mogu zajedno da rade da bi reavali
sloene probleme

 Optika.

KARAKTERISTIKE:

Bioipovi
Dramatian razvoj raunarskih mrea
poboljanje u domenu radnih stanica i brzina prenosa
informacija u komunikacionim linijama.

HVALA NA PANJI

KODOVANE INJENICE

Za prikupljene i kodirane podatke nema

ATRIBUTIVNI
ISKAZ
znaaja ko ih je registrovao ili zabeleio
Poinju da egzistiraju kada su
NEKOG ENTITETA
injenice
ili
POSLOVNI ILI DRUGI
PODACIregistrovane
uneti u
zabeleene
kompjuter (bazu podataka) pripadaju
onom ko
je vlasnik kompjutera

Podaci ne postoje kao PREDMETI i na takav nain se

ne mogu ni posedovati
POSLOVNI
PODACI
NIZ INPUTA U SVAKU OPERACIJU ILI
NIZ AUTPUTA IZ SVAKE OPERACIJE I
NEMAJU VREDNOSNO ZNAENJE

tanost, raspoloivost za
upotrebu (dostupnost u
trenutku potrebe),
Interpretacija
Grupa atributa iz
podataka, koja frekventnost za
operacije obrade
viekorisniku namenu i
ukljuuje sam
podataka u
aktuelnost informacija
podatak i vrednosno
Preciznost,
relevantnost,
kontekstu koji
znaenje koje se
konciznost, efektivnost
daje vrednost
Podatak kome je dobija njegovom
DIMENZIJA
obima i efikasnost
autputu.
pridrueno ili
obradom.
VREMENA
performansi informacije
dato vrednosno
Podaci ureeni u
DIMENZIJA
znaenje.
modele koji
SADRAJA
imaju sadrajno,
Jasnoa
ili razumljivost,
vremensko
i
celovitost
ili fragmentarnost
formalno
DIMENZIJA
detalji
u skraenoj formi,
znaenje.
FORME
tekstualnost i transmitivnost ili
nain skalditenja informacija
DIMENZIJE
na mediju.

INFORMACIONOG
KVALITETA

ANATOMSKA ILI ARHITEKTONSKA

RAZLIKA IZMEU PODATAKA I INFORMACIJA

INFORMACIJE

PODACI
polje
istraivanja
Podaci su jednostavno
zabeleene mere
odreenih fenomena.

PODACI
editovanje i kodiranje

Informacije se odnose na telo

injenica koje su u obliku
pogodnom za donoenje odluka