Naiobiaji

Od kada se u naem narodu slavi slava?

Duhovni

Lazar Bugarski,
svetenik: Kako
obeleiti krsnu slavu

in, a ne gozba

jesenjim danima poela je i sezona uestalih slavlja, odnosno obeleavanja krsne slave
u pravoslavnim srpskim porodicama. Ili slavi
il ostavi narodna je poslovica koju su nai preci koristili, a ima i te kako znaaja upravo danas,
kada se u veini domova proslavlja dan u ast
svetitelja - zatitnika porodice. U godinama posle
Drugog svetskog rata, koje su religiju potisnuli u
tiinu porodinog okrilja, vernici su obeleevali svoju slavu bez mnogo prie van kue o tome.
Kako se unazad dve decenije slava ponovo vratila i kao religiozni i kao socioloki in u nae domove, domaini esto, nepoueni od predaka,
praznuju po svom oseanju, bez dovoljno poznavanja crkvenih pravila o obeleavanju dana posveenog svetitelju - zatitniku njihovog doma.
Slaviti krsno ime postalo je jako popular-

74 l Ona www.onamagazin.com

no, tada se okupe svi prijatelji kue, domaice

se nadmeu koja e spremiti obilniju trpezu, a u
tom pomodarstvu izgubilo se mnogo od prvobitnog znaaja. Sve se pretvori u gozbu i neumerenost, pa se esto zapitamo ta jeste pravilno, a
ta nije, ta initi, kako obeleiti slavu, ta poneti
kada se ide kod bliskih roaka, prijatelja na estitanje, kako se ponaati?

U slavu svetitelju

itateljkama magazina Ona o tome ta

pravoslavni obiaji nalau, ta jeste pravilo, a
ta ne, govori Lazar Bugarski, svetenik crkve
Sv. Nikola u Beogradu:
- Prvo i osnovno je da bi krsnu slavu trebalo
da obeleavaju domaini koji su krteni. Kako oni,
tako i lanovi njihove porodice. Slava je iskren, re-

Nai preci primili su hrianstvo u devetom veku, umesto dotadanje idolopoklonike vere.
Jednog dana u godini zahvaljivali su Bogu za sva dobra i proslavljali uspomenu na onog
hrianskog svetitelja, koga su potovali kao svog zatitnika, iji im je hrianski ivot bio
primer koji su nastojali da slede. On je pred Gospodom njihov zastupnik i tuma njihovih
molitava. Za tog zatitnika nai stari uzimali su Bogorodicu ili svetitelja na iji su dan primili
hrianstvo. Iako su primili hrianstvo, mnogi su i dalje nastavili da prinose rtve zatitnicima doma i svoje porodice hrianskim svetiteljima kao u idolopokloniko vreme. Dugo
se odrao obiaj prinoenja rtve svetitelju u crkvenoj porti, gde je ivotinja klana, a njeno
meso sluilo za gozbu. Tek su Sv. Sava i njegovi sledbenici, prosveujui Srbe, postavili pravila obeleavanja krsne slave. Zabranjeno je prinoenje rtava, kao i prireivanje gozbi kod
hramova. U crkvama se mogu u spomen na svetitelje prinositi razni zemaljski plodovi radi
blagoslova, a ne radi rtve i gozbe.
Slavu u njenom prvobitnom obliku obeleavali su i drugi pravoslavni narodi, ali je kod njih
to zamenjeno proslavljanjem roendana i imendana. Krsno ime slavi jo izvestan deo Bugara, Rumuna i Arbanasa, mada ne onako kao to ine Srbi. Slavu su stalno slavili jedino
Srbi ma gde se oni nalazili, i to ne samo pravoslavni Srbi. Slava se nalazi i kod Srba rimokatolika (u Boki, Konavlima, Hercegovini, Dalmaciji, Sloveniji) pa i kod onih rimokatolikih
porodica iji su preci bili Srbi.

ligiozni in, a nikako samo gozba i povod da se

okupe prijatelji i roaci na jelu i piu. Za takva okupljanja postoji niz drugih povoda, od roendana,
raznih jubileja i drugih praznika koji nemaju religijsku osnovu.
Najvanije je da porodica slavi slavu u ast
svetitelja, dakle da ima duhovni karakter. To podrazumeva da je atmosfera u kui u skladu sa pravoslavljem, da je hrana, ako je vreme posta posna,
jer se sprema u slavu svetitelju, a ne da ugaa ukusu
gostiju koji dolaze da estitaju. Slava se obeleava
itom (koljivom), slavskim kolaem, sveom i crnim vinom. Podrazumeva se da domain ima i ikonu svog svetitelja - kunog zatitnika i zastupnika
pred Bogom. Ima dosta podvrsta folkolora u tome
kako se priprema i provodi taj dan. Osnova slave je
duhovni in potpomognut simbolikom slave.
Trebalo bi da nai ljudi proslavljanje svoje slave
svedu na jedan dan, na sveani i molitveni in seenja slavskog kolaa, bilo da ga nose u crkvu, bilo da
pozivaju svetenika u svoj dom. Uvek ih treba save-

tovati da manje troe, i ne pretvore taj dan samo u

priliku za opijanje i neumerenost u jelu.
Trebalo bi da se domaica potrudi da sama
umesi slavski kola, jer ga mesi u slavu svetitelju, to
je njena mala rtva, ali i ast. Nije vano ni
koliki je kola, kako je ukraen, ve da
bude pravilno zameen osvetanom
vodicom. Ne mora biti ni deset vrsta kolaa za posluenje. I kad je
skromnija trpeza, to je beskrvna
rtva svecu i to ima ari.

Tri i etiri slave

Nekada davno na slavu se nije pozivalo, pa se

slavilo i nekoliko dana. Da ne bi tetili domaina,
onda su njihovi gosti donosili deo hrane. Danas
na slavu ne treba apsolutno nita nositi. Da ne bi
bili izuzetak, jer se uobiajilo ne ii praznih ruku dovoljno je poneti flau
pia domainu, neki cvet domaici,
a gde ima sitne dece okoladu ili
neku ikonicu, duhovnu knjiicu,
molitvenik.
Kada ima vie brae u familiji, da li samo najstariji preuzima slavu?
Svako domainstvo bi trebalo
da slavi slavu. Tako se vaspitavaju deca.
Ako neko ivi u inostranstvu i ne moe da o slavi doe u roditeljski dom, on bi trebalo da u svojoj kui, svojoj deci, primerom obeleavanja krsnog
imena pokae kako se uva tradicija. Kada se ivi u
istom mestu ili u okolini, moe se familija okupiti
dan-dva kasnije, ali svako odvojeno domainstvo
bi trebalo u svojoj kui da obeleava slavu na dan
kada ona pada.
Ako porodica iz bilo kojih razloga nije odrala obiaj da slavi, kako se odluuje kojeg e svetitelja uzeti za zatitnika?
Dobro je u tom sluaju da se obrati svom sveteniku u parohiji i pokua da vidi ima li kakve naznake koji su dan preci obeleavali. Slava se nije
delila napamet, ve prema najbliem prazniku u
odnosu na dan kada su se preci pokrstili. Pored tog
dana porodine tradicije, moe se kao zavetna slava
uzeti neki odreeni svetitelj, moe porodica imati
tri i etiri slave, jer recimo porodice moreplovaca
i putnika uz svoju slavu obavezno proslavljaju i Sv.
Nikolu. Neke domaice obeleavaju, obino samo
simbolino, i svoju devojaku slavu. Sve u slavu Boiju. Dakle, slava mora biti okrenuta duhovnom
smirenju i posveena religijskom inu, da se razmisli o dobrim i loim delima, a ne samo da se jede,
pije, poaste gosti, i dovienja. To nije svrha obeleOna
avanja krsnog imena. 

Svako
domainstvo
bi trebalo da
slavi slavu

Da li je opravdano kada se na krsnu slavu pozivaju gosti u kafanu?

To ne ide. Ako je slava praznik porodice i doma
u kojoj ona ivi, onda je osnovno da se ona obelei u kui. To je dananji milje novokomponovanog
prilaza svemu. Kafana je mesto gde se ljudi sastaju
razliitim povodima, gde se svata deava. Ona nije
mesto za religiozni in.
ta poneti na poklon domainima kada se
odlazi na estitanje?

ito ili koljivo simbol je svake slave

Za slavu je potrebno osvetati

vodicu u svom domu i pripremiti slavski kola, slavsku sveu, ito (koljivo), crveno vino,
tamjan i zejtin. Slavsko ito se
sprema kao znak zahvalnosti
za zemaljske plodove, a u spomen svetitelja koga slavimo,
kao uspomenu na one nae
pretke koji su u veri iveli, a i za
napredak porodice, zdravlje i
blagostanje.
Pogreno je tumaenje da se
ito sprema za pokoj due svetitelja koji se slavi, pa bi ga trebalo napraviti i za Sv. Arhanela Mihaila, Sv. Iliju, kao i za
Bogorodiine i Hristove praznike.

www.onamagazin.com

Ona l 75